www.dereta.rs

Biblioteka„dereta vam predstavlja...”

Urednik izdanjaAleksandar Šurbatović

Na slov ori gi na la Jeffrey Eugenides

FRESH COMPLAINT

Copyright © 2017 by Jeffrey EugenidesCopyright © ovog izdanja Dereta

Džefri Judžinidis

Veliki eksperiment

Pre vod sa engleskog Alen Bešić

Beograd 2019.

DERETA

U spomen na moju majku, Vandu Judžinidis (1926–2017),i mog sinovca, Brenera Judžinidisa (1985–2012)

KUKUMAVKE

9

Dok se vozi dru mom u iznajm lje nim koli ma, Keti ugle da znak koji joj izma mi osmeh. „Vin dam Fols. Ljup ko pen zi o ner sko pre bi­va liš te.”

Nije baš kako ga je Dela opi sa la. Usko ro se uka zu je i zgra da. Glav ni ulaz izgle da lepo. Velik je i zasta kljen, sa belim klu pa ma ispred i atmos fe rom bol nič ke ured no sti. Ali sta no vi u vrtu u dnu ima nja mali su i bed ni. Majuš ne veran de, nalik na obo re. Oda ju uti sak da se iza pro zo ra zastr tih zave sa ma i izan đa lih vra ta odvi ja ju usa mlje ni živo ti.

Kad iza đe iz kola, vazduh joj se uči ni deset ste pe ni topli ji nego ispred aero dro ma u Detro i tu tog jutra. Janu ar sko nebo je vedro, goto vo bez oblač ka. Ni tra ga od meća ve na koju ju je Klark upo zo­ra vao, nasto je ći da je ube di da osta ne kod kuće i bri ne se o nje mu. „Zaš to ne odeš sle de će nede lje?”, rekao je. „Izdr ža će.”

Keti je na pola puta do glav nog ula za kad se seti Deli nog poklo­na, te se vra ća do kola da ga uzme. Kad ga izva di iz kofe ra, opet je zado volj na kako ga je lepo upa ko va la. Papir je debeo, mekan, neiz be ljen i imi ti ra koru bre ze. (Mora la je da obi đe tri raz li či te pro­dav ni ce kan ce la rij skog mate ri ja la dok nije naš la neš to što joj se dopa lo.) Ume sto uobi ča je ne kit nja ste vrp ce veza ne u maš nu, Keti

Džefri Judžinidis

10

je odse kla gran či ce sa božić ne jel ke – koju su name ra va li da bace – i isple la venac. Sada poklon izgle da kao organ ski ruč ni rad, kao dar na kakvoj indi jan skoj svet ko vi ni, neš to što se ne pre da je čove ku, već zemlji.

Unu tra se nala zi posve neo ri gi nal na stvar. Ono što Keti uvek pokla nja Deli: knji ga. Ali ovog puta to je i neš to više. Neka vrsta leka.

Otka ko se pre se li la dole u Konek ti kat, Dela se žali kako ne može više da čita. „Imam uti sak da u posled nje vre me nisam u sta nju da se držim knji ge”, kaže ona pre ko tele fo na. Ne kaže zaš to. Obe zna ju raz log.

Jed nog popo dne va proš log avgu sta, tokom Keti ne godiš nje pose te Kon tu ku ku, gde je Dela u to vre me još žive la, Dela je spo­me nu la kako je nje na dok tor ka šalje na ispi ti va nja. Bilo je proš lo pet sati, sun ce je zala zi lo iza boro va. Da bi se odma kle od ispa re nja far be, pile su mar ga ri te na zasta klje noj veran di.

„Kakva ispi ti va nja?”„Ma, sva ka kva glu pa ispi ti va nja”, kaže Dela, napra viv ši gri ma su.

„Na pri mer, ta tera pe ut ki nja kod koje me šalje – ona sebe nazi va tera pe ut ki njom, ali izgle da kao da ima dva de set pet godi na – tra ži od mene da crtam kazalj ke na satu. Kao da sam opet u obda niš tu. Ili mi poka že gomi lu sli ka i kaže da ih zapam tim. Ali onda poč ne da pri ča o dru gim stva ri ma, raz u meš. Poku ša va da mi odvra ti pažnju. Pa me kasni je pita šta je na sli ka ma.”

Keti pogle da u Deli no lice u seno vi tom sve tlu. Dela je, u osam­de set i osmoj godi ni, i dalje živah na, lepa žena, sede kose oši ša ne u jed no stav nom sti lu koji Keti pod se ća na napu de ri sa nu peri ku. Pone kad raz go va ra sama sa sobom, ili se upi lji u pra zno, ali ne više od ma koga ko toli ko vre me na pro vo di sam.

„Kako si proš la?”„Nisam se baš pro sla vi la.”

11

kukumavke

Dan rani je, dok su se vra ća le koli ma iz gvož đa re u obli žnjem Kon kor du, Dela je džan gri za la zbog nijan se boje koju su iza bra le. Da li je dovolj no sve tla? Možda bi tre ba lo da je vra te. Ne izgle da vedro kao na uzor ku u pro dav ni ci. Ah, kakvo baca nje para! Keti naj zad reče: „Dela, opet posta ješ ank si o zna.”

To je bilo dovolj no. Deli no lice se opu sti lo kao da je posu to vilin­skim pra hom. „Znam”, rekla je. „Moraš da mi kažeš kad posta nem takva.”

Keti je na veran di pijuc ka la piće i rekla: „Ne seki raj se, Dela. Takva ispi ti va nja uner vo zi la bi sva ko ga.”

Neko li ko dana kasni je Keti se vra ti la u Detro it. Nije više ništa čula o ispi ti va nji ma. A onda ju je, u sep tem bru, pozva la Dela i saopšti la da joj je dr Saton zaka za la kuć nu pose tu i zamo li la Bene­ta, Deli nog naj sta ri jeg sina, da bude pri su tan. „Ako želi da se Benet dove ze skroz ova mo”, rekla je Dela, „vero vat no su u pita nju loše vesti.”

Na dan sastan ka – pone de ljak – Keti je čeka la da je Dela pozo ve. Kad se naj zad javi la, zvu ča la je uzbu đe no, mal te ne neo zbilj no. Keti je pret po sta vi la da joj je dok tor ka rekla da je dobrog zdra vlja. Ali Dela nije spo me nu la rezul ta te ispi ti va nja. Ume sto toga, goto vo van sebe od sre će, rekla je: „Dok tor ka Saton nije mogla da dođe sebi kad je vide la kako ljup ko izgle da moja kuća! Rekla sam joj da je bila pra va rui na kad sam se use li la i kako ti i ja ima mo neki pro je kat kad god dođeš u pose tu, a ona nije mogla da veru je. Sma tra da je napro sto div na!”

Možda Dela nije mogla da se suo či sa vesti ma ili ih je već zabo­ra vi la. U sva kom slu ča ju, Keti se upla ši la za nju.

Bene tu je pre o sta lo da pre u zme vezu i izne se medi cin ske poje­di no sti. Uči nio je to rav no duš nim, tre zve nim gla som. Benet radi u osi gu ra va ju ćem pred u ze ću, u Hart for du, gde sva ko dnev no pro ce­nju je vero vat no ću bole sti i smr ti, pa je možda to raz log. „Dok tor ka kaže da mama više ne može da vozi. Niti da kori sti špo ret. Daće joj

Džefri Judžinidis

12

neki lek, koji bi tre ba lo da je sta bi li zu je. Bar izve sno vre me. Ali, u suš ti ni, ishod je sle de ći – ona više ne može da živi sama.”

„Pa bila sam tamo proš log mese ca i tvo ja mama je izgle da la do­bro”, rekla je Keti. „Samo je pone kad ank si o zna, to je sve.”

Nastu pio je tajac, pre nego što je Benet rekao: „Da. Pa, ank si o­znost je upra vo i deo sve ga toga.”

Šta je Keti mogla da ura di sa svo je stra ne? Ne samo što je žive la na Sred njem zapa du nego je pred sta vlja la i neku vrstu neo bič no sti ili ulje za u Deli nom živo tu. Keti i Dela se pozna ju četr de set godi­na. Upo zna le su se dok su radi le u Višoj ško li za medi cin ske sestre. Keti je tada ima la tri de set godi na i nedav no se raz ve la. Vra ti la se kod rodi te lja kako bi nje na maj ka čuva la Maj ka i Džo na dok ona radi. Dela je ima la pre ko pede set, maj ka iz pred gra đa koja je žive la u otme noj kući pored jeze ra. Vra ti la se na posao ne zato što joj je očaj nič ki bio potre ban novac – poput Keti – već zato što nije ima la šta da radi. Dva sta ri ja sina su joj već otiš la od kuće. Naj mla đi, Robi, poha đao je sred nju ško lu.

Obič no ne bi ima le dodi ra jed na s dru gom u Višoj ško li. Keti je radi la u pri ze mlju, u kan ce la ri ji bla gaj ni ka, dok je Dela bila deka­no va sekre ta ri ca. Ali jed nog dana Keti je u kan ti ni čula kako Dela sa zano som pri ča o dije ti „Vejt vočers”1, kako je lako da se pri dr ža­vaš pro gra ma i uopšte ne moraš da gla du ješ.

Keti je tek poče la pono vo da izla zi. Dru gim reči ma, dala se u pro met. Nepo sred no nakon raz vo da, iz oča ja je žele la da nadok­na di izgu blje no vre me. Pona ša la se nehaj no poput tinej džer ke, spa va la je sa muš kar ci ma koje jedva da je pozna va la, na zad njim 1 Weight Watchers – dije ta koju je 1963. osmi sli la Džin Nideč, koja je s vre­

me nom pre ra sla u naj po pu lar ni ji pro gram gubit ka teži ne na sve tu. Čla no vi poha đa ju sastan ke, tokom kojih raz go va ra ju o svo jim uspe si ma i neu spe si­ma u dije ta ma, i jed ni dru gi ma pru ža ju emo ci o nal nu podrš ku tokom jav nih mere nja. Hra na se meri siste mom poe na i tokom dana je dozvo lje no uze ti odre đe nu koli či nu poe na. (Sve pri med be su pre vo di o če ve.)

13

sediš ti ma auto mo bi la ili pro stir ka ma na podu kom bi ja, par ki ra nih na grad skim uli ca ma ispred kuća u koji ma su spo koj no spa va le do­bre hriš ćan ske poro di ce. Pored spo ra dič nih zado volj sta va koja su joj pru ža li ti muš kar ci, Keti je teži la i nekom vidu samo ko rek ci je, kao da bi joj tim gura njem i nabi ja njem mogli ute ra ti i pamet u gla­vu, dovolj no da se više nikad ne uda za nekog nalik svom biv šem supru gu.

Vra tiv ši se kući posle pono ći sa jed nog od tih susre ta, Keti se istu ši ra la. Kad je izaš la ispod tuša, sta la je ispred ogle da la u kupa­ti lu i kre nu la da se pro ce nju je istim objek tiv nim pogle dom koji će kasni je pri me nji va ti pri li kom reno vi ra nja kuća. Šta bi tre ba lo popra vi ti? Šta zama ski ra ti? S čim se može žive ti i ne oba zi ra ti se na to?

Poče la je da odla zi na „Vejt vočer se”. Dela ju je vozi la na sastan ke. Sit na i drč na, izblaj ha nih vrho va kose, s veli kim nao ča ri ma pro zir­nih ruži ča stih okvi ra i u blu zi od sjaj ne veš tač ke svi le, Dela je sede la na jastu če tu kako bi vide la pre ko vola na svog kadi la ka. Nosi la je jef­ti ne šna le u obli ku bum ba ra ili jaza vi ča ra i nata pa la se par fe mom. Bila je to neka trgo vač ka mar ka, cvet na i sla du nja va, osmiš lje na pre da pri kri je, nego da nagla si pri ro dan miris žene, poput ulja za telo koja je Keti nano si la na vital ne tač ke. Zamiš lja la je kako Dela napr­ska oblak par fe ma iz ras pr ši va ča i onda đipa una o ko lo.

Nakon što su obe izgu bi le po neko li ko kilo gra ma, poča sti le bi sebe jed nom nedelj no pićem ili veče rom. Dela je nosi la bro jač kalo­ri ja u tor bi ci kako bi bile sigur ne da neće pre te ra ti. Tako su otkri le mar ga ri te. „Hej, znaš šta ima malo kalo ri ja?”, rekla je Dela. „Teki la. Samo deve de set sedam kalo ri ja po čaši ci.” Tru di le su se da ne raz­miš lja ju o šeće ru u kok te lu.

Dela je bila samo pet godi na mla đa od Keti ne mame, s kojom je deli la mnoš tvo sta vo va o sek su i bra ku, ali bilo je lak še slu ša ti te zasta re le edik te od nekog ko nije sma trao da ima pra vo vla sniš tva nad vašim telom. Tako đe, sve ono po čemu se Dela raz li ko va la

kukumavke

Džefri Judžinidis

14

od nje ne maj ke jasno joj je sta vi lo do zna nja da nje na maj ka nije moral ni arbi tar, kako ju je Keti odu vek doži vlja va la, već samo oso ba.

Ispo sta vi lo se da Keti i Dela ima ju mno go toga zajed nič kog. Obe su vole le zana te: deku paž, ple te nje kor pi, lov na anti kvi te te – i slič ne stva ri. I vole le su da čita ju. Pozajm lji va le su jed na dru goj knji ge iz bibli o te ke, a malo kasni je poče le su da uzi ma ju ista dela kako bi mogle da ih isto vre me no čita ju i raz go va ra ju o nji ma. Nisu sebe sma tra le inte lek tu al ka ma, ali zna le su raz li ku izme đu dobrog i lošeg pisa nja. A naro či to su ceni le dobru pri ču. Mno go češ će su se seća le zaple ta u knji ga ma, nego nji ho vih naslo va ili auto ra.

Keti je izbe ga va la da odla zi kod Dele kući, u Gro us Point. Nije hte la da se izla že vune nim tepi si ma ili pastel nim zave sa ma, niti da nale ti na Deli nog muža repu bli kan ca. Ni ona nije nikad pozva la Delu u kuću svo jih rodi te lja. Bilo je bolje da se sre ću na neu tral nom tere nu, gde ih niko ne bi pod se ćao na nji ho vu neus kla đe nost.

Jed ne veče ri, dve godi ne nakon što su se upo zna le, Keti je odve­la Delu na žur ku koju su pri re di le neke nje ne pri ja te lji ce. Jed na od njih je bila na Kriš na mur ti je vom pre da va nju, pa su sve pose da le na pod, na raz ba ca ne jastu či će, i slu ša le njen izveš taj. Počeo je da kru ži i džo int.

Uh­oh, pomi sli la je Keti, kad je sti gao do Dele. Ali, na nje no izne na đe nje, Dela je povu kla dim i pro sle di la džo int dalje.

„E pa, ovo je nad ma ši lo sve”, rekla je Dela kasni je. „Sad si me nave la da duvam tra vu.”

„Izvi ni”, rekla je Keti, sme ju ći se. „Ali – jel’ te radi?”„Ne, nima lo. I dra go mi je zbog toga. Kad bi Dik saznao da sam

puši la mari hu a nu, pukao bi mu film.”Ipak se sme ja la. Sreć na što ima taj nu.Bilo ih je još. Neko li ko godi na nakon što se Keti uda la za Klar ka,

smu čio joj se i napu sti la ga je. Uze la je sobu u mote lu, na auto­putu Osam milja. „Ako Klark zove, nemoj mu reći gde sam”, kaza la je

15

Deli. I Dela nije rekla. Samo joj je sva ke veče ri tokom te nede lje dono si la hra nu i slu ša la nje ne žalo poj ke dok se Keti nije izja da la. Barem toli ko da se pomi ri s Klar kom.

„Poklon? Za mene?”Dela, i dalje puna devo jač kog uzbu đe nja, raz ro ga če nih oči ju

posma tra paket koji joj Keti pru ža. Sedi u pla voj fote lji kraj pro zo­ra, jedi noj sto li ci, zapra vo, u maloj, pre tr pa noj gar so nje ri. Keti se nespret no sme sti la na obli žnji kauč. U sobi vla da pri gu še no sve tlo jer su žalu zi ne spuš te ne.

„To je izne na đe nje”, kaže Keti sa usi lje nim osme hom.Ima la je uti sak, na osno vu ono ga što joj je Benet rekao, da je

„Vin dam Fols” sta rač ki dom. Na inter net stra ni ci pomi nju se „hit ne slu žbe” i „kuć na nega”. Ali u bro šu ri koju je poku pi la u pre dvor ju, kad je ušla, Keti vidi da se „Vin dam” rekla mi ra kao „zajed ni ca pen­zi o ne ra od 55 godi na sta ro sti pa navi še”. Pored mnoš tva sta ri jih sta­na ra koji se vuku hod ni ci ma uz pomoć alu mi ni jum skih hoda li ca, tu su i mla đi rat ni vete ra ni, sa bra da ma, prslu ci ma i kapa ma, koji se vozi ka ju una o ko lo u elek trič nim inva lid skim koli ci ma. Nema medi cin skog oso blja. Jef i ni je je nego sta rač ki dom, a pogod no sti su mini mal ne: spre mlje ni obro ci u trpe za ri ji, menja nje poste lji ne jed nom nedelj no. To je sve.

Što se tiče Dele, ona izgle da isto u odno su na posled nji put kad ju je Keti vide la, u avgu stu. Oče ku ju ći pose tu, obu kla je čistu tek sas halji nu bez ruka va i žutu maji cu, sta vi la ruž i dis kret no se naš min­ka la. Jedi na raz li ka je to što i Dela sada kori sti hoda li cu. Nede lju dana nakon što se use li la, okli znu la se i lupi la gla vom o ploč nik ispred ula za. One sve sti la se. Kad je doš la sebi, sta si ti, zgod ni bol ni­čar pla vih oči ju zurio je u nju. Dela ga je pogle da la i pita la: „Jesam li umr la i doš la u raj?”

U bol ni ci su Deli ura di li mag net nu rezo nan cu da pro ve re ima li krva re nja na mozgu. A onda je došao mla di dok tor da je pre gle da

kukumavke

Džefri Judžinidis

16

zbog dru gih ozle da. „I eto me tako”, kaže Dela Keti pre ko tele fo na, „sa osam de set osam godi na, a taj mla di dok tor pro ve ra va sva ki cen­ti me tar moga tela. Bukval no sva ki cen ti me tar. Rekla sam mu: ’Ne znam koli ko vas pla ća ju, ali u sva kom slu ča ju je nedo volj no.’”

Ova kve duho vi te opa ske potvr đu ju ono što se Keti čini lo sve vre me, da je Deli na men tal na kon fu zi ja dobrim delom emo tiv nog pore kla. Leka ri vole da daju dijag no ze i table te ne obra ća ju ći pažnju na ljud sko biće ispred sebe.

Dela nikad nije ime no va la svo ju dijag no zu. Ume sto toga, govo­ri la je „moja bolest” ili „to što imam”. Jed nom pri li kom je rekla: „Ne mogu da zapam tim kako se zove to što imam. To je ono što dobi ješ kad si star. Neš to što uopšte ne želiš da imaš. E, to imam.”

Dru gi put je rekla: „Nije Alchaj mer, već odmah ono sle de će.”Keti nije izne na đe na što Dela poti sku je ter mi no lo gi ju. Demen­

ci ja nije pri jat na reč. Zvu či nasil no, nasr tlji vo, kao da imaš demo na koji ti stru že delo ve mozga, što se, u stva ri, upra vo i deša va.

Sad posma tra Deli nu hoda li cu u ćoš ku, odvrat nu gri mi znu napra vu sa crnim kožnim sediš tem. Ispod kau ča vire kuti je. Sudo­pe ra u maloj, eko no mič noj kuhi nji puna je prlja vog suđa. Niš ta dra stič no. Ali Deli na kuća je uvek bila kao pod konac, pa je ovaj nered zabri nja va.

Keti je dra go što je done la poklon.„Hoćeš li ga otvo ri ti?”, pita.Dela gle da u poklon kao da se upra vo tog časa mate ri ja li zo vao u

nje nim ruka ma. „Ah, dobro.” Okre će paket. Pro u ča va ga sa donje stra ne. Kole blji vo se osme hu je. Kao da zna da se u tom tre nut ku tre ba nasme ši ti, ali nije sigur na zaš to.

„Ma, vidi samo ovaj papir u koji je upa ko van”, naj zad kaže. „Pre­di van je. Moram pazi ti da ga ne poce pam. Možda ga mogu pono vo upo tre bi ti.”

„Možeš ga poce pa ti. Ne sme ta mi.”„Ne, ne”, istra ja va Dela. „Želim da saču vam ovaj lepi papir.”

17

Nje ne osta re le pega ve šake odle plju ju papir dok ga ne odvo je. U kri lo joj pada knji ga.

Ne pre po zna je je.To ne mora niš ta da zna či. Izda va či su obja vi li novo izda nje.

Prvo bit ne kori ce, sa ilu stra ci jom dve žene koje sede u vigva mu pre­krš te nih nogu, zame nje ne su foto gra fi jom u boji pla ni na sne žnih vrho va i dre ča vi jim slo vi ma.

Tre nu tak kasni je, Dela uzvi ku je: „Ah, hej! Naša omi lje na!”„Ne samo to”, kaže Keti i poka že na kori ce. „Vidi. ’Izda nje povo­

dom dva de se to go diš nji ce! Dva mili o na pro da tih pri me ra ka!’ Možeš li da veru ješ?”

„Pa, odu vek smo zna le da je to dobra knji ga.”„Nego šta. Tre ba lo bi da nas slu ša ju.” Keti bla žim gla som kaže:

„Misli la sam da će te vra ti ti čita nju, Dela. Zato što je pozna ješ od kori ca do kori ca.”

„Hej, tač no. Neka vrsta pod stre ka. Posled nju knji gu koju si mi posla la, onu Sobu, čitam već dva mese ca i nisam odma kla dalje od dva de se te stra ni ce.”

„Ta knji ga je poteš ka.”„Ma, govo ri o neko me zagla vlje nom u sobi! To me dira pra vo u

živac.”Keti se sme je. Ali Dela se ne šali sasvim i to daje Keti pri li ku.

Skli znuv ši s kau ča, maše ruka ma pre ma zido vi ma i gun đa: „Zar Be­net i Robi nisu mogli da ti nađu neš to bolje od ovo ga?”

„Vero vat no jesu”, kaže Dela. „Ali kažu da ne mogu. Robi pla­ća ali men ta ci ju i deč ji dopla tak. A što se tiče Bene ta, ona Džo a na vero vat no ne želi da on tro ši išta na mene. Nikad me nije vole la.”

Keti zavi ru je u kupa ti lo. Nije tako loše kao što je oče ki va la, niš ta prlja vo ili neu god no. Ali gumi ra na zave sa na tušu pod se ća na dom za ubo ge. Barem to mogu odmah da popra ve.

„Palo mi je neš to na pamet.” Keti se okre će ka Deli. „Jesi li pone­la poro dič ne foto gra fi je?”

kukumavke

Džefri Judžinidis

18

„Nego šta. Rekla sam Bene tu da ne idem nig de bez svo jih albu­ma sa foto gra fi ja ma. Iona ko me je nate rao da osta vim sav svoj lepi nameš taj, pa će se kuća pro da ti. Ali znaš šta? Dosad niko nije došao ni da je pogle da.”

Ako je i slu ša, Keti to ničim ne poka zu je. Odla zi do pro zo ra i podi že rolet ne. „Može mo poče ti tako što ćemo malo raz ve dri ti ovaj pro stor. Sta vi ti neke sli ke na zido ve. Uči ni ti da izgle da kao da živiš tu.”

„To ne bi bilo loše. Kad ovo mesto ne bi izgle da lo tako bed no, veru jem da bih se možda ose ća la bolje ovde. Čini se kao da sam mal te ne – utam ni če na.” Dela odma hu je gla vom. „I poje di ni lju di ovde su neka ko raz dra žlji vi.”

„Ner vo zni su, ha?”„Zbi lja ner vo zni”, kaže Dela, sme ju ći se. „Moraš da paziš pored

koga sedaš tokom ruč ka.”

Nakon što Keti ode, Dela posma tra par ki ra liš te iz fote lje. U dalji ni se gomi la ju obla ci. Keti je rekla da neće biti nevre me na do pone delj ka, nakon što ona ode, ali zabri nu ta Dela uzi ma daljin ski upra vljač.

Usme ra va ga pre ma tele vi zo ru i pri ti ska dug me. Niš ta se ne deša va. „Ovaj novi TV koji mi je Benet naba vio ne vre di ni piš lji­va boba”, kaže, kao da je Keti, ili neko, još tu da je čuje. „Moraš da upa liš TV, a zatim tu dru gu kuti ju ispod. No, čak i kad uspem da upa lim pro kle ti TV, nikad ne mogu da nađem nijed nu od svo jih dobrih zabav nih emi si ja.”

Odlo ži la je daljin ski u tre nut ku kad se Keti poja vi iza zgra de, na putu ka svo me autu. Dela je sa zbu nje nom oča ra noš ću pra ti kako napre du je. Nisu samo vre men ske pri li ke raz log zbog kog je odvra­ća la Keti od izla ska napo lje. Dela nije sigur na da je sprem na za ovu pose tu. Otka ko je pala i leža la u bol ni ci, ne ose ća se baš naj bo lje.

19

Neka ko je sla ba. Ne zna da li je u sta nju da izdr ži švrć ka nje sa Keti, upa da nje u kovi tlac aktiv no sti.

Sa dru ge stra ne, bilo bi lepo da raz ve dri stan. Zagle da na u sumor ne zido ve, Dela poku ša va da ih zami sli ukra še ne dra gim, sadr žaj nim lici ma.

A potom sle di period u kom kao da se niš ta ne doga đa, barem niš ta u sadaš njo sti. Delu odne dav no sve češ će spo pa da ju ti pre ki­di. Tra ži la bi adre sar ili pri sta vlja la sebi kafu, kad bi se najed nom obre la u proš lo sti, u pri su stvu lju di i pred me ta o koji ma nije raz­miš lja la godi na ma. Ta seća nja je ne uzne mi ru ju zato što pri zi va ju nepri jat ne stva ri (mada je neret ko i to slu čaj), već sto ga što nji ho­va živo pi snost toli ko pre va zi la zi nje nu sva ko dne vi cu da joj se čini izble de lom poput sta re, ispra ne blu ze. U posled nje vre me često je poho di uspo me na na spre miš te za ugalj u kom je, kao dete, mora­la da spa va. To je bilo kada su se iz Padju ke pre se li li u Detro it, i nakon što je otac pobe gao. Dela je, sa mamom i bra tom, žive la u pan si o nu. Mama i Glen su dobi li nor mal ne sobe, na spra tu, a Dela je mora la da spa va u podru mu. U tu se pro sto ri ju nije moglo ni ući iz kuće. Morao si da odeš u stra žnje dvo riš te i podig neš vra ta koja su vodi la u podrum. Gazda ri ca ga je okre či la i uba ci la unu tra kre vet i neko li ko jastu ka napra vlje nih od dža ko va za braš no. Ali to nije zava ra lo Delu. Vra ta su bila metal na i nije bilo pro zo ra. Dole je bilo mrač no kao u rogu. Ah, kako sam samo mrze la da sila zim u to spre miš te za ugalj sva ke veče ri! Kao da se spuš tam pra vo u grob ni cu!

Ali nikad se nisam žali la. Radi la sam što mi se kaže.Delin kuće rak u Kon tu ku ku bio je jedi no pre bi va liš te koje je

bilo isklju či vo nje no. Narav no, u nje nim godi na ma, poče lo je da joj zada je gla vo bo lju – da se usp ne uz svoj bre žu ljak zimi ili da nađe neko ga da joj oči sti sneg sa kro va kako se ne bi odro nio i zatr pao je živu. Možda su dr Saton, Benet i Robi u pra vu. Možda joj je ovde bolje.

kukumavke

Džefri Judžinidis

20

Kad pono vo pogle da kroz pro zor, Keti nog auta više nema na vidi ku. Dela, sto ga, uzi ma knji gu koju joj je Keti done la. Modre pla ni ne na kori ca ma i dalje je zbu nju ju. Ali naslov je isti: Dve sta­ri ce: alja ska legen da o izda ji, hra bro sti i opstan ku. Otva ra knji gu i pre li sta va je, zasta ju ći sva ki čas da se divi crte ži ma.

Onda se vra ća na prvu stra ni cu. Foku si ra oči na reči i pra ti ih po stra ni ci. Jed na reče ni ca. Dve. Onda ceo pasus. Zabo ra vi la je dosta otka ko je posled nji put čita la tu knji gu, pa joj se pri ča čini nova, a opet i pozna ta. Srdač na. Ali naj vi še oduš ka pru ža sam taj čin – samo za bo rav, ura nja nje i zadu blji va nje u živo te dru gih.

Kao i mno ge knji ge koje je pro či ta la tokom godi na, i Dve sta ri ce joj je pre po ru či la Keti. Nakon što je otiš la iz Više ško le za medi­cin ske sestre, Keti se zapo sli la u knji ža ri. Do tada se već pre u da la i poče la da živi sa Klar kom u sta roj far mer skoj kući na čije je pre u re­đe nje potro ši la nared nih deset godi na.

Dela je zna la Ketin ras po red i navra ća la je tokom nje nih sme na, naro či to četvrt kom uve če kada je bilo malo kupa ca, pa je Keti ima la vre me na za raz go vor.

Upra vo zato je i iza bra la četvr tak da saopšti Keti novo sti.„Nasta vi, slu šam”, rekla je Keti. Gura la je koli ca sa knji ga ma po

knji ža ri i popu nja va la poli ce, dok je Dela sede la u fote lji u odelj ku sa poe zi jom. Keti je ponu di la da joj napra vi čaj, ali Dela je rekla: „Mogla bih pivo.” Keti je pro naš la jed no u fri ži de ru u kan ce la ri ji, pre o sta lo sa neke knji žev ne pro mo ci je. Bilo je proš lo sedam sati te april ske veče ri i knji ža ra je bila pra zna.

Dela je poče la da pri ča Keti kako se njen muž čud no pona ša. Rekla je da ne zna šta ga je spo pa lo. „Pre neko li ko nede lja, na pri­mer, Dik usta ne iz kre ve ta usred noći. Potom čujem kako odla zi negde autom. Pomi sli la sam: ’Pa, to je valj da to. Možda mu je sve ga dosta i neću ga više nikad vide ti.”

„Ali vra tio se”, rekla je Keti, sta vlja ju ći knji gu na poli cu.

21

„Jeste. Sat vre me na kasni je. Siš la sam u pri ze mlje i zate kla ga tamo. Kle čao je, na tepi hu, a ispred nje ga su posvu da bile raši re ne put ne mape.”

Kad je Dela pita la muža šta to zabo ga radi, Dik je rekao da tra ži moguć no sti za ula ga nje na Flo ri di. Nekret ni ne na oba li u pot ce nje­nim pod ruč ji ma do kojih se može sti ći direkt nim leto vi ma iz većih gra do va. „Rekla sam mu: ’Ima mo već dovolj no nov ca. Možeš lepo da se pen zi o ni šeš i biće nam dobro. Zaš to želiš sada da ideš i upuš­taš se u takav rizik?’ I znaš šta mi je rekao? Rekao je: ’Reč pen zi ja ne posto ji u mom reč ni ku.’”

Keti je nesta la u odelj ku sa knji ga ma za samo po moć. Dela je bila odveć zao ku plje na svo jom pri čom da bi usta la i poš la za njom. Snu žde no je pognu la gla vu i zuri la u pod. U gla su joj se ose ti la začu đe nost i ogor če nje pre ma ide ja ma koje zao ku plja ju muš kar ce, poseb no kad osta re. To su napa di ludi la, samo što muže vi ta dušev­na rastroj stva doži vlja va ju kao pro sve tlju ju će uvi de. „Imam ide ju!”, stal no je govo rio Dik. Mogli su da rade bilo šta, da veče ra ju, ili idu u bio skop, kad bi on dobio inspi ra ci ju, te naglo zastao da saopšti: „Hej, neš to mi je palo na pamet.” Onda bi sta jao nepo mič no, s pr­stom na bra di, i pro ra ču na vao, kovao pla no ve.

Nje go va naj no vi ja zami sao tica la se odma ra liš ta bli zu Ever glej­dsa. Na pola roid­snim ci ma koje je poka zao Deli, odma ra liš te je izgle da lo kao pri vla čan ali oro nuo lovač ki dom okru žen sta bli ma česvi ne. No, ovo ga puta je bilo dru ga či je to što je Dik već delo vao na osno vu svo je ide je. Ne rekav ši niš ta Deli, sta vio je taj obje kat pod hipo te ku i isko ri stio dobar deo nji ho ve ušte đe vi ne za pen zi ju da bi pla tio učeš će.

„Sada smo pono sni vla sni ci sop stve nog odma ra liš ta u Ever glej­dsu na Flo ri di!”, saopštio joj je.

Ma koli ko Deli bilo teš ko da kaže to Keti, isto vre me no joj je i pri­či nja va lo zado volj stvo. Drža la je fla šu obe ma ruka ma. U knji ža ri je

kukumavke

Džefri Judžinidis

22

vla da la tiši na, nebo se napo lju smra či lo, okol ne rad nje su se zatvo­ri le. Čini lo se kao da je to mesto samo nji ho vo.

„I sad smo se, dakle, zagli bi li s tim pro kle tim sta rim odma ra liš­tem”, rekla je Dela. „Dik hoće da ga pre u re di u sta no ve. A da bi to ura dio, kaže da mora da se pre se li dole na Flo ri du. I, kao i obič no, želi da me odvu če sa sobom.”

Keti se pono vo poja vi la sa koli ci ma. Dela je oče ki va la da će na nje nom licu ugle da ti izraz sao se ća nja, među tim Keti je sti snu la usne.

„Zna či, seliš se?”, rekla je suzdr žlji vo.„Moram. Pri mo ra va me.”„Niko te ne pri mo ra va.”To je bilo izre če no Keti nim odne dav no ste če nim sve zna ju ćim

tonom. Kao da je išči ta la ceo ode ljak knji ga za samo po moć i bila u sta nju sada da deli psi ho loš ke uvi de i brač ne save te.

„Kako to misliš da me niko ne pri mo ra va? Pa Dik me pri mo­ra va.”

„A šta je sa tvo jim poslom?”„Mora ću da dam otkaz. Ne želim to, volim da radim. Ali...”„Ali ti ćeš, kao i obič no, popu sti ti.”Ta pri med ba nije se čini la samo nelju ba znom već i nepra ved­

nom. Šta je Keti oče ki va la da Dela ura di? Da se raz ve de od muža posle četr de set godi na bra ka? Da nađe sama stan i poč ne da izla zi sa nepo zna tim muš kar ci ma, poput Keti kad su se tek upo zna le?

„Želiš da daš otkaz i odeš na Flo ri du, u redu”, rekla je Keti. „Ali ja još uvek imam posao. I ako nemaš niš ta pro tiv, moram da oba­vim još neke stva ri pre nego što zatvo rim.”

Nikad se rani je nisu spo reč ka le. Neko li ko nared nih nede lja, kad god bi pomi sli la da pozo ve Keti, Dela bi shva ti la da je suvi še lju ta da to uči ni. Ko je Keti da joj govo ri kako da se pona ša u svom bra ku? Ona i Klark pola živo ta pro vo de u sva đa nju.

23

Mesec dana kasni je, taman kad je Dela pako va la posled nje kuti je za špe di te re, Keti joj se poja vi la na pra gu.

„Lju tiš li se na mene?”, upi ta la je Keti kad je Dela otvo ri la vra ta.„Pa, pone kad zai sta misliš da znaš sve.”To je možda bilo suvi še zlob no, jer je Keti bri znu la u plač. Povi­

la se napred i zaku ka la žalo snim gla som: „Nedo sta ja ćeš mi, Dela!”Suze su joj tekle niz lice. Raši ri la je ruke za zagr ljaj. Deli se nije

dopa la prvo bit na reak ci ja, a kole ba la se i povo dom poto nje. „Haj­de, pre sta ni”, rekla je. „Bićeš kri va i ako me ras pla češ.”

Keti je poče la da cmi zdri još gla sni je.Dela je, uzne mi re na, rekla: „I dalje ćemo moći da raz go va ra­

mo tele fo nom, Keti. I da se dopi su je mo. I pose ću je mo. Možeš da odsed neš u našem ’odma ra liš tu’. Vero vat no je puno zmi ja i ali ga to­ra, ali si dobro doš la.”

Keti se nije nasme ja la. Kroz suze je rekla: „Dik ne želi da dođem u pose tu. Mrzi me.”

„Ne mrzi te.”„E pa, ja mrzim nje ga! Pona ša se pre ma tebi kao da si sme će,

Dela. Žao mi je, ali tako je. I sad te tera da daš otkaz i ideš na Flo ri­du? Da radiš šta?”

„Dosta”, rekla je Dela.„Dobro! Dobro! Samo sam straš no raz o ča ra na!”Ipak, Keti se malo smi ri la. Tre nu tak kasni je, rekla je: „Done la

sam ti neš to.” Otvo ri la je taš nu. „Ovo je sti glo u knji ža ru pre neko li­ko dana. Od malog izda va ča iz Alja ske. Nismo je poru či li, ali poče la sam da je čitam i nisam mogla da je ispu stim iz ruku. Ne želim da ti otkri jem o čemu se radi, ali – čini se zai sta pri klad nom! Shva ti ćeš kad je pro či taš.” Gle da la je Delu u oči. „Pone kad ti knji ge s raz lo­gom uđu u život, Dela. Stvar no je čud no.”

Dela nikad nije zna la šta da radi kada bi Keti posta la mistič na. Pone kad je tvr di la da joj Mesec uti če na ras po lo že nje i slu čaj no­sti ma je pri da va la poseb na zna če nja. Tog dana, Dela se zahva li la

kukumavke

Džefri Judžinidis

24

Keti na knji zi i uspe la je da ne zapla če kad su se naj zad zagr li le i pozdra vi le.

Na kori ca ma knji ge bio je crtež. Dve Indi jan ke sede u tipi ju2. Keti se u posled nje vre me zagre ja la za te stva ri, pri če o ame rič kim sta ro se de o ci ma ili ustan ci ma robo va na Hai ti ju, pri če sa duho vi ma ili magič nim zgo da ma. Deli su se poje di ne svi đa le više od dru gih.

Spa ko va la je knji gu u kuti ju sa raznim sit ni ca ma koju još nije bila zatvo ri la i oble pi la selo tej pom.

I šta se potom dogo di lo s njom? Posla la je kuti ju na Flo ri du sa osta lim stva ri ma. Ispo sta vi lo se da u nji ho vom jed no sob nom apart ma nu u lovač kom domu nema dovolj no mesta za sve stva ri, pa su ih odlo ži li u skla diš te. Odma ra liš te je pro pa lo godi nu dana kasni je. Dik je usko ro nate rao Delu da se pre se le u Maja mi, pa u Dej to nu, i naj zad u Hil ton Hed dok je poku ša vao da uspe u dru gim rizič nim podu hva ti ma. Tek nakon nje go ve smr ti, kad je pro la zi la kroz ban krot, Dela je bila pri mo ra na da otvo ri skla diš te i ras pro da nameš taj. Dok je pre gle da la kuti je koje je posla la na Flo ri du goto­vo dece ni ju rani je, raz re za la je kuti ju sa sit ni ca ma i iz nje su ispa le Dve sta ri ce.

Knji ga je zasno va na na drev noj ata ba skan skoj legen di, koju je spi sa te lji ca Vel ma Volis čula u detinj stvu. Legen di koja se pre no si­la „sa maj ki na ćer ke” i koja kazu je pri ču o dve sta ri ce iz naslo va, Čidži jak i Sa, koje je nji ho vo ple me osta vi lo kad je zavla da la glad.

Osta vi lo da umre, dru gim reči ma. Kao što je bio obi čaj.Samo što dve sta ri ce ne umi ru. One, usred šume, zapo de va ju

raz go vor. Nisu li nekad zna le da love i peca ju i sku plja ju hra nu? Zar ne bi mogle pono vo to da rade? I upra vo to i čine, izno va uče sve ono što su zna le u mla do sti, love živo ti nje i odla ze da peca ju na 2 Tipi (engl. tee pee/tepee) ‒ šator u obli ku konu sa (kupe), koji se tra di ci o nal­

no pra vi raz vla če njem živo tinj ske kože pre ko drve nih šta po va, a od osta lih konu snih šato ra raz li ku je se po dim nim otvo ri ma na vrhu struk tu re.

25

ledu, a u jed nom tre nut ku skri va ju se od lju do žde ra koji pro la ze kroz nji ho vo pod ruč je. Svaš ta neš to.

Na jed nom crte žu u knji zi pri ka za ne su dve sta ri ce kako pola ko napre du ju pre ko alja ske tun dre. U par ka ma sa kapu lja čom i čizma­ma od foki ne kože, vuku san ke, žena koja pred nja či manje je pogr­blje na od dru ge. Opis sli ke gla si: Naša ple me na otiš la su da potra že hra nu, u zemlju o kojoj su nam pri ča li naši pre ci, dale ko iza pla ni na. Ali nas su pro gla si li nespo sob ni ma da ih sle di mo, jer hoda mo sa šta­po vi ma i spo re smo.

Odre đe ni odlom ci su se isti ca li, poput onog kad Čidži jak kaže:„Znam da si uve re na da ćemo pre ži ve ti. Ti si mla đa.” Nije mogla a

da se jet ko ne osmeh ne na nje nu pri med bu, jer koli ko juče obe su bile pro gla še ne nespo sob nim da žive sa mla di ma.

„Baš kao nas dve”, rekla je Dela, kad je naj zad pro či ta la knji gu i pozva la Keti. „Jed na je mla đa od dru ge, ali su u istom sosu.”

Sve je poče lo iz šale. Bilo je zabav no upo re đi va ti vla sti te pri li­ke, u pri grad skom Detro i tu i seo skom Nju Hemp ši ru, sa život nim neda ća ma dve osta re le Inu i ćan ke. Ali čini lo se da ima i stvar nih slič no sti. Dela se pre se li la u Kon tu kuk da bi bila bli že Robi ju, ali, dve godi ne kasni je, Robi se odse lio u Nju jork, osta viv ši je bes po­moć nu u šumi. Keti na knji ža ra se zatvo ri la. Poče la je da pra vi i pro­da je kola če od kuće. Klark je oti šao u pen zi ju i ceo dan pro vo dio ispred tele vi zo ra, opči njen lepim dama ma koje su čita le vre men sku prog no zu na vesti ma. Jedre, u udob nim halji na ma živih boja, giba­le su se ispred vre men skih kara ta, kao da opo na ša ju oluj ne fron te. Sva četvo ri ca Keti nih sino va otiš la su iz Detro i ta. Žive li su dale ko, s dru ge stra ne pla ni na.

U knji zi se nala zi la jed na ilu stra ci ja koju su Dela i Keti naro či to vole le. Pri ka zi va la je Čidži jak kako baca seki ri cu, dok je Sa posma­tra. Ispod je pisa lo: Ako ugle da mo veve ri cu, možda je može mo ubi ti našim seki ri ca ma, kao kad smo bile mla de.

kukumavke

Džefri Judžinidis

26

To je posta la nji ho va kri la ti ca. Kad god bi se jed na od njih ose­ća la potiš te no ili mora la da se nosi s kakvom poteš ko ćom, dru ga bi je pozva la tele fo nom i rekla: „Vre me je za seki ri cu.”

Reši to, misli le su. Nemoj se saža lje va ti.To je bila još jed na oso bi na koju su deli le sa Inu i ćan ka ma. Ple me

nije osta vi lo Čidži jak i Sau samo zato što su bile sta re već i zato što su bile kuku mav ke. Stal no su se žali le na svo je tego be i bolj ke.

Muže vi su često sma tra li da im se supru ge suvi še žale. No, i to je, samo po sebi, bila žal ba. Način da ućut ka ju žene. A ipak, Dela i Keti su zna le da su i same deli mič no kri ve za svo ju nesre ću. Raz je da le su ih mno ge stva ri, upa da le su u mrač na ras po lo že nja, mrzo vo lju. Čak i kad bi ih muže vi pita li šta im je, one bi ćuta le. Suvi še im je pri ja la ulo ga žrtve. Ras te re će nje bi pod ra zu me va lo da ne budu više to što jesu.

Šta je bilo toli ko dobro kod stal nog kuka nja? To što biste vi i vaš sapat nik, nakon jed ne temelj ne sesi je žalo poj ki, izaš li kao iz leko vi­te kup ke, osve že ni i tre pe ra vi?

Tokom godi na, Dela i Keti bi na duži period zabo ra vi le na Dve sta ri ce. Onda bi ih jed na od njih pono vo pro či ta la, izno va bi je obu­ze lo odu še vlje nje, pa bi nate ra la pri ja te lji cu da je i ona opet pro­či ta. Ta knji ga ne spa da u istu kate go ri ju sa detek tiv skim pri ča ma i miste ri ja ma u koji ma ina če uži va ju. Više je kao neki pri ruč nik za život. Ona ih nadah nju je. Ne pod no se kad čuju svo je nadu ve ne sino ve kako je opanj ka va ju. Ali sada više nema potre be da je bra­ne. Dva mili o na pro da tih pri me ra ka! Jubi lar no izda nje! Dovo ljan dokaz nji ho ve isprav ne pro ce ne.

Kad sle de ćeg jutra stig ne u Vin dam Fols, Keti slu ti sneg u vazdu­hu. Tem pe ra tu ra je pala i neka ko je mir no, bez vetra, sve pti ce su se posa kri va le.

27

Kad je bila devoj či ca, u Miči ge nu, vole la je takvu zlo slut nu tiši­nu. Obe ća va la je otka zi va nje nasta ve, vre me pro ve de no kod kuće sa maj kom, gra đe nje sne žne tvr đa ve na trav nja ku. Čak i sada, u sedam de se toj, uzbu đu ju je sna žne olu je. Ali u sre diš tu nje nog oče­ki va nja sada je mrač na želja, žud nja za samo u niš te njem, mal te ne, ili čiš će njem. Pone kad, kad raz miš lja o kli mat skim pro me na, sve tu koji se okon ča va kata kli zma ma, Keti pomi sli: „Ah, zavr ši već jed­nom s tim. Zaslu žu je mo to. Izbri ši sve i poč ni izno va.”

Dela je obu če na i sprem na za pola zak. Keti joj kaže da izgle da lepo, ali ne može se uzdr ža ti da ne domet ne: „Moraš reći svo joj fri zer ki da ne kori sti bal za me kad ti pere kosu, Dela. Tvo ja kosa je suvi še tan ka. Bal za mi je izrav na ju.”

„Pro baj ti da joj kažeš neš to”, kaže Dela, dok gura hoda li cu niz hod nik. „Ta žena niš ta ne slu ša.”

„Pa neka te onda Benet odve de u fri zer ski salon.”„Ma, kako da ne. Malo sutra.”Kad iza đu napo lje, Keti u pod set nik zapi su je da kasni je poša lje

imejl Bene tu. Možda on nije u sta nju da raz u me kako takva sit ni ca – da ode da joj napra ve fri zu ru – može da raz ga li ženu.

Dela ide pola ko sa šeta li com. Mora da se kre će tro to a rom, pa da siđe niz ivič njak do par kin ga. Keti joj poma že da sed ne na suvo zač­ko mesto, a zatim uzi ma šeta li cu i sta vlja je u gepek. Tre ba joj malo vre me na da uka pi ra kako da je sklo pi i podig ne sediš te.

Tre nu tak kasni je, one su na putu ka svo me odre diš tu. Dela se nagi nje napred u sediš tu, pažlji vo motri drum i usme ra va Keti.

„Već se sna la ziš ovu da”, kaže Keti s odo bra va njem.„Da”, kaže Dela. „Možda one table te delu ju.”Keti bi radi je da kupe ramo ve u nekoj boljoj pro dav ni ci, kao što

su „Pote ri barn” ili „Krejt end barel”, ali Dela je navo di do „Gudvi la” u obli žnjem tržnom cen tru. Na par ki ra liš tu, Keti oba vlja isti postu­pak u obr nu tom sme ru, ras kla pa šeta li cu i nosi je napred kako bi

kukumavke

Džefri Judžinidis

28

Dela mogla da sta ne na noge. Kad naj zad pođe, kora ča dobrim tem pom.

Do tre nut ka kad uđu u pro dav ni cu, sve je kao neka da. Kre ću se kroz flu o re scent no osve tljen pro stor bli sta vih podo va, oka soko lo va kao u kakvoj igri potra ge za bla gom. Ugle dav ši ode ljak sa sta kla­ri jom, Dela kaže: „Hej, potreb ne su mi neke lepe nove čaše”, i one pre u sme ra va ju svo ju ope ra ci ju.

Ramo vi za foto gra fi je su skroz u dnu rad nje. Na pola puta do tamo, lino le um ustu pa mesto golom beto nu. „Moram da budem opre zna na ovoj pod lo zi”, kaže Dela. „Zafrk nu ta je.”

Keti je uzi ma pod ru ku. Kad dođu do pro la za izme đu poli ca, kaže joj: „Sače kaj ovde, Dela. Idem da pogle dam.”

Kao i obič no kad je u pita nju polov na roba, teš ko je pro na ći odgo va ra ju ći kom plet.

Niš ta nije orga ni zo va no. Keti pre gle da ram za ramom, sva ki raz­li či te veli či ne i dizaj na. Nakon neko li ko tre nu ta ka, pro na la zi kom­plet jed no stav nih crnih drve nih ramo va. Izvla či ih, kad iza leđa začu je neki zvuk. Ne baš krik. Tek uzdah. Okre će se i vidi izraz izne na đe nja na Deli nom licu. Poseg nu la je da pogle da neš to – Keti ne zna šta – a dru ga ruka joj je skli znu la sa drš ke šeta li ce.

Jed nom pri li kom, pre mno go godi na, kada su Dela i Dik ima li jedri li cu, Dela se sko ro uto pi la. Brod je tada bio pri ve zan i Dela se, pri ukr ca va nju, okli znu la i poto nu la u mut nu zele nu vodu mari ne. „Nikad nisam nau či la da pli vam, znaš”, rekla je Keti. „Ali nisam se upla ši la. Tamo dole je vla dao neka kav mir. Neka ko sam uspe la da se isko be ljam do povr ši ne. Dik je dozi vao mom ka koji je radio u pri sta niš tu i on je naj zad došao i zgra bio me.”

Deli no lice izgle da ona ko kako ga je Keti zamiš lja la ono mad, ispod povr ši ne. Bla go zapa nje no. Spo koj no. Kao da su sile izvan nje ne kon tro le pre u ze le stvar u svo je ruke i nema više smi sla da se opi re.

29

Ovo ga puta, začu đe nost ne uspe va da je spa si. Dela pada postran ce, na poli ce. Metal na ivi ca joj, uz hra pav zvuk, guli kožu ruke kao maši na za seče nje mesa. Dela sle po oč ni com uda ra o dru­gu poli cu. Keti vriš ti. Sta klo se raz bi ja.

Delu zadr ža va ju u bol ni ci pre ko noći. Rade joj mag net nu rezo­nan cu da pro ve re da li ima krva re nja na mozgu, rend ge nom joj sni­ma ju kuk, sta vlja ju povez od navla že ne jelen ske koži ce na zgu lje nu ruku, koji će mora ti da drži nede lju dana pre nego što ga ski nu da vide da li će joj koža zace li ti. U nje nim godi na ma, šan se su polo­vič ne.

Sve im to saopšta va dr Meh ta, mla da žena tako apsurd no oča­ra va ju će lepo te da bi komot no mogla da glu mi dok to ri cu u nekoj tele vi zij skoj medi cin skoj dra mi. Dve niske bise ra oba vi ja ju njen dugi vrat. Siva ple te na halji na opuš te no pada pre ko nagla še nih obli na. Jedi na mana su joj vre te na sti listo vi, ali ona ih maski ra iza­zov nim hula hop ka ma na rom bo i de i sivim šti kla ma koje se savr­še no sla žu sa halji nom. Dr Meh ta pred sta vlja neš to za šta Keti nije sasvim sprem na – mla đu gene ra ci ju žena koja nad ma šu je nje nu ne samo u pro fe si o nal nim dostig nu ći ma već i u pre đaš njem retro grad­nom pod ruč ju samo u lep ša va nja. Dr Meh ta ima i vere nič ki prsten sa pove li kim dija man tom. Vero vat no će se uda ti za nekog dru gog leka ra, kako bi udru ži li poza maš na pri ma nja.

„A šta ako koža ne zace li?”, pita Keti.„Onda će mora ti da nosi zavoj.”„Zau vek?”„Haj de da sače ka mo i vidi mo kako će izgle da ti za nede lju dana”,

kaže dr Meh ta.Sve je to tra ja lo sati ma. Sad je sedam uve če. Pored zavi je ne ruke,

Deli se nazi re i modri ca ispod oka.U osam i tri de set, odlu če no je da Dela osta ne u bol ni ci pre ko

noći na posma tra nju.

kukumavke

Džefri Judžinidis

30

„Hoće te da kaže te da ne mogu da idem kući?”, Dela pita dr Meh­tu. Zvu či bez na de žno.

„Ne još. Mora mo da pazi mo na vas.”Keti odlu ču je da osta ne i pre no ći sa Delom u sobi. Kauč boje

lime te se raz vla či. Medi cin ska sestra obe ća va da će joj done ti čar šav i ćebe.

Keti je u kan ti ni, smi ru je se pudin gom od čoko la de, kad se poja­ve Deli ni sino vi.

Pre mno go godi na, njen sin Majk nago vo rio ju je da pogle da nauč no fan ta stič ni film o ubi ca ma koje se iz buduć no sti vra ća ju na Zemlju. Bio je to uobi ča je ni haos i besmi sli ca, ali Majk, koji je tada poha đao fakul tet, tvr dio je da su akro bat ske sce ne bor bi u fil mu pro že te dubo kim filo zof skim zna če njem. Kar te zi jan stvom – tu reč je upo tre bio.

Keti nije raz u me la film. Pa ipak, upra vo joj on pada na pamet, sada, dok Benet i Robi ula ze u pro sto ri ju. Zbog ble dih, ozbilj nih lica i tam nih ode la izgle da ju neu pa dlji vo i zlo kob no u isti mah, po­put age na ta sve opšte zave re.

A ona im je meta.„Ja sam za sve kri va”, kaže Keti kad dođu do nje nog sto la. „Ni­

sam je pazi la.”„Nemoj te sebe da kri vi te”, kaže Benet.To zvu či kao znak lju ba zno sti, dok ne doda: „Sta ra je. Pada. To

je tek jedan od simp to ma.”„To je posle di ca atak si je.”Keti ne zani ma šta zna či atak si ja. Još jed na dijag no za. „Dobro se

drža la sve dok nije pala”, kaže ona. „Lepo smo se zaba vlja le. A onda sam joj na tre nu tak okre nu la leđa i – tras.”

„I ne tre ba više od toga”, kaže Benet. „Nemo gu će je spre či ti.”

31

„Taj lek što pije, ari cept?”, kaže Robi. „To je samo sred stvo za ubla ža va nje simp to ma. Nje gov uči nak, ako ga uopšte ima, sma nju je se nakon godi nu, dve.”

„Vašoj maj ci je osam de set i osam. Dve godi ne bi mogle biti sa­svim dovolj ne.”

Ono što se pod tim pod ra zu me va visi u vazdu hu sve dok Benet ne kaže: „Osim što ona stal no pada. I zavr ši u bol ni ci.”

„Mora će mo da je pre me sti mo”, kaže Robi malo gla sni je i nape ti­je. „Vin dam nije bez be dan za nju. Tre ba joj više nad zo ra.”

Robi i Benet nisu Keti na deca. Sta ri ji su, i nisu tako ljup ki. Ne ose ća nika kvu pove za nost s nji ma, nema maj čin ske topli ne ili lju­ba vi. Pa ipak, pod se ća ju je na nje ne sino ve na nači ne o koji ma radi­je ne bi raz miš lja la.

Nije dan od njih nije pred lo žio da Dela živi s njim. Robi kaže da suvi še putu je. U Bene to voj kući ima pre vi še ste pe ni ca. Ali ne sme ta Keti naj vi še nji ho va sebič nost, već kako sto je tu pred njom, pro že ti – nadu ti – raci o nal noš ću. Žele da brzo i odluč no reše taj pro blem, uz mini ma lan napor. Poti snuv ši ose ća nja, ube di li su sebe da delu ju raz bo ri to, iako nji ho va želja da reše situ a ci ju pro iz i la zi isklju či vo iz ose ća nja – uglav nom stra ha, ali i gri že save sti i raz dra­že no sti.

I ko je, uosta lom, za njih Keti? Mami na sta ra pri ja te lji ca. Ona što je radi la u knji ža ri. Ona što ju je nadu va la.

Keti se osvr će po kan ti ni, koja se sada puni medi cin skim oso­bljem što dola zi na veče ru. Susti že je umor.

„U redu”, kaže. „Ali nemoj te joj to sada reći. Sače kaj mo.”

Apa ra ti škljo ca ju i bru je cele noći. Sva ki čas ogla ša va se neki alarm na moni to ri ma i Keti se budi. Sva ki put dođe medi cin ska sestra, nikad ista, i pri ti sne dug me da ga uga si. Alarm oči gled no ne zna či niš ta.

kukumavke

Džefri Judžinidis

32

U sobi je stra ho vi to hlad no. Ven ti la ci ja duva pra vo u nju. Ćebe koje je dobi la tan ko je kao papir ni ubrus.

Keti na pri ja te lji ca iz Detro i ta, koja posled njih tri de set godi na redov no ide na psi ho te ra pi ju, nedav no joj je pre ne la savet koji joj je dao njen psi ho te ra pe ut. Ne obra ćaj pažnju na stra ho ve koji te obu zi ma ju noću. Psi ha je tada na naj ni žem nivou, nemoć na da se odbra ni. Potiš te nost koja te tada oba vi je čini se kao isti na, ali nije. To je samo men tal ni zamor pre ru šen u uvid.

Keti se pod se ća na to dok leži bud na na tan kom duše ku. Nemoć da pomog ne Deli ispu ni la joj je um nihi li stič kim misli ma. Hlad na, jasna uvi đa nja, što raz di ru svo jom oštri nom. Nikad nije zna la ko je Klark zapra vo. Nji hov brak je brak bez intim no sti. Da Majk, Džon, Kris i Pal mer nisu nje na deca, bili bi lju di koje osu đu je. Pro ve la je život opslu žu ju ći lju de koji nesta ju, poput knji ža re u kojoj je nekad radi la.

Naj zad pada u san. Kad se pro bu di sle de ćeg jutra, sva uko če­na, Keti ose ća olak ša nje kad shva ti da je psi ho te ra pe ut bio u pra vu. Izaš lo je sun ce i svet nije tako sumo ran. Ipak, neka tama mora osta­ti. Jer je done la odlu ku. Ta pomi sao gori u njoj. Nije ni lepa ni pri­jat na. To je tako neo bič no ose ća nje da ne zna kako da ga ime nu je.

Keti sedi pored Deli nog kre ve ta kad ona otvo ri oči. Ne govo ri joj niš ta o sta rač kom domu. Kaže samo: „Dobro jutro, Dela. Hej, znaš li za šta je sada vre me?”

Dela trep će, još bunov na od sna. A Keti odgo va ra: „Vre me je za seki ri cu.”

Kad pre đu držav nu gra ni cu Masa ču set sa, poči nje da veje sneg. Negde su na oko dva sata od Kon tu ku ka, usled nena da nog gubit ka vidlji vo sti dži­pi­es im je sad zve zda vodi lja.

Klark će to vide ti na vre men skoj prog no zi. Zva će je ili će joj posla ti poru ku, zabri nut zbog otka zi va nja nje nog leta.

Jad ni čak nema poj ma.

33

Dok se voze auto mo bi lom, sa uklju če nim bri sa či ma i odma glji­va čem sta kla, čini se da Dela ne shva ta situ a ci ju. Nepre sta no posta­vlja Keti ista pita nja.

„Pa kako ćemo ući u kuću?”„Rekla si mi da Ger ti ima ključ.”„Ah, da. Zabo ra vi la sam. Dakle, uze će mo ključ od Ger ti i ući u

kuću. Tamo će biti hlad no ko đavo. Drža li smo na deset ste pe ni da bismo ušte de li naf u. Tek toli ko da se cevi ne zamr znu.”

„Zagre ja će mo je kad stig ne mo.”„I onda ću ja osta ti tamo?”„Osta će mo zajed no. Dok ne sre di mo stva ri. Može mo dobi ti

nekog za kuć nu negu. I neku orga ni za ci ju što dosta vlja namir ni ce i goto ve obro ke.”

„To zvu či sku po.”„Nije uvek. Pro ve ri će mo.”Pona vlja nje ovih infor ma ci ja poma že Keti da pove ru je u to. Su­

tra će nazva ti Klar ka i reći mu da će osta ti sa Delom mesec dana, možda više, možda i manje. Neće mu se to dopa sti, ali pro gu ta će. Odu ži će mu se već neka ko.

Benet i Robi pred sta vlja ju veći pro blem. Dobi la je već tri SMS­a od Bene ta i jedan od Robi ja, plus gla sov ne poru ke u koji ma je pita­ju gde su ona i Dela.

Keti je izvu kla Delu iz bol ni ce lak še nego što je oče ki va la. Sre­ćom, već su je bili ski nu li sa infu zi je. Keti ju je samo pove la niz hod nik, kao da vežba s njom, a potom su se zapu ti le do lif a. Dok su hoda le do kola, Keti je sve vre me oče ki va la da se ogla si znak za uzbu nu i čuva ri potr če ka nji ma. Ali niš ta se nije dogo di lo.

Sneg se zadr ža va na drve ću, ali još ne i na auto­putu. Kad se sao bra ćaj pro re di, Keti se pre stro ja va iz spo ri je tra ke. Pre ko ra ču je dozvo lje nu brzi nu, u želji da stig nu na odre diš te pre mra ka.

kukumavke

Džefri Judžinidis

34

„Bene tu i Robi ju se ovo neće dopa sti”, kaže Dela, gle da ju ći veja­vi cu. „Misle da sam suvi še glu pa da živim sama. Što je vero vat no i tač no.”

„Nećeš biti sama”, kaže Keti. „Osta ću s tobom dok ne sre di mo stva ri.”

„Nisam sigur na da možeš da sre diš demen ci ju.”Tek tako: bolest je ime no va na i iden ti fi ko va na. Keti gle da u Delu

da vidi da li je sve sna te pro me ne, ali na nje nom licu oči tu je se samo bla ga rezig ni ra nost.

Kad stig nu u Kon tu kuk, sne žni pokri vač je toli ko dubok da se pri bo ja va ju da neće uspe ti da savla da ju padi nu do kuće. Keti se zale će uz uzbr di cu pri stoj nom brzi nom i, nakon malo pro kli za va­nja, sti že do vrha. Dela kli če. Nji hov povra tak je počeo u pobed nič­kom duhu.

„Po namir ni ce ćemo mora ti da ode mo uju tro”, kaže Keti. „Sad ne može mo, baš je zave ja lo.”

Među tim, sle de ćeg jutra sneg i dalje pada. Ne jenja va tokom celog dana, dok se Keti na govor na poš ta puni novim Bene to vim i Robi je vim poru ka ma. Ne usu đu je se da im odgo vo ri.

Jed nom pri li kom, na počet ku pri ja telj stva sa Delom, Keti je zabo ra vi la da u fri ži de ru osta vi veče ru za Klar ka kako bi je on kasni je pod gre jao. Kad se te veče ri kasno vra ti la kući, odmah se obru šio na nju. „Šta je s vama dve ma?”, rekao je Klark. „Gospo de! Kao dve lezba če.”

Nije se radi lo o tome. Nije ih pre pla vi la nedo zvo lje na požu da. Bio je to samo način kom pen za ci je u onim obla sti ma živo ta koje su done le manje zado volj stva nego što su ogla ša va le. Brak, sva ka ko. Maj čin stvo, mno go češ će nego što su bile sprem ne da pri zna ju.

Ima jed na žen ska gru pa o kojoj je Keti čita la u novi na ma, neka vrsta žen skog pokre ta koji čine čla ni ce u pozni jim godi na ma. Te sre do več ne i sta ri je dame obla če se u sve ča nu ode ću i nose ras koš­ne šeši re živih boja – roze ili lju bi ča ste, ne seća se tač no. Gru pa je

35

pozna ta po tim šeši ri ma, u koji ma čla ni ce upa da ju u resto ra ne i zau zi ma ju pola sale. Ne pri ma ju muš kar ce. Žene se obla če jed na za dru gu, nek se tera ju svi osta li. Keti misli da to zvu či zabav no. Kad pred lo ži Deli da se uklju če, ova kaže: „Neću da se dote ru jem i sta vljam neki glu pi šešir samo da bih veče ra la sa gomi lom lju di s koji ma vero vat no i ne želim da raz go va ram. Osim toga, nemam više lepe ode će.”

Mogla bi Keti sama to da uči ni. Nakon što se pobri ne za Delu. Kad se vra ti u Detro it.

Keti u zamr zi va ču pro na la zi neko li ko đevre ka, koje odmr za va u mikro ta la snoj peć ni ci. Ima i neko li ko smr znu tih goto vih jela, i kafe. Mogu je piti bez mle ka.

Lice joj je još pri lič no izu bi ja no, ali Dela se ose ća dobro. Sreć na je što je izaš la iz bol ni ce. Tamo je bilo nemo gu će spa va ti, uz svu tu buku i gun gu lu, uz lju de koji stal no ula ze da te pro ve re ili te voze u koli ci ma na neko ispi ti va nje.

Ili tako, ili niko uopšte ne bi došao da ti pomog ne, ma koli ko zvo nio.

Čini lo se ludoš ću to što su se zapu ti le u meća vu, ali ima le su sre će što su kre nu le u tom tre nut ku. Da su sače ka le još jedan dan, nikad ne bi uspe le da se doko pa ju Kon tu ku ka. Delin bre žu ljak je bio kli zav kad su sti gle. Sneg je pre krio sta zu ispred kuće i stra žnje ste pe ni ce. Ali onda su ušle u kuću i uklju či le gre ja nje i bilo im je pri jat no da gle da ju kroz pro zo re kako sneg pada poput kon fe ta.

Vodi te lji vre men ske prog no ze na TV­u su zabri nu ti, izveš ta va­ju o meća vi. Boston i Pro vi dens su para li sa ni. Mor ski tala si su se obru ši li na oba lu i zamr znu li se, oko vav ši kuće ledom.

Zave ja ne su nede lju dana. Sme to vi dopi ru do polo vi ne stra žnjih vra ta. Čak i kad bi mogle da uđu u kola, nema šan se da bi uspe­le da se spu ste niz padi nu. Keti je mora la da pozo ve agen ci ju za

kukumavke

Džefri Judžinidis

36

iznajm lji va nje vozi la i pro du ži zakup, zbog čega je Deli nepri jat no. Ponu di la se da pla ti, ali Keti neće da pri hva ti.

Tre ćeg dana zato če niš tva, Keti ska če sa kau ča i kaže: „Teki la! Zar nam nije osta lo još malo?” U kre den cu iznad špo re ta nala zi bocu teki le i dru gu, dopo la punu, sa mar ga ri tom.

„Sad sigur no može mo da pre ži vi mo”, kaže Keti, mašu ći bocom. Sme ju se.

Sva ke veče ri oko šest, pre nego što upa le vesti sa Bra ja nom Vili­jam som, pra ve smr znu te mar ga ri te u blen de ru. Dela se pita da li je pamet no da pije alko hol s obzi rom na svo ju bolest. S dru ge stra ne, ko će je ocin ka ri ti?

„Ja neću”, kaže Keti. „Ja te pod stre ku jem.”Nekim dani ma pono vo pada sneg, zbog čega Dela brka vre me.

Misli da meća va još tra je i da se upra vo vra ti la iz bol ni ce.Jed nog dana pogle da u kalen dar i vidi da je febru ar. Proš lo je

mesec dana. U odra zu ogle da la u kupa ti lu vidi da joj je modri ca proš la, osta la je samo žuć ka sta mrlja u uglu oka.

Dela sva kog dana pro či ta neko li ko stra ni ca svo je knji ge. Ima uti­sak da taj zada tak oba vlja manje­više kom pe tent no. Pogle dom pre­la zi pre ko reči, koje pak zvu če u nje noj gla vi i stva ra ju sli ke. Koli ko se seća, pri ča je nape ta i žustra. Pone kad ne može da raza be re da li izno va čita knji gu ili se samo pri se ća odlo ma ka koje je već toli ko puta rani je pro či ta la. Ali zaklju ču je da to i nije toli ko važno.

„Sad smo stvar no kao one dve sta ri ce”, kaže Dela jed nog dana Keti.

„Ja sam ipak ona mla đa. Nemoj da zabo ra viš.”„Tako je. Ti si mla da sta ri ca, a ja sam napro sto sta ra sta ri ca.”Ne mora ju da love ili saku plja ju hra nu. Deli na kom ši ni ca Ger ti,

supru ga sveš te ni ka, uspi nje se od svo je kuće do njih da im done se hleb, mle ko i jaja iz „Mar ket baske ta”. Lajl, koji živi iza Dele, pre la zi pre ko dvo riš ta pre kri ve nog sne gom da ih snab de osta lim stva ri ma. Bit no je da stal no ima stru je.

SADRŽAJ

Kukumavke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Avionska pošta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

Štrcaljka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63

Rana muzika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85

Tajmšer . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109

Ko je negativac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127

Proročka vulva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153

Ćudljive bašte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173

Veliki eksperiment . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199

Neposredna prijava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229

Reč zahvalnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 276

Džefri Judžinidis VELIKI EKSPERIMENT

Za izdavača Dijana Dereta

Lektura Snežana Palačković

Korektura Klapna&Rikna

Likovno­grafička oprema Marina Slavković

Prvo DERETINO izdanje

ISBN 978­86­6457­245­3

Tiraž 1000 primeraka

Beograd 2019.

Štampa ART PRINT MEDIA, Novi Sad

Izdavač / Plasman DERETA doo

Vladimira Rolovića 94a, 11030 Beograd tel./faks: 011/ 23 99 077; 23 99 078

www.dereta.rs

Knjižara DERETAKnez Mihailova 46, tel.: 011/ 26 27 934, 30 33 503

821.111(73)­31

ЈУЏИНИДИС, Џефри, 1960–

Veliki eksperiment / Džefri Judžinidis ; prevod sa engleskog Alen Bešić. – 1. Deretino izd. – Beograd : Dereta, 2019 (Novi Sad : Art print media). – 276 str. ; 21 cm. – (Biblioteka Dereta vam predstavlja ­­­)

Prevod dela: Fresh Complaint / Jeffrey Eugenides. – Tiraž 1.000.

ISBN 978­86­6457­245­3

COBISS.SR­ID 277167884

CIP – Ка та ло ги за ци ја у пу бли ка ци ји На род на би бли о те ка Ср би је, Бе о град