Саобраћај у пре-Саобраћај у пре-индустријском периоду индустријском периоду

(до 1800)(до 1800) Традиционалне врсте копненог саобраћаја: пешачки, Традиционалне врсте копненог саобраћаја: пешачки,

носачки, каравански, саонички и колски саобраћај. носачки, каравански, саонички и колски саобраћај. Колски саобраћај представља виши облик Колски саобраћај представља виши облик

традиционалног копненог саобраћајатрадиционалног копненог саобраћаја ( (изградња друмске изградња друмске мреже).мреже).

а) а) Пут свиле и арапски поморски путевиПут свиле и арапски поморски путеви

б)б) Каравански путеви у ЈугославијиКаравански путеви у Југославији

в)в) Друмска мрежа у Римском царствуДрумска мрежа у Римском царству

г)г) Кинески Велики каналКинески Велики канал

Каталноски атлас, Мајорка, 14. век

Караван се креће Путем свиле

а) Пут свиле и арапски а) Пут свиле и арапски поморски путевипоморски путеви

Guangzhou

Xi’an

Lanzhou

Dunhuang

Turpan

Hotan

KashgarSamarkand

Merv Bactra

Bukhara

ReyHamadan

Baghdad

Berenike

Alexandria

Tyre

Antioch

ConstantinopleAthens

Rome

Muza

Aden

Kané

Muscat

Sur

Mogadishu

Mombasa

Barbaricon

Barygaza

Muziris

Calcutta

CHINA

INDIA

PERSIA

ARABIA

EUROPE

EGYPT

JAVA

Indian Ocean

Arabian Sea

Sout

h C

hina

Sea

Mediterranean Ocean

Black Sea

Caspian Sea

Gobi Desert

Taklimakan Desert

Atlantic O

cean

Pac

ific

Oce

anRed Sea

SOMALIA

500 Miles

Malacca

Bay of Bengal

Пут свиле је најтрајнијих трговачки пут у људској историји (око 1.500 година, дужине око 6.400 km).Почетак трговине - око око 139 пне; ширење култура и религија. Између 1. и 6. века – поморски путеви (који повезују Медитеран – Римско царство и Индију).Од 9. вијека, поморска рута је под контролом арапских трговаца. Значај Пута свиле највећи током Монголске царства (13. век); путовања Марка Пола (1271-1292).

б) Каравански путевиб) Каравански путеви

Дубровачки пут: Требиње – Билећа – Гацко – Сутјеска – Фоча – Дубровачки пут: Требиње – Билећа – Гацко – Сутјеска – Фоча – Пљевља – Сјеница – Трговиште – Ибар – Топлица - НишПљевља – Сјеница – Трговиште – Ибар – Топлица - Ниш

Неретљански пут: Габела – Благај – Коњиц – Високо – Олово – Борач – Неретљански пут: Габела – Благај – Коњиц – Високо – Олово – Борач – Сремска МитровицаСремска Митровица

Зетски пут: Бар – Будва – Котор – Цетиње – Никшић – БрсковоЗетски пут: Бар – Будва – Котор – Цетиње – Никшић – Брсково Скадарско-призренски пут: Св. Срђ на Бојани – Скадар – Јањ – Св. Скадарско-призренски пут: Св. Срђ на Бојани – Скадар – Јањ – Св.

Спас на Дриму - ПризренСпас на Дриму - Призрен Которски пут: Котор – Никшић – Пљевља – ПожегаКоторски пут: Котор – Никшић – Пљевља – Пожега Сплитски пут: Сплит – Клис – Сињ – Ливно - КупресСплитски пут: Сплит – Клис – Сињ – Ливно - Купрес Босански друм: Љубљана – Метлика – Кључ – Сарајево – Вишеград – Босански друм: Љубљана – Метлика – Кључ – Сарајево – Вишеград –

Нови Пазар – Приштина – СкопљеНови Пазар – Приштина – Скопље Цариградски пут: Београд – Гроцка – Смедерево – Браничево – Ражањ Цариградски пут: Београд – Гроцка – Смедерево – Браничево – Ражањ

– Бован – Липовац – Ниш – Пирот – Драгоман– Бован – Липовац – Ниш – Пирот – Драгоман Београдски друм: Београд – Рудник – Борач – Жича – Маглич – Београдски друм: Београд – Рудник – Борач – Жича – Маглич –

Студеница – Пећ – Дечани – Ђаковица – ПризренСтуденица – Пећ – Дечани – Ђаковица – Призрен Караванске етапне станице – ханови, каравансарајиКараванске етапне станице – ханови, каравансараји Војничке постаје – варвадиштаВојничке постаје – варвадишта Роба – вуна, сир, мед, восак, свила, зачини, тканине, кафа и др.Роба – вуна, сир, мед, восак, свила, зачини, тканине, кафа и др. Последњи каравани су се кретали са Златибора, Старе Рашке и Последњи каравани су се кретали са Златибора, Старе Рашке и

Сјенице са товарима катрана, лучи, ћумура и сточних производа ка Сјенице са товарима катрана, лучи, ћумура и сточних производа ка пијацама у Ужицу, Чачку, Крагујевцу и Београду (почетак 20. века).пијацама у Ужицу, Чачку, Крагујевцу и Београду (почетак 20. века).

в) Друмска мрежа у Римском в) Друмска мрежа у Римском царствуцарству Први колски путеви Први колски путеви

градили су се у градили су се у Персији, Кини, Персији, Кини, Индији, Египту и Индији, Египту и Грчкој.Грчкој.

Према димензијама, Према димензијама, пропусној моћи, пропусној моћи, квалитету градње, квалитету градње, носивости и другим носивости и другим карактеристикама карактеристикама истицали су се римски истицали су се римски путеви. Грађени су путеви. Грађени су првенствено за војне првенствено за војне потребе. Главни путеви потребе. Главни путеви су били широки 3,5-7 су били широки 3,5-7 mm. Укупна дужина . Укупна дужина путева износила је око путева износила је око 150.000 150.000 kmkm..

500 km

Атлантскиокеан Црно мореЈаgранско море

Среgоземно море

Hangzhou

Suzhou

Yangzhou

Chuzhou

Jizhou

KaifengLuoyang

Beijing

HuaiyinBian Canal(Song)

Tongji Canal (Sui)

Jizhou Canal(Yuan)

Yangzhou Canal(Song and Yuan)

Jiangnan Canal(Sui, Song and Yuan)

Yongji Canal(Sui and Yuan)

Tonghui Canal(Yuan)

Yongji Canal(Sui)

Jiao-Lai Canal(Yuan)

400 km

Old course ofthe Yellow River(Song)

г)г) Кинески Велики каналКинески Велики канал На свом врхунцу за време На свом врхунцу за време

династије Минг (1368-1644) династије Минг (1368-1644) систем канала је био дугачак око систем канала је био дугачак око 2500 2500 kmkm..

Повезивао центар империје на Повезивао центар империје на северу са економским и северу са економским и пољопривредним центрима пољопривредним центрима средишњег дела и југа Кине. средишњег дела и југа Кине.

Значајан елемент економске и Значајан елемент економске и политичке стабилности Кинеске политичке стабилности Кинеске империје. империје.

Своју главну функцију Канал је Своју главну функцију Канал је изгубио почетком 20. века.изгубио почетком 20. века. Данас Данас је дугачак око 1700 је дугачак око 1700 kmkm и највише и највише се користи у делти Јангцеа.се користи у делти Јангцеа.

2.3. Индустријска 2.3. Индустријска револуција и саобраћај револуција и саобраћај

(1800-1870)(1800-1870)1.1. Водени саобраћај Водени саобраћај 2.2. Железнички Железнички

саобраћајсаобраћај

Прва парна машина Џемса Вата (1776.г)

Парна машина → Парна машина → трансформисање термалне трансформисање термалне енергије у механичку енергију енергије у механичку енергију → механизација→ механизација

Територијална експанзија Територијална експанзија воденог и железничког воденог и железничког саобраћаја.саобраћаја.

Специјализација саобраћајних Специјализација саобраћајних услуга и успостављање мрежа услуга и успостављање мрежа за дистрибуцију сировина за дистрибуцију сировина

Парна кола Николаса Сињоа (1769.г),претеча

локомотиве?

1. Водени саобраћај1. Водени саобраћај Почетком 19. века успостављене су Почетком 19. века успостављене су

прве редовне поморске линије широм прве редовне поморске линије широм света, посебно између Европе и света, посебно између Европе и Северне Америке; брзи једрењаци – Северне Америке; брзи једрењаци – клипери.клипери.

Први брод на механички погон Први брод на механички погон ((ClermontClermont) конструисао је) конструисао је 1807. године 1807. године Роберт Фултон. Роберт Фултон. ““КлермонКлермон”” је одржавао је одржавао редован саобраћај на реци Хадсон, САД.редован саобраћај на реци Хадсон, САД.

Пароброд Пароброд SavannahSavannah је први прешао је први прешао Атлантик 1819. године (Њујорк – Атлантик 1819. године (Њујорк – Ливерпул) за 29 дана.Ливерпул) за 29 дана.

Прва редовна трансатлантска путничка Прва редовна трансатлантска путничка линија уведена је 1838. године.линија уведена је 1838. године.

Значајна унапређења пароброда Значајна унапређења пароброда представљали су увођење елисе (1840) представљали су увођење елисе (1840) и челичне арматуре (1860).и челичне арматуре (1860).

У периоду 1840-1870. година развитак У периоду 1840-1870. година развитак једрењака кулминира.једрењака кулминира.

Године 1850. учешће пароброда у Године 1850. учешће пароброда у тонажи светске морнарице износило је тонажи светске морнарице износило је само 6%, а 1892. год. већ 50%само 6%, а 1892. год. већ 50%..

Champion of seas, огроман клипер конструисан 1854.

године

Clermont, 1807. година

2. 2. Железнички саобраћајЖелезнички саобраћај

Проналазак парне локомотиве Џорџа Проналазак парне локомотиве Џорџа СтивенсонаСтивенсона 26.09. 1825. – 26.09. 1825. – LocomotionLocomotion прва парна прва парна

локомотива; превозила путнике и локомотива; превозила путнике и робу на линији Стоктон–Дарлингтон робу на линији Стоктон–Дарлингтон (брзина (брзина 15km/h)15km/h)..

1829. – Локомотива 1829. – Локомотива RocketRocket Џорџа Џорџа Стивенсона постиже брзину од Стивенсона постиже брзину од 56 56 km/h.km/h.

1830. - Прва комерцијална линија 1830. - Прва комерцијална линија између два града: Манчестер – између два града: Манчестер – Ливерпул (са локомотивом Ливерпул (са локомотивом RocketRocket))..

Локомотива Rocket, 1829.г.

Суецки канал (1869)Суецки канал (1869) Панамски канал (1914)Панамски канал (1914)

Прокопавањем Суецког канала скраћен је пловни пут између Европе и јужне Азије за око

6500 km.

0

200,000

400,000

600,000

800,000

1,000,000

1,200,000

1850 1870 1900 1913

Африка

Азија

Јужна Америка

Северна Америка

Европа

Период између 1870. и 1900. – најинтензивнији развој железничког Период између 1870. и 1900. – најинтензивнији развој железничког саобраћаја.саобраћаја.

Нове железничке пруге се највише граде у Европи и Северној Нове железничке пруге се највише граде у Европи и Северној Америци.Америци.

Прве пруге у Африци и Јужној Америци – средство колонијалне Прве пруге у Африци и Јужној Америци – средство колонијалне контроле и експлоатације.контроле и експлоатације.

1850 1870 1900 1913Европа 23,500 104,000 282,000 359,000

В. Британија 10,500 24,500 33,000 38,000Немачка 6,000 19,500 43,000 61,000

Русија 1,000 10,500 50,000 65,000С. Америка 14,800 90,000 357,000 457,000Ј. Америка 0 3,000 42,000 107,000

Азија 0 8,400 60,000 108,000Африка 0 1,800 20,000 44,000

Океанија 40 1,800 24,000 35,000

Електрична енергија и развој Електрична енергија и развој урбаног саобраћајаурбаног саобраћаја

Употреба електричне Употреба електричне енергије током 1880-их, енергије током 1880-их, омогуђила је увођење омогуђила је увођење трамваја, прво у САД.трамваја, прво у САД.

Први метро је изграђен у Први метро је изграђен у Лондону 1863. године.Лондону 1863. године. Електрични трамвај, Њу

Хемпшир

Телекомуникације - Телекомуникације - телеграфтелеграф

1844. – Семјуел Морзе 1844. – Семјуел Морзе успоставио прву успоставио прву експерименталну експерименталну телеграфску линију између телеграфску линију између Вашингтона и БалтимораВашингтона и Балтимора. .

У Европи је прва телеграфска У Европи је прва телеграфска линија успостављена између линија успостављена између Париза и Лила.Париза и Лила.

1951. – постављен подморски 1951. – постављен подморски кабл испод Ламанша.кабл испод Ламанша.

1866. – постављена прва 1866. – постављена прва трансатлантска телеграфска трансатлантска телеграфска линија линија

До 1895. сви континенти До 1895. сви континенти повезани телеграфским повезани телеграфским линијама.линијама.

Телеграфски пријемник, 1844.г.

Саобраћај у фордистичком Саобраћај у фордистичком периоду (1920-1970)периоду (1920-1970)

1)1) Развој аутомобила и друмског Развој аутомобила и друмског саобраћајасаобраћаја

2)2) Нафтни танкери – еконимја Нафтни танкери – еконимја размераразмера

3)3) Развој ваздушног саобраћајаРазвој ваздушног саобраћаја1)1) Клипни авиониКлипни авиони2)2) Млазни авиониМлазни авиони

4)4) Телекомуникације – телефонТелекомуникације – телефон5)5) Урбани саобраћај и Урбани саобраћај и

субурбанизацијасубурбанизација

Развој аутомобила и Развој аутомобила и друмског саобраћајадрумског саобраћаја

1885. – Карл Бенц конструише 1885. – Карл Бенц конструише први аутомобил са први аутомобил са унутрашњим сагоревањем на унутрашњим сагоревањем на три точка (претеча модерног три точка (претеча модерног аутомобила).аутомобила).

1885. – Готлиб Дајмлер 1885. – Готлиб Дајмлер конструише претечу конструише претечу данашњег моторцикла, а данашњег моторцикла, а годину дана касније и први годину дана касније и први аутомобил на четири точка.аутомобил на четири точка.

Карл Бенц за воланом свог аутомобила (1885)

Дајмлеров мотоцикл, 1885.

Развој аутомобила и Развој аутомобила и друмског саобраћајадрумског саобраћаја

Амерички Амерички индустријалац, Хенри индустријалац, Хенри Форд, први уводи Форд, први уводи монтажну покретну монтажну покретну траку и почиње серијску траку и почиње серијску производњу аутомобила производњу аутомобила (Модел-Т); Мичиген, (Модел-Т); Мичиген, 1913. године. 1913. године.

Модел-Т је произведен у Модел-Т је произведен у периоду 1908-1927. у 15 периоду 1908-1927. у 15 милиона примерака. милиона примерака.

Серијска производња модела-Т

Танкери – економија размераТанкери – економија размера

Нафтни танкери – примена економије размера (транспорт робе Нафтни танкери – примена економије размера (транспорт робе мање вредности на већим растојањима).мање вредности на већим растојањима).

Т2 танкери (1942) - 16000 Т2 танкери (1942) - 16000 dwtdwt VLCC (Very Large Crude Carrier)VLCC (Very Large Crude Carrier) – 200000-300000 – 200000-300000 dwtdwt ULCC (Ultra Large Crude Carrier)ULCC (Ultra Large Crude Carrier) - преко 300000 - преко 300000 dwtdwt Највећи танкер на свету је Највећи танкер на свету је Seawise GiantSeawise Giant изграђен 1979. г. - изграђен 1979. г. -

564763 564763 dwtdwt, 35,3 пута већи од Т2 танкера., 35,3 пута већи од Т2 танкера.

Т2 танкерSeawise Giant у

поређењу са Ајфеловом кулом

1899. – браћа Рајт почињу експерименте 1899. – браћа Рајт почињу експерименте везане за конструкцију првог клипног везане за конструкцију првог клипног авиона. авиона.

1903. - први успешан лет авиона браће Рајт1903. - први успешан лет авиона браће Рајт 1919. – прва комерцијална линија између 1919. – прва комерцијална линија између

Енглеске и Француске.Енглеске и Француске. 1920-30-их – развој регионалног и 1920-30-их – развој регионалног и

националног ваздушног саобраћаја у националног ваздушног саобраћаја у Европи и САД.Европи и САД.

1935. – производња једног од првих 1935. – производња једног од првих поузданих комерцијалних клипних поузданих комерцијалних клипних цивилних авиона цивилних авиона DC-3.DC-3.

1958. – производња првог цивилног 1958. – производња првог цивилног млазног авиона Боинг-707.млазног авиона Боинг-707.

Развој ваздушног саобраћајаРазвој ваздушног саобраћаја

DC-3 Боинг 707

Авион браће Рајт (1903)

ТелекомуникацијеТелекомуникације

1876.г. – проналазак 1876.г. – проналазак телефона (А.Г. Бел). телефона (А.Г. Бел).

1878.1878. – почетак употребе – почетак употребе телефона.телефона.

1895. - проналазак радија 1895. - проналазак радија ((Маркони; ТеслаМаркони; Тесла).).

1925. – проналазак 1925. – проналазак телтелеевизије.визије.

Први Белов телефон (1876)

АутомобилскиАутомобилски саобраћај и саобраћај и субурбанизацијасубурбанизација

Развој аутомобилског Развој аутомобилског – – мења се структура градова; мења се структура градова; субурбанизација.субурбанизација.

У густо насељеним и У густо насељеним и економски развијеним економски развијеним регионима настају регионима настају међусобно структурно и међусобно структурно и саобраћајно повезани саобраћајно повезани урбани системи – урбани системи – мегалополиси. мегалополиси.

Предграђе у САД

Саобраћај у пост-Саобраћај у пост-фордистичком периоду фордистичком периоду

(1970- )(1970- )1)1) ТелекомуникацијеТелекомуникације

2)2) Повећање ефикасности Повећање ефикасности саобраћајасаобраћаја

а) Логистика и контејнерски саобраћаја) Логистика и контејнерски саобраћај

б) Иновације у ваздушном и железничком саобраћајуб) Иновације у ваздушном и железничком саобраћају

в) Проблем потрошње горивав) Проблем потрошње горива

3)3) Значај аутомобилске индустрије у Значај аутомобилске индустрије у светској економијисветској економији

ТелекомуникацијеТелекомуникације

Бакарне жице → Бакарне жице → коаксијални коаксијални каблови каблови → фибер-оптички каблови → фибер-оптички каблови → комуникациони сателити→ комуникациони сателити

1962. – САД и СССР лансирају прве 1962. – САД и СССР лансирају прве телекомуникационе сателитетелекомуникационе сателите

1968. – лансирањем сателита 1968. – лансирањем сателита Intelsat Intelsat 33 остварено је глобално покривање остварено је глобално покривање Земље.Земље.

Intelsat 3 (1968)

Повећање ефикасности Повећање ефикасности саобраћајасаобраћаја

Контејнеризација – бржи, Контејнеризација – бржи, ефикаснији, јефтини транспорт, ефикаснији, јефтини транспорт, смањени трошкови претовара смањени трошкови претовара робе.робе.

Ideal-XIdeal-X, први брод за транспорт , први брод за транспорт контејнера (прерађен Т2 нафтни контејнера (прерађен Т2 нафтни танкер), прва пловидба на танкер), прва пловидба на релацији Њујорк – Хјустон 1956 релацији Њујорк – Хјустон 1956 (почетак ере контејнеризације).(почетак ере контејнеризације).

1960. – 1960. – Port Elizabeth MarinePort Elizabeth Marine – – прва лука специјализована за прва лука специјализована за контејнерски саобраћај.контејнерски саобраћај.

1965. – прва редовна трансатлантска контејнерска линија.1965. – прва редовна трансатлантска контејнерска линија. 1967. – први специјализован брод за транспорт контејнера; До 1988. 1967. – први специјализован брод за транспорт контејнера; До 1988.

величина била ограничена панамакс стандардом, након тога се граде величина била ограничена панамакс стандардом, након тога се граде већи пост-панамакс бродови.већи пост-панамакс бродови.

Ideal-XIdeal-X (1956) (1956)

а) Логистика и контејнерски саобраћаја) Логистика и контејнерски саобраћај

Повећање ефикасности Повећање ефикасности саобраћајасаобраћаја

Иновације у ваздушном Иновације у ваздушном саобраћају – већи авиони (Боинг саобраћају – већи авиони (Боинг 747) – економија размера – 747) – економија размера – глобализација трговине.глобализација трговине.

На регионалном нивоу, мреже На регионалном нивоу, мреже брзих пруга – брз и ефикасан брзих пруга – брз и ефикасан међуградски саобраћајмеђуградски саобраћај

Француска Француска (1981; TGV; (1981; TGV; брзина добрзина до 300 km/h)300 km/h)

ЈапанЈапан (1964; (1964; ShinkansenShinkansen; ; брзина брзина додо 275 km/h). 275 km/h).

б) Иновације у ваздушном и железничком саобраћајуб) Иновације у ваздушном и железничком саобраћају

ShinkansenShinkansen

Боинг 747

Повећање ефикасности Повећање ефикасности саобраћајасаобраћаја

Модерни саобраћај се највећим Модерни саобраћај се највећим делом ослања на фосилна горива.делом ослања на фосилна горива.

У потрошњи горива доминира У потрошњи горива доминира друмски саобраћај.друмски саобраћај.

в) Проблем потрошње горивав) Проблем потрошње горива

49%

30%

8%6% 7%

Друмски саобраћајаутомобилски

Друмски саобраћајкамионски

Ваздушни саобраћај

Железнички саобраћај

Водени саобраћај

Потрошња енергије по врстама саобраћаја (1995)