VISOK KRVNI PRITISAK ŠTA TO ZNAČI I ŠTA SE TU MOŽE URADITI?

HIPERTONIJA. Tekst & produkcija: Relevantnost u saradnji sa docentom Fredrik H. Nyström

Stanje bez simptoma. Visok krvni pritisak je stanje kojem obično ne prethode nikakvi simptomi, ali koje znači povečanu opasnost od različitih bolesti kao što su srčani udar, srčana insuficijencija ili srčani infarkt. Visok krvni pritisak, ili hipertonija kako se takođe zove ovo oboljenje, obični se definiše kao krvni pritisak koji je viši od 140 mmHg sistolno i/ili 90 mmHg dijastolno. Granice visokog krvnog pritiska su se, međutim, postepeno smanjivale. To je posledica toga što se sada može pokazati bolja prognoza i kod lečenja čak neznatno povišnog krvnog pritiska. Hipertonija se jedva može nazvati oboljenjem s obzirom da se simptomi retko javljaju. Ona je prvenstveno rizično stanje. Oko 30 % svih starijih šveđana ima visok krivni pritisak, što je dakle uobičajeno stanje, posebno kod starijih osoba. Postoji i veza između hipertonije, viška telesne težine i nedostatka rekreacije, što prouzrokuje visok krvni pritisak kod toliko velikog broja stanovnika Švedske.

KRVNI PRITISAK. Meriti krvni pritisak. Po pravilu se krvni pritisak meri pomoću sfigmomanometra i stetoskopa. Na manometru obujmice se registruje pritisak, a istovremeno se pomoću stetoskopa sluša nad krvnim sudom čiji se pritisak meri.

Prilikom merenja krvnog pritiska se gumeni balon u obujmici napumpava, da bi se tok krvi zaustavio i puls nebi čuo. Zatim se vazduh u obujmici polako ispušta kako bi krv ponovo mogla prolaziti. Pritisak koji manometar obujmice pokazuje kada krv prolazi, to jest kad se čuju prvi slabi zvuci pulsa, je sistolni pritisak (gornji pritisak). To je pritisak koji srce prouzrokuje prilikom ispumpavanja krvi jednim otkucajem srca. Radi utvrđivanja dijastolnog krvnog pritiska (donjeg pritiska), treba nastaviti smanjenje pritiska u obujmici dok ne nestanu svi zvuci pulsa. Kad se više ne čuje nijedan zvuk pulsa u stetoskopu, manometar obujmice pokazuje postojeći pritisak između otkucaja srca. To je dijastolni krvni pritisak. U pisanoj reči se gornji pritisak uvek najpre spominje a zatim donji pritisak. Na primer 120/80 mmHg, pri čemu 120 je sistolni pritisak a 80 dijastolni krvni pritisak.

Iako se pritisak meri na nadlaktici, interesantan je ustvari pritisak u srcu. Zato mesto koje obujmica pritiska mora biti u visini srca. Ukoliko se obujmica stavi iznad srca pritisak će biti suviše nizak, a ako se stavi ispod visine srca merenje će lažno pokazati previsok pritisak

KUĆI NAJLEPŠE. Pritisak varira. Krvni pritisak znatno varira zavisno od toga šta radite i kako se osećate. Pritisak je po pravilu najniži u toku noći. Zatim pritisak se može povisiti do 200 mmHg kod velikog napora, a što je potpuno normalno. Varljiva hipertonija prouzrokovana ”belim mantiljima.” Mnogi pacijenti imaju znatno niži krvni pritisak kući nego kad ga izmere u domu zdravlja ili bolnici. Radi dobijanja što verodostojnijeg i detaljnijeg merenja, može se koristiti tako zvani pokretni merač koji u toku 24 sata automatski meri pritisak 1-3 puta na sat. Zahvaljujući ovoj tehnici otkrilo se da oko 10 % onih koji imaju visok krvni pritisak u lekarskoj ordinaciji, ustvari imaju potpuno normalan krvni pritisak kod kuće. Obično je krvni pritisak cirka 10 mmHg niži kući nego u ordinaciji, tako da se smatra da je dobar krvni pritisak kod kuće oko 130/80 mmHg.

Ukoliko želite, možete kupiti merač krvnog pritiska i sami meriti pritisak kod kuće. Vodite samo računa o tome da uporedite svoj merač sa kalibriranim meračem u, na primer, lekarskoj ordinaciji. Posebno merači koji registruju krvni pritisak u zglobu šake, naginju ka tome da ne budu uvek baš najprecizniji.

KREĆITE SE. Zašto baš vi? Ukoliko patite od visokog krvnog pritiska, nivo vašeg krvnog pritiska je najčešće stalno visok, a istovremeno ste skloni povišenom krvnom pritisku kod stresa ili napora.

Ukoliko je prilikom više merenja ustanovljeno da je pritisak viši od 140/90 mmHg, obično dijagnoza glasi visok krvni pritisak. U tom slučaju lekar uzima seriju uzoraka krvi i vrši eventualno i nekoliko specijalnih pregleda kako bi pokušao utvrditi uzroke povišenog krvnog pritiska. U 90 % slučajeva posebno objašnjenje se ne pronađe. U preostalih 10 % slučajeva krvni pritisak se često objašnjava oboljenjem bubrega ili viškom lučenja nekog hormona koji povisuje krvni pritisak. U Švedskoj visok krvni pritisak se često povezuje sa viškom telesne težine i nedostatkom rekreacije. Sedenje i višak telesne težine, a posebno debljina trbuha, dovodi do toga da organizam postaje manje senzitivan na insulin, hormon koji reguliše količinu šećera u krvi. Kako bi kompenzirao tu nesenzitivnost organizam treba povećati količinu insulina. A to često dovodi do toga da se krvni pritisak povisuje na način koji je, nažalost, u više pogleda nepoznat. Zna se međutim sigurno da rekreacija povećava insulinsku senzitivnost, a što dovodi do pada krvnog pritiska.

Neki ljudi mogu imati visok krvni pritisak a da pri tome uopšte nemaju viška telesne težine. Visok krvni pritisak uz nizak donji pritisak javlja se često kao znak ukočenih krvnih sudova i može biti posledica starosti ili drugih faktora, kao što su dugogodišnje pušenje ili visok postotak kolesterola u organizmu. Stres uzrokuje povišeni krvni pritisak, kako kod onih sa normalnim tako i kod onih sa visokim krvnim pritiskom. Ovo, međutim, samo po sebi ne prouzrokuje oboljenje hipertoniju. Obično skoro uvek postoje jaki rizični faktori hipertonije, kao što su višak telesne težine, nedostatak rekreacije ili nasledna sklonost, pre nego što se hipertonija razvije. Najuobičajeno je da dijastolni pritisak pada posle srednjih godina a da se sistolni pritisak povisuje.

PRATEĆE BOLESTI. Posledice krvnog pritiska. Visok krvni pritisak je vezan za veću opasnost od pre svega srčanog udara, srčanog infarkta i srčane insuficijencije. Lečenje krvnog pritiska lekovima koji spuštaju krvni pritisak smanjuje opasnost od srčanog udara za do 50 % a srčanog infarkta za oko15-30%. Visok krvni pritisak znači i veću opasnost od drugih bolesti kao što su dijabetes i povišeni postotak masti u krvi. Zato bi trebali kontrolisati kako nivo masti tako i nivo šećera u krvi.

U većini slučajeva visok krvni pritisak ne pokazuje nikakve simptome. Samo kod vrlo visokog krvnog pritiska uočljiv je njegov uticaj na opšte stanje u obliku loše kondicije i teške glavobolje. U zadnje vreme se, međutim, primećuje da čak i prosečna hipertonija može, ukoliko se ne leči u dovoljnoj meri, dovesti do češće ”obične” glavobolje. Pušenje, kafa i alkohol. Pušenje, ustvari, ne utiče u tolikoj meri na krvni pritisak. Ono predstavlja veću opasnost od zakrečenja kvnih sudova a samim time i od srčanog infarkta i srčanog udara, i zato je dobro prestati pušiti. Kafa takođe utiče na krvni pritisak u relativno umerenoj meri.

Konzumacija alkohola ima, međutim, komplikovano, ponekad i vrlo očito dejstvo. Mnogo studija je pokazaklo da umerena konzumacija alkohola povoljno utiče na opasnost od zakrečenja krvnih sudova i dijabetes. Umerena konzumacija znači 2-3 čaše vina na dan za muškarce a polovina te količine za žene. Prilikom velike konzumacije postiže se, međutim, suprotno dejstvo a krvni pritisak se povisuje. Da li ste svesni činjenice da ukoliko pijete mnogo, trebate o tome razgovarati sa lekarom, kako bi i to uključio u lečenje? Nije poznato da li su lekovi protiv visokog krvnog pritiska štetni u kombinaciji sa alkoholom, tako da možete piti i lekove ako ih je prepisao lekar, iako pijete više nego što je ustvari korisno za vas.

NAČIN ŽIVOTA. Terapija – mnogo više od lekova. Kod blago povišenog krvnog pritiska, oko 140/90 mmHg, vredi pokušati spustiti krvni pritisak bez lekova. Može se pokušati smanjiti telesna težina, baviti se u većoj meri rekreacijom kao i smanjiti unošenje soli u organizam. Efekat ovakvih mera zavisi od individualnih faktora kao što je senzitivnost na stres, višak telesne težine ili nedostatak rekreacije. Kod velikog viška telesne težine veliki gubitak telesne težine može imati dramatičan uticaj na krvni pritisak. Dobro je takođe znati šta znači reakreacija kao takva, a koja pri tome ne mora dovesti do gubitka telesne težine.

Veliko smanjenje unošenja soli u organizam može takođe uticati na krvni pritisak. Veći deo soli koju unosimo u organizam dolazi, međutim, od hrane koju su pripremili drugi ljudi, zbog čega je često teško radikalno smanjiti unošenje soli u organizam ukoliko sami ne spremate svu hranu.

LEKOVI PROTIV VIKSOKOG KRVNOG PRITISKA. Diuretici. Diuretička vrsta lekova ima najbolja dokumentacija u pogledu lečenja hipertonije su tako zvani tiazidni diuretici. Dejstvo nagona na mokrenje je toliko slabo da ga većina pacijenata uopšte i ne primećuje. Pozitivno sporedno dejstvo ovih lekova je da zadržavaju kalcijum u organizmu i time sprečavaju dekalcifikaciju kosti, koja inače može dovesti do preloma kosti. Ukoliko su vam noge otečene, funkcija bubrega umanjena ili ukoliko bolujete od srčane insuficijencije, možete umesto tih lekova dobiti druge, tako zvani loop-diuretici, koji u znatno većoj meri nagone na mokrenje (na primer lasix ili furix). Beta blokatori. Ova vrsta lekova ima dobru dokumentaciju o svom dejstvu smanjenja opasnosti od srčanog udara, srčanog infarkta kao i srčane insuficijencije kod lečenja hipertonije. Ovi lekovi posebno dobro deluju ukoliko bolujete od grča koronarnih krvnih sudova ili migrene s obzirom da umanjuju ove simptome. Umanjuju takođe i dejstvo stresa a mnogi se prijatno osećaju kad im puls opada. Kod drugih se, međutim, javljaju neželjene posledice u obliku hladnih ruku i nogu ili noćnih mora. Ukoliko bolujete od astme ista se može pogoršati. ACE inhibitori. Ova vrsta lekova je postala vrlo uobičajena kod lečenja hipertonije. Glavna neželjena posledica je suvi kašalj, inače su ovi lekovi relativno oslobođeni od neželjenih posledica. ACE inhibitori smanjuju količinu hormona koji bubrezi proizvode i koji prouzrokuju povišeni krvni pritisak. Postoji vrlo dobra dokumentacija o tome da ACE inhibitori stvarno umanjuju komplikacije koje se javljaju kod visokog krvnog pritiska. Inhibitori Angiotensin II. Ovo je relativno nova vrsta lekova koja ima dobro dejtstvo kod lečenja visokog krvnog pritiska. Ispitivanja pokazuju da ovi lekovi posebno dobro štite bubrege, naročito kod dijabetesa. To što posebno odlikuje ovu grupu sredstava je niska učestalost neželjenih posledica. Lek dejstvuje tako što sprečava da se hormon angiotensin II, koji povisuje krvni pritisak, veže za svoju ciljnu ćeliju. Inhibitori priliva i otpuštanja kalcijuma. Zbog ulaska kalcijuma u ćelije mišića na zidu krvnog suda isti se skupljaju i time dižu krvnih pritisak. Ovo se sprečava ihobitorima priliva i otpuštanja kalcijuma. S obzirom da isti proširuju krvne sudove, posebno su pogodni ukoliko patite od hladnih ruku ili grča koronarnih krvnih sudova. Neželjene posledice su uglavnom glavobolja na početku terapije, kao i moguće otekle noge.

BELEŠKE.