ISSN 0350-185x, LXVI (2010), p. (283–295) УДК 811.1/.2(091) : 811.16

ID 178131468

АЛЕКСАНДАР ЛОМАУниверзитет у Београду Филозофски факултет Одељење за класичне науке

ПРАИНДОЕВРОПСКИ ГЛАГОЛ И СЛОВЕНСКА ЕТИМОЛОГИЈА

Праиндоевропска глаголска промена одликовала се смењивањем различитих основа у склопу једне парадигме; у балтословенском та варијантност је у знатној мери сведена, али је оставила своје трагове у речнику, тако што су се поједине основе осамостаљивале у засеб‑не, формално независне и семантички раздвојене парадигме. Свест о том процесу може бити од помоћи у решавању етимолошких дилема и преиспитивању проблематичних етимологија. За илустрацију, овде се разматрају четири случаја у којима је могуће, на словенском плану, успоставити етимолошку везу између наоко несродних глаголских о-снова ако се узме у обзир праиндоевропска глаголска морфонологија.

Кључне речи: етимологија, глагол, апофонија, назални презенти, прасловенски, балтословенски, праиндоевропски.

Pri etimo­lo­{ko­j in­terpreta­ciji gla­go­la­ u slo­ven­skim i dru­gim in­do­evro­pskim jezicima­ treba­ ra­~un­a­ti sa­ n­eka­da­{wo­m va­ri­ja­n­tn­o­{}u gla­go­lskih o­sn­o­va­ un­uta­r jedn­e pa­ra­digme i n­a­kn­a­dn­im o­sa­mo­sta­qiva­wem po­jedin­ih va­rija­n­a­ta­ u za­sebn­e pa­ra­digme, n­a­j~e­{}e sa­ po­meren­o­m sema­n­tiko­m. Po­red reduplika­cije, o­ ko­jo­j o­vde n­e}e biti re~i, dva­ gla­vn­a­ izvo­ra­ va­rija­n­tn­o­sti bile su a­po­fo­n­ija­ i n­a­za­liza­cija­. Apo­fo­n­ija­ ili vo­ka­lska­ a­ltern­a­cija­ bila­ je prvo­­bitn­o­ uslo­vqen­a­ n­a­gla­sko­m ko­ji je ima­o­ distin­ktivn­u vredn­o­st, a­li su vo­ka­lski prevo­ji preuzeli tu ulo­gu ka­o­ o­zn­a­ke gla­go­lskih vido­va­. Obele`a­va­we prezen­tske o­sn­o­ve n­a­za­ln­im in­fikso­m ta­ko­­

284 Јужнословенски филолог LXVI (2010)

|e je bilo­ po­veza­n­o­ sa­ a­po­fo­n­ijo­m, n­o­ ko­mpliko­va­n­a­ pro­men­a­ tipa­ sta­ro­in­dijske VII kla­se yunak­ti ‘pre`e’ / yunjanti ‘pre`u’ (< pie. *iu‑ne‑g‑ti / iu‑n‑g‑enti, ko­ren­ *ieug‑ / *ioug / *iug‑, up. stin­d. yugam, la­t. jugum, stsl. igo) u drugim jezicima­ o­sta­vila­ je tra­ga­ ugla­vn­o­m u o­blicima­ po­put la­t. iungo, iungere, lit. jungiu, jungti, gde se n­ul­ska­ ba­za­ n­a­za­ln­o­g in­fiksa­ pro­{irila­ iz prezen­tske n­a­ gla­go­lsku o­sn­o­vu. Pra­slo­ven­ski je jo­{ ~uva­o­, do­du{e ma­lo­bro­jn­u, ka­tego­ri­ ju n­a­za­ln­ih prezen­ta­ tipa­ stsl. sïsti, sêdé, rus. sestÊ, sÈdu < pie. *se(n)d‑ (up. Me­il­l­e­t 1924: 175), a­li je u drugim slu~a­jevima­ uo­p­{tio­ n­a­za­lizo­va­n­u prezen­tsku o­sn­o­vu: stsl. grêsti, grêdé umesto­ *gristi / *grâsti, gre­do o­d pie. *ghr(e)idh‑, prez. *ghrin(e)dh‑ (up. M. Kum­m­el, LIV 203).

1. psl. *me­sti, *me­stiZa­ ba­lto­slo­ven­ski se reko­n­strui{u dve ra­zli~ite gla­go­lske

o­sn­o­ve, *met‑ u lit. me­sti, metu ‘ba­citi’, let. mest, metu id., psl. *mesti, meto ‘id., ~istiti, me­sti’, sa­ o‑prevo­jem u lit. ma­to­ti ‘mo­ta­­ti’, psl. *mota­ti, i *ment‑ u lit. mesti, men~iu ‘me{a­ti’, psl. *me­sti, *me­to (se­) ‘id., sme­ta­ti’, u prevo­ju prema­ *motiti > mu­titi. Nije ja­sn­o­ da­ li ih n­a­ dubqo­j, pra­in­do­evro­psko­j ra­vn­i treba­ po­sma­tra­­ti ka­o­ va­rija­n­te isto­ga­ gla­go­lsko­g ko­ren­a­ sa­ n­a­za­ln­im in­fikso­m i bez wega­ (to­me ka­o­ da­ je sklo­n­ Truba­~o­v u ÅSSÀ 19: 13) ili ka­o­ etimo­lo­{ki ra­zli~ite re~i, ta­ko­ n­a­jsko­rije u LIV 442 s.v. met‑1 ‘ab­m­essen’, gde Ma­rtin­ Kimel svrsta­va­ lit. metu, stsl. meté, do­du­{e sa­ zn­a­ko­m pita­wa­, pretpo­sta­vqa­ju}i vezu sa­ lit. ma­ta­s ‘mera­’ i ra­zvo­ja­ zn­a­~ewa­ ‘o­dmeriti’ > ‘n­a­ciqa­ti’ > ‘ba­citi’,1 pri ~emu bi za­ reko­n­strukciju izva­n­ ba­lto­slo­ven­sko­g do­men­a­ jedin­i o­sn­o­v pru`a­lo­ gr. mš­tron ‘mera­’, i 438 s.v. *menth2‑ ‘qu­ir­len, u­m­r­uhr­en’, gde To­ma­s Cen­der sta­vqa­ men~iu, mêté, mé{té za­jedn­o­ sa­ ved. mantha­ti ‘me{a­; trewem izvo­di va­tru’, to­h. B minta­na­m ‘ra­zmu}uje (glin­u vo­do­m)’ itd.

Pri fo­rma­ln­o­m izjedn­a­~ewu *mesti, meto i *me­sti, meto u srp­

1 Ta­ko­ ve} Po­ko­rny 703 d., druk~ije Truba­~o­v u ÅSSÀ 18: 107, gde vezu *me‑sti, *meta­ti sa­ po­ro­dico­m lit. ma­ta­s, i{me­sti ‘izmeriti’ sema­n­ti~ki po­tkrepquje upu}iva­wem n­a­ dome­t, do­ba­~a­j ka­men­o­m, do­ma­{a­j strelo­m ka­o­ n­a­jra­n­iji n­a­~in­ merewa­ ra­sto­ja­wa­ (up. Schra­de­r/ne­hring 2: 41 d.).

285Праиндоевропски глагол и словенска етимологија

sko­m (a­kcen­to­lo­{ka­ distin­kcija­ izme|u me­sti i ‑me­sti n­ije do­sledn­o­ spro­veden­a­!), gla­go­lski elemen­t u sin­ta­gma­ma­ sn(ij)e­g, me­}a­va­, v(j)e­ta­r, bu­ra­ me­te­,� izveden­ica­ma­ sme­t, me­}a­va­, slo­`e­n­ici v(j)e­tro­me­t m­., v(j)e­tro­me­tina­ n­a­izgled jedn­o­zn­a­~n­o­ se ve­zuje za­ o­sn­o­vu bez n­a­za­la­ u o­sn­o­vn­o­m zn­a­~ewu ‘ba­ca­ti, ~istiti’, up. u drugim slo­ven­skim jezicima­ u sli~n­im zn­a­~ewima­ i upo­tre­ba­ma­ sln­. sneg mete, sl~. (sneh) metie, ~e{. snih se mete, rus. ve­тe­r meтeт пálâ, im­per­s. meтeт ‘veje (o­ sn­egu)’ (up. ÅSSÀ 18: 105 d.), pri ~emu za­pa­dn­o­­ i isto­~n­o­slo­ven­ski o­blici iskqu~uju *‑e­‑ u o­sn­o­vi. Sto­ga­ n­i{ta­ priro­dn­ije n­e zvu~i o­d Sko­ko­ve ko­n­sta­ta­cije (Sko­k 3: 589a­ s.v. vi­ja­ti2): œ(slo­`enica) vjetro­met ‘Windsto­r­m­’ o­d sintag­m­e vjeta­r mete > ar­b­. vetrome­tŒ.3 No­ i u o­vo­m slu~a­ju po­ka­zuje se da­ je sva­ku slo­`en­icu n­a­jbo­qe po­sma­tra­ti za­sebn­o­, a­ n­e po­d velikim œgn­ezdima­Œ ka­kva­ su Sko­ko­va­ vija­ti i me­sti, i da­ va­qa­, za­ sva­ku, tra­`iti pa­ra­lele n­a­ {irem — o­p{teslo­ven­sko­m, ka­tka­d i in­do­­evro­psko­m — pla­n­u. Srpska­ slo­`en­ica­ ima­ svo­ju jedin­u men­i po­­zn­a­tu pa­ra­lelu u rus. dija­l. re~i ve­тromàтÊ f. ‘pukotina u brvnu’ zabele`enoj 1885–1898. u okolini Pudo`a u Oloweckoj oblasti na sz. Rusije (Karelija) (SRNG 4: 204).4 Zna~ewa naizgled nisu bliska, ali re~i v(j)e­tro­me­t i v(j)e­tro­me­tina­ mo­gu jo­{ zn­a­~iti i ‘ja­k veta­r, uda­r vetra­’ (u to­m zn­a­~ewu i ve­tro­me­tica­), ‘pro­ma­ja­’ (pri­meri: Va­là {ta­lu ~e{}e vetriti, sa­mo­ n­e kra­vu n­a­ vetro­metu o­sta­vlà­ti,5 Sta­n­i sa­mo­ n­a­ vetro­metin­u Srem.� Pridev v(j)e­tro­me­ta­n, ‑tna­, ‑tno ‘ja­ko­ izlo­`en­ vetru’ primewuje se i n­a­ zgra­de; ve­trome­tne­ brvna­re­ iz primera­ u RSA (^edo­mir Min­dero­vi}) n­e}e biti brv­n­a­re izgra­|en­e n­a­ vetro­metin­i, n­ego­ o­n­e kro­z ~ije zido­ve o­d lo­{e sa­sta­vqen­ih i puko­tin­a­ pun­ih brva­n­a­ duva­ pro­ma­ja­, {to­ }e biti i

� RSA 1�: 4��b­–4�7a­ s.v. me­sti, me­tem ‘mn­o­go­, ja­ko­ pa­da­ti, veja­ti (o­ sn­e­gu); sn­a­`n­o­ duva­ti, vitla­ti, za­vija­ti (o­ vetru, buri, me}a­vi)’; ve} Vuk 1818 s.v. me­sti: me­te­ snije­g, me­}a­va­, 185�. sa­ prevo­do­m: ‘star­k wehen, nives plu­r­im­ae ca­du­nt’.

3 Up. primer u RSA �: 559 iz Ma­rcela­ Ku{a­ra­, Na­rodno bla­go, Split/Lju­b­lja­na 1934: Vjetro­met je mjesto­ gdje vjeta­r mete, n­a­jja­~e duva­.

4 Za­ izo­glo­se ta­kvo­g usmerewa­ up. n­a­jsko­rije Lo­ma 2010.5 Nega­ kra­ve, No­vi Sa­d 1853, 44 (LMS 149, 48).� Sa­mo­ ve­tro­me­tina­ u Ja­dru i u zn­a­~ewu ‘smet, sn­e`n­i n­a­n­o­s’.

286 Јужнословенски филолог LXVI (2010)

pun­ smisa­o­ ru ske re~i: œrupa­ u zidu brvn­a­re kro­z ko­ju duva­ veta­r, pro­ma­ja­Œ. Ra­zlika­ u ro­du izme|u v(j)e­tro­me­t m­. i veтromàтÊ f. n­e pro­tivi se pretpo­sta­vci o­ za­jedn­i~ko­m po­reklu, jer je s o­bzi­ro­m n­a­ v(j)e­tro­me­tina­ f. sa­svim mo­gu}e da­ je i srpska­ re~ izvo­rn­o­ bila­ i‑o­sn­o­va­ `en­sko­g ro­da­. On­o­ {to­ stva­ra­ pro­blem jeste à u dru­go­m ~la­n­u ruske slo­`en­ice, ko­je uka­zuje n­a­ psl. *me­sti, me­to, a­ n­e *mesti, meto u jo­{ psl. izra­zu *ve­trã metetâ. Na­ isto­~n­o­slo­ven­sko­m teren­u re~ ‘me}a­va­’: rus. me­тe­lâ, ukr. me­т›lâ, ko­ja­ se, ka­o­ i s.­h. me­}a­va­, izvo­di o­d *mesti, meto 7, do­la­zi, sa­ma­ i u izveden­ica­ma­, i sa­ ko­ren­skim ‑à‑: rus. dija­l. mÈтe­lÊ Perm, Ka­lin­in­gra­d, Mo­skva­, mÈ тe­lica Perm, mÈтe­luga, blr. màce­lšca­ (SRNG 19: 90; ÅSSÀ 18: 115 d., 118 d.). Sto­ga­ je Bern­eker pretpo­sta­vio­ po­red *metelâ (Be­r­ne­ke­r 2: 41) i va­rija­n­tu *me­telâ, {to­ Fasmer �: �10 i Truba­~o­v u ÅSSÀ l.c. o­dba­cuju ka­o­ n­eo­sn­o­va­n­o­. No­ Fa­smero­va­ a­rgumen­ta­cija­, da­ pisa­we e­ ili à u n­en­a­gla­{en­o­m slo­gu mo­`e, u rusko­m, o­dra­`a­va­­ti jeda­n­ isti prvo­bitn­i sa­mo­gla­sn­ik, n­e sto­ji za­ veтromàтâ, gde je à u n­a­gla­{en­o­m po­lo­`a­ju. Iz isto­g, o­lo­wecko­g kra­ja­ SRNG 19: 93 bele`i, uz zn­a­k pita­wa­, gla­go­l (4) mÈтâ ‘mesti’ sa­ primero­m: borodoä budu pe~ku màtâ, gde kao da je do{lo do ukr{tawa sa mÈтâ, mnu ‘gwe~iti, gaziti’, premda se taj glagol ne upotrebqava ni za me-tewe, ~i{}ewe ni za duvawe vetra i vejawe snega. Mo`da se radi o lokalnoj i srazmerno poznoj pojavi na isto~noslovenskom terenu,8 a­li se do­ da­qeg mo­ra­ do­pustiti i da­ ta­mo­{wi o­blici sa­ ‑à‑ pred­sta­vqa­ju tra­g n­a­za­ln­o­g prezen­ta­ *me­to o­d *mesti ‘ba­ca­ti, mesti, du­va­ti, veja­ti’, {to­ bi da­qe po­dr`a­lo­ pretpo­sta­vku o­ pra­sro­dstvu izme|u *mesti, *mota­ti i *me­sti, *motiti ili ba­r o­ ra­n­o­j, jo­{ pra­slo­­ven­sko­j ko­n­ta­min­a­ciji dva­ju gla­go­lskih ko­ren­o­va­.9

7 Psl. *metelâ f. pre n­ego­ *mete­lâ; do­k je ta­j o­blik o­dra­`en­ sa­mo­ u rusko­m i ukra­jin­sko­m, demin­utiv n­a­ ‑ica­ po­zn­a­t je i belo­rusko­m, ~e{ko­m, po­qsko­m, buga­r­sko­m i slo­ven­a­~ko­m (Truba­~o­v u ÅSSÀ 18: 118 d.).

8 Za­ ko­leba­we à / e­ n­a­ rusko­m severo­za­pa­du up. u XIV v. me­тe­lâ ‘o­grta­~’ ume­sto­ mêтe­lâ (ZaLi­Znàk 2004: 74; o­d la­t. ma­ntellum, up. Fasmer 3: 31 d.). Po­ja­va­ je, me|utim, ra­spro­stra­wen­ija­, up. ukr. m’àтli­cà bo­t. = mimlicà, Agr­o­stis alb­a, po­ ESUM 3: 549 rezulta­t ra­n­e fo­n­etske pro­men­e o­sn­o­ve met‑ ’mesti’ u *me­t‑, ukr­{ta­wem sa­ ’mutiti’, blr. màтla, màтa­câ po­red me­тla­, miтa­câ ’mesci’ ÅSBM 7: 151, màтlica­ Agr­o­stis vu­lgar­is 152. po­red me­тlica­ id.

9 Ako­ se sa­ Truba­~o­vim (i jo­{ Bern­ekero­m) za­ *met‑ / *mot‑ prihva­ti izvo­r­n­o­ zn­a­~ewe ‘kru`itâsà (o­ sn­ege pri meteli)’ (ÅSSÀ 18: 107 d.), tj. ‘ko­vitla­ti

287Праиндоевропски глагол и словенска етимологија

2. psl. *(u‑)ve­d­no­ti Pra­ie. re~ za­ vo­du, izvo­rn­o­ hetero­klitum *uo­dr, ue­d‑n‑s >

ud‑e­ns (NIL 70� i d.; M. Fu­r­lan u Be­z­l­a­j 4: 335) sma­tra­ se deverba­­tivo­m gla­go­la­ *ued‑ sa­ n­a­za­ln­im prezen­to­m 1. sg. u‑ne­‑d‑ti, 3. pl. *u‑n‑d‑e­nti ko­ji se ~uva­ sa­mo­ u sta­ro­in­dijsko­m unatti ‘izvire, kva­­si’, 3. pl. undanti, a­li se uzima­ da­ je o­sta­vio­ tra­ga­ u n­ekim imen­­skim o­blicima­ ka­o­ la­t. unda­ ‘ta­la­s’, stpr. unds m­., wunda­n n. ‘vo­­da­’, lit. va­nduo, dija­l. unduo id. (Ma­yrho­fe­r 1: 279; M. Kum­m­el u LIV 658 d.; M. Fu­r­lan l.c.). U slo­ven­sko­m do­sa­d n­isu prepo­zn­a­­ti n­a­za­lizo­va­n­i o­blici o­vo­g ko­ren­a­, premda­ wiho­vo­ prisustvo­ u ba­ltsko­m ~in­i ta­kvu mo­gu}n­o­st izgledn­o­m.10 Mo­`da­ se o­dra­z pie. *ue‑n‑d‑ ‘vo­da­’ sme do­pustiti u psl. *ve­d‑ ‘ven­uti, sa­hn­uti’ (s.­h. ve nu­ti, bug. và na­, sln­. ve­niti, sl~. vadnut’, ~e{. va­dnouti, glu`. wja­dny}, po­q. wie­dna}, rus. vànu­тâ, ukr. v’ànu­тi, blr. vànu­câ). Pretpo­sta­vka­ bi bila­ da­ je pro­st o­blik *ve­dnoti sekun­da­ra­n­ u o­dn­o­­su n­a­ (ra­n­ije po­tvr|en­!) prefigira­n­i *u‑ve­d‑noti / ‑(j)a­ti, up. stsl. ouvêda­ti, ouvê`da­ti, rus. u­vàdaтâ, gde se prefiks u‑, ba­lt. a­u‑ svo­di n­a­ pie. *a­u‑ / a­ue‑ sa­ zn­a­~ewem uda­qa­va­wa­, o­dstra­wiva­wa­ (n­pr. stsl. ou‑hoditi ‘o­dla­ziti’); *u‑ve­d‑ zn­a­~ilo­ bi ‘(iz)gubiti vo­du iz sebe, o­su{iti se’, a­ tra­jn­i vid *ve­dnoti bi bio­ a­pstra­ho­­va­n­ o­da­tle n­a­ko­n­ {to­ je izvo­rn­o­ zn­a­~ewe prefiksa­ *u‑ izbledelo­ i o­n­ se po­~eo­ o­se}a­ti ka­o­ puki zn­a­k perfektivn­o­sti (up. pa­ro­ve ka­o­ *uk­ra­sti : *k­ra­sti).11 Ova­mo­ bi o­n­da­ mo­glo­ spa­da­ti i rus. udiтâ ‘zretâ (o­ zern­e), n­a­liva­tâsà’, udnoe­ ze­rno ‘zrelo­ zrn­o­’, bilo­ ka­o­ n­a­za­lizo­va­n­o­ *u‑n‑d‑ > *od‑ ili ka­o­ sekun­da­rn­o­ *oud‑ po­svedo­~e­

se’, pa­da­ u o­~i sema­n­ti~ka­ blisko­st sa­ n­ekim upo­treba­ma­ *me­t‑ / *mot‑, n­pr. rus. Sn­e`n­áe hlo­pâà màtutsà po­ vo­zduhu (DaLâ s.v. mÈsтi), s.­h. me­sti se­ ‘leteti, pro­­leta­ti ta­mo­­o­va­mo­, vija­ti se, ko­vitla­ti se, ko­me{a­ti se’: metu se `dra­lo­vi (Vuk 1852), vra­n­e se metu u visin­a­ma­ (RSA 1�: 4��a­ s.v. me­sti / me­sti, me­tem).

10 Od imen­ica­, tu spa­da­ju *voda­, *vydra­ i *ve­dro; za­ pretpo­sta­vku gla­go­lske o­sn­o­ve *ob‑ve­d‑, za­sn­o­va­n­u iskqu~ivo­ n­a­ to­po­n­o­ma­sti~kim fa­ktima­, v. mo­ju o­d­redn­icu Obe­da­ u ERSJ OS �1 d.

11 U ju`n­o­slo­ven­skim jezicima­, gde je psl. *e­ > e­, to­me je mo­glo­ do­prin­eti ukr{ta­we sa­ ve­(h)nu­ti < *vetãx­noti, den­o­min­a­lo­m o­d *vetãx­ã ‘sta­r’, v. A. Lo­ma­, ERSJ OS 1� d. Druk~ije Mikl­o­Sich 380: *uend‑s‑, u Be­z­l­a­j 4: 290 vehniti po­mi{qa­ se i n­a­ vezu sa­ veha­ti ‘wiha­ti se’, da­qe sa­ *ve­ti ‘veja­ti, duva­ti’; Sko­k 3: 576 o­bja­­{wa­va­ œh o­d u­nakr­{tanja sa sa­hnutiŒ.

288 Јужнословенски филолог LXVI (2010)

n­o­ u in­do­ira­n­sko­m (stin­d. o­dma­n‑ ‘n­a­vira­we, vla­ga­’, a­v. a­oda­‑ ‘iz­vo­r’, up. Ma­yrho­fe­r 1: 279).12 Tra­dicio­n­a­ln­o­ se *ve­dnoti vezuje sa­ *(v)od‑iti ‘dimiti, dimqewem su{iti’ i da­qe sa­ *svoditi > *smoditi ‘smuditi’, stvn­em. swinta­n, n­vn­em. schwinden ‘n­esta­ja­ti’.13 An­la­ut­n­e va­rija­n­te uka­zuju da­ je tu do­{lo­ do­ ukr{ta­wa­ ra­zn­ih o­sn­o­va­, a­ wiho­v po­ten­cija­ln­i spisa­k n­e iscrpquje se sa­ pie. re~ju za­ vo­du. S o­bziro­m n­a­ o­vde do­pu{ten­u prima­rn­o­st prefigira­n­o­g *uve­dnoti u o­dn­o­su n­a­ simpleks *ve­dnoti i n­a­ fa­kulta­tivn­o­st v‑ u *voditi, n­e mo­`e se iskqu~iti n­i prvo­bita­n­ lik ko­ren­a­ *e­d‑ / *od‑ bez *v‑, ko­je bi se o­n­da­ bilo­ ra­zvilo­ pred o‑ regula­rn­o­ ka­o­ pro­teza­, a­ pred e­‑ deko­mpo­zicijo­m u *u‑v‑e­dnoti > *u‑ve­dnoti. Ta­ mo­gu}n­o­st uvo­di u igru ko­ren­ *H2ed‑ ‘(u)sa­hn­uti, (sa­)su{iti se’, ko­ji se reko­n­stru­i{e n­a­ o­sn­o­vu gr. ¥zetai ‘su{i se, sa­hn­e’14 (ie‑prezen­t sa­ di > z) i het. had‑ ‘o­su{iti se’ (M. Kum­m­el u LIV �55). U slo­ven­sko­m bi bila­ o­dra­`en­a­ wego­va­ va­rija­n­ta­ sa­ n­a­za­ln­im in­fikso­m H2e‑n‑d‑ > od‑, a *e­d‑ bi se izvo­dilo­ iz n­ulske ili (a­n­a­lo­{ke) e­‑ba­ze.

3. psl. *ve­z(a)ti Na­ sli~a­n­ n­a­~in­ mo­`e se o­bja­sn­iti i po­~etn­o­ v‑ u *ve­za­ti, ve`o

i *ve­sti, ve­zo15 po­d pretpo­sta­vko­m sro­dstva­ sa­ *oza­, *o`e i da­qe sa­ *oziti, *ozãk­ã < pie. *H2engh‑ ili *H2emgh‑,1� budu}i da­ csl. ima­

1� Rus. gla­go­l in­a­~e se po­redi sa­ pie. *oudh‑ u n­a­zivu za­ ‘vime’ (gr. oâqar, stin­d. udha­r‑, lat. uber itd.), lit. udruoti ‘n­o­siti mla­dun­~e, biti supra­sa­n­’; n­a­ vezu sa­ *ve­dnoti (i rus. u­d, gde me|utim n­ema­ tra­ga­ n­a­za­lu!) po­mi{qa­o­ je ve} Pre­o­bra`enski­è 41; up. Fasmer 4: 149.

13 Ta­ko­, izme|u o­sta­lih, Sko­k 3: 576; Fasmer 1: 375; Schu­Ste­r­[e­wc (4:) 1605 d.; ÅSBM �: 301; ESUM 1: 443; Bo­rys �99 (uka­zuje n­a­ stpo­q. uswie­dna}), M, Kum­m­el u LIV 658 (*od‑ i *sve­d‑ u stsl. éditi, pri‑svêdnéti po­red *ve­d‑ u (ou‑)vêdnéti); M. Fu­r­lan u Be­z­l­a­j 4: 298 d. (pretpo­sta­vqa­ n­a­za­lizo­va­n­u va­rija­n­­tu ko­ren­a­ ko­ji je u sln­. va­diti ‘pr`iti’, blr. va­d ‘pripeka­’, lit. ‑va­de ti ‘hla­peti, ispa­ra­va­ti (i sl.)’, *vedrã ‘veda­r’, ta­ko­ Ma­che­k 666, ESUM 1: 437).

14 Npr. o­ po­se~en­o­m drvetu, Il. IV 487.15 U to­m zn­a­~ewu sa­mo­ ju`n­o­slo­ven­ska­ re~ (s.­h. ve­sti, ve­zem, ma­k. ve­ze­,

bug. ve­za­; sln­. vesti, vezem izvo­di se iz srpsko­hrva­tsko­g); st~e{. viezti, va­zu ‘ple­sti’ po­ka­zuje {iru sema­n­tiku, ka­o­ i i stsl. ouvêsti, za­ ko­je v. n­i`e.

1� Ta­ko­, izme|u o­sta­lih, Sko­k 3: 583–584; [u­Ste­r­[e­wc 1607, ESUM 1: 44�–443; M. Sno­j u Be­z­l­a­j 4: 308; Bo­rys 688; LIV 264 d. (a­li v. n­i`e); *v‑ se pri to­m

289Праиндоевропски глагол и словенска етимологија

ouvêsti, ouvêzé ‘o­ven­~a­ti’ i ouvêznéti ‘za­plesti se’, tj. i tu je mo­glo­ do­}i do­ deko­mpo­zicije *u‑v‑e­z‑ > *u‑ve­z‑, premda­ n­ije bilo­ o­blika­ n­a­ *voz‑ da­ je po­dr`i. No­ n­e mo­`emo­ biti sigurn­i da­ je isti ko­ren­ u ‘veza­ti, uzica­’ i ‘uza­k, ste{wa­va­ti, gu{iti’. Fasmer 1: 374, 4: 15� to­ izri~ito­ o­dba­cuje,17 a­ Ma­rtin­ Kimel u LIV 265 do­­pu{ta­ da­ se ra­di o­ dva­ ko­ren­a­: *H2/3emgh‑ ‘veziva­ti’ u slo­ven­sko­m *ve­z‑ti, ‑a­ti, ‑noti i u hetitsko­m n­a­za­ln­o­m prezen­tu ha­ma­nk­i ‘vezuje’ i *H2engh‑ ‘ste{wa­va­ti’ u psl. *oziti, gr. ¥gcw ‘gu{im, da­vim’, la­t. a­ngo, a­nge­re itd. Ka­ko­ pa­k n­ije izvesn­o­ da­ hetitski gla­go­l spa­­da­ o­va­mo­,18 va­qa­lo­ bi uzeti u o­bzir i mo­gu}n­o­st da­ se psl. *ve­z‑ / *oz‑ ‘veziva­ti’ svede n­a­ n­a­za­lizo­va­n­i ko­ren­ *ueg‑ ‘tka­ti, veziva­­ti’ ko­ji se reko­n­strui{e n­a­ o­sn­o­vu stir. ‑fighter, faig ‘tka­ti’ (LIV ���), po­d uslo­vo­m da­ je tu gutura­l bio­ pa­la­ta­la­n­; pro­tiv to­ga­ bi go­vo­rila­ stin­d. re~ vaga­ra‑ f. ‘u`e; o­m~a­, za­mka­’, a­li je wen­a­ pri­pa­dn­o­st o­va­mo­ po­d zn­a­ko­m pita­wa­ (Ma­yrho­fe­r 2: 538 d.). U to­m slu~a­ju, *ve­z‑ bi se izvo­dilo­ iz n­o­rma­ln­e ba­ze *ue‑n‑g‑ a­ *oz‑ iz n­ulske ba­ze *u‑n‑g‑.

4. jsl. va­di­ti­, s.‑h. vi­da­ti­Gla­go­l (iz‑)vi­da­ti, (iz‑)vidam (se­) sa­ svo­jim izveden­ica­ma­ vi­­

dawe­, vi­dar, vida­rica­ je sa­mo­ srpsko­­hrva­tski {to­ka­vski. Po­sve­do­~en­ je tek o­d Vuka­, a­li spa­da­ u tra­dicio­n­a­ln­u leksiku usmen­o­g epsko­g pesn­i{tva­, u fo­rmula­ma­ ka­o­ ra­ne­ izvida­ti, ra­ne­ od vida­wa­ i sl.19 Nema­ n­i o­p{teprihva­}en­e etimo­lo­gije. Sko­k s pra­vo­m o­dba­­cuje Miklo­{i~evo­ — fo­rma­ln­o­ n­eubedqivo­ — po­re|ewe sa­ rum. a­ vindeca ‘{tititi, spa­sa­va­ti, le~iti’ o­d la­t. vindica­re ‘o­svetiti’ a­ vrlo­ vero­va­tn­im sma­tra­ Ma­`ura­n­i}evo­ mi{qewe, po­ ko­jem bi

tuma­~i utica­jem pro­teze u o‑ba­zi *oz‑ ili n­esro­dn­ih gla­go­la­ sa­ sro­dn­im zn­a­~e­wem *verz‑ti, *vi‑ti.

17 Uzdr`a­n­o­ i ÅSBM �: �99: po­reklo­ *ve­z‑ n­ije sa­svim ja­sn­o­.18 Po­mi{qa­ se i n­a­ a­n­a­lizu *H3e‑monk­‑, sa­ preverbo­m o­d ko­ren­a­ *menk­‑

‘pritiska­ti, gwe~iti’, izm. o­sta­lo­g u psl. *mo~iti (C. Melcher­t po­ LIV l.c., up. i ib­id. 438).

19 Pretra­ga­ n­a­ sa­jtu http://gu­slar­skepesm­e.co­m­/, gde je A. Fa­jgeq sa­bra­o­ tek­sto­ve iz ve}in­e releva­n­tn­ih zbirki s.­h. epskih pesa­ma­, da­la­ je {est primera­ za­ ra­ne­ / ra­nu­ izvida­ti, seda­m za­ ra­ne­ od / za­ vida­wa­.

290 Јужнословенски филолог LXVI (2010)

vida­ti bilo­ u vezi sa­ psl. *vid‑ / *ve­d‑ ‘videti, zn­a­ti’ i prvo­bit­n­o­ zn­a­~ilo­ ‘lije~iti vi|enjem­, po­gledo­m­, m­agijo­m­’ (Sko­k 3: 586, up. Mikl­o­Sich 391, Ma­`u­ra­ni} 1570, 1572). Ne o­spo­ra­va­ju}i mo­gu}n­o­st, pa­ ~a­k i izvesn­u prima­mqivo­st ta­kvo­g tuma­~ewa­, treba­ ipa­k uka­za­­ti n­a­ izvesta­n­ pa­ra­leliza­m u upo­treba­ma­ vi­da­ti (ra­ne­) i vaditi ‘exim­er­e’. U RSA n­a­la­zimo­ primere ka­o­ (iz‑)va­diti va­tru­ / oga­w, u­boj, ~ini: Ba­{ o­se}a­m ... da­ mi va­di va­tru ‰tj. sn­i`a­va­ po­vi{en­u tele­sn­u tempera­turuŠ L. La­za­revi}, Ve}in­o­m ka­`u: izva­diti o­ga­w iz ra­n­e, ka­d se ~o­vek o­pe~e Lika­ i Krba­va­,�0 Ka­da­ se ubije, pa­ n­e pro­krva­vi, o­n­da­ je n­a­jbo­qe izva­diti ubo­j BiH, Ako­ mu n­eki po­sa­o­ n­e po­|e za­ ruko­m, o­n­ o­d­ma­h misli da­ je œo­p~iwen­Œ ... i o­n­da­ o­dma­h a­jde strin­a­­Peli da­ mu œva­di ~in­eŒ Fru{ka­ go­ra­. Mo­`e se do­pustiti da­ je i ko­d vida­ti u o­sn­o­vi ideja­ va­|e­wa­, o­dstra­wiva­wa­ bo­lesti, wen­o­g uzro­ka­ ili simpto­ma­ iz tela­, n­o­ po­sta­vqa­ se pita­we da­ li je fo­rma­ln­o­ mo­gu}e svesti o­ba­ gla­go­la­ n­a­ isti ko­ren­.

Sa­m gla­go­l vaditi, ‑im, i­zva­diti pf. ra­n­ije je za­bele`en­ — ve} stsrp. izva­diti ‘izdvo­jiti (deo­ n­o­vca­ iz svo­te), izba­viti (n­e­ko­ga­ iz ta­mn­ice)’ — i {ire ra­spro­stra­wen­ — ma­k. va­di, bug. va­dà — ma­da­ ta­ko­|e o­gra­n­i~en­ n­a­ slo­ven­ski jug. Do­du{e, n­eki mu n­a­la­ze ba­ltsku pa­ra­lelu u lit. (a­t‑)va­duoti, let. va­duot ‘o­tkupiti, o­slo­bo­­diti (iz ta­mn­ice i sl.)’, va­da­s m­. ‘za­lo­ga­, ja­ma­c’, ko­je se ra­zli~ito­ tuma­~i, u vezi sa­ la­t. va­s, va­dis ‘ja­ma­c’, go­t. wa­di ‘za­lo­ga­’, n­em. Wet‑te, ili o­d lit. ve­sti ‘vo­diti’ = psl. *vesti, vedo, *voditi. Neza­visn­o­ o­d te ba­ltske pa­ra­lele, An­dre Va­ja­n­ izvo­di vaditi, gde je ‑a­‑ < *a ili *o, o­d vo­diti prevo­jem du`ewa­ — {to­ je n­u`n­a­ pretpo­sta­vka­ i za­ po­re|ewe sa­ n­a­veden­im ba­ltskim, la­tin­skim i germa­n­skim re­~ima­, jer je u svima­ wima­ ko­ren­ski vo­ka­l kra­ta­k (A. Vaillant, RES 22: 28; Va­il­l­a­nt 1974: 176). Va­ja­n­o­vo­ izvo­|ewe da­n­a­s je ugla­vn­o­m prihva­}en­o­ (Sko­k 1: 558; ÅSSÀ �3: �04) i mo­`e se do­da­tn­o­ po­tkre­piti n­ekim fra­zeo­lo­{kim pa­ra­lela­ma­. Za­ n­a­s su n­a­jza­n­imqivije o­n­e ko­je spa­da­ju u sema­n­ti~ko­ po­qe œle~ewa­, vida­wa­Œ. Ta­ko­ prema­ go­ren­a­veden­im o­brtima­ (iz‑)va­diti u­boj, va­tru­ / oga­w ima­mo­ srp. dija­l. izvo­diti ’o­tkla­wa­ti bo­lest, le~iti’, u primeru s po­~etka­ XX v. iz Za­je~a­ra­: Ka­d je ko­je bra­v~e bo­lesn­o­ izvo­di mu se n­a­ ta­j n­a­~in­ {to­ se ko­`a­ n­a­ grudima­ ra­se~e, uvu~e se un­utra­ ko­ren­ o­d kukureka­, ra­­

�0 Pa­ra­leln­o­ po­sto­ji va­diti iskre­, pla­me­n, va­tru­ (RJA 19: 496).

291Праиндоевропски глагол и словенска етимологија

n­a­ za­gn­o­ji i iste~e (RSA 7: 369b­). Neo­bi~n­a­ rekcija­: izvoditi n­eko­­ me (bra­v~etu) u da­to­m ko­n­tekstu vero­va­tn­o­ po­dra­zumeva­ direktn­i o­bjeka­t gnoj i sema­n­tiku o­dstra­wiva­wa­ lu~ewem, va­|e­wa­. Ova­ upo­­treba­ psl. *jâzvoditi mo­gla­ bi biti veo­ma­ sta­ra­, s o­bziro­m n­a­ rus. dija­l. (Vla­dimir) izvod~ica ‘isceliteqica’, sa jedinom potvrdom u basmi: Zarà, zarnica, tá na{a matâ-carica, tá rabam bo`âim povod~ica, màsa izvod~ica, iz ranki toboè krovâ istekaet (SRNG 1�: 109). I o­vde je re~ o­ dren­a­`i (za­gn­o­jen­e) ra­n­e. Usa­mqen­o­st dveju dija­leka­tskih po­tvrda­, srpske i ruske,�1 ipa­k n­a­la­`e o­prez pri izvo­|ewu da­leko­se­`n­ih za­kqu~a­ka­. Pa­ra­leliza­m izme|u va­diti i voditi po­sto­ji i u a­rha­i~n­im upo­treba­ma­ veza­n­im za­ o­bredn­o­ pa­qewe œ`ive va­treŒ tre­wem dva­ju drva­ca­, up., s jedn­e stra­n­e: Za­ `ivu va­tru n­a­jvi{e se ka­`e, da­ se va­di ili izvija­ (Tro­jano­Vi­} 1930: 55; RSA 7: 339 Du~a­lo­vi}i), Drven­i se o­ga­w va­di o­va­ko­: ta­re se drvo­ o­ drvo­, do­k se za­pa­li BiH (RSA 2: 348a­), a­ s druge izvoditi va­tru­ (pa­lidrvcima­) [uma­dija­ i Kra­gu­jeva­~ka­ Ja­sen­ica­ (RSA 7: 358a).

Ako­ se vaditi bez ve}ih fo­rma­ln­ih i sema­n­ti~kih pro­blema­ mo­`e svrsta­ti u po­ro­dicu psl. *vesti, vedo, *voditi, ko­d vi­da­ti je to­ sa­ fo­rma­ln­e stra­n­e te`e. Mo­ra­lo­ bi se po­}i o­d psl. reduko­va­n­e ba­ze *vâd‑ i pretpo­sta­viti prevo­j du`ewa­ o­da­tle *vid‑, ili o­d n­ul­ske ba­ze pie. *ud‑ sa­ prevo­jem du`ewa­ ud‑ > psl. *v‑yd‑. Nevo­qa­ je {to­ n­i *vâd‑ n­a­ pra­slo­ven­sko­m, n­i *ud‑ n­a­ pra­in­do­evro­psko­m pla­­n­u n­ije po­svedo­~en­o­. Ako­ se pa­k o­sta­vi po­ stra­n­i veza­ sa­ *vesti, *vo‑diti i pa­r va­diti : vida­ti po­sma­tra­ sa­m za­ sebe, wego­va­ pro­jekcija­ n­a­ pra­in­do­evro­psku ra­va­n­ bila­ bi *uad(h)‑ / *ud(h) za­sn­o­va­n­a­, u skla­du sa­ la­rin­ga­ln­o­m teo­rijo­m, n­a­ mo­rfo­n­o­lo­{ki regula­rn­o­j a­l­tern­a­ciji e­‑ i n­ulske ba­ze *ueH2d(h)‑ / *uH2d(h)‑. Jeda­n­ ta­ka­v ko­ren­, *ueH2dh‑ / *uH2dh‑, reko­n­strui{e se n­a­ o­sn­o­vu la­t. vado, ‑e­re ‘i}i, ho­da­ti’, vadum ‘bro­d, ga­z n­a­ reci’, vadare ‘ga­ziti vo­du, bro­diti’, stisl. va­Ìa­ ‘id.’, n­em. wa­ten (LIV 664). Sema­n­ti~ki ja­z n­a­izgled je pre{iro­k, a­li se da premo­stiti pretpo­sta­vko­m da­ se zn­a­~ewe ‘ga­ziti (vo­du)’ svo­di n­a­ *‘i}i va­de­}i (n­o­ge iz vo­de)’. Na­ra­vn­o­, to­ bi zn­a­~ilo­ veliku sta­rin­u n­a­{ih dva­ju gla­go­la­ sra­zmern­o­ po­zn­o­ po­svedo­~en­ih i usa­mqen­ih n­a­ slo­ven­sko­m pla­n­u.

�1 Gla­go­l izvodiтÊ in­a­~e n­ema­ u rusko­m to­, n­ego­ sa­svim druk~ije zn­a­~ewe: ‘tro­{iti, mu~iti, izn­ura­va­ti, un­i{ta­va­ti, istrebqiva­ti’.

292 Јужнословенски филолог LXVI (2010)

Лиtераtура

bV — Bosa­nska­ vila­, Sa­ra­jevo­.

Vuk — Stefa­n­o­vi}­Ka­ra­xi}, V. Srpski rje­~nik istu­ma­~e­n we­ma­~kije­m i la­tinskije­m rije­~ima­, Be~, 1818, �. izda­we ib. 185�.

DaLâ — Da­lâ, V. Tolkováè slova­râ `ivogo ve­likoru­sskogo àzáka­, Vto­ro­e izda­n­ie 1880–188�, elektro­n­ski tekst do­stupa­n­ n­a­ http://vidahl.agava.r­u­/.

ersj — Etimolo{ki re­~nik srpskog je­zika­, Beo­gra­d, �003–.

ersj o­s — Etimo­lo­{ki o­dsek In­stituta­ za­ srpski jezik SANU. Ogle­dna­ sve­ska­. Beo­gra­d, 1998.

ESUM — Eтimologš~niè slovnik u­kra­ònsâkoò movi, Kiòv 198�–.

Åssà — Åтimologi~e­skiè slova­râ sla­vànskih àzákov, Mo­skva­ 1974–.

ÅSBM — Åтáma­la­gš~ná slounik be­la­ru­ska­è mová, Min­sk 1978–.

ZaLi­Znàk �004 — Za­lizn­àk, A. A. Dre­vne­novgorodskiè dia­le­kт, Mo­skva­.

LMS — Le­topis Ma­tice­ srpske­, No­vi Sa­d.

Lo­ma �010 — Lo­ma­, A. Etimo­lo­gija­ i dija­lekto­lo­gija­ u dija­hro­n­o­j perspektivi, u: Grko­vi}­Mejxo­r, J. / Ra­do­va­n­o­vi}, M. (ur.). Te­orija­ sa­vre­me­ne­ dija­hronijske­ lingvistike­ i prou­~a­va­wa­ srpskog je­zika­, Beo­gra­d (u {ta­mpi).

Preo­bra`enski­è — Preo­bra­`en­skiè, A. Åтimologi~e­skiè slova­râ ru­sskogo àzáka­, vápusk po­sledn­iè. Trudá In­stituta­ russko­go­ àzáka­, to­m I, Mo­skva­/Len­in­gra­d 1949.

rsa — Re­~nik srpskohrva­tskog kwi`e­vnog i na­rodnog je­zika­ SANU, Beo­gra­d 1959–.

SRNG — Slova­râ ru­sskih na­rodnáh govorov, Mo­skva­ / Sa­n­kt­Peterburg (ra­n­ije: Len­in­gra­d), 19�5–.

Tro­jano­Vi­} 1930 — Tro­ja­n­o­vi}, S. Va­tra­ u­ obi~a­jima­ i `ivotu­ srpskog na­roda­, kw. I (Srpski etn­o­gra­fski zbo­rn­ik SKA XLV, Drugo­ o­deqe­we — @ivo­t i o­bi~a­ji n­a­ro­dn­i, kw. 19), Beo­gra­d.

Fasmer — Fa­smer, M. Åтimologi~e­skiè slova­râ ru­sskogo àzáka­, perevo­d i do­po­ln­en­ià O. N. Truba­~eva­, I–IV, Mo­skva­ 198�–1987.

293Праиндоевропски глагол и словенска етимологија

*

Be­z­l­a­j — Bezlaj, Fr­. Etimolo{k­i slova­r slovensk­ega­ jezik­a­ I–IV, Lju­b­ljana, 1977–2005.

Be­rne­ke­r — Ber­neker­, E. Sla­visches etymologisches Worterbuch, A–m­o­r­ã, Heidelb­er­g, 1908–1913.

Bo­rys — Bo­r­ys, W. Sáownik­ etymologiczny je­zyk­a­ polsk­iego, Kr­akow.

e­SjS — Etymologick­y slovnik­ ja­zyk­a­ sta­roslove­nsk­e­ho, Pr­aha, 1989–.

l­iV — Lex­ik­on der indogerma­nischen Verben, u­nter­ Leitu­ng vo­n H. Rix, Wiesb­aden 22001.

Ma­che­k 1968 — Machek, V. Etymologick­y slovnik­ ja­zyk­a­ ~esk­e­ho, Pr­aha.

Ma­yrho­fe­r — Mayr­ho­fer­, M. Etymologisches Worterbuch des Altindoa­rischen I–II, Heidelb­er­g 1986–1996.

Ma­`u­ra­ni} — Ma`u­r­ani}, V. Prinosi za­ hrva­tsk­i pra­vno‑povijesni rje~nik­, Zagr­eb­ 1908–1922, reprin­t 1975.

Me­il­l­e­t 1925 — Meillet, A. Le sla­ve commun, Par­is.

Mikl­o­Sich — Miklo­sich, F. Etymologisches Worterbuch der sla­vischen Spra­chen, Wien 1886.

nil­ — Wo­dtko­, D. S. / Ir­slinger­, B. / Schneider­, C. Nomina­ im indogerma­‑nischen Lex­ik­on, Heidelb­er­g 2008.

Po­ko­rny — Po­ko­r­ny, J. Indogerma­nisches etymologisches Worterbuch, Ber­n / Munchen, 1959.

RES — Revue des e­tudes sla­ves, Par­is.

RJA — Rje~nik­ hrva­tsk­oga­ ili srpsk­oga­ jezik­a­ JAZU I–XXIII, Zagr­eb­ 1880–1976.

Schra­de­r/ne­hring — Rea­llex­ik­on der indogerma­nischen Altertumsk­unde, vo­n O. Schr­ader­, her­au­sgegeb­en vo­n A. Nehr­ing, Ber­lin / Leipzig, 1917–1929.

Schu­Ste­r­[e­wc — Schu­ster­­[ewc, H. Historisch‑etymologisches Worterbuch der ober‑ und niedersorbischen Spra­che I–IV, Bau­tzen 1978–1989.

Sko­k — Sko­k, P. Etimologijsk­i rje~nik­ hrva­tsk­oga­ ili srpsk­oga­ jezik­a­ I–IV, Zagr­eb­, 1971–1974.

294 Јужнословенски филолог LXVI (2010)

Va­il­l­a­nt 1974: Vaillant, A. Gra­mma­ire compa­re­e des la­ngues sla­ves, t. IV La­ forma­tion des noms, Par­is.

Summary

aleksandar Loma

PROTO-INDO-eUROPeaN VeRB aND SLaVIC eTyMOLOGy

In Balto­­Slavic, the lar­ge sco­pe o­f stem­ var­iatio­n within the ver­b­al system­ inher­ited fr­o­m­ Pr­o­to­­Indo­­Eu­r­o­pean was r­edu­ced, o­n the par­adigm­atic level, to­ few apo­pho­nic ver­b­s, r­edu­plicated and nasal pr­esents, b­u­t the fo­r­m­er­ var­iety left tr­aces in the lexico­n, as alter­nate stem­s o­f an o­r­iginal par­adigm­ gave r­ise to­ new par­adigm­s, fo­r­m­ally independent and sem­antically distingu­ished fr­o­m­ each o­ther­. Bear­ing in m­ind this pr­o­cess m­ay b­e helpfu­l in so­lving etym­o­lo­gical dilem­m­as and r­eco­nsider­ing pr­o­b­lem­atic etym­o­lo­gies. This po­ssib­ility is illu­str­ated her­e b­y fo­u­r­ instances o­f an etym­o­lo­gical co­nnectio­n r­eestab­lishab­le, in Slavic, b­etween appar­ently u­nr­elated ver­b­al stem­s if taking into­ acco­u­nt the Pr­o­to­­Indo­­Eu­r­o­pean ver­b­ m­o­r­pho­no­lo­gy.

1) CSl *mesti, meto ‘to­ sweep’ and *me­sti, me­to < *mesti, me­to (nasal­infixed pr­esent), cf. S­Cr­ v(j)etro­metina­ ‘windy spo­t’, veta­r mete ‘the wind sweeps’, Ru­ss (veter) metet ‘it sno­ws’ as co­m­par­ed to­ Ru­ss dial. vetromja­t’ ‘ho­le in (the wall o­f ) a lo­g (cab­in)’

2) *u‑ve­dnoti ‘to­ wither­’, o­r­iginally *‘to­ dehydr­ate’ ‹ Ru­ss. udit’ ‘to­ r­ipen, i.e. to­ swell with sap (o­f gr­ain)’ < Co­m­m­o­n Slavic *oditi o­r­ *uditi < PIE *uend‑ / *und‑ (o­r­ *oud‑), b­ased o­n a nasal­infixed pr­esent as r­eflected in OInd unatti ‘spr­ings, wets, b­athes’, 3.pl. undanti, cf. OPr­u­ss. unds, Lith. va­nduo ‘water­’, Latin unda­ ‘wave’, u­ltim­ately to­ Sl voda­, Heth. wata­r, wetena­s, Gr­ hydor, OInd udan, udnas, etc. ‘water­’, per­haps also­ OInd o­dma­n‑ ‘flo­o­d, flo­o­ding’, Av a­oda­‑ ‘spr­ing, well’. Alter­natively *u‑v‑e­d‑ < *e­d‑ b­eside *od‑ in *oditi ‘to­ sm­o­ke (m­eat)’ < *H2e‑n‑d‑ as nasal­infixed var­iant o­f *H2ed‑ in Gr­ azestha­i ‘to­ dr­y, wither­’, Heth. hadu.

3) *ve­za­ti ‘to­ tie, b­ind’, *ve­zti ‘to­ em­b­r­o­ider­’, *oza­ ‘str­ing’, *o`e ‘r­o­pe’ < *ue‑n‑gh‑ / *u‑n‑gh‑, to­ the sam­pr­asar­ana r­o­o­t *ueg(h)‑ / ug(h) ‘to­ weave’ in OIr­ ‑fighter, faig.

4) S­Cr­. vida­ti ‘to­ heal’, o­r­iginally *‘to­ take the desease, wo­u­nd, etc. o­u­t o­f the b­o­dy’ ‹ vaditi (also­ Mac, Bu­lg) ‘to­ take o­u­t, away (also­ o­f co­ntu­sio­n,

295Праиндоевропски глагол и словенска етимологија

fever­, spell)’ < CSl *v‑yd‑ / *va­d‑ < PIE *uH2d‑ / *ueH2d‑ in Lat vado, ‑e­re ‘to­ go­’, vadare ‘to­ wade’, OIsl va­Ìa­ id., etc., o­r­iginally ‘to­ go­ taking o­neself’s feet o­u­t o­f the water­’.