Галерија “Лазар Возаревић...

Галерија “Лазар Возаревић”Март 2020. године

Сремска Митровица

3

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

неПедесете године 20. века биће обележене превазилажењем тековина социјалистичког реализма, као наметнуте уметничке доктрине и отварањем српске модерне уметности према савременим токовима. Један од кључних феномена шесте деценије у српској уметности било је формирање Децембарске групе, која је дала важан допринос у развоју српске Модерне.

Када су се уметничке тежње почетком педесетих искристалисале у јасније идеје формирана је Децембарска група, која ће дати уметнички профил шестој деценији у српској уметности. Чинили су је уметници углавном млађе генерације, формирани у послератном периоду, који су предузели модернизацију тадашње ликовне сцене и њено приближавање тековима европског модернизма. Децембарска група је основана у Београду 1955. године, а била је активна до 1960.године. Чланови групе су били Милош Бајић, Лазар Возаревић, Александар Томашевић, Лазар Вујаклија Александар Луковић, Зоран Петровић, Миодраг Б. Протић, Младен Србиновић, Стојан Ћелић и Драгутин Цигарчић.

Основне тежње су већ биле назначене првих година деценије, пре свега тежње за новим изражајним средствима и формама и било их је потребно кроз рад групе разрадити, што је она кроз своје петогодишње трајање и остварила. Иако, карактер групе није био јединствен, она је пресудно била опредељена за „напредно“ сликарство, како се оно тада схватало.

Постојала су различита стилска опредељења аутора, од идеја везаних за посткубистички третман слике, са посебним односом према Пикасовом сликарству, преко асоцијативног пејзажа до апстрактних композиција са референцама на природу. Оно што

ДЕЦЕМБАРСКАГРУПА

МаријаВукајловић

историчар уметности

4

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

неби се могло истаћи као пресудно у стилском изразу уметника чланова је њихова тежња ка геометризацији као главне одреднице групе, која се изражава у неколико праваца, прво кроз свођење геометријских облика на знак (Миодраг Б.Протић, Стојан Ћелић), кроз везу посткубистичке структуре и средњовековне традиције (Лазар Возаревић, Александар Томашевић и Лазар Вујаклија) и кроз ослањање на апстракцију (Милош Бајић, Зоран Петровић), док су Александар Луковић, својом изразитом фигурацијом и Драгутин Цигарчић, са интимизмом остајали ван главних токова групе.

Нове послератне генерације, напуштајући наметнуту соц-реалистичку доктрину траже и нове моделе за угледање и стилска упоришта, пре свега у послератном посткубизму и апстракцији, примењујући их у домену предела, фигуративне представе, мртве природе и слободне композиције.

Децембарска група је, свакако током друге половине шесте деценије била главни носилац модерног осавремењивања српског сликарства, које се развијало у правцу „социјалистичког естетизма“. Припаднике Децембарске групе, стога повезује заједнички дух Модерне, који симболизује стилизација, дводимензионалност, асоцијативност и слика као „уређен свет“.

Децембарска група модернизује дотадашња искуства српске уметности стварајући различите модалитете „социјалистичког естетизма“, који је неговао слику као јасно дефинисано поље односа форме и боје, са веома израженим реперима према синтетичком кубизму, употреби валерског начина обликовања, геометријског духа и јасне алузије на предмет.

5

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

неМодернизам се у српској уметности кретао у неколико праваца, према високом европском модернизму, нагињући ка апстракцији, у правцу све одређенијег односа према властитом средњовековном наслеђу, у коме традиција постаје битан чинилац у осавремењивању дела и према осавремењеном интимизму. Испунивши премисе савременог уметничког дела, припадници Децембарске групе су успешно увели српску послератну уметност у токове европске Модерне.

7

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

неВреме проведено у логору Матхаузен, било је циклично Бајићева преокупација којој се увек изнова враћао, од скромних цртежа и портрета из логора до каснијих монохромних слика током шездесетих са мотивима логорског броја који се мултиплицира, у покушају да се на што апстрактнји начин изразе тегобне ратне године и заробљеништво.

После прве самосталне изложбе 1952. коју је организовао након повратка из Париза Милош Бајић напушта социјалистички реализам и посвећује се интезивном истраживању форме до потпуно апстрактног израза. Експресинизам чисте форме и боје био је последица укидања везе са предметним светом.

Трагао је за укидањем сваке врсте асоцијативности, било да је она органска или геометријска и најзад боја и ритам су се наметнуле као најсуптилнија вредност његовог сликарства. Развио је слободно, лепршаво, импулсивно и ведро, сликарство које се у потпуности ослободило реалног предлошка у духу апстрактног експресионизма. Биће оно дијаметрално супротно од његових каснијих тамних, загаситих, организованих, драмских слика, које су повремено заокупљале уметника и у којима је он изражавао тегобни, затворени и херметични свет логора, кроз који је прошао током Другог светског рата.

Тако радикално апстрактан током педесетих година није могао проћи без политичких, друштвених и идеолошких напада и поред чињенице да је био члан многих конкурсних комисија тога времена. Успео је да очува легимитет свог апстрактног сликарства, као први апстрактни сликар унутар своје генерације.

МИЛОШБАЈИЋ



8

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

не..........Негде на почетку сам споменуо: развити ново на старом. Ко се креће иза не може престићи претходника. Групе су потребне у неком тренутку да активније понесу промене. Селектори ма како били добри познаваоци уметности не могу пронаћи оне тајне нити које мотивишу ствараоце. Требало би на нашем тлу нешто започети и ми смо то учинли. Да смо остали и даље у групи заједно, стварали бисмо монопол.

(Ликовне свеске 9, Милош Бајић, Београд 1988)

10

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

неРођен је 1915. године у Ресановцима код Босанског Грахова. Као ђак објављивао је ликовне прилоге и карикатуре. Од 1935. године сликарство учи код Петра Добровића, да би школовање наставио у Уметничкој школи у класи Бете Вукановић, а након повратка из заробљеништва и на Академији ликовних уметности у Београду у класи Мила Милуновића, Ивана Табаковића и Недељка Гвозденовића. Дипломирао је 1949. године, а после специјалке код Марка Челебоновића постаје један од првих асистената на Академији где као професор сликарства ради до пензионисања 1979. године. Био је члан групе Самостални и Децембарске групе. Прву самосталну изложбу имао је у галерији Улус-а у Београду 1952. године. Учествовао је у оснивању уметничке колоније у Бачкој Тополи (1953), где је настао његов први мозаик великог формата и обелиск посвећен освајању космоса. У његовом каснијем раду истичу се многобројни мозаици и фреске (композиције у простору) а посебно спомен костурница Партизанска некропола у Ресановцима (1971). Године 1967. по први пут излаже циклус слика великог формата Mathauzen, инспирисан аутентичним цртежима насталим у логору.Добитник је више награда, одликовања и друштвених признања.

“Нека младост која не зна за трагику тога времена, нити за живот у њему, своје бескрајно занешењаштво упути до најудаљенијих звезда, али никада више тамо”.

МИЛОШБАЈИЋ

БИОГРАФИЈА

11

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

не

Кос

мичк

а си

мфон

ија

тем

пера

и в

осак

на

папи

ру, 8

4x59

цм,

196

5.вл

асни

шт

во M

UZE

JA Z

EPTE

R, Б

еогр

ад

12

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

неУ

час

т А

це Т

омаш

евић

ауљ

е на

плат

ну, 1

50x1

40 ц

м, 1

978.

влас

ниш

тво

MU

ZEJA

ZEP

TER,

Бе

огра

д

13

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

не

Кос

мичк

а си

мфон

ија

уље н

а пл

атну

, 68x

101,

5 цм

, 198

7.вл

асни

шт

во M

UZE

JA Z

EPTE

R, Б

еогр

ад

15

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

неАлександар Луковић је од свих чланова Децембарске групе највише неговао фигурацију блиску реалистичком начину сликања. Сликање костимираних ликова није била представа самог циркуса, већ пародија или метафора о људском друштву са свим његовим изопаченостима, парадигма света који „у злу лежи“. Уметник ће остати веран новооткривеном стилу током целокупног свог стваралаштва, не подлежући ни у једном тренутку утицајима различитих стилских кретања, којима је обиловало време његовог стварања. Смештени у неутралну белу позадину ликови су као на позорници „ухваћени“ у необичним и симболичним „ситуацијама“, које су отварале нова проблемска поља у међуљудским односима, које је уметник интерпретирао на један медитативан начин. Повратак људског достојанства кроз непоштедну критику нарушеног морала, подељених „улога“ и људске цивилизације под маскама провејава испод сваке Луковићеве духовите „досетке“или сликарске пародије.

На Луковићевој омеђеној сцени, једном уском херметичком свету одиграва се луцидна, иронична драма у којој је на стилизован начин представљен конкретан догађај помоћу људских фигура и њихових реквизита, који крију кључ њеног значења. Отуда Луковићеве загонетне игре никада нису до краја одгонетнуте пружајући могућност поновног реинтерпретирања представе.

..........Моме сликарству није тешко дати коментар. То је реални свет, то су људи око нас. Ја те људе на својим платнима окружујем атмосфером циркуса која им даје траги-комични изглед.

(Излагачи Децембарске групе нам говоре, Дуга, 15. децембар 1957)

АЛЕКСАНДАРЛУКОВИЋЛУКИЈАН



17

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

неРођен је у Београду 1924. године. Завршио је Графичку школу у Београду, а прве поуке о сликарству добио је у приватној школи Младена Јосића, коју је похађао од 1942. до 1944. године. Академију ликових уметности и постдипломске студије завршио је у Београду 1952. године. Године 1960. изабран за доцента, а 1975. године за редовног професора на Факултету ликовних уметности у Београду и на тој дужности остаје до 1985. године. Више година је водио Графички колектив у Београду. Са Зораном Петровићем основао је Децембарску групу која је активно излагала од 1955 - 1960. године. Први пут је излагао у Београду 1948. године. Са групом „Самостални“ излаже 1951. године и од тада учествује на свим значајним изложбама у земљи и иностранству. Добитник је бројних награда и признања. Луковићева дела налазе се у збиркама Народног и Музеја савремене уметности у Београду, Поклон збирци Рајка Мамузића у Новом Саду, као и у музејима у Вршцу, Пожаревцу, Зајечару, Старом Бечеју, Чачку, те у фондовима галерија у Зрењанину, Суботици, Нишу, Лазаревцу и Књажевцу. Дела му се налазе и у приватним збиркама у Берлину, Њујорку, Каракасу, Луцерну и Лондону. Преминуо 2014. године у Београду.

AЛЕКСАНДАРЛУКОВИЋЛУКИЈАН


18

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

не

Разговор са луткомуље на платну, 81x100 цм, 1966.власништво MUZEJA ZEPTER, Београд

19

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

не

Љуб

итељ

пти

цауљ

е на

плат

ну, 1

00x8

1 цм

, 197

4.вл

асни

шт

во M

UZE

JA Z

EPTE

R, Б

еогр

ад

20

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

не

Говорникуље на платну, 120x160 цм, 1959. власништво MUZEJA ZEPTER, Београд

21

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

не

Умор

не л

утке

III

уље н

а пл

атну

, 135

x95

цм, 1

972.

влас

ниш

тво

MU

ZEJA

ZEP

TER,

Бео

град

23

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

неПроизишло из графике Србиновићево сликарство је остало верно фигурацији, а мртва природа и фигура ће остати трајна преокупација овог сликара маште и фантастике, који је елементе народног живота подигао на ниво алегорије. Варијацијама и умножавањем једног елемента на слици, било да је круг, елипса или квадратна форма постигнута је вишезначност композиције и стилско јединство. Решење до кога је дошао, вероватно прво у графици, а касније га применио и у сликарству представља акт или ентеријер у развученом правоугаонику који је благо назначен. Зачаран свет, где се чулно и рацинално сједињују, а обриси тела попут „рентгенских“ снимака постају етеризовани, замагљени, губе масу, разложена на саставне делове. Тела се готово безтежински оцртавају на светлом позађу пружајући илузију нестајања својим замагљеним контурама. Девојке из народа у ставу каријатида, одишу миром, сензитивношћу, хедонизмом, сликани пригушеним земљаним тоновима, где мириси, сокови и боје земље преовлађују. Сликарство Младена Србиновића спојило је у својој бити две супротстављене премисе које у његовом стваралаштву добијају утисак уравнотежених сила на граници реалног и сна. Изникле из графичког духа магличасте фигуре, мртве природе и мотиви из народног живота повезани су у геометријски чврст композициони оквир. Давно је примећено да је његово сликарство спојило аниму и логос, чулно и рационално.

..........Не интересује ме облик резак или питом, не занима ме ритам и арабеска, угао или модерно, ако је то само себи циљ. Ако сликам трулу дуњу или једар плод, ако сликам човека или смрт, вешала или живот, увек мислим једно: на живот.


МЛАДЕНСРБИНОВИЋ



25

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

неРођен је у Сушици код Гостивара 1925. године. Код Младена Јосића, у приватној школи, спремао се за студије сликарства на Академији ликовних уметности у Београду од 1947. до 1953. године, када је завршио постдипломске студије. На факултету, као асистент, доцент, декан, остаје до 1988. године, када је пензионисан у звању редовног професора Факултета ликовних уметности . Био је члан УЛУС-а, Графичког колектива и групе Самостални (од 1952), и један од оснивача и чланова Децембарске групе (1955). Редовни члан Српске и Македонске академије науке и уметности. Први пут је излагао 1948. на Изложби радова студената Академије ликовних уметности, а самостално 1952. године у Графичком колективу. Учествовао је на великом броју самосталних и групних изложби, а био је и један од сталних уметника који су представљали југословенску уметност широм света. Упоредо са сликарством и графиком од 1960. почео је да ради мозаике и предлошке за таписерије које су реализоване и излагане.

МЛАДЕНСРБИНОВИЋ


26

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

не

Благовестиуље на платну, 102x110 цм, 1972.власништво MUZEJA ZEPTER, Београд

27

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

не

Руст

ична

уље н

а пл

атну

, 170

x145

цм,

196

2.вл

асни

шт

во M

UZE

JA Z

EPTE

R, Б

еогр

ад

29

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

неЗоран Петровић почетком педесетих поклања пажњу предратној пракси сликања интимних и топлих ентеријера родних Сакула у Банату. Већ после прве самосталне изложбе 1953. Петровић прелази на експресионистички реализам форми, у ком стилу интерпретира завичај и сочним колоритом представља војвођанске пејсаже. Од сеоских ентеријера, преко пречанских предела Зоран Петровић је дошао до сликања машина, које је први пут изложио 1956. године.

Машинизација је прожела све поре његовог стваралаштва, којој је он давао филозофско - поетско значење хуманизујући машину и придајући јој људске особине. Петровићево сликарство представља ламент над пропадљивошћу некад моћног света машина које су беспрекорно служиле, а сада леже расходоване, опхрване рђом и размонтиране у делове носећи судбину живих бића у природи. Његове машинизоване представе су пре носиле особине људи него машина, преносећи у овај хладан, метални свет, полуга, завртња , елементе људске, како физиологије, тако и психологије, за разлику од већине стваралаца који су градили човека-робота, уместо да личи на машину, машина почиње да личи на човека.

Свет машина уводи у слику посредством цртежа, а не путем претходног сликарског опуса инспирисан народним умотворинама, пошалицама, изрекама, загонеткама. Литерарна основа послужиће за слободну игру асоцијација, чијој ће пластичној организацији допринети танане линије на тамној позадини. За време сликарске колоније у Бечеју 1955. Петровић има прилике да види напуштену стару текстилну индустрију „Петар Драпшин“, стари разбој и сл. Овај додир са светом машина трајно ће изменити његов ликовни израз, а нешто

ЗОРАНПЕТРОВИЋ



30

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

некасније инспирисати стварање скулптуре од делова машина, заснивајући своју поетику на „разиграној фантазији“ и „разбуђеном сензибилитету“ (М.Б.Протић).

..........Мом садашњем сликарству претходио је период интезивног цртања, од две године. Сада бих хтео бојом да кажем доживљај, који се пред објектом зачне- а објекат су још и данас машина и многи гвоздени детаљи. Феномен машине фасцинира ме својим богатством облика и функције. Желим да се изборим за право тог богатства – колико је право пејсажа, човека или свега осталог.

(Излагачи Децембарске групе нам говоре,Дуга, 15..децембар 1957)

32

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

неРођен је 7. априла 1921. године, у Сакулама. Био је сликар, вајар, писац, редовни професор Академије ликовних уметности у Београду. Активно је учествовао у НОБ-у као референт за културу. По завршетку рата уписује се на Академију ликовних уметности у Београду и завршава је 1948. године, а специјални течај у класи професора Ђорђа Андрејевића Куна 1949. године, када је и изабран за једног од првих асистената Академије, где је касније радио као редовни професор. Био је члан групе „Самостални“ и „Децембарске групе“. Један је од оснивача уметничких колонија у Бачкој Тополи и колоније “Ечка” у Зрењанину.Први пут се представио публици 1945. године у Новом Саду заједно са групом сликара III армије. Излагао је на 30 самосталних и 90 колективних изложби, у земљи и у иностранству. Написао је и седам драмских текстова. Добитник је више награда и признања. Умро је у Београду, јуна 1996.

ЗОРАНПЕТРОВИЋ


33

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

не

Окл

опни

кко

мбин

ован

а т

ехни

ка -

мет

ал и

пла

стик

а,25

0x43

x26

цм, 1

991.

влас

ниш

тво

MU

ZEJA

ZEP

TER,

Бео

град

Рите

р са

пер

јани

цом

комб

инов

ана

тех

ника

- ме

тал

и п

ласт

ика,

220x

48x2

6, 1

991.

влас

ниш

тво

MU

ZEJA

ZEP

TER,

Бео

град

34

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

не

Рите

р са

грчк

ом к

ациг

омко

мбин

ован

а т

ехни

ка -

мет

ал и

пла

стик

а,27

0x50

x32,

199

1.вл

асни

шт

во M

UZE

JA Z

EPTE

R, Б

еогр

ад

Рите

р са

хол

андс

ком

каци

гом

комб

инов

ана

тех

ника

- ме

тал

и п

ласт

ика,

270x

58x4

3, 1

992.

влас

ниш

тво

MU

ZEJA

ZEP

TER,

Бео

град

35

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

не

Парадни испраћајкомбинована техника на папиру, 70x100 цм, 1990.власништво MUZEJA ZEPTER, Београд

36

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

не

Црвене летилицеуље на платну, 99x149 цм, 1968.власништво MUZEJA ZEPTER, Београд

37

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

не

Дон

Ких

отко

мбин

ован

а т

ехни

ка -

мет

ал, 3

4x62

x16

цм, 1

957.

влас

ниш

тво

MU

ZEJA

ZEP

TER,

Бео

град

38

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

не

Ратн

икт

уш н

а па

пиру

- ко

лаж

, 10

0x70

цм,

196

3.вл

асни

шт

во M

UZE

JA Z

EPTE

R, Б

еогр

ад

39

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

не

Под сунцем раткомбинована техника на папиру, 70x100 цм, 1990.власништво MUZEJA ZEPTER, Београд

40

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

не

Две војскекомбинована техника на папиру, 70x100 цм, 1990.власништво MUZEJA ZEPTER, Београд

41

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

неЛазар Возаревић је један од најистакнутијих представника сликарства које се заснива на савременој интерпретацији прошлости у духу модернизма педесетих година у српској новијој уметноти. Прва самостална изложба 1952. у Београду оцењена је као најрадикалнији искорак, после Лубардине изложбе у нови обликовни језик.

Стварање сопственог стила биће омеђено многим међуфазама, нарочито у почетном раду, када је кроз технику лавираног цртежа и строго геометризованих слика тражио своје право надахнуће. У почетку то су били Сезан и Пикасо, минојска култура, уметност древних култура средњег истока, као и класичан ренесансни портрет. Пикасове посткубистичке транпозиције дела из историје уметности и поједностављене кубичне форме пресудно ће утицати на Возаревићево сликарство током шесте деценије, које је под Милуновићевим утицајем, својим рационалним духом и чврстом композицијом било припремљено за овакву сликарску авантуру.

У даљим истраживањима кубизиране форме у стилу синтетичког кубизма споја са српско-византијским средњовековним фреско сликарством. Пикасо је био погодан као полазиште за сликара који је тражио савременији израз, без одрицања од предмета и фигуре. У споју кубистичких и средњовековних форми Возаревић је за неколико година дошао до стварања сопственог стила суверене форме, која иако не пориче узоре, ипак не ствара у њиховој сенци. Испод кубистичке конструкције, мреже схематизованих и геометризованих форми могу се назрети теме средњовековне иконографије, која је оживела у модернистичкој слици.

ЛАЗАРВОЗАРЕВИЋ



42

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

неТоком шездесетих Возаревић између модерности и актуелности бира радикалан приступ слици као „отвореном делу“, приступајући истраживању материје. Експериментисањем са материјалним телом слике путем спаљивања материје и њеног третирања киселинама у споју са визуелним квалитетима византијске иконе Возаревић ће ступити на поље безпредметне уметности енформела. Увођењем металних апликација - пулија у фази пост-енформела оствариће највише домете геометријске апстракције у српској модерној уметности.

..........Сликати не значи сликати, сликати значи мислити.

(Дуга, 27. септембар 1964)

44

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

неРођен је 15. јула 1925.године у Сремској Митровици. Прва сазнања из сликарства стекао је у Школи за примењене уметности у Београду, а Академију ликовних уметности у Београду, на којој је касније био и доцент, је завршио 1948.године у класи проф. Мила Милуновића. Био је члан групе “Једанаесторица“ и “Децембарске групе”. Прву самосталну изложбу имао је у Галерији Улус-а 1952. године. Након тога ређале су се самосталне изложбе у Београду, Новом Саду, Нишу, Паризу, Њујорку, Италији, као и учешћа на репрезентативним изложбама српске и југословенске уметности у земљи (Октобарски Салон, Ријечки Салон, Југословенски тријенале) и у иностранству (Праг, Рим, Париз, Лондон, Стокхолм, Монтевидео, Њу Делхи). Његова дела данас се налазе у Музеју савремене уметности у Београду, Умјетничкој галерији на Цетињу, Умјетничкој галерији у Сарајеву, Галерији Матице српске у Новом Саду, Галерији поклон збирке Рајка Мамузића у Новом Саду, Пинакотеци у Барију, као и у приватним колекцијама са простора некадашње Југославије, али и страним збиркама у Америци ( David Rockefeller, Gene Sklar, Paul Flockerman), Italiji ( Guido Trevisan), Francuskoj (Phili-ppe Baudet). Преминуо је 29.марта 1968.године у Београду у 43.години живота.

ЛАЗАРВОЗАРЕВИЋ


45

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

не

Нис

ко п

аков

ање

III

уље и

мет

ал н

а па

нелу

, 67x

40 ц

м, 1

966.

влас

ниш

тво

MU

ZEJA

ZEP

TER,

Бео

град

46

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

не

Цар

ица

уље н

а пл

атну

, 73x

50 ц

м, о

ко 1

960.

влас

ниш

тво

MU

ZEJA

ZEP

TER,

Бео

град

47

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

не

Глава са медаљономуље на платну, 65x81 цм, 1958.власништво MUZEJA ZEPTER, Београд

48

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

не

Кра

љев

ска

поро

дица

уље н

а пл

атну

, 126

x104

цм,

195

8.вл

асни

шт

во M

UZE

JA Z

EPTE

R, Б

еогр

ад

49

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

неАлександар Томашевић као искусни конзерватор у заштити средњовековних фресака, гради другачији однос према прошлости од Возаревића, непосреднији и мање претенциозан. У непосредном додиру приликом рестаурације или копирања са фреском преобликује старе мотиве достижући ниво чисте визуелности. Више него било ко други познавао је средњовековну фреску, њену патину, тактилне вредности, тоналитет, орнаментику, чији је знаковни језик преносио у савремено дело где орнаментика није била у служби декорације, него је имала и асоцијативна значења.

Од средњовековне уметности, најчешће преузима мотиве, наглашену контуру, обрнуту перспективу, однос боје и светло-тамног и уклапа их у сензибилитет модернистичке слике. Истргнути из ткива средњовековне иконографије ови мотиви (вазе, трпезе са рибом, бокали, пехари, убруси, завесе, свећњаци и ножеви), где су имали функцију да употпуне нарацију сада постају важни сами по себи, као израз симболичних и естетских намера. Позадину често прате поједностављени мотиви тканица и других орнамената у понављању, чиме се постиже готово графички квалитет.

Томашевић пролази кроз неколико стилских фаза, од стилизоване фигурације мртве природе са плошном композицијом, преко геометријске апстракције, до слика објеката сачињених од дрвених канелираних модула, под утицајем балканских дрвених капија и врата. Временом, у намери да створи приснију везу са узорним моделом, одушевљен текстуром зида, мермера, кречног малтера и фасадама Пећке патријаршије изводи слике на гипсаној подлози, сликане темпером, са имитацијом оштећења, начињених поступком

АЛЕКСАНДАРТОМАШЕВИЋ



50

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

немраморовања. Строге, прецизне хоризонтале, вертикале и дијагонале ублажене су топлим колоритом болусне, црвене, смеђе, зелене и беле боје.

..........Наша прва изложба пре неколико година отворена је уз присуство много света. Више оних који су били радознали, него оних који су нас схватали. Данас после наше треће изложбе у Београду ми смо се уверили да има један велики круг који је наше сликарство примио и коме је оно постало разумљиво и блиско.


52

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

неРођен је у Соко Бањи 1921. године. Похађао је Уметничку школу Младена Јосића, Школу за примењену уметност, а 1952. године дипломирао је на Академији ликовних уметности у Београду, где је десет година касније изабран за доцента, а затим и за ванредног професора, на предмету монументално сликарство. У Паризу је 1949. године на „Ecole nationale superiere des Beaux Arts“ усавршио технику фреске. У Лувру, 1952/53. године, код Роберта Мулера и две године касније у Краљевском институту за заштиту културног наслеђа у Брислу код Алберта Филипоа специјализовао је конзервацију слика. Дуго је радио као конзерватор и рестауратор, а сликао је ретко и углавном пред изложбе. Био је члан групе „Самостални“ и „Децембарске групе“. Излагао је са члановима групе и самостално. Изведено је неколико његових монументалних мозаика у Београду, Ужицу, Призрену. Умро је у Београду 1968. године.

АЛЕКСАНДАРТОМАШЕВИЋ


53

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

не

Дел

о 63

/48

тем

пера

на

пане

лу, 1

966.

влас

ниш

тво

MU

ZEJA

ZEP

TER,

Бео

град

54

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

не

Дело 65/8дрвени, геометријски бојени елементи 70x100 цм, 1967.власништво MUZEJA ZEPTER, Београд

55

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

не

Дел

о 66

/7др

вени

, гео

мет

ријс

ки б

ојен

и ел

емен

ти

70x

50 ц

м, 1

968.

влас

ниш

тво

MU

ZEJA

ZEP

TER,

Бео

град

56

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

не

Мртва природауље и темпера на платну, 50x100 цм, 1958.власништво MUZEJA ZEPTER, Београд

57

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

неЛазар Вујаклија ствара слике у домену асоцијативности, геометријске стилизације и старе уметности. Ипак његови домети се донекле разликују од оних које су постигли Возаревић и Томашевић у тумачењу прошлости, јер се не инспирише фреском и иконом, већ каменом пластком, везом и народном уметношћу средњег века. Комбинацијом мотива стећака са фолклорним и хералдичким (лук, стрелци, подигнуте шаке, месец, звезде, сунце, рибе и птице) и њиховим размештањем ствара се нова симболична и алегоријска вредност. Свођењем форме на крајње поједностављене облике изведене масивном, готово графичком структуром са уском палетом јасних и непрерађених тонова доводи слику до нивоа амблема.

Вујаклија као графички радник савремена искуства графичке уметности повезује са достигнућима средњовековних мајстора витража, сада обрађених у техници сликарства. Контраст обојених површина и готово челичне контуре подвлаче драматичну судбину човека у свету и носталгичну потребу за бесконачним, где зелена позадина представља травњак у рајској башти, сунце и месец проток времена, а стрелци човекову борбу за опстанак. Сублимирајући доживљај реалног на ниво симбола Вујаклија појачава његову изражајну снагу повезујући наивно са драмским духом и модерно са архаичним.

..........Вујаклијина уметност - сликарство, графика, таписерија-налази се негде на раскрсници између наивног сликарства и експресионизма и у том смислу може се окарактерисати као представник нашег атр-брута.

(М.Б.Протић, Лазар Вујаклија, Савременици II, Београд 1964)

ЛАЗАРВУЈАКЛИЈА



59

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

неРођен је у Бечу 1914. године. Изучио је књиговезачки занат у Београду, а затим похађао течај цртања и сликања код Петра Добровића. Бавио се сликарством, таписеријом и графиком. Био је члан групе Самостални и Децембарске групе. На студијским путовањима боравио је у Паризу, Грчкој, Италији, Швајцарској и Хиландару. Излагао је на великом броју заједничких изложби у земљи и иностранству. Његову уметност Миодраг Б. Протић, означио је као „наивни експресионизам“ или „експресионизам наивног симбола“. Умро је у Београду 1995. године

ЛАЗАРВУЈАКЛИЈА


60

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

неС

вира

чуљ

е на

плат

ну, 1

98x1

79 ц

м, 1

965.

влас

ниш

тво

MU

ZEJA

ZEP

TER,

Бео

град

61

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

не

Лубе

ница

уље н

а пл

атну

, 87x

68 ц

м, 1

959.

влас

ниш

тво

MU

ZEJA

ZEP

TER,

Бео

град

62

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

не Рибауље на платну, 66x100 цм, 1965.власништво MUZEJA ZEPTER, Београд

63

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

не

Цен

трип

етал

ни а

утоп

ортр

етуљ

е на

плат

ну, 1

15x1

00 ц

м, 1

982

влас

ниш

тво

MU

ZEJA

ZEP

TER,

Бео

град

65

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

неСтојан Ћелић се први пут представио јавности 1953. својим графикама у дуборезу, a преко портрета поетског реализма, брзо је променио стил у правцу асоцијативног пејсажа. Нови стил је много дуговао односу линије, боје и површине у којима су се органске форме преплитале са геометријским. Мотив пејзажа постепено редукује у суморне масе и бојена поља или колористичке површине. Његова органска палета, елементи трава и жутог неба у постепеном поједностављивању, почели су да се топе и своде на геометријске форме из којих су изведене. Ћелић се налази на прагу свог потпуно апстрактног сликарства, које је негирало материју својом контеплативношћу и супротставило експресионизму форме строгу геометријску апстракцију.

Постепено свођење и прочишћавање форме и прелазак са разливене, готово акварелне боје у колористичке плошне плохе уводили су Ћелићево сликарство у све апстрактније схватање композиционог склопа.. Као да је тежио постепеном деформисању реалног, закривљујући право и исправљајући лучно, кротећи постепено природу у своје геометријске оквире, расклапајући форме на саставне делове, од којих је касније поново, дедукцијом склапао нове. Тим поступком постизао је велико богатство плошних форми и планова, који ће даљом дедукцијом довести до јединствених дела чисте геометријске апстракције током шездесетих година 20. века.

..........Слике које излажем настале су на основу претходних студија у природи. Раније сам говорио о тежњи за смирењем.Чини ми се да је у овим сликама нешто докучено иако задржавам наглашен ритам и живот у слици.

(Излагачи Децембарске групе нам говоре, Дуга, 15.децембар 1957)

СТОЈАНЋЕЛИЋ



67

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

неРођен је 16.фебруара 1925. године у Босанском Новом. Прве поуке о сликарству добија у школи Младена Јосића 1942.године, а већ наредне године уписује Академију ликовних уметности код проф. Михаила С. Петрова. Прекида студије и одлази у НОБ 1944.године. По повратку наставља студије уметности код Ђурђа Теодоровића, Љубице Сокић, Косте Хакмана и Недељка Гвозденовића, код кога је дипломирао, а затим и специјализовао сликарство од 1951 до 1953. године. Од 70-тих година на Академији је радио као асистент, доцент, редовни професор и декан. Написао је бројне монографије, есеје, уметничке студије, критике. Био је редовни критичар листа „Ревија“ (1952—1953), покретач је и главни и одговорни уредник часописа „Уметност“ (1965—1970). Био је члан УЛУС-а, групе Самостални, Децембарске групе (1955—1960) и Групе 69 (1975—1980). Од 1956. године био је члан Међународног удружења ликовних критичара - AICA. Своја дела излагао је од 1951. године, а прву самосталну изложбу одржао је 1954. године у Галерији УЛУС-а у Београду. Након тога су се ређале велике и значајне изложбе, бијенала, како у земљи тако и у иностранству. Добитник је значајних награда и признања. Умро је у Београду, 30. априла 1992. године.

СТОЈАНЋЕЛИЋ


68

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

не

Једа

н пр

отек

ли д

ануљ

е на

плат

ну, 1

90x1

45 ц

м, 1

971.

влас

ниш

тво

MU

ZEJA

ZEP

TER,

Бео

град

69

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

не

Ноћ

паст

ел н

а па

пиру

, 65x

50 ц

м, 1

990.

влас

ниш

тво

MU

ZEJA

ZEP

TER,

Бео

град

70

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

не

Збив

ање

паст

ел н

а па

пиру

, 65x

50 ц

м, 1

990.

влас

ниш

тво

MU

ZEJA

ZEP

TER,

Бео

град

71

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

не

Померањетуш на папиру, 57x76 цм, 1988.власништво MUZEJA ZEPTER, Београд

72

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

не

Предеоуље на платну, 96,5x130 цм, 1958.власништво MUZEJA ZEPTER, Београд

73

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

не

Дан

нео

дређ

ене

радо

сти

уље н

а пл

атну

, 100

x81

цм, 1

980.

вл

асни

шт

во M

UZE

JA Z

EPTE

R, Б

еогр

ад

75

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

неМиодраг Б. Протић, истакнути ликовни критичар, сликар, оснивач и први управник Музеја савремене уметности у Београду својим теоретским и практичним радом значајно је утицао на раскид са дотадашњом соц-реалистичком праксом у уметности и осавремењивању српске ликовне сцене после Другог светског рата. У свом сликарском раду неговао је посткубистичку естетику у споју са јасном алузијом на предмет и фигуру крећући се све више ка апстракцији, коју ће најзад у потпуности усвојити током седме деценије. Инспиришући се сликарством Лубарде и Милуновића настају почетком педесетих прве слике са акваријумима, једрењацима, локвањима и јарболима, чије елементе ће и касније често варирати у својим сликама. Привлаче га једноставне, велике, чврсте плохе, геометризована површина омеђена мрким контурама и дводимензионална поставка слике. Заговарајући естетски рационализам ослањао се на три кључне одреднице његовог сликарства - линију, боју и предмет. Обузет идејом интеграције, често је сматран рационалним и интелектуалним сликаром. Током шесте деценије приступио је доследној редукцији форме, од реализма до симбола, где предмет поприма елементе знака. Ослобађање од предметног света текло је постепено кроз више етапа да би током шездесетих попримило свој коначан и заокружен облик у виду слика у традицијама геометријске апстракције.

..........На платну волим коначан, строг резултат свих сукоба и обрта, свечану, загонетну тишину света, метафизичке грађевине духа. Не само процес, већ и његов кристал, замагљен топлином људског духа.

(М.Б.Протић, Савременици II, Београд 1964.)

МИОДРАГБ. ПРОТИЋ



77

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

неРођен je 10. мaja 1922. године у Врњачкој Бањи. Дипломирао је на Правном факултету у Београду 1950. године, а прве сликарске потезе научио је у сликарским школама Младена Јосића, Јована Бијелића и Зоре Петровић. Даље образовање стицао је у Паризу (1953, 1954.), Италији (у више наврата) и САД (1963). Од 1950. до 1959. године радио је у Министарству просвете, науке и културе када је и иницирао оснивање Модерне галерије. Активно је био укључен у откуп уметничких радова са изложби и из атељеа уметника. Као управник, водио је Модерну галерију до 1959. године, а до пензионисања 1980. године био је на челу Музеја савремене уметности у Београду. Од 1946. године излагао је на бројним колективним изложбама у земљи и иностранству, а први пут је самостално излагао 1956. Био је члан УЛУС-а, групе „Самостални“ (1951 - 1955) и „Децембарске групе“ (1955 - 1960). Написао је велики број књига, студија, есеја и критика о српској и југословенској ликовној уметности. Сарађивао је са бројним дневним листовима и часописима, где је редовно објављивао критике. Био је члан Југославенске академије знаности и умјетности у Загребу од 1966. до 1991. године. Умро је у Београду, 2014.године.

МИОДРАГБ. ПРОТИЋ


78

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

не

Мед

итац

ија

уље н

а пл

атну

, 178

,5x1

03,5

цм,

197

1.вл

асни

шт

во M

UZE

JA Z

EPTE

R, Б

еогр

ад

79

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

не

Сазвежђеуље на платну, 100x100 цм, 1972.власништво MUZEJA ZEPTER, Београд

80

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

не

Композиција са оранж квадратомуље на платну, 69,5x144 цм, 1961.власништво MUZEJA ZEPTER, Београд

81

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

неИако, ван главних токова Децембарске групе Драгутин Цигарчић је сликар изразите сензибилности, коју је изразио кроз представе женских фигура мадих девојака, мртве природе, дрвећа. Његов готово „помпејански“ колорит и љупкост композиције дугује много античкој традицији фреско сликарства, али и поукама Милуновића, чији ђак је био. Од Милуновића је усвојио једноставност и композициону чврстину, стабилну базу на којој је Цигарчић градио свој свет пастелне палете, Користио је прозрачну и опору палету, посветљујући је готово до беле. Представе девојака, фронтално и ритмички постављених према посматрачу и поред несумњиве сумарности и скулптуралности ипак поседују животност живих бића.

Цигарчић је успео да за неколико година у домену фигурације од интимистичког штимунга у духу предратне београдске школе створи сликарство модернистичког духа, у коме фигуре подједнако поседују и тананост и чврстину, а боја све више поприма квалитет обојених плоха. Нажалост, 1958. нагло мења стил ка апстрактној геометрији сликајући мотив дрвећа, који је више личио на графику, него на сликарство. Лутања ка апстракцији и нарочито енформелу удаљила су га од аутентичног и надасве грациозног и љупког сликарства током педесетих којима ће покушати поново да се врати.

..........Свођење ликовних елемената на декоративни план омогућава ми у данашњим тражењима, да однос према теми доведем до релативно најчистије основице на којој се колористичка хармонија, арабеска, облици и динамика пружају до тачке оне еманације тих елемената која ми највише одговара.

(Излагачи Децембарске групе нам говоре, Дуга, 15.децембар 1957)

ДРАГУТИНЦИГАРЧИЋ



83

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

неРођен је 1922. године у Врању. На Aкадемију ликовних уметности у Београду уписује се 1941. године, прекида студије и 1944. године одлази у партизане. По завршетку рата наставља студије и дипломира 1946. године. Специјални течај завршава 1949. године код Марка Челебоновића. Као сарадник сликао је у државној мајсторској радионици Мила Милуновића. Био је члан УЛУС-а од 1949. године, а припадао је и групама “Самостални” и “Децембарска група”. Боравио је у Француској као стипендиста француске владе и стипендиста фонда “Моша Пијаде”. Радио је као професор у школи за индустријско обликовање. За собом има мноштво колективних изложби и неколико самосталних.Умро је у Београду 1985. године.

ДРАГУТИНЦИГАРЧИЋ


84

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

не

Вите

зуљ

е на

лесо

нит

у, 69

x37

цм, 1

973.

влас

ниш

тво

MU

ZEJA

ZEP

TER,

Бе

огра

д

85

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

не

Птица и женеуље на платну, 130x160 цм, 1976.власништво MUZEJA ZEPTER, Београд

86

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

не

Промене (ружичаста слика)уље на платну, 115x104 цм, 1960.власништво MUZEJA ZEPTER, Београд

87

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

неАЛЕКСАНДАР ТОМАШЕВИЋ

ДЕЛО 63/48 , 1966темпера на панелу, власништво MUZEJA ZEPTER, Београд

ДЕЛО 65/8, 1967дрвени, геометријски бојени елементи 70x100 цм, власништво MUZEJA ZEPTER, Београд ДЕЛО 66/7, 1968дрвени, геометријски бојени елементи 70x50 цмвласништво MUZEJA ZEPTER, Београд

МРТВА ПРИРОДА, 1958уље и темпера на платну, 50x100 цм, власништво MUZEJA ZEPTER, Београд

МИОДРАГ ПРОТИЋ

МЕДИТАЦИЈА, 1971уље на платну, 178,5x103,5 цм, власништво MUZEJA ZEPTER, Београд

КАТАЛОГ ИЗЛОЖБЕ

У ГАЛЕРИЈИ“ЛАЗАР

ВОЗАРЕВИЋ”У

СРЕМСКОЈМИТРОВИЦИ

ФЕБРУАР2020. ГОДИНА

САЗВЕЖЂЕ, 1972уље на платну, 100x100 цм, власништво MUZEJA ZEPTER, Београд

КОМПОЗИЦИЈА СА ОРАНЖ КВАДРАТОМ , 1961, уље на платну, 69,5x144 цм, власништво MUZEJA ZEPTER, Београд СТОЈАН ЋЕЛИЋ

ЈЕДАН ПРОТЕКЛИ ДАН, 1971, уље на платну, 190x145 цм, власништво MUZEJA ZEPTER, Београд

НОЋ, 1990пастел на папиру, 65x50 цм, власништво MUZEJA ZEPTER, Београд

ЗБИВАЊЕ, 1990пастел на папиру, 65x50 цм, власништво MUZEJA ZEPTER, Београд

ПОМЕРАЊЕ, 1988туш на папиру, 57x76 цм, власништво MUZEJA ZEPTER, Београд

88

ДЕЦ

ЕМБА

РСКА

ГРУ

ПА

Гале

рија

“Лаз

ар В

озар

евић

”, ма

рт 2

020.

годи

неПОМЕРАЊЕ, 1988туш на папиру, 57x76 цмвласништво MUZEJA ZEPTER, Београд

ПРЕДЕО, 1958уље на платну, 96,5x130 цмвласништво MUZEJA ZEPTER, Београд

ДАН НЕОДРЕЂЕНЕ РАДОСТИ, 1980уље на платну, 100x81 цм власништво MUZEJA ZEPTER, Београд

ЛАЗАР ВОЗАРЕВИЋ

НИСКО ПАКОВАЊЕ III, 1966уље и метал на панелу, 67x40 цм, власништво MUZEJA ZEPTER, Београд

ЦАРИЦА, око 1960уље на платну, 73x50 цм, власништво MUZEJA ZEPTER, Београд

ГЛАВА С МЕДАЉОНОМ, 1958, уље на платну, 65x81 цм, власништво MUZEJA ZEPTER, Београд

КРАЉЕВСКА ПОРОДИЦА, 1958, уље на платну, 126x104 цм, власништво MUZEJA ZEPTER, Београд

АЛЕКСАНДАР ЛУКОВИЋ

РАЗГОВОР С ЛУТКОМ , 1966, уље на платну, 81x100 цм, власништво MUZEJA ZEPTER, Београд

ЉУБИТЕЉ ПТИЦА, 1974уље на платну, 100x81 цмвласништво MUZEJA ZEPTER, Београд

ГОВОРНИК , 1959 уље на платну, 120x160 цм власништво MUZEJA ZEPTER, Београд

УМОРНЕ ЛУТКЕ III, 1972уље на платну, 135x95 цмвласништво MUZEJA ZEPTER, Београд

89

ДЕЦ

ЕМБА

Галерија “Лазар Возаревић...

Documents