РЕФЕРАТ

Предмет: Биологија

Тема: Храна и витамин C

ученик: Миленковић Влада предавач: проф. Бабовић Љиљаназавршено датума: 30. 11. 2009.

ХРАНАПод храном подразумевамо било коју супстанцу која се обично састоји од угљених хидрата, масти, протеина и воде, коју можемо јести ради исхране или задовољства. То је било која материја која апсорпцијом у људском организму доприноси очувању његове хомеостазе. Храну у ужем смислу чине следећи састојци: угљени хидрати, беланчевине, масти, витамини и минерали. Ствари које сматрамо храном најчешће добијамо из извора као што су биљке и животиње или других категорија као што су гљиве или ферментисани производи као нпр. алкохол. Мада су многе људске цивилизације у прошлости тражиле храну ловом и сакупљањем, данас се храна добија индустријским путем и производи се у знатно великим количинама.

Просечна дневна потрошња калорија

Порекло хране

Скоро сва храна је биљног или животињског порекла. Међутим, вода и со су неорганске супстанце и од великог су значаја за исхрану људи. Со се најчешће користи као зачин или конзерванс. Друга храна која није животињског или биљног порекла укључује и јестиве гљиве, као што су печурке. Многе људске културе једу морску траву која је у ствари врста протиста, односно модрозелене алге (као што је Spirulina). Поред тога, сода бикарбона, која је joш једна неорганска супстанца, користи се у припремању хране.

Биљке

Многе биљке или њихови делови користе се као храна. Семење биљака је добар извор хране како за животиње, тако и за људе јер садржи хранљиве материје које су потребне за првобитни развој биљака. Тачније, већина хране коју конзумирамо је храна која садржи семе. У јестива семена спадају житарице (као што су кукуруз, пшеница и пиринач), махуне (у које спадају пасуљ, грашак и сочиво) и врсте ораха.

Уљана семена се најчешће пресују како би се произвела богата уља. То су најчешће сунцокрет, уљана репа и сусам.

Воће је сазрели плод биљке са својим семеном. Многе биљке су еволуирале у храну која привлачи животиње, тако да би животиње екскреторним физиолошким процесима разносиле семена километрима далеко. Воће представља значајно обележје многих људских култура. Неко баштенско воће као што су парадајз, бундева или плави патлиџан употребљвају се у стилу поврћа.

Поврће представља други вид биљне материје који се користи као храна. Обухвата поврће где се за исхрану користе: корен (нпр. кромпир и шаргарепа), лист (нпр. спанаћ и зелена салата), стабло (нпр. бамбус и шпаргла) и цвет (нпр. артичока и броколи).

Животиње

Животиње се могу користити у исхрани непосредно, или посредно употребом њихових продуката. Месо је пример непосредног животињског производа који је део мишићног система или унутрашњи орган. У животињске производе убрајамо и млеко које производе сисари. У многим људским културама млеко се пије или прерађује у млечне

производе као што су сир и маслац. Поред тога, птице и друге животиње полажу јаја, а пчеле производе мед који је надалеко популарни заслађивач хране. Неке културе конзумирају крв - неке у виду кобасице, као елеменат сосова, у облику конзервиране соли

Храна биљног порекла

Различите врсте сирове хране животињског порекла

припремане за случај оскудице хране; док други користе крв цибетке за припремање паприкаша.

Производња

Храна се традиционално добија узгајањем биљака и животиња на фармама, њивама, ранчевима, у воћњацима, повртњацима, вртовима итд, ловом и риболовом и другим методама које су значајне за проиводњу хране. У прединдустријском друштву човек је храну сам узгајао, а понекад и продавао, док се данас производњом хране бави мањи део друштва. Данас су развијене: месна индустрија (где се као производи добијају месо и месне прерађевине, кобасице, шунке, паштете), млечна индустрија (млеко, јогурти, павлаке, сиреви, млечни намази), рибарска индустрија (улов и конзервирање рибе, рибље паштете), пекарска индустрија.

Припрема

Нека храна може се јести сирова, али у многим случајевима захтева припрему пре употребе. Припрема би најчешће обухватала прање, сечење и лупање хране и додавање састојака, као нпр. зачина; затим, мешање, загревање или хлађење, кување на повишеном притиску, ферментацију или комбинацију са другом храном и др. У једној кући припрема хране се у већини обавља у кухињи. Термин „оброк“ значи: припремљена храна која се једе у одређено време и на одређеном месту.

Облик производње хране

Кување „Уаком“ у Кини

Разне врсте „Сушија“ спремне за јело

Тигањ од нерђајућег челика

Кућне намирнице Традиционални „Асадо“

ВИТАМИН C(L-аксорбинска киселина)

Систематско (IUPAC) име2-oxo-L-threo-hexono-1,4- lactone-2,3-enedio

или(R)-3,4-dihydroxy-5-((S)- 1,2-dihydroxyethyl)furan-2(5H)-one

ИдентификаториCAS регистарски број 50-81-7ATC код A11GPubChem 5785

Хемијски подациФормула C6H8O6

Молекулска маса 176,14 g/molСиноними L-ascorbate

Физички подациТачка топљења 190–192 °C (374–378 °F) распада се

Фармакокинетски подациБиорасположивост брза и потпунаВезивање протеина занемарљивоМетаболизам ?Полураспад 30 минутаЕкскреција бубрежна

Терапијска разматрањаКатегорија трудноће АЛегални статус опште доступно јавностиВид употребе орални

Хемијски активна форма витамина C је L-аскорбинска киселина, 6 карбонска супстанца, представник моносахарида.Откривена је и изолована 1932. године, синтетисана 1934. године мада је њен значај за здравље био познат много касније (1700-те године игличасто лишће које су узимали домороци лечило је симптоме скорбута, а британски морнари су знали да цитрусно воће, такође, отклања симптоме скорбута).

Препоручене дозе:-Мушкарци и жене  60 mg/д-Труднице и дојиље  100 mg/д

Дуван уништава витамин C у организму, стога особе пушаћи треба да уносе и до 200 mg витамина C на дан. Раније препоруке за витамином C су биле веће, међутим данас се не препоручују веће дозе од 60 mg због-         rebound ефекта јер је запажено да дуготрајно узимање великих доза, а затим нагли престанак доводи до скорбута (авитаминозе);-         ако трудница узима веће дозе новорођенче може имати веће захтеве за C витамином;-         постоји ризик од стварања калцијум оксалата у бубрезима и жучној кесици;-         кисео урин настаје уколико се дуже узимају веће количине витамина C па се тада развијају бактерије које су осетљиве на алкалије;-         веће дозе маскирају уринарне глукоза тестове и друге крвне тестове (гликозурија+);-         смањује ефекат антикоагулантне терапије;-         таблете C витамина садрже инертне материје (натријум који повећава крвни притисак, а може довести и до дијареје јер има лаксативни ефекат);

Особине

Бела кристална супстанца, стабилна у киселој средини, а осетљива на топлоту (50-90 % се уништава кувањем), ваздух и алкалије. Бакар је уништава.

Апсорпција

Обавља се у слузници усне дупље и у горњем делу танког црева. Два пута се повећава апсорпција витамина C уколико се узима са биофлавоноидима. Апсорпцију витамина C помажу калцијум, магнезијум, сви витамини и минерали, а одмажу стрес, висока температура тела, дуван, алкохол, антибиотици, салицилати, кортизон и орална контрацептивна средства.

Депо у организму

Највише се налази у кори надбубрежне жлезде (60 mg на 100 mg ткива). Укупна количина витамина C организму је 1-4 g, што је довољна количина за три месеца.

Улоgа:

Витамин C има мноgе улоgе у орgанизму с тим што све још нису ни откривене.1.      Редукујући агенс у живим супстанцама што има значајну улогу у апсорпцији хране (калцијум, гвожђе, фолна киселина),2.      Стварање колагена,3.      Синтеза и продукција стероидних хормона - антиинфламаторно дејство,4.      Синтеза неуротрансмитера,5.      Антиоксиданс (повећава моћ фагоцита и тако директно делује на бактерије, а

индиректно преко ензима мијелопероксидазе ствара слободне радикале који оштећују метаболизам бактерија). Као антиоксиданс витамин C смањује инциденцу карцинома, нарочито желуца.

Излучивање

Витамин C се излучује из организма мокраћом (65 %). Високе дозе доводе до пада pH вредности мокраће (закисељавање) и тако је повећана могућност стварања калцијум оксалатних каменчића у бубрезима.

Извори

Најбогатији извори витамина C су шипак, јужно (цитрус) воће и зелено поврће (где има највише хлорофила у спољним листовима). Има га у семену у фази клијања.

Многе врсте животиња могу синтетисати аскорбинску киселину јер имају ензим који може да конвертује глукозу или галактозу у L-аскорбинску киселину. Човек не може да синтетише C витамин и због тога га мора уносити путем хране.

Дефицит:

У условима нормалне исхране не долази до дефицита C витамина јер човек из воћа и поврћа задовољава 90 % потреба, млека и млечних производа 5 %, јаја, рибе и меса 1 % потреба. У неповољним животним условима (рат, логоровање, заробљеништво) може да настане дефицит услед дуготрајног неуношења свежег воћа и поврћа (три месеца). Недостатак витамина C у организму настаје након дугих зимских месеци, када се на пролеће не могу попунити испражњени депои витамина C због високих цена свежег воћа и поврћа.Хиповитаминоза је делимичан недостатак витамина C

који се манифестује губитком апетита, умором, нервозом, боловима у мишићима и зглобовима, губитком телесне тежине, сувом кожом и честим прехладама.

Авитаминоза - скорбут - потпуни недостатак витамина C. Сви поменути симптоми хиповитаминозе су још израженији уз фрагилност (ломљиви) крвних судова и капиларно крварење (петехије).Ако се дефицит не лечи долази до изражених крварења по кожи, мишићима, деснима и унутрашњим органима што може да доведе до изненадне смрти.Такође, запажамо анемију која је код хиповитаминозе C микро- и макроцитна. Анемија настаје због тога што је витамин C неопходан за синтезу хемоглобина, за правилно сазревање еритроцита, за метаболизам фолне киселине, кобалта и гвожђа и као одраз опште потхрањености. Дефицит се лако отклања давањем 25 mg витамина C деци (у млеко) четири пута дневно, једну до две недеље, а одраслима се дају десет пута веће дозе.

Модел молекула витамина C. Црна боја је угљеник, црвена

кисеоник, а бела водоник.

Врсте цитруса богате су витамином C.