Страна IV

Страна V

Страна VII

Страна X

у котору рЕАЛИЗоВАнА оДЛукА о ПоСтАВЉАЊу тАБЛИ нА ДВА ПИСмА

СнП: СПортСкА ИнФрАСтруктурА у ГрАДу нА ЛИму у кАтАСтроФАЛном СтАЊу

ИЗ коАЛИЦИЈЕ „ЗА СПАС ПЉЕВАЉА“ ПоруЧИЛИ

СВЈЕтСкИ ПоПуЛАрАн ПИСАЦ, норВЕЖАнИн Ју нЕСБЕ ГоВорИ ЗА „ДАн”

Пренесите на младе гене-рације свијетле традиције бораца Пете пролетерске

бригаде и јачајте братство и је-динство, највећу тековину наше револуције... yписао је Јосип Броз Тито и баш те ријечи истакнуте су на зиду Спомен собе Пете про-летерске ударне бригаде у склопу касарне у Маслинама. Иако у так-вом издању Спомен соба постоји близу пола вијека, мало ко зна за њено постојање и за све што се у њој чува. Већ 25 година Радован Мићановић држи кључеве те собе и чува свако слово и предмет смјештен у њој и воли да дијели сво знање са онима које садржај собе заинтересује. Истиче да је Спомен соба формирана 1974. године, те да има 270 квадрата из-ложбеног простора коју чине три композитне цјелине, мини гале-рија- дио собе који прати после-ратни развој и дио спомен собе који прати ратни пут Пете проле-терске.

–У тој мини галерији су умјет-ничка дјела академских сликара, пријатеља јединице и војника који су некад били на служби у тој је-диници, њих 11. Врло је вриједно „парче” собе. Пета пролетерска бригада је била елитна јединица у вријеме Другог свјетског рата. Формирана је 10. јуна 1942. го-дине у Смријечу- Пиви, надомак црногорско-херцеговачке границе. На дан оснивања је имала 925 бо-раца, међу њима и 214 жена што је у то вријеме била права ријеткост. Пета пролетерска је дала 61 на-родног хероја који су били цијело вријеме или повремено у њеном саставу. Сама јединица одликова-на је орденом народног хероја од врховног комаданта Јосипа Броза Тита. Одликована је још са три ор-дена и то Орденом братства и је-динства, Орденом Народне армије и Орденом народног ослобођења. У овој соби је и реплика ратне за-ставе, док је оригинал у Војном музеју у Београду– прича Мића-новић.

Како је казао, у склопу собе по-стоји посебан кутак који зову Са-вина соба.

– У њој се налазе лични предме-ти Саве Ковачевића, првог кома-данта Пете пролетерске бригаде коју су често називали и Савина бригада. Није дуго био на њеном челу јер је после годину дана био именован за комаданта Треће ди-визије, а познато је колико је имала тешке борбе јер је 3.500 рањеника носила са собом, опслуживала и буквално спасила преносећи их преко Сутјеске, Пиве, Зеленгоре, Вучева... и даље према источној и средњој Босни. У Савиној соби су тако смјештени његов аутомат, двоглед и бусола. Било је неких спорења да ли је то његова пушка или не, али се на крају, на основу истраживања новинара Буда Си-моновића, испоставило да јесте, један борац који је био учесник и Пете земаљске конференције је ре-као да је то сигурно његова пушка, да је препознаје по детаљима и из-међу осталог једном ремнику који је он лично радио. У тој соби има и велика бронзана биста Јосипа

Броза, рад академског вајара Ан-тона Августинчића. Таквих изли-вака је било укупно девет, у свакој републици по један, а овај који ми имамо је трећи одливак који је био постављен 1982. године по среди-ни касарне на једном постаменту,

обзиром да се касарна некад зва-ла Касарна маршала Тита. Ту је и бронзано Титово попрсје, који је рад академског вајара Вука Бојо-вића, дугогодишњег директора ЗОО врта у Београду који је такође био припадник Пете бригаде и то

је урадио за вријеме војног рока јер је војску служио у Даниловгра-ду– прича Мићановић.

Ништа мању пажњу у соби не привлачи и електронски пано који представља Борбени пут Пете бригаде.

–Прве ратне операције Пета пролетерска је углавном имала у Црној Гори, а најтеже дане имала је управо за вријеме непријатељске борбе на Сутјесци. Учествовала је у свим значајним биткама, на Не-ретви, Сутјесци, учествовала је и у ослобођењу Сарајева, Карловца, Загреба до Јесеница у Словенији. А 1946. године је дислоцирана у Македонију, и у тим послератним данима до 1949. године је имала значајне губитке јер је њен ос-новни задатак био ликвидирање непријатељских сарадника који су се крили по Западној Македонији, Шар планини... Прве регруте при-мила је 1964. године и премјести-ла се са сједиштем у тадашњем Титограду. Иначе, Пета бригада је имала четири команданта Саву Ковачевића, Сава Бурића, Бошка Јанковића и Вујадина Поповића. Од та четири команданта, три су погинула током рата што је врло ријетко. Иначе, народно ослобо-дилачки покрет је једини ослобо-дилачки покрет у историји да је рањен врховни командант –прича Мићановић. Сузана РаДЕВИЋ

Посебно су поносни на ар-сенал оружја у соби. ту је око 76 цијеви различитог калибра произведених давне 1917. го-дине па на даље, поријеклом из Енглеске, Њемачке, Чешке, Словачке... ту је и санитетски материјал медицинске сестре ксеније Брновић који увијек привуче пажњу посјетиоцима.

мићановић подржава планове да Подгорица, односно Црна Го-ра ускоро добије свој војни музеј.

– много се вриједних ствари налази у овој соби, ипак, има ту и доста поклона који не припадају Петој пролетерској тако да би озбиљан стручни тим кустоса и других сарадника морали да изаберу оно што је вриједно чувања, односно премјештања у музеј. на примјер, на зиду собе

су хронолошким редом закачене копије докумената, наредби, рат-них мапа, који су представљали задатке за јединицу. Ипак, ори-гиналних докумената је врло мало, оригинали се као и ратна застава чувају у Војном музеју у Београду. кад добијемо свој војни музеј, бићемо у прили-ци да ми чувамо те оригинале прије него ико други – искрен је мићановић.

Пета пролетерска бригада је имала четири ратна коман-данта Саву ковачевића, Сава Бурића, Бошка Јанковића и Вујадина Поповића. од ова четири команданта, три су по-гинула током рата.

Арсенал оружја

Имају наредбе, ратне мапе, документа...

Четири ратна команданта

СПомЕн-СоБА ПЕтЕ ПроЛЕтЕрСкЕ БрИГАДЕ у кАСАрнИ мАСЛИнЕ ЧуВА ВрИЈЕДнЕ ПрЕДмЕтЕ коЈИ ћЕ БИтИ ДИо ПЛАнИрАноГ ВоЈноГ муЗЕЈА ЦрнЕ ГорЕ

Чувају Савин митраљез

Дио собе из ратног периода

■ Спомен-соба Пете пролетерске бригаде формирана је 1974. године и чине је три композитне цјелине, мини-галерија - дио собе који прати пос-лијератни развој и дио спомен-собе који прати ратни пут Пете пролетер-ске. у њој постоји и Савина соба, кутак који чува личне предмете првог команданта Саве ковачевића - аутомат, бусолу и двоглед

Ћирилица у 112 улица

Унеско града

Умјесто за фудбалПаткова отокатерен за смеће

Позадинаприче увијек је

политичка

Паре од концесија

уложити у села

regioni@dan.co.me; Тел: 020 481 588

21. и 22. мај 2018.ПодгорицомII страна

Либерална партија Подгори-це ће љубав према свом граду умјесто великих прослава ис-казати пошумљавањем дијела Горице са 144 стабла четинара, саопштио је Јован Рабрено-вић, одборник у Скупштини Главног града.

– У питању је 144 стабла четинара који је симболични приказ исто толико седмица колико је прошло од обнове независности. Тако ћемо поче-ти спровођење пројекта зелене политике либерала за чистији ваздух и животну средину сваког Подгоричанина. Проје-кат ће трајати четири године и подразумијеваће активности из области екологије, зелене економије, бриге око напуште-них кућних љубимаца, про-мовисање зелених еколошких стилова живота, залагање за еко урбанизам, нови градски саобраћај заснован на еколош-ким превозним средствима –са-општио је Рабреновић. А.Д.

Један од пројеката Демо-крата и Грађанског покрета УРА, представљен и у програ-му „Подгорица за 21. вијек” је изградња градске болни-це, који ће бити апсолутни приоритет нове демократ-ске власти у Главном граду. Како су саопштили из ове коалиције у најкраћем року ће створити потребне прет-поставке и кренути у рекон-струкцију постојећег КЦ и изградњу новог другог блока КЦ за најсложеније здравс-твене програме, са великим смјештајним капацитетима и операционим салама. Плани-рају и да формирају стручна тијела који ће направити пројекат будућег КЦЦГ, док ће новац бити обезбијеђен преко међународних кредит-них институција.

– Изградњом градске болнице, не би се само рије-шио проблем смјештајних капацитета у Клиничком центру, већ би се отклонили и бројни други проблеми у цр-ногорском здраству. Између осталог, градска болница би се бавила селективним па-цијентима, те би се рапидно смањиле листе чекања. Град мора водити рачуна о стању у његовим болницама, а свако чекање за реализацију овог, за цијелу Црну Гору, најприори-

тетнијег здравственог пројек-та ће по мишљењу многих зауставити развој врхунске медицине у Црној Гори. Наш задатак су задовољни грађа-ни, љекари и здравствени радници и здрава Црна Гора. Зато ће капитална улагања у побољшање услова рада и оп-ремљености здраствених ус-танова бити приоритет наше политике – саопштили су из ове коалиције.

Они сматрају да је Клинич-ки центар постао тијесан за оптимално одвијање процеса рада.

– Операциони блок са интезивном његом не задо-вољава модерне стандардне организације рада у таквим јединицама, уз недостатак простора и најмодерније опреме. Недостатак безбјед-них коридора према опера-ционом блоку и интезивној њези носи повећан ризик од ширења интрахоспиталних инфекција. Такав је случај и са другим јединицама у Кли-ничком центру. Једноставно, КЦ је болница која са својим капацитетом и унутрашњом структуром и организацијом не може на оптималан начин задовољити стандарде рада, смјештаја и лијечења грађа-на –кажу из коалиције „Под-горица за 21. вијек”. А.Д.

из коалиције демократа и уре „Подгорица за 21. вијек” Поручено

Приоритет градска болницаДок се досадашњи пред-

сједник општине и носилац листе ДПС-а

на изборима 27. маја Душан Радоњић јавно хвали како се број грађана у Зети повећао, изигравајући локал патриоту, прескаче чињеницу да се он одселио из Зете и да већ пуне три године живи у Подгорици, саопштио је Михаило Асано-вић, носилац листе коалиције ДФ-СНП „Сви за самосталну Зету” и функционер ДНП-а. Асановић каже не само да није за похвалу, већ је несхватљиво да први човјек Зете на посао до-лази из Подгорице, као и више његових садашњих и будућих одборника.

–Заборављају да нијесу Бо-гом дани и да треба да оправдају повјерење људи који су гласали за њих, а не партијских руково-дилаца. Наравно, нијесу ни они остали кратких рукава. Зети је отето два милиона еура које су биле предвиђене за капиталне инвестиције, али је заузврат

Радоњићу поклоњен стан у вриједности од стотинак хиља-да еура од стране Главног града. Тај стан је уједно и највећа ин-вестиција у Зети за четири го-дине мандата Радоњића. Да би што удобније путовао до радног мјеста, приуштио је себи луксуз

да купи „пасат” последње гене-рације од пар десетина хиљада еура, и то, наравно, из буџета Градске општине. Очигледно се води пословицом „Ко није за себе, није ни за другога”. Како не живи овдје, тешко да може примијетити негативне после-

дице власти ДПС-а у Зети на челу са њим. Радоњић треба да одговори колико је омла-дине отишло из Зете у потра-зи за бољом будућношћу, коју на њихову и жалост њихових породица, не виде у свом род-ном завичају. Радоњићу, ако је ваш успјех то што је преко 300 младих људи последњих годи-на отишло трбухом за крухом, онда наставите да се хвалите статистичким подацима изву-ченим из контекста реалности. Да би разјаснили зашто се ста-тистички повећао број станов-ника, што Радоњић константно потенцира, преостаје нам да му пластично објаснимо – ради се о нашим комшијама, прија-тељима и рођацима из Враке који већ 25 година живе у Зети. Свих тих година власт се пре-ма њима односила као према грађанима другог реда, а сада су коначно стекли бирачко и друга права која су их одавно следовала –рекао је Асановић.

А.Д.

миХаило аСановиЋ, ноСилац лиСте коалиције дФ-СнП „Сви за СамоСталну зету”, иСтиче

м. асановић

Предсједников стан највећа инвестиција у Зети

Градоначелник Славољуб Стиjеповић ниjе испунио чак 80 одсто од планираног и обећаног за вријеме његове скоро четво-рогодишње промашене владавине, чега је и сам свјестан јер најприје изјављује ка-ко су „све што су обећали реализовали” а потом да су „свој програм реализовали у највећој мјери”. Међутим, истина је да ниjе изграђен ниjедан значаjниjи капитални проjекат у Главном граду, при чему jе радио анемично, управо у духу своjих неиспуње-них обећања, казао је Зоран Лакушић, члан предсједништва ДНП-а и одборник у Скупштини Главног града. Лакушић истиче да, колико jе градоначелнику Стиjеповићу, како га је назвао шампиону бесмислица, пао реjтинг не само код грађана, него и у самом ДПС-у, наjбоље говори податак да га jе његов шеф гурнуо на друго мjесто на одборничкоj листи.

– Чињеница jе да jе Стиjеповић пред из-боре покренуо неке капиталне инвестициjе-

уређаj за пречишћавање отпадних вода и третман канализационог муља, Jугозападна обилазница и Булевар кроз Доњу Горицу... Међутим, они као и сви претходни пројекти реализују се уз помоћ кредита, због коjих се град задужио на стотине милиона еура, а коjе ће враћати генерациjе грађана Под-горице, јер подужа је листа онога што jе градоначелник обећао а ниjе испунио. На њоj су нова основна школа у Толошима и Карабушком пољу, реконструкциjа од-маралишта на Веруши, вртић на Златици, стадион на Забjелу и у Толошима, источна трибина градског стадиона, дневни цен-три за стариjа лица и особе са инвалиди-тетом Блок 6, пијаца у Тузима, на Златици, Забјелу и Голубовцима, подземна гаража у центру, подвожњак у продужетку Булевара Саве Ковачевића према Булевару Jосипа Броза, изградња више булевара, уређаj за пречишћавање отпадних вода... До краjа Стиjеповићевог мандата ниjе завршена ни

изградња Градског позоришта, СМШ у Го-лубовцима, станова за лица са социjалним потребама и запослених у структурама ло-калне самоуправе на Старом аеродрому... Озбиљан градоначелник никад не би себи у заслуге приписао текуће активности jав-них предузећа, као што су проширење са-обраћаjница и канализиционе мреже,кому-налне услуге, социjални сервис, крпљење и замjене сиjалица, jер се све то не рачуна у проjекте. Мигови су домети толики да многи грађани главног града у 21. виjеку jош увиjек немаjу асфалт, воду,струjу и ка-нализациjу– казао је Лакушић.

Како је напоменуо, да jе Црна Гора уређе-на демократска држава, Стијеповић би се извинио сви грађанима због преваре и лаж-них обећања,при чему му ни на памет не би падало да се опет кандидуjе за одборника макар и на другом мjесту за невиђене ре-зултате, коjе нико ниjе видио.

С.Р.

зоран лакуШиЋ (дФ) Позвао градоначелника на одговорноСт зБог неиСПуЊениХ оБеЋаЊа

Миго дугује извињење Подгорици

Социjалдемократе се залажу за увођење сервиса бебиситинг, истиче Даjана Костић канди-дат за одборника на листи „Со-циjалдемократе – Иван Браjовић – Досљедно за Подгорицу”. Ка-ко појашњава, зато је потребно да Главни град обезбиjеди сву логистику (просторну и финан-сиjску) за успостављање тог сер-виса, коjим ће се пружати услуге повременог и континуираног чу-вања и његе дjеце.

– Оваj сервис подршке под-разумиjева чување дjеце пет до шест дана у недељи. Укључуjе и могућност вечерњег чувања уко-лико jе то условљено специфич-ношћу посла родитеља. Сервис бебиситинг ће спроводити ком-петентне бебиситерке (искуство у раду са дjецом) коjе ће морати испунити веома строге крите-риjуме, са посебним нагласком на психолошку процjену. Пред-лагање овог сервиса jе резултат

нашег опредjељења да, кроз свакодневну комуникациjу са суграђанима, конципирамо уп-раво она рjешења коjа одговараjу њиховим реалним потребама и коjа су усмjерена на побољшање њиховог животног стандарда– казала је Костић.

Она је напоменула и да реали-зациjа таквог сервиса подразу-миjева и активну улогу НВО, да код све већег броjа социjалних сервиса град заjедно са донато-рима обезбjеђуjе неопходна финансиjска средства за реали-зациjу.

– Реализациjа и ове актив-ности jе у складу са суштином нашег изборног програма а то jе да досљедно развиjамо Под-горицу по мjери свих грађана– закључила је Костић. С.Р.

даJана коСтиЋ, кандидат за одБорника „СоциJалдемократе-иван БрајовиЋ- доСЉедно за Подгорицу”

Неопходан сервис за чување дјеце

дајана костић

Да онај ко је становницима Доњих Кокота обећао да ће да изгради терен за мали фудбал, односно проспе мало асфалта без ограде и пратећих садр-жаја, да је одрастао и да живи тамо као ја већ пуних 40 годи-на, морао би знати да Кокоћани имају много већих проблема од овог, каже Саша Мијовић, испред Групе грађана „Побјед-ник од ријечи”.

– Тај ко ово предлаже, не зна да дјеца из поља у Доњим Кокотима иду по макадаму, по блату и кроз локве километар до главне улице, са које им полази комби до школе. Исто је и на Мишурици и у већини дјелова Кокота који су даље од главне улице. У тим дје-ловима овог села је преко 150 домаћинстава –каже Мијовић.

Мијовић тврди да за разлику од њих, до кућа ДПС и СДП гласача, некадашњих коали-

ционих, можда у договору и садашњих партнера, заједно са СД, асфалтирани путеви и по километар дужине због два или три домаћинства.

–Тај ко предлаже ово, не зна да у Доњим Кокотима нестаје струја чим се наоблачи или загрми у Даниловграду, па је зими чешће немамо него што је имамо. Не зна да градски превоз саобраћа четири пута на дан, као да смо на Крнову, а улична расвјета је спроведе-на само у главној улици. По-литичке партије и политича-ри, у својим кабинетима и из фотеља не разумију потребе и проблеме грађана. Они чак ни у политичке сврхе не оби-лазе дјелове града гдје људи у 21.вијеку живе без асфалта, струје и елементарних услова за живот јер не знају ни да ти људи постоје –каже Мијовић.

А.Д.

СаШа мијовиЋ, из груПе граЂана „ПоБједник од ријечи” указује

С. мијовић

јован раБреновиЋ (лП) најавио Пројекат

Засадиће 144 стабла четинара

кандидат за одборника „Социјалдемократе – иван Брајовић – досљедно за Подгорицу, Снежана Бурзан, поручила је да Подгорица заслужује да има репрезентативан археолошки музеј. како је казала постојећа зграда музеја и галерија, ће бити искључиво у функцији широког дјелокруга активности те институције. Бурзан је указала да се јусовача, иако у регистру заштићених споменика, налази у лошем стању, због чега треба израдити пројекат конзервације. кандидат за одборника Се-над Гачевић, оцијенио је да треба ревитализовати Стару ва-рош. он сматра да треба ревитализовати Стари мост на Састав-цима, Стародогањске и османагића џамије, зграду завода за заштиту природе и завршити реконструкцију родне куће риста Стијовића. а.д.

Јачати културни идентитет

Изборно асфалтирање кроз Доње Кокоте

21. и 22. мај 2018. Подгорицом страна III

Водовод за пиперска села Стијену Пиперску, Равни лаз и дио Црнаца проћи ће кроз се-дам приватних имања, а да би се кренуло са земљаним радо-вима потребно је да власници дају сагласност предузећу Во-довод. Сагласност се, како је саопштио Милорад Милути-новић, предсједник режијског одбора, очекује наредних дана, а она ће бити верификована код нотара.

– Чим се код нотара вери-фикује сагласност власника

имања, кренућемо са земља-ним радовима. Извођача смо већ припремили, само чекамо ту сагласност. Сви власници имања су сагласни да дају дио за градњу водовода, али Водо-вод тражи овјерене изјаве зарад својих обавеза– саопштио је Милутиновић.

Он је навео да ће земљане радове финансирати мјештани, а колико ће коштати не зна јер обрачун још није готов.

– За градњу водовода до-маћинства мјесечно издвајају

по 50 еура. Још не знамо ко-лико ће коштати укупно јер ће зависити од ископа. Негдје ће ископ коштати еуро и по, негдје гдје буде било потребно да се минира пет еура. Због тога смо одлучили да се по домаћинству мјесечно издваја по 50 еура – навео је Милутиновић.

Засад је за изградњу заинте-ресовано 40 домаћинстава. У финансирање поред мјештана и Водовода учествује Минис-тарство пољопривреде.

Н.С.

Вечерас у градуБи о скоп Си не плекс –

те ле фон за ин фор ма ци је 020 414 424

Дворац Петровића- Изложба њемачких фото-графа Ериха Саломона и Барбаре Клем

Перјанички дом- Из-ложба „Молимо вас, до-дирните”

Модерна галерија - Изложба „Мириси ка-лиграфије на путу свиле”

Галерија Центар- Из-ложба Радована Грујића

Му зеј Мар ка Ми ља но­ва – Стал но отво рен. За ор га ни зо ва не по сје те по до го во ру кон такт те ле фон 069 616 200

ПриПрЕмЕ ЗА иЗгрАдЊУ ВодоВодА ЗА Три ПиПЕрСКА СЕЛА

Чека се дамјештани дају

сагласност За вриjеме празника пово-

дом Дана независности, данас и сјутра, грађанима ће се пру-жати здравствена заштита у обjектима Дома здравља Под-горица, Блок пет, Нова Варош, Коник, Тузи и Зета.

– Изабрани доктори за од-расле радиће у здравстевним обjектима Блок пет, Нова Варош и Коник, свих дана празника од 07 до 21 сат, док ће изабрани доктори за дjецу радити у здравственом обjекту Нова Варош нон стоп, 24 са-та дневно. Током празничних дана, у здравственим обjек-тима Тузи и Зета здравствена

заштита пружаће се од 07 до 15 сати. Центар за лабораториjску диjагностику у здравственом обjекту Блок пет радиће свих дана празника од 07 до 21 сат. Jединица за патронажу радиће по устаљеном распореду, тако да ће се и током празника на-лози примати у здравственим обjектима Блок пет и Коник, у времену од 07 до 19 сати, док ће се терапиjа, по налогу изабраног доктора, у стану па-циjената давати сваког дана од 07 до 19 сати– саопштили су из Службе за односе с jавношћу Дома здравља Подгорица.

С.Р.

ТоКом ПрАЗНиКА

Дежурни домови здравља

Министар одбране Предраг Бошковић обишао jе у суботу, 19. маја радове коjе Инжиње-риjска чета Воjске Црне Горе изводи на на териториjи Ку-ча. У питању је проширење пута Убли-Раће-Момче, као и пробоj пута Косор-Купусци. Бошковић је казао да су ак-тивности Инжињериjске чете показатељ да Воjска може да буде, у мирнодопским услови-ма, веома корисна за грађанe и за цивилни сектор.

– Наставићемо да поди-жемо способности Воjске и инжињериjске чете, како би могла да одговори потребама и у другим дjеловима Црне Горе, јер оно што смо видjели jе свакако за понос и Воjсци Црне Горе и држави и главном граду. Улагање у капацитете Инжињериjске чете се већ исплатило само овдjе у Кучи-ма, а сигуран сам и у другим дjеловима Црне Горе. Након само шест мjесеци, трипар-

титни уговор потписан између Воjскe Црне Горе, Фонда за развоj Куча и Главног града превазишао jе очекивања– ка-зао је Бошковић.

Директор Фонда за развоj Куча Радомир Прелевић jе казао да ће ти радови допри-нијети квалитетнијем и бољем животу Куча.

– У протекле двиjе године, Воjска је дала одлучуjући допринос на путу Какариц-ка-Фундина- Затриjебач, гдjе и поред великог улагања диjаспоре из Америке, пут ниjе могао бити завршен без одлучуjућих радова коjе jе Воjска Црне Горе реализовала, обезбjеђуjући, на таj начин и алтернативни пут до Корита. Наjавио jе да ће се у наредном периоду посветити пажња ра-ду на путевима коjи омогућа-ваjу туристичку валоризациjу овог краjа, како зимску Куч-ких корита, тако и реализа-циjу других проjеката, попут

међународне бициклистичке трке „Трофеj Куче 2018”, коjа ће, захваљуjући залагању и ра-довима Воjске Црне Горе, по-стати традиционална. Дакле, Воjска Црне Горе-Фонд за развоj Куча и Главни град су добитна комбинациjа– закљу-чио jе Прелевић.

С.Р.

миНиСТАр одБрАНЕ ПрЕдрАг БоШКоВиЋ оБиШАо рАдоВЕ

Граде путеве кроз Куче

П. Бошковић

На Врелима рибничким јуче око десет сати дошло је до по-жара у стану породице Екрема Циганија. Иако је пожар избио у спаваћој соби гдје су била дје-ца, повријеђених на срећу није било. Екрем Цигани тврди да је пожар избио због дотрајалих инсталација.

– Кад сам се враћао из про-давнице комшија ми је на улаз у зграду рекао да избија дим из собе мог стана. Утрчали смо у стан и брзо извели дјецу и супругу напоље. Најбитније ми је било да њих склоним, а за намјештај који је изгорио није важно. Иза кауча који је изгорео била је утичница одакле је и по-чео пожар. Она је потпуно изго-рела а по зиду се виде трагови сагореле инсталације. Изгорео је намјештај на који спавају дјеца, али и витрина. Како год било, најбитније ми је да смо сви жи-ви и здрави. Уплашио сам се јер имам осам синова и двије кћерке

да ми неко не страда. Остало ће се некако надокнадити –каже Цигани.

Цигани каже да су ватрогасци брзо дошли, а за њима полиција и Хитна помоћ.

– Док нијесу стигли ватрогас-ци покушао сам са комшијама да угасим пожар. Сви су притекли у помоћ, али су ипак ватрогасци завршити посао. Нико нас више није обилазио, сем људи из Ко-месаријата за расељена лица –рекао је Цигани.

Екрем Цигани позива све на-длежне институције да му по-могну да санира насталу штету, прије свега државне органе, али и службе Главног града.

Из Службе заштите саопшти-ли су да су дојаву добили у 10.01 часова и да су одмах изашли на лице мјеста. На терен је пошло девет ватрогасаца са четири во-зила. Они наводе да је у стану изгорео инвентар, а да је пожар угашен у 10.24 сати. А.Д.

ПоЖАр У СТАНУ ПородицЕЕКрЕмА цигАНиЈА НА ВрЕЛимА риБНиЧКим

Изгорела соба

Незамисливо је да оволико фамилија и породица на Кака-рицкој гори у 2018. години жи-ви без воде, без најосновнијих услова за живот, саопштио је Марко Милачић, предсједник Праве Црне Горе. Он је истакао да уколико формирање власти у Подгорици буде зависило од њих, обећавају да ће усло-вити формирање те власти са рјешењем егзистенцијалних питања становника Какариц-

ке горе, воде прије свега, али и рјешење многих питања у насељима која имају сличне проблеме. Милачић сматра да су вода и путеви двије најбит-није ствари у Подгорици, а и читавој Црној Гори:

–Нећемо обећавати куле и градове, већ двије најпростије ствари и за Подгорицу и за сео-ска насеља, али и за читаву Цр-ну Гору. Прво је пут до имања домаћина или пољопривредни-

ка и друго је вода за наводња-вање. Само те двије ствари су више него довољне да ова земља процвјета и почне бога-то да живи –рекао је Милачић.

Милачић је поручио да неће попут ДПС-а на Конику обећа-вати аква паркове и сличне ме-галоманске и нереалне пројек-те већ оно од чега се живи, а није реализовано на Какариц-кој гори а то је вода.

А.Д.

ПрАВА црНА горА оБиШЛА КАКАрицКУ горУ

Добићете воду, не морате аква парк

Црногорско друштво за борбу против рака (ЦДПР) у сарадњи са JУ Дjечjи савез Подгори-ца, традиционално је, поводом Свjетског дана борбе против пушења, организовало Седам-наести наградни Конкурс за ликовне и литерарне радове за ученике основних школа у Цр-ноj Гори. Тема Конкурса, коjи jе био отворен за ученике од четвр-тог до деветог разреда основних школа била је „Здравим срцем пишем и цртам у борби против пушења”.

– Трочлани жири за ликовне радове Сеида Белеговић, ака-демски графичар, Милена Перо-вић, академски сликар и Домагоj Жарковић, секретар ЦДПР-а, оцјенили су да је најбољи рад Ане Браjковић, ученице осмог разреда ОШ „Илиjа Кишић” из Зеленике - Херцег Нови која је освојила прву награду, док су другу награду подиjелиле Ари-jана Ружић, ученица осмог раз-

реда ОШ „Милиjа Никчевић” из Никшића и Ирена Крстониjе-вић, ученица осмог разреда ОШ „Салко Аљковић” из Пље-ваља. Трећу награду равноправ-но диjеле двиjе Теодоре из ОШ „Октоих” из Подгорице и то Те-одора Станишић, ученица сед-мог и Теодора Одовић, ученица деветог разреда– саопштили су из ЦДПР-а.

охвале за квалитет радова за-

служиле су ОШ „Илиjа Кишић” из Зеленике - Херцег Нови и ОШ „Октоих” из Подгорице, а похва-лу за броjност послатих радова ученика добила jе ОШ „25. Маj” из Рожаjа.

– Жири за литерарне радове у саставу Милуша Бакрач, Ма-рина Шестовић и Ирена Муго-ша, професори матерњег jезика су за наjбољи састав прогласили састав Василиjа Славковића,

ученика деветог разреда ОШ „Марко Нуцуловић” из Штоjа - Улцињ. Друга награда додиjеље-на jе Николи Вучковићу, уче-нику петог разреда ОШ „Ратко Жарић” из Никшића, док jе трећу награду заслужила Jова-на Обрадовић, ученик деветог разреда ОШ „Ристо Ратковић” из Биjелог Поља– саопштили су из ЦДПР-а. � С.Р.

НА 17. КоНКУрСУ ЗА ЛиКоВНЕ и ЛиТЕрАрНЕ рАдоВЕ цдПр-а и дЈЕЧЈЕг САВЕЗА ПодгорицА

Прво мјесто освојили Ана и Василије

цигани у соби у којој је избио пожар

‣дежурне службеПозив у хитним ситуацијама ................ 112Полиција ................................................ 122Ватрогасци ............................................. 123Хитна помоћ ........................................... 124Тачно вријеме ........................................ 125Телеграми .............................................. 126Сигурност на мору ................................. 129СоС број за жртве трафикинга .... 116-666

‣ информације о бројевима претплатника и кол центарУниверзална служба за информације ........................................ 1180црногорски Телеком........................... 1181 ............................................................... 1500Теленор ................................................ 1189 ............................................................... 1700 м:тел ...................................................12768 ............................................................... 1600радио-дифузни центар .....................12712Telemach ............................................12755 ............................................................... 1800орион Телеком ..................................12777

‣сервисне службеЕлектродистрибуција ................... 633-979Водовод ......................................... 440-388Агенција за становање 623-493 067/266-663Чистоћа........................................... 625-349Погребно ........................................ 662-480

‣поЗовитедом наде - ванбрачне мајке ........ 646-090 ..................................................069-077-023Пријава корупције ..................020-245-666Сигурна женска кућа .............069-013-321ЈУ Какарицка гора ........................ 611-847и СоС инфо о третмануболести зависности ...............0800-82-000СоС-за жене и дјецу жртве насиља ................................ 232-253СоС-за жртве насиља у породици ..............................080-111-111Временска прогноза ..............044-600-200 царинска отвор. линија .........080-081-333центар за зашт. потрош. .............. 244-170Управа за антикорупцијску иницијативу ................................... 234-396 рдццг-квар на репетиторима .... 408-021

‣апотекеКрушевац (дежурна) ..................... 241-441Апотека м.С. (нон-стоп)................ 225-444рибница .......................................... 627-739Сахат-кула ...................................... 620-273"радовић" ....................................... 238-633"Лијек"............................................. 633-767"Бона фидес" .................................. 264-497"Подгорица" .................................. 230-798"медеонфарм" ................................ 248-922"SANATHEA" ................................... 248-677Свети Лука...................................... 272-303

‣болницеКлинички центар ........................... 412-412дјечја .............................................. 412-412домоВи ЗдрАВЉА Call центар ..........................................19816

‣ветеринарске станице"монтвет" ........................................ 625-713Јавна вет. станица ......................... 645-300"Анимавет"...................................... 641-651

‣такси службе„Наш такси" ........................................19709"Ало такси" .........................................19700"Хит такси" ..........................................19705"Бум такси" .........................................19703"Лукс" ..................................................19706„ред такси” .........................................19714„Екслузив” ..........................................19721„Сити такси” .......................................19711

‣инспекцијеУправа за инспекцијске послове ........................................... 234-421Комунална инспекција ..........067-245-799Комунална полиција 067- 002 -005

‣Хотели"Костас" ........................................... 610-000"Холидеј" ........................................ 611-411"Подгорица" ................................... 402-500"Амбасадор" ................................... 272-233"Европа" .......................................... 623-444"Ловћен" ......................................... 669-201"Амбијент" ...................................... 235-535”Хотел м” ........................................ 670-111

‣редакције 481-529 481-520

радио "д" ........................................ 481-560радио "д плус" ............................... 481-570маркетинг "дана" ......................... 481-555

020

21. и 22. мај 2018.РегиониIV страна

ДАН у Котору

Пошто је Скупшти-на општине Котор донијела одлуку да

се поставе табле с усвојеним називима улица,тргова пјаца и пјацета, и то први пут исписа-не на оба писма – ћириличном и латиничном, приступило се реализацији овог посла који је,

како је „Дану“ потврдио Рато Брајковић, директор Дирек-ције за уређење и изградњу Котора, недавно окончан. Брајковић је прецизирао да су на територији которске општи-не у 112 улица постављене уку-пно 224 табле, од чега највише у насељу Доброта и то 38; по двије на почетку и на крају улице.

– Табле су набављене у Хрватској, преко фирме „Ре-

тро лајн Црна Гора“. Израда, транспорт и монтажа табли с оквирима, те на појединим мјестима постављање стубо-ва за табле, коштала је око 7,5 хиљада еура. Посао је повје-рен Друштву за извођење саобраћајне сигнализације „Електро лајн“ из Подгорице – наводи Брајковић и додаје да

су већ оштећене двије табле и то у насељу Шкаљари код за-твореног пливачког базена, о чему је Дирекцију дописом обавијестила Комунална по-лиција. Стручна екипа Дирек-ције изашла је потом на лице мјеста гдје су им поједини грађани казали да им се није свидио назив улица и тада су

показали негодовање поводом тога.

– Истог дана табле су иша-ране спрејом. Наручене су нове табле, па ћемо оштећене замијенити, а надам се да на-кон њиховог постављања неће бити исти исход као са прет-ходним – каже Брајковић.

Говорећи о актуелним пројектима каже да се у наред-них десетак дана очекује завр-шетак радова на асфалтирању пута у Наљежићима (дионица која се одваја од цесте која во-ди до мајдана Тујковића и даље

до Наљежића), укупне дужине око 700 метара. Вриједност тих радова је око 120 хиља-да. У центру града ускоро се приступа асфалтирању четири улице и то; улице насељу Пе-тани, затим улице која спаја магистралу са приобалним путем код Факултета за по-морство, Улице Маровина на Мечеров бријегу (код приват-ног вртића) и улице код зграда „Југопетрола“.

Такође ће ускоро почети ра-дови на уређењу шетних стаза од наплатних мјеста до Сан

Ђованија, вриједни 60 хиљада еура. За једну стазу изабрани извођач је фирма „Дема“ из Котора, а за другу „Јадран“ из Будве.

– Пројекат подразумијева санацију степеништа и огра-де поред бетонских зидова бедема, дакле све што је уз шетну стазу. Дакле, биће по-стављени нови плочници на дјеловима гдје нису степени-це, а камени оградни зидови који су попадали вратиће се на првобитно мјесто. Тражи-ћемо одобрење од предсједни-ка општине за наставак радо-ва и након ступања на снагу одлуке о обустави радова током туристичке сезоне, јер је у питању тежак и озбиљан посао – најављује Брајковић додајући да ће се радити и на поплочавању платоа испред Гурдића, што је инвестиција вриједна 70 хиљада еура. Он је саопштио да ће око 1. јуна бити активиран семафор код зграде „Луке Котор“. Б.М.

ДиРеКЦиЈА ЗА УРеЂеЊе и иЗгРАДЊУ РеАЛиЗоВАЛА СКУПШТинСКУ оДЛУКУ о ПоСТАВЉАЊУ ТАБЛи нА ДВА ПиСмА

■ на територији которске општине постављене су укупно 224 табле и све је коштало око 7,5 хиљада еура, али су у насељу Шкаљари већ двије оштећене јер се, како смо сазнали на терену, нијесу свидјеле грађанима. наручене су нове па ће-мо оштећене замијенити и надам се да након њиховог по-стављања неће бити исти исход – каже Рато Брајковић

и зграда Со Котор означена на два писма

нове табле са двојезичним називом улица

Рато Брајковић

У сусрет туристичкој се-зони паркинг који се налази на простору некадашњег УРЦ-а уређен је и означен. Осим постављене нове ин-фо-табле на прилазу, читав простор на којем је пред-виђено паркирање аутомо-

била насут је пијеском, чиме су испуњене рупе које су га до сада „красиле“, а присту-пило се и уклањању високе металне ограде, која је већ једним дијелом замијењена лијепом металном.

Б.М.

Поводом реконструкције магис-тралног пута М2 Дебели бријег–Ти-ват–Будва, секција аеродрома Ти-ват–Јаз, данас, понедјељак 21. мај, у просторијама ОШ „Никола Ђурко-вић” у Радановићима, са почетком у 19 сати, биће одржан састанак Савје-та мјесних заједница Грбаљ.

У савјету наводе да је израда пројектне документације у поод-маклој фази, те да су овлашћени представници мјесних заједница, које гравитирају на подручју трасе будућег пута, имали увид у пројект-ну документацију и констатовали да се она израђује прије свега уз кр-шење детаљних урбанистичких пла-нова, посебно Радановића и Ластве Грбаљске.

Истичу да су мјештани Радано-вића, Горњег Грбља, Савине и Ласт-ве Грбаљске у протеклом периоду упутили низ петиција надлежним органима, посебно Дирекцији за саобраћај Црне Горе и пројектанту, међутим, сви апели су остали без резултата.

– Свјесни чињенице да инвести-тор, као и пројектант дионице пута немају слуха за животне потребе мјештана, да су укинута стечена права везана за безбједну комуника-цију, нормално функционисање већ постојећих привредних и пословних објеката, као и многе друге живот-но важне и виталне функције жи-теља наведених мјесних заједница, мјештани су принуђени да макси-мално искористе сва расположива правна средства у циљу заштите сопствених интереса, јер вјерују да постоји могућност пројектовања, од-носно изградње предметне дионице, на задовољство свих заинтересова-них субјеката. Наравно, мјештани су свјесни и не желе да спријече из-градњу ове дионице по сваку ције-ну, али морају покушати, у оквиру правног поретка, да обезбиједе за-конитост у процесу пројектовања, односно будуће изградње – наводи се у саопштењу Савјета мјесних заједница Грбаљ.

Б.М.

Наставак 16. сједнице Скупштине општине Ко-тор одржаће се у сриједу, 30. маја.

То је договорено на ко-легијуму предсједнице которске скупштине Дра-гице Перовић (ДФ/ДСС) одржаном у петак 18. маја, коме нијесу присуствова-ли представници одбор-ничких клубова СДП-а и Демократског Фронта, странака које су конститу-енти владајуће коалиције у Котору, као ни представ-ници опозиционог ДПС-а.

Сједница СО је 15. маја прекинута након усвајања само двије тачке дневног реда, то јест послије из-бора чланова oдбора ди-ректора „Луке Котор“, и

то због недостатка кво-рума. Тада су засиједање напустили одборници опозиције, док oдборни-ци СДП-a нису ни дошли на сједницу незадовољни избором чланова Одбора „Луке Kотор“ из редова СНП-а коме је иначе ко-алиционим договором припала већина у свим јавним предузећима и ус-тановама.

Предсједник СО Драги-ца Перовић сједницу коле-гијума заказала је у складу са пословником. Она је према закону дужна да у року од три дана од прес-танка рада сједнице одре-ди нови термин наставка, односно 15 дана од дана прекида. Б.М.

нА ПРоСТоРУ неКАДАШЊег УРЦ-a ПоВоДом РеКонСТРУКЦиЈе мАгиСТРАЛног ПУТА ДеБеЛи БРиЈег–ТиВАТ–БУДВА

нА КоЛегиЈУмУ ПРеДСЈеДниЦе Со оДЛУЧено

Наставак сједнице 30. маја

Уређен паркинг

Састанак савјета МЗ Грбаљ

на паркингу постављена и ограда

Брајковић је најавио да ће ове седмице почети радови на продужетку ојачања темеља бедема уз ријеку Шкурду, у дужини од 40 метара. Вриједност радова је 30 хиљада еу-ра. Такође, 1. јуна приступиће се монтажи нових сједишта (конструкција за сједишта претходно постављена) на Љетњој позорници и изради нове конструкције за бину. Укупна инвестиција вриједна је око 65 хиљада еура, а радове ће из-водити фирма „Ф-инжињеринг“.

Наставак радова на темељима бедема

Дуж Добротске риве, како најављује, ускоро ће бити постављени нови стубови јавне расвјете (постојеће поломи-ли хулигани), док се испорука нових дрвених сједишта за клупе очекује.

– Ти елементи су већ требало да стигну. Са фирмом „Ал-фа пројект“ из Подгорице је склопљен годишњи уговор о одржавању мобилијара на шеталишту и чекамо сваког дана испоруку. У плану је да се сва дотрајала сједишта промијене прије главне туристичке сезоне – казао је Брајковић.

Нова расвјета на Добротској риви

Ћирилица у 112 улица Унеско града

21. и 22. мај 2018. Региони страна V

Б ИЈЕЛО ПОЉЕ – Спортска инфраструк-

тура је велики проблем Бије-лог Поља. Дуго сањана хала је изграђена, али је запуштена и великим дијелом претворена у општински канцеларијски простор. Помоћног фудбалс-ког терена нема, базен је само остао на обећањима, нема ни трим стазе... истичу из бјело-пољског одбора Социјалистич-ке народоне партије наглаша-вајући да такво стање мора да се промијени и да младим на-раштајима морају бити створе-ни услови за бављење спортом.

– Спортисти су били и оста-ли понос Бијелог Поља. Про-носили су славу града и држа-ве и били најбољи промотери свега оног лијепог и успјешног. Нажалост, тренутни однос према спорту актуелне власти и минорна улагања довели су до тога да наше кошаркашке и фудбалске љубимце гле-дамо у неким лигама које не приличе ни имену, традицији а ни ранијем рејтингу наших спортских колектива – каже Дојчило Дојо Дробњак, кан-дидат СНП-а за одборника у СО Бијело Поље.

Он сматра да је Демократска партија социјалиста са „својим политичким привјесцима спорт довела на гране полити-ке и политиканства”.

– То је урађено на начин што су за прве људе спортских ко-лектива постављани искључиво политички подобни људе, зане-марујући притом струку, знање и основну поруку у спорту, а то је да спорт припада искључиво спортистима. Уз све то, пораз-на је и чињеница да већ дужи низ година локална власт није у стању да обезбиједи ни нај-минорније услове за успјешно бављење спортом. Ту првен-

ствено мислимо на локацију Паткова отока, гдје су досад уложене стотине хиљада еура за изградњу помоћног фудбалског терена. Умјесто тога, локација је засута смећем и отпадом – наглашава Дробњак и додаје да ће СНП доласком на власт у граду на Лиму из коријена про-мијенити однос према спорту а посебно према фудбалу, кошар-ци и атлетици, те да ће струка и знање бити на првом мјесту.

– У том правцу ћемо у најскорије вријеме изградити помоћни терен, као основни предуслов за што квалитет-нију припрему наших фудбале-ра. У сарадњи са Фудбалским савезом Црне Горе, а по узору на локалну власт у Беранама, покрићемо и трибине по ев-ропским стандардима. Осим ових значајних улагања, из-градићемо и пријеко потребну бициклистичку стазу, као што

ћемо атлетску стазу довести у стање које наши атлетичари својим квалитетом и заслужују.

СНП има и кадрове и знање, који могу обезбиједити квали-тетнији однос према спорту. Више смо него сигурни да то наши грађани и препознају и да ће 27. маја дати глас најбољем избору, Социјалистичкој на-родној партији у Бијелом Пољу – поручио је Дробњак.

М.Н.

иЗ БЈеЛоПоЉСКог оДБоРА СнП-а иСТиЧУ ДА Је СПоРТСКА инФРАСТРУКТУРА У гРАДУ нА ЛиМУ У КАТАСТРоФАЛноМ СТАЊУ

Умјесто за фудбал,Паткова отока

терен за смеће ■ Помоћног фудбалског терена нема, базен је само остао на

обећањима, нема ни трим стазе, а Демократска партија соција-листа са својим политичким привјесцима спорт је довела на гра-не политике и политиканства, оцјењује Дојчило Дојо Дробњак

градоначелник Петар Смоловић је за „Дан” казао да локална управа најозбиљније сагледава стање спортске инфраструктуре и да је он већ одредио приоритете.

– За ову годину у капитални буџет је ушло 45.000 еура, а приоритети су нам хала и град-ски стадион. на стадиону имамо два пробле-ма. Први је наткривање старе трибине, што договарамо са ФСЦг, одакле су нам обећали помоћ, када ми завршимо пројекат. Морамо ревидирати стари пројекат, како би био по европским стандардима. У првој фази да по-

ставимо кров, а онда рефлекторе. Други при-оритет је атлетска стаза.

Када је у питању локација за потребе помоћног фудбалског игралишта Патко-ва отока испитивање земљишта је конач-но завршено. Ради се ревизија пројекта по стандардима ФСЦг, који је опредијелио средства, али она неће бити мала. Буџетом су и за то ове године опредијељена сред-ства и надам се да ћемо и то урадити. У овом четворогодишњем мандату и то ћемо завр-шити – каже Смоловић.

Смоловић: Ча четири године све ћемо завршитиШут и отпад на локацији предиђеној за помоћни фудбалски терен

У КЦ „ниКоЛА ЂУРКоВиЋ“ оДРЖАнА МАниФеСТАЦиЈА

Активизмом за љепши град

Мала дневна соба на отвореном

БИЈЕЛО ПОЉЕ – Органи-зација слијепих и слабовидих за Бијело Поље и Мојковац на изборној скупштини поново је за предсједника изабрала Сафета Гера Меховића, а функцију секретара и у наред-ном четворогодишњем манда-ту обављаће Мирсад Длакић. Поводом обиљежавања 70 го-дина постојања ове организа-ције, чланови су се осврнули на значајне догађаје у дугого-дишњој историји бјелопољског удружења особа са сметњама вида, а додијељена су и при-знања заслужним појединцима, удружењима и установама.

Одлуком чланова скупшти-не у новом сазиву, изабрани су и представници бјелопољске организације у Скупштини

Савеза слијепих Црне Горе. То су Сафет Геро Меховић и Ђорђије Шћепановић, док је Меховић предложен и за члана Управног одбора Републичког савеза слијепих.

– Све ћемо урадити да са успјешним радом, упркос сла-бој финансијској ситуацији, наставимо и даље за добробит наших чланова – казао је Ме-ховић.

Чланови скупштине пружи-ли су подршку досадашњем руководству Савеза слијепих Црне Горе, предсједници Жа-ни Ђачић и извршном дирек-тору Горану Мацановићу да и у новом, четворогодишњем мандату, успјешно воде кровну организацију.

Жана Ђачић је честитала

на реизбору Меховићу и Дла-кићу истичући да је тешка финансијска ситуација, али да не смију поклекнути и да се морају изборити за дјелимич-но финансирање и промјену односа према организацијама које окупљају особе с инвали-дитетом.

– Бјелопољска организација је једна од најбољих и најак-тивнијих и желим да тако ос-тане и у наредном периоду – казала је Ђачићева.

Горан Мацановић је истакао да бјелопољску организацију краси права хармонија, што је и предуслов за остваривање тако добрих резултата.

– Апелујемо на доносио-це одлука, како на локалном, тако и државном нивоу, да

више пажње посвете омогућа-вању бољег живота особама с оштећеним видом и оствари-вању њихових права – истакао је Мацановић.

Сједници је присуствовао и почасни предсједник Органи-зације слијепих за Бијело Поље и Мојковац, приватни преду-зетник Хилмија Франца. Он је честитајући јубилеј, казао да ће и у наредном периоду пружати неизмјерну подршку члановима ове организације. Изборној скупштине органи-зације слијепих и слабовидих присуствовао је и градоначел-ник Петар Смоловић, као и Саида Чикић, секретар Се-кретаријата за локалну само-управу.

М.Н.

оДРЖАнА иЗБоРнА СКУПШТинА оРгАниЗАЦиЈе СЛиЈеПиХ и СЛАБоВиДиХ оПШТинА БиЈеЛо ПоЉе и МоЈКоВАЦ

Меховић предсједник, Длакић секретар

БАР – Компанија „Калам-пер” д.о.о. из Бара, у част 25 година успјешног пословања, отворила је трећу бензинску станицу „Калампер петрол”, на адреси Сотонићи бб, Вир-пазар, на раскрсници путе-ва Подгорица–Петровац и Подгорица–Бар. Вриједност инвестиције износила је 1.300.000 еура.

Пумпа је саграђена по најмодернијим стандарди-ма градње за SEVESO по-стројења, и опремљена је најновијом технологијом за складиштење, натакање и продају горива.

У склопу бензинске ста-нице налази се модерно оп-ремљен кафе бар, који ће пружити потпуни одмор и предах, како возачима и пут-ницима, тако и мјештанима.

Из компаније поручују да ће се продавати искључиво гориво највишег квалитета.

Бензинска станица упо-шљава 17 новозапослених мјештана из Вирпазара, ста-рости од 20 до 40 година.

Према ријечима власника компаније Елвира Калам-перовића, ова инвестиција је од посебног значаја како за општину Бар, тако и за Мјесну заједницу Вирпазар, јер ће бензинска станица ра-дити 24 часа дневно током читаве године, те ће такси бродови имати додатне услу-ге испоруке горива са цистер-нама на лицу мјеста.

– Компанија „Калампер” је друштвено одговорна, и отва-рање ове станице ће сигурно бити на добробит локалне заједнице Вирпазар и општи-не Бар, што је већ доказала у много случајева, а нарочито изградњом куће породици Машановић – подсјећа Ка-ламперовић.

Д.С.

Трећа бензинска станица „Калампер петрол“ отворена у Сотонићима

Дојчило Дојо Дробњак

Запослено17 мјештана

КоМПАниЈА „КАЛАМПеР” оТВоРиЛА БенЗинСКУ СТАниЦУ У ВиРПАЗАРУ

КОТОР – У културном центру „Никола Ђурковић“ у суботу је одржана манифеста-ција „Дан активизма: простор и информисаност младих“. Манифестације је реализова-на кроз пројекат „Едукацијом и активизмом за љепши град и бољу будућност“ чији је покровитељ Општина Котор. Манифестација је садржала едукативну радионицу „Мла-ди у улози заштите и корист-ника простора – до Вас је!“, а говорници су били Ведран Крнић из Омладинског кул-турног центра Херцег Нови и Наташа Дендић из НВО Урбан нове. Други део акције био је округли сто на тему „Ин-формисаност младих“ који су водили Снежана Стевовић из Канцеларије за превенцију бо-

лести зависности и ризичних понашања, Наташа Ристелић из Которског фестивала позо-ришта за дјецу и Патрициа Побрић из НВО Наша акција. Након радионица услиједила је радна акција сређивања ма-ле дневне собе на отвореном у склопу културног центра као и фарбања мале нове библиотеке на отвореном. Око 27 младих је учествовало у овој активности.

– Захваљујемо свим волон-терима као и Которском фес-тивалу позоришта за дјецу за цјелокупан рад заједно са омладином. Такође смо зах-вални на предивној сарадњи и уступљеним просторијама културном центру „Никола Ђурковић“ – саоштили су ор-ганизатори манифестације.

Б.М.

21. и 22. мај 2018.РегиониVI страна

ХЕРЦЕГ НОВИ – Главна аутобуска станица у Херцег Новом, која је изграђена прије више од пола вијека, није до-чекала прве туристе у репре-зентативном здању. Нови влас-ници покушавају да је макар „нашминкају” пред сезону, па

су ових дана почели радове на адаптацији прилично оронулог објекта.

Ријеч је о радовима који претходе већим измјенама, односно наткривању перо-на и ограђивању станице, за које нови власник, компанија

„Д Статион” из Будве, и даље чека урбанистичко-техничке услове.

– Досад је уређен тоалет за лица са инвалидитетом и при-лази, што станица досад није имала, а што је било неопход-но да би добила лиценцу и

категоризацију. Близу смо от-варања Туристичке агенције, као веома важног инфо-пунк-та за туристе. Затим, побољ-шавамо садржаје за запослене – поставићемо нове шалтере, уредити канцеларијски прос-тор. Тиме стварамо услове за

повећање броја запослених, који би требало да буде дупли-ран. У објекту имамо још три пословна простора, за које се надамо да ће новски привре-дници препознати као мјесто на којем могу развијати своју дјелатност, али и упослити но-

ве раднике – кажу у фирми Д Статион.

Жеља власника је да се отвори поштански шалтер, банка, мања трговачка радња или апотека, што би на једном мјесту објединило најнуж-није услужне дјелатности за

сваког путника, по угледу на уређене станице у већим гра-довима.

Врло брзо, обећавају из Д Статиона, Аутобуска станица добиће и званични сајт што никада прије није имала, па ће заинтересовани у сваком мо-менту моћи да прате најавље-не доласке или одласке. Информативна табла о долас-цима аутобуса биће замијење-на ЛЦД плазмама на којима ће се смјењивати ред вожње. До сезоне ће бити окречена унутрашњост објекта, уређен прилазни плато са расвјетом и видео-надзором, уз пјешачку комуникацију.

Прецизнију евидинецију о уложеним средствима у адап-тацију објекта, имаће до 1. јуна, када би требало да буде познато и колико новца ће за-хтијевати наткривање перона и постављање ограде.

Подсјећамо, фирма „Д Ста-тион”, у сарадњи са компа-нијом „Лалатовић травел” ДОО, изабрана је средином новембра прошле године на тендеру као најбољи понуђач за куповину објекта у коме се налази стара Аутобуска станица Херцег Нови. Након одустајања прворангираног понуђача “Д Статион” је ос-тао у игри и преузео имовине од претходног власника, Век-тра Боке. Аутобуска станица у Херцег Новом продата је на тендеру за 370.000 еура.

К.М.

КРенУЛи РАДоВи нА АДАПТАЦиЈи АУТоБУСКе СТАниЦE У ХеРЦег ноВоМ

Увод у озбиљну инвестицију

Раичевић у разговору с мјештанима Доњег Поља

Радови на Аутобуској станици

БИЈЕЛО ПОЉЕ – Примје-ном надлежности које има ло-кална управа, учинићемо све да се врати вјера у солидарност и социјалну правду у Бијелом Пољу, изјавила је јуче у разго-вору са грађанима Маријана

Цамић, носилац листе број 8 – „За наш град Бијело Поље”, коју чине кандидати за одбор-нике Црногорске и СПП.

Она је додала да ће уколи-ко буде изабрана за одборника радити на смањењу сиромашт-ва, спречавању депопулације, јачању улоге жена у друштву,

отварању савјетовалишта за болести зависности, као и за уклањање баријера и прила-гођавање јавних површина за приступ, кретање и употребу лицима смањене покретљи-вости.

– Залагаћемо се за увођење једнократне помоћи за но-ворођенчад и обезбјеђивање уџбеника за све ђаке прваке у Бијелом Пољу – рекла је Ца-мићева и позвала грађане Бије-лог Поља да 27. маја заокруже број 8 и гласају за листу „За наш град Бијело Поље”.

М.Н.

БАР – Носилац листе ДПС „Бар“ Душан Раичевић раз-говарао је с мјештанима на-сеља Доње Поље о пројекту канализационог колектора чија реализација је планира-на у наредном периоду. При-ликом посјете кандидата за одборнике, било је ријечи и о наставку пројекта постављања јавне расвјете.

– Представник изборне лис-

те ДПС-а др Весна Ђоквучић изразила је задовољство до сада урађеним и најавила да ће најављени приоритети у будућем периоду бити реали-зовани у предвиђеном року. Обиласку је присуствовао и Неџад Пепић, кандидат за одборника, саоштила је Служ-ба за информисање барског одбора Демократске партије социјалиста. Д.С.

ТИВАТ – Неформална грађан-ска иницијатива „Бокобран“ захвалила је свима који су у петак, 18. маја, учествовали на протестном окупљању поводом најављене реконструкције Понте Сељанова. Захвалили су и свима који их подржавају „зато што ни-су били у прилици бити са њима, или зато што још нису схватили да могу и да би требало да буду“.

– У ситуацији смо на цијелом црногорском приморју, а и у ос-татку земље, када више немамо

простора за вагање – или ћемо одреаговати, или ћемо сатра-ти и преостало. А није мало преостало, преостало је много тога, за што се вриједи избо-рити. Пред нама је 15-дневна Јавна расправа о Плану посеб-не намјене за обално подручје, који стручњаци оцјењују погуб-ним, јер доноси нову централи-зацију и планирање заснива на сили, а не на мултидисципли-

нарном стручном приступу. Учешће локалне јавности све-дено је на расправу о утицају на животну средину, коју локална управа расписује и за пројекте у нескладу са условима које је сама издала. Дакле, ситуација је благо речено, хаотична – са-општили су из „Бокобрана“ и нагласили да су презадовољни одазивом, дружењем око 250 оптимистичних грађана, учес-ника протестног скупа на По-нити Сељаново.

– Од 250 оптимистичних грађана велики број њих је понудио помоћ у пропагирању идеје заједништва у борби за укидање актуелних правних механизама за отимање прос-тора Црне Горе њеним грађа-нима – саопштили су из „Боко-брана“ најављујући конкретне акције за очување Понте Сеља-нова о којима ће јавност нак-надно обавијестити. Ж.К.

БАР – На састанку са грађа-нима Мјесне заједнице Поље, носилац листе „Бирам Бар” Радомир Новаковић Цакан истакао је да није лако преузе-ти одговорност за велики број гласова људи који ће 27. маја заокружити ову листу.

– Управо из поштовања пре-ма грађанима Бара и њихо-вом повјерењу у нашу листу, ријешили смо да водимо, за разлику од других, искључиво позитивну кампању – рекао је Новаковић и истакао да су зна-ли да грађани у људима са лис-те „Бирам Бар“ виде рјешење својих проблема.

– Један од тих проблема који мучи наше суграђане јесте проблем легализације. Сјели смо с експертима и урадили наш предлог цијене за легали-зацију. Све остале листе га да-нас нападају, али нико од њих не даје своје предлоге – јер их и немају. Ми овдје у МЗ Поље, пред грађанима Бара обећава-мо, нема те власти у коју ћемо ући уколико прва тачка спо-разума није наш предлог за легализацију, укључујући и цијене које смо навели. То што смо ми написали су праведне цијене које грађани могу да плате. Све остало ће довести

или до неуспјеха легализације или до незадовољства грађана. Са друге стране, веома је битно да се новац прикупљен од лега-лизације троши већином у тој МЗ, а не да служи за плате за-послених у Општини или јав-ним предузећима – подвукао је Новаковић и додао да МЗ Поље има исте проблеме као и други дјелови Бара – лоша инфраструктура, недостатак канализације, смеће, водовод.

– На све то имате и проблем ријеке Рикавац. Видјели смо у кампањи од 3Д коалиције чак и неке цртане филмове како умишљају да тај проблем мо-же да се ријеши. Можемо и ми обећати да ћемо направити Нијагарине водопаде, али као одговорни људи то нећемо да урадимо јер знамо да то није могуће. Реално је да се за че-тири године могу ријешити проблеми Поља, али дајте да видимо шта можемо да ура-димо одмах, па затим у првој години – казао је

Новаковић и упитао присут-не да ли су икада упитали шта су одборници, посланици, па чак и предсједник општине из њихове МЗ урадили за своје комшије и за Поље.

Д.С.

МАРиЈАнА ЦАМиЋ, ноСиЛАЦ ЛиСТе „ЗА нАШ гРАД БиЈеЛо ПоЉе”, ПоРУЧиЛА

ДУШАн РАиЧеВиЋ (ДПС) РАЗгоВАРАо СА МЈеШТАниМА нАСеЉА ДоЊе ПоЉе

„БоКоБРАн“ ЗАХВАЛaн УЧеСниЦиМА ПРоТеСТА нА ПонТи СеЉАноВо

ноСиЛАЦ ЛиСТе „БиРАМ БАР” РАДоМиР ноВАКоВиЋ РАЗгоВАРАо

СА ЖиТеЉиМА МЗ ПоЉе

Вратити вјеру у социјалну правду

Наставак радова на расвјети

Има много тога за штa се вриједи изборити

Са протестног скупа на Понти Сељаново

новаковић у разговору са житељима МЗ Поље

Легализација на првом мјесту

Маријана Цамић

21. и 22. мај 2018. Региони страна VII

НИКШИЋ – Дан Основне школе „Милија Никчевић” и уједно 36 година њеног по-стојања у тој установи обиље-жен је свечано. У школској 2017 – 2018. години имали су 830 ученика у 32 одјељења, а директорица Славица Перо-шевић истакла је да је труд управе и наставника вишес-труко узвраћен јер су њихови ђаци бриљирали на бројним такмичењима одржаним у претходној години.

– Представници ове генера-ције су нас посебно обрадо-вали на државном такмичењу првим и другим мјестом из физике, а то су Младен Чола-ковић и Матија Томић, првим мјестом из хемије Данијел Алексић. Имали смо и седмо мјесто из италијанског језика, Душица Додеровић. Такође, пласман у финале на „Хипо” такмичењу из енглеског језика, навела је Перошевићева. Але-

ксић је на Олимпијади знања освојио прво мјесто из хемије, Чолаковић и Томић подијели-ли су треће мјесто из физике. Милош Мумин био је пети из програмирања, а Петар Вукићевић освојио је четврто мјесто из физике.

На литерарном конкусру Црвеног крста ученица Ла-на Драшковић је освојила прву награду. На конкурсу ликовне школе „Петар Лубар-да“ ученици шестог разреда Павле Пековић и Маргита Маројевић освојили су дру-го, односно треће мјесто. На ликовном конкурсу Дјечијег савеза Аријана Ружић, уче-ница осмог разреда, освојила је друго мјесто - нагласила је Перошевић. Фудбалски тим школе овогодишњи је првак Никшића, а на државном пр-венству основних школа при-пало им је треће мјесто.

Б.Б.

Прослављен Дан школе

П ЉЕВЉА – Да је мо-гуће ријешити про-

блем сеоске инфраструктуре у најудаљенијим пљеваљским селима, јуче су предочили из Коалиције „За спас Пљеваља“. Један од представника те коа-лиције Владислав Бојовић наглашава да концесије које се убирају по основу шума и ру-да, треба уложити за развој се-ла. Бојовић подвлачи да мјесне заједнице и насеља као што су: Шула, Градац, Потковач, Буко-вица, Бобово, Маоче, Глибаћи, Поблаће, Косаница, Премћани, Козица, Вашково..., морају би-ти са посебном пажњом трети-ранe од стране локалне управе и државне власти јер се са тих простора одвлаче огромни природни ресурси, док ова насеља већ деценијама немају основне услове за нормалан живот и лишена су елементар-не финансијске подршке. Као посебан примјер из Коалиције „За спас Пљеваља“ навели су МЗ Шула.

– МЗ Шула, гдје се од Руд-ника „Шупља стијена“ на го-дишњем нивоу убира око 350 000 еура концесионих накнада и остварују се милиони еура прихода, ништа не враћа. Ко-алиција „За спас Пљеваља“ обезбиједиће да се значајан дио прихода од концесија уложи у оно што су животне потребе ове средине. Ако зна-мо да у овој заједници асфалт нема готово ниједно село, од-носно да је неопходно до села Петина асфалтирати 4км, до Честина 8км, до Роговине око 3км и могуће је штедљивим и рационалним располагањем општинског новца приступи-ти рјешавању овог проблема. Ако је познато да 15км сеос-ког асфалта може да се уради за износ од 600.000 еура, пот-пуно је јасно да за четири го-дине од концесија може да се обезбиједи одговарајући износ за обнову водовода, канализа-

ције, уличне расвјете и обнову стамбених објеката у насељу Шула.

Када се асфалтирају путеви до поменутих села, онда ће бити лакше оганизовати откуп стоке, млијека, дјеца ће лакше долазити до Основне школе „Владимир Роловић“, њихови родитељи и укућани ће лакше долазити до продавнице, ам-буланте и поште. Такође, ова заједница има велике приходе и од шума, а у овај крај се не улаже ни један цент, што се такође мора промијенити – наводи се у саопштењу које потписује Бојовић уз напоме-ну да и села Бобово, Мељак, Поблаће, Буковица, Потковач, Градац, Козица, Премћане, Косаница, Глибаћи и Вашко-во заслужују да им се остави значајан дио концесионих при-хода од посјечених шума и да се уз изградњу сеоских путева и друге инфраструктуре ство-ре бољи услови за живот ста-

новништва.– Вријеме је да Бобово не

зависи од празних обећања која даје шеф режима Мило Ђукановић, већ да се овом селу коначно изгради пут који је од стратешког значаја за раз-вој пољопривреде и туризма и то од оних средстава и ресур-са која су деценијама одноше-на из ових крајева. Крајње је вријеме да се промијени доса-дашњи модел расподјеле нов-чаних средстава из општин-ског буџета, гдје се средства од концесија неће трошити за провод и гозбе општинских функционера ДПС, или за плате партијских активиста владајуће коалиције. Истина је да је одлазећа општинска власт ДПС-а, Бошњачке странке и СД, наведена насеља третира-ла као да нису дио Пљеваља, већ су препуштена на милост и немилост оних који експло-атишу и односе наша природ-на богатства – поручили су из

Коалиције „За спас Пљеваља“ уз напомену да управо са ни-воа локалне управе треба по-кренути одлучну иницијативу према привредним субјектима и државној власти да се ре-конструишу магистрални и регионални путеви и друга ин-фраструктура на оним путним правцима на којима компаније превозе и одвозе сировине.

– Једна од кључних програм-ских тачака Коалиције „За спас Пљеваља“ управо је да се пос-ветимо мјесним заједницама и селима у којима још увијек има живота и у којима постоје реални услови да се он одржи, као и да се беспоштедно бори-мо за права која им припадају по свим стандардима и здра-вој логици – закључује се у саопштењу Коалиције „За спас Пљеваља“, коју поред ДНП-а, чине Покрет за Пљевља, на че-лу са Новицом Станићем, и Права Црна Гора чији је лидер Марко Милачић. Б. Је.

иЗ КоАЛиЦиЈе „ЗА СПАС ПЉеВАЉА“ ПоРУЧиЛи

Паре од концесија уложити у села

■ Крајње је вријеме да се промијени досадашњи модел расподјеле новчаних средстава из општинског буџета, гдје се средства од концесија неће трошити за провод и гозбе општинских функционера ДПС-а, или за плате партијских активис-та владајуће коалиције, поручили су из Коалиције „За спас Пљеваља“

насеље Шула у Пљевљима

БИЈЕЛО ПОЉЕ – Један од приоритета изборне листе Са-вез за помирење – Светислав Перишић „Живот не може да чека” је реконструкција путне инфраструктуре на територији Општине Бијело Поље.

– Путеви ка већини бјело-пољских села су у катастро-фалном стању и што прије треба предузети адекватне мјере како би се такво стање поправило. Очигледно је да локалну власт коју предводи ДПС то питање не интере-сује, јер су имали преко двије и по деценије да га ријеше, а све што су понудили су само празна предизборна обећања

–каже Милутин Фемић, кан-дидат ове листе за одборника у локалном парламенту.

Према његовим ријечима, одборници тог савеза инсис-тираће да се одмах након из-бора крене с неопходном про-цедуром како би се што прије извршила реконструкција пут-них праваца који су у најгорем стању.

– Обиласком терена утврди-ли смо да су у таквом стању путеви на релацијама: Кисје-ле Воде – Лећевиште, Расово – Његњево – Бистрица, Брзава – Пријелози, Томашево – Чо-крлијска Брда, Лозна – Сипање – Корита, Коврен – Горице,

те путни правци који воде од мјесног центра Бистрица до села која му гравитирају.

Сматрамо да нема опстанка на селу и развоја пољопривре-де без квалитетних путева, који

су предуслов за било какве ак-тивности на овим подручјима, па наш изборни програм и по-чива на рјешавању питања из области путне инфраструктуре – истиче Фемић. М.Н.

иЗ БЈеЛоПоЉСКог САВеЗА ЗА ПоМиРеЊе УКАЗУЈУ

Сеоски путеви у ужасном стању

Милутин Фемић

БАР - У организацији Ша-ховског клуба „7. октобар” из Подгорице и Приватне предшколске установе „Све-тионик” из Бара одржан је Трећи дјечји шаховски ви-кенд. Такмичење је одржано у три групе, млађи, старији дјечаци и дјевојчице из ша-

ховске школе ШК „7.окто-бра” коју води професорица Тања Радусиновић, и шко-лице шаха ППУ „Светионик” коју води професор Милорад Ђоновић.Након велике ша-ховске борбе награшени су побједници који су заслужено освојили медаље и дипломе.

У категорији дјевојчице 2006 годиште и млађе, прво мјесто освојила је Слађана Вујошевић, друго Ања Са-

вовић, треће Јована Љумо-вић, четврта је била Ксенија Милић, а пета Лајла Шахо-вић.

У категорији дјечаци 2006. и 2007. годиште, прво мјесто припало је Саву Баиловићу, друго Огњену Шарићу, трећи је био Павле Нонко-

вић, четврти Ђорђе Дуруто-вић, а пети Јован Дрешић.

У категорији дјечаци 2008. и 2009. годиште, прво мјесто припало је Алекси Митровићу, друго Дамиру Ђукићу, од трећег до петог мјеста пласирали су се Ма-тија Батрићевић, Балша Карадглић и Василије Шу-штер, а пети је био Василије Радуловић.

Д.С.

оДРЖАн ТРеЋи ДЈеЧЈи ШАХоВСКи ВиКенД

Побједницима медаље и дипломе

оШ „МиЛиЈА ниКЧеВиЋ” оБиЉеЖиЛА36 гоДинА ПоСТоЈАЊА

Успјеси ученика на првом мјесту

Учесници шаховског викенда

21. и 22. мај 2018.РегиониVIII страна

Р ОЖАЈЕ – Ученици Гимназије „30. септембар“ из Рожаја Захир Ша-

ботић, Канита Шаботић и Дино Калач, заједно са менторком, професорицом Мир-садом Шаботић, боравили у Бриселу, гдје им је уручена трећа награда за видео-драму „Отворите своја срца’’. Шаботићева истиче да је овај пројекат завриједио пажњу жирија, који су чинили Кристиан Лахусен, Мариа Грасо, Раша Шабан, Ласе Сјобецк и Мар-та Килеро, а који је између 50 пријављених радова из цијеле Европе, изабрао видео-дра-му рожајских гимназијалаца и наградио је

трећом наградом.– Част нам је и задовољство што смо 15.

маја присуствовали завршној конференцији на којој су додијељене награде и што смо били у друштву још двије стотине особа из цијелог свијета. Посебна нам је част што је нашу видео-драму „Отворите своја срца’’ управо одгледала та публика. Видео-бро-шура и ЦД са снимком нашег материјала подијељени су присутнима – с поносом ис-тиче Шаботићева.

Млади гимназијалци су презентовали свој рад, док се Канита Шаботић обратила присутнима које је обавијестила да долазе

из Црне Горе и да су ученици гимназије из Рожаја.

– У последње двије године са нашом професорицом Мирсадом Шаботић реали-зовали смо 25 активности, од којих се 20 односило на инклузију. Ове пројекте смо реализовали кроз сарадњу са НВО „Олак-шајмо живот дјеци са посебним потребама’’ те Удружењем параплегичара и Удружењем пензионера. Настојимо да својим активнос-тима дамо допринос у борби против свих видова дискриминације. Ова видео-драма је завриједила трећу европску награду и продукт је наше жеље да едукативно и ху-мано дјелујемо на све оне који искључују особе које су другачије. Име које носи ова видео-драма је симболичан позив људима да разбијемо баријере различитости и да се супротставимо дискриминацији. Да укаже-мо да смо сви на овој планети једнаки и да се солидарношћу и хуманизмом, алтруизмом и љубављу можемо одбранити од свега што унижава човјека. Наш видео нема звука, са-мо музичку подлогу и симболика је нијемог крика упућеног људском роду да отвори ср-це и пружи љубав човјеку, јер је човјеку у бити да буде емпатичан и солидаран. Такве нас је Бог створио – казала је Шаботићева, истичући да је пут у Брисел финансирала Ев-ропска алтернатива у оквиру пројекта „Тран-сСол’’, док је финансијску подршку пружила и професорица Шаботићева и сами ученици.

Глумачке способности у награђеној ви-део-драми показали су: Мирза Нурковић, Зијад Шаботић, Дино Калач, Радисав Савић, Канита Шаботић Џејла Хот, Ерол Нурковић, Бада Демић, Сеџда Фетаховић, Елдан Калач и Мериса Дацић. В.Ра.

Освојили треће мјесто у Бриселу

Рожајски гимназијалци са професорицом Шаботић у Бриселу

УЧениЦи гиМнАЗиЈе „30. СеПТеМБАР“ нАгРАЂени ЗАВиДео-ДРАМУ „оТВоРиТе СВоЈА СРЦА“

ХЕРЦЕГ НОВИ – Дирек-тори туристичких организа-ција Београда и Херцег Новог Миодраг Поповић и Павле Обрадовић потписали су у суботу у Београду Протокол о сарадњи којим се и званич-но потврђују традиционално добри пословни и сви остали односи између два града. Ка-ко саопштавају из ТО Херцег Нови, у Бибилиотеци града Београда, у Римској дворани, потписивању тог протокола су присуствовали предсједник и потпредсједник општине Херцег Нови Стеван Катић и Милош Коњевић, као и замјеник директора ТО Бео-града Слободан Унковић.

– Испред Библиотеке је био постављен пулт ТО Хер-цег Нови на којем се дијелио пропагандни материјал, као и гастрономске делиције нашег простора – суве смокве и ро-штуле, а све уз наступ клапе Кастел Нуово. Након свечаног потписивања протокола којим се потврђује расположеност

наставка блиске сарадње у узајамној презентацији турис-тичке понуде једног и другог града, те размјени инфор-мација у циљу унапређења услуга, реципроцитетно представљање фестивала и манифестација, као и марке-тиншка сарадња, услиједио је дефиле мажоретки и Градске музике – саопштавају из ЛТО и наглашавају да дух Херцег Новог, који је поворка про-нијела Кнез Михаиловом ули-цом, није успио да поремети ни јаки пљусак, па је цијели наступ испраћен врло пози-тивним рекацијама великог броја присутних Београђана.

Дводневна манифеста-ција Дани Херцег Новог у Београду настављена је пре-зентацијом Херцег Новог у Скадарлији на тераси испред куће Ђуре Јакшића, а јуче су мажоретке, Градска музика и клапа Кастел Нуово насту-пали на шеталишту уз Саву испред познатог комплекса Бетон хала. К.М.

ТУРиСТиЧКе оРгАниЗАЦиЈе БеогРАДА и ХеРЦег ноВог ПоТПиСАЛе ПРоТоКоЛ

Наставак сарадњеПотписивање протокола о сарадњи

21. и 22. мај 2018. Региони страна IX

БАР – Предсједник Општине Бар др Зоран Срзентић у друштву замје-ника градоначелника Марибора Са-ше Пелка, засадио је калем званич-но најстарије винске лозе на свијету „Старе трте”. Калем је засађен испред зграде Општине Бар у жардињери, а ускоро ће бити пресађен у посебно ограђен и прилагођен простор у Вир-пазару.

Гранчица чувене лозе уручена је

предсједнику општине 17. марта на традиционалној 39. манифестацији „Рез Старе трте” у Марибору, као симбол пријатељства и побратимских односа два града.

Ријеч је аутохтоној словеначкој сор-ти „жаметовка”, која расте уз фасаду једне куће у Марибору.

Према анализама генетичара из Па-риза, ова лоза стара је више од 400 година. Д.С.

Очување власти важније од

квалитета живота

СДП Бијело Поље КОТОР – Kлуб за спорт-ски риболов на мору „Ама“ из Костањице

био је јуче домаћин првенства Црне Горе у рибању штапом са неуређене обале за сениоре, сениорке и омладинце узрас-та до 16 година. Апсолутни побједник првенства је Мар-тина Дујмушевић, члан КСР „Пагар“ Тиват, која је са 1.076 грама уловљене рибе освоји-ла прво мјесто испред Влада Борошека из клуба „Југоле Гракалић“ из Херцег Новог, првопласираног у мушкој кате-горији са уловом од 996 грама. Друго мјесто у сениорској кон-куренцији за мушкарце, са 762 грама рибе, освојио је Слобо Свилановић, члан „Рибара“ из Баошића, а трећи је Милош Дашић из клуба „Игало“, са уловом од 710 грама. Друго мјесто у женској конкуренцији освојила је Которанка Олга Николић, члан клуба „Ширун“ Будва, која је уловила 524 грама рибе, а Слава Дојкић, члан ти-ватског „Пагара“ са 404 грама заузела је треће мјесто.

– Међу јуниорима заблис-тао је Васо Терзић, из клуба „Бокешка једра“ Ђеновићи, за њим Митар Берилазић

из „Пристана“ Бар, те Божо Ристелић из клуба „Ама“ Костањица. Највећи примјерак рибе уловио је Драган Кнеже-вић из будванског „Шируна“, који се може похвалити са ром-буном од 648 грама – сопштио је главни судија Жељко Кос-тић, и додао да је највише било ситне обалске рибе – голоци, букве, лабре, по нека ластави-ца, као и ромбуна и рјеђе ора-да. За мамац су сви понаособ имали на располагању по ки-лограм мушљи, и по 250 грама лигњи и козица (гамбора).

Лијепо, сунчано вријеме и мирно море ишли су наруку за 44 учесника такмичења, од којих је било 14 јуниора, шест жена и 24 мушкараца. Било је топлије, него што су очеки-вали, те су морали да попију веће количине воде, а са так-мичења су се кућама вратили поцрвењели од сунца.

Поред малдих рибловаца учешће су узели и риболовци из клубова „Динигла“ Бијела, „Румија“ Бар, „Делфин“ Бар и „Кумбор“. Организатори из клуба „Ама“ још једном су доказали да су изузетни до-маћини, а у њиховом тиму не-избјежни су Гојко Сеферовић, Крсто Вуловић из „старе гар-де“, те Горан Дабовић, Зоран Бељкаш, Иван Брковић...

Младен Ростовић, пред-сједник Савеза спортских ри-боловаца на мору Црне Горе истакао је да је ово редовна активност савеза, сваке седми-це имају по неко такмичење – прошле недјеље у Тивту, сада у Костањици, а идуће их очекује јуниорско првенство у Будви. Ово је дио припрема за свјет-ско првенство које их очекује у септембру у Сетобалу у Пор-тугалији.

М.Д.П.

У КоСТАЊиЦи оДРЖАно ДРЖАВно ПРВенСТВо У РиБоЛоВУШТАПоМ СА неУРеЂене оБАЛе

Мартина Дујмушевић апсолутни побједник ■ Ромбун од 648 грама, који је уловио Драган Кнежевић, највећи је примјерак првенства

Риболовци окупљени под лозом у Клубу Ама у Костањици

Улов у гајбама

иДРиЗ МАХМУТоВиЋ (СДП) ТРАЖи ДА ЧеЛниЦи оПШТине БиЈеЛо ПоЉе оБЈАСне

ТАЈноВиТоСТ огРоМниХ ДУгоВА

БИЈЕЛО ПОЉЕ – Кан-дидат за одборника листе „СДП – За живот у Бијелом Пољу” Идриз Махмутовић саопштио је да ових дана акту-елна локална власт најављује мегаломанске пројекте за на-редни четворогодишњи пери-од и да се помињу износи од 150 милиона еура.

– Свакако да поздрављамо и подржавамо све планиране пројекте које реализује Влада Црне Горе. Имајући у виду да се ради о локалним изборима обавеза је СДП-а да упозори грађане на очигледну прева-ру коју спрема локална власт, саопштио је Махмутовић и истакао да је прије обећања, обавеза сваке одговорне власти да јавности саопшти стање општинских финансија на дан 31. 12. 2017. године, те да „објасни тајновитост ог-ромних дугова“.

– Буџет Општине се, по усвојеним извјештајима, по-следњих седам-осам година реализује у високом процен-ту од 94 до 106 одсто. Како је онда могуће да дуг из године у годину расте? Објасните грађанима, када нисте одбор-ницима СДП-а, зашто нијесу реализовани обећани пројекти у претходном мандату. Пи-тамо за оне најважније као што су: Туристички центар

минерал-термалних вода на Кисјелим водама, ОШ „Душан Кораћ“, градски базен, Реги-онална санитарна депонија, Рециклажни центар, водовод Затон, водовод Добраково, Ме-тањац и Кање, реконструкције пута Срђевац–Лозна–Сушица, пут Блишково–Стожер, пут Стјепаница–Годијево, домо-ви за друштвени живот у ви-ше мјесних заједница, азил за псе, трафостаница у Вољавцу, спортски комплекс на Патко-вој отоци, хидроцентрале на Бистрици, реконструкција Завичајног музеја..., наводи Махмутовић и пита шта је са пројектом Азмонт академија, обуком, преквалификацијом и пословима за 1.000 радника.

– Знамо, неке од назначе-

них пројеката сте започели, утрошили значајна средства па одустали без утврђивања одговорности за промашаје који се мјере милионима еура. Да бисте прикрили катастро-фално финансијско стање у општини, дрзнули сте се да кршите и законску обавезу да уз завршни рачун буџета за 2016. годину, одборницима СО доставите цјеловит из-вјештај о извршеној ревизији предлога завршног рачуна, чиме сте постали шампиони нетранспарентности у Црној Гори и региону. По том за-вршном рачуну реализоване су инвестиције у износу 420 000 еура, што чини мање од три одсто укупног буџета, док је отплата обавеза из претход-них година реализована са 161 одсто у односу на план (око 2.347.000 еура) – саопштио је Махмутовић и истакао да се уљепшавањем стварности не може прикрити истина о сиромаштву огромне већине грађана Бијелог Поља.

– Вама је очување и стицање власти важније од квалитета живота, од елементарног по-штења и потребе да грађани знају како трошите њихов но-вац. Изобличавањем стварнос-ти довели сте општинске фи-нансије до колапса и као што смо вам казали, нисте могли

направити реалан план буџета за текућу 2018. годину. Крајем марта усвојили сте одлуку о буџету гдје сте планирали средства за исплату осам зара-да запосленима, без обзира на то што година има 12 мјесеци. Овакво стање захтијева хитну реакцију надлезних државних органа – наглашава Махмуто-вић и додаје да СДП обећава да ће нова, некорумпирана и одговорна власт свакодневно на сајту објављивати трошење средстава, буџетску позицију и правни основ.

– Наши принципи биће до-маћински однос према новцу грађана и потпуна транспа-рентност у раду – тврди Махмутовић.

М.Н.

Махмутовић додаје да је промовисана пракса да буџетски корисници троше колико им треба, а локална управа да пре-узима неизмирене обавезе.

– Тако је крајем 2017. године одлуком Скупштине, општи-на преузела дуг КК Јединство, а ових дана планира да пре-узме дугове ФК Јединство, што укупно износи преко 400.000 еура. Много је отока, не само Паткова, којима се неконтроли-сано одлива новац грађана – закључио је Махмутовић.

Новац се одлива и другим отокама

■ Уљепшавањем стварности не можете прикри-ти истину о сиромаштву огромне већине грађана Бијелог Поља, каже идриз Махмутовић

Засађен калем најстарије лозе

иСПРеД ЗгРАДе оПШТине БАР

ГУСИЊЕ – Предсједник општине Гусиње Ане-ла Чекић, са предсједником Скупштине општине Џенадином Радончићем и сарадницима, борави-ла је у Скадру поводом додјеле грантова пројек-тима изабраним за финансирање у оквиру Првог позива ИПА програма прекограничне сарадње Црна Гора – Албанија 2014–2020. Конференција је уприличена у организацији оперативних струк-тура ИПА програма у хотелу „Розафа“. Присут-не је поздравио Газменд Барбулуши, генерал-ни секретар Министарства за Европу и спољне послове Републике Албаније, а о пројектима су говорили Ивана Глишевић Ђуровић, шеф Опе-ративне структуре Црне Горе, Бојан Пауновић, генерални директор Директората за финансирање и уговарање средстава ЕУ помоћи и Доната вон Сигсфелд, програмски менаџер у Делегацији Ев-ропске уније у Црној Гори, као и Сања Тодоро-вић, шеф ЗТС-а за сарадњу Црне Горе и Албаније.

– Присутни су били у прилици да се информи-шу о пројектима који су изабрани за финансирање у оквиру првог позива ИПА Програма прекогра-ничне сарадње Црна Гора – Албанија 2014–2020, као и активностима који ће се спровести у оквиру ових пројеката у наредних 36 мјесеци. Општина Гусиње ће учествовати са својим пројектом у ок-виру Другог позива ИПА програма, који се оче-кује током септембра – наведено је у саопштењу Општине Гусиње.

ПРеДСТАВниЦи оПШТине гУСиЊе БоРАВиЛи нА КонФеРенЦиЈи У СКАДРУ

Прекогранична сарадња

21. и 22. мај 2018.КултураX страна

Један од најпопуларнијих свjетских писаца кри-миналистичких романа,

који слови и за једног од нај-читанијих, Ју Несбе, боравио је недавно у Београду, гдје је представио најновији роман „Магбет”. Романи овог писца, „Оклопно срце”, „Соломоново слово”, „Полиција”, „Син” и „Жеђ”, посљедњи роман из се-ријала о Харију Хулеу, који су се и на српском језику појавили у издању „Лагуне”, бестселери су Сандеј тајмса. Књиге славног норвешког писца преведене су на 50 језика и продате у више од 33 милиона примјерака у свије-ту. Ју Несбе под псеудонимом пише и књиге за дјецу о докто-ру Проктору. У родној Норвеш-кој, Несбе ужива статус велике звијезде и као књижевник и као музичар. Са својим му-зичким бендом наступа готово свакодневно. Несбеова велика љубав био је и остао фудбал. У раној младости био је пос-већен овом спорту, а повреда га је осујетила на путу остварења фудбалског сна. Једно вријеме наш саговорник је радио и као брокер на берзи.

По много чему различит од својих колега, Несбе се умного-ме разликује и од својих колега писаца кримића. Наиме, никада не „показује прстом” на убицу као јединог кривца, већ иде на „шири план”, оптужујући упра-во државу, уређење, друштво, политику и политичаре, јер сматра да је „немогуће писати а не коментарисати политику”.

● Освједочили сте се као писац који пише за све ге-нерације читалаца. Да ли је теже писати за дјецу или за одрасле?

– Што се тиче књижевног стварања за дјецу и за одрасле, процедура је иста. Као и кад пи-шем текст за пјесму од три и по минута. Треба имати повјерења у читаоца. Ја само могу да пока-жем, да скренем пажњу, да упе-рим прст у нешто, али, ријечи нису свемоћне. Остало зависи од интелигенције читаоца и то је нешто у шта се морамо узда-ти. Десет посто је оно што по-нуди аутор а деведесет посто је оно што надгради читалац.

● На којим књигама сте се градили као писац крими ро-мана, ко су Вам били узори?

– Волим да читам Џима Томп-сона и Рејмонда Ченлера, али, то ми, ипак, није омиљена лите-ратура. Џек Керуак, Хенри Ми-лер, Чарлс Буковски су имали битан утицај на моје одрастање, и могу да кажем да су то за мене веома важни писци.

● Да ли сте већ написали или сте још на трагу своје

најбоље књиге?– Све и да јесам ја на то не

бих одговорио себи јер онда не бих имао разлог да устајем ујутру, али, заправо, мој од-говор би могао да гласи да ја нисам још увијек написао свој најбољи роман. Можда лажем себе а можда и не.

● Публика је била у прили-ци да види филм,,Снешко” снимљен према Вашем рома-ну. Какви су Ваши утисци о овом филму? Како је изгле-дала Ваша сарадња са реди-тељем?

– Нисам погледао тај филм.

Нисам био у Ослу када је би-ла премијера филма, мада сам претходно разговарао са режи-сером и он ми је и сам рекао да не жели да прати књигу, што сам испоштовао, будући да знам да је он одличан режисер и да прави врхунске филмове. Помислио сам да је књига већ ту и да сам је написао како сам је написао, а филм не мора да у потпуности слиједи књигу. Филм иначе није испао онако како је редитељ желио и жао ми

је због тога, а ја не желим да га погледам, како не бих морао да га коментаришем.

● Шта планирате када је у питању екранизација Ваших романа?

– Зашто да не, нека буду екра-низовани ако моја књига може бити корисна инспирација за филм. Иначе, већина филмова није добра. Људи покушавају да ураде нешто добро и то не успије увијек. Али, ако послије десет лоших филмова једа-наести буде ремек-дјело, то би ми било драже него да имамо једанаест ОК филмова.

● Хари Хуле има серијал од првобитно замишљених десет романа а једанаести је написан на захтјев читалаца. Да ли ћемо читати још неки роман о овом Вашем јунаку?

– Појавило се у новинама да је постојао неки план да то бу-де десет књига, али ја то никад нисам рекао. Неки су мислили да је девета књига требало да буде последња, то је роман „Ут-вара”. Међутим, девета и десета књига, „Утвара” и „Полиција”

су замишљене као једна зајед-ничка прича која је подијељена напетом сценом која их дијели. Идеја је била да се зову „Утвара 1” и „Утвара 2”. Сада радим на новој књизи..

● Ваше крими приче дају слику Осла која је непозната јавности, чак у супротности са сликом коју већина људи има. Која је слика заправо ближа истини?

– Да, слике се разликују. Осло је велики, лијеп и миран град, међутим, он такође има својих мрачних страна. Ја не пишем романе из потребе да комен-таришем друштво, већ то јес-те традиција у скандинавском крими –жанру, али, град као такав је политички и друштво је позадина свега, тако да је не-могуће писати без те друштвене позадине. Осло у мојим књига-ма није онај град који се види у стварном животу, али, то је мјесто у којем ја живим, који познајем. Коментаришу да у мојим књигама има више убис-тава него што је у Ослу било то-ком педесет година, али то није реалан приказ.

● Један сте од аутора књи-ге ,,Гласови са Балкана”, која представља збир интервјуа са обичним људима који потичу са простора бивше Југосла-вије. Да бисте обавили раз-говоре обишли сте све бивше југословенске републике осим Србије. Како је изгледало то Ваше путовање?

– Заједно са још једним својим колегом написао сам ову књигу. Обишли смо Хр-ватску, Босну и Херцеговину, Македонију. Разговарали смо са људима који су напустили ове просторе бјежећи од рата.Тако је настала књига „Гласови са Балкана”. Иначе, материјал из ове књиге помогао ми је у истраживањима за мој роман о Харију Хулеу „Спаситељ”.

● Какве утиске ћете поније-ти из Србије, из Београда?

– Веома ми се допада Бео-град. Ово је други пут да бора-вим у њему. Први пут је то било прије много година, био сам још средњошколац и путовао сам са својим пријатељима у Грчку, али, усред ноћи у Словенији смо ријешили да промијенимо воз и да неколико дана прове-демо на Јадранској обали. Неко-лико дана смо боравили у Бео-граду. За вријеме мог боравка на овим просторима упознао сам и неке од најзанимљивијих људи у свом животу. Било је то јед-но дивно вријеме на које ме је подсјетила и зграда жељезничке станице. Када сам је угледао у мени се пробудило сјећање на те дане. Мила Милосављевић

СВЈЕтСКИ ПОПулараН ПИСаЦ, НОрВЕЖаНИН Ју НЕСБЕ ГОВОрИ За „ДаН”

■ Не пишем романе из потребе да ко-ментаришем друштво, већ то јесте тра-диција у скандинавском крими жанру, али, град као такав је политички и друштво је позадина свега, тако да је немогуће писати без те друштвене по-задинеНесбе

Свјетски популаран писац кримића Ју Несбе

Jап а н с ка д р а м а „Крадљивци” режисе-ра Хироказуа Коре-Еде

освоjила jе жири 71. Међуна-родног филмског фестивала у Кану, и освојила главну награ-ду, „Златну палму”, преносе свјетске агенције. Жиријем је ове године предсједавала аус-тралијска глумица Кејт Блан-шет.

Режисер Коре-Еда обратио се на jапанском и рекао да на-граду посвећуjе читавом про-дукциjском тиму коjи jе радио на филму. Филм „Крадљивци” приказуjе живот сиромашне породице.

Филм „Blackkklansman” америчког редитеља Спаjка Лиjа добио jе Гран При на-граду, док jе награду жириjа освоjио филм „Capernaum” либанске редитељке Надин Лабаки. Иначе, ово је њено прво појављивање на Кану. Награду за наjбољу режиjу до-био jе пољски редитељ Павел Павлинковски за остварење „Хладни рат”. Овај редитељ познат је и као добитник Оска-ра 2013. године.

Награду за наjбољег глумца освоjио jе Marsello Fonte за улогу у филму „Dogman” ре-дитеља Матеа Гаронеа, док jе

Самал Jеслкамова освоjила награду за наjбољу глумицу.

У трци за „Златну палму” био jе 21 филм, а фестивал jе затворен проjекциjом филма „Човјек коjи jе убио Дон Ки-хота” британског редитеља Териjа Гиљема.

Филмови „Lazzaro Felice” Италиjанке Алис Рорвахер и „3 Faces” Иранаца Џафара Панахиjа и Надера Сеива-ра подијелили су награду за наjбољи сценарио. Панахиjу ниjе било дозвољено да на-пусти Иран да би присуствовао фестивалу.

Руска поп-рок група „Зве-ри” добила jе у Кану награду за наjбољу филмску музику за филм „Љето” Кирила Сере-брењикова.

Међу филмовима у трци за главну награду фестивала на-лазила су се остварења ветера-на свјетске кинематографиjе, као што су редитељи Жан-Лик Годар и Спаjк Ли. Од 21 реди-теља, у трци за „Златну палму” први пут су се нашли Jапанац Риjусуке Амагуши и Египћа-нин Абу Бакр Шваки, а на списку су били и Французи Ева Исон и Jан Гонзалес, као и Рус Кирил Серебрењиков. ПРиРеДила:Ж.Ј.

КаНСКа „ЗлатНа ПалМа” у руКаМа ХИрОКаЗуа КОрЕ-ЕДЕ

Најбољи „Крадљивци”

Овогодишњи добитник Златне палме

Четврти по реду фестивал класичне музике на отвореном „Дунавска соната” расписао jе конкурс за приjављивање музичара за учешће на ового-дишњем фестивалу. За разлику од претходних година, „Дунав-ска соната 2018”, умјесто на jедноj одржаће се на 15 разли-читих локациjа на териториjи Новог Сада, преносе агенције. Уведена jе jош jедна новина. Умјесто новчане награде за наjбоље учеснике, „Дунавска соната” ове године хонораром награђуjе све учеснике коjи бу-ду одабрани на конкурсу.

Концерти почињу да се одр-жавају од 28. jуна, а за учес-нике jе обезбијеђен превоз до локациjе концерта. Приjаве траjу до 13. jуна.

Заинтересовани кандидати треба да на имеjл festival@dunavskasonata.com пошаљу немонтиран снимак свог из-вођења класичне композициjе, коjи не смије бити стариjи од шест мјесеци. Имена кандида-та, или састава коjи улазе у ужи круг за наступ биће обjављена на Феjсбук страници „Дунав-ске сонате”.

ПРиРеДила:Ж.Ј.

ПрИЈаВЕ За КОНКурС траЈу ДО 13. ЈуНа

Дунавска соната

Позадина приче увијек је

политичка

21. и 22. мај 2018. Култура страна XI

Поводом стогодишњице од страдања царске породице Романов у

крипти Саборног храма Христо-вог Васкрсења у Подгорици от-ворена је изложба фотографија „Црна Гора и Романови”, након чега је и уприличено предавање о њиховом животу, страдању и светости. Изложбу је отворио мр Славко Крстајић, руководи-лац Православног палестинског друштва у Црној Гори, чији је почасни члан био и краљ Ни-кола Петровић са сином, прес-толонасљедником Данилом, а отварању су присуствовали мит-рополит црногорско-примор-ски Амфилохије, митрополит Зимбабвеа и Анголе Серафим, епископ городецки и веглужски Августин, као изасланик руског патријарха, умировљени архие-пископ медонски Руске зарубеж-не цркве Михаил, као и епископ буеносајрески и јужно-централ-ноамерички Кирило.

Изложба је подијељена у двије тематске цјелине, а чине их ко-пије фотографија снимљених у периоду од 1890. до 1915. годи-не.

– У првој групи су фотогра-фије царске породице Романов из њиховог свакодневног живо-та, које употпуњују представу о њиховом светачким ликовима, док су у другој одважна и от-мјена лица угледних Грбљана одјевених у црногорску ношњу. Они су захваљујући добрим многообразним и вјековним ве-зама Црне Горе и Русије, радили у Јерусалиму као каваси (води-чи, заштитници поклоничких ка-равана) у оквиру Руске духовне мисије, Императорског право-славног палестинског друштва (ИППО) које је радило под по-кровитељством царског двора Романових и имало за циљ по-моћ, заштиту и развој поклонич-ких путовања. Ово је само један мали дио свједочанства наших веза са царском Русијом, Рома-новима и Руском православном црквом, која се по први пут објављују код нас захваљујући Државном музеју историје рели-гије из Санкт Петербурга. Поред

каваса на фотографијама су и за-дужбине Романових – рекао је, између осталог, Крстајић.

Истичући задовољство што је присуствовао отварању спо-меника цару Николају у Под-горици, архиепископ медонски Михаил казао је да је „дошло вријеме да се донесу закључци о догађајима који су се збили прије 100 година”.

– Руски народ, они који су тешкоће издржали у својој др-жави и они који су се нашли у изгнанству, сједињени су у духовном општењу и молитви, прихватању царских мучени-ка и њиховог подвига. У том јединству огроман је значај на-рода Србије и Црне Горе. Сви догађаји везани за Заграничну

руску цркву били су до Другог свјетског рата подржани од стра-не српских патријарха. Ми тек данас схватамо шта се десило сједињењем Руске православне и Руске православне заграничне цркве и сада заједно прославља-мо Царске страстотерпце и но-вомученике – истакао је он. Ар-хиепископ медонски Михаило се посебно захвалио митропо-литу Амфилохију што је својим учешћем на Сабору зарубежних архијереја допринио повољном рјешењу, јединству Руске цркве.

Епископ городецки и веглужски Августин говорио је о дивним породичним одно-сима Романових, истичући да су цар Николај и царица Алек-сандра били јако побожни, до-бри супружници и примјерни родитељи.

Митрополит Серафим Кико-тис говорио је животу и муче-ничком страдању последње ру-ске царске породице Романов, њиховим породичним и прија-тељским везама са Грчком. Гово-рећи о значају царске Русије на ширењу православља и ријечи Христове, он је казао да је Русија преузела на себе од пада Цари-града па до 1917. године, велико дјело ширења хришћанства међу народима.

О Романовима као покрови-тељима православља на сло-

венском југу говорио је проф. др Олег Колобов, предсједник ИППО Нижњи Новгород.

– Убиство царске породице је црна страница историје цијеле Русије не само због саме тежине убиства већ и због злочина над петоро дјеце. Злочинци који су убили Романове знали су шта раде. Покушај да се искоријени династија Романов која је влада-ла 300 година, имала је за циљ обезглављивање Русије како би се спријечило даље развијање руског и православног свијета. Послије 100 година од мученич-ког страдања цара Николаја и његове породице веома је важно да се православне државе консо-лидују у духовном и сваком дру-гом јединству – казао је, између осталог, Колобов. Он је додао да је данас важно да правилно схва-тамо основне особености савре-мених глобалних друштвених и међудржавних процеса и тачно опредјељујемо базе и концепте укрепљења општесловенског и општеправославног јединства, као и конкретне могућности развијања руског и цијелог пра-вославног свијета.

Модератор програма био је протојереј мр Предраг Шћепа-новић, а наступио је и подгорич-ки црквени хор „Свети апостол и јеванђелиста Марко”.

А.Ћ.

у ПОДГОрИЧКОМ ХраМу ОтВОрЕНа ИЗлОЖБа ПОВОДОМ ВИЈЕКа ОД СтраДаЊа ПОСлЕДЊЕ руСКЕ ЦарСКЕ ПОрОДИЦЕ рОМаНОВ

Покровитељи православља на словенском југу

архијери и народ у крипти подгоричког Саборног храма

Занимљиве фотографије и документи

Изложбом „Цртање свијета“, коју су поставили и каталошки обрадили Илија Млинаревић, кустос поморско-техничке збир-ке и Томислав Бонић, музејски техничар, Поморски музеј Црне Горе у Kотору придружио се обиљежавању Међународног дана музеја. У поставци су, по-ред поморских, представљене и географске, војне и топографске карте познатих картографа од друге половине 17. па до прве половине 20 вијека. У фундусу Поморског музеја налази се око 365 карата свих врста и већина је сада први пут изложена за јавност.

– На овај начин тек је загре-бано по површини овог изузет-но комплексног научног, али и умјетничког ткива. Стварна умјетничка вриједност ових ка-рата долази до изражаја тек сада,

када су угледале свјетлост дана и представиле се публици, ка-зао је Млинаревић, дајући под-стрек младим научницима да ис-тражују ову област. Изложба је посвећена Винћенцу Марија Ко-ронелију, космографу, географу, картографу, теологу и издавачу, званичном картографу Млетачке Републике, који је својим радом обогатио картографске приказе Боке и читаве источне обале Јадрана из 17. и 18. вијека. Ове године се у Европи обиљежава 300 година од његове смрти. Од његових радова за нас је свака-ко најзначајнији атлас „Atlante Veneto” и „Изолар Јадранске и Јонске обале”. Осим Короне-лијевих карата, представљене су и оне Француза Огиста Анри Дифура, породице Валарди из Милана, Жозефа Руа из Мар-сеја, Антониа Цате из Венеције, одакле потичу и карте из Типо-графије Алвизополија Николе Бетонија.

– Ова збирка је право богат-ство којим Поморски музеј мо-же да се подичи, јако ми је драго што је дио карата представљен не само домаћој публици, него и свом гостима, који су, колико ви-дим, већ почели, и то у великом броју да походе древни Котор. Такође је важна и за ученике По-морске школе да стекну дојам са каквим су се потешкоћама њихо-ви претходници сусретали. Оне свједоче о великом ентузијаузму са којима су их ти људи ствара-ли, али и о свим далеким путо-вањима и мјестима на којима су овдашњи поморци одлазили у далеке крајеве свијета, казао

је за „Дан” историчар Дражен Јовановић, координатор Збирке поморског насљеђа у Тивту.

Најстарија, вавилонска карта свијета је датирана у период од око 6000 година п. н.е, цртали су их у Месопотамији, Феничани, Грци, Римљани, што доказује да је ова вјештина стара колико и човјечанство, сигурно старија и од писма, али данас се картогра-фи не баве класичним „цртањем свијета“, те је обавеза музеолога да на прави начин сачувају ово насљеђе, да га проуче и предста-ве, нагласио је Андро Радуло-вић, директор Музеја.

– Од нове ере карте се претеж-но исцртавају са библијским мо-тивима, раде се у самостанима и имају кружни облик. До средњег вијека карте су већ израђиване на основу мјерних података, а од 14. вијека употребом компа-

са и мјерних инструмената кар-тографија доживљава велики напредак. Израђују се портола-ни, рукописне карте, на којима су у почетку највећим дијелом уцртаване луке а касније обале и острва. Током наредних вјеко-ва, широм Европе су постојале бројне картографске радионице и издавачке куће. Велика гео-графска открића и изум штам-парије, свакако су дали највећи утицај на развој картографије. Умјесто прецртавања, карте су се умножавале прво преко др-вореза, а затим и преко бакро-реза. Најпознатије картографске радионице биле су у Венецији, Португалу, данашњој Холан-дији и Француској. Од 15. вије-ка појаљују се увезане карте, односно АТЛАСИ. У 18. вијеку се развија посебни дио карто-графије – топографска карто-графија, са изузетно прецизним картама, а крајем 18. вијека, изу-мом литографије омогућује се брже умножавање карата, већи број примјерака и кориштење више боја. Убрзо се у домену војске нашла израда топограф-ских карата, а 19. вијек је обиље-жен појавом бројних института и националних географских и картографских друштава. Тада настају и прве тематске карте и национални атласи, објаснио је Радуловић.

Млада гитаристкиња Даније-ла Крстовић, ученица првог разреда Средње музичке школе „Вида Матјан” у класи проф. Ромеа Лукшића, умјетнички је допринијела отварању изложбе.

М.Д.ПоПовиЋ

ДИО КартОГраФСКЕ ЗБИрКЕ ПОМОрСКОГ МуЗЕЈа ПрЕДСтаВЉЕН На ИЗлОЖБИ

Изложба на другом спрату палате Гргурина

Цртање свијета

На 40. SFeraKon-у који је одржан протеклог викенда у Загребу један од покретача ове научно-фантастичне конвенције Хрвоје Прћић, донирао је ви-ше од 30 наслова за библиотеку РЕФЕСТИЦОН-а. Овај углед-ни новинар и писац, уредник хрватског издања Националне географије, књиге је уручио директору Радија Бијело Поље Драгићу Рабреновићу и члану Организационог одбора Урошу Вукићевићу, који су предста-вљали Регионални фестивал фантастичне књижевности из Бијелог Поља у Загребу.

– Велико ми је задовољство што ће књиге из моје збирке имати читаоце и драго ми је да их уручим насљедницима идеје коју смо започели у ондашњој Југославији још прије 40 година. С циљем да пропагирамо науч-

ну фантастику кроз књижев-ност, првенствено, али и путем филма, музике и теорије тада

смо покренули конвенцију која данас има више од 3.000 посје-тилаца и више десетина програ-

ма, при чему је мрежа фестивала проширена у цијелом региону- појаснио је Прћић.

Рабреновић се захвалио на вриједној донацији, истичући да ће ови наслови фантастике употпунити библиотеку научне и стручне литературе у Бијелом Пољу.

– Знајући да се ради о кла-сицима фантастичне књижев-ности и књигама које се данас ријетко могу наћи увјерени смо да ће ова збирка бити и едука-тивног карактера за све љуби-теље жанра и писце почетнике из нашег града – рекао је Раб-реновић, додајући да је посебно задовољство што ова донација долази из приватне библиоте-ке једног од утемељивача сада највеће научно-фантастичне конвенције.

М.Н.

„рЕФЕСтИЦОН” ДОБИО ВрИЈЕДНу ДОНаЦИЈу у ЗаГрЕБу

Класици научне фантастике

Бјелопољци у Загребу са донатором

21. и 22. мај 2018.КултураXII страна

Традиционално Факул-тет ликовних умjет-ности са Цетиња за-

вршетак школске, академске године обиљежава изложбом радова студената. Тако jе Го-дишња изложба ФЛУ прилика да се виде не само остварења, оно што су радили током го-дине, већ и домети будућих ликовних умjетника. Такође традиционално, награђуjу се наjуспjешниjи млади ликовни умjетници. Ове године разлог више за свечани тон Годишње изложбе ФЛУ jесте чињеница да академиjа прославља три децениjе постоjања. Изложба jе отворена прексиноћ у Двор-цу Петровића на Крушевцу, галериjском простору Центра савремене умjетности Црне Горе, а може се погледати до 25. маjа.

Ове године награда „Анита Бућин – Jована Караџић” за наjбољу студиjу на првоj годи-ни припала jе Викториjи Пе-рошевић, двиjе равноправне награде за слободан цртеж при-пале су Лидиjи Мартиновић и Тодору Jовановићу, награда за наjбољег студента завршне го-дине припала jе Владану Пеjа-новићу (сликарство), Алиси Руjовић (графика), и Милути-ну Касому (ваjарство). Награде је додијелио ФЛУ, а ЦСУЦГ их је наградио вриjедним ликов-ним монографиjама.

Откупне награде, по 500 еу-ра, додиjелили су Министар-ство културе– награда „Перс-пективе” студенту четврте године сликарства Владану Пеjановићу, Универзитет Црне Горе – студенту треће годи-не графичког дизаjна Павлу Вуjачићу и Фондациjа „Ћано Копривица” – студенту треће године сликарства Душану Ђукићу.

Обраћаjући се присутнима, декан ФЛУ проф. Ратко Ода-ловић, подсjетио jе да су осни-вању ФЛУ претходиле значаjне ликовне образовне установе - у Херцег Новом, Цетињу и Ник-шићу, и да су њихови истакнути ликовни педагози доприниjели

и формирању црногорске ли-ковне сцене.

– Током рада факултет jе чес-то миjењао адресе и простор-ни капацитети углавном ниjесу сразмjерни креативним могућ-ностима наших студената, али, мисиjа факултета увиjек jе била окренута ка иновативности и напретку о чему говоре и броj-ни интернационални успjеси наших студената. Надам се да ћемо током наредне школске го-дине обезбиjедити своjе сталне просторе унутар универзитет-ског комплекса умjетничких факултета на Цетињу како бисмо наставили са радом и jош успjешниjе на пољу умjет-ности, културе и образовања

доприносили друштву и заjед-ници коjоj припадамо – рекао jе Одаловић, честитаjући jуби-леj студентима и професорима. Честитао jе и проф. емеритусу, сликару Николи Гвозденовићу 84. рођендан, педагогу коjи jе извео броjне генерациjе ликов-них умjетника на пут.

Министар културе Алексан-дар Богдановић, образлажући награду „Перспективе”, навео jе да ће у Министарству култу-ре бити уређена галериjа у коjоj ће бити постављени радови младих стваралаца. Jер, на таj начин, додаjе, стиче се увид у рад младих ликовних умjетника коjи стасаваjу на ФЛУ.

– Без обзира на велике могућ-ности едуковања коjе нуде са-времена техничка достигнућа, академски оквир jош увиjек представља наjпоузданиjи те-мељ умjетничком таленту, онаj у коме се поред стицања знања одвиjа интеракциjа између мла-далачке надарености и онога што може понудити искуство и методичност професорског менторства. Ликовна академиjа jе мjесто коjе jе сачувало ту до-бру праксу не запостављаjући околности савремене епохе коjе jе наметнула своjом дина-миком, као и брисањем граница између научних дисциплина и умjетничких израза – рекао jе Богдановић.

Маjа Бољевић, предсjед-ница Фондациjе „Ћано Копри-вица”, навела jе образлажући награду да би вољела да се увиди да умjетничка дjела мо-гу да говоре много гласниjе од неких риjечи.

Проф. др Данило Николић, ректор УЦГ отвараjући излож-бу jе рекао да ФЛУ представља креативно jезгро савременог ликовног стваралаштва и ака-демску организациjу умjет-ничког истраживачког рада у Црноj Гори.

– Факултет jе препознат по високим мjерилима квалитета, индивидуалном принципу, раду у мањим групама, стицању те-ориjских и стручно-умjетнич-ких знања, коjа се иновираjу кроз наставне модуле и при-лагођавање студиjских садр-жаjа савременим умjетничким праксама у окружењу и Евро-пи – рекао jе Николић између осталог. Ж.J.

ОтВОрЕНа ГОДИШЊа ИЗлОЖБа СтуДЕНата И ОБИЉЕЖЕНО 30 ГОДИНа Флу

Факултет најсигурнији оквир за таленат

Студент треће године графичког дизаjна Павле Вуjачић добио jе откупну награду од универзитета за сериjу фотографиjа.

– Студирам графички дизаjн, и фотографиjа jе обавезан пред-мет. Фотографиjе приказуjу одразе - различите типографиjе, игре по главном граду… Откупна награда jе добродошла, дво-струко, и финансиjски, али и због презентациjе мог рада, jер то jе веома битно за оно што jа студирам – каже Вуjачић.

Jедна од двиjе равноправне награде за слободан цртеж Флу припала jе тодору Jовановићу студенту друге године сликар-ства.

– Причињава ми задовољство, jер jе награда дошла од академиjе на коjоj студирам. На основу неколико радова сам добио награду, негдjе сам користио сликарске, негдjе цртачке технике, негдjе комбиновао, а радио сам по моделу и на основу имагинациjе – каже Jовановић.

Детаљ са отварања

У Краљевском позоришту „Зетски дом” одиграна jе пред-става „Ћао приjатно”, рађена у продукциjи истоименог театра из Скопља и у режиjи Синише Евтимова.

Иако се првенствено тиче скопских прилика, представа „Ћао приjатно” до сада jе наи-шла на запажено интересовање македонске и регионалне публи-ке, па jе и публика на Цетињу након играња коментарисала да одавно ниjе гледала овако упе-чатљиву гостуjућу представу. Ова модерна комедиjа у коjоj без много сценографиjе пажњу константно држе сjаjни глумци Валентин Костадиновски и Атанас Атанасовски, насмиjа-ла jе публику до суза. Свака сцена представља коментар на одређене друштвене поjаве, об-рушаваjући се наjприjе на стање у култури, првенствено театру у Македониjи. Комад упечатљиво критикуjе и понашање публике у позоришту, а онда и цjелокуп-но друштво у коме се телевизиjа бави баналностима, а политича-ри и поред огромних плата ужи-ваjу све повластице.

– Атмосфера у „Зетском до-му” била jе интересантна, на-рочито ако имамо у виду да jе ово документарна представа коjа jе доста везана за скопски менталитет и тамошње прили-ке. Веома смо срећни што jу jе публика овдjе добро прихвати-ла. Ова представа jе независна продукциjа, наш буџет jе био практично нула динара, радили смо из љубави, желећи да ура-димо нешто посве различито од свега што смо раниjе уради-ли зато jе оваj комад доказ и да

све што jе потребно у театру су заправо глумци, не богата сце-нографиjа. Представа jе везана jе за скопски театар у коме неки редитељи раде скупе, мегало-манске представе коjе касниjе имаjу само jедно извођење. Оваj комад указуjе нам на грешке. Критикуjемо баналност телеви-зиjе, политичаре, а бавимо и не-културом публике у театру, коjа се смиjе када то види на сцени jер схвата да то ниjе добро – ка-зао jе Атанасовски.

Његов колега Валентин Костадиновски казао jе да се оваj комад доста ослања на скопски жаргон и на градске форе.

– Дешава се чак да када игра-мо у другим градовима Македо-ниjе, публика не реагуjе као у Скопљу. Ко не познаjе наш град и нема то предзнање, можда и не разумиjе комад у потпуности, али пресрећни смо jер видимо да jе публика овдjе разумjела све. Представа ипак, има и ту универзалну димензиjу коjу разумиjу сви, гдjе год да се игра. Ово jе модерна комедиjа, циjела представа представља jедан ко-мантар на театар у нашоj земљи. Исмиjавамо обичаj нашег наро-да да се понаша неприкладно, на примjер да разговара теле-фоном у позоришту – испричао jе Костадиновски.

Након гостовања „Ћао приjат-но”, у Краљевском позоришту публика ће имати прилику да по-гледа представу „Црна кутиjа”, у режиjи Андреjа Носова, коjа долази из Београдског драмског позоришта, а коjа jе на реперто-ару позоришта на Цетињу 25. маjа. З.Петановић

МаКЕДОНЦИ ГОСтОВалИ На ЦЕтИЊу

Павиљон Црне Горе у Пала-цу Малипјеро на предстојећем 16. Венецијанском бијеналу архитектуре биће отворен 24. маја у 18 часова. Овогодишња тема Бијенала је „Слободан простор” - „Freespace”, а фор-мулисале су га кураторке Ивон Фарел и Шели МекНамара, док је диркетор – комесар Бије-нала Паоло Барата.

Црну Гору ове године на Бијеналу представља архи-текта Крешимир Рогина и његов међународни тим који чине и Роса Рогина, Armor Gutierrez Rivas, Ида Блажи-чко и Francois Vahe. Роги-на је насловио тему рада као „Wo/man under the umbrella” („Човјек испод кишобрана”), а на основу шире теме коју је поставила кураторка Црно-горског павиљона архитекта др Соња Радовић Јеловац - „Emerging Resilience”. Комесар

црногорског представљања у Венецији је архитекта Душан Вуксановић.

„Заштитни знак”, централни сегмент овогодишњег црного-рског представљања на једној од најпрестижнијих свјетских архитектонских смотри је ен-демски цвијет – ловћенски звончић, тачније инсталација њиме инспирисана. Поред звончића, публика ће имати прилику и да се интерактивно повеже – разговара с неким од најзначајнијих архитека-та свијета – кроз радиони-це - Momoio Kaiјima, Anna Popelka, Aleksandar Brodski, Ioshiharu Tsukamoto, те да „прелиста” публикацију моно-графског типа, која је великим дијелом посвећена архитекти из Црне Горе, почившем проф. Ранку Радовићу и његовом широко постављеном виђењу архитектуре, а на које се дјели-

мично наслања и филозофија Крешимира Рогине, између осталог.

Како каже кураторка Цр-ногорског павиљона др Соња Радовић Јеловац, ових дана у

току је припрема инсталација које ће чинити добар дио ове поставке, а интензивно су на томе радили тим Рогине као и црногорског Министарства одрживог развоја и туризма. Кустоскиња Радовић Јеловац додаје и да ће ускоро стићи и публикација – монографија, а да ће током трајања изложбе бити снимана искуства посје-тилаца, као и током радиони-ца, и да ће се касније од тог материјала измонтирати ТВ емисија - филм.

– Наша публикација није само обичан каталог, већ сас-тавни дио изложбе који нам је веома битан, као документ, свједочанство о ономе што је рађено и урађено, повезујући архитектонски и умјетнички сегмент, концептуалну и науч-ну страну поставке – каже из-међу осталог Радовић Јеловац.

Ж.Ј.

ЦрНОГОрСКИ ПаВИЉОН На 16. ВЕНЕЦИЈаНСКОМ БИЈЕНалу арХИтЕКтурЕ ОтВара СЕ 24. МаЈа

Сусрет природе и архитектуре под кишобраном

рогина и Јеловац у павиљону (фото Фејсбук)

Награда Задужбине „Бранко Ћопић” за дјела високе умјетничке вријед-ности за 2018. годину до-дијељена jе Горану Мила-шиновићу за роман „Случаj Винча” и Драгану Лакиће-вићу за збирку пјесама „Песме за jедног читаоца”.

Одлуку о додјели награде донио jе Управни одбор За-дужбине Бранка Ћопића на сједници 15. маjа одржаноj у Српскоj академиjи наука и уметности (САНУ).

Награде ће бити уручене 12. jуна у 12 часова у салону Клуба САНУ. Ж.Ј.

Лауреати Милашиновић и Лакићевић

ДОДИЈЕЉЕНЕ НАГРАДЕ ЗАДУЖБИНЕ

„БРАНКО ЋОПИЋ”

„Ћао” у Краљевском позоришту

Mашта и игра одраза

21. и 22. мај 2018. Фељтон страна XIII

Иако Мијо Мијуш-ковић не држи до форме и не робује

никаквим канонима (он реци-мо, веома ријетко даје називе својим скулптурама, већ пре-пушта да их како желе крсте они који их гледају), ипак се у његовом обимном и богатом вајарском дјелу може издвоји-ти неколико циклуса, кад по мотивима, кад по материјали-ма и мјестима одакле потичу, кад по боји камена, кад по оно-ме коме је циклус посвећен...

Поред већ толико пута спо-менутог и описаног циклуса „Пива, које више нема“, посеб-ну цјелину представља „Ци-клус композиција – колажа“, па циклус „Боје камена и боје кањона Таре”, затим „Острош-ки циклус“, циклус „Камен у камену” (Света Петка), циклус у славу Милутина Миланко-вића, циклус „Камене лутке каменог позоришта”...

И о свакој од тих ликовних цјелина Мијушковић има за-нимљиву причу и објашњење:

– Посматрао сам Острош-ке греде у чијим је литицама утиснут Манастир Острог. Са тих висина од преко 1000 ме-тара приликом разних тектон-ских поремећаја, одваљивале су се громаде камења које су се заустављале на ивици самог корита ријеке Зете, односно Перућице. Послије рушења и дробљења стијена одвијао се обрнути процес. У гомила-ма иситњеног камена услед топлих медитеранских киша и растварања калцијумкарбона-та, приликом сушења настаје процес спајања – објашњава Мијушковић, рецимо, како су скулптуре од конгломерата у којима су можда и понајснаж-није наглашена та чуда приро-де.

А кад га је пут који везује умјетност и науку довео до дјела славног српског науч-ника Милутина Миланковића, у његову славу Мијо Мијуш-

ковић је почео да ваја велики циклус скулптура (својевреме-но је у његову част у Београду приредио и велику изложбу), који ће, по свему судећи, бити довршен тек кад велики умјет-ник заувијек одложи чекић и

длијето:– Након увида у рад великог

научника и природњака Ми-лутина Миланковића, почео сам да тражим на стијенама и у самој унутрашњости стије-не, трагове промјена које су се дешавале кроз проток вре-мена о чему је на бриљантан начин писао и Миланковић. Наилазио сам тако на невје-роватне „записе”, биљеге и цртеже. Притом сам тај ориги-нални знак остављао, а остатак стијене обрађивао у скулптуру. На овај начин урадио сам ви-ше мањих скулптура и једну нешто већих димензија, на којој се јасно уочавају ови „Миланковићеви цртежи”...

А да се у стваралачком по-ступку овог великог и особе-ног умјетника ништа не де-шава случајно, да је све плод доживљеног, последица дубоке инспирације и резултат дугот-

рајног, студиозног истражи-вања, трагања по недођијама и просторима у које је људска нога ријетко или готово ни-кад није залазила, бјелодано потврђује и скупина његових скулптура „Камен на камену“, којој он придодаје и име Света Петка. Једног дана се, тако, на-шао у врлетима испод Нехаја на домак Сутомора и на једној

узвишици запазио древну црк-вицу, саграђену по прилици још у 13. вијеку и посвећену Светој Петки. Пажњу су му по-себно привукле несвакидашње камене плоче са разновсним каменим структурама којима је црквица покривена:

– Ја сам у материјалу слич-ном оном на крову те црквице испод Нехаја нашао непресуш-ни извор инспирација. И да бих нагласио оно што сам осјећао у моментима посматрања и обраде, посебно сам обратио пажњу на површине стијене, које су биле од мекшег камена, идеалне за обраду до глачања, како бих још више истакао пе-нетрације оног најтврђег дије-ла – каже Мијушковић.

Сјутра: ВјЕтрОЗНаНаЦ Са ДуШОМ

Српска црква рјешење ви-ди кроз „очување Косова и Метохије као интегралног

дијела Србије, по свим међународним стандардима, а уједно у складу с Ус-тавом Србије и са Резолуцијом 1244 Уједињених нација”, али не као „кон-фронтацију са свијетом, већ управо афирмацију става да се без основних права и слобода једног народа, њего-вог идентитета, духовности и култу-ре, не може наћи стабилно дугорочно рјешење”. Шта у томе није нормално и цивилизовано? Рјешење је, даље, и кроз указивање на истину „да се на Косову и Метохији не гради друштво људи једнаких права и слобода него друштво које је у свим аспектима противно основним вриједностима на којима почивају демократска друшт-ва”. Није рјешење, кажу Саборски оци, у стварању „етнички чисте ал-банске државе на овом простору” и то уз „очигледно кршење људских права Срба уз масовне прогоне послије за-

вршетка рата, заустављање процеса повратка прогнаних Срба, спреча-вање повратка узурпиране имовине и непоштовање правâ Српске пра-вославне цркве”. То показује и јасно свједочи да се „положај Цркве и на-рода не би могао побољшати на неком ”независном Косову”. Како тражити рјешење путем који су кренули Вучић и његови саговорници из Приштине и Брисела кад се зна да „садашње ко-совске власти не поштују ни сопстве-не законе”, па ни, како Вучић често, а посебно ових дана истиче, ни своје међународно преузете обавезе по тзв. Бриселском споразуму из 2013. године (не помаже, нажалост, ни Ву-чићево медијско сваљивање кривице за косовско-метохијску рану само на своје претходнике – „Блиц”, 13. мај 2018. године).

Саборски оци у свом виђењу рје-шења траже „неповредивост вјерских права и слобода српског народа и ос-талих народа на Косову и Метохији”, а „та права и слободе су неодељиво повезани са положајем и статусом наших светиња – манастира, цркава, грoбаља, споменика културе”. Има ли рјешења без тога?

Сабор види рјешење кроз пошто-вање установљеног међународног правног поретка, као и кроз чињеницу да и неке државе чланице Европске уније, а ни Уједињене нације и ОЕБС не признају нелегалну сецесију и јед-нострано проглашену „независност”. Рјешење се види у општем консенсу-су, а не у једностраним насилничким и уцјењивачким актима који се на-мећу Србији.

Сабор не види рјешење ни у „подје-ли Косова и Метохије између Србије и самопроглашене „косовске државе”, јер би то било и признање такве тво-ревине, али и преседан да један „на-род у миру, двије деценије послије оружаног сукоба, даје своје за своје”. Али, сматра да треба поштовати

још увијек важећу Резолуцију 1244 Савјета безбједности Уједињених нација”,која гарантује повратак прог-наникâ и слободу свима, без обзира на поријекло”.

Није рјешење у томе да се ”упор-ним покушајима појединих земаља на Косову и Метохији по сваку цијену

изгради грађевина на живом блату” и „црна рупа Европе и преседан који прети дезинтеграцији многих земаља широм Европе и свијета”. Јасно је указано да ”оно што је створено на безакоњу не доноси мир и перспекти-ву ни самим косовским Албанцима”.

НаСтаВИЋЕ СЕ

■ Црква није понудила никакво рјешење, став им је нереалан, да не употријебим неку тежу ријеч” портал „Блиц”, 11. мај 2018. године

тачи и Дачић (стоје), Мустафа, Могерини и Вучић потписују документ

(3)ПИШЕ: ПрОтОјЕрЕј- СтаВрОфОр

Др ВЕлИбОр ЏОМИЋ

Апел Светог АрхијерејСког САборА о киМ кАокоСовСко-МетохијСки одговор АлекСАндру вучићу

Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић

Вjековно искуство цркве

САМоникли геније из Сувог потокА: зАпиС о вАјАру Мију Мијушковићу (9)ПИШЕ: буДОСИМОНОВИЋ

Мијушковић 80-их година 20. вијека

Прича о камену на камену ■ не зна се шта је фантастичније: рад природе у камену, или вајарево „уз-

државање” од радикалних умјетничких интервенција на „дару” природе

Једна од Мијушковићевих скулптура посвећених М. Миланковићу

„не зна се шта је фантастичније: рад природе у каме-ну, или вајарево ‘уздржавање’ од радикалних уметнич-ких интервенција на ‘дару’ природе. на изложби видех и фигурацију и апстракцију: и дводимензијалност слике и 3 димензије вајарског умећа Мија Мијушковића, уз омаж Ми-лутину Миланковићу, научнику светског гласа“ – записао је у књизи утисака небојша ћосић, један од многобројених посјетилаца поменуте изложбе у Београду.

- Чудо! – ускликнуо је пјесник Љубо вукмановић одушевљен љепотом Мијушковићевих скулптура. – Лепо је рекла Марина Цветајева: „љубав увек нађе”. ти љубав нађеш у природи и, улепшану, источиш из душе. У тој твојој моћи да твоја љубав према лепоти увек нађе лепоту – теби у томе помажу и планинске виле! не опири се, Мијо! Признај: оне су те омађијале! Лепотице су ти досудиле најлепше – да ти се људи диве...

Не зна се шта је фантастичније… Виле га омађијаленаучник Милутин Миланковић

21. и 22. мај 2018.МаркетингXIV страна

21. и 22. мај 2018. Полуматуре странаXVуЧе­НИ­ЦИ­За­Вр­ШНИХ­раЗ­ре­Да­оШ­„ИлИ­Ја­КИ­ШИЋ”­ИЗ­Зе­ле­НИ­Ке­Про­Сла­ВИ­лИ­По­лу­ма­ту­ру­у­ГраД­СКоЈ­Ка­Фа­НИ­у­Хер­ЦеГ­Но­Вом

Ди­пло­ме­и­при­зна­ња­из­зна­њаРаз­о­ру­жа­ва­ју­ћи­ осмје­

си,­ пу­ни­ ра­до­сти­ али­и­ стреп­ње,­ кра­си­ли­

су­ ли­ца­ уче­ни­ка­ за­вр­шних­раз­ре­да­ ОШ­ „Или­ја­ Ки­шић”­из­ Зе­ле­ни­ке,­ док­ су­ се­ уочи­про­сла­ве­ по­лу­ма­тур­ске­ ве­че­ри­ оку­пља­ли­на­Тр­гу­Ни­ко­ле­Ђур­ко­ви­ћа­у­Хер­цег­Но­вом.Још­ јед­на­ ге­не­ра­ци­ја­ учи­

ни­ла­је­то­на­по­нос­про­фе­со­ра­и­ро­ди­те­ља,­ко­ји­су­до­шли­да­их­по­др­же­на­ва­жном­ко­ра­ку­у­од­ра­ста­њу.Пред­во­ђе­ни­ ди­рек­то­ром­

Ђор­ђи­јем­Ра­до­ви­ћем,­про­де­фи­ло­ва­ли­су­Ње­го­ше­вом­ули­цом,­до­дво­ра­не­Парк,­а­по­том­до­Град­ске­ка­фа­не­гдје­је­би­ла­упри­ли­че­на­за­ба­ва.Ди­рек­тор­­Ра­до­вић­по­но­сан­

је­ на­ сво­је­ уче­ни­ке­ и­ вје­ру­је­да­ће­и­они­по­пут­сво­јих­прет­ход­ни­ка­по­сти­за­ти­у­бу­дућ­но­сти­од­лич­не­ре­зул­та­те.­­ Ово­ је­ из­у­зет­но­ озбиљ­на­

ге­не­ра­ци­ја­ на­ ко­ју­ смо­ по­но­сни­ јер­ су­ ис­по­што­ва­ли­ све­

оно­ што­ смо­ зах­ти­је­ва­ли­ у­шко­ли.­ Сјај­на­ ге­не­ра­ци­ја­ са­пре­гр­штом­ ди­пло­ма,­ по­хва­ла,­пр­вих­мје­ста­у­др­жа­ви,­на­ме­ђу­на­род­ним­ так­ми­че­њи­ма.­Во­лио­бих­ка­да­би­и­на­ред­на­би­ла­ као­ ова­ ге­не­ра­ци­ја,­ та­да­ би­смо­ си­гур­но­ још­ ви­ше­уз­на­пре­до­ва­ли.­ И­ пред­ ово­го­ди­шњим­ по­лу­ма­ту­ран­ти­ма­је­ ве­ли­ка­ оба­ве­за­ јер­ ми­ смо­јед­на­ од­ ри­јет­ких­ шко­ла­ ко­ја­у­по­след­ње­дви­је­го­ди­не­ни­је­има­ла­ни­јед­ну­не­га­тив­ну­оцје­ну­ на­ екс­тер­ном­ ис­пи­ти­ва­њу.­На­ њи­ма­ је­ да­ не­ по­пу­сте,­ а­ми­смо­им­то­као­оба­ве­зу­на­мет­ну­ли­и­на­сјед­ни­ци­ђач­ког­пар­ла­мен­та­и­на­одје­љен­ским­сјед­ни­ца­ма­­­­ка­зао­је­Ра­до­вић.Ка­ко­ је­ об­ја­снио,­ же­ље­ли­

су­да­сво­је­уче­ни­ке­пред­ста­ве­гра­ђа­ни­ма­па­су­за­то­и­про­мје­ни­ли­мје­сто­про­сла­ве.–­Ми­слим­ да­ су­ они­ „бље­

сак”­у­ком­плет­ном­да­на­шњем­рас­по­ло­же­њу­ у­ гра­ду­ ­­ по­ру­чио­је­Ра­до­вић.­ К.М.

Сјај­на­ге­не­ра­ци­ја­са­пре­гр­шт­ди­пло­ма

Поносно­прошетали­градом

радују­се­новим­успјесима

21. и 22. мај 2018.XVI страна Енигматика ● ХОРОСкОП

Свјесни сте свог ути-цаjа и могућности, као и ограничења коjа

пред вас постављаjу одређени сарадници. Непотребно изигравате емотивну равнодушност или користите нове изговоре у друштву вољене особе.

Прихватите мишљење већине о неким спор-ним догађаjима. Нема

потребе да оспоравате нечиjи утицаj или да се издваjате. Партнер вам замје-ра на понашању. Обратите пажњу на изгово-рене ријечи.

Уколико трпите неус-пјех, размислите о алтернативним мо-

гућностима коjе вам стоjе на располагању. Jаки изливи емоциjа наводе вас на погрешан избор. Важно jе да се правилно заштитите од стресних ситуациjа.

Од вас се очекуjе да остварите брилиjант-ну улогу или запажен

успјех. Пружите максимум у области за коjу имате наjвише интересовања. Осјећате нови емотивни занос, јер вас неко посматра топлим погледом.

Потребно jе да правил-но сагледате различи-те аспекте догађаjа на

пословноj сцени и своjу улогу или могућности. Сачуваjте самоконтролу, боље jе да не провоцирате партнера. Ствари лако могу да измакну контроли.

Пословни проблеми са коjима се суочава-те захтијеваjу добру

концентрациjу и поуздане са-раднике. Планираjте сусрет са особом коjа вас инспирише на добро расположење. Опустите се у блиском друштву.

Стало вам jе да се избо-рите за бољу пословну позициjу, зато катего-

рично инсистирате на своjим намјерама. Будите дискретнији, постоjи мо-гућност да вас неко разоткриjе. Уносите више витамина и течности у исхрану.

Правилна информи-саност пружа ширу могућност за добар

избор и пословну афирмациjу. Обратите пажњу на све корисне информациjе. Могуће jе да сте нехотично повриједили не-чиjа осјећања, извините се.

Важно jе да направите листу приоритета и да прихватите нечиjи

савјет. Тренутни неуспјех треба да вас мотивише на додатну упорност. Воље-на особа добро познаjе вашу ћуд и карактер, не можете да прикриjете своjе право распо-ложење.

Очекуjу вас изненадне неприjатности у су-срету са сарадници-

ма. Сачуваjте присебност духа и позитивну ориjентациjу. Усмјерите своjе мисли ка приjатним ситуациjама.Обратите пажњу на правилниjу исхрану.

Стало вам jе да будете у току главних догађаjа, али имате утисак да

вам промичу нове информа-циjе коjе имаjу важно значење. Нема разлога за велика емотивна очекивања у друштву у коме нисте радо виђени или прихваћени

Заговарате практично и правично рјешење, али неко други има скриве-

не намјере и упорно покушава да вам наметне своj утицаj. Избјегаваjте нове емотивне провакциjе, опредијелите се за по-знато друштво.

ГОРС

КО

ОКО

Црт

а и

пиш

е: м

ирко

Зул

ић

Хороскоп

Пита Мујо Хасу:– Зашто ти сје-

диш на прозору док твоја же- н а пјева?!

Хасо:– Да не

помисле људи да је тучем!

ако мислиш бити добар пјевач, мораш наћи неког да ти аплаудира.

највише времена провео је са књигом – био је књиговезац.

критике и међусобна оптуживања су успјешно завршени и даље сркају из истог тањира.

Храна нам је веома разноврсна – не гине нам судбина бије-лих супова.

Миљан сандић из пљеваља

ВИЦ ДАНА

А ф о р и з м и

ОВАН (21.3-21.4.) ВА ГА (23. 9-22.10.)

БИК (22.4-21.5.) ШКОР ПИ ЈА (23.10-22.11.)

БЛИ ЗАН ЦИ (22.5 - 21.6.) СТРИ ЈЕ ЛАЦ (23.11 - 22.12.)

РАК (22.6-22.7.) ЈА РАЦ (22. 12 - 21. 1.)

ЛАВ (23. 7 - 23. 8.) ВО ДО ЛИ ЈА (21.1-19.2.)

ДЈЕ ВИ ЦА (23. 8 - 23. 9.) РИ БЕ (20. 2 - 21. 3.)

Наркоман и губавац сједе у ћелији. Чувару испадну кључеви. Губавац крене лије-

вом руком, отпадне му. Крене десном, и она отпадне. Крене лијевом ногом,

отпадне му. Крене десном и отпад-не му и она. Тек чујеш наркомана:

– Батице, па ти још мало па си изашао.

Зашто плавуша не умије да на-пише број 22?Зато што не зна која се двојка

прва пише!

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

ЕКРАН

ТВ програм

ТВ програм

понедјељак, 21. мај 2018.

уторак, 22. мај 2018.

т е л е в и з и ј е з а д р ж а в а ј у п р а в о и з м ј е н е п р о г р а м с к е ш е м е

т е л е в и з и ј е з а д р ж а в а ј у п р а в о и з м ј е н е п р о г р а м с к е ш е м е

05:30 радио Црне горе-Будилник06:00 доБро јутро Црна горо 07:00 вијести 08:00 вијести 08:20 доБро јутро Црна горо09:00 вијести 10:00 вијести 10:05 науЧно-оБразовни програм10:45 топшоп 11:00 вијести 11:05 MONTENEGRO ALL IN ONE, р 11:35 топшоп 12:00 вијести 12:05 серија: права жена 13:00 вијести 13:05 оквир, рјести 14:40 науЧно-оБразовни програм15:10 музика15:30 дневник 1 16:00 лајмет, вијести на алБанском16:10 топшоп 16:30 серија: ЉуБав преко мреже17:30 деБате19:30 дневник 2политиЧки маркетинг 20:30 реплика22:00 конЦерт - Цг симФонијски оркестар, Београд23:00 дневник 323:20 спортски дневникполитиЧки маркетинг 00:05 меридијани00.25 серија: викинзи 01:10 реплика, р02.30 науЧно-оБразовни програм03:00 конЦерт03:40 серија: ЉуБав преко мреже 04:40 меридијани05:00 науЧно-оБразовни програм

07:00 аБс, р07:30 музика 08:05 реЦи право 08:30 на врХовима прстију09:00 анимирани Филмови 09:30 реЦи право 10:30 конЦерт11:00 серија: велики и мали12:30 серија: ЉуБав преко мреже13:30 анимирани Филмови : р13:45 кад прошетам Црном гором, р 14:45 Филм: шампион16:30 MONTENEGRO ALL IN ONE, р17:00 пеЧат 17:50 Флеш спорт

18:00 музиЧка индустрија19:00 оБразовни програм19:30 конЦерт20:00 ФиФа: пут до русије20:30 политиЧки маркетинг 21:00 конЦерт: ЦетаЊе 00:00 Филм:са земЉе мјесеЦа 02:00 воа – глас америке02:30 ФиФа: пут до русије03:00 кад прошетам Црном гором, р 04:00 оБразовни програм04:30 MONTENEGRO ALL IN ONE, р05:00 нво сектор, р05:30 музиЧка индустрија 06:00 оБразовни програм, р

06:15 како вријеме пролази (р)07:30 практиЧна жена (р)08:15 практиЧна жена (р)09:00 јутро са јованом и срЂаном11:00 студио модерна 11:15 кад лишЋе пада 13:45 студио модерна 14:00 жива истина (р)15:00 како вријеме пролази 16:30 практиЧна жена 17:20 луд, зБуЊен, нормалан 18:05 EXKLUZIV 18:30 веселе седамдесете 19:00 журнал 19:30 квиз: 100 Људи, 100 Ћуди20:15 Чиста ЉуБав 21:00 укрштене ријеЧи 22:15 никад није касно 00:20 ноЋни журнал 00:45 EXKLUZIV (р)01:05 како вријеме пролази (р)02:30 ноЋни журнал (р)03:00 веселе седамдесете (р)04:00 кад лишЋе пада (р)

06:30 Боје јутра 09:30 алтернатива 09:35 с т уд и о м о д е р н а 10:00 вијести у 10 10:05 метео Центар у 1010:07 истанБулска невјеста, р11:00 алтернатива 11:05 тв шоп студио 11:20 тада и сада, р 12:00 вијести у 12 12:05 метео Центар у 12 12:07 алтернатива 12:12 с т уд и о м о д е р н а 12:32 тв шоп студио 12:47 Црна ружа

14:00 вијести у 2 14:05 метео Центар у 214:06 гастро14:07 вријеме измеЂу шавова, р15:00 Боје дана15:35 истанБулска невјеста, р16:30 вијести у пола 5 16:50 метео Центар у пола 5 16:52 гастро16:55 ХоЋу куЋи17:30 серија18:30 вијести у пола 7 19:07 метео Центар19:10 истанБулска невјеста 20:00 Без граниЦа 21:00 стар22:00 вијести у 10 22:13 метео Центар у 10 22:15 спорт 22:30 валандер 23:30 реприза програма

08:00 документарни програм 08:30 телешопинг09:00 вијести у 909:07 тако су говорили наши преЦи 10:00 документарни програм, р10:30 дјеЧији програм, р 11:00 вијести у 1111:07 серијски програм 12:00 истина или лаж, р 13:00 вијести у 1313:07 тако су говорили наши преЦи13:08 Филмски програм, р 15:00 вијести у 1515:13 документарни програм 16:00 седмиЦа плус, р17:00 телешопинг17:30 новости 117:50 тако су говорили наши преЦи18:30 спутЊик новости19:20 српски језик19:30 дјеЧији програм20:00 нескривено 22:00 новости 222:20 тако су говорили наши преЦи23:00 спутЊик новости23:30 Филмски програм 01:35 нескривено, р 02:35 реприза програма

07:0 0ново јутро07:20 CITY KIDS M11:03 тв продаја11:20 CITY KIDS M

11:15 тв продаја11:50 спортисимо Цг 1212:03 CITY M12:18 премијера12:33 метео плус12:40 Ћерке14:03 магазин ин Цг15:03 тв продаја15:06 премијера

15:21 тв продаја16:03 елиФ, р16:44 CITY M17:03 туристиЧки магазин17:12 метео плус17:15 мјешовити Брак18:00 Централни дневник18:30 ексклузивно18:40 метео плус18:43 премијера19:06 спортисимо Цг 18.3019:13 елиФ20:00 Ћерке21:03 изведи ме23:00 задруга преглед дана23:45 задруга уживо06:00 метео плус06:05 ексклузивно06:15 CITY M06:30 премијера

07:00 инФо прес07:30 јутарЊи програм

09:30 Храна и вино 10:00 инФо прес10:10 серија-слатко срЦе-р10:35 мали огласи 11:00 дјеЧији свијет-р 12:00 у подне-продукЦија твнк12:35 мали огласи13:00 серија-росела-р14:00 инФо прес14:20 Филм-р16:00 инФо прес16:10 јутарЊи-р16:30 Храна и вино16:50 мали огласи17:00 снага села-р 18:00 винк 118:30 серија-слатко срЦе18:50 мали огласи19:00 серија-росела19:25 у подне-продукЦија твнк-р20:00 винк 2 21:00 старт-продукЦија твнк22:00 винк 3 22:20 мали огласи22:30 Филм

07:00 јутарЊи програм 08:55 епп09:00 преглед 09:05 мали огласи, инФо09:08 најава програма 09:10 кЊига дана 09:20 тв Будва промо 09.25 дјеЧији програм 09:55 епп10:00 серија: Бандолера (р) 10:55 епп11:00 глас америке (р)11:30 Храна и вино (р)11:55 епп12:00 преглед12:05 зелена патрола (р) 12:35 музиЧки програм 12:55 Биоскопске најаве 13:00 најава програма 13:02 тв Будва промо 13:05 док. програм: широм свијета (р) 13:35 тв Будва промо 13.40 док. серија: подводни свијет 13:50 док. програм: поријекло стила (р) 13:55 епп14:00 јутарЊи програм (р) 16:00 мали огласи, инФо16:02 епп16:07 најава програма 16:10 серија: Бандолера 17:10 епп 17:15 морске приЧе / Ћакуле

17:45 преглед17:50 кЊига дана 18:00 док. програм: широм свијета 18:30 тв Будва промо 18:35 док. програм: поријекло стила 18:40 Цртани Филм: ноди 18:52 мали огласи, инФо 18:55 епп 19:00 полис19:30 епп 19:35 Храна и вино 19:58 најава програма20:00 епп20:05 спорт тајм 21:00 серија21:55 епп 22:00 полис22:30 епп 22:33 мали огласи, инФо22:35 морске приЧе / Ћакуле (р) 23:05 глас америке 23:35 Биоскопске најаве23:40 серија00:25 конЦерт

08:00 календар08:05 новска седмиЦа (р)08:30 маркетинг08:35 Цртани Филм09:00 родитеЉијарије09:30 уз ЧашиЦу разговора11:30 ординаЦија12:00 дневник радио светигора (р)12:25 пролог12:35 волим спорт (р) 13:00 новска седмиЦа (р)13:25 маркетинг13:30 наша недјеЉа (р)15:00 приЧе из америке15:30 ординаЦија 16:00 Фолклор16:30 моБил ауто17:00 ријеЧ више18:00 више од вијести18:30 но комент19:00 дневник радио светигора19:30 пролог19:40 музиЧки шоу20:00 календар20:05 волим спорт 20:30 клуБ шамипона21:00 дуХовни портрет (р)21:55 календар22:00 више од вијести (р)23:00 дневник радио светигора19:30 пролог23:10 приЧе из америке23:40 аутмо магазин00:20 волим спорт (р)

05:30 радио Црне горе-Будилник06:00 доБро јутро Црна горо 07:00 вијести 08:00 вијести 07:20 доБро јутро Црна горо, јутарЊи програм 09:00 вијести 10:00 вијести10:05 науЧно-оБразовни програм 10:45 топшоп 11:00 вијести 11:05 мостови, р 11:45 топшоп 12:00 вијести 12:05 серија: права жена 13:00 вијести 13:05 реплика, р 14:00 вијести14:40 науЧно-оБразовни програм, 15:10 музика15:30 дневник 1 16:00 лајмет, вијести на алБан-ском16:10 топшоп 16:30 серија: ЉуБав преко мреже 17:30 деБате19:25 маркетинг 19:30 дневник 2 политиЧки маркетинг 20:30 документарна емисија21:00 оБразовна емисија-легати 21:35 серија: елементарно 22:30 дневник 3 22:50 спортски дневникполитиЧки маркетинг 23:45 серија: викинзи 00:30 оБразовна емисија01:00 документарна емисија 01:30 оБразовна емисија-легати 02:05 конЦерт03:30 серија: ЉуБав преко мреже 04:30 проФил: дарко рундек 05:05 науЧно-оБразовни програм

07:00 воа – глас америке, р 07:30 меридијани 08:05 реЦи право08:30 на врХовима прстију09:00 анимирани Филмови 09:15 реЦи право09:45 нво сектор, р11:00 острво елис12:30 серија: ЉуБав преко мреже 13:30 анимирани Филмови, р13:45 пеЧат14:45 запис, сарајево, р15:15 Филм, звијезда је роЂена

17:00 пеЧат17:50 Флеш спорт18:00 рукомет (м) - куп Црне горе19:30 политиЧки маркетинг20:15 Његош у времену21:00 серија: ЉуБав преко мреже22:30 Филм: три метра изнад неБа 00:30 серија: елементарно01:15 воа – глас америке01:45 Његош у времену 02:30 конЦерт03:30 оБразовни програм,04:00 мостови, р 04:30 регионална мрежа, р05:00 индекс, р 05:30 документарна емисија06:15 запис, сарајево, р

05:30 Чиста ЉуБав (р)06:15 како вријеме пролази (р)07:30 практиЧна жена (р)08:15 практиЧна жена (р)09:00 јутро са јованом и срЂаном11:00 студио модерна 11:15 кад лишЋе пада 13:45 студио модерна 14:00 укрштене ријеЧи (р)15:00 како вријеме пролази 15:45 истине и лажи (р)16:30 практиЧна жена 17:20 луд, зБуЊен, нормалан 18:05 EXKLUZIV 18:30 веселе седамдесете 19:00 журнал 19:30 квиз: 100 Људи, 100 Ћуди20:15 Чиста ЉуБав 21:00 истине и лажи 21:55 уБиЦе мог оЦа 22:50 ноЋни журнал 23:15 Филм, играЧ 00:45 EXKLUZIV (р)01:05 како вријеме пролази (р)02:05 ноЋни журнал (р)02:30 таЧно 1 (р)03:05 Филм, играЧ (р)03:50 луд, зБуЊен, нормалан (р)04:25 кад лишЋе пада (р)

06:30 Боје јутра09:30 алтернатива 09:35 с т уд и о м о д е р н а 10:00 вијести у 10 10:05 метео Центар у 1010:07 истанБулска невјеста, р11:00 алтернатива 11:05 тв шоп студио 11:20 ХоЋу куЋи, р 12:00 вијести у 12

12:05 метео Центар у 1212:07 алтернатива 12:12 с т уд и о м о д е р н а 12:32 тв шоп студио 12:47 Црна ружа 14:00 вијести у 2 14:05 метео Центар у 214:06 гастро14:07 серија, р15:00 Боје дана15:35 истанБулска невјеста, р 16:30 вијести у пола 5 16:50 метео Центар у пола 516:52 гастро16:55 ХоЋу куЋи 17:30 серија18:30 вијести у пола 7 19:07 метео Центар19:10 истанБулска невјеста20:00 реФлектор 21:30 перспектива 22:00 вијести у 10 22:13 метео Центар у 10 22:15 спорт 22:30 валандер 23:30 реприза програма

07:05 спутЊик новости, р08:00 документарни програм08:30 телешопинг09:00 вијести у 909:07 тако су говорили наши преЦи 10:00 документарни програм, р 10:30 дјеЧији програм, р11:00 вијести у 1111:05 тако су говорили наши преЦи 11:07 серијски програм12:00 српско становиште, р13:00 вијести у 1313:07 тако су говорили наши преЦи13:08 Филмски програм, р 15:00 вијести у 1515:05 тако су говорили наши преЦи 15:13 документарни програм16:00 нескривено, р17:00 телешопинг17:30 новости 117:56 тако су говорили наши преЦи18:30 спутЊик новости19:00 телешопинг19:20 српски језик19:30 дјеЧији програм20:00 сасвим другаЧије 22:00 новости 223:00 спутЊик новости23:30 Филмски програм

01:35 сасвим другаЧије, р02:35 реприза програма

07:00 ново јутро07:20 CITY KIDS M11:03 тв продаја11:20 CITY KIDS M11:15 тв продаја

11:50 спортисимо Цг 1212:03 CITY M12:18 премијера12:33 метео плус12:40 Ћерке14:06 БиЉана за вас, р15:03 тв продаја15:06 премијера15:21 тв продаја16:03 елиФ, р16:44 CITY M17:03 туристиЧки магазин17:12 метео плус17:15 мјешовити Брак18:00 Централни дневник18:30 ексклузивно18:40 метео плус18:43 премијера19:03 M PAY19:06 спортисимо Цг 18.3019:13 елиФ20:00 Ћерке21:03 куЋа од срЦа

22:30 ами г шоу23:30 задруга преглед дана00:15 задруга уживо06:00 метео плус06:05 ексклузивно06:15 CITY M06:30 премијера06:45 туристиЧки магазин

07:00 инФо прес07:30 јутарЊи програм09:30 Храна и вино-р10:00 инФо прес10:10 серија-слатко срЦе-р10:35 мали огласи 11:00 старт-продукЦија твнк-р12:00 у подне-продукЦија твнк12:35 мали огласи13:00 серија-росела-р14:00 инФо прес14:20 Филм-р16:00 инФо прес16:10 јутарЊи-продукЦија твнк-р16:30 Храна и вино16:50 мали огласи17:00 старт-продукЦија твнк-р18:00 винк 118:30 серија-слатко срЦе18:50 мали огласи19:00 серија-росела19:25 у подне-продукЦија твнк-р20:00 винк 221:00 из арХива-продукЦија твнк22:00 винк 322:20 мали огласи22:30 Филм

07:00 јутарЊи програм 09:00 преглед 09:05 мали огласи, инФо09:08 најава програма 09:10 кЊига дана (р) 09:20 тв Будва промо 09.25 дјеЧији програм 10:00 серија: Бандолера (р) 11:00 глас америке (р)11:30 Храна и вино (р)11:55 епп12:00 преглед 12:05 спорт тиме (р) 12:55 Биоскопске најаве 13:00 најава програма 13:02 тв Будва промо 13:05 широм свијета (р) 13:35 тв Будва промо 13.40 подводни свијет 13: поријекло стила (р) 14:00 јутарЊи програм (р)

16:00 мали огласи16:07 најава програма 16:10 серија: Бандолера 17:15 морске приЧе / Ћакуле 17:45 преглед17:50 кЊига дана 18:00 широм свијета 18:30 тв Будва промо 18:35 поријекло стила 18:40 Цртани Филм: ноди 18:52 мали огласи 19:00 полис19:35 Храна и вино 19:58 најава програма20:05 медитерранео 21:00 серија22:00 полис22:33 мали огласи + инФо 22:35 морске приЧе / Ћакуле (р) 23:05 глас америке 23:35 Биоскопске најаве23:40 серија00:25 конЦерт

08:00 календар08:05 више од вијести08:30 маркетинг08:35 Цртани Филм09:00 моБил ауто09:30 уз ЧашиЦу разговора11:30 тв ординаЦија 12:00 ријеЧ више12:50 сусрети слоБодан тркуЉа 12:30 мувиленд13:05 више од вијести (р)13:30 маркетинг13:35 спортски шампиони14:00 стем 01114:30 здравЉе је лијек15:00 календар15:05 зелена патрола 15:30 ординаЦија16:00 актуелно (р)17:55 календар 18:00 више од вијести18:25 маркетинг18:30 Без коментара19:00 дневник радио светигора19:30 пролог19:40 музиЧки микс20:00 календар20:05 инФо арена21:00 на раскршЋу21:55 календар22:00 више од вијести22:30 Без коментара23:00 дневник радио светигора23:30 стем 011 24:00 моБил ауто 00:30 отворено о... (р)01:00 инФо арена (р)

Најплаћеније улоге свих времена

пре неколико година успјех филмова био је готово загаранто-ван уколико би се у главној улози нашао велики глумац. данас су ствари нешто другачије. већу зара-ду прије гарантује франшиза него сами глумци.

зачеље ове листе држи глумица је ема стоун са 26 милиона долара. у групу најплаћенијих су и арнолд шварценегер (29), Џим кери (30), камерон дијаз (42), роберт дауни Џуниор (50), леонардо дикаприо (50), Џек николсон (50), Џони деп (55), том Хенкс (60), Харисон Форд (65), сандра Булок (70), том круз (75), вил смит (100) и кијану ривс (250).

Серија „Господар прстенова”

према најновијим гласинама, радња нове амазонове серије „го-сподар прстенова” биће усмјерена на живот арагорна.

овог лика у славној трилогији тумачио је глумац виго мортенсен, а с обзиром на то да је радња нове серије смјештена у период прије догађаја приказаних у филмовима (то је потврдио и тв гигант), улога арагорна највјероватније ће бити додијељена неком другом глумцу, пише дејли мејл. са очекиваним буџетом од милијарду долара, ова серија требало би да постане најскупља серија свих времена.

Биоскопским благајнама у свијету истоимени филмови су донијели зараду од 2,8 милијарди долара.