Филолошки преглед xliii 2016 1Жил Делез, Хладно и окрутно....

Филолошки прегледXLIII 2016 1

.

.

.

.

.

Рецензенти – Comité de lectureСлободан Грубачић, редовни професор

Филолошки факултет – Београд Jелена Филиповић, редовни професор

Филолошки факултет – Београд Јасна Стојановић, редовни професор

Филолошки факултет – БеоградРадојка Вукчевић, редовни професор

Филолошки факултет – Београд Марија Џунић-Дрињаковић, ванредни професор

Економски факултет – Београд Јелена Новаковић, редовни професор

Филолошки факултет – Београд Ксенија Кончаревић, редовни професор

Филолошки факултет – Београд Михаило Поповић, ванредни професор

Филолошки факултет – Београд Татјана Самарџија, доцент

Филолошки факултет – Београд Катарина Расулић, доцент

Филолошки факултет – Београд

ISSN 0015-1807УДК 80+82 (05)

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДЧАСОПИС ЗА СТРАНУ ФИЛОЛОГИЈУ

REVUE DE PHILOLOGIE

XLIII 2016 1

Филолошки факултетБеоград

REVUE DE PHILOLOGIE http://www.fil.bg.ac.rs/fpregled/index.htm

Conseil éditorial.Slobodan GrubačićDarko Tanasković

Predrag PiperRadojka Vukčević

.

Comité de rédactionPierre Michel

Gerhard ResselPaul-Louis Thomas

Dina MantchévaŽeljko ĐurićPetar Bunjak

Katarina RasulićTanja Popović

Branka Geratović

Rédacteur en chef.Jelena Novaković

Faculté de Philologie

Belgrade 2016

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДЧасопис за страну филологију

http://www.fil.bg.ac.rs/fpregled/index.htm

Издавачки савет.др Слободан Грубачић, редовни професор

Филолошког факултета у Београду др Дарко Танасковић, редовни професор

Филолошког факултета у Београду др Предраг Пипер, редовни професор

Филолошког факултета у Београду др Радојка Вукчевић, редовни професор

Филолошког факултета у Београду

Уредништводр Пјер Мишел, редовни професор Универзитета у Анжеудр Герхард Ресел, редовни професор Универзитета у Трирудр Пол-Луј Тома, редовни професор Универзитета Париз IV др Дина Манчева, редовни професор Универзитета у Софији

др Жељко Ђурић, редовни професор Филолошког факултета у Београдудр Петар Буњак, редовни професор Филолошког факултета у Београду

др Тања Поповић, ванредни професор Филолошког факултета у Београдудр Катарина Расулић, доцент Филолошког факултета у Београду

мр Бранка Гератовић, асистент Филолошког факултета у Београду

Главни и одговорни уредникдр Јелена Новаковић, редовни професор

Филолошког факултета у Београду

Филолошки факултет Београд

2016.

Издавач Филолошки факултет, 11000 Београд, Студентски трг 3

За издавача др Александра ВранешСекретар Уредништва

др Петар Буњак 11000 Београд, Студентски трг 3.

Тел. 2021-634. Факс: 2630-039.Ликовно-графичка опрема и корице

Ненад ЛазовићКоректор

Добрила ЖивановТираж

500Штампа и повез

Чигоја штампа, Београд, Студентски трг 13Часопис излази два пута годишње.

Индексирано у: SCIndeks

Рукописе и сву пошту намењену Редакцији часописа треба слати на адресу главног и одговорног уредника:

др Јелена Новаковић 11000 Београд, Студентски трг 3.

Тел. 2638-716. Факс: 2630-039.Необјављени рукописи се не враћају.

Издавање овог часописа финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије

Adresser manuscrits et correspondance au rédacteur en chef et directeur de la revue:Jelena Novaković

Filološki fakultet, Studentski trg 3.Tel.: (381-11) 2638-716. Fax: (381-11) 2630-039.

Le Secrétaire du Comité de Rédaction:Petar Bunjak

11000 Beograd, Studentski trg 3.Tel.: (381-11) 2021-634. Fax: (381-11) 2630-039.

Les manuscrits non publiés ne sont pas retournés.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 7XLIII 2016 1

САДРЖАЈ – SOMMAIRE


СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ – ЕTUDESSylvie Vignes, Avatars de la situation narrative dans .la littérature contemporaine.......................................................................... 9Dušan Glišović, Ivo Andrić, der erste weltkrieg .und der standpunktwechsel .......................................................................... 25Nađa Đurić, La représentation de la vie intérieure dans .Anna, soror... de Marguerite Yourcenar ...................................................... 71

ИСТРАЖИВАЊА – RECHERCHES Диана Поповић, На размеђи комике и трагике: жанровске .особености Молијеровог и Стеријиног Тврдице...................................... 85Katarina Milić, Le symbolisme mythique dans la poésie de .Louis-Honoré Fréchette (La Légende d’un peuple, 1887)............................ 97Milena Anđelić, Une approche lexicologique dans l’analyse .de certains aspects de l’absurde dans Les Chaises d’Ionesco ..................... 109Милица Мирић, Прилог проучавању учених сложеница у француском језику: пример биомедицинских наука ...................................................... 125Ивана Кнежевић, Емоционално и експресивно у научном изразу теолошких радова на енглеском језику .................................................... 139

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ – COMPTES RENDUS Од сенке канона до права сунца: модернизам као полисистем. Биљана Дојчиновић: Право сунца – другачији модернизми, Нови Сад, Академска књига, 2015, 168 стр. (Željka Janković) ............... 151Оспоравање психоаналитичког приступа књижевности. Жил Делез, Хладно и окрутно. Представљање Захер-Мазоха, прев. Милица Рашић, Београд, Федон, 2015. (Јелена Новаковић) ........ 154Kaleta, Petr, Tajemné etnikum z Krymu: osudy příslušníků karaimské emigrace do meziválečného Československa, Praha: Koniasch Latin Press, 2015, 423 стр. (Далибор Соколовић) .......... 157

8 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXLIII 2016 1


ХРОНИКА – CHRONIQUE Colloque international: « Le symbolisme en son temps et aujourd’hui », 2–3 octobre 2015 (Nađa Đurić) ................................................................... 161

IN MEMORIAM Слободан Ж. Марковић (Љиљана Д. Бајић) ............................................ 165Богдан Терзић (Бошко Сувајџић) .............................................................. 169


СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ – ETUDES

BIBLID: 0015–1807, 43 (2016), 1 (pp. 9–23) UDC 82.08:801.73’’19/20’’

Sylvie VignesUniversité Toulouse – Jean Jaurè[email protected]

AVATARS DE LA SITUATION NARRATIVE DANS LA LITTéRATURE CONTEMPORAINE

Résumé : Partant d’un constat plus général – depuis les années 80, les récits ont tendance à perturber sciemment ce que Gérard Genette appelle la « situation narrative » pour mieux atteindre le lecteur – cet article s’attache tout particulièrement à rendre compte des bénéfices esthétiques et dramatiques paradoxalement obtenus par le choix récurrent dans la littérature narrative actuelle d’un narrateur ou d’un personnage focal que son âge, son analphabétisme, sa naïveté, son ignorance, voire ses lésions cérébrales rendent a priori « incompétent ». Le corpus essentiellement sollicité est constitué des Fous de Bassan d’Anne Hébert (Seuil, 1982) et de deux romans d’Hubert Mingarelli : Quatre soldats (Seuil, 2003) et L’Homme qui avait soif (Stock, 2014).

Mots-clés : émotion, esthétique, éthique, focalisation, narration, réception, perturbation.

Une situation narrative […] est un ensemble complexe dans lequel l’analyse […] ne peut distinguer qu’en déchirant un tissu de relations étroites entre l’acte narratif, ses

protagonistes, ses déterminations spatio-temporelles […], etc.1

On sait que, pour Julien Gracq, « rares sont les écrivains qui témoignent, la plume à la main, d’une vue tout à fait normale ». Il distinguait ainsi les « myo-pes » et les « presbytes » : « [c]eux-là chez qui même les menus objets du premier plan viennent avec une netteté parfois miraculeuse, pour lesquels rien ne se perd de la nacre d’un coquillage, du grain d’une étoffe, mais tout lointain est absent – et ceux qui ne savent saisir que les grands mouvements d’un paysage, déchiffrer que la face de la terre quand elle se dénude. »2

Or, au-delà des descriptions du monde physique, myopies, presbyties, cécités partielles ou conjoncturelles semblent tout particulièrement infléchir perspectives et voix narratives dans la littérature française et francophone des années 80 à nos jours3. Une tendance dominante consiste en effet à confier la position focale

1 Gérard Genette, Figures III, Seuil, 1972, p. 2272 Julien Gracq, Lettrines, Corti, 1967, p. 53.3 On ne peut d’ailleurs s’empêcher de penser parfois au « grand destinataire absent » de Vies

minuscules, ce père dont Pierre Michon redit avec insistance qu’il était borgne.



voire la narration à ceux qui, par nature ou de façon conjoncturelle, ne peuvent justement y voir clair, ou à ceux dont la perception des choses et des événements est de quelque façon déformante.

Ainsi les faits divers sanglants qui sont au cœur des Fous de Bassan d’Anne Hébert sont-ils rapportés par quatre narrateurs discordants dont l’un est un vieillard miné par une culpabilité larvée et en proie au ressassement chaotique, l’autre un simple d’esprit sujet à des crises de démence et un autre encore le fantôme d’une noyée ; les narrateurs d’Hubert Mingarelli (Quatre soldats) et de Geneviève Damas (Si tu passes la rivière) sont des analphabètes forcés de partir tardivement à la laborieuse conquête de l’expression ; ceux de Lignes de faille de Nancy Huston sont quatre enfants de six ans dont la famille a été, génération après génération, ravagée par l’Histoire ; même s’il n’est pas narrateur , c’est par les yeux d’un enfant de cinq ans, amnésique et abusé, cerclé de mensonges, que Sylvie Germain nous fait d’abord découvrir l’histoire de Magnus ; la narration de Dans la foule de Laurent Mauvignier.est éclatée entre bourreaux, témoins et victimes, et la vision d’une des narratrices sous le choc du deuil tout récent, est encore marquée par l’incohérence ; tandis que, dans Anima, Wajdi Mouawad adopte le point de vue supposé et successif d’animaux les plus divers, auquel il feint de déléguer la narration, le lecteur se trouvant amené à partager des angles de vision aussi nouveaux, dérangeants et contrastés que celui d’un rat, d’un cheval en route pour l’équarissage ou d’une araignée.

Rien de gratuit dans ces choix : visée esthétique jumelée à une visée qu’on peut qualifier d’éthique, ces auteurs de l’extrême-contemporain cherchent – parfois explicitement – à surprendre les défenses du lecteur pour mieux le « retourner » émotionnellement.

À travers l’exemple d’Anima, en raison de la différence de tailles entre les différents observateurs, une autre dimension fondamentale de la perspective nar-rative est déjà illustrée de façon pour le moins originale : celle de la distance par rapport au sujet évoqué. Le roman contemporain aime aussi à faire redécouvrir un être d’exception par l’angle de vision d’un anonyme : ainsi Van Gogh par le facteur Roulin sous la plume de Pierre Michon ; saint Augustin par sa compagne répudiée sous celle de Claude Pujade-Renaud. Pour parler des grands hommes comme pour parler de régions ou d’êtres déshérités (Pierre Bergounioux, Richard Millet, Pierre Michon, Marie-Hélène Lafon, éric Holder, Olivier Adam…), pour considérer de grands traumatismes comme les guerres qui ont secoué le XXe siècle – sujet obsessionnel dans la littérature actuelle (Cf. Le Livre des nuits, Nuit d’ambre et Magnus de Sylvie Germain, 14 de Jean Echenoz, La Bataille d’Occident d’ éric Vuillard, Quatre soldats d’Hubert Mingarelli, Lignes de faille de Nancy Huston, Des hommes de Laurent Mauvignier…), comme pour consi-dérer un paysage, il faut, de manière générale, faire le choix du plus loin ou du plus près, travailler sur le motif ou prendre du recul, choisir la distance dans le


Sylvie Vignes, Avatars de la situation narrative dans la littérature contemporaine

temps ou dans l’espace, horizontale ou verticale et le bout de la lorgnette le plus adapté au sujet. On sait que le premier XXe siècle, renonçant aux angles panora-miques, avait globalement opté pour une forte restriction de champ, un point de vue limité, voire étriqué, plus apte à exprimer la perte d’un sens qui pourrait être global. Les stratégies narratives de la littérature actuelle en la matière sont plus variées et contrastées, mais souvent violemment originales, allant du choix opéré par Laurent Mauvignier d’immerger le lecteur dans le discours d’un personnage lui-même comme immergé dans ce qu’il évoque, jusqu’au surplomb radical que privilégie souvent Pierre Michon (notamment dans Vie de Joseph Roulin) et dont Jean Echenoz fait un usage aux effets tout particuliers dans 14, tandis que certains auteurs jouent avec virtuosité d’effets de « zooms » alternés nous faisant en quelque sorte passer, d’une secousse, de l’infiniment grand à l’infiniment petit (Cf. La Bataille d’Occident d’éric Vuillard).

Beaucoup de narrateurs s’attachent en outre à raconter avec une prédilec-tion manifeste ce qu’ils n’ont pas vraiment connu (celui de Miette de Pierre Bergounioux n’a croisé son sujet que durant quelques secondes), voire la partie de l’histoire qu’ils n’ont pu en aucune façon connaître (Cf. fin de plusieurs Vies minuscules et fin de Vie de Joseph Roulin de Pierre Michon), se fixant une tâche de reconstitution qui semble tenir du travail de réparation. Ils ne cachent d’ailleurs pas les failles de leur savoir, bien au contraire, comme en témoigne en particulier le récit hypothétique cher à Pierre Michon mais qu’on trouve aussi chez Pascal Quignard et Laurent Mauvignier, qui peut aller jusqu’à offrir au lecteur deux versions d’un même événement (Cf. mort de l’abbé Bandy). Même lorsqu’elle se manifeste continûment, la focalisation zéro elle-même ne se fait plus « point de vue de Dieu »4 (Cf. Vie de Joseph Roulin, chapitre « Nuit » de Des hommes5). Redevenu « transitif », pour reprendre le qualificatif de Dominique Viart6, le roman actuel se mâtine en effet de plus en plus d’enquête et manifeste des visées qui, débordant le fictionnel pour toucher au vécu d’êtres humains réels, ne serait-ce qu’à travers le « récit de filiation », genre identifié par les critiques comme parti-culièrement propre à la littérature actuelle), interdisent de facto l’omniscience7.

Les choix typés et subtils opérés par les écrivains contemporains en matière de temporalité, le choix de la période souvent reculée, et parfois à l’extrême (Cf. Préhistoires de Jean Rouaud, Dormance de Jean-Loup Trassard, Les Tablettes de buis d’Apronenia Avitia de Pascal Quignard, L’Empereur d’Occident de Pierre Michon, Platon était malade et Dans l’ombre de la lumière de Claude Pujade-

4 Jean-Paul Sartre, Situations I, in Essais critiques, Gallimard, NRF, 1947, p. 228.5 Dans une interview au sujet de Des hommes, Laurent Mauvignier, de façon révélatrice, uti-

lise d’ailleurs la paradoxale formule de « narrateur plus ou moins omniscient » Cf. http://education.francetv.fr/videos/place-du-narrateur-et-energie-du-recit-v108451

6 Cf. entre autres, introduction de Dominique Viart et Bruno Vercier, La Littérature au présent, Bordas, 2005.

7 Cf. Frances Fortier et André Mercier, article « L’Autorité narrative dans le roman contemporain, exploitations et redéfinitions », Protée, volume 34, automne-hiver 2006, pp. 139–152.



Renaud…) où s’inscrit la diégèse, des temps de la narration et de la durée de l’histoire contée (Le Livre des nuits de Sylvie Germain embrasse cent années de bruit et de fureur tandis que Des hommes de Laurent Mauvignier, à en croire le plan affiché, qui masque une énorme analepse, joue la carte de l’unité de temps clas-sique) contribuent aussi à l’infléchissement particulier de la situation narrative8. La perspective du poisson rouge (dont la mémoire est asymptote à zéro) et celle du papillon (dont le futur est asymptote à zéro) dans Anima de Wajdi Mouawad poussent à l’extrême les variations de ce qu’on pourrait – en empruntant une expression aux psychologues9 – appeler la « perspective temporelle ». Au même titre que la distance par rapport à l’objet décrit, la place respective que tiennent, dans l’imaginaire d’un auteur, passé, présent et avenir impacte son récit. Ce tournant de siècle est logiquement, entre autres, une période de bilan, et Laurent Demanze met tout particulièrement en évidence, dans Encres orphelines, chez Pierre Bergounioux, Gérard Macé et Pierre Michon, un regard plus rétrospectif que prospectif, empreint d’une sorte d’inguérissable nostalgie. Leurs écrits, comme ceux d’une grande partie des auteurs contemporains, Pascal Quignard en tête, semblent hantés par la question de l’origine et par le sentiment de la perte. La situation narrative ne peut qu’être affectée, aussi, par ces hantises.

Il y a un siècle, Proust renouvelait le roman non en abandonnant histoire et personnages ou en les renouvelant drastiquement, mais bien en changeant, outre la forme stylistique, la visée et l’angle de vue, la distance à l’objet.

Si, pour reprendre le mot de Dominique Viart, après la période beaucoup plus autocentrée, voire solipsiste des années 50 à 70, la littérature « redevient transitive », il ne peut s’agir d’un retour à quelque âge d’or ou « eau de source du roman » ; la littérature actuelle s’inscrit toujours en même temps indiscuta-blement – et d’une certaine manière, pour les nostalgiques, irrémédiablement – dans cette « ère du soupçon » que Nathalie Sarraute définissait en 1956. La forme – les formes – sous lesquelles « reviennent » sujets et personnages ont changé, comme par nécessité. On connaît la phrase de Proust dans son Contre Sainte-Beuve : « Les beaux livres sont écrits dans une sorte de langue étrangère ». Tout se passe comme si une grande partie de la littérature actuelle, dans la lignée qu’il a ouverte, s’attachait plus systématiquement à étendre cette inquiétante – et fécondante – étrangeté aux structures narratives. Pour ces écrivains, impossible, de « redire », de copier des schémas narratifs qui ont fait leurs preuves à un autre moment du monde, novateurs qu’ils étaient alors ; il leur faut inventer de nouvelles voies/voix narratives pour mieux atteindre émotionnellement le destinataire, et refonder le rapport au lecteur, en termes d’attente et d’activité.

Il ne s’agit bien sûr pas ici de révolutionner les études narratologiques, mais de donner à voir un fonctionnement narratif particulier au sein d’une œuvre ou

8 Voir définition de Gérard Genette, en exergue.9 Cf. Philip Zimbardo, The Time Paradox, Kindle edition, New York, 2010.



d’une constellation d’œuvres et de s’interroger sur les raisons de ces choix de situation narrative, sur les moyens mis en œuvre et les effets visés (explicitement ou non) en termes de réception, tout en tentant de cerner les effets produits sur nous-mêmes en tant que lecteurs.

Il semble intéressant pour cela de s’inspirer de théories narratologiques plus récentes que celle des Structuralistes, prenant davantage en compte l’intrigue et la tension narrative, les dimensions temporelle et émotionnelle, comme celles de Johanne Villeneuve10 (universitaire québécoise) et de Raphaël Baroni11.

Cette présentation générale étant faite, nous nous en tiendrons ici à question-ner, à travers une pincée d’exemples, le choix de narrateurs ou de personnages focaux qui semblent a priori disqualifiés pour voir et pour dire (sans – encore – parler d’écrire), ce qui ne peut qu’avoir un retentissement énorme sur la totalité du récit et sur sa réception par le lecteur.

Shakespeare l’écrivait déjà en 1606 :

Life […] : it is a taleTold by an idiot, full of sound and furySignifying nothing. (Macbeth, Acte V, scène 5)

La vie, c’est une histoireRacontée par un idiot, pleine de bruit et de fureur,Et qui ne signifie rien.

Saisissant la balle au (re)bond, trois siècles plus tard, en 1929 Faulkner écrit Le Bruit et la fureur et confie la première partie de son récit à un garçon victime d’un handicap mental, Benjy. Gageure suprême, surtout à l’époque puisque le narrateur est muet. C’est donc en fait un monologue intérieur que Faulkner choisit de nous livrer, rompant la totale insularité du personnage par cette improbable interaction avec le lecteur. Il s’en explique ainsi :

J’avais songé qu’il serait intéressant d’imaginer les pensées d’un groupe d’en-fants, le jour de l’enterrement de leur grand-mère dont on leur a caché la mort. Leur curiosité devant l’agitation de la maison, leurs efforts pour percer le mystère, les suppositions qui leur viennent à l’esprit. Ensuite, pour corser cette étude, j’ai conçu l’idée d’un être qui serait plus qu’un enfant, un être qui, pour résoudre le problème n’aurait même pas à son service un cerveau normalement constitué, autrement dit un idiot. […] [Le roman] n’avait pas de titre jusqu’au jour où, de mon subconscient, surgirent les mots connus Sound and Fury. Et je les adoptai, sans réfléchir alors que le reste de la citation shakespearienne s’appliquait aussi bien, sinon mieux, à ma sombre histoire de folie et de haine.12

10 Johanne Villeneuve, Le Sens de l’intrigue ou La narrativité, le jeu et l’invention du diable, Québec, Les Presses de l’Université Laval, 2004.

11 Raphaël Baroni, La Tension narrative. Suspense, curiosité, surprise, Paris, Seuil, 2007.12 William Faulkner, cité par Maurice Edgar Coindreau, Préface de la traduction française du

roman Le Bruit et la fureur, Gallimard, 1949, pp. 5–6.



Or, le nombre d’auteurs européens se réclamant plus ou moins ouvertement de Faulkner aujourd’hui est proprement vertigineux.

Ce sont trois romans qui couvrent les trente années écoulées depuis les années 80 que nous nous proposons d’interroger ici de plus près : Les Fous de Bassan de la Québécoise Anne Hébert lauréat du Prix Fémina en 1982, Quatre soldats.d’Hubert Mingarelli, lauréat du Prix Médicis en 2003 et L’Homme qui avait soif du même Mingarelli, paru en 2014 et couronné par les Prix Landernau et Louis-Guilloux.

Tous trois, pour raconter une terrible histoire, recourent au témoignage de personnages ayant du mal, justement, à passer le témoin, pour des raisons va-riées allant du petit retard de développement allié au manque d’éducation, à un véritable handicap mental, en passant par la sénilité et l’état de choc. Pourquoi ce choix narratif ?

Notre hypothèse de départ : comme dans le roman faulknérien, il s’agit déjà de compliquer la tâche du lecteur pour l’obliger à être partie prenante d’une enquête, voire d’une quête existentielle qui n’a justement de prix que si elle est menée de manière non directive, sans éclairage brutal et péremptoire, si elle se fait participative, et progresse comme à tâtons.

Le roman d’Anne Hébert est essentiellement centré sur la crise qui éclate, l’été 1936, au sein d’une petite communauté anglophone, « loyalist[e] »13 et protestante, « fidèl[e] à un roi fou »14 (Georges III), réfugiée au Québec depuis la guerre d’indépendance des états-Unis et installée depuis 1782 en Gaspésie, « au bout des terres, là où le fleuve devient immense comme une mer »15, et où vivent les colonies les plus fournies de ce grand oiseau pélagique qu’on nomme « fou de Bassan ».

Quatre soldats d’Hubert Mingarelli concerne lui aussi une époque révolue et déjà assez lointaine pour celui qui la narre : les combats qui, en 1919, opposent l’Armée rouge aux Roumains en Galicie.

L’Homme qui avait soif nous emmène quant à lui au Japon en 1946, pendant l’occupation américaine, et le narrateur est cette fois hétérodiégétique. Mais le fait que le récit soit à la troisième personne ne change pas grand-chose à l’essentiel (et à notre propos du jour) dans la mesure où le point depuis lequel l’histoire est narrée n’est jamais, en aucune manière, supérieur et surplombant : la focalisation interne fixe est si majoritaire que les mots-mêmes du narrateur semblent toujours empruntés au registre du soldat japonais démobilisé dont il reflète fidèlement la perception et la weltangshaung. Vision du monde forcément particulière car, démobilisé depuis peu, le doublement pauvre Hisao est atteint d’un syndrome de soif pathologique depuis que, deux ans auparavant, il s’est trouvé enterré vivant

13 Anne Hébert, Les Fous de Bassan, [© Seuil, 1982], Points, 1998, p. 14.14 Id. Le choix de cette périphrase, qui fait écho au titre du roman, se justifie dans la mesure où

Georges III, qui souffrait sans doute de porphyrie, donnait des signes d’aliénation mentale.15 Id., p. 5.



dans une galerie souterraine à la suite du bombardement aérien de Peleliu16 par les Américains (près de 900. 000 kilos de bombes ont plu sur cette île de 13 km2 en septembre 1944).

De structure très travaillée, le roman d’Anne Hébert.est constitué de six récits – « livres », c’est-à-dire monologues intérieurs ou lettres – émanant de trois hommes17 et de deux toutes jeunes filles. Trois des récits centraux sont datés de cet été 1936 où Irène, Nora et Olivia Atkins ont trouvé la mort – le quatrième, intitulé « Olivia de la haute mer », ne pouvant qu’être situé hors de toute chro-nologie –, tandis que les deux documents qui les encadrent sont datés de 1982. Cette date, qui est celle de la parution du roman, permet un effet de recul de presque un demi-siècle par rapport au suicide de la femme du révérend Jones et à la disparition simultanée des deux jeunes cousines Atkins, coïncide en outre avec le bicentenaire de la fondation de Griffin Creek, et produit simultanément l’illusion troublante que le temps de la fiction rejoint soudain celui du lecteur. Les six récits, très souvent focalisés sur les mêmes journées, les mêmes scènes, allant parfois jusqu’à illustrer la notion de « récit répétitif »18 telle que la définit Gérard Genette, entretiennent entre eux de multiples échos qui, simultanément, affinent la signification et enrichissent la poésie de l’ensemble.

À première vue, la structure narrative de Quatre soldats d’Hubert Mingarelli est d’une grande simplicité, au contraire : Bénia, homme simple et privé d’édu-cation, sorte d’enfant perdu dans le corps et le destin d’un adulte comme tant de personnages de Mingarelli (qui ne sont jamais mus par l’ambition, la cupidité ou même une pulsion sexuelle), raconte seul dans une chronologie linéaire les événements de 1919 : la guerre gelée par l’hiver russe impose un suspens des hostilités, comparable à celui de la « drôle de guerre » si bien peint dans Un balcon en forêt. Le temps est alors à la solidarité et à la construction d’une cabane, havre de survie qui va sceller une amitié durable entre quatre humbles soldats de l’Armée rouge, partageant de menues et précieuses sources de réconfort (le thé, le tabac, une montre avec une photo de femme, mais aussi et surtout un endroit de la beauté du monde : un bel étang paisible dont ils gardent jalousement le secret)… avant que la guerre reprenne ses droits, dans le déferlement meurtrier des dernières pages.

L’Homme qui avait soif, en termes de complexité narrative, se situe peu ou prou entre les deux autres romans. Nous suivons le chaotique voyage d’Hisao à la poursuite de sa valise perdue : au début du roman, on pense un peu au Voyage d’Eladio, où un autre « simple » partait sur les routes d’Amérique centrale à la poursuite d’une paire de bottes volées à son patron par un guérillero. Le Japo-nais Hisao quant à lui est descendu d’un train arrêté en pleine voie, possédé par

16 Cf. aussi Peleliu publié par Jean Rolin chez P. O. L. en 2016.17 Auteur d’une série de lettres écrites en 1936, mais aussi de celle de 1982 qui clôt le roman,

Stevens Brown se retrouve par deux fois narrateur.18 Gérard Genette, Figures III (Paris : Seuil, 1972), p. 147.



l’urgence de trouver de l’eau, lors d’une de ses « crises » de soif pathologique : alors qu’il se battait pour arracher quelques gouttes de rosée à la montagne, le train est reparti avec la valise contenant, enveloppé dans un caleçon de laine, le cadeau de mariage qu’il destine à sa correspondante Shigeko : un œuf de jade qui constitue toute sa fortune. La linéarité du récit et le vecteur du voyage vers Hokkaido sont sans cesse brisés par le contenu de ses cauchemars nocturnes et par des analepses qui nous ramènent dans la galerie souterraine où, entre tant d’autres, son ami Takeshi a trouvé la mort et dont il n’est pas tout à fait sorti vivant et intègre lui non plus.

Dans Les Fous de Bassan, le tout premier narrateur donne déjà des signes de fléchissement, dus au poids des ans et d’une certaine culpabilité. Le vieux révérend Jones atteint parfois à un délire poétique proche de celui du vieux Ja-net dans le Colline de Giono, et, comme lui, « déparle » soudain en offrant une troublante image du réel :

Une vieille petite fille. Une herbe, une colombe, une fourmi. Aucune impor-tance. Une quelconque chose – créature – végétale, arrachée au sommeil, parmi des centaines de créatures-choses-végétales, identiques-interchangeables, perdues dans le sommeil.19

Nous verrons que l’absence de contrôle de la raison, justifiée par le choix de ces narrateurs « incompétents » permet souvent aux romanciers contemporains de faire éclore un langage poétique particulièrement novateur au sein de leur récit. La saisie de cette opportunité se confirme dans Les Fous de Bassan avec le témoignage d’« Olivia de la haute mer » : les restes « innommables » d’une des victimes du double meurtre, la petite Nora, ont en effet été retrouvés près du rivage, mais le corps de sa cousine a dérivé vers le large et Anne Hébert accorde à Olivia le privilège d’un témoignage post-mortem :

Les grandes femmes crayeuses, couchées dans le petit cimetière de Griffin Creek, depuis longtemps ont l’âme légère, partie sur la mer, changée en souffle et buée. Ma mère, parmi elles, la plus fraîche et la plus salée à la fois, me parle en secret ma douce langue natale et me dit de me méfier de Stevens.20

Un jour, mon amour, nous nous battrons tous les deux sur la grève, dans la lumière de la lune qui enchante et rend fou. Sans grâce ni merci. Jusqu’à ce que l’un de nous touche le sable des deux épaules, le temps de compter une minute. Mon Dieu j’ai dit ‘mon amour’ sans y penser comme si je chantais. Non, non, ce n’est pas vrai. Je rêve. Cet homme est mauvais. Il ne désire rien tant que de réveiller la plus profonde épouvante en moi pour s’en repaître comme d’une merveille.21

19 Anne Hébert, op. cit., p. 33.20 Id., p. 217.21 Id., p. 202



Mais, bien plus encore que le fantôme-sirène d’Olivia, c’est Perceval, le frère handicapé de Stevens qui rappelle le Benjy de Faulkner. Dans Les Fous de Bassan, la dette envers Le Bruit et la fureur est d’ailleurs avouée plus qu’à demi-mots : le « livre de Perceval Brown » a pour exergue les vers de Macbeth dont le titre faulknerien est inspiré, et les mots de son frère Stevens venant en dénouement y font aussi écho : « trop de bruit et de fureur depuis mon enfance, [trop] de marées d’équinoxe m’ont brassé et roulé »22. Perceval, enfermé à l’hôpital psychiatrique de Baie Saint-Paul depuis les événements meurtriers de l’été 36, en a été alors le seul vrai témoin. Il est le seul à avoir vu le révérend John étreindre sa nièce de quinze ans dans le hangar à bateau et, tout confus qu’il soit, le récit qu’il en a fait à Irène, la femme du révérend, a manifestement causé son suicide. À la lumière du clair de lune, lui qui vit reclus, enfermé par ses parents, mais ne dort quasi jamais, dont la fenêtre ouvre largement sur la baie et qui a parfois même le courage de s’évader en enjambant son rebord, il est également le seul à avoir compris, même s’il s’y refuse, que Stevens, son grand frère adoré, a immergé les corps lestés de pierres de leurs deux cousines après les avoir étranglées sur le rivage. Les mots manqueraient peut-être au plus fiable des narrateurs après pareils spectacles, mais Perceval n’en avait quant à lui jamais eu la maîtrise : « Ne peu[t] que crier. […] Avec les oiseaux sauvages dans le ciel. »23 :

Déjà pour la vie ordinaire pas assez de mots. Il faut que je crie. De joie ou de peine. Une espèce de son incontrôlable. Commence dans mon ventre. Monte dans ma poitrine. Serre ma gorge. Gicle dans ma bouche. éclate à l’air libre. Ne peux m’en empêcher. Un son qui file jusqu’au ciel après avoir creusé un trou noir dans mes os. Une toute petite charrue invisible fraie son sillon. Au plus dur de moi. […] Pour le passage du cri. Brisé en mille éclats. Moi en mille éclats violents, brisés. Par le passage du cri.24

C’est donc non par les paroles qu’il adresse aux autres, mais par son discours intérieur troué et torturé que le lecteur accède à son monde, aussi chaotique et poétique que celui de Benjy dans Le Bruit et la fureur, et à son témoignage :

Tout ce qui est arrivé c’est la faute à l’enfance révolue. Que tout redevienne comme avant, Olivia, Nora, et moi ensemble sur la grève. Leur odeur. Fougère, fougère, j’aime les jeunes fougères vertes, leurs crosses de violon qu’on mange en été, avec du beurre et du sel. Me roule dans les fougères rousses de l’automne. Seul. Tout seul.25

22 Id., p. 245.23 Id., p. 207.24 Id., p. 141.25 Id., p. 180.



Le lecteur n’a pas besoin des aveux que contient l’ultime lettre de Stevens Brown pour comprendre qu’il est le coupable du viol d’Olivia et du meurtre de ses deux jeunes cousines, et il est de toute façon radicalement impossible de confondre Les Fous de Bassan avec un « whodunit », un de ces romans à énigmes qui se présentent comme des puzzles ludiques invitant le lecteur à identifier le mouton noir d’une communauté. Stevens, marqué par le syndrome abandonnique (les allusions au Petit Poucet émaillent tout le roman et la mère de Stevens et Perceval est présentée comme une femme glaciale) a commis des meurtres perv-ers, mais grâce à l’accès au discours intérieur des quatre autres personnages, et tout particulièrement à celui du vieillard sénile et de l’adolescent cérébrolésé, le lecteur comprend que l’origine du mal doit être cherchée bien au-delà ou plutôt bien en-deçà.

Or, c’est à peu près dans le même genre de double enquête que nous entraîne Bénia, le narrateur de Quatre soldats : le dénouement du roman laisse en effet entendre que l’analphabète s’est battu pour maîtriser l’écriture, afin que le souvenir de ses camarades, de leurs partages heureux au cœur même de la guerre, puis de leur mort ne soient pas perdus à jamais. Comme dans Les Fous de Bassan, un secret factuel se trouve révélé en fin de roman : le gosse Evdokim qui avait rejoint tardivement le quatuor et qui, pour se faire accepter, s’était proposé pour être le scribe du petit groupe ne savait pas plus écrire, en fait, que les quatre autres et c’est Bénia lui-même qui a finalement dû apprendre pour jouer ce rôle. Le lec-teur comprend rétrospectivement pourquoi le narrateur si malhabile et indigent des premières pages s’est mué petit à petit en un être bien plus douloureusement mûr. Mais il est aussi entraîné dans une quête désespérée de sens, Bénia ayant découvert soudain la dimension concrète et meurtrière de la guerre, mais aussi, comme simultanément, tout l’absurde et le tragique de la condition humaine :

Que des pauvres lettres alignées il avait su écrire, le gosse Evdokim, alors je me suis mis à furieusement penser à ce qu’ils allaient devenir, l’étang et les chevaux morts, l’habileté de Sifra et tous ceux qui meurent et qui sont nos frères.

[…]Et je pense maintenant que toutes ces années ont passé : où est-il à présent, Sifra,

qui s’est occupé de lui, où est la poussière de ses os, et comment sont morts son père et sa mère, et où dans le vaste monde il y a un regard plus doux que celui de Sifra, et où sont Pavel et Kyabine à présent dans le vaste monde, et je tente aujourd’hui de me faire comprendre et j’ai tant de mal, alors je baisse la tête parce que je suis fatigué et qu’il n’y a nulle part où se cacher.26

La maladresse continue de sa narration inapte à hiérarchiser les événements, sa naïveté enfantine, et soudain ce cri de créature démunie face à la tâche de dire nous bouleversent plus sûrement qu’un récit informé et maîtrisé.

26 Hubert Mingarelli, Quatre soldats [©Seuil, 2003], Points, 2004, p. 202.



Ce sont à peu près les mêmes ressorts dramatiques et les mêmes options narra-tologiques que l’on retrouve dans un roman bien plus récent d’Hubert Mingarelli : L’Homme qui avait soif. Le personnage focal, Hisao, comme un grand nombre de personnages d’Hubert Mingarelli est un être tout aussi improbable que Bénia : un idiot au sens dostoïevskien bien plus qu’au sens shakespearien ou faulknerien, dans toute l’étendue de son innocence, et dans toutes les acceptions du terme : comme Bénia, Kyabine ou Eladio, Hisao est un homme si simple qu’il frôle ce qu’on appelle la simplicité d’esprit, incapable de faire le mal, mais radicalement incapable en outre de le comprendre : frappé et dépouillé sur la plage nocturne par un pêcheur, ne pense ni à la fuite ni à la vengeance mais interroge inlassable-ment « Pourquoi m’as-tu fait ça ? ». L’énormité de la Seconde Guerre mondiale où il a vécu une expérience semblable à celle des Poilus de la guerre précédente, les soldats se trouvant contraints de s’enterrer vivants, de creuser toujours plus profondément la montagne pour chercher une illusoire protection dans un nuage épais de poussière jaune, et où il a en outre perdu Takeshi, l’ami qui l’avait un peu guéri de sa solitude et de sa peur, ne peut que l’écraser d’incompréhension. Mais il est tout sauf un handicapé de la sensibilité et de l’empathie, et il ne cesse jamais de se poser des questions auxquelles ni lui ni personne n’a de réponse :

Je pleure sur la bataille, et sur Takeshi. Je ne sais pas où il est. Ses os sont restés là-bas dans la montagne, mais lui où est-il ? Je ne comprends pas. Ce n’était pas que des os : il chantait, c’était Takeshi. Je suis là, mais lui, où est-il ?,27

demande-t-il par exemple à sa maternelle logeuse, autre figure de la souffrance et la solidarité. C’est bien le « bruit et la fureur » du monde qu’il interroge ainsi, inlassablement, et son récit d’« idiot » rend bien plus pathétique ce question-nement, dans son dépouillement. Sans aucun effet de manches, l’essentiel – et les manques essentiels – sont pointés par cet homme que ne meuvent que trois grands moteurs : la peur et la soif, mais aussi le besoin de partager ses émotions face à la beauté du monde et à l’absurdité de la condition humaine. Cesser d’être « seul dans le monde » pour reprendre la pathétique formule de Bénia : telle est bien la seule attente des naïfs personnages de Mingarelli qui a des chances de ne pas être déçue.

Même si L’Homme qui avait soif choisit, comme Quatre soldats (dont nous avons cité plus haut la poignante clausule), de finir sur l’inquiétude et la béance, il ne manque pas de partages plus lumineux et poétiques, proches de ceux que Bénia, Pavel, Sifra et Kyabine connaissaient grâce au « précieux » étang de Galicie en 1919 :

Un matin, cet hiver, chez Mme Tamaïki, il neigeait lorsqu’il était sorti dans la cour. Au moment où il se penchait sur le tonneau pour y puiser de l’eau et effacer

27 Hubert Mingarelli, L’Homme qui avait soif, Stock, 2014, p. 30.



la trace de ses larmes, il vit les flocons posés à la surface. Il n’y toucha pas, il se redressa sans les quitter des yeux, se frotta le visage avec ses manches et rentra vite pour le dire à Mme Tamaïki. Elle l’attendait assise derrière le petit poêle pour boire le thé : ‘Il neige sur l’eau du tonneau, Mme Tamaïki.’ Elle lui avait lancé un grand sourire, elle avait fermé les yeux un instant, tout comme si elle venait d’apprendre une bonne nouvelle. Plus tard, dans la journée, tandis qu’il répondait à une lettre de Shigeko, […] parce que ça avait plu à Mme Tamaïki, il avait terminé ainsi : ‘Ici il neige sur le tonneau.’28

On pense ici à une réponse d’une importance cruciale donnée par Laurent Mauvignier lors d’un entretien :

[I]l s’agit bien de ça, trouver les mots justes, alors que nous sommes dans des univers où le langage est figé et fige notre représentation du monde et des êtres par des expressions toutes faites, littéralement gelées dans la grande mer de la sociabilité et de la paresse collective.

Ce que je fais, c’est seulement accepter les lacunes, les erreurs, les approxima-tions, un peu comme un peintre ou un sculpteur le fait en assumant les reliefs, les accidents de la matière qu’il travaille. Un jour, je cherchais un mot et j’ai compris que ce n’est pas moi qui le cherchais mais mon narrateur. Or, si moi je dois trouver le mot juste, le narrateur, lui, n’est pas tenu à la même rigueur. Il doit être au plus près du mouvement de la pensée, et s’il tourne autour d’un mot, cette béance, ce creux que fait l’absence d’une définition produit du sens, de la richesse, du mouvement. […].

Il faut recourir à l’absence de mots, au trou, à la pauvreté, pour retrouver, au plus près la justesse de la sensation.29

Confier la focalisation, voire la narration, à un personnage réputé « idiot », ou partager sa perception, est précisément, à notre sens, un des choix narratifs qu’opère la modernité littéraire pour s’en donner les moyens.

Le critique littéraire Laurent Demanze a été interrogé en 2012 sur l’enga-gement dans la littérature d’aujourd’hui par un journaliste de la revue littéraire Le Matricule des anges. Dans sa réponse, il met en exergue le fait que l’écrivain contemporain ne se croit plus, pour schématiser, obligé de choisir entre Barthes et Sartre, que son engagement, pour reprendre une formule de Gracq, est d’abord un engagement esthétique dans une forme, qu’il adopte par ailleurs souvent la posture d’un « enquêteur » et qu’il manifeste en outre une « passion de l’altérité »30.

Nous ajouterions volontiers que beaucoup de romans contemporains trans-forment aussi le lecteur en enquêteur, le forçant à déchiffrer la langue de l’autre, à épouser un autre regard, dépaysant, déstabilisant, bouleversant, sur le monde.

28 Id., pp. 181–182.29 Laurent Mauvignier, entretien avec Michel Murat, Revue critique Fixion française contem-

poraine, 2012.30 Le Matricule des anges, n° 133, dossier « La littérature est-elle encore engagée ? », mai

2012.



Comme dans la cure psychanalytique, n’a en effet de force que ce qu’on découvre soi-même et non ce qui serait révélé et asséné d’en haut : le lecteur se trouve ainsi associé à une quête tâtonnante et précaire qui, si elle échoue à donner sens au monde, si elle pointe bien au contraire d’irrémédiables béances, permet en même temps, chez Hubert Mingarelli tout particulièrement, de renouer avec une forme d’humanisme, sans emphase, sans grands mots ni effets de manches, en restant « à la culotte des choses »31, pour reprendre une expression de Maylis de Kerangal.

La grande littérature narrative actuelle ne s’adresse que rarement, semble-t-il, seulement au cerveau gauche du lecteur : comme la poésie, elle nous dit l’absurde et la beauté du monde d’une nouvelle façon, moins cérébrale, plus tâtonnante et émouvante à la fois, mais elle instaure en même temps une tension narrative particulièrement vigoureuse et prenante. Pour citer les auteurs du collectif baptisé Inculte dans Devenirs du roman :

[…] [L]es auteurs de la modernité parviennent à faire que le roman se glisse par un trou de souris, et débouche [sur] des espaces infinis. […] [D]ans l’accidentel chaotique et sensible de l’advenue, sens non péremptoire, mais d’ajustement per-pétuel, sens myope et désirant ; production et chance ; […] ; sens dérobé, qui se dérobe, enlève sa robe.32

Les bénéfices du choix de « l’idiot », façon Faulkner ou façon Dostoïevski, comme narrateur ou foyer de perception sont donc à la fois dramatiques et es-thétiques ; plus de suspense et de dynamisme narratif, pour reprendre une notion chère à Raphaël Baroni, plus d’émotion, plus d’action (de la part du lecteur), plus de découvertes et de beautés inédites dans leur dépouillement même.33

L’adoption de cette situation narrative permet en effet de pousser à son comble l’efficacité dramatique et esthétique de la simplicité, comme lorsque Mingarelli nous fait saisir en profondeur, avec une si remarquable économie de moyens, l’immensité inextinguible de la soif d’Hisao et la pathétique vulnérabilité de sa victime :

À tout moment, elle prenait forme, elle était vivante. Elle était son ombre. La nuit, il voulait se lever et aller boire dans la cour, au filet d’eau qui tombait dans le tonneau. Mais comme c’était une ombre d’une grande force physique, elle l’empêchait

31 Maylis de Kerangal, Naissance d’un pont, éditions Verticales, 2010, p. 18.32 Collectif Inculte, Devenirs du roman, éditions Naïve, 2007, p. 115.33 Cf. « Et nous aurions je crois

À l’instant de périr nous poètes nous hommes Un souci de même ordre à la guerre où nous sommes Mais ici comme ailleurs je le sais la beauté N’est la plupart du temps que la simplicité »

(Guillaume Apollinaire, section « La Tête étoilée » in Caligrammes)



de bouger. Elle restait assise sur lui. Alors il buvait en rêve, mais pour son malheur, c’est l’ombre qu’il abreuvait.34

BIBLIOGRAPHIE CRITIQUE SUCCINCTE :

Baroni, Raphaël, La Tension narrative. Suspense, curiosité, surprise, Paris, Seuil, 2007.

Blanckeman, Bruno, Fictions singulières, Prétexte éditeur, 2002.Demanze, Laurent, Encres orphelines, José Corti, 2008.Fortier, Frances et Mercier, Andrée, « L’Autorité narrative dans le roman

contemporain, exploitations et redéfinitions », Protée, volume 34, automne-hiver 2006, pp. 139–152.

Genette, Gérard, Figures III, Seuil, 1972.Michon, Pierre, Le Roi vient quand il veut, Albin Michel, 2008.Quignard, Pascal, Pascal Quignard, le solitaire – Rencontre avec Chantal

Lapeyre-Desmaison, Les Flohic, 2001.Nardout-Lafarge, Elisabeth et Langevin, Francis (dir.), dossier « Instabilité

du lieu dans la fiction narrative contemporaine », Revue Temps zéro, n° 6, avril 2013.

Viart, Dominique, Anthologie de la littérature contemporaine française. Romans et récits depuis 1980, Armand Colin, 2013.

Viart, Dominique et Vercier, Bruno, La Littérature au présent, Bordas, 2005.

Villeneuve, Johanne, Le Sens de l’intrigue ou La narrativité, le jeu et l’in-vention du diable, Québec, Les Presses de l’Université Laval, 2004.

Силви Вињ Универзитет Тулуз – Жан Жорес

ПРОМЕНЕ НАРАТИВНЕ СИТУАЦИЈЕ У САВРЕМЕНОЈ КЊИЖЕВНОСТИ (Резиме)

Овај рад полази од једне опште констатације: од осамдесетих година прошлог века, при-поведни искази имају тенденцију да намерно ремете оно што Жерар Женет назива „наративном ситуацијом”, како би лакше допрли до читаоца. Романописци као што су Пјер Бергуњу, Силви Жермен, Ненси Хјустон, Мари-Елен Лафон, Лоран Мовиње, Пјер Мишон, Ибер Мингарели, Клод Пижад-Рено, Паскал Кињар, Ерик Вуијар настоје да ослободе читаоца његових навика и извуку из релативне пасивности, поигравајући се често на сасвим нов начин неким параметрима попут удаљености предмета, избора темпоралности и фокализације, итд.

34 Hubert Mingarelli, L’Homme qui avait soif, p. 10.



Ништа није безразложно, по нашем мишљењу, у тим „поремећајима”. У питању је естет-ски циљ који је у исто време и етички, ти савремени писци настоје – каткад експлицитно – да сломe отпор читаоца да би га боље емотивно укључили и „преобратили”.

Ова студија се затим посебно фокусира на избор приповедача или фокалног лика – што је чест случај у савременој приповедној књижевности – кога године, одсуство образовања, наивност, незнање, чак ментални поремећаји, чине a priori „некомпетентним”, као да су пис-ци, после Шекспира и Фокнера, све чешће себи постављали за циљ да повере неком „идиоту” приповедање о свету „буке и беса”. Корпус углавном представљају Галебови Ане Ебер (1982) и два романа Ибера Мингарелија: Четири војника (2003) и Човек који је био жедан (2014). Настојали смо да покажемо да су резултати таквог избора у исто време драматични и есте-тички: више неизвесности и „наративног динамизма”, да употребимо омиљени израз Рафаела Баронија, више емоције, више (читаочеве) активности, више нових открића и нове лепоте у самој њиховој сведености.

Кључне речи: емоција, естетика, етика, фокализација, приповедање, рецепција, поремећај.

Примљено 10. маја 2016, прихваћено за објављивање 30. јула 2016. године.



BIBLID: 0015–1807, 43 (2016), 1 (pp. 25–69) UDC 821.163.41.09Andrić I.:94(4)’’1908/1914’’

Dušan GlišovićPhilologische Fakultät –Universität [email protected]

IVO ANDRIĆ, DER ERSTE WELTKRIEG UND DER STANDPUNKTWECHSEL

Abstrakt: Anlässlich des hundertsten Jahrestags des Ausbruchs des Ersten Weltkrieges sah man sich mit einer unerwartet hohen Anzahl von geschichtswissenschaftlichen Werken zu diesem Thema konfrontiert. Christopher Clarks Buch, Die Schlafwandler, wurde erstaunlich viel Platz in den Medien der westlichen Welt eingeräumt. Statt alleine Deutschland für den Krieg verantwortlich zu machen, verteilte Clark die Kriegsschuld auf alle Kriegsparteien. Die seit Fischers Griff zur Weltmacht.geltende Alleinschuld Deutschlands für den Krieg, sollte somit aufgehoben werden. Wieder einmal erwies sich die Auffassung vom Standpunktwechsel (Hegel) als wirksam.

Ivo Andrić ging schon vor Kriegsausbruch auf Distanz zu den Attentätern, von denen er einige persönlich kannte, und nahm von Anbeginn eine pazifistische Haltung ein. In der Diplo-matischen Prüfung (1922) begründete er jedoch den Kriegsausbruch als Ausdruck eines politisch und wirtschaftlich bedingten Prozesses, in dem Deutschland und Österreich die Kriegsverursacher waren. In seiner diplomatischen Tätigkeit war er um Verständigung unter den Staaten und an der Abwendung des Krieg vor allem in den Jahren vor Ausbruch des Zweiten Weltkrieges bemüht. In Belgrad, während des Krieges, thematisierte er in den Romanen, Die Brücke über die Drina und Das Fräulein, jene Ereignisse, die zum Ausbruch des Ersten Weltkrieges führten, aber auch die Art wie der verantwortungslose Umgang mit dem Sieg in Jugoslawien den Weg zum Zusammenbruch des Staates ebnete. Den Ausbruch des Ersten Weltkriegs bezeichnete er als „ungewollt“. Diese anthropologisch verstandene Deutung deckt sich sonderbarerweise mit jener politisch aufs herzlichste begrüssten Behauptung Clarks. Davon ist hier die Rede.

Schlüsselbegriffe: Ivo Andrić, Christopher Clark, Erster Weltkrieg, Gavrilo Princip, Die Brücke über die Drina, Das Fräulein.

Wer im Jahre 2013 eine Buchhandlung in Deutschland oder Österreich betrat, dem stand eine erstaunliche Vielzahl an Neuerscheinungen zum Großen Krieg bzw. Ersten Weltkrieg zur Auswahl. Die Medien heizten gleichfalls das Zentenariumsfieber an und die sogenannte Erinnerungskultur stand in voller Blüte. Abgesehen von der lukrativen Seite dieses Unterfangens nahm man diese Gelegenheit wahr, um auf den nach zwei Weltkriegen mühsam erkämpften Frie-den in Europa zu erinnern und vor einem neuen zu mahnen. Gemünzt war so manches auf die akute Ukraine-Krise, in der Russland sich die Halbinsel Krim einverleibte, und wo im Südosten der Ukraine russischstämmige Separatisten zu den Waffen griffen, um sich den von Kiew befehligten Regierungstruppen zu



widersetzen. Das Kriegsfeuer loderte schon einige Jahrzehnte in Afghanistan und im Irak und hatte bereits die nordafrikanischen Mittelmeerstaaten erfaßt, um sich auch in Syrien auszubreiten. Diese gefährlichen Brandherde erinnerten im Jubi-läumsjahr so sehr an den Balkan im Jahre 1914, daß das Wort Dritter Weltkrieg wie ein Gespenst im öffentlichen Sprachgebrauch umzugehen begann, begleitet von dem Hintergedanken, daß angesichts des Atomwaffenpotentials der Dritte zugleich der Letzte Weltkrieg sein könnte.

Die Artikel, Bücher, Studien und Monographien, deren Autoren sich zur Auf-gabe gemacht haben, zu erläutern, wie es zum Großen Krieg kam, lassen sich nach dem Kriterium der Wertung von Voraussetzung, Ursache und Anlaß für den Krieg einteilen und bewerten. Im Umgang mit diesem komplexen und komplizierten, aber vielleicht gerade deswegen verlockenden Stoffes, geht es letztendlich um den Standpunkt, den man als Historiker einnimmt. Hegel scheint den Grundstein für die Standpunkttheorie in seiner Phänomenologie des Geistes (1807) gelegt zu haben, wo in einer Sprache, die Schopenhauer die Haare zu Berge stehen ließ, die dialektische Wechselwirkung zweier als gesellschaftlich unterschiedlich bezeichneten Betrachtungsstandpunkte (Herrschaft – Knechtschaft) beschrieben wird. Die subjektiven, politischen und anderswertigen Einflüsse und Interessen steuern gleichfalls die Urteilsfähigkeit, wovon auch die Auseindersetzung mit den Ursachen des Ersten Weltkrieges zeugt. Sollte sich deshalb jemand eines Tages in den Kopf setzen, die aus Anlaß des 100-jährigen Kriegsjubiläums publizierten wissenschaftlichen Arbeiten auf Neuigkeiten auszuwerten, so ist zu befürchten, daß er Goethes Faust im Studierzimmer gleich, resignierend über das magere Ergebnis dastehen wird. Kaum etwas Neues kam ans Licht. Die Geschichts-schreibung ist eine Ansammlung verschiedener Standpunkte, von denen aus ein und dasselbe Objekt betrachtet wird.

Zwei Werke jedoch, die bereits 1912 auf den Buchmarkt kamen, stachen aus der Vielzahl hervor und entwickelten sich zu globalen Beststellern: Florian Illies, 1913. Der Sommer des Jahrhunderts und Christopher Clark, Die Schlafwandler. Wie Europa in den Ersten Weltkrieg zog.1

Illies’ Roman-Chronik besteht aus einer wohltemperierten Abfolge von An-ekdoten und Episoden aus dem Leben bekannter Persönlichkeiten. Obwohl ohne Handlung, entwickelt der Leser die Spannung bei der Lektüre mit dem Wissen um die anstehende unausweichliche Kriegskatastrophe, auf die alle Akteure un-wissend zusteuern, was den Romantext in sich schlüssig erscheinen läßt. Illies´ Gemälde des Vorkriegsjahres ist frei von der Bürde des Historikers, Kausalzu-sammenhänge zu erstellen und Schlußfolgerungen ziehen zu müssen, und der Leser, der den Puls der Zeit zu fühlen bekommt, kann die Moderne, postmodern erzählt, genießen. Der Roman 1913 mit seinen meist übermütigen und nervösen

1 Florian Illies, 1913. Der Sommer des Jahrhunderts. Frankfurt am Main, S. Fischer Verlag, 2. Aufl., 2012. – Christopher Clark, Die Schlafwandler. Wie Europa in den Ersten Weltkrieg zog. Aus dem Englischen von Norbert Juraschitz. München, Deutsche Verlags-Anstalt, 9. Aufl., 2013.


Dušan Glišović, Ivo Andrić, Der erste Weltkrieg und der standpunktwechsel

Helden hat seinen historiographischen Vorläufer in Joachim Radkaus Zeitalter der Nervosität. Deutschland zwischen Bismarck und Hitler, (1998), der dem späten neunzehnten Jahrhundert einen Attest über Nervenschwäche ausstellte.

Unter einer sonderbaren seelischen Krankheit litten auch die Hauptakteure in Clarks erwähntem Werk. Sein Bestreben, Personen, Länder und politische Handlungen breiträumig abzustecken, ermöglichte die Entfaltung einer Fülle an Daten, Schilderungen und Rückschlüssen, um letztendlich die Kriegschuld fast brüderlich unter den Kriegsparteien aufzuteilen. Somit drehte Clark das Rad der Geschichtsforschung zurück in die Zeit vor Fritz Fischers Buch, Griff nach der Weltmacht, (1961), welches die Geister in Deutschland in zwei Lager spaltete. Die einen zeigten bei der Kriegsschuldsprechung über Deutschland mit dem Daumen nach oben, die anderen nach unten, bis man nach der Vita Fischers griff und ihn wegen seiner SA-Vergangenheit in Bedrängnis brachte. Die Erforschung des Ersten Weltkrieges entwickelt seit Jahrzehnten eine Eigendynamik und artet immer mehr zu einer Forschung und Gegenforschung aus.2 Für den serbischen Historiker Mile Bjelajac fällt Clarks Werk zum Ersten Weltkrieg in jene Kategorie von Arbeiten mit denen man versucht, „die Differenzen zwischen den Siegern und Besiegten zu beseitigen“ und „kompromisshafte Versionen“ über den Ersten Weltkrieg in die Welt setzt, um keine „schlechten Gefühle innerhalb eines neuen Europas zu erzeugen“.3

Seine Popularität hat das Werk nicht zuletzt dem Titel, Die Schlafwandler,.mit dem der Autor den Nagel auf den Kopf traf, zu verdanken. Mit diesem nomen agentis plädiert er, getreu seiner Hauptthese, für eine Teilschuld der Verantwort- lichen am Kriegsausbruch, da man schlafwandelnd keine vorsätzliche Tat begehen kann. Dabei geht es in der Geschichtsforschung weniger um die Schuldfrage, als vielmehr um die möglichst objektive Darstellung. Aus politischen Gründen wurde einst Fischer angegriffen, und aus eben diesen Gründen stießen die Schlafwandler in Deutschland dank ihrer political correctness vielerorts auf Wohlgefallen.

Bei diesem, über den grünen Klee hinaus gelobten Werk, setzt man die Verwendung einwandfreier geschichtlicher Fakten voraus, aber schon beim ersten Satz des ersten Kapitels dieses Buches wird man stutzig: „Kurz nach zwei Uhr morgens am 11. Juni 1903 näherten sich 28 Offiziere der serbischen Armee dem Haupteingang des Königspalastes in Belgrad.“ In der Anmerkung dazu heißt es: „Heute die ehemaligen Palastgebäude in der Belgrader Innenstadt an der Straße Dragoslava Jovanovića.“4 In Wirklichkeit befindet sich an der Stelle, wo der besagte Königspalast 1903 stand, eine Parkanlage, die von zwei

2 Mile Bjelajac ließ Streitfragen zur Deutungen des Ersten Weltkrieges Revue passieren und versuchte anhand in- und ausländischer Quellen die Frage des Geschichtsrevisionismus zu beantwor-ten: Миле Бјелајац, 1914–2014: Зашто ревизија? Старе и нове контроверзе о узроцима Првог светског рата. (=Библиотека Војна књига, књ. бр. 1869), Београд, Одбрана, 2014.

3 Ebenda, S. 236 u. 244.4 Clark, Die Schlafwandler…, S. 23.



Königsschlössern neueren Datums flankiert ist. Eines von ihnen, das Alte Schloss, bezeichnet Clark fälschlich als jenes, wo putschende Offiziere den serbischen König und seine Gemahlin ermordeten. Das Schloß, in dem das Königspaar von den Putschisten ermordet wurde, ließ 1904 der darauf folgende König Petar I. kurzerhand abreißen.

Palast hin oder her, signifikant erscheint die Auswahl eines blutrünstigen Königsmordes in Belgrad als Einleitung. Man hätte auch mit einer durchaus friedlicheren Variante des Aufmacherkapitels beginnen können. Am 23. Juni 1914 nämlich überreichte eine Delegation des Kroatischen Parlaments, angeführt von dessen Präsidenten Dr. Bogdan Medaković, einem Serben, eine Adresse des Parlaments an Kaiser Franz Joseph I. in Wien.5 Der Monarch bat die ehrenwerten Herren zu Tisch. Es gab Rindssuppe mit Leberknödel, gekochtes Rindfleisch mit Paradeisersauce, danach Apfelstrudel und schwarzer Kaffee. Österreichisch halt. Der betagte Monarch verabschiedete sich vom Parlamentspräsidenten mit den verheißungsvollen Worten: „Ja, ja, mein lieber Herr Doktor, wir gehen sehr schlechten Zeiten entgegen, denken Sie an meine Worte, sehr schlechten Zeiten entgegen.“6 Sie klingen vertrauensvoll. Man kennt sich, man schätzt sich derweil. Dann kam der Krieg und auch Dr. Medaković kam den Österreichern suspekt vor, worüber es in einem Bericht, demnach alle Serben in Kroatien ihrer offiziellen Ämter enthoben werden müssen, heißt: „Eher wird man aus einem Hund eine Katze machen können, als aus einem Serben einen loyalen Angehörigen der Österreichisch-Ungarischen Monarchie!“.7 In der Tat, schlechte Zeiten brachen an. Es gab also durchaus eine Möglichkeit, mit dem besorgten Kaiser Kontakt aufzunehmen, um Probleme zur Sprache zu bringen, bevor die Waffen zu spre-chen begannen. Zudem gaben wirtschaftliche und kulturelle Kontakte Wiens mit Belgrad Möglichkeit genug für ein derartiges Vorgehen. Mit den Königsmördern war aber so etwas wohl nicht machbar gewesen, suggeriert Clark.

Mit den diakritischen Zeichen der serbischen geographischen Namen nimmt es der Autor Der Schlafwandler nicht so genau: der Fluß Miljacka wird zu Miljačka;8 der Ort Ilidža/Ilidže mutiert zu Ilidze;9 Gaćinović wird umgetauft in Gačinović;10 die Zeitung Radničke novine heißt bei Clark Radičke novine.11 Egon Erwin Kisch darf bei Clark die 16 km von der montenegrinischen Hauptstadt

5 Медаковић, Богдан, Узроци и виновници рата. Један прилог расправи о том питању. У: Дејан Медаковић, Ефемерис. Ephemeris I. Хроника једне породице. Београд, Београдски издавачко-графички завод, 7. изд., 1995, S. 327.

6 Ebenda, S. 54.7 Дејан Медаковић, Ефемерис. Ephemeris V. Хроника једне породице. Београд, Београдски

издавачко-графички завод, 3. изд., 1995, S. 60. 8 Clark, Die Schlafwandler..., S. 475.9 Ebenda, S. 477.10 Christopher Clark, The Sleepwalkers. How Europe Went to War in 1914. London, Penguin

Books, 2013, p. 42. – Ders., Die Schlafwandler..., S. 71.11 Ders., The Sleepwalkers…, S. 43. – Ders., Die Schlafwandler..., S. 74.



Cetinje bis Rijeka Crnojevića am Skutarisee nicht zu Fuß zurücklegen, sondern wird auf eine etwa 650 km Luftlinie lange Reise nach Rijeka, das einstige Fiume („bis zur schönen Hafenstadt Rijeka (heute in Kroatien)“ geschickt.12 Auch in der serbischen Übersetzung verbleibt es bei dieser unsäglichen Entfernung zwischen Cetinje und Rijeka („u divan lučki grad Rijeku (sada u Hrvatskoj)“.13

Das berühmte Photo von der Verhaftung eines Mannes durch zwei Sicher-heitskräfte unmittelbar nach dem Attentat in Sarajevo 1914, wird ansonsten fälsch-lich als die Verhaftung Princips gehalten.14 Clark untertitelte es mit „Verhaftung eines Verdächtigen“, obwohl er im Literaturverzeichnis das Buch The Road to Sarajevo 1914 des serbischen Historikers Vladimir Dedijer anführt, in dem es klar steht, daß es sich beim Verhafteten um Ferdinand Behr, einen österreichischen Beamten und Bekannten von Princip handle, der sich bei den Sicherheitskräften wegen der rauhen Vorgehensweise bei der Verhaftung von Princip beschwerte und infolgedessen selbst verhaftet wurde.15

Der Kuriosa nicht genug. Ein Aufschrei ging durch die serbischen Medien, weil sich Clark erdreiste, die Attentäter in der englischen Originalfassung als Terroristen zu bezeichnen, was er tunlichst unterlassen sollte.16 Auf Umwegen bringt er vorerst Princip und seine Kameraden unter den Begriff des modernen Terrorismus:

They [assassinans] were made of that [...] stuff, [...] that modern terrorist movements feed upon.17

Sie [die Attentäter] waren aus jenem [...] Stoff gemacht, [...] aus dem moderne terroristische Bewegungen in erster Linie ihren Nachwuchs rekrutieren.18

Bili [atentatori] su trezveni, mladalački raspoloženi, prepuni ideala, ali slabog životnog iskustva – takve oko sebe okupljaju savremeni teroristički pokreti.19

12 Ders., The Sleepwalkers…, S. 92. – Ders., Die Schlafwandler..., S. 133. – Clark beruft sich auf: Egon Erwin Kisch, Mein Leben für die Zeitung 1906-1913. Journalistische Texte I (Berlin und Weimar, 1983), S. 140–42. – Vgl. Egon Erwin Kisch, Bombardement und Basarbrand von Skutari. In: Der rasende Reporter [Berlin, 1925]. In: Ders., Gesammelte Werke. Bd. V., Berlin und Weimar, Aufbau-Verlag, 1978, S. 129.

13 Klark, Mesečari…, S. 43.14 Siehe: The photograph which reveals the „muddled and mangled“ history of assassin Gavrilo

Princip. In: http://www.centenarynews.com/article?id=1672 Eingesehen am: 20.02.2016. 15 Clark, Die Schlafwandler..., S. 495 u. 847. – Vladimir Dedijer, Sarajevo 1914. Bd. 1, Beograd,

Prosveta, 2. Aufl., 1978. – Ders., The Road to Sarajevo 1914. New York, Simon and Schuster, 1966. – Ders., Die Zeitbombe Sarajewo. Ins Deutsche übertragen von Tibor Simányi. Wien – Frankfurt/Main – Zürich, Europa-Verlag, 1967.

16 Bataković, Dušan T., Klark nam se u Beogradu dodvoravao, a čim je otišao Srbe nazvao teroristima. U: Nedeljnik (Beograd), 19. Juni 2014.

17 Clark, The Sleepwalkers…, S. 50.18 Ders., Die Schlafwandler..., S. 82.19 Kristofer Klark, Mesečari. Kako je Evropa krenula u rat 1914. Prevod Aleksandra

Dragosavljević. Heliks, Smederevo, 2014, str. 43. Sonderbar, daß die serbische Ausgabe dieses so gut verkauften Buches auch eine finanzielle Unterstützung von dem Fund for Central & East European Projects, Amsterdam erfuhr.



Clark, längst vertraut mit der im ersten Kapitel geschilderten serbischen Mentalität, war sich wohl bewusst, zu welchen Mitteln aufgebrachte Serben greifen können, ließ in der deutschen und der serbischen Ausgabe diese Bezeich-nung wegfallen:

Vaso Čubrilović, the youngest of the terrorists, [...].20 Vaso Čubrilović, der Jüngste von ihnen, [...].21 Vasa Čubrilović, najmlađi u toj grupi, [...].22

Dabei hätte sich Clark bloß auf serbische Quellen berufen können, wo die Attentäter gleichfalls als Terroristen bezeichnet werden. Es kommt wiederum auf die politischen Umstände und den Standpunkt an. In Serbien brachte man im Jahre 2013 das Bezeichnen der Attentäter auf den Thronfolger als Terroristen in Verbindung mit dem aktuellen globalen Erscheinungsbild des Terroristen als „radikalen islamischen Fundamentalisten“, ohne sich ins Gedächtnis zu rufen, daß schon 1912 im Buch des Vordenkers des Jungen Bosniens, Vladimir Gaćinović, das Attentat von Bogdan Žerajić auf den Banus Slavko Cuvaj als eine „terroristische Tat“ bezeichnet wurde.23 Gleichermaßen gab es keinen Aufschrei in der serbischen Presse, als Dedijer, Tito-Biograph und sein Mitkämpfer der ersten Stunde, schlussfolgert, man hätte das Attentat in Sarajevo „ungewöhnlich primitiv“ aus „einem regelrechten Hinterhalt der bosnischen Haiduken, jenen seit alters her agrarischen Terroristen“ ausgeführt.24

Serbien ist bei Clark keineswegs bloß ein kleiner Zankapfel, sondern aktiver Mitstreiter, auf dessen Mist ein kleiner Krieg zum Großen Krieg herangewachsen ist, was in der deutschen Übersetzung sogar verstärkt zum Ausdruck gebracht wird:

The First World War was the Third Balkan War before it became the First World War.25

Der Erste Weltkrieg war genau genommen der dritte Balkankrieg, bevor er zum Weltkrieg wurde.26

Prvi svetski rat počeo je kao Treći balkanski rat i tek potom je postao Prvi svetski rat.27

20 Ders., The Sleepwalkers…, S. 371 f.21 Ders., Die Schlafwandler..., S. 480.22 Klark, Mesečari…, S. 323.23 Spiro Soldo, Predgovor. In: Osvetnik [d. i. Vladimir Gaćinović], Smrt jednog heroja. Beograd,

Pijemont, 1912. Zit. nach: Vojislav Bogićević, Mlada Bosna. Pisma i prilozi. Sarajevo, Svjetlost, 1954. – Vojislav Bogićević, Mlada Bosna. Pisma i prilozi. Sarajevo, Svjetlost, 1954, S. 290.

24 Vladimir Dedijer, Sarajevo 1914. Bd. 1, Beograd, Prosveta, 2. Aufl., 1978, S. 423.25 Clark, The Sleepwalkers…, S. 242.26 Ders., Die Schlafwandler..., S. 318.27 Klark, Mesečari…, S. 210.



Am Krieg gibt Clark niemandem die Schuld: „Aber die Deutschen waren nicht die einzigen Imperialisten, geschweige denn die einzigen, die unter einer Art Paranoia litten. Die Krise, die im Jahr 1914 zum Krieg führte, war die Frucht einer gemeinsamen politischen Kultur.“28 Dieser Satz erinnert stark an das Buch 1939. Der Krieg, der viele Väter hatte. Der lange Anlauf zum Zwei-ten Weltkrieg, wo Gerd Schultze-Rhonhof meint, die Generale der Wehrmacht könnten für den Krieg nicht schuldig gemacht werden, da Hitler in drei seiner Reden ihnen nicht die volle Wahrheit gesagt haben soll, und demzufolge: „Ihre [der Generale] Mitschuld am Ausbruch eines neuen Weltkrieges muß sich an dem bewerten lassen, was sie 1939 wissen, beobachten und hören.“29 Es gibt also in der Geschichte mehr Schlafwandler als angenommen.

Im Unterschied zu manchen Historikern, die aus politischen Gründen für eine Schuldaufteilung plädieren, gibt es einen Politiker in der jüngsten Zeit, der sich zur Schuldaufteilung bekennt, obwohl weder er, noch sein Land sich im konkreten Fall nichts zu Schulden haben kommen lassen. In seiner Rede im Deutschen Bun-destag vom 25. September 2001 stellte der Präsident der Russischen Föderation, Wladimir Wladimirowitsch Putin, anlässlich der Terrorakte vom 11. September in den USA die rhetorische Frage, „wer daran schuld“ sei und gab unerwartet zur Antwort: „Ich finde, dass wir alle daran schuld sind, vor allem wir, die Politiker“, weil sie es noch immer nicht geschafft hätten, „die Veränderungen zu erkennen, die in der Welt in den letzten zehn Jahren stattgefunden haben“.30 Mögen auch politische Interessen den russischen Präsidenten zu diesen Worten bewogen haben, aber immerhin ist es ein Trost zu wissen, dass es Politiker gibt, die bereit sind, Verantwortung zu übernehmen und Schuld einzugestehen. Dahingestellt dabei sei, ob man auch als einzelner zu dieser Erkenntnis ohne zweier verheerender Kriege im 20. Jahrhundert gekommen wäre.

Die Schuld am Ausbruch des Ersten Weltkrieges hat eine lange Vorgeschich-te. Was machte diese „politische Kultur“ aus und was machte Österreich-Ungarn eigentlich falsch in Bosnien und Herzegowina, als man 1878 auf dem Berliner Kongreß dieses Land unter die Kontrolle der Donaumonarchie stellte? Öster-reich wurde die Rolle zuteil, „Bosnien zu zivilisieren“, aber es tat dies, ohne das gesellschaftliche Fundament zu verändern, das feudal geblieben war, mit all den „feudalen Herrschaften“, die unter den Türken zum Islam konvertiert waren.31 So z. B. waren „alle Lehnsbauern in Bosnien und Herzegowina bis 1848 verpflichtet, dem Kaiser ein Zehnt, dem Spahi ein Neunt, und drei Tage die Woche den Fron-

28 Ebenda, S. 717.29 Gerd Schultze-Rhondorf, 1939. Der Krieg, der viele Väter hatte. Der lange Anlauf zum

Zweiten Weltkrieg. München, Olzog, 5. Aufl., 2003, S. 354.30 Wortprotokoll der Rede Wladimir Putins im Deutschen Bundestag am 25.09.2001. In:

https://www.bundestag.de/kulturgeschichte/geschichte/.../putin/putin_wort/244966 Eingesehen am: 22.04.2016.

31 Веселин Маслеша, Млада Босна. Студија. Београд, Култура, 1945, S. 183.



dienst zu verrichten“.32 Von den Lehnsbauern waren 73,92% serbisch-orthodox und 21,49% katholisch, wobei 91,15% der Spahi muslimisch waren.33 Fügt man dem hinzu, daß der Repressionsapparat in den Händen der muslimischen Macht-haber lag, so kann man sich leicht ausmalen, daß diese Machtaufteilung kein gutes Fundament für eine friedliche Gesellschaftsordnung abgeben konnte.

Um solcher Probleme Herr zu werden, bestellte Wien in Bosnien einen Ad-ministrator ein, mit der Aufgabe, das Land zu befrieden und es dem Kaiserreich einzuverleiben. Diese Aufgabe fiel Béni Kállay de Nagy-Kálló (1839-1903), einem ungarischen Edelmann im Dienste Österreich-Ungarns, Kenner des Grie-chischen, Türkischen und einiger slawischer Sprachen und Fachmann für die „östliche Frage“, zu. Er war österreichisch-ungarischer Generalkonsul in Belgrad 1869-1875 und seit 1882 die nächsten 21 Jahre lang Administrator für Bosnien. Als Serbien-Kenner hinterließ er ein umfangreiches Tagebuch über seine Zeit in Serbien und eine Geschichte der Serben, 1878.34

Militärisch war der Brandherd Bosnien und Herzegowina mit großem Kräfteaufgebot zu löschen, aber es bedurfte Zeit und viel Fingerspitzengefühl, um es politisch zu unterwerfen. Aus der diplomatischen Trickkiste holte Kállay das altbewährte Mittel divide et impera hervor und begann es beflissen anzuwen-den, um die im Abwehrkampf gegen Wien wachsende Einigkeit der drei vorhin genannten Volksgruppen zu sprengen. Die orthodoxen Serben, die zum Islam konvertierten serbischen Bosnier und die katholischen Kroaten gegeneinander auszuspielen reichte nicht aus, es musste nachgeholfen werden, damit die Bos-nier ihr eigenes Nationalbewusstsein entwickelten, um sich vor allem gegenüber Serbien abzugrenzen und die Überzahl der Serben in Bosnien einzudämmen. So entstand der Bosniake, was im weiteren Verlauf zum Bosniakischen als eigener Sprache, für die kein Serbe oder Kroate einen Dolmetscher braucht, führen wird. Zudem wurde auf diese Weise in Bosnien den Moslems der Weg von einer Konfession zur Nation geebnet.

Kállays Politik der Erschaffung einer bosnischen nationalen Identität, der Bosniaken, sowie die Aufteilung der Einwohner Bosniens nach dem konfessionel-len Kriterium, trug bittere Früchte in beiden Weltkriegen und im Bürgerkrieg der

32 Ebenda, S. 41.33 Ebenda, S. 43.34 Benjamin von Kállay, Geschichte der Serben. Bde., 1+2, Heft 1. Aus dem Ungarischen von

J. H. Schwicker. Budapest – Wien – Leipzig, Verlag von Wilhelm Lauffer, 1878, 601+80. – Дневник Бењамина Калаја 1868-1875. Прир., Андрија Раденић. Превео са мађарског Еуген Орнаи. Београд, Историјски институт; Нови Сад, Институт за историју Војводине, 1976. [Das Tagebuch Benjamin Kállays, 1868-1875. – Ders., Die Lage der Mohammedaner in Bosnien, von einem Ungarn. Wien, 2. Aufl., 1900, 126 S. – Siehe zu Kállays Tätigkeit in Bosnien: Tomislav Kraljačić, Kalajev režim u Bosni i Hercegovini (1882-1903). Sarajevo, Veselin Masleša, 1987; Jelena Milojković-Djurić, Benjamin von Kállays Role in Bosnia-Hercegovina 1882-1903: Habsurg´s Policies in an Occupied Territory. In: Vol. 14 (2), 2000, Journal of the North American Society for Serbian Studies, pp. 211-220. www.serbianstudies.org Eingesehen am 15. 12. 2009.



neunziger Jahre des zwanzigsten Jahrhunderts. Der bosnische Adel sei, schildert Kállay in seinem Hauptwerk, Die Lage der Mohammedaner in Bosnien (1900) aus dem Bogumilentum zum Islam konvertiert, zwecks Beibehaltung seiner Privilegien. Sie behielten dabei ihre „Muttersprache“, blieben „sehr empfind-sam und vor allem rachsüchtig“, wurden in ihrem Selbstbewusstsein „Muslime, aber keine Türken, keine Osmanen“, sahen sich als „die besseren Osmanen“ im Unterschied zu den anderen Völkern in dem Sultanat an, waren sehr konservativ und zäh, wobei ihr „Agieren aus dem Negieren“ bestand, was am besten an ihrer Trotzigkeit ersichtlich ist, jedwede Reform, mag sie von der Levante oder vom Westen kommen, sind sie in der Lage aufzuweichen, zerwerfen sich, wenn man zur Tat übergehen soll, die Anarchie ist ihre Normalzustand, und das menschliche Leben zählt nicht viel.35

Als Fazit fragt sich Kállay, ob man nicht „tabula rasa“ schaffen oder „un-sere [österreichisch-ungarische] Ideen an die bestehende Ordnung pfropfen“ sollte,36 womit der Fortbestand des „bosniakischen“ Elements, der jetzt zwecks Beibehaltung seiner Privilegien Wien dienlich sein soll, so wie er aus denselben Gründen der Pforte dienlich gewesen war. Man entschied sich für die zweite, pragmatischere Variante des Untertanentums, womit man Raum zum Ausspielen der konfessionellen Gemeinschaften gegeneinander schuf. Deshalb ergriffen die bosnischen Muslime, d. h. die Bosniaken, Partei für den Kaiser, was auch die Kroaten im Interesse ihres katholischen Glaubens taten. Somit erschwerte sich die Lage der Serben gewaltig. Zudem war es ein Leichtes, sie wegen ihres orthodoxen Glaubens und der kyrillischen Schrift der Russenfreundlichkeit zu bezichtigen.

Kállays Bestrebungen, das bosnische Problem in den Griff zu bekommen, wurde in serbischen Kreisen Bosniens mit Argwohn beobachtet, weshalb ihm Vladimir Ćorović, ein Freund von Andrić, vorwerfen wird, er habe die Bindung der Serben jenseits und diesseits des Drina Flusses kappen und den Gedanken von einer nationalen serbischen Einigung unterbinden wollen; sein Anliegen war es auch, Zwistigkeiten unter den drei Ethnien zu schüren und die Jesuiten den Franziskanern, die Jahrhunderte lang den Katholizismus in Bosnien verteidigt hatten, vorzuziehen; und letztendlich war es die Absicht der neuen Besatzer, so viel wie nur möglich an Ressourcen aus Bosnien herauszuholen, wofür man eigens eine Eisenbahnstrecke bauen ließ, die auch militärisch gegen Serbien zur Anwendung hätte kommen können.37 Um eine Bindung Bosnien und Herzego-winas mit Serbien zu verhindern verpasste Kállay diesem Land eine bosnische Identität im Sinne einer „bosnischen Nation“, was eine Anzahl von Verordnungen

35 [Benjamin von Kállay], Die Lage der Mohammedaner…,.S. 22–23.36 Ebenda, S. 5.37 Владимир Ћоровић, Босна и Херцеговина. Београд, Српска књижевна задруга, 1925,

S. 80–83.



zur Verbannung der Serben aus dem gesellschaftlichen Leben mit sich führte.38 So weisen Andrićs Schulzeugnisse den Eintrag in der Rubrik Muttersprache den Eintrag Bosnisch, und manchmal Kroatoserbisch, auf.39

Die Tragödie bestand zusätzlich darin, dass zwei Besatzer Bosnien und Herzegowinas sich in ihrem „dekandenten Zeitalter“ ablösten, als „die Türkei ausgedient hatte, und Österreich dahinsiechte“, wird später Andrić sagen.40 Was Andrić von dem Machtwechsel nach dem Berliner Kongreß hielt, brachte er im ersten Satz Der Geschichte vom Zinsbauern Siman (1948) auf den Punkt:

Mit einer Schießerei, wie sie das bosnische Ohr bis dahin nicht gehört hatte, zogen die österreichischen Truppen in Sarajewo am 19. August 1878 ein. Der Schie-ßerei folgte alles andere: Blut, Leichen, Standgericht, Strang und Erschießungen, Angst, ungeahnte Kreaturen und neue Verordnungen und Bräuche.41

Mit der Zeit kehrt Frieden nach Bosnien ein. In der Erzählung Die Rzaver Berge (1924) schildert Andrić „kurz, aber authentisch“ wie die Rsaver Berge den österreichisch-ungarischen Versuchungen widerstanden hätten. Die Kultivierung des Landes übersieht Andrić dabei nicht, führt sie aber nur auf die Neuerungen, die dem Besatzer zugute kamen, zurück: „Und alles mußte akkurat und im rechten Winkel sein. Sie brachten das erste Klavier. Dann legten sie einen Tennisplatz an. Die türkischen Kinder sammelten Bälle für sie.“42 Österreich-Ungarn baute Kasernen, rekrutierte junge Männer und verschickte sie in Länder der Monarchie, um dort den Militärdienst zu leisten, die Bauern haben sich an das Vermessen ihrer Grundbesitze und den Eintrag in die Grundbücher gewöhnt. Man ließ Straßen bauen, Tunnel bohren und die Eisenbahnschienen verlegen, um große Mengen an Holz abtransportieren zu können.

Wenn es sich nur so wir beschrieben zugetragen hätte, hätte Andrić wohl nur Lobesworte für den Aufstieg Bosniens gefunden, aber der österreichisch-unga-rische Besatzer trachtete ständig nach dem Leben der serbischen Bevölkerung, ermahnt der Autor der Rzaver Berge. Zu Beginn des Großen Krieges kommt es zum Versuch des serbischen Heeres, die Rzaver Berge einzunehmen und sich in Višegrad und an Drina zu verfestigen. Während diese Bemühungen erfolglos ver-laufen, werden an den serbischen Bewohnern Bosniens Vergeltungsmaßnahmen

38 Душан Т. Батаковић, прир., Нова историја српског народа. Београд, Наш дом; Лозана, L´age d´homme, 2002, S. 230.

39 Rastislav Drljić, Pabirci o životu i radu Ive Andrića. In: Dobri pastir. Glаsilo udruženja katoličkih sveštenika NR Bosne i Hercegovine. (Sarajevo) XI-XII, 1962, sv. I–IV, S. 372.

40 Ljubo Jandrić, Sa Ivom Andrićem. Sarajevo, Veselin Masleša, 2. Aufl., 1982, S. 58.41 Иво Андрић, Прича о кмету Симану. У: Сабрана дела Иве Андрића. Прир.: Вера Стојић,

Петар Џаџић, Мухарем Первић и Радован Вучковић. Удружени издавачи: Београд, Просвета; Загреб, Младост; Сарајево, Свјетлост; Љубљана, Државна заложба Словеније; Скопје, Мисла и Титоград, Побједа. Књ. 8. Београд, 1981, S. 143.

42 Ivo Andrić, Die Rzaver Berge. Aus dem Serbokroatischen von Elemer Schag. In: Ders., Sämtliche Erzählungen. Bd. II, Im Streit mit der Welt. München, Carl Hanser Verlag, 1963, S. 400.



verübt. Die österreichischen Soldaten liefern zwei Serben, den wohlhabenden Gazda Nedeljko und seinen Bruder, an die Schutzkorpsleute, bestehend aus: „Türken aus der Stadt, meist Zigeuner und allerlei Gesindel“. Es kommt zu ei-nem, für Andrićs Bosnienbild unter der österreichisch-ungarischen Besatzung, signifikanten Dialog:

Als Nedeljko sah, daß man sie nicht in die Stadt, sondern seitwärts trieb, begann er den ältesten Türken, einen noch nüchternen Greis zu bitten:

– Bei deinem Türkenglauben, Ibrahim-Aga, laß uns nicht unschuldig umkommen.

Doch Ibrahim-Aga flüsterte mit den anderen, niemand wollte auf ihn hören. Alle fluchten. Ein Zigeuner fuchtelte mit seinem Bajonett vor Nedeljkos Augen.

– Ihr seid lang genug obenan gewesen, Gazda Nedeljko! Jetzt ist es aus mit der serbischen Herrschaft!

[Als er sieht, daß man sie umbringen wird, ruft ihnen Nedeljko zu:]– Serbien hat es gegeben und wird es immer geben, ihr aber bleibt die Zigeuner,

die ihr seid! [...] Die österreichischen Behörden bedauerten selber den Mord an Gazda Nedeljko

und wollten gegen die Leute vom Schutzkorps vorgehen, doch es dauerte nicht lange, und alles war vergessen.43

Obwohl Andrić äußerst kritisch über die Verwaltung von Österreich-Ungarn in Bosnien urteilt, ist es ein Faktum, dass die bosnisch-herzegowinische Jugend ihr nationales und politisches Anliegen frei in zahlreichen Publikationen und Vereinen artikulieren konnte und ihr der Weg zur Hochschulbildung offen stand. Andrićs Vorstellung von einem befreiten Volk im eigenen Staats ist berechtigt, aber im Falle Bosniens wirkt es auch romantisch. Die religiös zurückgebliebene und weitgehend analphabetische Bevölkerung ließen sich nicht über Nacht in religiöse Toleranz und Bildung umwandeln. Man führe sich bloß die Tatsache vor Augen, daß vor dem Ersten Weltkrieg Bosnien und Herzegowina zwei Millionen Einwohner hatte, wovon 87% bzw. 1.300.000 Analphabeten waren.44 Dies ergab einen fruchtbaren Boden für Demagogen, Populisten und Volksverhetzungen. Bei dieser Tatsache spätestens wird einem klar, weshalb Andrić der ottoma- nischen Herrschaft den Vorwurf für die Rückständigkeit Bosnien und Herzego-winas in seiner Dissertation machte. Obwohl der Prozentsatz an Analphabeten später immer mehr sank, stiftete Andrić den gesamten finanziellen Teil seines Literaturnobelpreises für den Ausbau des Bibliothekswesens in Bosnien und Herzegowina zu stiften, ohne dabei Auflagen zu machen, welche Ethnie wie viel zugeteilt bekommen sollte. In der Verbreitung der Kultur durch Literatur sah er die beste Möglichkeit der Kultivierung des Landes und der Verständigung unter den verschiedenen Völkern und Konfessionen.

43 Ebenda, S. 407–408.44 Miroslav Karaulac, Rani Andrić. Beograd, Prosveta; Sarajevo, Svjetlost, 1980, S. 24.



Die serbische Vormacht in Bosnien und die Schritte zur serbisch-kroatischen Verständigung führen Österreich-Ungarn dazu, Bosnien und Herzegowina 1908 zu annektieren, was den fehlgeschlagenen Hochverratsprozeß gegen Serben, 1908–1909 und die Friedjung-Affäre mit sich zog, womit man den Serben die Schuld am Versuch einer Zerschlagung Österreich-Ungarns erfolglos zuzuschrei-ben versuchte. Die Annexion Bosnien und Herzegowinas rief in Belgrad zunächst Demonstrationen hervor, aber später erkannte Serbien gemeinsam mit Russland die Annexion an. Der projugoslawische Jugendliche Bogdan Žerajić verübte am 8. Juni 1912 ein fehlgeschlagenes Attentat auf den kroatischen Banus und königli-chen Gesandten, Baron Slavko Cuvaj. Er erschoß dabei seinen Fahrer, verwundete zwei Wächter und beging anschließend Selbstmord, worauf der Entschluss vom Attentat auf Potiorek auf derselben Brücke in Sarajevo, gefasst wurde.45 Der Gedanke an die Ermordung Franz Ferdinands wurde somit in die Welt gesetzt. Die Ursache und die Schuld für den Krieg reiften immer mehr heran.

Die damaligen Konflikte der bosnischen Serben mit der österreichischen Ordnungsmacht könnten leicht dazu verleiten, die Serben als ständige Störenfriede und Menschen, die nicht gewillt oder fähig seien, sich in eine westlich orientierte gesellschaftliche Ordnung einfügen zu können, zu beurteilen. Doch seit Ende des 17 Jh. haben sich Serben, vorwiegend aus dem Kosovo (Amselfeld) durch die Türken vertrieben, unter die Obhut Österreichs in der Vojvodina gestellt, wo sie ihre Kultur pflegen und ausbauen konnten, wovon heute noch Kulturdenkmäler in Novi Sad, Sremski Karlovci und St. Andrä zeugen. Selbst den Barock eigneten sie sich in ihrer Kirchenarchitektur an. Für sie galt die Devise des Habsburger Doppeladlers: Sub umbra alarum tuarum protege nos. Warum kam es in der Voj- vodina nicht zu Attentaten auf die österreichische Obrigkeit, obwohl auch dort Serben lebten? Weil man sie dort nicht gegen die anderen auszuspielen versuchte. Aus dem Serben machte das Kaiserreich in der Vojvodina den Typus des Prečanin (der Mann jenseits der Grenze zu Österreich-Ungarn), da es die Zeit hatte, „ihn sich gefügig zu machen“.46

Ganz anders die politischen Zustände in Bosnien. Beflügelt wurde die politi-sche Vorstellung von einer nationalen Befreiung und Verselbständigung Bosnien und Herzegowinas durch die aus eigenen Kräften vollzogene Befreiung Serbiens von dem Jahrhunderte langen osmanischen Joch und den siegreichen zwei Bal-kankriegen 1912/13, in denen unter anderem die serbischen und bulgarischen Truppen die einstige osmanische Kapitale Hadrianopolis unter Belagerung stel- lten, den europäischen Teil Konstantinopels einzunehmen und die Osmanen nach Asien zu verdrängen drohten. Vor allem aber erschien den bosnischen Serben, die im Zuge der Balkankriege erfolgte Befreiung des Kosovo unter Petar I., wo die schicksalhafte Schlacht des serbischen Fürsten Lazar mit dem türkischen Sultan

45 Владимир Ћоровић, Односи између Србије и Аустро-Угарске у XX веку. Београд, Биб-лиотека града Београда, 1992, S. 624.

46 Milenko Popović, Crnjanski između dva sveta. Beograd, Književne novine, 1984, S. 126.



Murad I., am St. Veitstag, den 28. Juni 1389, ausgetragen wurde, verheißungsvoll. An dem Tag, 1914, geschah auch das Attentat von Sarajevo.

Es war eine Aufbruchstimmung, der die Mittelschüler in Bosnien und Her-zegowina Anfang des zweiten Jahrzehnts des zwanzigsten Jahrhunderts verfallen waren und sie stark politisiert nach einer gesellschaftlichen Neuordnung suchten. Einer von ihnen wird sich später erinnern, dass eine vollkommen neue „Nation“, die sogenannten Serbo-Kroaten bzw. die Fortschrittlichen, die sich weder als Serben noch als Kroaten ausgaben, sondern sowohl das eine als auch das andere zu sein vorgaben, und zu denen mehrheitlich Serben zählten, in Erscheinung trat. Bis zu den Balkankriegen gab es ganz wenig Serbo-Kroaten. Sowohl die Serben als auch die Kroaten warfen ihnen „Volksverrat“ vor und nannten sie wegen ihrer rot-blau-weiß-roten Anstecknadel Chamäleone, zu denen auch Gavrilo Princip zählte.47

Einigen Forschern erscheint als erwiesen, dass Andrić und Princip dem Jungen Bosnien, die das Attentat verübt haben soll, angehört haben sollen. Auch dies ist komplex und kompliziert. Für Andrić steht zumindest fest, daß er am Vorabend des Ersten Weltkrieges ein „überzeugter Serbo-Kroate“ gewesen sei, und als solcher ein „aufrichtiger Verfechter der jugoslawischen Einheit“.48 Die Bezeichnung Junges Bosnien wird erstmals 1911 im Titel eines Artikels von Vla-dimir Gaćinović in dem Kalender Prosvjeta erwähnt, hatte aber bei weitem nicht jene, später erlangte Bedeutung. Im gleichnamigen Artikel (Bosanska vila vom 30. Dezember 1913) verstand Borivoje Jevtić nur die jungen bosnischen Schrift-steller. Božidar Purić benutzte die Bezeichnung Junges Bosnien in der Zeitschrift Zabavnik, Nr. 4, 1917, erschienen auf Korfu, aber erst nach dem Krieg verstand man unter dieser Bezeichnung die Bewegung, die mit dem Attentat Žerajićs auf den Banus Cuvaj entstand und mit dem Attentat auf Franz Ferdinand endete. In dieser kurzen Zeitspanne verwirklichte man zum ersten Mal die Eintracht der fortschrittlichen serbischen, kroatisch und muslimischen Jugend im nationalen Kampf für Selbständigkeit.49

Aber auch hierbei scheiden sich die Geister. Veselin Masleša sah in dem Begriff Junges Bosnien eine von Serben dominierte Organisation, die sich der jugoslawischen Idee bewußt, gerne als Jugoslawen ausgaben, sowohl Princip als Serbe, als auch Andrić als Kroate.50 Dabei ist zwischen zwei Arten vom Ju-goslawentum in Bosnien zu unterscheiden: einem bürgerlichen, das nach einer friedlichen Lösung trachtete und Serbien zugewandt war, und einem jugendlichen,

47 Cvetko Popović, Prilog istoriji sarajevskog atentata. In: Politika (Beograd), 31. März 1928. – Cvetko Đ. Popović, Sarajevski Vidovdan 1914. Doživljaji i sećanja. Beograd, Beogradski grafički zavod, 1969, S. 18.

48 Предраг Палавестра, Предговор за Андрићева писма Војиславу М. Јовановићу и Воји-славу Гаћиновићу. [Прир. за штампу Предраг Палавестра]. У: Свеске Задужбине Иве Андрића, XI, 1992, св. 8, S. 163.

49 Драго Љубибратић, Гаврило Принцип. Београд, Нолит, 1959, S. 152 f. 50 Маслеша, Млада Босна. S. 156.



das kämpferisch gesinnt war und glaubte, „seinen Kampf ausweiten zu können und andere Völker in Bosnien in ihn hineinziehen zu können“.51 Das bürgerliche geriet mit dem kämpferischen in Konflikt. Masleša deutete den erwähnten Artikel von Gaćinović als Zielsetzung des gemeinsamen Kampfes, in dem vorerst die nationale Befreiung, und dann die Lösung der sozialen Probleme erfolgen solle.52 Andrić wird im Roman Das Fräulein auf diese Streitfrage zurückgreifen.

Zum Jungen Bosnien zählten auch Schülervereine, die, falls sie nationa-listisch ausgerichtet waren, illegal ihre Tätigkeit ausübten und sich daher mit Vorliebe als geheim bezeichneten, wie z. B. die јung-kroatische, die auf den von Mile Budak, dem späteren zweiten Mann des kroatischen Ustascha-Staates, fest-gelegten Grundsätzen fußte und die die Pläne des kroatischen Ultranationalisten Ante Starčevićs zu verwirklichen bemüht war; die serbisch-nationale Organisa-tion, der Gavrilo Princip angehörte; die fortschrittliche serbo-kroatische, in der zu Beginn Ivo Andrić den Ton angab; und letztlich die öffentlich-katholische. Die fortschrittlich serbo-kroatische Organisation hatte sich die völkische Einheit in einem Jugoslawien zum Ziel gemacht, wobei die Mitglieder der serbisch-na-tionalen Organisation jugoslawisch gesinnt waren, und nur eine geringe Anzahl ihrer Mitglieder blieb den radikalen Ansätzen treu.53 Das Junge Bosnien wird oft als Vereinigung revolutionärer Jugend bezeichnet, wobei die Verbrüderung zweier, mit Animositäten belegter Ethnien, der Serben und Kroaten, derart als unvorstellbar galt, daß man sie als revolutionär bezeichnete.54

Die meisten Jungbosnier hegten eine Vorliebe für Literatur, der sie einen starken gesellschaftlichen und politischen Einfluß beimaßen. Von seiner Schü-lerorganisation wird Andrić später sagen, sie sei ein Literaturzirkel gewesen, wo sich Schüler heimlich trafen, um sich gegenseitig auszuhelfen. Schon damals lagen uns die Ideen von La Giovina Italia nahe.55 Andrić war in der 7. Gym-nasialklasse Vorsitzender der Kroatischen fortschrittlichen Jugend, während er die Zusammenlegung seines Vereins mit dem gleichnamigen serbischen unter seinem Vorsitz 1911 als Erfolg verbuchen konnte.56 Princip war einer der ersten, die diesem Verein beigetreten ist, und an dessen dichterische Tätigkeit sich Andrić erinnern wird.57 Von der Zusammenarbeit der beiden ist nur belegt, dass Princip ihm einmal eines seiner Gedichte zeigen wollte, aber es sein ließ, weil

51 Ebenda, S. 157. 52 Ebenda, S. 160–169.53 J. S. Vrignanin, Omladinske organizacije i Sarajevski atentat. In: Novosti (Zagreb), 15, 16. und

17. Juli 1926. Zit. nach: Nikola Đ. Trišić, Sarajevski atentat u svjetlu bilbiografskih podataka. Sarajevo, Muzej grada Sarajeva, 2. Auf., 1964. – N. Đ. Trišić, Sarajevski atentat u svjetlu..., S. 169.

54 Љубибратић, Гаврило Принцип. S. 133.55 Коста Димитријевић, Разговори и ћутања Иве Андрића. У: Исти, Време забрана. Све-

дочења значајних савременика. Београд, Прометеј Аполон КО, 1991, S. 57.56 Zuko Džumhur, Taj tihi, povučeni usamljenik. In: Radovan Popović, Hg., Kazivanja o Andriću.

Uspomene savremenika. Beograd, Sloboda, 1974, S. 166. 57 Димитријевић, Разговори и ћутања…, S. 57.



er es persönlich nicht für gut genug hielt.58 Obwohl Princip Deutsch nur schlecht sprach, sagte er gerne Nietzsches Ecce homo auf. In der Schule tat sich Princip nicht hervor, aber er war eine außerordentliche Persönlichkeit, meinte Andrić später.59 Persönlich kannte Andrić vier von den neun wegen des Attentats auf den Thronfolger Verurteilten: Princip (Todestrafe, umgewandelt in 20 Jahre Kerker), Vaso Čubrilović (13 Jahre Kerker), Veljko Čubrilović und Danilo Ilić (beide Tod durch den Strang).60

Seit der Annexion 1908 bis zum Ausbruch des Ersten Weltkrieges fanden 148 politische Prozesse vorwiegend gegen Serben in Bosnien und Herzegowina statt.61 Eine Erklärung dafür lieferte die gemäßigte Vossische Zeitung (8. April 1914) mit der Beurteilung, daß die in Bosnien und der Herzegowina tätigen österreichischen Beamten, die einheimische Bevölkerung „oftmals außerordent-lich hart“, ja „niederträchtigst“ behandle.62 Solch ein Umgang rief immer wieder die Nationalisten auf den Plan. So z. B. schrieb Nikolaj Velimirović, damaliger Theologiedozent in Belgrad und Vordenker der Serbisch-othodoxen Kirche, unter Berufung auf den serbischen Dichterfürsten Njegoš und seinen Bergkranz, „die Serben hätten ihr Versprechen eingelöst“, womit die Befreiung von den Türken zu verstehen sei, und rief unverhohlen in den letzten Nummer der in Agram erscheinenden Zeitschrift Vihor (Wirbelwind).vom 1. Juli 1914, zum Sturz der Habsburger auf: „Ein Reich wurde gestürzt, noch eines sei zu stürzen, um die Prophezeiung von Kosovo vollends in Erfüllung gehen zu lassen.“63 Auch Andrić berief sich des Öfteren auf Njegoš, dessen nationales Bestreben und literarisches Werk er bewunderte.

Am 28. Juni 1914 war es soweit. Das Attentat von Sarajevo ist eine derartig sonderbare Verstrickung vieler Zufälle, die, als hätte Kleist Regie geführt, zu einem Zusammenfall führten. Zufällig verfehlt eine vom ersten Attentäter geworfene Handgranate den Thronfolger, zufällig entscheidet er sich anschließend das Besu-cherprotokoll zu ändern und ins Krankenhaus zu fahren, um nach dem verletzten Offizier zu schauen, als wiederum zufällig der zweite Attentäter schon auf dem Heimweg, an eben der Stelle, wo der Wagen mit dem Thronfolger zufällig zum Stehen kommt, um zurückzufahren, da falsch eingebogen, sich einfindet und zwei Schüsse, die den Thronfolger und seine Frau tödlich treffen, abfeuert.

58 Љубибратић, Гаврило Принцип. S. 133.59 Милан Ђоковић, Фрагменти сећања. У: Свеске Задужбине Иве Андрића, II, 1983, св..

2, S. 285. 60 Љубибратић, Гаврило Принцип. S. 133.61 Батаковић, прир., Нова историја..., S. 238.62 Deutsche Balkanpolitik. In: Vossische Zeitung, (8. April 1914). Zit. nach: Bern Sösemann,

Die Bereitschaft zum Krieg. Sarajevo 1914. In: Alexander Demandt, Hrsg., Das Attentat in der Ge-schichte. Köln, Böhlau; Erfstadt, area Verlag, 2014, S. 289–290.

63 Nikolaj Velimirović, Beseda o narodnom proročanstvu. In: Vihor. List za nacijonalističku kulturu. (Zagreb) I, br. 9, 1. srpnja 1914, (1. Juli 1914), S. 161–167.



An dem Tag verlässt der notorische Kriegstreiber und Befehlshaber des öster-reichisch-ungarischen Generalstabes, Franz Conrad von Hötzendorf, Sarajevo. Obwohl er für einen Krieg gegen Serbien plädierte, war er sich der eigentlichen Lage voll bewusst, worüber er am gleichen Tag noch an seine Frau schreibt, den „aussichtslosen“ anstehenden Krieg erwähnt, und prophezeiend hinzufügt, dass „so eine alte Monarchie und so eine glorreiche Armee nicht ruhmlos untergehen dürfen“.64 Dennoch bewahrte er Haltung in seinen Aufzeichnungen, wo er das Attentat in Sarajevo als „Kriegserklärung Serbiens an Österreich-Ungarn“ be-zeichnete, und diese könne „nur mehr mit dem Krieg erwidert werden“, wovon er nach dem Attentat „sofort überzeugt“ gewesen sein soll.65 Nach dem Krieg aber wird er eingestehen, der serbische Ministerpräsident Nikola Pašić sei ein „energischer, zielbewusster, unbeugsamer Führer […] eine ruhige, ernste Männ-lichkeit verratend, das Bild reinster, ernster Sachlichkeit“.66 Doch damit des Lobes nicht genug. Für den Feldmarschall wird der Weltkrieg nur „drei bedeutende, das Maß des Gewöhnlichen überragende Männer“ zeitigen: Pašić, Kemal Pascha und Mussolini.67 Gegen Ende des Krieges wurde von Hötzendorf seines hohen militä-rischen Postens enthoben und konnte sich nach Kriegsende, als sei er endlich aus dem schlafwandlerischen Traum erwacht, erbittert über das Verhalten des Hauses Habsburgs ihm gegenüber wünschen, ohne Pomp bestattet zu werden, ja, es würde ihm genügen, „mit dem Mistwagen zu Grab geführt zu werden“.68

Ein Landsmann des Feldmarschalls, der zur Zeit des Attentats in München weilte und eine Vorliebe für starke geschichtliche Persönlichkeiten zu entwickeln begann, wird sich an die Nachricht vom Attentat in Sarajevo in seinem Buch Mein Kampf erinnern, es löste bei ihm zunächst die Sorge aus, „die Kugeln möchten vielleicht aus den Pistolen deutscher Studenten stammen, die aus Empörung über die dauernde Versklavungsarbeit des Thronfolgers das deutsche Volk von diesem inneren Feinde befreien wollten“, aber als er gleich danach vernimmt, dass es ein Serbe gewesen sein soll, begann ihn „leises Grauen zu beschleichen über diese Rache des unerforschlichen Schicksals“, denn, laut Hitler, fiel „der größte Slawenfreund […] unter den Kugeln slawischer Fanatiker.“69

64 Gina Gräfin Conrad von Hötzendorf, Mein Leben mit Conrad von Hötzendorf. Sein geistiges Vermächtnis. Leipzig, Grethlein Nachf., 1935. [Brief. Conrad von Hötzendorf an seine Frau, Gina von Hötzendorf, Karlstadt, 28. Juni 1914], S. 114.

65 Conrad von Hötzendorf, Private Aufzeichnungen. Erste Veröffentlichungen aus den Papieren des k.u.k. Generalstab-Chefs. Bearbeitet und herausgegeben von Kurt Peball. Wien – München, Amalthea-Verlag, 1977, S. 66.

66 Ebenda, S. 137.67 Ebenda, S. 142.68 Ebenda, S. 59. 69 Adolf Hitler, Mein Kampf. Eine Abrechnung. [5. Kapitel, Der Weltkrieg] Bd. 1, München:

Verlag Franz Eher Nachfolger. 1925, S. 166–167. – Hitler, Mein Kampf. Eine kritische Edition. Bd I. Hrsg. von Christian Hartmann, Thomas Vordermayer, Othmar Plöckinger, Roman Töppel. München – Berlin, Institut für Zeitgeschichte, 2016, S. 445–453.



Hitler bezeichnete Serbien zwar als „einen unerbittlichen Todfeind“ an Österreichs Südostgrenze, aber die Schuld am Krieg gibt er jenen deutschen Par-teien (Sozialdemokratie und Zentrum), die eine Kriegshetze betrieben, ohne sich gewagt zu haben, die nicht mehr duldbaren Verhältnisse militärisch zu bereinigen, weshalb der Krieg „den Massen, wahrhaftiger Gott, nicht aufgezwungen, sondern von dem gesamten Volk selbst begehrt wurde“, wobei es sich „dieses Mal nicht um Serbiens aber auch Österreichs Schicksal handelte, sondern um Sein oder Nichtsein der deutschen Nation“.70 Vermeidbar wäre der Krieg, so Hitler, nicht gewesen. Er hätte „höchstens noch ein oder zwei Jahre hinausgeschoben werden [können]“.71 Hier urteilt ein Politiker, und kein Historiker.

So dachte und schrieb Hitler während seiner Haftzeit 1924. Der Respekt gegenüber Serbien, der hier angedeutet ist, wird sich nach dem Krieg weiter verfestigen, da es dem serbischen Prinzregenten Aleksandar und späterem ersten jugoslawischen König gelang, die Serben in einem Staat zu einen, so wie Hitler die deutsche Frage gelöst haben wollte. Wegen des korrekten Umgangs mit deut-schen Gefangenen im Großen Krieg wird Hitler immer wieder lobende Worte für Serbien finden und ein Mitglied des Jungen Bosnien 1939 auch persönlich kennen lernen. Den königlich-jugoslawischen Gesandten in Berlin – Ivo Andrić. Zuvor jedoch wird Andrić die volle Härte der österreichisch-ungarischen Justiz zu spüren bekommen.

In den ersten Stunden nach dem Attentat entlud sich der Haß des muslimischen und kroatischen Mobs, der serbische Geschäftslokale landesweit de-molierte, zahlreiche Übergriffe auf Serben in Bosnien und Herzegowina verübte und sich erst nach einigen Tagen legte. Dies wiederholte sich beim Einmarsch deutscher Truppen in Sarajevo, im April 1941, bloß entlud sich der Haß jetzt un-gehemmt auch auf die einheimischen Juden und dauerte bis zum Kriegsende.

Während nach Ausbruch des Ersten Weltkrieges die Serben in Bosnien und Herzegowina zu Hunderttausenden in etwa zwanzig Konzentrationslager gesteckt wurden, organisierten sich die Kroaten und Moslems in Schutzkorps, in einer Stärke von 11.000 Mann, deren Hauptaufgabe es war, sich gegen die serbische Bevölkerung zu wenden. Zusammen mit dem Kampf gegen die Serben fand auch die Eindämmung der serbischen Kultur statt, indem man die kyrillischen Schrift unter Strafe verbot, sie aus der öffentlichen Kommunikation vеrbannte, und nur die Bezeichnung Kroatische Sprache offiziell zuließ.

Als nach Beendigung des Krieges Deutschland laut dem Versailler Friedens-vertrag einige seiner Gebiete abtreten musste und neue Staaten, unter anderem, der von den Attentätern von Sarajevo heiß begehrte einheitliche Staat der Süd-slawen, der vorerst Königreich der Serben, Kroaten und Slowenen und ab 1929

70 Hitler, Mein Kampf. Bd. 1. 1925, S. 167–169. – Hitler, Mein Kampf. Eine kritische Edition. Bd I. 2016, S. 449–453.

71 Hitler, Mein Kampf. Bd. 1. 1925, S. 168. – Hitler, Mein Kampf. Eine kritische Edition. Bd I. 2016, S. 451.



Königreich Jugoslawien hieß, entstand, gaben sich Leute wie Alfred von Wegerer, der Begründer der Zeitschrift Die Kriegsschuldfrage, auf die Suche nach dem Schuldigen für den Krieg, und dieser wurde sehr schnell in Serbien und dem jugoslawischen König Aleksandar I. gefunden, ja man befand es für erwiesen, dass es einen unmittelbaren Kontakt mit ihm und Princip gegeben haben soll.

Seton-Watson behauptete, daß das Attentat von Sarajevo, „das sechste in Folge binnen vier Jahren“ war, und jedes von ihnen sei verübt von einem „Kroaten oder Serben aus der Monarchie, keines aber stand in Verbindung mit Serbien“.72 Ganz anders argumentierte Friedrich Würthle in seinem Buch mit dem programmatischen Titel Die Spur führt nach Belgrad über die Mitglieder der fortschrittlichen jugoslawischen Jugend, dass „sie direkt oder auf Umwegen, über zahllose Personen und Verbände von Belgrader Großserben, besonders bei Terrorakten, gesteuert waren, in der Theorie waren sie Jugoslawen, in der Praxis Handlanger der Großserben“.73

Eine einheitliche Vorstellung von einem künftigen Staat nach Abzug der Donaumonarchie aus Bosnien und Herzegowina hatten die Attentäter auf den Thronfolger keineswegs, was sie auch im Gerichtsprozeß bestätigten. Einer von ihnen war gegen jede Art von Vereinigung, zwei weitere waren gegen eine Verei-nigung mit Serbien, während die restlichen sechs sich für eine Teil-Vereinigung, kultureller bzw. auch politischer Art einsetzen wollten. Princip selbst bekannte sich für eine Bindung an Serbien, egal ob in Form von Monarchie oder Republik. Der Versuch der Anklage, den Attentätern auch einen Hochverrat anzulasten, scheiterte an dem Argument des Pflichtverteidigers Rudolf Zistler, der anmahnte, daß die Annexion von Bosnien und Herzegowina 1908 nur de facto nicht aber de iure, wofür es die Zustimmung beider Parlamente in Wien und Budapest bedurft hätte, vollzogen worden war.74

Vor Gericht gab Princip zu, dass es sein Bestreben war, die Jugoslawen von Österreich zu befreien, und auf die Frage des Richters, ob denn in Serbien eine derartige Absicht bestünde, gab er zu Antwort, dass man dies in Serbien für eine moralische Pflicht halte, da Serbien ein breiter Teil Jugoslawiens sei, und dass jeder rechtschaffene Serbe oder Kroate es erwarte, dass Serbien die Jugoslawen wann auch immer befreien werde.75

In der Verhandlung am 17. August 1914 erklärte Princip des weiteren, die Bedeutung der Sprache und der Literatur für die Einheit der Serben und Kroaten.

72 [Robert Vilijem] Siton-Wotson, Sarajevo. Studija o uzrocima rata. Prevod sa engleskog Milan Đurčin. Zagreb, Nova Evopa, 1926, S. 97.

73 Friedrich Würthle, Die Spur führt nach Belgrad. Die Hintergründe des Dramas von Sarajevo 1914. Wien – München – Zürich, Molden Verlag, 1975, S. 59–60.

74 Vojislav Bogićević, Sarajevski atentat. Izvorne stenografske bijleške sa Glavne rasprave protiv Gavrila Principa i drugova, održane u Sarajevu 1914 g. Sarajevo, Državni arhiv NR BiH, 1954, S. 370.

75 Nachlaß Erzherzog Franz Ferdinand, Haus-Hof-Staatsarchiv, Wien, Prozess in Sarajevo. Zit. nach: Vladimir Dedijer, Sarajevo 1914. Bd. 2, Beograd, Prosveta, 2. Aufl., 1978, S. 27.



Die Bewegung, die er und seine Freunde angehörten, sei in der Zeit, als Cuvaj Kommissar in Zagreb war und in der Zeit der Balkankriege entstanden. Es erschien zuerst ein serbo-kroatischer Almanach, danach veröffentlichte die Akademie der Wissenschaften in Zagreb ein serbo-kroatisches einsprachiges Wörterbuch, wo-mit er die kulturelle Einheit für vollzogen hielt und dass somit die Ausbreitung dieser Bewegung Kroatien, Dalmatien und Bosnien ihren Lauf nahm. Die Jugend begann sich vom nationalen Separatismus loszulösen und sich als Jugoslawen zu betrachten. Die Zusammenarbeit in den literarischen Zeitschriften gedieh, und die jungen Leute hatten die Illusion, dass Österreich die Jugoslawen einen werde.76 Andrićs literarische Frühgedichte sind jeweils in der für die meisten Serben eka-vischen Variante des Serbo-kroatischen, als auch in der für die meisten Kroaten üblichen ijekavischen Variante des Kroato-serbischen verfaßt.

Von eben diesen politischen Ideen war auch Andrić beseelt. Als Student der Wiener Universität hielt er im Frühjahr 1914 einen Vortrag über den kroatischen Dichter Antun Gustav Matoš, in dem er das kroatische Hinnehmen der öster-reichisch-ungarischen Macht anprangerte: „Ganz Kroatien schnarcht unliebsam. Wachsam sind nur die Dichter und die Attentäter“. Diese Ansprache erschien in der Zagreber Zeitschrift Vihor.77 Davon erfuhr die österreichische Polizei, so daß Andrić, „Kroate aus Bosnien, Stipendiat des Kroatischen Kulturvereins ‚Napredak‘ (Fortschritt)“, sein Studium schleunigst an der Universität Krakau verlegen und dort fortsetzen mußte.78 Aus der Zeitung erfuhr Andrić vom Besuch Seton-Watsons in Krakau, und suchte ihn gemeinsam mit seinem Kommilito-nen Vojmir Durbešić am 5. Juni 1914, als die Vorbereitung für das Attentat auf Hochtouren liefen, auf und hatte mit ihm ein längeres Gespräch, dessen Inhalt leider nicht überliefert ist.79

In Krakau, welches damals zu Österreich-Ungarn gehörte, erreichte Andrić auch die Nachricht vom Attentat auf den Thronfolger. Er kehrte sofort nach Zagreb zurück und wurde einen Tag bevor die österreichisch-ungarische Artillerie Belgrad am 28. August 1914 unter Beschuß nahm, in Split, wo er gerade zur Er-holung eingetroffen war, verhaftet wurde am 15. August in Marburg (Slowenien) inhaftiert. Die Verschickung nach Marburg ordnete der „fortschrittlich gesinnte“ höhere Gerichtsrat Ante Štambuk an, der den „jugoslawisch orientierten“ Unter-suchungsrichter in Marburg Jerko Moskovita in der Kausa Andrić und für seine gleichgesinnten Mithäftlinge bestimmte. Andrić befürchtete, dass man ihm das Erste Frühlingsgedicht, worin er die Truppen des serbischen Königs Petar I. in

76 Ebenda, S. 28.77 Ivo Andrić, A. G. Matoš. In: Vihor. List za nacijonalističku kulturu. (Zagreb) I, br. 5 (1. Mai

1914), S. 89–91. 78 Предраг Палавестра, Предговор за Андрићева писма Војиславу М. Јовановићу и Војис-

лаву Гаћиновићу. [Прир. за штампу Предраг Палавестра]. У: Свеске Задужбине Иве Андрића, XI, 1992, св. 8, S. 165.

79 [Писмо. Војмир Дурбешић – Иву Андрићу. Загреб, 28. мај 1964]. У: Караулац, Мирослав, Андрићеви давни пријатељи. У: Свеске Задужбине Иве Андрића, V, 1986, св. 4, S. 21.



Bosnien herbei sehnte, zur Last legen würde.80 Der Untersuchungsrichter war dem jungen Dichter wohl gesonnen und ließ ihn am 20. März 1915 frei. Bis zur Generalbegnadigung aller politischen Häftlinge am 2. Juli 1917 war Andrić zur Konfinierung in Bosnien (Travnik und Zenica) verurteilt. Das Gefängniserleb-nis wird auf Andrić stark einwirken und zum Topos seiner Dichtung werden. In zahlreichen seiner Kurzerzählungen kommt das Motiv der Haft in Marburg, der Gefängniszelle oder des Gefängnisses vor.

Zu den Attentaten in Bosnien hatte Andrić Stellung genommen. In seinem von der Polizei beschlagnahmten Tagebuch, das als Beweismaterial gegen Angeklagte Jugendliche 1912 benutzt wurde, befindet sich eine als überliefertes Zitat erhaltene Eintragung.81 Es ist ein Kommentar zum Attentat des Jukić auf den kroatischen Banus Cuvaj. Der Tagebucheintrag für den 7. auf den 8. Juni 1912 lautet:

Heute hat Jukić ein Attentat auf Cuvaj verübt. Wie schön ist es, wenn sich die geheimen Stränge der Taten und des Aufstandes spannen. Wie erfreut spüre ich die Tage der großen Taten kommen. Es kommt hoch und brodelt das Haidukenblut. Ohne Bescheidenheit der Güte und Opfer verstreicht mein Leben. Aber ich liebe die Guten. Heil jenen, die auf den Bürgersteigen sterben, bewusstlos gemacht durch Zorn und Schießpulver, erkrankt an gemeinsamer Schande. Heil jenen, die zurückgezogen, verschwiegen in dunklen Kammern den Aufstand vorbereiten und immer neue Listen ersinnen. Ich aber bin es nicht. Heil auch ihnen.82

Zu welcher Gruppe sich Andrić hinzugezählt sah, schildert er metaphorisch in der kurzen Erzählung aus Japan (1920). Als die Verschwörer, heißt es dort, nach dem Ableben der Kaiserin Au-Ung (wohl nicht zu übersehen die Anspielung auf Austria-Ungarn) an die Macht kommen, verläßt sie der Dichter Mori Ipo unter Begründung, daß die Dichter zwar „leidenschaftliche Jäger seien, aber von der Beute nicht essen würden“, und fügt ausdrücklich hinzu, daß sie „alles vertragen, außer Macht“.83 Der evolutive Fortschritt durch kulturelle und ästhetische Erzie-hung, schwebte auch Andrić als politisches Ideal vor. Diese Auffassung rückt ihn ganz in die Nähe zu seinem Lieblingsdichter Goethe, der politische Gewaltakte gleichfalls verabscheute.

Andrić begann zusammen mit seinen Freunden, Niko Bartulović, Vladimir Ćorović und Branko Mašić, mit denen er sich in Zagreb Ende November 1917 einfand, die Zeitschrift Књижевни југ (Literarischer Süden) vorzubereiten. Der

80 Ivo Andrić, Prva proljetna pjesma. In: Vihor. List za nacijonalističku kulturu. (Zagreb). I, br. 2 (15. ožujka 1914), S. 32. – Маја Нижетић-Чулић, Из моје старе биљежнице. Прир. Мирослав Караулац. У: Свеске Задужбине Иве Андрића XVIII, 1999, св.15, S. 75–88.

81 Dedijer, Sarajevo 1914. Bd. 2, S. 243.82 Иво Андрић, [Одломак из дневника] У: Божо Черовић, Босански омладинци и Сарајевски

атентат. Сарајево, Трговачка штампарија, 1930, стр. 255−256. – Vojislav Bogićević, Mlada Bo-sna. Pisma i prilozi. Sarajevo, Svjetlost, 1954, S. 135. – Љубибратић, Гаврило Принцип. S. 131.

83 Ivo Andrić, Priča iz Japana. In: Ivo Andrić, Nemiri. Zagreb, St. Kugli, [1920], S. 28–30.



Krieg ging dem Ende zu, aber in Zagreb herrschte noch immer der Notstand, weswegen es ein gewagtes Unternehmen war, die Beiträge teils in der verbotenen kyrillischen Schrift zu veröffentlichen und sich für eine kulturelle Einheit der südslawischen Völker einzusetzen.84 Und genau das taten die jungen Herausgeber. Bereits in der ersten Nummer (1. Januar 1918) wirkten kroatische, serbische und slowenische Autoren mit, und die Zeitschrift hatte eine beachtliche Liste von Vertrauensleuten in den größten Städten in Kroatien, Bosnien und Herzegowina und Slowenien vorzuweisen. Die meisten Intellektuellen von Rang und Namen bzw. jene, die sich diesen später in Literatur, Kunst und Wissenschaft erwarben, wirkten an der zweiwöchig erscheinenden Zeitschrift mit. Doch der Erfolg und der Enthusiasmus währten nicht lange. Im Juli 1919 kam für die Literaturzeitschrift des südslawischen Staates das Aus. Die neuen Machthaber zeigten herzlich wenig Interesse für die Ideale jugoslawisch gesinnter Intellektueller. Die Stunde der politischen Pragmatiker und Geschäftemacher hatte geschlagen. Die Zeitschrift verlor an Glaubwürdigkeit.

In dem ebenda erschienen Artikel Unsere Literatur und der Krieg lobte Andrić die Haltung der Literaten der serbokroatischen Literatur in den südsla-wischen Ländern der Donaumonarchie: „Unsere Literatur, seit jeher Trägerin der Kulturbestrebungen, ist sich auch diesmal treu geblieben; sie schwieg, aber sie ist sich treu geblieben.“85 Dies spricht für den europaweiten hohen Stellenwert der Literatur und dem politischen Potential, der ihr bis zum Mauerfall und dem Ende des Kalten Krieges beigemessen wurde. Vieles spricht dafür, daß mit dem Schwin-den der Ideologiendominanz auch die Literatur an Qualität eingebüßt hat.

Andrić wünschte sich eine friedliche politische Lösung für sein Land. Einen Sieg fasste er dabei nicht als ein Geschenk auf, sondern als Pflicht, sich als Sieger durch Fleiß und Arbeit zu behaupten und sich damit des Sieges würdig zu erweisen, was er auch in der Kurzgeschichte Der Sieger (1922) zum Ausdruck bringt. Nicht umsonst lobt er in den Nachkriegsjahren die Freimaurerei und ihre Vorliebe für das Schaffen in der Erzählung Die Brücke über die Žepa (1925) und den Essays Die Legende vom Hl. Franz von Assisi (1926) und Simon de Bolivar, der Befreier (1930).

Im November 1919 tritt Andrić seine diplomatische Laufbahn an. An den Parlamentarischen Ausschuss für die Anerkennung der nationalen Tätigkeit richtet er 1922 ein Gesuch, aus dem hervorgeht, daß er der Begründer und Vorsitzender der geheimen jugendlichen Organisation, die mit ähnlichen studentischen Organi-sationen in Belgrad zusammenarbeitete, war, die allesamt bemüht waren, die Idee der Befreiung und der Einigung mit Serbien unter der serbischen und kroatischen Jugend zu verbreiten und zu verfestigen. Deshalb sei er einige Male vorgeladen

84 Aрхив Југославије, фонд 72, Народна скупштина КЈ, без фол. Молба Иве Андрића Скупштинском одбору за признање националнаг рада. Београд, 1. новембра 1922.

85 Ivo Andrić, Naša književnost i rat [Unsere Literatur und der Krieg]. In: Književni Jug. (Zagreb) I, br. 18 (16. sept. 1918), S. 193.



worden und mußte vor Gericht und bei der Polizei eine Aussage machen. An den Universitäten Zagreb und Wien schloß er sich den dortigen Jugendbewegungen an und begründete einige Zeitschriften, darunter Zora (Morgenröte) und Vihor, wo er das Gedicht Wann kommen die königlichen Truppen (d. i. Das erste Früh-lingslied) veröffentlichte, weswegen er sich später vor Gericht hat verantworten müssen. November 1917 wird Andrić als lungenkrank vom Militärdienst, in den er im Juni desselben Jahren aufgenommen wurde, befreit und gründet mit Gleichgesinnten die Zeitschrift Književni jug in Agram, und arbeitet an anderen Zeitschriften, die die Idee des gemeinsamen südslawischen Staates propagierten, mit. Er führte auch an, sich für die Popularisierung der Idee der Staatsordnung unter der Dynastie Karađorđević eingesetzt zu haben. Seinem Gesuch zur Aner-kennung der nationalen Tätigkeit wurde stattgeben und die Zeit vom 28. August 1914 bis 12. September 1919 als solche anerkannt.

Als er als Vizekonsul am Königlich Jugoslawischen Konsulat in Triest, gegen Ende des Jahres 1922, die Diplomatische Prüfung ablegte, begründete er in der schriftlichen Antwort auf die Frage zu den Kriegsgründen für den Grossen Krieg, den Ausbruch als Ausdruck wirtschaftlich und politisch bedingter Prozesse, die von Deutschland und Österreich vorangetrieben wurden, und die letztendlich dazu führten, dass diese beiden Staaten auch für den Kriegsausbruch zeichnen.86

Im Februar 1923 wurde Andrić an das Konsulat in Graz versetzt, wo er Kraft eines neuen Beamtengesetzes wegen unzureichender schulischen Bildung zum 31. Dezember d. J. aus dem diplomatischen Dienst entlassen wurde. In diesem Monat meldet er an der Philosophischen Fakultät in Graz seine Dissertation, Die Entwicklung des geistigen Lebens in Bosnien unter dem Einfluß der türkischen Herrschaft, an und promoviert. Im Oktober 1924 quittierte er seinen Dienst in Graz. Eine zur Veröffentlichung geplante serbokroatische Übersetzung blieb in Maschinenschreibschrift erhalten. Erst nach dem Tode von Andrić (1975) gab die Ivo Andrić – Stiftung seine Grazer Hochschulschrift heraus.87

Der Schlüsselsatz der Dissertation lautet: „Es ist gesagt worden, durch die Eroberung von Konstantinopel sei der ‚europäischen Menschheit eine Wunde geschlagen‘. Es gibt wohl wenige Länder, die diesen Schlag härter und empfind-licher zu fühlen bekamen als Bosnien.“88 Die Dissertation еrstellt einen Katalog von Regeln und Schikanen der türkischen Besatzer, mithilfe derer die christliche Bevölkerung unterdrückt und die Entwicklung ihrer Kultur unterbunden wurde. Die vor Ort tätigen Franziskaner und die Priester der Serbisch-orthodoxen Kirche machten sich um den Erhalt der kulturellen Kontinuität verdient, schreibt der

86 Дипломатски испит Иве Андрића [Die Diplomatische Prüfung von Ivo Andrić]. AJ, фонд 334, МИП Краљевине Југославије – Персонални одсек, фасц. 114, фол. 702–705.

87 Иво Андрић, Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине. Превод са немачког Зоран Константиновић. Грац, 1924. Дис. [немачко – српски] У: Свеске Задужбине Иве Андрића,.I, 1982, св. 1, S. 6–258.

88 Ebenda, S. 12.



Grazer Doktorand, und bewahrten zumindest einen Hoffnungsschimmer in einer für die christliche Bevölkerung schlimmen Zeit. Fazit: „Der Teil der bosnischen Bevölkerung, die zum Islam übertrat, bildete zur Zeit der türkischen Herrschaft eine herrschende Kriegerkaste, die alle ihre Kräfte zuerst in Eroberungen und später in der Verteidigung des Besitzes verbrauchte. Das geistige Leben dieser Kaste versteinerte sich in den Formen einer fremden Religion und einer unbe-kannten Sprache.“89

Ohne Glanz und Gloria wurden die Jubiläen des Attentats und das Gedenken an die Attentäter nach dem Krieg im neuen südslawischen Königreich begangen. Der Prinzregent und spätere König Aleksandar I. ließ rechtzeitig, vor Kriegsende, unter der Anschuldigung eines auf ihn verübten Attentats in einem Schauprozess, in Thessaloniki 1917, den Obristen Dragutin Dimitrijević Apis, Chef des serbi-schen Militärnachrichtendienstes, der Schwarzen Hand und Drahtziehers des eingangs erwähnten Umsturzes von 1903 hinrichten. Der nahm das Geheimnis von der Rolle der Schwarzen Hand am Attentat von Sarajevo mit ins Grab.

Andrić übte diskrete Kritik am König Aleksandar I., als er seines Schulka-meraden, Danilo Ilić, der das Attentat auf Franz Ferdinand vor Ort leitete, zum zehnjährigen Todestag, 1926, gedachte. Er bezeichnete ihn als „Helden“, der mit seiner Tat, in der er „zugleich Mörder und Opfer, Richter und Märtyrer“ war, absticht von den Durchschnittsmenschen, und „zu jenem wird, so wie es den Wunschvorstellungen der Generationen entspricht, und so wie die Zeiten ihn erscheinen lassen“.90 Somit setzt sich Andrić über die Haltung Ilićs während der Untersuchungshaft hinweg, den man als einzigen keiner Tortur unterzog, da „er als erster alles sagte, was er wusste“.91 Indirekt bestätigt er die Wirksamkeit der Standpunkt-Theorie, indem er die Wertung geschichtlicher Fakten als abhängig von tagespolitischen Interessen und dem vorherrschenden Zeitgeist betrachtet.

Er läßt die Rede auf Danilo Ilićs Artikel unter seinem vollen Namen, obwohl er in dieser in Zagreb erscheinenden projugoslawischen Zeitschrift seine Artikel stets mit Res unterschrieb, erscheinen. Gegen den Strich der offiziellen Haltung hinsichtlich des Attentats, war auch das öffentliche Gedenken an die Attentäter, aber Andrić als Staatsbeamter meisterte diesen Spagat, indem er das Attentat nicht preiste, sondern den Artikel mit einer Art Fürbitte an Gott abschließt: „Laß es nicht zu, dass wir des Feindes wegen zum Bösen verpflichtet werden. Wir sind des Blutes und des Kriegsfeuers überdrüssig. Wir sehnen uns danach, unser Brot in Frieden zu essen.“92

Unter den vielen Begegnungen, die Andrić mit ausländischen Diplomaten hatte, sind jene mit dem österreichischen Gesandten Lothar Wimmer interessant,

89 Ebenda, S. 186.90 Ivo Andrić, U ulici Danila Ilića. In: Jugoslavenska njiva. (Zagreb) X, vol. I, br. 4 (16. feb.

1926), S. 118–119. 91 Dobroslav Jevđević, Sarajevski atentatori. Zagreb, Binoza, 1934, S. 85 u. 131.92 Andrić, U ulici Danila..., 119.



da es sich um den Vertreter eines Landes handelt, das einst Bosnien und Herze-gowina besetzt hielt und im Krieg mit Serbien besiegt wurde. Zudem hinterließ Wimmer Aufzeichnungen von den Begegnungen mit Andrić. Er gab zu, damals nicht gewußt zu haben, daß er es mit einem großen Schriftsteller zu tun hatte, obwohl er sich bei den Gesprächen mit ihm „in einer gehobenen Athmosphäre“ bewegte, was er genoß. Andrić soll die Gabe besessen haben, sich in die altö-sterreichische Mentalität hineinzuleben und sich gleichermaßen hartnäckig in der Abweisung österreichischer Wünsche zu erweisen.93

Den Besuch des deutschen Außenministers von Neurath in Belgrad, 1939, verfolgte Wimmer mit großer Sorge. Die Beteuerungen des jugoslawischen Premierministers Milan Stojadinović, Jugoslawien und Deutschland seien gegen eine Restauration der Habsburger und gegen die Einmischung in die inneren Angelegenheiten Österreichs, und daß er „aufrichtig die Unabhängigkeit und den Fortschritt Österreichs wünschе“, wollte Wimmer nicht für bare Münze nehmen, schon deswegen, weil ihm der Premierminister persönlich unsympathisch war.94 Für die Durchführung der Deutschland gegenüber freundlichen Politik war Andrić als Leiter der Politischen Abteilung verantwortlich, wofür ihn Neurath bei seinem Besuch in Belgrad mit dem Verdienstorden vom Deutschen Adler dekorierte, der unmittelbar zuvor, am 1. Mai 1937 von Hilter als Auszeichnung des Deutschen Reiches für ausländische Staatsangehörige gestiftet wurde.

Auch Andrić betrachtete mit Sorge den Verbleib Österreichs, den deutschen Vormarsch Richtung Süden und somit den Vorstoß an die Grenze zu Jugoslawien, welches ein doppeltes Spiel spielte. Einerseits zeigte es Verständnis für die prekäre Lage Österreichs, andererseits wollte es die eigenen Beziehungen zum wichtigen Wirtschaftspartner Deutschland nicht gefährden. Nach dem fehlgeschlagenen Juli-Putsch, bei dem Kanzler Engelbert Dollfuß am 25. Juli 1934 erschlossen wurde, kam es auch zu bewaffneten Auseinandersetzungen zwischen dem Bundesheer und den etwa 6.000 Angehörigen der SA, der SS und der HJ vorwiegend in der Steiermark und in Kärnten, wo sie sich angesammelt hatten. Nach der Nieder-schlagung des Putsches, erlaubte der jugoslawische König Aleksandar I. den Putschisten, sich entwaffnet in Auffanglagern in Varaždin, Bjelovar und Slavonska Požega (Kroatien) niederzulassen.95 Hitler rechnete der jugoslawischen Führung in Belgrad diese Verhaltensweise später hoch an.

93 Lothar Wimmer, Österreich und Jugoslawien 1937–1938. (=Österreich-Reihe 277/278). Wien, Bergland Verlag, 1965, S. 36.

94 Österreichische Gesandtschaft Belgrad. Belgrad, am 12. Juni 1937. Z. 35/Pol. Äußerung des jugoslawischen Ministerpräsidenten zum Besuche Neuraths. Wimmer an den Staatssekretär für die Auswärtigen Angelegenheiten Dr. Guido Schmidt, Wien. In: Der Hochverratsprozess gegen Dr. Guido Schmidt vor dem Wiener Volksgericht. Die gerichtlichen Protokolle mit den Zeugnisaussagen, unveröffentlichten Dokumenten, sämtlichen Geheimbriefen und Geheimakten. Wien, Verlag der Österreichischen Staatsdruckerei, 1947,.S. 547. – Wimmer, Österreich und Jugoslawien…, S. 28.

95 Gerhard Jagschitz; unter Mitarbeit von Alfred Baubin, Der Putsch. Die Nationalsozialisten 1934 in Österreich. Graz – Wien – Köln, Verlag Styria, 1976, S. 156.



Andrićs Umgang mit ihm bezeichnete Wimmer als äußerst freundlich und mit Vertrauen, obwohl der österreichische Gesandte erfahren haben soll, daß Andrić über Stojadinovićs Äußerungen zu der möglichen Einverleibung Österreichs seitens Deutschland gesagt haben soll: „Was wollen Sie! Wir sind es gewöhnt, Deutschland und Österreich-Ungarn als ein einheitliches Ganzes zu betrachten!“.96 Damit spielte er and das militärische Bündnis beider Länder im Ersten Weltkrieg an.

Anfang 1939 wurde der jugoslawische Ministerpräsident und Außenminister, Andrićs unmittelbarer Vorgesetzter, Stojadinović, unter dem Vorwand eines zu engen Kontakts zu Berlin und Rom entlassen und Andrić wurde, um die Konti-nuität der deutschfreundlichen Politik vorzutäuschen, als Gesandter nach Berlin versetzt. Der deutsche Gesandte in Belgrad von Heeren empfahl dem Auswärtigen Amt das Agrément bedenkenlos zu erteilen, da Andrić „stets sehr enge Beziehun-gen zur Deutschen Gesandtschaft [unterhielt] und [...] in allen Verhandlungen durchweg großes Verständnis für die Bedürfnisse und Interessen der deutschen Politik [zeigte]“.97 Seine Vergangenheit als Jungbosnier, die stadtbekannt war, blendete dabei der deutsche Gesandte einfach aus. Die deutschen Sicherheits-stellen nahmen daran keinerlei Anstoß.

Schon am 19. April 1939 überreicht Andrić dem deutschen Reichskanzler das Beglaubigungsschreiben in der Neuen Reichskanzlei. So standen sich zwei ehema-lige Untertanen Österreich-Ungarns gegenüber, und beide hatten ihren Jugendtraum vom eigenen Staat verwirklicht gesehen. Andrić das Königreich Jugoslawien, in dem alle Südslawen, Hitler sein Großdeutsches Reich, in dem alle Deutschen und Österreicher vereint waren. Keiner von den beiden konnte in dem Augenblick er-ahnen, wie schlimm die guten Beziehungen beider Nachbarstaaten enden würden. Ebensowenig konnte man erahnen, daß Hitler im Schutzbunker seiner Reichskanz-lei, einige Etagen tiefer, endigen wird. Die geschichtlichen Ereignisse verlaufen meist wider logische Regeln mit unerwarteten Wenden und Folgen. Die Historiker hauchen ihnen später die Seele in Form eines kohärenten Ablaufs ein.

In Folge des Schußes Princips auf den Erzherzog am 28. Juni 1914 wurde eine Krise ausgelöst, die zum Ersten Weltkrieg führte, dessen ungelöste Streitig-keiten den Zweiten Weltkrieg auslösten, und dessen Ende mit dem Schuß Adolf Hitlers in den eigenen Kopf am 30. April 1945 eingeleitet wurde. Ivo Andrić war der einzige Mensch, der beide Akteure persönlich kannte.98

96 Lothar C. F. Wimmer, Expériences et tribulations d’un diplomate autrichien entre deux guerres 1929–1938. Traduction de Charles Reichard. Neuchâtel, éditions de la Baconnière, 1946, S. 238. – Wimmer, Österreich und Jugoslawien …,.S. 100.

97 Politisches Archiv des Auswärtigen Amtes, R 103349. AA, Politische Abteilung. Akten betreffend: Diplomatische und konsularische Vertretungen Jugoslawiens in Deutschland. Telegramm. Von Heeren [an das AA]. Belgrad, den 8. März 1939. Pag. 004.

98 Näheres über die Rolle von Ivo Andrić in den Beziehungen des Königreiches Jugoslawien zum Dritten Reich in: Душан Глишовић, Иво Андрић. Краљевина Југославија и Трећи рајх 1939 1941. Београд, Службени гласник, 2012.



Hinter dem Rücken von Andrić beschloß man den Beitritt Jugoslawiens zum Dreimächtepakt im Wiener Belvedere, am 25. März 1941, worauf ein Mi-litärputsch in Belgrad am 27. März 19141 folgte. Als Hitler davon erfuhr und sofort den Angriff auf Jugoslawien anordnete, waren die Tage des Gesandten Ivo Andrić, der sich vergebens um einen Termin im Auswärtigen Amt bemühte, in Berlin gezählt. Als Abschiedsgeschenk von einem Berliner Bekannten bekam er eine Bibel mit der Widmung ohne Unterschrift auf den Weg:

Ivo Andrić, von einem Verehrer seiner Kunst und einem Freunde seines Menschentums

in tiefer Dankbarkeit!März 1941.99

Meine Vermutung, Carl Schmitt könnte diese Worte geschrieben haben, konn-ten die Schmitt-Experten Matthias Meusch und Gerd Giesler auch bestätigen.100 Und in der Tat, trifft diese Charakterisierung auf Andrić durchaus zu. Seit der oben angeführten Distanzierung von der Gewaltanwendung der jungbosnischen Attentäter, laut Tagebucheintragung von 1912, und der Absage an der Machtbe-teiligung in der Erzählung aus Japan, verwandelte sich Andrić im Laufe seines Lebens nicht vom Saulus zum Paulus.

Nach dem Putsch in Belgrad und dem deutschen Angriff auf Jugoslawien, Anfang April 1941, überstürzten sich die Ereignisse in den jugoslawisch-deutschen Beziehungen und im Leben von Ivo Andrić. Er wurde samt allen auf deutschem Boden und den von Deutschland besetzten Gebieten in Westeuropa befindlichen jugoslawischen Diplomaten in Bad Schachen, am Bodensee konfiniert. Als ein-zigem unter ihnen bot ihm von Ribbentrop an, in Deutschland zu bleiben oder sich ins neutrale Ausland zu begeben. Diese Entscheidung durfte wohl erst nach Absprache mit Hitler getroffen worden sein. Zurückführen lässt sich dieses groß-zügige Angebot, um das der Ex-Gesandte nie angesucht hatte, auf seinen Einsatz für eine Verständigungspolitik zwischen Berlin und Belgrad. Damit wollte er sich den Deutschen nicht dienlich machen, sondern ihre Soldateska von den Grenzen Jugoslawiens fern halten. An einem neutralen Status Jugoslawiens war auch Hitler interessiert, da er keinen Krieg auf dem Balkan brauchte. Hinzu kommt auch der Umstand, dass Andrić mitnichten an der doppelgleisigen Politik des Prinzen Paul und der Putschisten, die im Auftrage Englands handelten, beteiligt war.

99 Ivo Andrić – Museum. Signatur IV-1381. Die Bibel oder die ganze Heilige Schrift des Alten u. Neuen Testaments nach der deutschen Übersetzung D. Martin Luthers. Neu durchgesehen nach dem vom Deutschen Evangelischen Kirchenausschuß genehmigten Text. Dünne Taschenausgabe. Privileg. Würtemb. Bibelanstalt, Stuttgart, o. J.

100 E- mail. Matthias Meusch, Landesarchiv Nordrhein-Westfalen, (Düsseldorf, 10. u. 26. Januar 2011) an Dušan Glišović, Uni-Belgrad.



Da Hitler einen starken Widerstand der von Serben dominierten militä-rischen Kräfte erwartete, hielt er sich im Führerzug, in der österreichischen Ortschaft Mönichkirchen, auf, von wo aus er den Feldzug gegen Jugoslawien und Griechenland leitete. Nach der deutschen Einnahme Sarajevos entfernte man feierlich die Gedenktafel mit der kyrillischen Inschrift: „An diesem historischen Ort verkündete GAVRILO PRINCIP die Freiheit am 15. (28.) Juni 1914“. Sie wurde eiligst Hitler überbracht, der sie sich im Führerzug anschauen konnte, was durch ein Foto belegt ist.101

Alle kroatischstämmigen jugoslawischen Diplomaten und konsularischen Bediensteten durften sich von Bad Schachen nach Kroatien, das bereits zum Unabhängigen Staat ausgerufen wurde, frei begeben., Der Kroate Andrić gab dezidiert an, Serbe zu sein und ließ keinen Zweifel daran, dass er zurück nach Belgrad wolle. Am 1. Juni 1941 traf er in das von der Luftwaffe bombardiert und der Wehrmacht eingenommene Belgrad ein. Der jugoslawische Staat hatte bereits am 18. April bedingungslos kapituliert.

In voller Abgeschiedenheit, ohne Teilnahme am öffentlichen Leben, als Untermieter in zwei Zimmern bei einem Freund, widmete er sich ganz dem Schreiben. Trost spendete ihm die Beschäftigung mit Dante, Guicciardini und Ma-chiavelli, die trotz schlimmer Zeiten Werke von bleibendem Wert schufen. Seine Beziehung zu deutschsprachigen Autoren wurde von der bitteren Erfahrung des Krieges und der deutschen Politik nicht in Mitleidenschaft gezogen. Goethe lässt ihn sein Leben lang nicht los: „Goethes literarisches Werk ist wirklich eines der bleibenden Güter der Menschheit“. (Andrić 1982a, 195). Er liest deutschsprachige Autoren, notiert sich aus ihnen so manchen Satz, verweigert aber jeden Kontakt zu deutschen offiziellen Stellen in Belgrad und tut so als verstünde er kein Wort Deutsch, wenn er deutsche Soldaten sprechen hört. Strikt untersagt er in dieser Zeit das Veröffentlichen seiner Werke, währenddessen er die Romane Wesire und Konsuln, Die Brücke über die Drina und Das Fräulein entstehen lässt.

Mit der Anmerkung zur Entstehungszeit, „Belgrad, Juli 1942 – Dezember 1943“, schließt Andrićs bedeutendstes Werk, Die Brücke über die Drina, über die Ereignisse und Geschichten um die vom Großwesir Mehmed-Pascha Sokolović, der als serbischer Junge durch die Knabenlese nach Istanbul gelangte, und unter anderem in Višegrad, wo Andrić seine Kindheit verbrachte, eine Brücke über die Drina bauen ließ. Der Roman setzt ein mit der Erbauung der Brücke, 1516 bis 1915, ist in 24 Kapitel gegliedert, wovon acht auf die Türkenzeit und 16, zwei Drittel also, auf die Zeit Bosniens unter Österreich-Ungarn, entfallen.

Višegrad bleibt von den politischen Umwälzungen und militärischen Aus-einandersetzungen nicht verschont. 1878 stießen österreichische Truppen auf einen unerwarteten Widerstand, den sie erst mit 13.000 gut bewaffneter Soldaten brechen konnten. (Jandrić 1982, 149). Angesichts dieser Tatsache entschließen

101 http://fachkataloge.bsb-muenchen.de/img/hoff-35336.jpg Eingesehen am 23. 3. 2010.



sich die einheimischen Muslime, dem neuen Besatzer die Stadt kampflos zu übergeben. Auf der Brücke erscheint darauf ein Plakat mit der Botschaft Franz Josephs I, das Andrić in seinem Roman von der Brücke über die Drina zitiert: „Der Kaiser und König konnte nicht länger ansehen, wie Gewaltthätigkeit und Unfriede in der Nähe Seiner Provinzen herrschten – wie Noth und Elend an die Grenzen Seiner Staaten pochen.“102 Die einziehenden österreichischen Soldaten wurden von den Vertretern dreier Konfessionen empfangen – einem Mullah, einem Popen und einem Rabbiner. Nach einigen Monaten zogen die Soldaten ab, und es blieben nur Gendamerieeinheiten. Mit der Zeit kehrte Ruhe in die südöstliche Provinz ein. Die auferlegte Ordnung begann zu greifen: „Dem neuen Staat gelang es, mit seinem guten Verwaltungsapparat auf schmerzlose Art, ohne Gewalt und Erschütterung aus dem Volke die Steuern und Abgaben herauszupressen, die ihm die türkische Herrschaft mit unvernünftigen, groben Methoden oder glattem Raub abgenommen hatte, und zwar nicht nur genauso viel, sondern mehr noch, schneller und sicherer.“103

Nach dem Rückzug des Militärs kamen österreichische Beamte, die aus unzähligen Provinzen des Reiches stammten. Die meisten nur vorübergehend, weshalb sie ihr Hab und Gut in Koffern mit sich führten. Wegen des für bos-nisch–herzegowinische Verhältnisse ungewöhnlichen Gegenstandes wie dem Koffer, wurden sie im Volksmund „Koffermenschen“ (kuferaši) genannt. Ihre Aufgabe bestand darin, alles Leben zu erfassen und Gesetze und Vorschriften Geltung zu verschaffen.104

Diese Fremden ruhen nicht und lassen auch niemanden in Ruhe; sie schei-nen entschlossen zu sein, mit ihrem unsichtbaren, aber immer stärker fühlbaren Netz von Gesetzen, Verordnungen und Vorschriften das Leben selbst mit seinen Menschen, Tieren und toten Gegenständen zu erfassen und alles um sich herum zu ändern und zu verrücken; das äußere Bild der Stadt, die Gewohnheiten und die Natur der Menschen von der Wiege bis zum Grabe. Aber dies alles verrichten sie ruhig und ohne viele Worte, ohne Gewalt und Herausforderung, so dass man nichts hat, dem man sich widersetzen könnte.105

Es fand die Vermessung Bosniens statt, und mit ihr der Einbruch der westlichen Zivilisation in ein Land, das Jahrhunderte lang jeglicher Veränderung stand-hielt. Mit dem Einzug österreichischer Beamter setzte mit einem Schlag ein neues Verwaltungssystem ein, das für viele Einheimische stark gewöhnungsbedürftig war, dem sie sich zu widersetzen und es mit den tollsten Einfällen auszutricksen

102 Ivo Andrić, Die Brücke über die Drina. Eine Wischegrader Chronik. Ins Deutsche übertragen von Ernst E. Jonas. München, Carl Hanser Verlag, 4. Aufl., 1962, S. 161.

103 Ebenda.104 Konstantinović, Zoran, Ivo Andrić: „...und dann kamen die österreichischen Beamten“. Im

Takte des Radetzkymarschs. Der Beamte und der Offizier in der österreichischen Literatur. Hg..von Joseph P. Strelka, (=New Yorker Beiträge zur Österreichischen Literaturgeschichte..Band 1.) Bern – Berlin – Frankfurt/M – New York – Paris – Wien, Peter Lang, 1994, S. 79–93.

105 Andrić, Die Brücke über …,.S. 180–181.



versuchten. Nach zwanzig Jahren Besatzung kann der Autor feststellen, dass diese Zeit „den verhältnismäßig längsten Zeitraum der Ruhe und des materiellen Fortschrittes, dessen sich die Stadt je erinnerte“ bildete.106 Andrić erwähnt den Tod des Mehmed-Pascha, des Brückenerbauers, der einem religiösen Fanatiker zum Opfer fällt, sowie das Attentat auf die Kaiserin Elisabeth in Genf. Somit lässt er auch das Attentat auf Franz Ferdinand als ein natürliches Ereignis im Gang der Weltgeschichte, um mit Toynbee zu sprechen, erscheinen.

Die Annexionskrise entpuppt sich für die Bosnier weniger gefährlich als zuvor gedacht. Bosnische Studenten aus Zagreb, Graz und Wien treffen ein und bringen neue politische Ansichten und neueste Mode mit. „In den Sommerfe-rien brachten sie stets freidenkerische Auffassungen in gesellschaftlichen und religiösen Fragen und den Schwung des neubelebten Nationalismus mit, der in der letzten Zeit, besonders nach den serbischen Siegen in den Balkankriegen, zu einem allgemeinen Glauben und bei vielen Jugendlichen zu fanatischen Wunsch nach Taten und persönlicher Aufopferung angewachsen war.“107

Einem politischen Disput auf der Brücke zwischen zwei jungen Kontra-henten, Stiković, dem Autor des Artikels, „Der Balkan, Serbien und Bosnien und die Herzegowina“, und Herak, der die Befreiung des dritten Standes der nationalen Befreiung einzelner Völker vorzieht, kann der Leser beiwohnen. Stiković behauptet, daß „[…] ohne die Schaffung selbständiger Staaten auf der Grundlage nationaler Einheit und neuzeitlicher Auffassungen von persönlicher und gesellschaftlicher Freiheit von der ‚sozialen Befreiung‘ keine Rede sein kann“, worauf Herak meint: „Der Magen hat den Vorrang“.108 Toma Galus, der Sohn eines eingewanderten Beamten aus dem Burgenland, führt diesen nationalen Gedanken weiter und argumentiert für einen gemeinsamen südslawischen Staat, damit kluge Köpfe, „unsere Kräfte“109, im Land bleiben und nicht auswandern müssen. Im Roman ist weit mehr Platz den positiven Seiten der österreichischen Besatzung als den Aufständen, Unruhen und Attentaten, die jenem von Sarajevo vorangegangen waren, gewidmet.

Mitten in die festliche Stimmung, die bei der Feier des St. Veit-Tages unter den Serben in Višegrad herrscht, platzt die Nachricht von der Ermordung des Thronfolgers hinein. Niemand jubelt, als man die Nachricht vernimmt. Eine bedrückende Stimmung kehrt ein, und sie machen sich hastig nach Hause. Bald beginnt die Hetze gegen sie, und die Menschen teilten sich in „Verfolgte und Verfolger“ auf.110 Einige Serben flohen nach Serbien, die anderen blieben. Die Brücke hatten die österreichischen Soldaten aus Vorsorge gegen serbische Trup-pen vermint. Lange Zeit trotzt das nutzvolle Bauwerk dem Kriegsgefecht: „Wie

106 Ebenda, S. 275.107 Ebenda, S. 321.108 Ebenda, S. 332. 109 Ebenda, S. 339. 110 Ebenda, S. 396.



verurteilt, aber noch immer im Wesen unberührt und unversehrt, stand die Brücke zwischen zwei sich bekriegenden Welten.“111 Doch kurz bevor die serbischen Soldaten Višegrad, 1915, einnehmen, wird ein Teil der Brücke gesprengt. Gegen Romanende sinniert der alte, im Sterben liegende, Višegrader Moslem Alihodscha Mutewelitsch über die Zerstörung der Brücke und vermittelt, von einem durch die Explosion der Brücke geschleuderten Stein am Kopf getroffen, die Botschaft vom „Menschentum“, noch bevor er die Seele aushauchen wird:

Alles kann sein, eines aber kann nicht sein: es kann nicht sein, daß die großen, mitfühlenden Menschen ganz und für immer verschwinden, die nach Gottes Gebot dauerhafte Bauwerke errichten, auf daß die Erde schöner sei und der Mensch auf ihr leichter und besser lebe. Würden sie verschwinden, dann hieße dies, daß Gottes Liebe auf Erden ausgelöscht und verschwunden sei. Das aber kann nicht sein.112

Eine Botschaft, so wie man sie aus dem Zauberberg (1924) kennt, als Hans Castorp zur Überzeugung gelangt: „Der Mensch soll um der Güte und Liebe willen dem Tode keine Herrschaft einräumen über seine Gedanken.“113 Im Unterschied zu Mann, schreibt Andrić diese Worte mitten in einem Krieg, in dem tagein tagaus tausende Menschen in Bosnien und Europa in den Kriegswirren ihr Leben lassen müssen. Die große Geschichte lässt der Autor als reflektiertes Geschehen auf das kleine Višegrad einwirken:

In jenem Sommer des Jahres 1914, als die Herren über die Geschicke der Menschen die Völker Europas vom Spielplatz des allgemeinen Wahlrechts in die schon früher vorbereitete Arena der allgemeinen Wehrpflicht führten, bot die Stadt [Wischegrad] ein kleines, aber sprechendes Bild der ersten Symptome einer Erkran-kung, die mit der Zeit Europa und dann die ganze Welt befallen sollte. 114

Davos und Višegrad werden zu literarischen Partnerstädten erklärt. Die Bewohner von Višegrad sehen zwar als Statisten beim Auswirken wichtiger politischer Entscheidungen aus, gelangt aber einer von ihnen an die Macht, so kann er die Geschicke des mächtigsten Imperiums seiner Zeit lenken, so wie der Erbauer der Bücke über die Drina es als Großwesir getan hat.

Gleich nach dem Einmarsch der Roten Armee und der jugoslawischen Partisanenverbände im Oktober 1944 in Belgrad, als die neuen Machthaber von Befreiung sprachen und die Menschen Freiheit erwarteten, begann man den Roman zu setzen und noch vor Kriegsende, im März 1945, erschien er als erster

111 Ebenda, S. 434. 112 Ebenda, S. 443.113 Thomas Mann, Der Zauberberg. Roman. Berlin und Frankfurt am Main, G. B. Fischer, 3.

Aufl., 1958, S. 453.114 Ebenda, S. 372.



Roman im Nachkriegs-Jugoslawien, Die Bücke über die Drina.115 Die neuen Machthaber meinten, den Autor im Sinne ihrer Politik der „Brüderlichkeit und Einheit“ verstanden zu haben, als er in der Zeit des erbitterten Bürgerkriegs in Bosnien während des Krieges die Vertreter aller Konfessionen im Roman gemein-sam zur Begrüßung des österreichischen Komandanten in Višegrad antreten läßt, und sie dann gemeinsam, die österreichischen Soldaten verabschieden, obwohl dies im Zweiten Weltkrieg gar nicht so mit den Konfessionen der Fall war. Die Katholische Kirche hielt zum Ustascha-Staat, die Moslems in Bosnien und Her-zegowina wurden von den Ustaschas hofiert und engagierten sich vorwiegend für die Deutschen, und die Serben wider die Ustaschas und die Deutschen entweder als Königstreue oder als Partisanen gegen sie alle, aber auch gegeneinander, kämpften. Der Autor preist zwar das friedliche Miteinander der unterschiedlichen Ethnien und Konfessionen, aber vielmehr lobt er das Werk eines Mannes, der im fremden Land zu Macht und Ehren gekommen ist, und ein großes Bauwerk zum Nutzen aller Menschen hinterließ.

Während Die Brücke über die Drina fragmentarisch, aus einzelnen Erzäh-lungen, aufgebaut ist, und die Brücke als Einheit des Ortes dem Roman einen Rahmen verleiht, folgt der Roman Das Fräulein,.der, wie vom Autor vermerkt, in „Belgrad, Dezember 1943 – Oktober 1944“, entstanden ist, dem klassischen Erzählmuster.116 Vergleicht man diesen Roman mit dem Ersten Frühlingsgedicht, in dem der Dichter die serbischen königlichen Truppen herbei sehnt, wird man feststellen, dass der Autor seine politische Vorstellung aus der Zeit vor 1914 an-gesichts des ungerechten gesellschaftlichen Wandels und der hinzugekommenen wirtschaftlichen Misere um vieles revidiert hatte. Den Platz des fremden Aus-beuters und Unterdrückers vor dem Ersten Krieg hat der einheimische Wucherer und rücksichtslose Kapitalist eingenommen.

Der Roman rollt die Geschichte der 1935 in Belgrad in ihrem Hause tot aufgefundenen Rajka Radaković, genannt Fräulein, auf, die nach dem Krieg aus Sarajevo umgesiedelt ist. Als ihr wohlhabender Vater bankrott geht, fasst sie den festen Entschluß, unbarmherzig gegenüber allen Bittstellern und Konkurrenten zu sein und die bescheidene Hinterlassenschaft des Vaters zu mehren. Mit dem Zuzug der Landbevölkerung in die Städte und dem Schwinden der Tauschwirt-schaft wird das Geld immer mehr zum Lebensziel, auch in Bosnien im Jahre 1906, was „alle diese verschiedenen Klassen, Konfessionen, Nationalitäten und gesellschaftliche Gruppen“ als Gemeinsamkeit entdecken. Selbst jene, die bereit waren, weinend, vor dem Fräulein kniend, ihr Beine zu umklammern und sie um

115 Иво Андрић, На Дрини ћуприја. Роман. (= Јужнословенски писци 1). Београд, Просвета – Државно издавачко предузеће Србије, 1945. – Ivo Andritsch, Die Brücke über die Drina. Eine Wischegrader Chronik. Ins Deutsche übertragen von Ernst E. Jonas. Zürich, Büchergilde Gutenberg, 1955. – Andrić, Die Brücke über… .

116 Иво Андрић, Госпођица. Сарајево, Државна штампарија, 1945. – Ivo Andrić, Das Fräulein. Roman. Aus dem Serbokroatischen von Edmund Schneeweis. Berlin, Aufbau-Verlag, 1958, S. 243.



eine Anleihe anzuflehen, wurden abgewiesen, weshalb sich auch so mancher anschließend das Leben nahm.117 Geld verlieh das Fräulein über einen jüdischen Geschäftsmann zu Wucherzinsen.

Als die Annexion verkündet wird, sind die ersten Gedanken der Serbin Raj- ka Radaković keineswegs bei ihrem Volk oder dem Schicksal Bosniens und der Herzegowina, sondern vielmehr beim Gold, das sie auf Anraten ihres tüchtigen jüdischen Geschäftspartners in großen Mengen aufkauft, um es bei der leisesten Nachricht vom Ausbleiben des Krieges, gewinnbringend abzustoßen. Beim Aus-bruch des Ersten Balkankrieges 1912 wiederholt sich das Spiel mit dem An- und Verkauf von Gold erneut.

Zum Motto ihrer Geschäftsphilosophie macht sie sich Vorsätze amerika-nischer Milliardäre zu eigen. Nationale Interessen und die Politik überhaupt stehen für sie nur dann zur Debatte, wenn sich an politischen Umwälzungen etwas verdienen lässt. Die Kapitalmaximierung ist das Einzige, woran sie wahres Interesse zeigt. Sämtliche wohlgemeinten Ratschläge, Hilfsbedürftige zu unter-stützen, werden von ihr brüsk abgewiesen, und nur am Grabe ihres Vaters, wo sie Rechenschaft über die finanziellen Erfolge regelmäßig im Stillen abzulegen pflegte, zeigte sie gemäßigt ihre Gefühle. Am 28. Juni 1914 träumt sie ihren großen Traum von der ersten Million, als die Schreckensnachricht vom Attentat auf den Thronfolger sich wie ein Lauffeuer in der Stadt verbreitet und den süßen Traum des Fräuleins auflöst, und der aufgebrachte Mob droht, die serbischen Geschäftslokale und die Häuser der Serben zu plündern. Sie lässt sich dabei in ihren Plänen nicht beirren von den möglichen Auswirkungen der Ermordung von Franz Ferdinand, und sie wird weiterhin bestrebt sein, nicht auf „der Seite der Verlierer zu sein“.118

Während Andrić an diesem Roman schreibt, tobt schon das zweite Jahr in Folge in Bosnien und Herzegowina der gnadenlose Bürgerkrieg, ausgetragen von Partisanen, Königstreuen und Ustaschas, gepaart mit brutalen Einsätzen der deutschen Besatzer gegen die Serben. Deshalb verweilt der Erzähler nicht beim Attentat, sondern widmet sich dem Phänomen des immerwährenden Hasses in Sarajevo, „den die verschiedenen konfessionellen Institutionen durch Jahrhun-derte nährten, den die klimatische und gesellschaftliche Entwicklung unterstützt hatte, war auch jetzt hervorgebrochen“.119 Er nimmt zwar Notiz von „zahllosen Verhaftungen und verschiedenen Gewalttätigkeiten“.120 Sein eigenes Schicksal zu Beginn des Großen Krieges bringt der Erzähler dabei mit ein. Als nach dem Ultimatum der Krieg einsetzt, entscheidet das Fräulein, nach Beratung mit ihrem Geschäftspartner, Ziegel zu kaufen und sie nach einiger Zeit mich hohem Gewinn zu verkaufen. Das Gerede der Leute „vom Leiden und Heldentum“ wird ihr von

117 Ebenda, S. 55–59.118 Ebenda, S. 90.119 Ebenda, S. 93.120 Ebenda, S. 100.



Tag zu Tag verhasster.121 Sie kauft Kriegsanleihen, wird von der Presse dafür gelobt, den es gäbe auch die „loyalen Mitbürger griechisch-orthodoxen Glau-bens“122, und die werfen gleichfalls Gewinn ab. Die großen Schlachten des sich immer mehr ausweitenden Krieges nimmt sie gelassen aus den Schlagzeilen wahr. Mittlerweile hat sich ihr Traum von der ersten Million verwirklicht, worauf die anderen sehr schnell folgen. In ihrem Hause wird ein österreichisch-ungarischer Offizier, ein kroatischer Arzt, einquartiert, der seiner südslawischen Gesinnung in ihrem „serbischen Hause“ Luft machen kann, da ja ohnehin jeder sehen kann, daß „die Mittelmächte diesen Krieg nicht gewinnen können“.123

Mit dem Kriegsende verliert das Geld des Verliererstaates an Wert. Die Kriegsgewinnlerin gerät ins Visier der südslawisch orientierten Zeitungen. Eini-ge trachten auch nach ihrem Leben, weshalb sie sich eine Zeit lang nicht außer Haus getraut, was sie dazu zwingt, mit ihrer Mutter von Sarajevo nach Belgrad umzuziehen, wo sie vorübergehend beim wohlhabenden Bruder ihrer Mutter wohnen.

Belgrad erscheint als Hauptstadt des neuen gemeinsamen Staates, dessen Gesellschaft unterschiedliche Traditionen, Anschauungen vom Leben, und „keine verwandten Neigungen und keine gefestigten Umgangsformen“ vorweisen kann. Plötzlich wollen viele von der günstigen Konjunkturentwicklung profitieren. Doch dann kommt es. Im Hause des Onkels erscheinen zwei junge bosnische Dichter, die der „revolutionär-nationalistischen Jugend Bosniens“ angehören und den Krieg in „österreichischen Internierungslagern“ zugebracht haben. Mit von der Partie sind auch zwei junge Gymnasiallehrer. Der eine zählt zur „linksge-richteten, republikanisch gesinnten demokratischen Jugendgruppe“, der andere ein „Sozialist“, der sich in der marxistischen Literatur sehr gut auskennt. Das Gegenstück zu ihnen darf nicht fehlen, weswegen ein konservativer, angehender Rechtsanwalt herhalten muß, dessen schärfste Waffe die „Ironie“ ist. Zugegen sind bei diesen Salongesprächen auch junge Leute aus den neuen jugoslawischen Ländern, Kroatien und Slowenien.124

Die beiden Bosnier jedoch stellen an diesem Abend alle „in den Schatten“.125 Der eine schildert seine Leidenszeit als habe er „wie Dante die Hölle“ durch-schritten126, worauf der andere, dessen Gesichtsbeschreibung und leise Stimme Andrićs Selbstportrait abgibt, ein Gedicht in Prosa vorträgt. Das Fräulein hört dem Disput gelangweilt zu, bis sie vernimmt, daß in dem Gedicht gegen die Reichen, ihr Geld und ihre Lebensweise aufgerufen wird. Das läßt bei ihr Erinnerungen an

121 Ebenda, S. 105.122 Ebenda, S. 109.123 Ebenda, S. 121.124 Ebenda, S. 158–161.125 Ebenda, S. 158.126 Ebenda.



„die Vorkriegsstudenten von 1914 am Flußufer in Sarajevo“127, an die „Dichter, Journalisten, Nationalisten oder Kommunisten“, wach werden, was sie beunru-higt, den jene haben die gesellschaftliche Ordnung zerstört, in der man sich sehr gut bereichern konnte. Die Literatur als politische Opposition und Sprengkraft von einst ist zum Unterhaltungsmedium in Belgrader Salons verkommen. Den gesellschaftlichen Stellenwert der nationalistischen Jungliteraten bestimmen die Cousinen des Fräuleins, die für sie nicht als Heiratskandidaten in Betracht kommen, sondern erfolgreiche Finanzleute, die sie auch heiraten.

Bald beziehen das Fräulein und ihre Mutter ihr eigenes Haus. Belgrad befindet sich 1920 im Aufbruch. Vor der Kulisse einer vom Krieg stark gezeich-neten Stadt finden sich Einheimische und noch mehr Zugewanderte ein, die in ihr auf der Suche nach dem großen Glück sind. Eine gute Beziehung zählt dabei mehr als persönliches Können und Wissen. Alles in allem ist es ein chaotischer Zustand, in dem sich das Fräulein sogleich zurecht findet, den auch hier sind ihr tüchtige jüdische Wechselstubenbesitzer zur Hand, bis sie auf eine gewisse Jovanka Tanasković trifft, deren Aufdringlichkeit sie nachgibt. Jovanka macht sie mit einem jungen Mann bekannt, der das Herz des Fräuleins erobert, von ihr immer größere Summen an Geld ausleiht und sich als skrupelloser Betrüger ent-puppt. Ihre atavistische Skepsis und kaltblütige Ablehnung von Bittstellern sind vor dem Charme des Betrügers dahingeschmolzen. Die Gier anderer Menschen hat sie listig überwältigt.

Schonungslos zieht Andrić mit dem jungen südslawischen Staat ins Gericht. Die besagte Jovanka, die kein Blatt vor den Mund nimmt, lässt er über einen Behördengang im Finanzministerium urteilen: „Dieser Staat ist ein einziges Irrenhaus“.128 Und in der Tat hat Andrić von dem Königreich Jugoslawien nicht viel gehalten. Mit diesem Staatengebilde ging für ihn zwar ein Jugendtraum in Erfüllung, doch wie er regiert und verwaltet wurde, entsprach seit Beginn bei weitem nicht seinen Wunschvorstellungen.

Mit der Zeit traten auch in Jugoslawien geregelte Verhältnisse auch in der Finanzwelt ein, denen sich auch der Drang nach Reichtum des Fräuleins fügen musste und die Gewinne schrumpfen. Immerhin gelingt es ihr, die Wirtschafts- und Geldkrise um 1930 zu meistern und sich finanziell zu behaupten. Geld, Gold und Wertpapiere hortet sie in ihrem Hause. Eines Nachts träumt sie, überfallen und ausgeraubt worden zu sein, und in dieser Wahnvorstellung stirbt sie inmitten ihres angehäuften Vermögens.

In seinem letzten Buch, mit dem er sich, bereits von einer tödlichen Krankheit heimgesucht, von der Literatur und aus dem Leben verabschiedet, unterscheidet der Großmeister des Kriminalromans Henning Mankell zwei Typen von Erzäh-lern: „Der eine schaufelt zu und verbirgt, während der andere aufgräbt, um zu

127 Ebenda, S. 162.128 Ebenda, S. 179.



enthüllen.“129 Andrić hatte damals guten Grund so manches in seinen Romanen über das Attentat zu verhüllen. Zwar genoss er als ehemaliger Gesandter in Berlin gewisses Vertrauen der deutschen Stellen in Belgrad, aber einmal stattete ihm ein Mitarbeiter der serbischen Geheimpolizei unangemeldet einen Besuch ab. Eine Schilderung des Attentats auf den österreichisch-ungarischen Thronfolger hätte man bei Beschlagnahme des Manuskripts leicht als Aufruf zum Attentat auf die Besatzer missdeuten können. Die Kritik an der jugoslawischen Monarchie war durchwegs erlaubt, da sich der junge König Petar II. mit der gesamten jugoslawischen Regierung im Londoner Exil befand, von Tag zu Tag an Macht verlor.

In dem Staat, nach dem sich die meisten Attentäter von Sarajevo so sehr sehnten, dem Königreich der Serben, Kroaten und Slowenen, und dann ab 1929 Königreich Jugoslawien, wurde das Attentat auf den Thronfolger nicht glorifiziert. Dies geschah eher im kommunistischen Jugoslawien des Kroaten Josip Broz, genannt Tito, wo man das Junge Bosnien und das Attentat für eigene Propaganda-zwecke zu gebrauchen wußte. Trotzdem vermied Andrić in seiner Rede zu einem Festakt zu Ehren der Kämpfer gegen Österreich-Ungarn politische Konnotationen und betonte nur die patriotische Gesinnung der Jungbosnier:

Dieses Okkupationssystem der scheinbaren Ordnung ist mittel- und unmittelbar schuld für alles Elend, alles Blut, und sogar für die geopferte Jugend der Generation, die erst heranwuchs. Das volle Ausmaß der Unmenschlichkeit dieses Regimes bekam am besten gerade die junge Generation Bosnien und Herzegowinas zu spüren, und sie erhob sich dagegen, sowie sie es vermochte und konnte, sowie es den gegebenen Umständen unausweichlich war, mit Mitteln, die ihr der Besatzer aufzwang.130

Diese in Sarajevo gehaltene Rede wurde nicht veröffentlicht. Den Attentä-tern gleich, stellte auch Andrić nicht die Frage nach den Menschenopfern, die wegen der Verwicklung in den Ersten Weltkrieg Serbien zu ertragen hatte. Auf der Friedenskonferenz in Paris legte man die Opferzahl Serbiens im Ersten Weltkrieg fest: insgesamt 1.247.435, bzw. 28% der Gesamtbevölkerung.131

Ob kategorische Schuldzuweisung oder revisionistische Schuldaufteilung, die meisten Studien über das Attentat auf Franz Ferdinand und den Kriegsaus-bruch sind vom Druck der Politik begleitet. Als sein Sarajevoer Freund, Vojislav Bogićević, langjähriger Leiter des Staatsarchivs in Sarajevo, an Andrić, 1953, die Bitte richtete, er möge seine Rolle in der Serbisch-kroatischen Organisation näher

129 Henning Mankell, Treibsand. Was es heißt, ein Mensch zu sein. Aus dem Schwedischen von Wolfgang Butt. Wien, Paul Zsolnay Verlag, 2015, S. 202.

130 Archiv SANU. Persönliches Archivale von Ivo Andrić, Nr. 535. Ivo Andrić, Govor na svečanom pomenu u Sarajevu borcima protiv Austro-Ugarske Monarhije [Rede an der festlichen Gedenkfeier in Sarajevo für die Kämpfer gegen die Österreichisch-Ungarische Monarchie]. Masch., ohne Datum.

131 Архив Србије. Допунска грађа за период 1919−1941, кут. III, 111/8: Саво Скоко, Зборник Колубарска битка. Београд, 1984, стр. 148. Цит. према: Васа Казимировић, Србија и Југославија 1914−1945. Књига прва. Крагујевац – Призма, Београд – Центар филм, 1995, S. 96.



schildern, da er über das Junge Bosnien schreibe, und es niemanden in Sarajevo mehr gäbe, der sich daran erinnern könne, kanzelte ihn Andrić mit der Antwort ab, daß seine Rolle in der fortschrittlichen Bewegung derart gering gewesen sei, daß es nicht der Mühe wert sei, darüber zu schreiben.132 Im kommunistischen Jugoslawien durfte man zwar die heldenhafte Tat der Jungbosnier loben, aber kei-neswegs die damit zusammenhängende Dynastie Karađorđević, der Josip Broz die Rückkehr aus dem Exil per Gesetz noch während des Krieges verbieten ließ und somit eine Revolution vollzog. Deshalb steht Andrićs gegenüber seinem Freund geäußerte Bescheidenheit nicht im Einklang mit dem, was er im oben erwähnten Gesuch an den Parlamentarischen Ausschuss für die Anerkennung der nationalen Tätigkeit deutlich als sein nationales Engagement hervorgehoben hatte. Der Druck der Politik ist auch in der eingangs erwähnten Studie Dedijers ersichtlich, der es kurzerhand unterließ, die Anklageschrift in vollem Umfang anzuführen, da man darin den Attentätern großserbische Ziele, was im kommunistischen Jugoslawien strengstens geahndet wurde, zur Last legte. Und des weiteren: Der Belgrader Verlag Prosveta bot Bogićević eine beachtliche Summe Geldes an, um keine Buchbesprechung über Dedijers Buch vom Sarajevoer Attentat zu schreiben, beichtet später Bogićević seinem Freund Andrić in einem Brief.133 Darin ist auch die Antwort auf die abweisende Haltung Andrićs zu suchen. Er wollte sich keine Polemik mit dem in der Nomenklatura einflussreichen und unberechenbaren Dedijer einhandeln. Die offizielle Darstellung des Attentats in Sarajevo unter Josip Broz sollte als ein Kampf der „Völker und Völkerschaften“ Jugoslawiens gegen den Besatzer verstanden werden. Andrić war sich im Klaren, wie man mit der Wahrheit über das Attentat in Sarajevo umgeht, und im engeren Kreis sagte er über das, was über Princip fälschlich geredet und geschrieben wurde: „Princip würde, falls er aus dem Grab aufstehen könnte, mit dem Revolver in der Hand zuerst mit den Memoirenschreibern abrechnen“.134

Nach dem Zweiten Weltkrieg war Andrić politisch für die Kulturpolitik in Bosnien und der Herzegowina zuständig und saß für diese Teilrepublik als Abgeordneter im jugoslawischen Bundesparlament. Diese Ämter hatte er auf-grund seiner frühesten Tätigkeit in der Bewegung Junges Bosnien inne, da die neuen Machthaber bestrebt waren, die Kriegswunden der verfeindeten Ethnien zu lindern. Doch die einstige Hoffnung, aus Bosnien und Herzegowina könne man ein Land für das friedliche Zusammenleben seiner dreier Ethnien schaffen, drohte immer mehr zu scheitern. Der Glaube an Bosnien zeigt sich bereits 1953 als verloren gegangen, als Andrić dem Sohn seines ehemaligen bosnischen

132 Andrić, Govor na svečanom pomenu. – Archiv SANU. Persönliches Archivale von Ivo Andrić, Nr. 1448. Pismo. Vojislav Bogićević – Ivi Andriću [Brief. Vojislav Bogićević an Ivo Andrić]. Sarajevo, 9. November 1953.

133 Archiv SANU. Persönliches Archivale von Ivo Andrić, Nr. 1448. Pismo. Vojislav Bogićević – Ivi Andriću [Brief. Vojislav Bogićević an Ivo Andrić]. Sarajevo, 28. April 1972.

134 Синиша Пауновић, Упознавање с Андрићем. У: Београдски књижевни часопис, I, бр. 1 (15. 12. 2005), S. 141.



Kommilitonen riet, nicht in Sarajevo, sondern in Belgrad zu studieren, da man: „Bosnien lieben könne, aber dort nicht leben sollte.“135 Seine bosnische Heimat, in der die Figuren seiner Erzählungen und Romane beheimatet sind und für des-sen Zukunft als freies Land er in seiner Jugendzeit auch seinen Kopf aufs Spiel setzte, entrückte immer mehr in eine Phantasiewelt.

Neben dem Druck der Politik, die Andrić zum Relativieren seiner Rolle im verbotenen Schülerverein zwang, machte sich auch ein Revisionismus seines Standpunktes bei der Beurteilung der Rolle Österreich-Ungarns in Bosnien und Herzegowina bemerkbar. Zum einen spricht er:

Wir Jugendlichen waren unversöhnliche Gegner Österreich-Ungarns, und für die Einigung der Südslawen. Mit Begeisterung haben wir das Kriegsende und die Gründung der jugoslawischen Gemeinschaft gefeiert. Aber bald trat Ernüchterung ein, denn das war nicht jene Gemeinschaft, wie wir sie uns gewünscht und erwartet hatten, auch weil viele unserer Ideale verraten waren […].136

Andrić vergisst dabei selbstverständlich nicht die politischen Ziele Öster-reich-Ungarns zu erwähnen, indem er der Donaumonarchie den Vorwurf macht, dass es Bosnien und Herzegowina „von den anderen südslawischen Völkern trennen wollte, und dies musste mit einem Misserfolg enden.“137 Zum anderen wirft er die Schuld an der Misere, die dieses von Kriegen geplagte Land immer wieder heimsucht, den Österreichern, den Ungarn und den Deutschen gleicherma-ßen vor, aber mit der Zeit gibt er angesichts der Opfer der Kämpfe untereinander im Zweiten Weltkrieg immer mehr die Schuld der Bevölkerung dieses Landes. Andrić mutmaßte, dass der gegenseitige Haß der Serben, Kroaten und Moslems aus der langen Zeit der Türkenbesatzung herrühre, die von einer Gesetzlosigkeit und Vorteilsbeschaffung durch Unterwürfigkeit geprägt war, weshalb der Eintritt in die Gemeinschaft zivilisierter Völker den Bewohnern von Bosnien und Herze-gowina verwehrt wurde: „Warum können die Balkanländer nicht in den Kreis der aufgeklärten Völker gelangen, selbst nicht mittels ihrer besten und begabtesten Repräsentanten?“.138 Das Zweifeln an einem friedlichen Miteinander geht bei Andrić über in Abneigung und Verzweiflung, worüber er im berühmten Brief aus dem Jahre 1920 (1946) ein Bekenntnis seiner Hassliebe zu Bosnien ablegt: „Bosnien ist ein Land der Angst und des Hasses.“139 Die Wurzel allen Übels meint er in der Knechtschaft unter den Türken, in der Zeit von „Unordnung, Gewalt und

135 Зоран Радисављевић, Вук Крњевић. Ја сам песник „резервне генерације“. (Интервју). У: Политика (Београд), 10. јануар 2016.

136 Jandrić, Sa Ivom Andrićem. S. 113–114.137 Ebenda, S. 330.138 Ivo Andrić, Znakovi pored puta. Sarajevo, Svjetlost, 1978, S. 306.139 Ivo Andrić, Brief aus dem Jahre 1920. Aus dem Serbokroatischen von Milo Dor und

Reinhard Federmann. In: Ivo Andrić, Sämtliche Erzählungen. Bd. III. Gesichter. München, Carl Hanser Verlag, 1964, S. 41.



Unrecht“ gefunden zu haben, woraus er die Frage ableitet, „ob nicht der Geist der meisten Balkanvölker für immer vergiftet ist und ob sie vielleicht nichts anderes mehr können als eines: Gewalt erdulden oder ausüben.“140

Als 1973 die Nahostkrise aufzog war Andrić besorgt, daß nicht ein neuer Krieg Europa erfaßt. Die Sorge war insofern berechtigt, da der Kalte Krieg kurzerhand in einen wahren Krieg umschlagen konnte, und da Jugoslawien auf der Trennungslinie zwischen den verfeindeten Blöcken lag, hätte er dieses Land wieder einmal in Mitleidenschaft ziehen können. Er sagte: „Als junger Student, 1912, wünschte ich mir den Krieg auf dem Balkan herbei. Jetzt habe ich Angst um den Balkan, um uns, wir sind dem zu nahe gelegen.“ Und fügte hinzu: „Ei-nes weiß ich. Der Krieg beginnt nicht immer, weil ihn jemand will. Er entgleitet manchmal […]“.141 Aus ihm spricht die Weisheit eines erfahrenen Diplomaten, aber auch der Wunsch eines betagten Mannes, in Ruhe seinen Lebensabend zu verbringen. Die Anspielung auf den Ersten Weltkrieg jedoch liegt klar auf der Hand. Somit stößt man bei Andrić auf jene These Clarks vom ungewollten Krieg schlafwandlerischer Entscheidungsträger.

Letzen Endes blieb er der Liebe zu seinem Bosnien treu. Wer Andrić heute vorwirft, er hätte schlechtes über die bosnischen Muslime geschrieben, der ver-sucht ihn misszudeuten oder versteht ihn schlichtweg nicht. Im letzten Lebensjahr, 1974, wird er verwundert erzählen, wie die Österreicher heute noch eine falsche Vorstellung von Bosnien hegen: „Ein älterer Wiener, nach dem er einige meiner Bücher gelesen hatte, hat mir offen gesagt: ‚Aber, Sie sind bestimmt kein Bosnier, sie haben sich von irgendwo dort angesiedelt, den ein Mensch aus Bosnien könnte nicht solche Bücher schreiben.‘“142

Anscheinend doch.

LITERATURVERZEICHNIS

Archive – Archiv Jugoslawiens. (Belgrad).– Archiv SANU. (Belgrad).– Ivo Andrić – Museum. (Belgrad). – Politisches Archiv des Auswärtigen Amtes. (Berlin)

140 Ivo Andrić, Wegzeichen. [Auswahl]. Aus dem Serbokroatischen von Reinhard Fischer. München und Wien, Carl Hanser Verlag, 1982, S. 69–70.

141 Ђоковић, Фрагменти сећања. S. 288. 142 Jandrić, Sa Ivom Andrićem. S. 399.



Bücher und Aufsätze Andrić, Ivo, Prva proljetna pjesma [Erstes Frühlingsgedicht]. In: Vihor. List

za nacijonalističku kulturu. (Zagreb). I god., br. 2 (15. ožujka 1914), S. 32.Ders., A. G. Matoš. In: Vihor. List za nacijonalističku kulturu. (Zagreb) I

god., br. 5 (1. svibnja 1914), S. 89–91.Ders., Naša književnost i rat [Unsere Literatur und der Krieg]. In: Književni

Jug. (Zagreb) I god., br. 18 (16. sept. 1918), S. 193–195.Ders., Priča iz Japana [Erzählung aus Japan]. In: Ivo Andrić, Nemiri [Die

Unruhen]. Zagreb, St. Kugli, [1920], S. 28–30.Ders., U ulici Danila Ilića [In der Straße des Danilo Ilić]. In: Jugoslavenska

njiva. (Zagreb) X god., knj. I, br. 4 (16. feb. 1926), S. 118–119.Андрић, Иво, [Одломак из дневника] У: Божо Черовић, Босански

омладинци и Сарајевски атентат. [Ivo Andrić, Fragment aus dem Tage-buch. In: Božo Čerović, Bosnische Jugendliche und das Attentat von Sarajevo].Сарајево, Трговачка штампарија, 1930, стр. 255−256.

Ders., Иво Андрић, На Дрини ћуприја. Роман. [Auf der Drina eine Brük-ke. Roman]. (= Јужнословенски писци 1). Београд, Просвета – Државно издавачко предузеће Србије, 1945.

Ders., Госпођица. [Das Fräulein]. Сарајево, Државна штампарија, 1945. Andritsch, Ivo, Die Brücke über die Drina. Eine Wischegrader Chronik. Ins

Deutsche übertragen von Ernst E. Jonas. Zürich, Büchergilde Gutenberg, 1955.Andrić, Ivo, Das Fräulein. Roman. Aus dem Serbokroatischen von Edmund

Schneeweis. Berlin, Aufbau-Verlag, 1958,Ders., Die Brücke über die Drina. Eine Wischegrader Chronik. Ins Deutsche

übertragen von Ernst E. Jonas. München, Carl Hanser Verlag, 4. Aufl., 1962.Ders., Die Rzaver Berge. Aus dem Serbokroatischen von Elemer Schag.

In: Ders., Sämtliche Erzählungen. Bd. II, Im Streit mit der Welt. München, Carl Hanser Verlag, 1963, S. 398–410.

Ders., Brief aus dem Jahre 1920. Aus dem Serbokroatischen von Milo Dor und Reinhard Federmann. In: Ivo Andrić, Sämtliche Erzählungen. Bd. III. Ge-sichter. München, Carl Hanser Verlag, 1964, S. 32–47.

Ders., Znakovi pored puta [Wegzeichen]..Sarajevo, Svjetlost, 1978.Андрић, Иво, Прича о кмету Симану. У: Сабрана дела Иве Андрића.

[Die Geschichte vom Zinsbauern Siman. In: Gesammelte Werke von Ivo Andrić]. Приредили: Вера Стојић, Петар Џаџић, Мухарем Первић и Радован Вучковић. Удружени издавачи: Београд, Просвета; Загреб, Младост; Сарајево, Свјетлост; Љубљана, Државна заложба Словеније; Скопје, Мисла и Титоград, Побједа. Књ. 8. Београд, 1981, S. 143–173.

Andrić, Ivo, Wegzeichen. [Auswahl]. Aus dem Serbokroatischen von Rein-hard Fischer. München und Wien, Carl Hanser Verlag, 1982.



Андрић, Иво, Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине. [Die Entwicklung des geistigen Lebens in Bosnien unter der Einwir-kung der türkischen Herrschaft]. Превод са немачког Зоран Константиновић. Грац, 1924. Дис. [немачко – српски] У: Свеске Задужбине Иве Андрића,.I, 1982, св. 1, S. 6–258.

Батаковић, Душан Т., прир., Нова историја српског народа. [Bataković, Dušan T., Hg., Neue Geschichte des serbischen Volkes]. Београд, Наш дом; Лозана, L´age d´homme, 2002, S. 230.

Бјелајац, Миле, 1914–2014: Зашто ревизија? Старе и нове контроверзе о узроцима Првог светског рата. [Bjelajac, Mile, 1914–2014: Weswegen Revision? Alte und neue Streitfragen zur Deutung des Ersten Weltkrieges]. (=Библиотека Војна књига, књ. бр. 1869), Београд, Одбрана, 2014.

Bogićević, Vojislav, Mlada Bosna. Pisma i prilozi. [Junges Bosnien. Briefe und Unterlagen]. Sarajevo, Svjetlost, 1954.

Ders., Sarajevski atentat. Izvorne stenografske bijleške sa Glavne rasprave protiv Gavrila Principa i drugova, održane u Sarajevu 1914 g. [Das Attentat von Sarajevo. Urschriftliche stenographische Protokolle der Hauptverhandlung gegen Gavrilo Princip und Kameraden, abgehalten in Sarajevo 1914]..Sarajevo, Državni arhiv NR BiH, 1954.

Clark, Christopher, The Sleepwalkers. How Europe Went to War in 1914. London, Penguin Books, 2013.

Ders., Die Schlafwandler. Wie Europa in den Ersten Weltkrieg zog. Aus dem Englischen von Norbert Juraschitz. München, Deutsche Verlags-Anstalt, 9. Aufl., 2013.

Ћоровић, Владимир, Босна и Херцеговина. [Ćorović, Vladimir, Bosnien und Herzegowina]. Београд, Српска књижевна задруга, 1925.

Ders., Односи између Србије и Аустро-Угарске у XX веку. [Die Be-ziehungen von Serbien und Österreich-Ungarn im 20 Jahrhundert]. Београд, Библиотека града Београда, 1992.

Dedijer, Vladimir, The Road to Sarajevo 1914. New York, Simon and Schuster, 1966.

Ders., Die Zeitbombe Sarajewo. Ins Deutsche übertragen von Tibor Simányi. Wien – Frankfurt/Main – Zürich, Europa-Verlag, 1967.

Ders., Sarajevo 1914. Bde. 1 + 2, Beograd, Prosveta, 2. Aufl., 1978.Димитријевић,.Коста, Разговори и ћутања Иве Андрића. У: Исти, Време

забрана. Сведочења значајних савременика. [Dimitrijević, Kosta, Gespräche und Schweigen des Ivo Andrić. In: Ders., Zeit der Verbote. Berichte bedeutender Zeitgenossen]. Београд, Прометеј Аполон КО, 1991.

Дневник Бењамина Калаја 1868–1875. Прир., Андрија Раденић. [Das Tagebuch Benjamin Kállays, 1868–1875. Hg. von Andrija Radenić]. Превео са мађарског Еуген Орнаи. Београд, Историјски институт; Нови Сад, Институт за историју Војводине, 1976.



Drljić, Rastislav, Pabirci o životu i radu Ive Andrića. [Anmerkungen zum Leben und Wirken von Ivo Andrić]. In: Dobri pastir. Glаsilo udruženja katolič-kih sveštenika NR Bosne i Hercegovine. (Sarajevo) XI–XII, 1962, sv. I–IV, S. 371–384.

Džumhur, Zuko, Taj tihi, povučeni usamljenik. [Dieser stille, zurückgezogene Einzelgänger]. Kazivanja o Andriću. Uspomene savremenika. [Andrić in münd-licher Überlieferung. Erinnerungen von Zeitgenossen.]. Hg. Radovan Popović, Beograd, Sloboda, 1974, S. 161–171.

Ђоковић, Милан, Фрагменти сећања. [Đoković, Milan, Erinnerungsfrag-mente]. У: Свеске Задужбине Иве Андрића, II, 1983, св..2, S. 267–292.

Fischer, Fritz, Griff nach der Weltmacht. Die Kriegszielpolitik des kaiserli-chen Deutschland 1914/1918. Düsseldorf, Droste Verlag, 1961.

Глишовић, Душан, Иво Андрић. Краљевина Југославија и Трећи рајх 1939-1941. [Glišović, Dušan, Ivo Andrić. Königreich Jugoslawien und das Dritte Reich 1939-1941]. Београд: Службени гласник, 2012.

Hitler, Adolf, Mein Kampf. Eine Abrechnung. Bd. 1, München: Verlag Franz Eher Nachfolger. 1925.

Hitler, Mein Kampf. Eine kritische Edition. Bd I. Hrsg. von Christian Hartmann, Thomas Vordermayer, Othmar Plöckinger, Roman Töppel. München – Berlin, Institut für Zeitgeschichte, 2016.

Der Hochverratsprozess gegen Dr. Guido Schmidt vor dem Wiener Volksge-richt. Die gerichtlichen Protokolle mit den Zeugnisaussagen, unveröffentlichten Dokumenten, sämtlichen Geheimbriefen und Geheimakten. Wien, Verlag der Österreichischen Staatsdruckerei, 1947.

Hötzendorf, Conrad von, Private Aufzeichnungen. Erste Veröffentlichungen aus den Papieren des k.u.k. Generalstab-Chefs. Bearbeitet und herausgegeben von Kurt Peball. Wien – München, Amalthea-Verlag, 1977.

Hötzendorf, Gina Gräfin Conrad von, Mein Leben mit Conrad von Hötzen-dorf. Sein geistiges Vermächtnis. Leipzig, Grethlein Nachf., 1935.

Illies, Florian 1913. Der Sommer des Jahrhunderts. Frankfurt am Main, S. Fischer Verlag, 2. Aufl., 2012.

Jagschitz, Gerhard; unter Mitarbeit von Alfred Baubin. Der Putsch. Die Na-tionalsozialisten 1934 in Österreich. Graz – Wien – Köln, Verlag Styria, 1976.

Jandrić, Ljubo, Sa Ivom Andrićem. [Mit Ivo Andrić]. Sarajevo, Veselin Masleša, 2. Aufl., 1982.

Jevđević, Dobroslav, Sarajevski atentatori. [Die Attentäter von Sarajevo]. Zagreb, Binoza, 1934.

Kállay, Benjamin von, Geschichte der Serben. Bde. 1+2, Heft 1. Aus dem Ungarischen von J. H. Schwicker. Budapest – Wien – Leipzig, Verlag von Wil-helm Lauffer, 1878. 601 + 80.



[Kállay, Benjamin von], Die Lage der Mohammedaner in Bosnien, von einem Ungarn. Wien, Adolf Holzhausen, 2. Aufl., 1900.

Karaulac, Miroslav, Rani Andrić. [Der frühe Andrić]..Beograd, Prosveta, Sarajevo, Svjetlost, 1980.

Караулац, Мирослав, Андрићеви давни пријатељи. [Karaulac, Miroslav, Andrićs einstige Freunde]. У: Свеске Задужбине Иве Андрића, V, 1986, св. 4, S. 9–86.

Kisch, Egon Erwin, Bombardement und Basarbrand von Skutari. In: Der rasende Reporter [Berlin, 1925]. In: Ders., Gesammelte Werke. Bd. 5., Berlin und Weimar, Aufbau-Verlag, 1978. S. 129–134.

Klark, Kristofer, Mesečari. Kako je Evropa krenula u rat 1914. Prevod Aleksandra Dragosavljević. Heliks, Smederevo, 2014.

Konstantinović, Zoran, Ivo Andrić: „...und dann kamen die österreichischen Beamten“. Im Takte des Radetzkymarschs. Der Beamte und der Offizier in der österreichischen Literatur. Hg..von Joseph P. Strelka, (=New Yorker Beiträge zur Österreichischen Literaturgeschichte..Band 1.) Bern – Berlin – Frankfurt/M – New York – Paris – Wien, Peter Lang, 1994, 79-93.

Kraljačić, Tomislav, Kalajev režim u Bosni i Hercegovini (1882–1903). [Kállays Regime in Bosnien und Herzegowina (1882–1903)]. Sarajevo, Veselin Masleša, 1987.

Љубибратић, Драго, Гаврило Принцип. [Ljubibratić, Drago, Gavrilo Princip]. Београд, Нолит, 1959.

Mankell, Henning, Treibsand. Was es heißt, ein Mensch zu sein. Aus dem Schwedischen von Wolfgang Butt. Wien, Paul Zsolnay Verlag, 2015.

Mann, Thomas, Der Zauberberg. Roman. Berlin und Frankfurt am Main, G. B. Fischer, 3. Aufl., 1958.

Маслеша, Веселин, Млада Босна. Студија. [Masleša, Veselin, Junges Bosnien. Studie]. Београд, Култура, 1945.

Медаковић, Богдан, Узроци и виновници рата. Један прилог расправи о том питању. У: Дејан Медаковић, Ефемерис. Ephemeris I. Хроника једне породице. [Medaković, Bogdan, Ursachen und Urheber des Krieges. In: De-jan Medaković, Ephemeris I. Chronik einer Familie]. Београд, Београдски издавачко-графички завод, 7. издање, 1995, S. 327–336.

Медаковић, Дејан, Ефемерис. Ephemeris I. Хроника једне породице. Београд, Београдски издавачко-графички завод, 7. издање, 1995.

Ders., Ефемерис. Ephemeris V. Хроника једне породице. Београд, Београдски издавачко-графички завод, 3. издање, 1995.

Нижетић-Чулић, Маја, Из моје старе биљежнице. Прир. Мирослав Караулац. [Nižetić-Čulić, Maja, Aus meinem alten Notizbuch. Hg. von Mi-roslav Karaulac]. У: Свеске Задужбине Иве Андрића XVIII, 1999, св.15, S. 75–88.



Палавестра, Предраг, Предговор за Андрићева писма Војиславу М. Јовановићу и Војиславу Гаћиновићу. [Прир. за штампу Предраг Палавестра]. [Predrag Palavestra, Vorwort zu Andrićs Briefe an Vojislav M. Jovanović und Vojislav Gaćinović. [Predrag Palavestra, Hrsg.]]. У: Свеске Задужбине Иве Андрића, XI, 1992, св. 8, S. 159–183.

Пауновић, Синиша, Упознавање с Андрићем. [Paunović, Siniša, Wie ich Andrić kennen lernte]. У: Београдски књижевни часопис, I, бр. 1 (15. 12. 2005), S. 136–142.

Popović, Cvetko Đ., Sarajevski Vidovdan 1914. Doživljaji i sećanja. [Der Sarajevoer St. Veits-Tag 1914. Erlebnisse und Erinnerungen]. Beograd, Beograd-ski grafički zavod, 1969.

Popović, Milenko, Crnjanski između dva sveta. [Crnjanski zwischen zwei Welten]..Beograd, Književne novine, 1984.

Радисављевић, Зоран, Вук Крњевић. Ја сам песник „резервне генерације“. (Интервју). [Radisavljević, Zoran, Vuk Krnjević. Ich bin ein Dichter der „Gene-ration in Reserve“. (Interview)]..У: Политика, (Београд), 10. јануар 2016.

Radkau, Joachim, Das Zeitalter der Nervosität. Deutschland zwischen Bis-marck und Hitler. München – Wien, Carl Hanser Verlag, 1998.

Schultze-Rhondorf, Gerd, 1939. Der Krieg, der viele Väter hatte. Der lange Anlauf zum Zweiten Weltkrieg. München, Olzog, 5. Aufl., 2003.

Siton-Wotson, [Robert Vilijem], Sarajevo. Studija o uzrocima rata. [Eine Studie über die Kriegsursachen]. Prevod sa engleskog Milan Đurčin. Zagreb, Nova Evopa, 1926.

Velimirović, Nikolaj, Beseda o narodnom proročanstvu. [Rede über die Volksprophezeiung]..In: Vihor. List za nacijonalističku kulturu. (Zagreb) I, br. 9, 1. srpnja 1914, (1. Juli 1914), S. 161–167.

Wimmer, Lothar C. F., Expériences et tribulations d’un diplomate autrichi-en entre deux guerres 1929–1938. Traduction de Charles Reichard. Neuchâtel, éditions de la Baconnière, 1946.

Ders., Österreich und Jugoslawien 1937–1938. (=Österreich-Reihe 277/278). Wien, Bergland Verlag, 1965.

Würthle, Friedrich, Die Spur führt nach Belgrad. Die Hintergründe des Dramas von Sarajevo 1914. Wien – München – Zürich, Molden Verlag, 1975.

KorrespondenzE- mail. Matthias Meusch, Landesarchiv Nordrhein-Westfalen, (Düsseldorf,

10. u. 26. Januar 2011) an Dušan Glišović, Uni-Belgrad.

Online-Quellenhttp://www.focus.de/kultur/buecher/jahreswechsel-1913-bestseller-des-ge-

schichts/flaneurs-illies_id_3504652.html Eingesehen am: 23.02.2016.



http://fachkataloge.bsb-muenchen.de/img/hoff-35336.jpg Eingesehen am 23. 3. 2010.

Milojković-Djurić, Jelena, Benjamin von Kállays Role in Bosnia–Hercego-vina 1882-1903: Habsurg´s Policies in an Occupied Territory. In: Journal of the North American Society for Serbian Studies. 14(2): 211–220. www.serbianstudies.org Eingesehen am 15. 12. 2009.

The photograph which reveals the „muddled and mangled“ history of assassin Gavrilo Princip. In: http://www.centenarynews.com/article?id=1672 Eingesehen am: 20.02.2016.

Wortprotokoll der Rede Wladimir Putins im Deutschen Bundestag am 25.09.2001. In: https://www.bundestag.de/kulturgeschichte/geschichte/.../putin/putin_wort/244966 Eingesehen am: 22.04.2016.

ZeitungsartikelBataković, Dušan T., Klark nam se u Beogradu dodvoravao, a čim je otišao,

Srbe nazvao teroristima. [Clark schmeichelte sich bei uns in Belgrad ein, aber sobald er weg war, bezeichnete er die Serben als Terroristen.]. U: Nedeljnik, (Beograd), 19. Juni 2014.

Deutsche Balkanpolitik. In: Vossische Zeitung, (8. April 1914). Zit. nach: Bern Sösemann, Die Bereitschaft zum Krieg. Sarajevo 1914. In: Alexander Demandt, Hrsg., Das Attentat in der Geschichte. Köln: Böhlau; Erfstadt, area Verlag, 2044. 289 f.

Popović, Cvetko, Prilog istoriji sarajevskog atentata [Ein Beitrag zur Ge-schichte des Attentats von Sarajevo]. In: Politika, (Beograd), 31. März 1928.

Душан Глишовић Универзитет у Београду – Филолошки факултет

ИВО АНДРИЋ, ПРВИ СВЕТСКИ РАТ И ПРОМЕНА ГЛЕДИШТА (Резиме)

Стогодишњица избијања Првог светког рата донела је обиље нових публикација међу којима је у западним земљама изузетна пажња посвећена књизи Кристофера Кларка, Месечари. Њено главно обележје је ревизионистичка подела кривице за рат на све зараћене стране, јер су се оне, наводно, понеле попут месечара, несвесних својих поступака. Наравно да је велики публицитет дат Кларку, јер се његов поменути закључак поклапа са новим поретком у Европи, а нарочито у њеном западном делу, који је скоро сав у НАТО-пакту. Гледиште историчарево је, по много чему, условљено политиком.

У српским медијима негодовање је изазвало Кларково називање сарајевских атентатора терористима, што је асоцирало на тероризам исламиста, иако је тај назив био уобичајен и у време када је атентат учињен. Тиме се покреће питање становишта, како у тумачењу узрока рата, тако у временом условљеној квалификацији атентатора.



Андрић је као савременик Сарајевског атентата и познаник са некима из круга атентатора, од самог почетка одбијао учешће у насилном испољавању политичких ставова. За сарадњу међу народима и одвраћање рата са граница Југославије залагао се као дипломата нарочито последњих година пред избијање Другог светског рата. Током другог великог рата у двадесетом веку писао је у романима На Дрини ћуприја и Госпођици о Првом светском рату, његовим узроцима и начину како је победник прокоцкао победу и утро пут поразу. На рат је гледао као неизбежан сукоб својствен људском роду, а за избијање Првог светског рата није кривио никога посебно, већ говорио да се рат једноствно каткад „омакне“. Тако су се у једној тачки подударила гледишта Кларка и Андрића, иако су им она сасвим супротна.

Кључне речи: Иво Андрић, Кристофер Кларк, Први светски рат, Гаврило Принцип, На Дрини ћуприја, Госпођица.




BIBLID: 0015–1807, 43 (2016), 1 (pp. 71–84) UDC 821.133.1-31.09Jursenar M.

Nađa Đurić Université de Belgrade – Faculté de [email protected]

LA REPRéSENTATION DE LA VIE INTéRIEURE DANS ANNA, SOROR… DE MARGUERITE YOURCENAR

Résumé : Ce travail analyse la représentation de la vie intérieure des personnages dans Anna, soror… de Marguerite Yourcenar. Le récit de Yourcenar traite de l’amour incestueux entre frère et sœur, mais bien que l’intériorité des personnages constitue l’enjeu principal du texte, Yourcenar évite souvent d’en approfondir la peinture, demandant plutôt au lecteur d’interpréter des indices pour ar-river à la compréhension. Le choix de cette stratégie narrative est mis en relation avec le fondement mythologique du récit, car malgré un contexte historique précis, il réactualise le mythe de l’androgyne et s’en sert pour questionner, à travers lui, les aspirations et les insuffisances de la modernité.

Mots-clés : Marguerite Yourcenar, Anna, soror…, intériorité, indices, interprétation.

« Anna, soror… est une œuvre de jeunesse, mais de celles qui restent pour leur auteur essentielles et chères jusqu’au bout1 », affirme Yourcenar dans sa « Postface » au récit de l’amour incestueux entre frère et sœur, Anna et Miguel de la Cerna. Situé à Naples au tournant du XVIe au XVIIe siècle, le récit a été inspiré par son séjour dans cette ville en 1925 ; la rédaction, commencée sur place et achevée au retour de Naples, n’a pris que quelques semaines. Yourcenar avait d’abord l’intention d’intégrer ce texte à « une vaste et informe ébauche de roman, Remous2 ». Alors que Remous reste inachevé, Anna, soror… paraît en 1935 dans le recueil La Mort conduit l’attelage, sous le titre « D’après Greco ». Vers la fin de sa vie, l’écrivaine décide de remanier le texte, bien que les modifications ne soient pas significatives. La prépublication de cette nouvelle version, sous le titre actuel, date de 1981, et le récit est ensuite inclus dans le recueil Comme l’eau qui coule, publié l’année suivante.

Dans Anna, soror… Yourcenar peint la prise de conscience, lente et pro-gressive, de la passion charnelle qu’éprouve Miguel pour sa sœur. Cette passion est réciproque, puisque sa brusque déclaration provoque une prise de conscience égale de la part d’Anna. Unis par le même désir et la même souffrance, conscients du péché mais assumant leurs actes, Miguel et Anna consomment leur relation

1 Marguerite Yourcenar, « Postface », in Anna, soror…, Paris, Gallimard, 1981, p. 95.2 Ibid., p. 95.



et connaissent un bref bonheur. Bien que la relation incestueuse ne soit jamais découverte, son influence sur la vie des personnages est décisive. Miguel s’engage sur une galère et meurt en combattant les corsaires sarrasins ; il est évident que cette mort voulue et recherchée s’apparente à un suicide. Anna accepte d’épouser un Français, mais sa vie lui est désormais indifférente : pour elle, l’essentiel a déjà eu lieu.

L’importance que l’auteure accorde à cette œuvre de jeunesse tient à la possibilité de faire l’expérience de vies intérieures autres que la sienne : « J’ai goûté pour la première fois avec Anna, soror… le suprême privilège du romancier, celui de se perdre tout entier dans ses personnages, ou de se laisser posséder par eux. Durant ces quelques semaines, et tout en continuant à faire les gestes et à assumer les rapports habituels de l’existence, j’ai vécu sans cesse à l’intérieur de ces deux corps et de ces deux âmes3[…] ». La représentation de l’intériorité est effectivement un des enjeux principaux de ce texte qui relate des vies intérieures exigeant le silence et le secret, et met en place une séparation entre la vie sociale et la vie intérieure, en accordant la primauté à cette dernière.

Selon D. Cohn4, la représentation de l’intériorité dans le récit à la troisième personne, qui nous intéresse en l’occurrence, englobe trois modes : « (1) le psycho-récit, discours du narrateur sur la vie intérieure d’un personnage ; (2) le monologue rapporté, discours mental d’un personnage ; (3) le monologue narrativisé, discours mental d’un personnage pris en charge par le discours du narrateur5 ». La différence entre les monologues rapporté et narrativisé repose donc sur l’implication du narrateur : Vincent Jouve définit le monologue rapporté comme une « citation exacte des pensées d’un personnage », et le monologue narrativisé comme une « présentation des pensées d’un personnage au style indirect libre6 ». Le récit de Yourcenar utilise, bien évidemment, les techniques recensées, surtout le psycho-récit et le discours narrativisé, les occurrences du

3 Ibid., pp. 104–105.4 Les principales systématisations de la représentation de la vie psychique dans le roman ont été

proposées par Gérard Genette (Discours du récit, Paris, Seuil, 2007) et Dorrit Cohn (La transparence intérieure : modes de représentation de la vie psychique dans le roman, traduit de l’anglais par Alain Bony, Paris, Seuil, 1981). À la différence de Cohn, qui analyse séparément les récits à la première et à la troisième personne, Genette n’établit pas cette différence. Il distingue en général deux modalités de régulation de l’information narrative, la distance et la perspective (Gérard Genette, op. cit., p. 164). La régulation de la distance dans le discours du personnage (« récit de paroles ») offre, selon Genette, trois possibilités : le discours narrativisé ou raconté, résumé des paroles du personnage ; le discours transposé, reprise des paroles du personnage au style indirect ou indirect libre ; et enfin, le discours rapporté, citation directe des paroles du personnage au style direct (voir Gérard Genette, op. cit., pp. 174-176 et Vincent Jouve, Poétique du roman, Paris, Armand Colin, 2009, pp. 35–36). Dans la mesure où la cohérence de l’analyse nécessitait de s’en tenir à l’une des deux systématisa-tions, il nous a semblé judicieux d’opter pour celle que propose Cohn, en raison de l’intérêt qu’elle accorde spécifiquement à la vie intérieure, et de l’étude détaillée qu’elle fait du psycho-récit et de ses fonctions possibles.

5 Dorrit Cohn, op. cit., pp. 28–29.6 Vincent Jouve, op. cit., p. 39.


Nađa Đurić, La représentation de la vie intérieure dans Anna, soror...

discours rapporté étant moins nombreuses. Des possibilités diverses sont explorées pour rendre compte de l’intériorité du personnage : le psycho-récit, par exemple, est utilisé dans les récits de rêve ou pour évoquer le contenu subliminal, alors que le monologue narrativisé se prête au jeu des associations inconscientes, comme nous le verrons plus loin.

Or, le récit de Yourcenar possède aussi une spécificité quant à la manière dont ces techniques, ou plus précisément les unités de sens formées par ces techniques, se combinent. Dorrit Cohn constate « entre subjectivité narratoriale et subjectivité du personnage une relation qui est en raison inverse7 » : un narrateur omniprésent laisse peu de place à l’approfondissement de la vie psychique du personnage, alors que la narration qui rend avec beaucoup de subtilité et de complexité la vie intérieure du personnage demande de circonscrire le rôle du narrateur. Il serait donc difficile d’arriver à une répartition égale de l’information narrative entre ces deux pôles. Pourtant, le récit de Yourcenar fait preuve d’un équilibre assez particulier, car il est le résultat d’un double renoncement. Yourcenar ne souhaite pas encombrer son récit d’un narrateur omniscient, mais d’autre part elle s’abstient de peindre de manière exhaustive la vie intérieure des personnages principaux. Il est évident pour le lecteur que leur vie intérieure est complexe, mais elle n’est pas aussi transparente qu’elle pourrait l’être. Elle devient « lisible » grâce aux conclusions qui sont le fruit d’un déchiffrement des signes fait par le lecteur ; souvent, l’information lui arrive de manière indirecte, oblique, parfois même grâce à des signes extérieurs8.

C’est précisément la fonction de ces signes que nous nous proposons d’ana-lyser. Toute activité de lecture nécessitant un déchiffrement des signes textuels qui se rapportent les uns aux autres, cette spécificité prétendue d’Anna, soror... pourrait être étendue à une exigence universelle. Nous souhaitons toutefois montrer que ce récit exhibe de manière particulière le travail du déchiffrement des signes, et en fait une des techniques de représentation de la vie intérieure. Dans le récit de Yourcenar, il s’agit en réalité d’indices dans le sens où Barthes emploie ce terme dans l’« Introduction à l’analyse structurale des récits9 ». Barthes affirme que le récit, perçu comme structure, « n’est jamais fait que de fonctions : tout, à des degrés divers, y signifie10 ». Les unités fonctionnelles qui composent le texte sont des unités de contenu, et ne correspondent pas nécessairement aux unités linguistiques. Barthes en distingue deux classes : les fonctions et les indices. Les

7 Dorrit Cohn, op. cit., p. 41.8 Il serait possible, bien sûr, de citer des exemples contraires, où l’information est donnée de

manière explicite et la vie intérieure du personnage est de ce fait immédiatement accessible, mais la plupart du temps il est nécessaire de réunir des indices pour arriver à une compréhension exacte de la vie psychique du personnage.

9 Roland Barthes, « Introduction à l’analyse structurale des récits », in Communications, 8, 1966, pp. 1–27. http://www.persee.fr/doc/comm_0588-8018_1966_num_8_1_1113 Consulté le 31 mai 2016.

10 Ibid., p. 7.



fonctions sont de nature distributionnelle, i. e. leurs corrélats sont des unités de même niveau (une action aura pour corrélat « un acte complémentaire et consé-quent11 »). Les indices sont de nature intégrative, i.e. leur corrélat est placé au niveau supérieur (« actions des personnages ou narration12 ») ; il ne s’agit pas d’une action mais d’un signifié, d’« un concept plus ou moins diffus13 ». De plus, plusieurs indices peuvent renvoyer à un même signifié.

Dans Anna, soror… le désir incestueux de Miguel fonctionne comme un signifié auquel se réfèrent de nombreux indices. Ce désir, dont il est au début inconscient, le lecteur le découvre progressivement. Le jeune homme, sans raison apparente, souhaite quitter sa famille : Miguel, « bien qu’il en souffrît, sentait avec soulagement que l’approche de ce voyage l’éloignait déjà des siens14 ». L’idée que Jésus aimait charnellement Madeleine et saint Jean, soutenue par une secte religieuse de l’époque, l’attire et le répugne à la fois : « Miguel y repensait souvent malgré soi, puis les chassait de son esprit, comme on s’épouille d’une vermine, troublé pourtant à la pensée de ces hommes que leur désir emportait assez loin pour qu’ils osassent tout15 ». Le désir charnel perçu comme transgres-sion est au cœur des troubles de Miguel, qui s’intéresse justement aux exemples et histoires correspondant à un sentiment encore informe, telle que l’histoire de Caunus et Byblis :

Même en ce temps là, des unions qui sûrement avaient dû paraître légitimes aux rejetons d’Adam et d’Ève, au début des jours, avaient été ensuite sévèrement punies ; il y avait eu un certain Caunus qui avait fui de pays en pays les avances de la douce Byblis… Pourquoi pensait-il à ce Caunus, lui que personne n’avait encore sollicité d’amour16 ?

La réponse à cette question, si elle reste encore inaccessible à Miguel, n’échappe pas au lecteur. Le signifié est innommable, mais les indices qui le désignent se multiplient. L’utilisation du psycho-récit s’impose, car il permet de désigner un contenu toujours inconscient. Dorrit Cohn explique que « les narrateurs tiennent souvent à attirer explicitement l’attention du lecteur sur la nature subliminale ou inconsciente des états psychiques qu’ils relatent17 », et c’est exactement la stratégie choisie par Yourcenar. Ainsi elle précise que les idées de Miguel « tournaient autour d’un point fixe comme les phalènes autour d’une lampe ; il ne parvenait pas à les fixer ; le plus important lui échappait18 » ;

11 Ibid., p. 8.12 Ibid., p. 9.13 Ibid., p. 8.14 Marguerite Yourcenar, Anna, soror…, Paris, Gallimard, 1981, p. 16.15 Ibid., p. 17.16 Ibid., p. 18.17 Dorrit Cohn, op. cit., p. 65.18 Marguerite Yourcenar, op. cit., p. 25.



de même, « [c]omme sa conscience était mal à l’aise, il s’étonnait de n’avoir à se reprocher aucune faute19 ».

L’utilisation du psycho-récit pour désigner un contenu latent, ainsi que le choix de références culturelles et littéraires déterminé par ce même contenu, sont des stratégies qui s’imposent pour rendre compte du désir enfoui. Cependant, Yourcenar tire parti d’un autre procédé : en relatant le processus de la prise de conscience, elle fait systématiquement appel aux symboles évoquant la sexualité, notamment la vipère, l’eau et le pied, qui réapparaissent à plusieurs reprises.

Les valeurs symboliques du serpent sont multiples et contradictoires, mais la culture chrétienne souligne « l’aspect négatif et maudit du serpent20 », qui incarne le mal et le péché, et renvoie au vice en général et à la luxure en parti-culier. De plus, le symbole de la vipère « trahit une pulsion non intégrée dans la hiérarchie consciente des valeurs21 », ce qui est précisément le cas dans le récit de Yourcenar. Il est introduit dans le dialogue entre Miguel et la fille sarrasine dont le jeune homme fait connaissance dans un décor crépusculaire, parmi les ruines. Il faut noter que dans le discours de la fille, le danger et la répugnance connotés par l’image de l’animal renvoient explicitement à la vie intérieure : « Car les vipères, Monseigneur, ça rampe partout, sans compter celles qu’on a au cœur22 ». De l’espace ouvert, étranger et hostile, le danger est bientôt trans-féré dans le domaine familial : « Miguel apprit que, vers le soir, Donna Anna, occupée à trier des fruits, avait aperçu une vipère dans la paille23 ». La vipère apparaît d’abord dans le dialogue avec la charmeuse de serpents, où elle acquiert une valeur symbolique ; le danger qu’elle représente est ensuite objectivé et mis en relation avec Anna, pour être finalement repris dans le rêve de Miguel, que le lecteur peut facilement déchiffrer : « Cette nuit-là, Miguel eut un cauchemar. Il était couché les yeux ouverts. Un énorme scorpion sortait du mur, puis un autre, un autre encore ; ils grimpaient le long du matelas, et les dessins enchevêtrés qui bordaient sa couverture se transformaient en nœuds de vipères24 ». Scorpions et vipères, animaux venimeux qui mettent le rêveur en danger, sont en effet des produits de sa propre intériorité. La symbolique sexuelle est évidente pour le lecteur, mais le personnage refuse de la voir. Après la mort de Donna Valentine, Miguel se souvient que sa grand-mère « avait tenu l’apparition soudaine d’un serpent pour un augure de mort25 ». Il est soulagé de pouvoir interpréter son trouble

19 Ibid., p. 22. 20 Jean Chevalier, Alain Gheerbrant, Dictionnaire des symboles : mythes, rêves, coutumes,

gestes, formes, figures, couleurs, nombres, Paris, Robert Laffont, Jupiter, 1982, p. 876.21 Ibid., p. 1021.22 Marguerite Yourcenar, op. cit., p. 19.23 Ibid., p. 20.24 Ibid.25 Ibid., p. 31.



d’une manière acceptable pour sa conscience : « Il en fut vaguement rassuré. Ce malheur qui justifiait ses pressentiments lui rendait du calme26 ».

La symbolique du pied27 se développe parallèlement avec celle de la vipère. Avant même que son trouble ne commence à se manifester, Miguel aperçoit Anna qui « se décoiffait, épingle par épingle, puis tendait le pied à une servante pour qu’on lui enlevât sa chaussure28 », et tire par décence les rideaux. L’enjeu secret de ce regard est également dévoilé dans le cauchemar de Miguel, où la transformation des pieds de la fille sarrasine désigne la véritable source de son inquiétude, l’objet interdit de son désir :

Les pieds bruns de la fille y reposaient paisiblement comme sur un lit d’herbes sèches. Ces pieds avançaient en dansant ; Miguel les sentaient marcher sur son cœur ; à chaque pas, il les voyait devenir plus blancs ; ils touchaient maintenant l’oreiller. Miguel, se penchant pour les embrasser, reconnaissait les pieds d’Anna, nus dans leurs mules de satin noir29 .

Puisque les pieds d’Anna sont ainsi identifiés aux pieds de la jeune fille qui incarne la féminité inquiétante, le lecteur comprend, à la prochaine occasion où le regard de Miguel se pose sur le pied de sa sœur (« il crut voir entre le linge de nuit et le satin de la mule la pâleur dorée d’un pied nu30 »), que sa perception n’est point neutre.

Finalement, le symbole de l’eau vient se joindre à ceux que nous avons pré-cédemment évoqués. Bien que l’eau ne soit pas un symbole sexuel proprement dit, dans le contexte du récit elle acquiert cette signification. L’eau se présente comme source, ce qui renvoie discrètement à la sexualité féminine (par l’image du « mince filet » qui « giclait d’un trou d’eau à quelques pas de la route », entouré de « quelques hautes herbes » qui « poussaient de leur mieux autour de cette fraîcheur31 ») ; de plus, elle suscite un comportement animal (Miguel doit s’allonger « pour boire à même la terre, comme un animal32 »). Les paroles de la fille sarrasine l’associent directement au symbole de la vipère : l’eau « rampe, se tord, frétille et miroite, et son venin vous glace le cœur33 ». Pourtant, en indiquant à Miguel la « coupe pleine d’eau pure34 » qu’il boira ensemble avec sa sœur, elle en souligne un autre aspect : la pureté. L’ambiguïté de la relation avec Anna se reflète alors dans l’usage du symbole de l’eau.

26 Ibid., pp. 31–32.27 « Selon des psychanalystes (Freud, Jung, etc.), le pied aurait aussi une signification phallique

et la chaussure serait un symbole féminin », Jean Chevalier, Alain Gheerbrant , op. cit., p. 750.28 Marguerite Yourcenar, op. cit., p. 15.29 Ibid., p. 20.30 Ibid., p. 21.31 Ibid., p. 22.32 Ibid.33 Ibid.34 Ibid., p. 23.



Ainsi, sans avoir recours au discours du narrateur omniscient, grâce à l’uti-lisation du psycho-récit apte à évoquer le contenu inconscient, mais aussi grâce à une série d’indices extérieurs possédant une forte charge symbolique, Yourcenar obtient la transparence intérieure du personnage, alors qu’il n’y a pas encore eu de prise de conscience de sa part. Yourcenar crée un réseau d’indices que l’on peut résoudre au niveau supérieur, celui de la caractérisation du personnage, et qui est justifié par l’inconscience du désir de Miguel. Le lecteur doit déchiffrer des signes, étant donné que l’écrivaine préfère lui taire ce qui échappe au personnage.

La prise de conscience arrive lors du retour de la campagne, lorsque Miguel et Anna se retrouvent dans le coche avec le cercueil maternel. Le voyage est mar-qué par l’étouffement : le coche est assailli par des mouches et des mendiants, les deux jeunes gens souffrent de la chaleur et de la poussière, ainsi que de l’odeur fade que commence à dégager le cadavre. Anna finit par s’évanouir, et Miguel appelle une de ses femmes, qui met du temps à arriver. Dans une situation d’ur-gence, il essaie lui-même de soigner sa sœur, ce qui l’amène à la toucher (« il la délaça ; il cherchait anxieusement la place du cœur ; les pulsions reprirent sous ses doigts35 ») ; au contact de la chair d’Anna, Miguel comprend finalement la cause de ses troubles. Pourtant, le lecteur n’a toujours pas accès à sa vie intérieure, car la narration à la troisième personne est combinée avec la focalisation externe. C’est par sa réaction brusque au toucher que le lecteur comprend la portée de cette expérience. Lorsque la chambrière d’Anna retrouve Miguel, il est « debout, appuyé contre la portière du coche, les mains encore tremblantes, et plus livide que sa sœur36 », incapable même de parler. De plus, il passe « continuellement ses mains l’une contre l’autre comme pour en effacer quelque chose37 » : le contact charnel est vécu comme transgression et péché.

Mais une fois que ce travail d’interprétation est accompli, d’abord par le lecteur, et ensuite par le personnage de Miguel, et que l’amour incestueux est porté à la lumière de la conscience, le procédé est repris. C’est Anna qui devient interprète d’indices, déchiffrant l’allusion de Miguel à l’histoire biblique d’Amnon et Thamar. L’emportement de son frère, sa jalousie féroce, dans un premier temps inexplicables, sont éclaircis par la référence au désir incestueux d’Amnon, qui a fait violence à sa sœur. Le travail de déchiffrement est ensuite perpétué par le père, Don Alvare de la Cerna, et à cette occasion Yourcenar mentionne explicite-ment l’importance des indices : « D’anciens indices, que son esprit avait fini par grouper, le sauvage désespoir d’Anna, et jusqu’à certaines réticences inquiétantes des servantes, lui faisaient soupçonner ce qu’il s’interdisait de savoir38 ».

Il est demandé à tous les personnages d’Anna, soror… d’effectuer une activité interprétative, de regrouper des indices pour arriver à un sens. Et un

35 Ibid., pp. 34–35.36 Ibid., p. 35.37 Ibid.38 Ibid., p. 66.



travail analogue est encore demandé au lecteur qui regroupe les indices semés dans le texte, bien qu’il ait été possible de présenter certaines informations sur la vie intérieure des personnages de manière plus immédiate. Le sort d’Anna, qui doit choisir entre le mariage et le couvent, en constitue un bon exemple. Même avant sa prise de conscience, il est clair que le mariage la tente peu (« Elle allait dire que sa mère ne la verrait pas mariée, mais l’idée lui fit soudain horreur39. »). Lorsque Don Alvare lui propose un mariage en Sicile, elle dit à son frère : « Vous savez bien que je n’accepterai pas40 ». À un niveau inconscient, elle interprète le mariage comme une infidélité à Miguel. Ainsi, lors de la cérémonie du mariage, elle « s’évanouit, ce qui fut attribué à la chaleur, à l’extrême incommodité cau-sée par la foule et à son corps de drap d’argent qui l’étouffait41 ». De nouveau, Yourcenar refuse de présenter le point de vue du personnage, choisissant comme foyer de focalisation les invités qui essaient d’expliquer l’état d’Anna, mais n’arrivent pas à l’interpréter correctement. Ce décalage entre l’interprétation erronée et la vérité qui n’est pas énoncée, est perçu sans effort par le lecteur. Il en va de même pour son refus d’entrer en religion (« On crut qu’elle entrerait en religion. Elle n’en voulut jamais rien faire42. »). Yourcenar ne donne pas les raisons de ce refus, difficile à comprendre pour l’entourage d’Anna du fait que la jeune femme vit une vie quasi monacale. Il s’explique en fait par les paroles prononcées plus tôt par Miguel : « Et je vous permettrais un amant parce qu’il est crucifié ? Êtes-vous aveugle, ou si vous mentez ? Croyez-vous que je veuille vous céder à Dieu43 ? »

Yourcenar refuse donc d’expliciter les décisions ou les états d’âme de ses personnages. Les « indices » donnés par l’écrivaine sont des unités minimales d’information qu’il faut combiner pour arriver à une signification. Il est légitime de se demander pourquoi Yourcenar utilise systématiquement cette stratégie, alors qu’elle pourrait enrichir les unités en question. Il serait possible d’avancer que ce refus d’exhaustivité est dû aux contraintes formelles, à l’économie d’un récit dont la longueur ne permet pas de développement, mais nous constatons que, en général, il s’en faudrait de peu pour donner au lecteur une information plus détaillée, sinon complète. La spécificité du texte ne réside pas dans la sim-ple présence des indices, car ils sont les éléments nécessaires de tout texte (ils prédominent simplement dans certains genres, tel que le roman psychologique). Celui de Yourcenar exhibe le déchiffrement et l’interprétation des signes bien que cela semble moins nécessaire que dans un roman psychologique, par exemple, en raison d’un moindre degré de complexité de l’information narrative, et ce décalage est significatif.

39 Ibid., p. 30.40 Ibid., p. 53.41 Ibid., p. 79.42 Ibid., p. 68.43 Ibid., pp. 53–54.



L’insistance avec laquelle Yourcenar impose au lecteur le travail d’interpré-tation des indices rappelle justement le paradigme indiciaire, terme proposé par l’historien italien Carlo Ginzburg dans son article « Traces44 » pour désigner une connaissance « indirecte, indiciaire et conjecturale45 ». Ginzburg reconnaît ce type de savoir dans la médecine, l’histoire, le roman policier, mais également dans le passé lointain. Le savoir relatif à la chasse consistait justement en l’interprétation des empreintes qui menaient les chasseurs à l’animal. La trace est un symptôme, une preuve, et dans le paradigme indiciaire il s’agit de découvrir les traces des événements auxquels l’observateur ne peut pas avoir un accès direct.

Puisque Yourcenar propose au lecteur une pratique de lecture analogue à l’activité interprétative sur laquelle est fondée l’acquisition du savoir dans le pa-radigme indiciaire, nous pouvons nous demander quelle est la connaissance vers laquelle le texte nous mène. L’invitation au travail d’interprétation dans un texte dont l’intrigue finalement ne repose pas sur un secret caché au lecteur, et dont les personnages ne sont pas pourvus d’une psychologie suffisamment complexe pour justifier un tel procédé, semble être un indice de plus à déchiffrer. L’inceste, perçu comme crime et maladie, pourrait représenter un tabou auquel on ne peut se référer que de manière oblique : le traitement du tabou nécessiterait la discré-tion et la pudeur, et le refus d’évoquer la transgression en des termes plus directs pourrait même accentuer sa nature. Pourtant, cette réponse est insuffisante, car dans le récit de Yourcenar l’inceste est peint avec ambivalence. La transgression, qui n’est jamais niée (Anna et Miguel vivent leur passion comme un péché), est en même temps vécue comme un droit, et comme le retour à l’état naturel. Cela est possible car la relation entre Miguel et Anna, lorsqu’ils étaient enfants, est présentée de manière à évoquer le mythe de l’androgyne46. Miguel et Anna forment le couple originel : ils se ressemblent à tel point qu’il est difficile de les distinguer (« n’étaient les mains, délicates chez elle, durcies chez lui par le maniement de la bride et de l’épée, on les eût pris l’un pour l’autre47 ») ; ils s’aiment et n’ont « pas besoin de mots pour jouir d’être ensemble48 ». En outre, Yourcenar prend soin de montrer les deux enfants lisant le Banquet de Platon, ouvrage qui relate justement le mythe de l’androgyne. Dans ce contexte, l’amour incestueux devient le retour à l’unité primitive, l’androgynie étant la « représentation idéale de la fusion la plus complète49 ».

44 Carlo Ginzburg, « Traces. Racines d’un paradigme indiciaire », traduction de Monique Ay-mard, in Mythes, emblèmes, traces : morphologie et histoire, traduit de l’italien par Monique Aymard, Christian Paoloni, Elsa Bonan et Martine Sancini-Vignet, Paris, Flammarion, 1989, pp. 139–180.

45 Ibid., p. 154.46 Voir à ce sujet l’article de Blanca Arancibia, « Infraction du tabou : l’inceste dans Anna,

soror… », in Le sacré dans l’œuvre de Marguerite Yourcenar, Tours, SIEY, 1993, pp. 269–277.47 Marguerite Yourcenar, op. cit., p. 12.48 Ibid.49 Blanca Arancibia, op. cit., p. 271.



De plus, et l’on ne saurait surestimer l’importance de ce constat, cet amour possède une double nature, puisqu’il est interprétable par deux cultures et deux religions. L’histoire d’Anna et Miguel est située en Italie, à l’époque de la domi-nation espagnole. Leurs parents sont Don Alvare de la Cerna, gouverneur espa-gnol de Naples, et Donna Valentine, issue de la noblesse italienne. Constamment partagé entre l’esprit et la chair, souffrant des désirs charnels ainsi que des crises religieuses, Don Alvare incarne les troubles de la Contre-Réforme. Valentine est, au contraire, héritière de la culture italienne de la Renaissance. Elle est la nièce de Vittoria Colonna, amie de Michel-Ange, dont la naissance fut célébrée dans les derniers vers de Pietro Bembo. Alors que sa devise est la transparence, Valentine mène une double vie : épouse irréprochable, assidue aux services religieux, dans ses heures libres elle lit Platon et contemple les œuvres d’art antiques. Elle est également caractérisée par une forme de sainteté qui ne doit rien à la religion.

En raison des différences entre les cultures antique et chrétienne transmises par les deux parents, l’héritage culturel de Miguel et d’Anna est dédoublé. Cet héri-tage – spirituel, moral, religieux, artistique, et même érotique – offre des contextes diamétralement opposés à leur passion, qui doit justement être interprétée dans ces cadres différents. Ce même clivage est traité par l’auteur hongrois László F. Földényi, qui consacre un chapitre de son ouvrage Mélancolie : essai sur l’âme occidentale50 à la relation entre amour et mélancolie. Il distingue deux conceptions de l’amour dans l’histoire de la culture européenne. L’amour des Grecs, fondé sur l’unité et la perfection, « s’insère dans la continuité des relations sociales de la vie quotidienne51 » et participe à l’épanouissement de l’individu. Même si le danger que l’amour se transforme en maladie et force destructrice persiste, il est possible de le concevoir comme « heureux et apaisant52 ». La conception chrétienne de l’amour s’y oppose de manière radicale. Depuis que la religion chrétienne a séparé le ciel de la terre et la chair de l’esprit, « le «dédoublement» du monde à l’Epoque moderne a détaché l’amour des autres relations humaines53 » ; il n’est plus une relation réciproque, ni un moyen d’épanouissement, mais le signe d’éloignement de Dieu. L’amoureux est désormais condamné à la solitude, et l’amour devient désir : « Le véritable amour est un désir tourmenté qui ne peut jamais atteindre son but54 », constate Földényi.

Dans Anna, soror…, l’histoire de l’inceste cache paradoxalement le fantasme de l’amour épanoui au sens que ce terme a dans la culture antique, au sein même du monde chrétien. Yourcenar ne souhaite pas réinventer l’âge d’or, mais elle cherche une situation narrative qui rendrait l’amour impossible tout en permet-

50 László F. Földényi, Mélancolie : essai sur l’âme occidentale, traduit du hongrois par Natalia Zaremba-Huzsvai et Charles Zaremba, Paris, Actes Sud, 2012.

51 Ibid., p. 226.52 Ibid., p. 227.53 Ibid., p. 231.54 Ibid., p. 234.



tant sa réalisation, désignant ainsi le lieu du conflit, et l’unité impossible dans la civilisation chrétienne. Miguel et Anna sont séparés du monde par leur passion, mais l’amour interdit devient possible parce que le reste du monde n’existe plus pour eux. À plusieurs reprises Yourcenar insiste sur cette séparation symbolique, qu’elle rend visible dans la posture du corps de Miguel (les mains de Miguel, « entre lesquelles, pour mieux s’abstraire de tout, il enfermait son visage, lui ren-daient le parfum de la chair caressée55 »), dans sa perception du monde extérieur (« la foule les séparait ; un ennui plus lourd tombait des plafonds à corniches, et le reste des vivants n’était plus pour lui que d’opaques fantômes56 »), ou dans le comportement d’Anna, dans son indifférence au monde (« Aucune possibilité d’avenir ne tressaillait en elle57. ») qui n’est pas due à la vertu, mais au souvenir de la passion.

Par cette séparation du monde, Miguel et Anna accèdent au bonheur, et même à l’éternité. C’est précisément de cette manière que Miguel conçoit l’enjeu de son départ : « Il lui semblait, l’enveloppant de son sacrifice, la soulever avec lui vers une éternité bienheureuse58 ». Le bonheur permet de dépasser la contingence, mais en même temps l’accès à l’éternité ôte toute valeur à la vie. En témoigne le destin choisi de Miguel : « N’ayant plus rien à attendre de la vie, il se lançait vers la mort comme vers un achèvement nécessaire. Et, certain d’accomplir sa mort comme il avait accompli sa vie, il sanglotait sur son bonheur59 ». Même Anna, vers la fin de sa vie, alors qu’elle n’arrivait plus à saisir ses souvenirs, connaît une renaissance du passé. L’amour de jeunesse surgit de nouveau dans sa mémoire en abolissant le temps présent, et le bonheur prend la forme d’une éternité retrouvée :

Les images d’autrefois rayonnaient de nouveau dans leur jeunesse immobile, comme si Donna Anna, dans sa descente insensible, eût commencé d’atteindre le lieu où tout se rejoint. Donna Valentine n’était pas loin ; Don Miguel resplendissait dans l’éclat de ses vingt ans ; il était tout proche. Une Anna d’une vingtaine d’an-nées brûlait et vivait elle aussi, inchangée, à l’intérieur de ce corps de femme usé et vieilli. Le temps avait jeté bas ses barrières et rompu ses grilles. Cinq jours et cinq nuits d’un violent bonheur remplissaient de leurs échos et de leurs reflets tous les recoins de l’éternité60.

L’amour épanoui est donc possible uniquement si l’on quitte la société et le temps. Il transcende, en les supprimant, la temporalité ordinaire et les activités mondaines, mais en retour il permet à l’être amoureux de coïncider avec soi-

55 Marguerite Yourcenar, op. cit., p. 61.56 Ibid., p. 44.57 Ibid., p. 69.58 Ibid., p. 62.59 Ibid., p. 61.60 Ibid., p. 93.



même. Entendant Anna devant la porte de sa chambre, Miguel connaît, dans le paroxysme de l’attente amoureuse, une expérience de soi pleinement vécue : « As-sistant pout la première fois à cet envahissement de soi-même, il sentait se vider graduellement son être de tout ce qui n’était pas cette attente61 ». Anna éprouve une expérience équivalente lorsqu’elle comprend la nature des sentiments qui l’unissent à Miguel : « Il lui sembla qu’il [son cœur] se dilatait au point d’emplir tout son être. […] Traversée de brusques secousses, les genoux serrés, elle restait repliée sur ce battement intérieur62 ».

Si Yourcenar met l’accent sur le travail d’interprétation, sa démarche est justifiée par la nature de son projet. Le choix de thématiser l’amour incestueux en relation au mythe de l’androgyne correspond à la volonté de Yourcenar de désigner la réalisation paradoxale de l’expérience amoureuse impossible. Les indices sont nécessaires pour désigner le signifié indicible ; seulement, ce signifié n’est pas la passion incestueuse, mais une expérience de l’amour qui est inacces-sible à l’homme moderne. Et de manière plus générale, l’expérience authentique, celle que l’époque moderne a perdue. La question de la perte de l’expérience authentique est soulevée par Peter Bürger dans La prose de la modernité63 : selon Bürger, « l’expérience authentique est conditionnée par la double relation du sujet aux choses comme objets de son élaboration, et aux autres comme ceux qui lui renvoient l’image de lui-même en le reconnaissant comme ce qu’il est64 ». Le déclin de l’expérience est lié à la perte de ces repères, à l’aliénation par rapport aux objets quotidiens et à l’isolement entrainé par « la distance croissante que l’individu moderne adopte vis-à-vis de ses semblables65 ». Bürger affirme : « Car en soi, le sujet n’est rien d’autre qu’une conscience incarnée dont le malheur réside dans le fait qu’il se cherche une substantialité dont il ne peut cependant prendre possession qu’en se perdant dans autrui66 ». Le bonheur vécu par Anna et Miguel est la conséquence de la possibilité de vivre l’expérience authentique, car leur amour est une relation à l’autre qui permet une reconnaissance mutuelle complète.

En écrivant Anna, soror…, même si elle fait toujours attention à la véracité historique, Yourcenar ne cherche pas tant à recréer une époque qu’à mettre en place les conditions de possibilité d’une situation archétypale. L’intérêt de Yourcenar pour le mythe dans les années vingt et trente est bien connu, et malgré le décor historique, Anna, soror… serait à mettre en relation avec ses textes traitant de sujets mythologiques. Alors que dans Feux elle donne aux récits mythologiques une allure moderne, dans Anna, soror… Yourcenar attribue à l’histoire fiction-

61 Ibid., p. 55.62 Ibid., p. 54.63 Peter Bürger, La prose de la modernité, en collaboration avec Christa Bürger, traduit de

l’allemand par Marc Jimenez, Paris, Klincksieck, 1994.64 Ibid., p. 237.65 Ibid., p. 239.66 Ibid., p. 236.



nelle, située dans un contexte historique précis, une portée mythique. Désignant l’expérience intérieure de Miguel et d’Anna au lieu de la raconter, elle parvient à les extraire de l’histoire et les rapprocher du mythe. De ce fait, Yourcenar n’a pas besoin d’approfondir la psychologie de ses héros, ni de les doter d’une riche subjectivité : l’utilisation des indices est le procédé qui convient le mieux à son dessein. Entre le mythe grec de l’unité et la conscience moderne de son impossi-bilité, elle insère des personnages de fiction qui agissent comme des médiateurs, et dont l’histoire permet au lecteur moderne de retrouver une forme spectrale du mythe, en espérant qu’elle pourra encore avoir de la signification pour lui.

BIBLIOGRAPHIE

Arancibia, Blanca, « Infraction du tabou : l’inceste dans Anna, soror… », in Le sacré dans l’œuvre de Marguerite Yourcenar, Tours, SIEY, 1993, pp. 269–277.

Barthes, Roland, « Introduction à l’analyse structurale des récits », in Communications, 8, 1966, pp. 1–27. http://www.persee.fr/doc/comm_0588-8018_1966_num_8_1_1113 Consulté le 31 mai 2016.

Bürger, Peter, La prose de la modernité, en collaboration avec Christa Bürger, traduit de l’allemand par Marc Jimenez, Paris, Klincksieck, 1994.

Chevalier, Jean, Gheerbrant, Alain, Dictionnaire des symboles : mythes, rêves, coutumes, gestes, formes, figures, couleurs, nombres, Paris, Robert Laffont, Jupiter, 1982.

Cohn, Dorrit, La transparence intérieure : modes de représentation de la vie psychique dans le roman, traduit de l’anglais par Alain Bony, Paris, Seuil, 1981.

Földényi, László F., Mélancolie : essai sur l’âme occidentale, traduit du hongrois par Natalia Zaremba-Huzsvai et Charles Zaremba, Paris, Actes Sud, 2012.

Genette, Gérard, Discours du récit, Paris, Seuil, 2007. Ginzburg, Carlo, « Traces. Racines d’un paradigme indiciaire », traduction

de Monique Aymard, in Mythes, emblèmes, traces : morphologie et histoire, tra-duit de l’italien par Monique Aymard, Christian Paoloni, Elsa Bonan et Martine Sancini-Vignet, Paris, Flammarion, 1989, pp. 139–180.

Jouve, Vincent, Poétique du roman, Paris, Armand Colin, 2009.Yourcenar, Marguerite, Anna, soror…, Paris, Gallimard, 1981.



Нађа Ђурић Универзитет у Београду – Филолошки факултет

ПРИКАЗИВАЊЕ УНУТРАШЊЕГ ЖИВОТА У РОМАНУ ANNA, SOROR… МАРГЕРИТE ЈУРСЕНАР

(Резиме)

У раду се анализира приказивање унутрашњег живота ликова у кратком роману Маргерит Јурсенар Anna, soror…, који се бави темом инцестуозне љубави. Радња романа смештена је у Италију на прелазу из 16. у 17. век, а главни ликови, Мигел и Ана, јесу брат и сестра који пос-тепено долазе до спознаје о недозвољеној страсти која их спаја. То искуство одређује њихове животе, и пошто доживе кратку љубавну срећу, преостаје им да изаберу смрт или прихвате живот без смисла.

За приказивање унутрашњег света ликова у овом делу Маргерит Јурсенар карактеристична је извесна уздржаност. Приповедање читаоцу често ускраћује потпуну информацију, тражећи од њега да тумачи знакове у тексту на основу којих ће реконструисати мисли и осећања ликова, да би посредно дошао до сазнања која приповедач одбија да експлицитно формулише. Читалац се тако налази у улози тумача. Иако је тумачење поступак инхерентан сваком читалачком ис-куству, текст Маргерит Јурсенар систематски га доводи у први план. Дочаравање унутрашњег живота спољним знаковима, и позив читаоцу да исте повезује у смисаону целину, у раду се доводе у везу са жељом да се укаже на значење које не може отворено да се изрази. У роману Јурсенарове, то неизрециво „означено” на које упућују многобројни означитељи на први пог-лед јесте табу инцеста. Међутим, када се текст детаљније анализира, указују се и неки други аспекти. Инцестуозна љубав повезује се са митом о андрогину и остварењем јединства бића и целовитости искуства, на које модерна епоха више не може да претендује. Јурсенаровој није потребно да инсистира на приказивању сложене субјективности ликова, јер је много значајнија њихова улога у оживљавању митског обрасца на начин за који модерни читалац може да буде пријемчив. Приповедање осмишљено тако да се закључци о унутрашњем животу ликова доносе на основу трагова у тексту одговара управо тој намери.

Кључне речи: Маргерит Јурсенар, Anna, soror…, унутрашњи живот, знакови, тумачење.



ИСТРАЖИВАЊА – RECHERCHES

BIBLID: 0015–1807, 43 (2016), 1 (pp. 85–96) УДК 821.133.1-2.09Molijer:821.163.41-2.09Popović J.S.

Диана ПоповићУниверзитет у Новом Саду – Филозофски факултет[email protected]

НА РАЗМЕЂИ КОМИКЕ И ТРАГИКЕ: ЖАНРОВСКЕ ОСОБЕНОСТИ МОЛИЈЕРОВОГ

И СТЕРИЈИНОГ ТВРДИЦЕ

Апстракт: У овом чланку истражују се трагички аспекти комичних ликова Молијеровог и Стеријиног Тврдице. Полазећи од Аристотеловог одређења појмова комедије и смешног, анализирају се ликови Харпагона и Кир Јање, њихове карактерне особине, као и драмске ситуације, односно сва она места која не наводе на смех, већ напротив, изазивају осећање страха или сажаљења, другим речима, истражују се својства која, према Аристотелу, не припадају комичком домену.

Кључне речи: комедија, трагично, лик тврдице, Молијер, Стерија.

Чувена је Аристотелова тврдња да се разлика између комедије и тра-гедије заснива на предмету подражавања, на томе што комедија „хоће да подражава горе људе, а она [трагедија] боље од оних који данас живе.”1 Тако, комедија подражава ниже карактере,

али не у пуном обиму онога што је рђаво, него онога што је ружно, а смешно је само део тога. Јер, смешно је нека грешка и ругоба која не доноси бола и није погубна; на пример: смешна личина (маска), то је нешто ружно и наказно, али не боли.2

Дакле, оно што је погубно и што боли припада трагичком домену. Мо-жемо се запитати колико трагике има у одређеном делу дефинисаном као комедија, као и то на који начин су у таквом једном делу трагички елементи приказани.

Када је Јован Стерија Поповић 1837. написао Тврдицу, одмах је пре-позната сличност с Молијеровом истоименом комедијом. Прву упоредну анализу ова два дела дао је Јован Ристић, 1856. године. Отада се нижу мање или више опсежни текстови, у којима се у везу доводе ликови тврдицâ, ана-

1 Aristotel, O pesničkoj umetnosti, preveo Miloš N. Đurić, Beograd, Kultura, 1955, str. 7.2 Исто, стр. 11.



лизира се сличност одређених сцена или пак структура саме приче. У тим разматрањима помиње се да су оба комедиографа унела у свој лик извесну црту трагике, међутим, не дефинише се какав је Молијеров, а какав Стеријин приступ у приказу трагике, нити колико се они међусобно разликују.3 Стога ћемо овде издвојити особености Молијеровог и Стеријиног коришћења трагичких елемената у радњи комедија.

Јован Ристић је приметио постојање извесних разлика између две ко-медије и, сасвим исправно, није се осврнуо само на Молијеровог Тврдицу, него и на Плаутову Аулуларију, наводећи да се „наш Ћир-Јања” понаша другачије од тврдица двојице драмских претходника. Наиме, он констатује како Стеријин главни лик није закопао благо, као што је то случај код Плаута, нити је изложен сплеткама, као код Молијера, већ

он само бојажљиво лебди над својим сандуком, пребраја благо своје и мложи га добрим интересом. И заиста, како се ствар развија просто, без заплета, да Тврдица нема других страна, који нас на смеј побуђују, заборавили би, да какво шаљиво позорје пред собом имамо.4

Иако Ристић не каже експлицитно, он овим речима указује на то да се Стеријин комични лик може доживети и као не-шаљив, да нема развијеног комичког заплета, већ више вербалног хумора. Тиме Ристић имплицитно тврди да радња и расплет Стеријиног комада заправо и нису комички, што даље, опет, имплицира да је расплет драмски или трагички, јер, сложићемо се, Кир Јања завршава ако не трагично, оно бар тужно: покраден је, кћерка и мираз су му изнуђени, жена га је исмејала. Он је, дакле, пропао, и ми, читаоци/гледаоци, томе се не смејемо. Ту, заправо, долази до изостанка онога што је Бергсон сматрао неопходним условом да би се произвео смех, а то је читаочева/гледаочева „неосетљивост”. Смех је, наводи он, неспојив с емоцијом и једино када живот посматрамо као равнодушан гледалац, многе

3 О Стеријином и Молијеровом тврдици већ је писано у српској књижевној критици, али из потпуно другачијих углова од нашег. Видети више у: Љиљана Глумац-Томовић, Француски класичари на српскохрватском језичком подручју, Београд, Научна књига, 1991; Слободан А. Јовановић, „Страни одјеци у Стеријином делу”, Миљковић, Бранислав, Милан Ђоковић (прир.), Књига о Стерији, Београд, Српска књижевна задруга, 1956, стр. 177–220; Ђорђе Малетић, Грађа за историју Српског народног позоришта у Београду, Београд, Чупићева задужбина, 1884; Petar Marjanović, Očima dramaturga, Novi Sad, Srpska čitaonica i knjižara, 1979; Marijan Matković, Dramaturški eseji, Zagreb, Matica hrvatska, 1949; Душан Милачић, Вечни Молијер, Београд, Слово љубве, 1973; Живко Поповић, Стеријино обликовање архетипског лика тврдице, Нови Сад, Позоришни музеј Војводине, Матица српска, 2006; Мирослав-Мики Радоњић, Стерија у огледалу, Нови Сад, Позоришни музеј Војводине, Матица српска, 2006; Милан Савић, Из српске књижевности: слике и расправе, Нови Сад, Штампарија српске књижаре браће М. Поповића, 1898; Мирон Флашар, Студије о Стерији, Београд, Српска књижевна задруга, 1988.

4 Јован Ристић, „Јован Ст. Поповић”, Гласникъ Дружства србске словесности, Београд, св. 8, 1856, стр. 86.


Диана Поповић, На размеђи комике и трагике: жанровске особености Молијеровог...

драме претварају се у комедије.5 Ако сагледамо комедију из тог угла, онда можемо рећи да је захтев за одсуством сажаљења или било каквог другог осећања код публике како би била кадра да осети сву комичност Стеријиног протагонисте, овде и те како на проби. Чести моменти где нестаје берг-соновски речено „анестезија срца”6, побуђују сажаљење, и на тај начин разоткривају не-комичност карактера главног лика, који због своје основне особине, тврдичлука, постаје страдалник.

На то се може надовезати Лешићева тврдња да је Стерија изменио покретачке вредности ликова па, за разлику од великих комедија које имају за тему шкртост, као што су Плаутова, Држићева (Скуп) или Молијерова, Стерија не мотивише младог Мишића на исти начин, љубављу према твр-дичиној кћерки, него грамзивошћу, која на крају и побеђује.

Код Молијера пак младићева (Валерова) жеља је да оствари брак из љубави, а главни јунак на крају не страда као код нашег аутора. Наиме, по Лешићу, Стерија ће удесити крај у оквирима „демонског свијета”:

[…] упркос чињеници да је Мишић добио Катицу, и то са миразом, на сцени остаје као доминантна несрећа кир-Јање и његово очајно запомагање: ’Ахара, кир-Јања, ахара; не ахара него ахамна!’ Значи, зло, зло, само зло и огорчење! Умјесто сретног завршетка, анагнорисис у Кир-Јањи се остварује гомилањем несрећа и довођењем лика-препреке до ’најгорег могућег обрта’, али не комичног, већ драмског.7

Можемо се сложити са Лешићем да је крај Стеријине комедије ло-гично произашао из радње и да Мишићева изнуда мираза верно описује малограђанску средину у коју је радња његове комедије смештена. До краја комада доћи ће до смене постојећег „старог хуморног друштва” (Кир Јања, Кир Дима) новим, „младим хуморним друштвом”, које није вођено „романитичном опсесијом” (браком) као Молијерови јунаци, него жељом за згртањем богатства. То читаоцу/гледаоцу даје за право да разуме како се новац претвара у посебан лик, „божанство коме се клања, једин[у] вриједност за којом се тежи”8. Јер, за нотариуса Мишића девојка Катица је само повод, средство да се дочепа богатства.

Стерија предност даје мотиву новца, рачуна, шпекулације над мотивом љубави, и самим тим женски лик заклања својеврсном сенком (жена као објекат жудње замењује се новцем као објектом жудње), чиме је аутор циљ лика тврдице пренео на општи план, на смену два друштва, како је то Ле-шић описао, чија је заједничка црта похлепа. Страст за новцем као основна

5 Anri Bergson, O smehu, preveo Srećko Džamonja, Novi Sad, Vega media, 2004, str. 10.6 Исто, стр. 11.7 Josip Lešić, „Sterija i komično prepoznavanje”, Lešić, Josip (prir.), Sterijino delo danas, Novi

Sad, Sterijino pozorje, 1981, str. 145.8 Исто.



особина Кир Јањиног лика на овај начин није остала само његова, него је и изван самог тог лика и, заправо, показује сву универзалност његовог, иначе централног карактера, подвлачећи идеју да су сви грамзиви. Тиме се трагика, која је обележила расплет, појачава, јер се у Стеријином комаду не иде ка срећи у љубави, него ка срећи с новцем, односно ка отимању Кир Јањиног блага. Код Молијера се, међутим, комад завршава на начин уоби-чајен за класицистичку комедију, идејом брачне љубави и среће, односно најавом двоструког венчања, и то неовисно о богатству. Другим речима, без трагике.

Трагика се може разматрати и на нивоу самог карактера главног јуна-ка. Наиме, трагика Кир Јањиног карактера лежи у томе што за њега новац представља „живо биће”, чак „живље” од кћерке Катице. Витомир Вулетић примећује тај необични однос, који можемо описати као поступак у коме долази до постварења бића и оживљавања ствари:

Код Стерије новац је жив, Кир Јања своју кћер поистовећује са стварима, а с новцем разговара као са живим и најдражим бићима.9

Међутим, тај однос не носи ону врсту трагике коју, на пример, има Пушкинов јунак Витез тврдица у истоименој трагедији, чији изливи љубави према новцу зазивају трагичан свршетак. Витез тврдица жели новац како би господарио светом, док је Кир Јања ипак само ситничав човек и због тога у основи смешан. И док „љубав [према богатству] Барона Филипа [Витеза тврдице] наговештава трагедију”, Кир Јањина остаје безазлена, „без сврхе”10. Ипак, ова два среброљупца блиска су по свом естетском доживљају новца, по дрхтајима и жудњи, што нам даје за право да Стеријиног јунака доживи-мо (и) као трагичког, насупрот Молијеровом, код кога та врста екстатичног односа према новцу изостаје. У том смислу, Кир Јања је ближи Пушкиновој карактеризацији лика, него Молијеровој, при чему је Витез тврдица дело жанровски другачијег одређења, трагедије.

Стерија питање тврдичиног мираза уз своју кћерку Катицу решава другачије од Молијера. Кир Јања је принуђен да Мишићу дâ мираз, тач-није Мишић преваром изнуди мираз од Кир Јање. Он је, дакле, приказан као наиван. Харпагон није такав, до краја комада не даје мираз уз кћерку Елизу, он остаје победник у борби за новац. Сâмо Харпагоново тврдичење не носи ону врсту трагике коју Стерија придаје свом јунаку. Како Мирољуб Стојановић примећује:

9 Витомир Вулетић, Руско-српска књижевна поређења: епоха српског Препорода, Нови Сад, Матица српска, 1987, стр. 232.

10 Исто.



Наш тврдица, за разлику од Молијеровог, у себи носи толико трагике да његова комичност има укус туге.11

И заиста, док је Харпагон окренут новцу као средству за остварење својих овоземаљских порива, а уме и да га троши, Кир Јања је „потпуно, слепо, ропски одан злату”.12 Однос према новцу код Кир Јање прешао је границу разумног. Он га доживљава врло лично, чак се поистовећује с њим: „Мои красни живот!” (I, 2), узвикује Јања пред благом. Сцена се развија у градацији, приказујући колико је тешко одвојити се од блага, чак и ако је у питању трансакција која ће га увећати, али што је још занимљивије, и колико се сам новац, дакако персонификован, опире, тражећи, наводно, да га господар не шаље из ковчега међ’ непријатељски свет! Бројање златника након свега, враћа господара Јању у реалност, али претходна сцена већ је разоткрила тврдичину страст, чак настраност, која је попримила облик страшне личне драме и као таква обележила његов карактер као посебан, јер је то вид тврдичења који га засигурно издваја од других среброљубаца у комедији, па и изван ње, код других комедиографа.

Ако је идеја одвајања од дуката унела велико узбуђење, оно ће бити још и веће када лик заиста остане без њих. Покрадени Кир Јања је у толиком страху од беде и сиромаштва да чак и жељу за смрћу мери количином потребног новца за тај подухват. Његов „raison d’être” је новац, а не породица или људи који га окружују, те се он од њих и не опрашта, већ само од „жутих дуката”, „белих талира”, „цванцика”... Жеља да умре с њима говори о фикс-идеји која је суштински трагичка, али је маестралном стеријанском маштовитошћу заоденута хумором, те је сцена трагикомична у правом смислу те речи.

Колико Кир Јања осећа да губи тле под ногама када открије да нема блага, толико и Харпагон осећа узнемирење и несрећу. Молијер је свом лику доделио плаутовску реакцију: жељу да пронађе крадљивца, при чему Харпагон иде даље од Еуклиона и у освртању за лоповом хвата сопствену руку. То је реакција очајника који жели разрешење одмах и сада. Али, чим Харпагон схвати да је ухватио погрешног (IV, 7), антиципира сопствену пропаст и смрт, узвикујући: „Свршено је, не могу више да издржим, умирем, мртав сам, закопан сам.”13 Он је, дакле, већ „у процесу умирања”, за разлику од Кир Јање, који добија исту жељу да сконча, али је упорно избегава, тражи изговоре, одгађа. У том смислу, трагична црта истакнутија је у Харпагоновом лику. Наиме, његово препуштање смрти заправо је показатељ како Харпагон не види више сврху живота уколико му је моћ (а она је саздана на новцу)

11 Мирољуб Стојановић, „Трагично у Тврдици Ј. С. Поповића”, Мостови, Пљевља, 5, св. 18, 1973, стр. 52.

12 Исто.13 Молијер, Изабране комедије, књ. 2, [Тврдицу превео Душан З. Милачић], Београд,

Просвета, 1951, стр. 119.



одузета. У тој реакцији има нечег што наводи на мисао да је његов лик само један од људи-моћника којима је судбина одузела све: статус. За такве људе, живот је могућ само у одређеном друштвеном рангу, али не и ван њега. Тај губитак (новца, односно статуса) потпуно дехуманизује Харпагона, што није случај када је реч о Кир Јањи, код кога пак наилазимо на зрно људског односа, јер се Кир Јања свим силама опире умирању, додуше из смешног, неочекиваног разлога – да би уштедео. У Стеријином комаду, дакле, тај однос према губитку новца прерастао је у карикатурални приказ тврдичења, док је у Харпагоновом случају на нивоу гротеске. У томе је и кључ за разумевање различитости поступка којим аутори уводе трагику главног јунака.

Наиме, Харпагон у новцу види највећу вредност. То је идеја читавог једног друштвеног слоја коме он припада, који новац поистовећује са оним што му је најмилије, а то је друштвени ранг. Ту се значај нечијег живота мери позицијом на друштвеној лествици, која је у сразмери с количином поседованог новца. Новац је моћ. Без моћи једноставно нема живота у том свету. Андре Антоан зато и каже да је Харпагон приказан као тип, као апс-трактан лик, као оличење универзалног тврдице, не појединца одређеног неким другим особеностима, које би биле само његове.14 За разлику од Мо-лијеровог среброљупца, Кир Јања у новцу види искључиво део сопственог бића, попут одраза у огледалу, и извор (јединог) личног задовољства и среће. Видимо како избија његов егоизам, који је, заправо, одраз учаурености у ду-боко лично, у танано емоционално биће, које се потпуно ремети у одсуству новца. Кир Јања је далеко од типизираног лика тврдице, он је обојен јаком индивидуалношћу и друштвеном одређеношћу.

Молијеров тврдица настао је у класицистичко доба, када су ликови сликани као прости позоришни карактери, који су фиксирани, без жеље да се развијају. Стриндберг закључује да се

грађански појам о непроменљивости душе пренео и на позорницу [...] Овај начин – да се на људе гледа једнострано – својствен је чак и великом Молијеру. Арпагон је само тврдица, мада би могао бити тврдица и истовремено одличан финансијер, сјајан отац, добар грађанин [...]15

14 André Antoine, Antoine, l’invention de la mise en scène, Paris, Actes Sud-Papiers, 1999, pp. 223–224.

15 August Strindberg, „Predgovor za Gospođicu Juliju” [preveo Mihailo Stojanović], Miočinović, Mirjana (prir.), Drama, Beograd, Nolit, 1975, str. 44. Стриндберговска „непроменљивост душе” може се довести у везу са „крутошћу духа и карактера”, о којој ће потанко говорити Бергсон (Anri Bergson, наведено дело), али у другачијем контексту, приликом разматрања суштинских одлика комичних ликова. Према њему, смешно изискује од читаоца/гледаоца „неосетљивост”, или како је још дефинише, „моменталну анестезију срца” (Исто, стр. 10–11), односно неа-фективно приступање тексту или позоришној представи, како би „крутост тела, духа и крак-тера ликова” (у смислу упорног, готово механичког понављања речи, ситуација, гестова) код публике измамиле смех. Јер, смех је, према Бергсону, неспојив с емоцијом: „Смех нема већег непријатеља од осећања” (Исто, стр. 10).



Харпагонова кључна особина, заправо је мана, и то нимало безазлена. А како је Бергсон приметио, „има мана којима се смејемо иако врло добро знамо да су озбиљне: Арпагонова шкртост, на пример”16. Она је озбиљна, трагичка, јер је постављена у друштвени оквир, као његова константа.

Kод Молијера, реч je о разоткривању једног слоја личности – а то је извесна поремећеност духа – што води ка личној несрећи појединца, у исти мах означавајући и друштвену несрећу, јер су ликови, бергсоновски речено, представници рода. То је извор трагике par excellence, односно управо „оно што сматрамо сувише озбиљним да бисмо се смејали”17. И код Кир Јање, а много више код Харпагона, мана, која иначе засмејава, показује да има и друго лице, озбиљно, које уме да застраши.

И Кир Јања је представљен као лик непроменљивог карактера, али је мање монолитан и људски препознатљивији од Харпагона. Веза између Харпагоновог тврдичења и околине, а заправо друштва уопште доживљава се као општа, типска, док се Кир Јањина схвата као локална, тачније као ликално типска, јер је са својим српско-грчким жаргоном и читавом својом појавом доима као социјално жив лик из специфичног друштвеног миљеа. Ту тему дотакли су још Павле Поповић и Милан Богдановић, сматрајући да је тврдичење Кир Јањино у вези с његовим пореклом, да је представник одлика оних Грка, помешаних с Цинцарима, који имају локалну моћ, односно да је Стерија осликао, богдановићевски речено, тип варошког грчко-цинцарског праоца. Обојица критичара сматрају да се Стерија, као син једног таквог Грка, заправо руководио живим моделом, сопственим оцем.18 Сличну тврдњу о карактеру који није архетип у широком, општем смислу, већ у локалном окружењу, констатује и Геземан, који ту особину издиже изнад молијеровског апстрактног тврдице. Наиме, он сматра да Кир Јањин лик одише животном истинитошћу, да је „уједно и тип и индивидуа, начисто Балкановизантинац, а не више она рационалистичка апстракција ’тврдице уопште’”.19 Ту пре-наглашену индивидуалност бележи и Богдановић, истичући је, такође, као предност над Молијеровим комадом. Он наводи да:

Уз Стриндбергов цитат напоменимо и то да је у српском преводу његовог текста Молијеров лик транскрибован као Арпагон, а не Харпагон, што је случај и у преводу Бергсонове књиге О смеху, коју у нашем раду цитирамо. Реч је о одступању од устаљене транскрипције Молијеро-вог лика. Наиме, први српски превод Молијеровог Тврдице сачинио је Владан Ђорђевић 1869. године, а касније су своје варијанте дали још Душан З. Милачић (1951) и Бранислав Миљковић (1954). У свим овим преводима, који и данас доживљавају нова издања, име Молијеровог лика је Харпагон, те смо се и ми у овом раду определили за ту транскрипцију.

16 Anri Bergson, наведено дело, стр. 114.17 Исто, стр. 126.18 Милан Богдановић, Стари и нови, књ. 2, Београд, Просвета, 1946, стр. 41. Павле По-

повић, Расправе и чланци, Београд, Српска књижевна задруга, 1939, стр. 179–180.19 Герхард Геземан, Српскохрватска књижевност, Београд, Геца Кон, 1934, стр. 69.



оно што за нас данас највише вреди у овој Стеријиној комедији, то је не толико ’тврдица’ као карактер него Кир Јања као ликални тип [...], тип специјалног среброљупца. Он је овде јачи од општег карактера тврдице.20

Јован Поповић се такође сложио с том врстом категоризације, поја-шњавајући је самом епохом у којој су дела настајала. Наиме, он каже да је Стерија дао приказ „једног друштвеног типа, с аромом војвођанске средине почетком XIX века”21, док у делу великог француског комедиографа, кога је назвао генијалним исмевачем и претечом грађанске уметности, тип тврдице има нечег универзалнијег,

и то не само зато што је Молиер [sic!] био већи писац, него и зато што је и фран-цуско друштво у епохи продирања капитализма било такорећи универзалније, као класична земља касније буржоаске револуције. У својој комедији Молиер је, са њему својственом објективношћу, једнаком како према феудалцима, тако и према грађанству, које се још нехеројски увлачило у пукотине феудалног друшт-ва, приказао један карактеристичан тип, који ма како сићушан и антипатичан, нужно претходи економском уздизању грађанске класе, припремајући нагоми-лавањем новца услове за каснији преврат индустријског капитализма.22

И Харпагон је, дакле, оличење шкртог човека, али је његово тврдичење карактеристично за друштво у коме се врши првобитна акумулација капи-тала. Молијеров протагониста је, како дефинише Павле Поповић, „тип врло широких димензија, тип крајњи, потенцован до последње мере, општи”23. Он набраја све оно што нимало није смешно, што боли, јер показује сву трагику времена које је изнедрило једног таквог човека повезујући Молијеров лик са снажним и озбиљним Балзаковим тврдицом:

Харпагон је страшан са својим тврдичењем, опасан, зликовац; то је једна фамилија с Балзаковим Грандеом. Он је каишар, зеленаш, глобаџија колико је тврдрица. Оно је ужасан један уговор по којем је он хтео дати новац на зајам Клеанту. То показује човека који је стотину таквих чинио, стотину неправедних парница на суду добио […]24

И одмах прелази на критику страховито суровог односа Харпагона с укућанима, о терору који спроводи над децом и слугама. Све то у основи је ван домена смешног, и представља аристотеловски речено „ружно и наказно” којем се не смејемо, а показује само једног бескрупулозног богаташа, који је оличење многих себи сличних у Француској седамнаестог века. Његов

20 Милан Богдановић, наведено дело, стр. 41.21 Јован Поповић, Стерија и почеци српске драме, Београд, Просвета, 1949, стр. 14.22 Исто, стр. 14–15.23 Павле Поповић, наведено дело, стр. 179.24 Исто.



лик приказан је као општи за тај тип друштва и за односе који су владали у датом тренутку, а те околности су драмске, па и трагичне, и то је оно што утихњује смех комедије.

*Дакле, критичари које смо навели уочавају да је Харпагонов лик оличење

општег типа тврдице, мање него индивидуализованог карактера, да је то пред-ставник моћног слоја буржоазије који самоуверено ступа на историјску сцену и доноси нове вредности у чијем средишту се налази опседнутост новцем. Харпагонова фикс-идеја је једноставна – новац је основа моћи. Због тога је Молијеров тврдица на крају победник, без обзира на славље његове деце која успеју да избегну очевом терору и заснују жељени брак. Друштвена позадина на којој се развија иначе весела радња Молијерове комедије, приказује ново друштво које се рађа на темељима економске моћи, људе који акумулирају капитал, и таква пророчанска уметникова визија ни мало не уноси ведрину. За Харпагонову моћ никако се не може рећи да није погубна, а то, према Аристотеловој дефиницији, не припада домену комедије. Наведени аутори тачно су наслутили да се иза Молијеровог ругања тврдичлуку скрива најава изопаченог морала и друштвене опасности која ће се у будућности у потпу-ности реализовати у суровим друштвеним борбама и ратовима узрокованим похлепом. Није само реч о антиципацији будућих сукоба, општост Харпагоно-вог карактера превазилази оквире његовог друштвеног слоја и задире у вечиту људску тежњу за моћи, као изопаченој замени племенитог смисла људског живота. То су изразити елементи трагичног у лепршавој и подсмешљивој Молијеровој комедији о настраном тврдици.

Код Стеријиног протагонисте наведени аутори налазе још више еле-мената трагичног него код Молијеровог. Најчешће наглашавају околност да је Кир Јања неспособан да се избори са грабежљивошћу људи који га окружују, пре свега са нотарошем, али и са Јеврејима који су га преварили, са Кир Димом који му не враћа позајмљену своту, па чак ни са женом и њеним захтевима за луксузном гардеробом. Кир Јања је трговац који иде из губитка у губитак, док се други богате. Таква судбина изазива сажаљење. Гледалац неће пустити сузу за Кир Јањом, али се неће ни грохотом смејати несрећном старцу који је изгубио разум. Стерија мајсторски приповеда причу о шкртици балансирајући на танкој линији између комичног и трагичног.

Стеријин приказ тврдичиног окружења такође не подстиче смех, већ пре нерасположење и нелагодност. Лешић чак тврди да сам крај комада уздиже новац до светиње којој се друштво клања. Велики број наведених аутора слаже се да крај Стеријине комедије ни мало не одзвања ведрим тоновима, уобичајеним за комедију. Јасно је да је разлог за то начин на који је Стерија конципирао не само карактер главног јунака, него и његов друштвени контекст.



Кир Јањина опседнутост новцем, када је схватимо на бергсоновски начин, као окорелост карактера и упорност, готово механицизам у грађењу односа према другим ликовима, има изразито комичну страну, али поред тога има и ону другу, мрачну. Та његова обузетост постаје толико нездрава да он престаје да командује новцем, него новац почиње да командује њиме, он више не зна како да заштити ни себе ни свој иметак, речју његова опсе-сија поништила је његов нагон за самоодржањем. Тврдичлук Стеријиног протагонисту неминовно води ка пропасти, што га удаљава од суштине комичног.

На основу свега реченог можемо закључити да у самом карактеру ликова Харпагона и Кир Јање, као и у драмским ситуацијама у које су смештени, и те како постоји нешто што не засмејава, што измамљује она осећања и ону озбиљност које се, према аристотеловском поимању жанрова, наводе као битна својства читалачког или гледалачког доживљаја трагедије.

ЛИТЕРАТУРА

Antoine, André, Antoine, l’invention de la mise en scène, Paris, Actes Sud-Papiers, 1999.

Aristotel, O pesničkoj umetnosti, preveo Miloš N. Đurić, Beograd, Kultura, 1955.

Bergson, Anri, O smehu, preveo Srećko Džamonja, Novi Sad, Vega media, 2004.

Богдановић, Милан, Стари и нови, књ. 2, Београд, Просвета, 1946.Вулетић, Витомир, Руско-српска књижевна поређења: епоха српског

Препорода, Нови Сад, Матица српска, 1987.Геземан, Герхард, Српскохрватска књижевност, Београд, Геца Кон,

1934.Глумац-Томовић, Љиљана, Француски класичари на српскохрватском

језичком подручју, Београд, Научна књига, 1991.Lešić, Josip, „Sterija i komično prepoznavanje”, Lešić, Josip (prir.), Sterijino

delo danas, Novi Sad, Sterijino pozorje, 1981, str. 135–174.Јовановић, Слободан А., „Страни одјеци у Стеријином делу”, Миљко-

вић, Бранислав, Ђоковић, Милан (прир.), Књига о Стерији, Београд, Српска књижевна задруга, 1956, стр. 177–220.

Малетић, Ђорђе, Грађа за историју Српског народног позоришта у Београду, Београд, Чупићева задужбина, 1884.

Marjanović, Petar, Očima dramaturga, Novi Sad, Srpaka čitaonica i knjižara, 1979.

Matković, Marijan, Dramaturški eseji, Zagreb, Matica hrvatska, 1949.Милачић, Душан, Вечни Молијер, Београд, Слово љубве, 1973.



Молијер, Изабране комедије, књ. 2 [Тврдицу превео Душан З. Милачић], Београд, Просвета, 1951.

Поповић, Живко, Стеријино обликовање архетипског лика тврдице, Нови Сад, Позоришни музеј Војводине, Матица српска, 2006.

Поповић, Јован, Стерија и почеци српске драме, Београд, Просвета, 1949.

Поповић, Јован Стерија, Комедије, Нови Сад, Београд, Матица српска, Српска књижевна задруга, 1958.

Поповић, Павле, Расправе и чланци, Београд, Српска књижевна задруга, 1939.

Puškin, Aleksandar Sergejevič, Boris Godunov; Male tragedije; Bajke [Male tragedije preveo Lav Zaharov], Beograd, Rad, 1979.

Радоњић, Мирослав-Мики, Стерија у огледалу, Нови Сад, Позоришни музеј Војводине, Матица српска, 2006.

Ристић, Јован, „Јован Ст. Поповић”, Гласникъ Дружства србске сло-весности, Београд, 1856, св. 8, стр. 83–99.

Савић, Милан, Из српске књижевности: слике и расправе, Нови Сад, Штампарија српске књижаре браће М. Поповића, 1898.

Стојановић, Мирољуб, „Трагично у Тврдици Ј. С. Поповића”, Мостови, Пљевља, 1973, 5, св. 18, стр. 47–52.

Strindberg, August, „Predgovor za Gospođicu Juliju” [preveo Mihailo Sto-janović], Miočinović, Mirjana (prir.), Drama, Beograd, Nolit, 1975, str. 41–51.

Флашар, Мирон, Студије о Стерији, Београд, Српска књижевна за-друга, 1988.



Diana Popović Université de Belgrade – Faculté de Philologie

ENTRE LE COMIQUE ET LE TRAGIQUE : LES DEUX AVARES, DE MOLIERE ET DE STERIJA, VUS A TRAVERS

LES PARTICULARITES DES GENRES (Résumé)

Cet article se propose d’examiner l’aspect tragique des personnages principaux des deux co-médies intitulées L’avare, l’une de Molière et l’autre de Jovan Sterija Popović (Tvrdica). Dans cette analyse on s’appuie sur les définitions aristotéliciennes des genres. On y recherche donc les traits spécifiques des caractères des deux personnages (Harpagon et Kir Janja) de même que les situations particulières où ils se trouvent, et qui, dans le fond, ne provoquent point le rire mais, au contraire, la peur ou la pitié. Autrement dit, on cherche à définir ce qui éloigne ces personnages du caractère comique et les rapproche des caractères tragiques.

Mots-clés : la comédie, le tragique, le personnage de l’avare, Molière, Jovan Sterija Popović.

Примљено 30. јуна 2016, прихваћено за објављивање 30. јула 2016. године.



BIBLID: 0015–1807, 43 (2016), 1 (pp. 97–108) UDC 821.133.1(71)-1.09Frešet L.:398

Katarina Milić Université de Kragujevac – Faculté des Lettres et des [email protected]

LE SYMBOLISME MYTHIQUE DANS LA POéSIE DE LOUIS-HONORé FRéCHETTE

(La Légende d’un peuple, 1887)

Résumé : Cet article a pour but de révéler et, d’une manière plus consistante, de mettre en évidence les manifestations de l’esthétique romantique et les éléments de la poétique symboliste repris dans la poésie de l’auteur franco-québécois du dix-neuvième siècle, Louis-Honoré Fréchette. Il s’agit d’une sorte de relecture de La Légende d’un peuple, recueil publié en 1887 dialoguant avec la littérature française, et plus particulièrement avec le symbolisme et le romantisme français. Étant donné que la littérature du dix-neuvième siècle, le symbolisme aussi bien que le romantisme, est marquée surtout par l’affrontement du réalisme avec la fiction, ainsi que nous allons montrer le rôle des éléments et du cadre de la légende qui permettent de former une vision à la fois historique et mythologique, si admirée et légitimée par les symbolistes français, aussi bien que d’autres éléments poétiques qui s’inscrivent dans l’univers et l’imaginaire poétique de Fréchette.

Mots-clés : mythe, légende, symbolisme, idéalisme, Beauté, exil, anthropologie.

Au moment où la mythologie, tout comme l’ethnologie, a pu se constituer en tant que science, le mythe comme type de récit humain (la fable, le conte, la légende, etc.) a obtenu un statut tout à fait singulier dans la littérature. En effet, le mythe s’est placé parmi ces récits comme un récit fondateur, ou bien un récit « instaurateur » d’après Paul Ricœur, et ce récit se réfère, sans exception, au temps des commencements des civilisations bien lointaines et archaïques dont les traits échappent à notre esprit. C’est donc sa dimension spatio-temporelle qui connote aussi son éloignement du réel.

Le recours à ce processus mythique, à savoir celui-là même de la mythologi-sation, permet à l’auteur franco-québécois, Louis-Honoré Fréchette, de structurer son œuvre autour du schéma narratif mythologisé traitant un sujet essentiellement historique : l’histoire du Québec désignant comme point de départ la conquête et la colonisation de la Nouvelle-France. La première partie de La légende d’un peuple est consacrée à la découverte de l’Amérique et du Canada, aux temps de la colonisation, mettant en scène des missionnaires et des explorateurs conqué-rant le monde inconnu, aussi bien que la lutte contre les Iroquois. La deuxième époque se réfère à des guerres contre les Anglais, pour en venir à la troisième qui traite de certains faits marquants du régime anglais et finit par une promesse de



paix entre les deux peuples. Néanmoins, La Légende d’un peuple de Fréchette se donne pour tâche d’émanciper le Canada français sur le plan socioculturel et historique en lui fournissant une identité littéraire et culturelle.

Cet engagement de la dimension mythologique instaure une vision lyrique et affective de l’histoire et lui procure un caractère sacral. Ce recueil se révèle donc comme un projet romantique, mais quand même acceptant et inscrivant quelques éléments symbolistes concernant plutôt la vision symboliste du monde et son goût pour le mystique et le spirituel (au sens large du terme), suggérant ainsi une nostalgie et une disposition mélancolique envers l’ailleurs, tout en gardant une évocation de l’au-delà du passé factuel qui aménage une ouverture de l’espace mythique.

Le mythe et/versus la littératureLa question du mythe est quand même l’un des problèmes les plus comple-

xes de l’anthropologie, en raison de ce « chaos théorique » et de la multitude de possibilités pouvant définir ce concept :

Il serait difficile de trouver une définition du mythe qui soit acceptée par tous les savants et soit en même temps accessible aux non-spécialistes. D’ailleurs, est-il même possible de trouver une seule définition susceptible de couvrir tous les types et toutes les fonctions des mythes, dans toutes les sociétés archaïques et traditionnelles ? Le mythe est une réalité culturelle extrêmement complexe, qui peut être abordée et interprétée dans les perspectives multiples et complémentaires1.

Dans l’optique d’un anthropologue structuraliste comme Claude Lévi-Strauss, le mythe, et ceci est de première importance pour notre approche, appa-raît comme un récit anonyme et collectif qui, longtemps repris et perfectionné, a réussi à se donner une concision et une force plus remarquables que la littérature2. Le mythe, comme forme primordiale de la pensée et de la langue, est considéré comme incontestablement vrai et possède une efficacité et une influence magique qui relève de son mysticisme. Parmi plusieurs perspectives que l’on pourrait adop-ter (structuraliste, formaliste, psychologique, etc.), on choisit plutôt d’adopter le point de vue où le mythe repose sur une représentation symbolique du monde et où l’on peut saisir plusieurs formes d’une idéologie qui précède la rationalisation. Par la suite, la caractéristique du mythe la plus conséquente et la plus importante pour notre approche est son symbolisme et son expression symbolique de tout ce qui touche à l’homme et à l’humanité3. Ce symbolisme mythique porte donc sur l’abstraction, sur une idée prélogique basée sur la dialectique « intuitive » :

1 Mircea Eliade, Aspects du mythe, Paris, Gallimard, 1963, p. 16.2 Claude Lévy-Strauss, La pensée sauvage, Paris, Plon, 1962. 3 Claude Lévi-Strauss, La pensée sauvage, Paris, Plon, 1962, p. 224.


Katarina Milić, Le symbolisme mythique dans la poésie de Louis-Honoré Fréchette

Certains prétendent que chaque société exprime, dans ses mythes, des sentiments fondamentaux tels que l’amour, la haine ou la vengeance, qui sont communs à l’hu-manité tout entière. Pour d’autres, les mythes constituent des tentatives d’explication de phénomènes difficilement compréhensibles, astronomiques, météorologiques, etc. Quelle que soit la situation réelle, une dialectique qui gagne à tous coups trouvera le moyen d’atteindre à la signification4.

La supériorité du mythe sur la littérature écrite, au sens lévi-straussien, lui donne une possibilité de se former comme une affirmation incontestable d’une pensée dite nationale, au vu de sa force considérable qu’il a de transmettre une idée archaïque naissante d’une réalité métaphysique. D’ailleurs, le mythe lui-même est homogène, compact et chargé de sens, c’est-à-dire d’une signification intense. Cette qualité est assurée par son ignorance de la temporalité – le mythe est intemporel et, de cette manière, il se garantit une possibilité omnipotente de signifier5. De même que pour les symbolistes, la dimension principale pour Fré-chette n’est pas le temps, mais l’espace, si bien que l’auteur se propose d’ouvrir l’espace mythique pour puiser tous ces potentiels de figuration poétique.

La mythologie dans l’œuvre de Fréchette est visée comme une transition à la vie historique et se donne pour dessein de susciter plutôt que de réveiller le génie du peuple (comme un génie d’ailleurs survivra à la mort biologique), et y instaurer l’histoire de son origine. Ce concept du mythe fondateur relève également du modèle wagnérien d’un symbolisme mythologique ayant une connotation germanique nette, qui trouve son fondement dans le romantisme allemand6. Cette mythologie agit sur le plan émotionnel et le sentiment col-lectif sensible au pouvoir des mythes conservant l’identité nationale. Pourvu que toute l’énergie créatrice du mythe soit concentrée sur le sentimental et l’intuitif, la mythologie moderne trouve son engagement et son abri dans la poésie, finissant par devenir consciente d’elle-même. Ce rapport avec le col-lectif, l’inconscient collectif dirait Jung, aussi bien qu’avec le Moi dans cette collectivité, l’emporte sur toutes les autres modalités de pensée mythique. Ceci dit, la fonction socioreligieuse est à la base de la pensée mythique qui permet l’homogénéisation d’un groupe social et la reconnaissance des individus en tant que membres de cet ensemble.

Si le mythe n’a pour autre référent que lui-même – il est donc primairement autoréférentiel, toutes les significations qu’il porte et toutes les interprétations qu’il incite ne sont que les reflexes d’une réalité à la fois supérieure et cachée. Les concepts de l’inconnu et de l’étrange en tant qu’éléments mystificateurs, sont in-corporés dans la structure profonde de La Légende, évoquant le thème symboliste de l’évasion vers l’ailleurs et la nostalgie vers ce qui est imaginé comme l’hors

4 Claude Lévi-Strauss, Anthropologie structurale, Paris, Plon, 1962, p. 228.5 Claude Lévi-Strauss, Mythologiques 1: Le cru et le cuit, Paris, Plon, 1964, p. 9.6 Bertrand Marchal, Lire le symbolisme, Paris, Dunod, 1993, p. 121.



de ce monde, aussi bien que la vision de la nature comme espace mystérieux et surnaturel de la fantaisie nervalienne où se déroule une genèse aussi spectaculaire qu’obscure. De ce fait, La Légende d’un peuple a une fonction mythologique, celle d’une initiation au monde.

Le mythique dans cette œuvre prend donc un caractère « originaire » employant le modèle du mythe cosmogonique et se présente comme un mythe d’origine en se donnant pour but d’instaurer et de légitimer l’identité d’un peu-ple – c’est sa fonction instauratrice qui dans ce contexte détermine la nature du processus mythique :

Le mythe en tant qu’histoire des origines a essentiellement une fonction d’instauration ; il n’y a mythe que si l’événement fondateur n’a pas de place dans l’histoire, mais dans un temps avant l’histoire […] c’est essentiellement le rapport de notre temps avec ce temps qui constitue le mythe et non pas la catégorie des choses instituées7.

Le symbolisme mythologique chez Fréchette s’appuie donc surtout sur l’af-fectif et l’inconscient collectif, de sorte que l’énonciation mythologique devient avant tout le support naturel d’un art de symbole8.

Résonances symbolistes dans La Légende d’un peupleDans Le Légende de Fréchette une double mystification spatiale s’opère,

agitant deux espaces inconnus et ignorés, parce qu’absents, entre lesquels se si-tue l’ici fictif de l’œuvre qui fonctionne comme une sorte de médiateur entre ces deux mondes qui nécessitent un fil de communication. L’un se présente comme ontologiquement absent, c’est l’espace de l’origine et du commencement lié au sol canadien, symbolisé par l’engagement de l’espace mythique qui justifie tout besoin de fictionalisation tendant à se rationnaliser. L’autre espace manifestement absent, mais indubitablement présent, est celui lié au concept de l’origine et de l’hérédité, à savoir la France qui, bien qu’appartenant au domaine du réel, mar-que une rupture dans la conscience du poète, que le temps et l’éloignement met à l’épreuve ; cette présence insistante de la sensation de séparation de la terre originelle se révèle toujours comme une absence traumatisante pour le poète :

Trompée en son amour, blessée en son orgueil,La pauvre nation sous ses voiles en deuil,Les yeux toujours trounés vers la France envolée,Berça de souvenirs son âme inconsolée9.

7 Paul Ricoeur, « MYTHE – L'interprétation philosophique », Encyclopædia Universalis [en ligne], http://www.universalis.fr/encyclopedie/mythe-l-interpretation-philosophique/

8 Bertrand Marchal, Lire le symbolisme, p. 98.9 Louis-Honoré Fréchette, La légende d’un peuple, Montréal, éditions Beauchemin, 1941,

p. 26.



Ces deux espaces inconnus marquent le point indéfinissable du peuple qué-bécois qui se transforme dans l’univers poétique de Fréchette en une aspiration vers ce monde duquel il se trouve arraché et qui dès lors constituerait toutes les actions qui se formeront une sorte de réappropriation du moi perdu. De ce fait, Fréchette adopte l’idéalisme et le concept néo-platonicien baudelairien en établissant l’espace de la patrie comme un monde idéal dont il extraira les idées fondatrices pour les implanter dans son monde poétique.

L’expérience de la solitude telle que la conçoivent les poètes symbolistes, ces poètes maudits, se traduit par une expérience de l’exil, de la vie en marges de la société, aux limites de la morale et des principes qui régissent une collectivité. Chez Fréchette, cet effet de distanciation de la vie hors du centre, traumatisée par l’exil, marque un sentiment de déracinement et d’aliénation (au sens hégélien du terme) par rapport à soi-même, à l’identité française et à la France. Ce statut de déraciné et le sentiment d’être répudié sont transférés, dans la vision de l’auteur, d’une expérience individuelle vers la conscience collective, si bien que le poète se propose une mission d’essence romantique, celle de guider le peuple vers la constitution de sa propre identité à travers de nouveaux paradigmes qui imiteraient les formes idéales du monde idéal duquel il se trouve à jamais expatrié. Si les poètes symbolistes ressentent une séparation entre l’individu et la société, chez Fréchette c’est une séparation entre l’entité québécoise et la France. D’autre part, si c’est la séparation entre l’individu et la réalité, chez Fréchette, comme chez les symbolistes, c’est un motif qui permet d’évoquer des domaines plus vrais que la réalité, des domaines qui transcendent cette réalité dont ils se détachent. De plus, le concept idéaliste du symbolisme porte sur toutes les possibilités d’échappatoire de la réalité, que ce soient les rêves ou d’autres modalités de l’imaginaire, comme le mythe et la légende.

Cet idéalisme symboliste, hérité de la conception néo-platonicienne du monde, trouve son exercice dans presque tous les niveaux de la création poétique chez Fréchette, surtout sur le plan esthétique, à travers une véritable dévotion à la Beauté. Ce culte de la Beauté est quelque peu changé par rapport aux par-nassiens, si bien que dans la conception symboliste, la Beauté signifie la vérité absolue et idéale; il s’agit là d’une catégorie ontologique primordiale du monde et de la réalité.

La Beauté absolue s’incarne dans l’œuvre de Fréchette comme un paysage idéalisé du Nouveau Monde, elle est plus qu’un moyen d’esthétisation poétique, elle se montre comme la cause et comme une valeur éternelle absorbée par le mythe et protégée par celui-ci. Cette alliance assure, pourrait-on même dire, le traitement ontologique du concept symboliste de la Beauté et de la nostalgie de l’Eden. Ce monde nouveau-né possède une beauté inouïe étroitement liée dans cette œuvre à la mystique, à l’inexplicable vitalité d’un organisme vivant– le Beau est matérialisé par la Nature, mais en même temps élevé au niveau de surnaturel, hors de portée de la raison et des sens. La représentation du monde nouveau-né



chez Fréchette repose donc sur l’arrangement d’un décor mystique et féérique où la nature se dévoile comme un organisme vital et un réservoir de messages chiffrés et symboliques, au sens baudelairien.

La Beauté et la Nature comme incarnation de cette beauté sont néanmoins deux concepts ambivalents et compatibles à la fois, si bien qu’au premier abord ils se montrent dans toute leur plénitude sensorielle, c’est-à-dire comme un paradis terrestre, où l’auteur donne en abondance des images édéniques, pour finir par se transformer en une forme d’absence, d’enfer et de désert, cette fois-ci présentés comme vides de sens. Fréchette annonce cette transition comme une douloureuse transformation de la Nature en un endroit laid, urbain et moderne, soumis à la Culture. Ce changement est quand même ambivalent, il porte la double marque de la violence et de l’évolution, de la destruction au nom du progrès, ce qui est formulé un siècle après Fréchette comme le principe de violence régénérative dans les études postcoloniales10. Le monde poétique de Fréchette s’organise donc autour d’une image de la nature comme source inépuisable de tout potentiel créateur et pleine d’analogies qui s’enchaînent vers l’infini.

Cependant, La Légende se constitue dans un esprit romantique qui célèbre le passé fabuleux d’un peuple en promettant le progrès et tous les bienfaits d’une civilisation prodigieuse. On ne peut pas passer sous silence que Fréchette est à la fois un romantique dans la mesure où son œuvre se montre comme une ex-pression passionnée et approbatrice où son moi. On a assuré, et c’est d’ailleurs bien vrai, qu’il a emprunté à Hugo, mais aucun poète du XIXe siècle ne pouvait faire autrement que de s’en inspirer. Toutefois, cette vision romantique n’est que la base de la conception poétique de Fréchette. Celle-ci diffère de la pensée romantique par un élément mystique et mythique qui doit être présent par le simple fait que le peuple en question est porteur d’une civilisation naissante qui nécessite son propre fondement ainsi que sa propre origine. Le moment où la portée du récit dépasse tout domaine de réalité historique concernant la source des données, on entre nécessairement dans le domaine de l’imaginaire mythique d’où l’on puise d’innombrables images originaires de la pensée humaine réduites à leur fondement.

La légende d’un peuple commence par un hommage à « la mère France » qui est la figure fondatrice du nouveau peuple, stimulant l’agencement du motif du sol natif qui est extrêmement important pour la fondation du mythe national. Ce modèle mythologique du sol natif nous donne de la France une image sem-blable à une figure maternelle, protectrice et bienveillante, qui est chez Fréchette doublée d’une image négative, dotée de froideur et d’austérité, ce qui suscite un sentiment ambivalent d’appartenance et de répugnance :

10 Richard Slotkin, Regeneration through violence – The mythology of the American frontier, 1600–1860, University of Oklahoma Press, Norman, 2000, p. 18.



Mère, je ne suis pas de ceux qui ont eu le bonheur d’êtreBercés sur tes genoux.Ce sont de bien lointains échos qui m’ont familiarisé avecTon nom et ta gloire.Ta belle langue, j’ai appris à la balbutier loin de toi.J’ose cependant, aujourd’hui, apporter une nouvelle pageHéroïque à ton histoire déjà si belle et si chevaleresque11.

Fréchette se veut d’ailleurs contributeur de l’écriture de l’Histoire de France ainsi que de ses traditions : il considère l’Histoire comme un texte continu qui ne fait que s’enrichir de nouveaux écrits et de nouvelles pages, or ce continuum nécessite une précision de son point de départ qui renvoie à l’existence du pré-rationnel, c’est-à-dire au mythe et à la légende. Cette mythologie au sens wagné-rien du terme, largement reprise par Fréchette, est « une mythologie héroïque, historique, nationale et [qui] ne cesse de produire du divin12.»

Le passé qui se prétend l’objet de l’histoire du peuple québécois est plus ou moins saisissable dès le moment où la première ville du Québec a vu le jour. C’est le moment décisif pour l’initiation d’une société dite primitive au monde moderne :

Et pendant que ces forts, âpres à la corvée,Voyaient dans leur sommeil grandir l’œuvre rêvée,Astre pieux trônant dans le calme du soir,Sur l’autel, dans un pli du drapeau, l’ostensoir,Au vol phosphorescent d’étincelles sans nombre,Ouvrait son nimbe d’or et flamboyait dans l’ombre.O genèse sublime ! ô spectacle idéal !Ce fut cette nuit-là que naquit Montréal13 !

Cette naissance de la ville, présentée comme la genèse d’une nation, est conformément accompagnée d’un spectacle inouï et d’une salutation de la nature qui dévoile son aspect religieux, une révélation mystique qui relève du miracle et du surnaturel. Toutefois, la ville dans cette perspective se détache de celle de Bau-delaire qui est vue comme l’avènement de la modernité défavorable et perverse. La vision de Fréchette se veut plus optimiste, il s’approche des romantiques en promulguant un espoir du progrès et d’un « avenir qui commence »14.

C’est quand-même le moment où le récit mythologique entre dans le do-maine de la légende, qui est plutôt du côté du conte, c’est-à-dire du littéraire, où le mythe cesse de se révéler comme tel, prend différentes formes littéraires et subsiste sous forme de simples variations de lui-même :

11 L.-H. Fréchette, La légende d’un peuple, p. 4.12 B. Marchal, Lire le symbolisme, pp. 99–100.13 L.-H. Fréchette, La légende d’un peuple, p. 68.14 Ibid., p. 16.



De poèmes en fleur un essaim se révèle,Pleins de jeunes frissons et de fraîcheur nouvelle ;Adieu le faux éclat des idylles d’antan !La légende moderne au corsage tentant,Ouvrant l’aile au milieu de blanches silhouettes,Prend son vol sur ces bords. Haut les cœurs, ô poètes15 !

Cet élément est constitué chez Fréchette en symbole : il indique l’existence de l’invisible et nécessite l’interprétation des éléments visibles pour déchiffrer l’au-delà des sens.

Le fondement du « monde nouveau » engage une force créatrice étrangère à l’homme, voire inaccessible à sa connaissance, et présuppose un état irrationnel et chaotique de l’Univers anticipant le monde tel que nous le connaissons. Le modèle mythique de la genèse, de la création du monde harmonieux et ordonné qui précède le chaos, est présent dans le concept mythologique et mythomorphe de Fréchette :

Quand, dans ses haltes indécises,Le genre humain, tout effaré,ébranlait les vastes assisesDu monde mal équilibré ;étouffant les vieilles doctrines,Quand le ferment des jours nouveauxMontait dans toutes les poitrines,Et germait dans tous les cerveaux;[…]Quand le siècle, dans son délire,Passant la main sur son front nu,Désespéré, tâchait de lireLe problème de l’inconnu ;[…]Oui, toute une moitié du globeDénouant, spectacle inouï,Les plis flamboyants de sa robeAux yeux du vieux monde ébloui16 !

Plus qu’un modèle mythologique, cette subversion du monde ancien avec tous ses principes et son idéologie par un monde nouveau, marque un esprit révolutionnaire et perturbateur qu’a annoncé l’idéalisme symboliste. Il s’agit donc d’une réaction antiréaliste et anticonformiste contre un siècle déjà malsain et « mal équilibré ».

15 Ibid., p. 95.16 Ibid., pp. 13–15.



Les figures oniriques, des associations du domaine de rêve, qui sont propres à l’imagination et qui obéissent à une logique inconsciente au sens freudien, habitent aussi l’imaginaire symboliste. Le rêve porte ici sur le plan du réel, de l’éveil, en le soumettant à sa propre logique. De plus, le rêve se présente comme un moyen de décryptage du réel, sous forme d’avertissement et de suggestion des évènements à venir. Cette fonction onirique est largement présente dans les récits folkloriques partout dans le monde, or, ce qui est propre au folklore, c’est son rapprochement à la mythologie.

Appuyé sur son arc, en son flegme farouche,L’enfant de la forêt, l’amertume à la bouche,Un éclair fauve au fond de ses regards perçants,En voyant défiler ces étranges passants,– Embusqué dans les bois ou campé sur les grèves, –Songe aux esprits géants qu’il a vus dans ses rêves17.

Le rêveur quitte son espace intérieur qui lui sert de repère symbolique pour concevoir, et plus encore, pour comprendre et expliquer le réel, pour en venir à la reconnaissance des éléments de celui-ci comme à des analogies du rêve.

La Nature dans l’optique de Fréchette semble similaire à la Nature vue de Baudelaire, mais elle porte aussi le modèle mythologique du sol fécond, soit le principe de la fécondité :

Enfin, la rive, ainsi qu’un décor de féerie,Sous le flot qui se cabre en un brusque détour,S’entr’ouvre, et tout à coup démasque le contourD’un bassin gigantesque où la Toute-PuissanceSemble avoir mis le comble à sa magnificence.Un cirque colossal de sommets inclinés ;Un vaste amphithéâtre aux gradins couronnésDe pins majestueux et de grands bouquets d’ormes ;Un promontoire à pic aux assises énormes ;Au fond de l’horizon un bleuâtre rideauSur lequel se détache une avalanche d’eau,Avec d’âpres clameurs croulant dans un abîme...Partout, au nord, au sud, la nature sublimeDans le cadre idéal d’un conte d’Orient18 !

À partir de ce moment-là, le récit connaît une souple transition vers un do-maine « plus réel », c’est-à-dire rationnel et légitimé, qu’occupent l’Histoire et le récit historique. Il est évident que, dans la première partie de La Légende d’un peuple, on est assurément dans le domaine du récit où le texte prend la forme du

17 Ibid., p. 25.18 Ibid., p. 49.



mythe tout en lui accordant son indépendance et sa légitimité, mais en le situant tout de même dans le domaine du réel, pour passer au fur et à mesure à celui de l’Histoire. La nécessité du récit mythique dans l’œuvre de Fréchette se révèle être de première importance pour son projet, car c’est le mythe qui permet la constitution d’une mémoire collective des évènements marquants à un niveau plus affectif qu’intellectuel.

ConclusionLe mythe, étant une expérience du primordial comme le conçoit Lévi-Strauss,

est largement présent et fortement inscrit dans la culture. De plus, la notion même de l’origine garde la mémoire inédite du contact entre le Moi et le monde. Cette expérience du primordial approche en de nombreux points une expérience inex-plicable, celle du mystique, et de cette manière connaît différentes variations et modifications, à savoir l’intérêt pour le rêve et l’inconscient des surréalistes, le mystique et le secret des symbolistes, l’expérience du fantastique folklorique, et enfin, le fondement magique du rite et du rituel dans le folklore.

Le concept du primitif dans la vision poétique de Fréchette correspond à la constitution et au positionnement identitaire québécois dans un contexte socio-culturel et historique, et au surplus, relève du statut du mythe dans la tradition littéraire néoromantique visant à investiguer sur des domaines insaisissables de la nature humaine et le caractère mystérieux de celle-ci. Dans cette perspective, les éléments mythiques et mythomorphes chez Fréchette se constituent en symboles et s’organisent autour de l’image d’un ensemble, de l’unité nationale, qui, dans le fantasme de l’auteur, se veut être perçue comme une communauté paisible et sereine. Dans l’univers poétique de Fréchette, à la fois rationnalisé et mythologisé, l’esthétique symboliste prend une place importante à travers une création littéraire reposant sur le potentiel du langage de signifier, aussi bien que de mystifier en suggérant, de constituer le mythe en symboles et de les faire graviter autour du squelette représentant une matrice initiale et primordiale de la pensée humaine désireuse de se procurer une fin et une source. Invoquant les modèles cosmo-goniques de façon à la fois dramatique et épique, l’auteur s’appuie très souvent sur une éloquence vertigineuse et un lyrisme aussi personnel qu’engagé pour en finir à mêler et à associer deux visions du monde et de la poésie différentes mais complémentaires – l’univers romantique et l’univers symboliste.

LITTéRATURE

Eliade, Mircea, Aspects du mythe, Paris, Gallimard, 1963.Fréchette, Louis-Honoré, La légende d’un peuple, Montréal, éditions

Beauchemin, 1941. Lévi-Strauss, Claude, Anthropologie structurale, Paris, Plon, 1962.Lévi-Strauss, Claude, La pensée sauvage, Paris, Plon, 1962.



Lévi-Strauss, Claude, Mythologiques 1: Le cru et le cuit, Paris, Plon, 1964.

Levi-Stros, Klod, Mit i značenje, Beograd, Službeni glasnik, 2009.Marchal, Bertrand, Lire le symbolisme, Paris, Dunod, 1993.Ricœur, Paul, Histoire et vérité, Paris, Seuil, 1955.Ricoeur, Paul, « MYTHE – L’interprétation philosophique », Encyclopædia

Universalis [en ligne], http://www.universalis.fr/encyclopedie/mythe-l-interpre-tation-philosophique/ consulté le 9 novembre 2015

Slotkin, Richard, Regeneration through violence- The mythology of the American frontier, 1600-1860, University of Oklahoma Press, Norman, 2000.

Катарина Милић Универзитет у Крагујевцу – Факултет књижевности и уметности

МИТСКА СИМБОЛИКА У ПОЕЗИЈИ ЛУЈ-ОНОРЕА ФРЕШЕТА (ЛЕГЕНДА ЈЕДНОГ НАРОДА, 1887)

(Резиме)

У раду показујемо и откривамо симболичне митопоетске елементе, као и посебне особине естетике у поезији Луј-Онореа Фрешета. Реч је о делу Легенда једног народа које је објављено 1887. године као једна врста проговора о идентитету Квебека као француске пок-рајине и социо-културолошкој основаности националног идентитета њеног народа. Притом указујемо и на улогу књижевноформалних и језичких средстава и проседеа који омогућавају формирање ауторове песничке визије изграђене на митолошком предлошку, упућујући притом и на посебне поступке стилизације (сугестија), симболистичко-романтичарске теме (Лепота, природа), наклоност према мистичном и свему ономе што је другде.

Будући да је књижевност 19. века, и то симболизам колико и романтизам, обележена сучељавањем „стварног” и „фикционалног”, у раду указујемо на значај оних елемената који омогућавају формирање у исти мах поетске и митолошке визије света. На тај начин мит упућује на значењску густину која му обезбеђује статус истинитог и оног који означава и говори о непознатим и недокучивим просторима људске егзистенције. Осим тога, концепт непознатог и страног као мистификујућег елемента, уписан је у дубоку структуру Легенде једног народа, евоцирајући симболичарску тему бекства у непознато и романтичарску носталгију за оним што је обухваћено појмом негде другде, као и визију природе као мистичног, магловитог простора нерваловске фантазије, у ком се збива необјашњива и спектакуларна генеза. Дакле, ангажовање митолошког предлошка кроз сам процес митологизације омогућава аутору да отвори простор митског поимања света и да око митологизоване наративне схеме образује и оствари своје поетске циљеве.

Кључне речи: мит, легенда, симболичност, идеализам, Лепота, егзил, антропологија.

Примљено 15. марта 2016, прихваћено за објављивање 30. јула 2016. године.



BIBLID: 0015–1807, 43 (2016), 1 (pp. 109–123) UDC 821.133.1-2.09Jonesko E.:82’37

Milena Anđelić Université de Belgrade – Faculté de [email protected]

UNE APPROCHE LEXICOLOGIQUE DANS L’ANALYSE DE CERTAINS ASPECTS

DE L’ABSURDE DANS LES CHAISES D’IONESCO

Résumé : Nous avons choisi de présenter certains énoncés prononcés par les personnages de la pièce Les Chaises de Ionesco. Il s’agit de phrases contenant une énumération, parfois logique et graduelle, et parfois incohérente, d’entités plus ou moins hétéroclites. Nous nous proposons d’analyser les unités lexicales ainsi énumérées par analyse sémique, en déterminant les rapports lexicaux entre les mots ou leurs champs lexicaux, dans le but de retrouver, si possible, le mot ou l’expression « dé-clencheurs » du sentiment absurde, ceux qui provoqueraient l’incrédulité chez le lecteur-spectateur. Nous postulons que le procédé lexicologique que nous allons utiliser dans l’analyse est un de ceux dont a usé Ionesco lui-même pour donner un caractère insolite à son texte. Nous ajouterons aussi un court commentaire sur les intentions de l’auteur en tant que locuteur et son refus de communiquer « normalement » avec le lecteur-spectateur.

Mots-clés : l’absurde, le comique, communication, les univers actuel et virtuel, l’univers de la fiction, la fiction littéraire, l’analyse sémique, le champ lexical.

1. Introduction En lisant les ouvrages de Robert Martin, François Rastier et Boris Ouspenski1

et les parties qui traitent de la situation vériconditionnelle des propositions diffi-ciles à situer dans notre univers actuel, il nous est venu à l’idée de vérifier ce qui se passe dans un texte dit « absurde » – la pièce d’Eugène Ionesco, Les Chaises. Il ne sera pas question de l’oeuvre dans son integralité ni de tous les niveaux d’interpréation, mais seulement de propositions qui contiennent une énumération de lexèmes ou d’expressions. Nous tenterons de nous borner à ce que les mots, par eux-mêmes, ont à nous dire de l’absurde, bien qu’il soit presque impossible d’exclure le sens que le contexte donne à chacune des propositions ni de juger de leur intelligibilité en dehors de nos connaissances encyclopédiques – quoi qu’il en soit, nous tâcherons de noter toutes ces variations dans l’analyse.

1 Pour une logique du sens (1992), Sémantique interprétative (1987) et EGO LOQUENS, Језик и комуникациони простор (2012) respectivement.



Les définitions des mots citées sont toutes reprises du Trésor de la langue française.

1.1. Les degrés de réalité : la place de la fiction littéraire et de l’absurdePour commencer, nous allons exposer brièvement la terminologie nécessaire

pour expliquer le fonctionnement de la compréhension. Il sera question d’abord du monde réel, celui dans lequel nous vivons, puis des mondes « littéraires », avant de passer à l’enjeu de la compréhension d’un texte absurde.

1.1.1. De la réalité à la fictionL’univers actuel est défini par R. Martin comme un ensemble de proposi-

tions pour lesquelles un locuteur peut effectivement dire qu’elles sont vraies ou fausses, en s’appuyant sur les connaissances du monde réel dans lequel il vit. En ce qui concerne les univers virtuels, il s’agit de la capacité du locuteur de trouver la situation dans laquelle une proposition est vraie – ou fausse, toujours en accord avec la réalité, mais indépendamment de l’expérience personnelle du locuteur. De ce point de vue, nous pouvons dire que les concepts de l’univers actuel et de l’univers virtuel sont plutôt objectifs, la vérité de leur contenu est stable et vérifiable par tous les locuteurs qui tirent nécessairement les mêmes conclusions. D’un autre côté, l’univers de croyance d’un locuteur est subjectif : nous pouvons tenir pour vraies et prendre en charge des propositions qui ne le sont pas effectivement. L’univers de croyance est également le lieu dans lequel se situent tous les mondes possibles, dont le monde réel2. Ouspenski dit que, pour comprendre un texte, il faut que le récepteur soit en mesure d’imaginer la situation qui a pu motiver la création de ce texte et qui le rend pertinent. C’est le processus d’identification du récepteur au locuteur3.

Néanmoins, plusieurs questions se posent lorsque nous nous retrouvons devant une fiction littéraire :

D’abord, qui prend en charge la vérité de ce qui y est raconté ?Ensuite, quelle terminologie utiliser pour expliquer la fiction littéraire ?Et enfin, comment expliquer le fait que le lecteur non seulement comprend

le texte, mais accepte aussi des écarts par rapport aux lois immuables du monde réel ?

Même si ces questions sont abordées plutôt par les théoriciens de littérature, nous pensons que l’hypothèse sémantico-logique de R. Martin éclaire assez bien certains aspects du problème de la fiction littéraire.

Ce n’est pas l’auteur qui prend en charge le texte (puisque c’est lui qui l’ima-gine, il est certain qu’il le sait fictif), mais le narrateur. On parle alors de l’image

2 R. Martin, Pour une logique du sens, Paris, PUF, 1992, pp. 31–47.3 B. Uspenski, EGO LOQUENS. Jezik i komunikacioni prostor, Novi Sad, Akademska knjiga,

2012, p.118.


Milena Anđelić, Une approche lexicologique dans l’analyse de certains aspects de l’absurde...

d’univers du narrateur, correspondant plus ou moins à l’univers de croyance de n’importe quel locuteur réel. Ensuite, sachant que l’énoncé fictionnel comporte lui aussi des mondes possibles, nous ne pouvons pas le traiter en « monde fictionnel » issu de l’univers de croyance d’une personne réelle.

Autrement dit, si une personne réelle possède son univers de croyance et évolue dans un système où il est clair quelles sont les lois qui décident de la vé-rité de tel ou tel énoncé, et, par conséquent, déterminent quel sera le contenu des univers actuel et virtuel, pourquoi ne pas attribuer à la fiction sa propre « réalité », en tant qu’univers de fiction, dont l’auteur serait le démiurge, et qui possèderait ses propres lois ?

A ce point, R. Martin aperçoit une différence de distance entre le monde réel et le roman réaliste, d’une part, et la distance entre le monde réel et la littérature fantastique d’autre part. En effet, il s’agit du degré de respect des lois de la nature, du fonctionnement social, psychologique et des données historiques du monde tel que nous le connaissons : dans le premier cas, la coïncidence est presque totale ; dans le second, des lois complètement nouvelles peuvent régir l’univers de fiction d’un texte fantastique. Nous sommes en mesure de répondre maintenant à la troisième question : le lecteur comprend implicitement que ce n’est pas l’auteur qui prend en charge la vérité de l’énoncé, mais bien le narrateur (ou, dans le cas d’une pièce de théâtre, les personnages) ; de même, le lecteur prend la fiction pour de la fiction, son monde de référence étant le monde réel4.

1.1.2. De la fiction à l’absurdeNous pouvons tout de suite remarquer que, parmi les oeuvres de fiction,

le texte absurde doit être défini avec plus de précision. Il nous semble que, à la différence de l’univers de fiction propre à tout ouvrage de fiction, celui des textes absurdes est caractérisé par son instabilité ; autrement dit, on ne peut pas formuler des lois (de nature ou autres) qui régissent l’univers « absurde », puis-qu’elles sont en fluctuation permanente. Il paraît que la seule règle de la fiction du type absurde est qu’il n’y en a aucune. De là, nous ne pouvons pas citer une phrase ou un passage clé du texte absurde qui contiendrait son idée générale ou qui illustrerait un des sujets abordés – s’il y a un message, c’est le texte dans son entier qui le communique. Nous ne pouvons nous empêcher de penser à l’exer-cice scolaire où il est demandé aux élèves d’inventer une suite au texte de fiction qu’ils viennent de lire – un texte qui n’est pas absurde a déjà posé les bases du possible et de l’impossible de son univers de fiction ; que dire du texte absurde, quelles contraintes impose-t-il à ce niveau-là ? Nous sommes tentés de répondre de deux manières : qu’il n’y a pas de contraintes, mais puisqu’un texte absurde est d’autant plus complexe que nous ne sommes jamais certains de ce qui nous est communiqué – alors, les contraintes sont énormes.

4 R. Martin, op. cit., pp. 282–287.



Nous avons dit plus haut que, dans la fiction, quelqu’un doit prendre en charge ce qui y est dit et que cette personne ne peut pas être l’auteur, mais le nar-rateur ou, dans le cas du théâtre, le personnage. Or, les personnages des Chaises, même s’ils évoluent normalement dans leur propre univers, ne sont pas du tout crédibles du point de vue du lecteur-spectateur. Les personnages sont détruits de « l’intérieur » par l’auteur qui les prive de psychologie, de caractère, de parole (l’Orateur est muet) et même de corps (une kyrielle de personnages invisibles et inaudibles se présente chez le Vieux et la Vieille). Par conséquent, les situations que ces personnages vivent ou décrivent ne sont pas crédibles. Une situation peut donc être doublement absurde : d’abord en elle-même (par exemple, accepter des enfants à une réunion philosophique) et ensuite parce que les personnages qui la créent sont absurdes.

1.2. « Credo quia absurdum »Les opinions divergent quand il s’agit de déterminer le sens du mot lui-

même : selon les définitions du Trésor de la langue française, telle chose est absurde si elle est contraire à la raison et au sens commun, non conforme aux lois ordinaires de la raison, quasi-synonyme de impossible au sens de « qui ne peut ou ne devrait pas exister », ou bien, du point de vue philosophique et exis-tentialiste, qui résiste à une interprétation rationnelle, n’a pas de sens, ou bien, du point de vue de la logique, qui renferme une contradiction.

Les experts en sémantique utilisent cet adjectif pour qualifier différents ensembles de propositions :

1. R. Martin fait une distinction entre l’absurde et l’inintelligible dans sa classification des énoncés – dans la catégorie des énoncés qui n’appartiennent pas à l’univers virtuel, les propositions comme Le silence vertébral indispose la voile illicite sont inintelligibles, parce qu’elles « n’appartiennent pas à l’univers de croyance du locuteur », alors que celles du type Les chimpanzés sont des plantes sont absurdes, parce que analytiquement fausses5.

2. De son côté, F. Rastier dit que les énoncés absurdes sont logiquement indéterminables et dépourvus de sens, sans pourtant être impossibles à interpréter, puis il donne comme exemple la fameuse phrase de Chomsky Colourless green ideas sleep furiously6, dont nous remarquons qu’elle est du même type que l’énoncé inintelligible de Martin ci-dessus. Les

5 Ibid., pp. 40–41. 6 La tentative d’Ouspenski d’interpréter cette même phrase dans son EGO LOQUENS (p. 171

et suivantes) illustre bien que l’interprétation d’un énoncé dénué de sens est possible ; qui plus est, Ouspenski démontre qu’on peut utiliser diverses approches pour le faire et, par conséquent, arriver à des résultats très différents, sans qu’aucun d’entre eux puisse être qualifié de « plus juste » ou « plus faux » que les autres.



énoncés (analytiquement) « faux », pour Rastier, sont déterminables vériconditionnellement7.

3. Quant à Ouspenski, il ne fait pas de classification théorique d’énoncés, ce qui porte à croire, à partir de ce qu’il en dit en pratique, que sa défi-nition de l’absurde (du non-sens, de l’inintelligible) serait plus ou moins conforme à celle du dictionnaire8.

En effet, il semble qu’absurde, en tant que qualification, sert justement à dire quelque chose d’un texte, d’une situation, d’un comportement, d’un objet ou d’un être vivant plus ou moins insolites, sans être complètement pénétrable en tant qu’unité lexicale – on est en mesure de dire que quelque chose est absurde, mais non pas de pénétrer à fond le sens de l’absurdité.

Nous pourrons en indiquer plusieurs niveaux9, le niveau textuel – le refus de la psychologie des personnages, l’absence de situation concrète et logique, le non respect de la fonction discursive, de la continuité thématique et par conséquent de la cohérence du texte ; le niveau de la proposition – est-ce qu’on peut en déter-miner les conditions de vérité ? ; le niveau lexical – déterminable par les moyens lexicologiques, et que nous allons essayer d’analyser, bien qu’il soit impossible de rejeter complètement toutes les autres facettes de l’absurde.

1.3. Méthode proposée pour l’analyse d’une phrase absurdeLes phrases absurdes que nous avons choisi d’analyser contiennent toutes

une énumération d’entités, une suite dont il est question de déterminer la logique. Nous croyons que même une phrase sans sens du point de vue communicationnel possède une logique interne – celle que le lecteur-spectateur essaie de lui donner et que l’auteur a instauré en utilisant certains procédés purement lexicologiques.

Dès le commencement de l’analyse de telles phrases, il est clair que la démar-che à suivre est bien « à chaque phrase son procédé ». En effet, c’est le contenu même de la phrase qui nous indique si les lexèmes énumérés sont (1) synonymes ou contraires (2) polysémiques ou en relation d’homonymie ; s’il est pertinent de les classer dans des (3) champs lexicaux ou de créer des (4) suites associatives ; si les lexèmes sont utilisés dans leur (5) sens concret ou abstrait ; s’il faut procéder à (6) l’analyse sémique pour justifier leur apparence dans la phrase.

Certes, une phrase peut ne pas avoir de fonction communicationnelle dans un texte absurde et les mots dont elle est composée peuvent ne pas être tous organisés afin de nous rapporter une idée qui aurait un lien avec un univers de connaissance ou une image d’univers quelconques, mais il n’est pas impossible qu’il y ait un lien logique entre deux mots consécutifs, même si la nature de ce lien change déjà avec le mot suivant.

7 F. Rastier, Sémantique interprétative, Paris, PUF, 1987, pp. 155–157. 8 B. Uspenski, op. cit., pp. 171–232. 9 R. Martin, op. cit., p. 17.



Illustration : dans une suite inventée d’une phrase absurde quelconque : jour – nuit – hibou – vautour – décomposition – compositeur, les liens entre les mots sont les suivants : [jour - nuit] contraires ou en relation d’inclusion ; [nuit - hibou] champ associatif, le hibou est un oiseau nocturne ; [hibou - vautour] existence de sèmes communs – les deux sont oiseaux de proie ; [vautour - décomposition] encore une association (à noter que les associations sont encore plus étroitement liées à nos connaissances du monde que les autres rapports lexicaux et entrent aussi dans le domaine des autres niveaux d’analyse) ; [décomposition - compo-siteur] il s’agit de dérivés. Dans cette dernière paire, nous sortons du domaine de la sémantique lexicale pour entrer dans celui de la morphologie lexicale.

Dans ce travail, nous allons donc nous lancer dans la recherche du sens des phrases absurdes de la manierè décrite.

2. À chaque énoncé son procédé d’analyseDans cette partie, nous allons nous lancer dans l’examen de certaines phrases

des Chaises en utilisant la méthode décrite ci-dessus et essayer de dire pourquoi elles paraissent absurdes, pour quel élément lexical nous pouvons dire qu’il em-pêche définitivement la proposition d’être située dans un univers de fiction stable. Nous verrons que, puisqu’une phrase absurde manque de précision du point de vue communicatif, il est possible de l’interpréter de nombreuses façons, de faire un « jeu » de notre analyse, ce qui ne manque pas de lui donner un caractère comique. C’était sans doute aussi l’intention de l’auteur.

Dans la pièce, nous voyons tout de suite qu’’il existe des phrases qui sont tout à fait ordinaires au premier abord et pour lesquelles notre approche lexicologique ne peut pas trancher du degré de l’absurde :

(1) (p. 70) LE VIEUX : Messieurs, Mesdames, Mesdemoiselles, mes petits enfants, je vous implore…

Nous remarquons seulement que la gradation est stable, le statut social dans une société partiarcale va décroissant, peut-être l’âge aussi (la différence est la plus marquante pour les enfants, mais impossible à déterminer entre messieurs et mesdames, alors que, pour mesdames et mesdemoiselles, nous imaginons des prototypes propres à la société patriarcale). En fait, ce qui rend la phrase absurde, ou tout de moins peu ordinaire, c’est le contexte, dans lequel il s’agit d’invités à une réunion philosophique. Retirée du contexte, comme elle l’est ici, la phrase paraît parfaitement normale.

À l’opposé, nous avons des cas où il est impossible de déterminer la lo-gique de la gradation, ce qui s’asoute à l’inexistence de lien entre les éléments énumérés :



(2) (p. 41) LA VIEILLE : Est-ce une fleur, Monsieur ? ou un berceau ? un poirier ? ou un corbeau ?

En effet, quels sèmes communs peut-on trouver entre fleur, berceau, poi-rier, corbeau. La réponse du Vieux (p.42 ; Mais non, tu vois bien que c’est un tableau !) ne nous aide en rien. Les personnages sont incapables d’identifier l’objet offert (invisible au public) par Monsieur (lui aussi invisible au public) ou de le qualifier. Le contexte ne nous dit rien qui pourrait donner du sens aux phrases ; nos connaissances du monde y sont inutiles. La question que nous pourrions peut-être nous poser est la nature des objets énumérés dans l’univers du Vieux et de la Vieille, puisqu’elle est apparemment très différente de ce à quoi nous sommes habitués10.

D’autres exemples offrent d’autres pistes d’analyse :

(3) (p.14) LE VIEUX : Tu te rappelles, jadis, ce n’était pas ainsi, il faisait encore jour à 9 heures du soir, à 10 heures, à minuit.

Si nous prenons seulement la proposition marquée par nous en italique et la gradation des heures, nous pouvons remarquer que, selon nos connaissances du monde, la situation est inhabituelle pour la plupart des habitants de la planète Terre, mais pas inconforme à notre univers virtuel : le couple peut très bien avoir son domicile quelque part à l’extrême nord ou sud de la planète, dans un pays scandinave, par exemple, où, pendant six mois de l’année, il fait jour toute la journée. Rien de très particulier à analyser à l’intérieur de la gradation, donc. Mais le contexte précédent ruine ce raisonnement par la présence de l’adverbe jadis, qui désigne en général un écart temporel plus considérable que celui de six mois, quand le phénomène devrait se reproduire. L’énoncé vire au fantastique, où il serait possible d’imaginer le couple habiter une autre planète que la nôtre, et, par conséquent, n’appartient plus à un des mondes possibles de notre univers de croyance.

Un autre exemple similaire :

(4) (p.18) LE VIEUX : On était tout mouillés, glacés jusqu’aux os, depuis des heures, des jours, des nuits, des semaines…

LA VIEILLE : Des mois…

La gradation, si on peut appeler ainsi la suite en italique, n’est plus aussi précise. Il s’agit, dans le cas du passage heures-jours-semaines-mois d’une suite logique (24 heures = un jour, 7 jours = une semaine, 4 semaines = un mois),

10 Remarquons pourtant l’existence de la rime en [o] dans berceau, corbeau, tableau ; nous allons revenir plus tard aux similitudes phonétiques entre signifiants d’un signe linguistique dont on nie le signifié, page 17.



mais la paire jours et nuits appartient à une autre logique, puisqu’il s’agit ou bien d’antonymes ou bien d’éléments en relation d’inclusion ; effectivement, entre nuits et semaines, on ne voit pas de rapport.

Toutefois, l’absurde ne réside pas dans cette interruption de l’ordre graduel, mais encore dans le fait qu’il nous faut imaginer un monde ou une situation où l’on peut rester mouillé beaucoup plus longtemps que quelques heures. Nous dirons que c’est avec le mot semaines que l’absurde s’instaure définitivement.

L’exemple suivant nous inspire particulièrement à explorer plusieurs moyens d’interprétation.

(5) (p.18) LE VIEUX : On claquait des oreilles, des pieds, des genoux, des nez, des dents…

Dans l’énumération suivante, tous les mots appartiennent au champ lexical des parties du corps, sans qu’il y ait une suite logique dans leur apparition (ils ne sont classés ni par leur fonction, ni par leur place sur le corps). C’est en s’in-terrogeant sur la validité de la fonction de COD de ces substantifs pour le verbe claquer que nous pouvons apercevoir ce qu’il y a d’insolite. On peut seulement claquer des dents de froid (le seul qui soit conforme au contexte11), et peut-être claquer des pieds en dansant. On ne claque pas des genoux à proprement parler, mais cela associe au composé claque-des-genoux, désignant une personne lâche. De même, le claque-oreille est une sorte de chapeau. En revenant au premier substantif, par composition, nous obtenons aussi claque-dents (désignant un va-gabond, ou bien une maison de jeu ou de prostitution). Avant de claquer la porte au nez de la phrase, en la traitant d’insensée, nous proposons de nous pencher plus sur les compléments possibles du verbe claquer ayant en vue seulement son sens : produire un bruit sec et éclatant.

Hypothétiquement, on pourrait produire ce genre de bruit par les parties du corps qui sont au moins au nombre de deux, qui sont assez proches l’une de l’autre ou qui ontont une superficie suffisante (et alors elles claqueraient l’une contre l’autre ou contre une autre partie du corps) ; ou encore, possédant l’articulation capable de produire ce bruit. En voici le tableau :

deux ou plus proches(ou rapprochables)

superficie articulation

oreille + – – –pied + + + ± (cheville ?)genou + + ? +nez – – – –dent + + + –

11 Voir l’exemple précédent (4).



En tirant des conclusions à partir des données du tableau, nous pouvons théorétiser sur l’état potentiel des choses dans un français hypothétique, qui s’inscrirait bien dans la quête d’absurde d’Ionesco:

– les oreilles, bien qu’elles forment une paire, ne sont pas assez proches, n’ont ni une superficie suffisante ni des articulations ; à moins de vouloir se représenter un vieux couple d’éléphants, il est imposible que le Vieux et la Vieille aient pu effectivement claquer des oreilles ;

– si l’on admet que la cheville fait partie du pied, on pourrait « claquer » des pieds de deux manières – soit par les chevilles, soit en faisant un geste similaire à l’applaudissement avec les mains (encore qu’il soit assez inhabituel pour l’homme) ;

– claquer des genoux par les articulations est faisable, mais la super-ficie de contact entre les deux genoux rapprochés ne nous paraît pas convaincante ;

– le nez ne possède aucun des sèmes proposés et il est difficile d’imaginer la situation dans laquelle il pourrait claquer ;

– sans avoir, bien sûr, des articulations, les dents, en quantité suffisante dans les deux mâchoires, offrent une superficie satisfaisante pour claquer.

Quoi qu’il en soit, le procédé de composition, la recherche des idiomes ou encore l’analyse sémique promettent des résultats fascinants, qui, en plus de l’absurde, ajoutent du comique du langage.

Encore un exemple avec le champ lexical des parties du corps, cette fois cités dans l’ordre « du haut vers le bas » :

(6) (p. 74) LA VIEILLE [s’adresse à l’Empereur] : nous nous jetons à vos genoux, à vos pieds, à vos orteils…

Se jeter à genoux et se jeter aux pieds de quelqu’un sont des expressions synonymes. Les orteils, en tant que parties du pied, suivent cette logique, ajoutent un degré de plus au sentiment implicite d’humilité, mais l’expression se jeter aux orteils de quelqu’un n’existe pas en français et l’énoncé vire à l’absurde.

Les phrases suivantes suivent la même idée d’humilité exagérée, exprimée différemment :

(7) (p. 68) LE VIEUX : [Je suis] votre serviteur, votre esclave, votre chien, haouh, haouh, votre chen, Majesté…

Ici aussi, les substantifs présentent l’ordre descendant de liberté et même d’humanité : un serviteur peut être une personne tout à fait autonome, alors qu’un esclave est privé de liberté et, implicitement, il lui est niée une part d’humanité



dans le sens métaphysique du terme. Un chien n’est pas un être humain, mais un animal attaché à son maître, d’où le célèbre dicton : Le chien est le meilleur ami de l’homme. Autrement dit, serviteur et esclave possèdent le sème « être humain », mis en question dans le deuxième cas, alors que chien en est absolument privé ; esclave et chien, à différence de serviteur, ne possèdent pas le sème « libre ».

Dans la suite de la phrase, pour accentuer l’absurde et le comique, on voit que le personnage du Vieux s’animalise, croit être devenu chien, comme par un acte de langage.

(8) (p. 70) LE VIEUX : Je voudrais voir […] le regard céleste, le respectable visage, la couronne, l’auréole de Sa Majesté.

Avec les mots regard, visage, couronne, auréole, nous sommes situés plus ou moins explicitement dans la partie supérieure du corps, la tête, et les nuan-ces de la gradation (« du bas vers le haut », à peu près) sont très intéressantes à explorer. Le deuxième et le troisième substantif (visage, couronne) réfèrent aux entités concrètes – partie de la tête et objet que l’on pose dessus, respectivement. Le premier substantif (regard) désigne quelque chose d’abstrait, mais lié à une partie de la tête – les yeux. Le dernier (auréole) est aussi abstrait, mais proche du troisième (couronne), puisqu’il se situe autour de la tête.

Nous pouvons remarquer que le choix d’adjectifs dénote une idée de grandeur – céleste, respectable, voire de sainteté, si l’on y joint auréole.

Dans ces trois exemples (6), (7) et (8), il est clair qu’un fort degré de sarcasme est introduit de la part de l’auteur. Finalement, on peut considérer que l’absurde est au service du comique et d’une idée dont l’auteur veut nous faire part.

Il existe quatre exemples dans la pièce où sont énumérés les entités ayant la forme N+chef ; le nom désigne en général une profession importante. Nous allons en citer un :

(9) (p. 24) LA VIEILLE : Tu aurais pu être Marin chef, ébéniste chef, Roi chef d’orchestre.

Tout d’abord, dans cette position, le mot chef désigne une personne qui exerce un commandement, une autorité ; qui a sous sa direction la responsabilité d’un service. Dans son emploi adjectival, il est en général relié au nom par un tiret, ou bien on l’utilise avec la préposition : N en chef. Pour revenir à notre exemple, remarquons ensuite qu’il n’y a aucune similitude entre un expert en navigation, un artisan travaillant les bois de qualité et un monarque. En outre, roi chef crée une sorte de pléonasme, puisque, nomalement, un roi n’est jamais officiellement soumis à un autre. Avec l’ajout de d’orchestre, qui, d’après la situation syntaxique du contexte précédent (marin chef – ébéniste chef), devrait fonctionner comme un complément du composé roi-chef, nous obtenons quelque chose d’innatendu



– le substantif chef d’orchestre. Disons que, dans cette phrase, le mot chef remplit deux fonctions.

Voici un autre exemple avec l’ajout d’un syntagme prépositionnel :

(10) (p. 23) LA VIEILLE : Tu es un homme, un soldat, un Maréchal des logis…

Les substantifs suivants sont en relation hiérarchique d’inclusion succéssive :

un maréchal des logis est un grade de sous-officier, hyponyme de soldat dans son sens premier – homme qui sert dans une armée, hyponyme de homme, être humain.

Le Vieux n’étant ni soldat, ni maréchal, ni maréchal des logis, on pourrait clore la discussion ici. Pourtant, d’après le contexte précédent, maréchal des logis a un tout autre sens dans la pièce, celui de concierge (de maréchal = une personne responsable, un chef, et logis = lieu qu’on habite). C’est ce qu’on apprend dans une remarque du Vieux (p. 16) : Je suis concierge, Maréchal des logis12. Donc, l’absurde provient non seulement des propositions fausses, mais aussi du retour-nement du sens des mots et de l’hésitation entre deux interprétations possibles.

Observons maintenant quelques symétries intéressantes dans l’exemple suivant :

(11) (p. 63) LA VIEILLE : Le matin, ils prennent leur petit déjeuner en avion, à midi, ils déjeunent en chemin de fer, le soir, ils dînent en paquebot. Ils dorment la nuit dans les camions qui roulent, roulent, roulent…

Nous avons visuellement classé ces similitudes : ces propositions sont for-mées en tenant compte des rapports paradigmatiques entre les éléments. A chaque fois, nous avons un complément temporel (parties de la journée, en gras), une action (dans trois exemples sur quatre, celle de manger, les mots et expressions utilisés correspondent aux parties de la journée), un complément de lieu (moyen de transport, souligné). L’absurde des phrases provient seulement de ce que la situation qu’elles décrivent est peu probable.

Le procédé de formation de l’exemple suivant est semblable :

(12) (p. 73) LE VIEUX : [...] j’ai voulu faire du sport…de l’alpinisme…on m’a tiré par les pieds pour me faire glisser…j’ai voulu monter des escaliers, on m’a pourri les marches […] J’ai voulu voyager, on m’a refusé le passeport…J’ai voulu traverser la rivière, on m’a coupé les ponts […] J’ai voulu franchir les Pyrénées, il n’y avait déjà plus de Pyrénées.

12 Alors on se rend compte du comique des paroles suivantes du Vieux, p.70 : dans la hiérarchie de votre armée, je ne suis qu’un simple Maréchal des logis.



La disposition paranoïaque du Vieux est exprimée de la manière suivante : le sujet je avec le verbe modal vouloir commence une proposition sur deux (en gras) ; dans quatre exemples sur cinq, elle est suivie d’une proposition au sujet mystérieux on, dont les actions sont l’élément qui nous intéresse dans l’analyse de l’absurde. Tirer par les pieds et refuser le passeport sont physiquement faisables, mais pourrir les marches est un processus naturel de décomposition et ne peut pas être fait par une personne. De plus, couper les ponts [derrière soi] fait partie d’une expression idiomatique abstraite qui, mise dans un contexte où est sollicité le sens concret d’un de ses éléments (par rapprochement associatif entre rivière et pont), crée un effet comique. Avec la disparition du massif montagneux de la dernière phrase (et l’omission du mystérieux sujet on), un lecteur-spectateur ne peut qu’attribuer toutes ses mésaventures du Vieux à la providence.

Dans l’exemple suivant, l’allusion ironique au proverbe : Si quelqu’un te lance une pierre, lance-lui du pain est développée de manière excessive :

(13) (p. 72) LE VIEUX : Je donnais un coup d’épingle, ils me frappaient à coups de massue, à coups de couteau, à coup de canon, ils me broyaient les os…13.

Nous avons ici aussi une sorte de gradation, commençant par le coup d’épin-gle, expression qui, au figuré, a le sens de petite offense malveillante qu’on inflige à quelqu’un. La suite de l’énumération devient concrète : il y a opposition entre la petite taille et le caractère quasi inoffensif d’une épingle et les armes blanches (massue, couteau) et l’arme à feu (canon). Il en va de même pour la comparaison entre la taille des armes elles-mêmes. Il nous semble que c’est avec les coups de canon que l’absurde s’instaure définitivement, même si nous sommes déjà en présence de l’absurde de la situation.

L’analyse des deux derniers exemples s’éloigne d’une autre manière de la méthode que nous nous sommes prescrite :

(14) (p. 42) LA VIEILLE : Docteur, docteur, j’ai des nausées, j’ai des bouffées, j’ai mal au coeur, j’ai des douleurs, je ne sens plus mes pieds, j’ai froid aux yeux, j’ai froid aux doigts, je souffre du foie, docteur, docteur !

Les différents maux de la Vieille sont pour la plupart concrets : avoir des douleurs, ne plus sentir ses pieds, souffrir du foie ; la nausée et le mal au coeur sont synonymes, les bouffées sont ou bien les bouffées de chaleur, une condition médicale, ou bien une manifestation soudaine et passagère d’un sentiment, ce qui est plutôt abstrait. Avoir froid aux yeux n’est pas une maladie, mais la déformation de l’expression ne pas avoir froid aux yeux – être courageux ; ainsi présentée

13 Remarquer l’existence du rythme dans l’exemple, ainsi que les rimes en [o] entre couteau et os. Pour les rimes, voir la page suivante.



dans un contexte absurde, l’expression pourrait vouloir dire que la Vieille souffre de manque de courage.

A notre avis, ce qui est aussi important dans cet exemple c’est le jeu avec le signifiant d’un signe linguistique sans tenir vraiment compte du signifié. Il ne s’agit plus alors d’une analyse lexicologique, mais de faits phonétiques et de la versification : nous pouvons remarquer la rime en [e] entre nausée, bouffée, pieds, en [œn] dans docteur, coeur, douleurs, en [wa] dans doigts, foie. De même pour le rythme : quatre syllabes dans la plupart des cas..

(15) (p. 45) LA VIEILLE : Pour préparer des crêpes de Chine ? Un oeuf de boeuf, une heure de beurre, du sucre gastrique…

Ici aussi, nous avons une ambiguïté du point de vue du sens : s’il s’agit d’une recette, pour faire des crêpes, il nous faut des oeufs, du beurre et du sucre, et nous sommes libres d’interpréter le reste en dehors de la méthode que nous nous sommes posée (rimes en [œf] et [œn]). Et pourtant, ce serait négliger qu’un crêpe de chine14 est une sorte de tissu, qu’un oeuf de boeuf rappelle peut-être un oeil de boeuf, sorte de petite fenêtre circulaire, et que le sucre gastrique rappelle le suc gastrique, liquide produit dans l’estomac.

En somme, un nombre éléments s’insère dans une certaine logique (champ associatif lié aux recettes), dont d’autres sont complètement exclus, ce qui ne les empêche pas de former des liens d’une autre nature (sonorité semblable).

3. ConclusionIl est évident que la démarche lexicologique à suivre ne suffit aucunement

à analyser, interpréter ou imaginer toues les significations possibles que nous offre une phrase absurde, et encore moins tout un texte absurde. Les conditions de vérité, le contexte, l’intertextualité et même la phonétique y jouent un rôle. Néanmoins, nous sommes d’avis qu’il s’agit d’une méthode indispensable que l’on doit combiner avec les autres pour obtenir des résultats satisfaisants.

Plus haut, nous avons cité Ouspenski dans l’affirmation que toute interpré-tation des textes absurdes se vaut – aucune n’est fausse, puisqu’ aucune ne peut être considérée comme juste. En conséquence, nous avons pris certaines libertés dans l’analyse des exemples avec la devise de retrouver une logique dans les énoncés, même s’il peut y en avoir plusieurs.

Avec cette tentative de jeter un peu de lumière sur ce qu’un texte absurde communique vraiment, nous sommes arrivés à la conclusion que, même si en théorie il existe un point de séparation évident entre l’univers actuel et les univers de fiction, nous ne pouvons nier que presque tous les univers de fiction existent justement pour nous faire part des enjeux de la réalité. C’est pourquoi Ionesco

14 Remarquer le changement du genre : une crêpe/un crêpe.



n’a jamais appelé son théâtre « théâtre de l’absurde », comme c’est le cas dans les manuels d’études littéraires, mais bien « théâtre de dérision ». Voilà la raison de la présence du comique, de l’ironie et du sarcasme dans sa pièce – loin de s’en étonner, le lecteur-spectateur s’y reconnaît au fur et à mesure que la pièce se développe et accepte d’être ridiculisé par l’auteur.

Nous désirons citer ici la didascalie finale des Chaises (p.87) : On entend pour la première fois les bruits humains de la foule invisible : ce sont des éclats de rire, des murmures, des « chut », des toussotements ironiques ; faibles au début, ces bruits vont grandissant ; puis, de nouveau, progressivement, s’affaiblissent. Tout cela doit durer assez longtemps pour que le public – le vrai et visible – s’en aille avec cette fin bien gravée dans l’esprit. Le rideau tombe très lentement. Par là, Ionesco anticipe la réaction du public et lui renvoie sa propre image. En effet, tout ce qui s’est produit dans la pièce de théâtre est à mettre en relation avec ce qui se passe ici et maintenant dans la vie du lecteur-spectateur.

LITTéRATURE

Ionesco, E., Les Chaises, Paris, Gallimard, 2007.Martin, R., Pour une logique du sens, Paris, PUF, 1992.Rastier, F., Sémantique interprétative, Paris, PUF, 1987.Поповић, М., Лексичка структура француског језика, Београд, Завод

за уџбенике, 2009.Успенски, Б., EGO LOQUENS. Језик и комуникациони простор, Нови

Сад, Академска књига, 2012.TLF : Trésor de la langue française informatisé, Paris, CNRS édition,

2004.



Милена Анђелић Универзитет у Београду – Филолошки факултет

ЛЕКСИКОГРАФСКИ ПРИСТУП У АНАЛИЗИ НЕКИХ ВИДОВА АПСУРДА У ЈОНЕСКОВИМ СТОЛИЦАМА

(Резиме)

У раду се представљају неки искази из Јонескове позоришне представе Столице. У пи-тању су реченице које садрже набрајање, понекад логично и постепено, а понекад неповезано, више или мање разноврсних ентитета. Анализирају се набројени лексички елементи семичком анализом, одређивањем лексичких односа међу речима или њихова лексичка поља, у циљу проналажења речи или израза који изазивају осећање апсурдности и неверицу код читаоца и гледаоца. Полази се од хипотезе да је лексиколошки приступ који се користи један од оних које је сам Јонеско користио у писању текста. Такође се додаје кратак коментар о намерама писца као адресанта и одбијању да „нормално” комуницира са читаоцем и гледаоцем.

Кључне речи: апсурд, комичност, комуникација, актуелна и виртуелна стварност, фиктивна стварност, књижевна фикција, семичка анализа, лексичко поље.

Примљено 1. јуна 2016, прихваћено за објављивање 30. јула 2016. године.



BIBLID: 0015–1807, 43 (2016), 1 (pp. 125–137) УДК 811.133.1’376.611:61

Милица МирићУниверзитет у Београду – Фармацеутски факултет [email protected]

ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ УЧЕНИХ СЛОЖЕНИЦА У ФРАНЦУСКОМ ЈЕЗИКУ:

ПРИМЕР БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА

Апстракт: Француски језик струке уопште, а посебно у области биомедицинских наука, карактерише значајно присуство лексичких јединица творених помоћу елемената из класичних језика. У раду се излаже преглед различитих теоријских приступа анализи учених сложеница и разматрају се њихове специфичности у односу на сложенице у општем француском језику. Учена композиција испитује се на корпусу из области биомедицинских наука са циљем утврђи-вања структуре учених сложеница, као и продуктивности, фреквентности и карактеристика њихових творбених елемената.

Кључне речи: учена композиција, француски језик струке, класични језици, биомеди-цинске науке.

1. УводКласични језици основа су медицинске терминологије, једног од нају-

падљивијих обележја језика у области биомедицинских наука. Историјске околности, али и лингвистичке карактеристике грчког и латинског језика узроковале су њихов велики утицај на формирање медицинске терминологије у француском језику1. У периоду настајања медицине као науке примат је имао грчки језик, да би ту улогу временом преузео латински, постајући у доба Ренесансе lingua franca не само у медицини већ и у науци уопште2. Нагла експанзија природних наука у XVIII веку створила је потребу за прецизним

1 Видети: Maria Teresa Cabré, Rosa Estopà & Jorge Vivaldi, “Use of Greek and Latin forms for term detection”, in Proceedings of Second International Conference on Language Resources and Evaluation, ed. M. Gavrilidou, G. Carayannis, S. Markantonatou, S. Piperidis, G. Stainhaouer, Athens, 3/2000, pp. 855–859; Catherine Degauquier, « Poétique contre peau éthique : le lexique des cosmétiques », Meta : journal des traducteurs / Meta : Translators’ Journal, 39 (3), 1994, pp. 465–470; Oscar E Nybakken, Greek and Latin in Scientific Terminology, Iowa State University Press, First Edition, 1959; Henri Van Hoof, « La traduction médico-pharmaceutique », Meta : journal des traducteurs / Meta : Translators’ Journal, 15 (2), 1970, pp. 95–109.

2 Pascaline Faure, « Des discours de la médecine multiples et variés à la langue médicale uni-que et universelle », ASp (en ligne), 58, 2010, http://asp.revues.org/1826 ; DOI : 10.4000/asp.1826, (pristupljeno: 5.4.2016).



именовањем новооткривених реалија, односно за настајањем номенклатура пре свега у области ботанике, хемије и медицине. Карактеристике творбених поступака класичних језика омогућавале су да се једном речју изрази више идеја3 и пружале су велике могућности комбиновања творбених елемената4. Махом романски, али и германски и словенски језици позајмљивали су терминологију која је често настајала у француском језику, а према норми коју су у Енциклопедији поставили Дидро и Даламбер5.

2. Теоријска разматрањаКомпозиција као поступак творбе речи сложен је феномен који је веома

дуго у фокусу истраживања бројних лингвиста. Међутим, многе недоумице још увек опстају, а једна од њих односи се на статус учених сложеница.

Композиција се најшире дефинише као поступак спајања слободних, у језику самосталних морфема у нову јединицу са јединственим и сталним означеником. Те аутономне лексичке јединице припадају француском језику и повезују се према његовим морфосинтаксичким правилима. Овакав тип композиције носи различите називе: composition proprement dite / ordinaire / non-savante / indigène / native6 или само composition. Међутим, у француском језику срећу се и лексичке јединице које у свој састав укључују елемен-те из класичних језика, а поступак њихове творбе назива се confixation / recomposition / composition savante / allogène, а данас најчешће composition néoclassique. Овај тип лексичких јединица карактеристичан је пре свега за језик струке, а нарочито за област биомедицинских наука7.

Још је Дарместетер спроводио истраживања оваквог типа лексичких јединица стојећи на становишту да оне настају у грчком језику служећи као модел за творбу одговарајућег облика у француском језику8. Бенвенист је, пак, сматрао да су те сложенице увек формиране у савременом француском језику, а да из грчког и латинског преузимају само материјалан облик. Учене сложенице оденуте у морфологију класичних језика добијају ново значење у француском језику јер именују новооткривене реалије које у време хеге-моније грчког и латинског језика нису постојале9. Посматрана синхронијс-

3 Louis Guilbert, La créativité lexicale, Paris, Librairie Larousse, 1975, p. 226.4 Jean-Charles Sournia, « Les phases évolutives du vocabulaire médical français », Meta :

journal des traducteurs / Meta : Translators’ Journal, 39 (4), 1994, p. 696.5 Florence Villoing & Fiammetta Namer, « Composition néoclassique en -logue et en -logiste

: les noms en -logue sont-ils encore des noms de spécialistes? », Verbum, XXXIV/2, 2012, p. 216.6 Називи composition indigène и composition native користе се да означе да творбени

елементи припадају савременом француском језику.7 Fiammetta Namer & Pierre Zweigenbaum, “Acquiring meaning for French medical termi-

nology: contribution of morphosemantics”, Studies in Health Technology and Informatics, 107 (1),.2004, p. 535; Maria Teresa Cabré, Rosa Estopà & Jorge Vivaldi, op. cit., p. 855.

8 Louis Guilbert, La créativité lexicale, p. 226.9 Emile Benveniste, Problèmes de linguistique générale, tome II, Paris, Gallimard, 1974,

pp.163–170.


Милица Мирић, Прилог проучавању учених сложеница у француском језику...

ки, творба термина овакве структуре заснована је на поновној мотивацији поступка композиције, те је говорник у стању да самостално формира нове сложенице користећи постојеће творбене елементе10.

Чињеница да у савременом француском језику саставни елементи уче-них сложеница не поседују аутономију изазива највише полемика у истра-живањима. Због њихове несамосталности и могућности заузимања позиције префикса и суфикса, поставља се питање да ли су ови творбени елементи заправо афикси. Самим тим потребно је разјаснити који се творбени поступак примењује приликом формирања ових лексичких јединица.

Грос11 тако заступа став да је учена композиција заправо прелазни вид творбе речи који се налази између деривације и композиције. Истина је да су творбени елементи синтаксички несамостални у савременом француском језику и да позиционо одговарају суфиксима и префиксима. Али, исто тако, ови елементи преносе одређено значење, те се могу сматрати „несамостал-ним лексичким јединицама“12, чиме се поступак њихове творбе приближава композицији.

Генеративистички приступ овом феномену, који је примењивао Гил-бер13, омогућава да се утврђивањем базних реченица у дубинској структури језика на основу којих настају ове лексичке јединице докаже да је на овом нивоу језика поступак творбе сложеница и учених сложеница идентичан. Ефикасност оваквог приступа лежи у томе што се творба учених сложеница може сагледати синхронијски без освртања на дијахронијски условљене морфолошке промене или етимологију и то утврђивањем синтаксичких веза творбених елемената. Према овом тумачењу, сложенице, а самим тим и учене сложенице, настају лексикализацијом самосталних реченичних елемената предикативне базне реченице. Резултат ових трансформација увек су именице или придеви.

Корбенова14, пак, афиксе и творбене елементе из класичних језика (на-зива их archéoconstituants) сврстава у категорију инфралексичких јединица (unités infralexicales) које су синтаксички несамосталне. Према Корбеновој разлике између афикса и творбених елемената из класичних језика засни-вају се на семантичком критеријуму, односно на њиховом значењу, као и на начину на који они учествују у стварању значења творених речи. Афикс је носилац инструкционог значења (sens instructionnel) тј. он сам по себи

10 Louis Guilbert, La créativité lexicale, p. 231.11 Gaston Gross, Les expressions figées en français, noms composés et autres locutions, Paris,

Ophrys, 1996, p. 30. 12 Ibid.13 Louis Guilbert, « Fondements lexicologiques du dictionnaire », Introduction au Grand La-

rousse de la langue française, Tome premier, Paris, Librairie Larousse, 1971, p. LVI; Louis Guilbert, La créativité lexicale, pp. 231–233.

14 Danielle Corbin, « Préfixes et suffixes : du sens aux catégories », Journal of French Language Studies, 11, 2001, pp. 43–44.



нема капацитет да упути на неку категорију појмова, већ модификује осно-ву којој се додаје и обликује значење лексичке јединице у чијем саставу се налази. Улога афикса јесте да твори форму и значење творене речи, али на специфичан начин тако што ће значењу основе дати одређена семантичка упутства (инструкције). Значење афикса јесте „сложен скуп карактеристика које се односе на поступак који је потребно спровести да би се идентифи-ковао референт творене речи“15. Суфикс -aie, на пример, нема сам по себи значење „засад”, већ само изведеница са овим суфиксом може да упути на различите врсте засада. Иако су и творбени елементи из класичних језика несамостални, они носе дескриптивно / референцијално значење (sens descriptif / référentiel) јер упућују на одређене појмовне категорије. Тако, на пример, morpho- упућује на појам облика, а -logie изучавања16. Уколико се прихвати дефиниција да композиција подразумева повезивање јединица које су носиоци дескриптивног значења17, онда се апсолутно може сматрати да учене сложенице настају овим поступком творбе речи.

Друга значајна особеност учене композиције везана је за однос детер-минације саставних елемената учених сложеница. Када саставни делови сложенице стоје у односу детерминације, њена база је одређени елемент (déterminé), а њен модификатор одредбени елемент (déterminant). Редослед déterminé – déterminant типичан је за савремени француски језик18. Међутим, однос детерминације саставних елемената учених сложеница је инверзан тј. творбени елементи из класичних језика налазе се у односу déterminant – déterminé.

myocarde.према.assurance-vielombalgie.према.essuie-mains

Према Корбеновој19 особина која чини основну разлику између компози-ције и учене композиције управо је тај след конституената, док је етимологија творбених елемената секундарна особина јер се грчки и латински елементи јављају само у односу déterminant – déterminé, док се они из савременог француског језика могу комбиновати на оба начина.

15 Danielle Corbin, « Préfixes et suffixes : du sens aux catégories »,.p..43.16 Danielle Corbin, « Décrire un affixe dans un dictionnaire », in Les formes du sens. Etudes

de linguistique française, médiévale et générale offertes à Robert Martin à l’occasion de ses 60 ans, éd. Georges Kleiber et Martin Riegel, Paris, 1997, pp. 80–81.

17 Georgette Dal, « A propos d'une idée reçue, ou de la prétendue irrégularité de la dérivation », Bulletin de Linguistique Appliquée et Générale, 2002, 27, p. 65.

18 Михаило Поповић, Лексичка структура француског језика: морфологија и семантика, Београд, Завод за уџбенике, 2009, стр. 80.

19 Danielle Corbin, “French (Indo-european: Romance)”, in Morphologie /Morphology. Ein internationales Handbuch zur Flexion und Wortbildung/An International Handbook on Inflection and Word-Formation, ed. G. Booij, Ch. Lehmann, J. Mugdan, S. Skopeteas, Berlin / New York, 2/2004, p. 1295.



Наредна карактеристика учене композиције односи се на употребу те-матских вокала -o- или -i- приликом повезивања творбених елемената. Ови вокали јављају се углавном онда када се први елемент сложенице завршава, а други почиње на консонант. Опште правило би гласило да порекло творбеног елемента утиче на одабир вокала: -o- се користи уколико елемент потиче из грчког језика (lipolyse, urologie), а -i- из латинског (carnivore). Међутим, анализе су показале да се, на пример, тематски вокал -о- среће приликом повезивања француских (physico-chimie) или латинских (cérébro-spinal) творбених елемената20.

Графички посматрано, спојено писање елемената учених сложеница указује на изузетно висок степен њихове повезаности. Сматра се да је употре-ба цртице ретка, а користи се најпре да би се избегло повезивање два вокала (chémo-attractant, lympho-oedème, radio-isotope), односно код сложеница чији су елементи у односу координације (vasculo-cérébral, cervico-vaginal)21.

Класично, данас већ застарело правило везано за творбу термина, нарочито у области медицине, гласило је да они морају бити етимолошки хомогени, односно творени искључиво од елемената из грчког или пак из латинског језика. Због тога су термини настали повезивањем елемената из различитих језика оштро критиковани и пејоративно названи хибридима (hybride, terme hybride)22. Овај назив користи се и данас, а односи се на сложенице које у своју структуру укључују не само комбинације грчких и латинских, већ и творбених елемената из француског (cancérologie) или енглеског језика (scanographie). Анализирајући језик у области аеронаутике Гилбер је закључио да су хибридне сложенице бројније и продуктивније од етимолошки хомогених23. Гази говори о значајном присуству хибрида у француском језику медицине24, што су потврдила и Геренова истраживања, који у свом раду наводи чак 249 хибридних сложеница које су у употреби у француском језику медицине25. Он је такође утврдио и да су хибриди врло фреквентни чак и у ситуацијама када имају етимолошки хомогене синониме. Сложенице настале комбиновањем грчких и латинских елемената у савре-меном француском језику уобичајене су, нормиране и присутне у великом

20 Florence Villoing & Fiammetta Namer, « Saxifrage et casse-pierre : quelles propriétés distinctives des mots composés VN et NV en français ? », in Morphologie und romanistische Sprachwissenschaf, Akten der gleichnamigen Sektion beim XXIX. Deutschen Romanistentag, ed..C. Kelling, J. Meinschaefer, K. Mutz, Saarbrücken, 2006, p. 178.

21 Rostislav Kocourek, La langue française de la technique et de la science : vers une linguis-tique de la langue savante, Wiesbaden, Brandstetter Verlag, 1991, p. 128.

22 Louis Guilbert, La créativité lexicale, p. 228.23 Ibid., p. 229.24 Joseph Ghazi, Vocabulaire du discours médical. Structure, fonctionnement, apprentissage,

Paris, Didier érudition, Collection Linguistique 16, 1985, p. 169.25 Serge Guérin, « Emploi des termes hybrides gréco-latins dans le langage médical », Meta :

journal des traducteurs / Meta : Translators’ Journal, 46 (1), pp. 9–10.



броју најчешће у језику струке, те их можда више не треба ни сматрати хибридима26.

3. Учене сложенице у области биомедицинских наукаУ раду је извршена анализа учених сложеница у француском језику

из области биомедицинских наука. Основу за ексцерпирање грађе чинили су текстови примарног научног дискурса и дискурса вулгаризације науке писани на француском језику из различитих научних дисциплина следећих области: кардиологије, онкологије, ендокринологије, имунологије, генетике, фармације и хемије27. Критеријуми за одабир лексичких јединица за анализу били су: (а) присуство бар једног елемента из класичних језика и (б) однос творбених елемената déterminant – déterminé. Тако је издвојено 272 учене сложенице које су подвргнуте анализи са циљем утврђивања њихових особе-ности, одређивања структурних типова и продуктивности и карактеристика творбених елемената.

Резултати су показали да сложенице у својој структури садрже највећи проценат елемената из грчког (84%), затим у много мањој мери из латинског (9%) и савременог француског језика (7%).

Анализа је потврдила тезу да одабир тематских вокала не зависи од порекла творбеног елемента учене сложенице, јер се у корпусу уочавају примери са елементима из латинског језика са вокалом -o- (cervico-vaginal, vasculo-cérébral), док се код конституената француског порекла могу срести -o-, -i- па чак и -a- (organogenèse, cancérigène, collagène).

Утврђено је и да се употреба цртице не јавља систематски и по јасно дефинисаним правилима. У корпусу су забележени многи примери термина који се паралелно јављају у облику са цртицом или без ње.

cardio-vasculaire и cardiovasculaireinsulino-résistance и insulinorésistancevaso-constriction и vasoconstrictionauto-immun и autoimmun

Код сложеница из корпуса чији саставни делови стоје у односу де-терминације установљени су следећи структурни типови: N+V (≈47,5%), Adj+N (≈27%) и N+N (≈25,5%)28. Све припадају категоријама именица или придева.

26 Jan Kortas, « Les hybrides lexicaux en français contemporain : délimitation du concept », Meta : journal des traducteurs / Meta : Translators’ Journal, 54 (3), pp. 537, 545.

27 Анализирана грађа представља део корпуса од око 3800 терминолошких јединца коришћеног за израду докторске дисертације Однос језика струке према општем језику на примеру француског језика у области здравства коју је аутор рада одбранила на Филолошком факултету Универзитета у Београду 2014. године.

28 N – именица; V – глагол; Adj – придев; ≈ – око.



Учене сложенице структурe N+V углавном припадају категорији име-ница. Од укупног броја учених сложеница најчешће се јављају сложенице различитих номиналних реализација (≈33%), а забележен је и велики број вербалних основа различите продуктивности: logue / logiste, pathie, gène, graphe / graphiste / gramme, scope / scopiste, mètre / métrie, phile / philie, phobe / phobie, phage / phagie, plastie, stasie / stase, culture, mane / manie, и trope29.

У овој групи сложеница занимљив налаз јесте да се основе logue и logiste паралелно користе приликом именовања стручњака, што доводи до постојања синонимних термина:

hématologue и hématologisteembryologue и embryologisteradiologue и radiologiste.

Податак да се основа logue чешће користи за именовање стручњака на-учних области са дугом традицијом, а да се основом logiste махом означавају стручњаци „млађих” научних дисциплина30 није могао да буде потврђен на основу анализе корпуса. Поред основе logiste, а највероватније по аналогији са њом, запажене су основе graphiste (échographiste) и scopiste (colposcopiste) којима се именују вршиоци радње. Глаголска основа pathie (souffrir) припада искључиво терминологији биомедицинских наука и служи именовању пато-лошког стања или обољења чије је порекло или место јављања означено но-миналним елементом: adénopathie, néphropathie, pneumopathie, rétinopathie. У француском језику здравствене струке срећу се сложенице носиоци основе pathie са другачијом семантичком вредношћу31. Оне су, наиме, директно позајмљене из других језика (на пример, термин homéopathie преузет је из немачког језика) и упућују на различите технике лечења. Овакве сложенице нису запажене у анализираном корпусу. Основа gène (engendrer) присутна је у различитим стручним и научним доменима, укључујући и област био-медицинских наука32. Она се и у савременом француском језику сматра врло продуктивном33, што потврђују примери сложеница из корпуса чији је номинални елемент из француског језика: allergène, cancérigène, collagène. Већина учених сложеница које носе ову основу требало би да припада категорији придева34, али се сви примери из корпуса јављају искључиво у функцији именице: androgène, antigène, pathogène, plasminogène и др..Од

29 У тексту рада основе ће бити навођене према опадајућој продуктивности.30 Jean Dubois & Françoise Dubois-Charlier, La dérivation suffixale en français, Paris, Nathan

université, série Linguistique, 1999, p. 183.31 Jean Dubois & Françoise Dubois-Charlier, op. cit., p. 74; Louis Guilbert, « Fondements

lexicologiques du dictionnaire », p. LXV.32 Jean Dubois, Françoise Dubois-Charlier, op. cit., pp. 289–290.33 Louis Guilbert, op. cit., p. LXIII.34 Ibid.



непродуктивних основа, значајни су налази за основу phile која у општем језику упућује на позитивну склоност ка нечему (cinéphile, нпр.), док је у језику медицине она најчешће патолошког карактера (hémophile). Занимљиво је и да глаголске основе mane / manie (припадају домену психопатологије) једине у савременом француском језику по значењу не одговарају глаголу већ придеву, односно именици: fou / folie. Глагол, наиме, постоји само у грчком језику, одакле ова основа води порекло.

Друго место по бројности у оквиру учених сложеница структуре N+V заузимају сложенице којима се исказује радња (≈13,5%). Све основе које су забележене (genèse, thérapie, ectomie, urie, lyse, rragie, rrhée, algie i opsie) припадају искључиво језику у области здравства и учествују у формирању сложеница којима се именују различити начини лечења или здравствени про-блеми. Номиналним елементом означени су органи или супстанце. Најпро-дуктивнија је основа genèse (naître) која производи именице женског рода из области биологије и медицине: adipogenèse, cancérogenèse, gamétogenèse, oncogenèse, spermatogenèse. Следећа по продуктивности јесте основа thérapie (traiter) која се издваја по томе што је њени први, номинални елемент нај-чешће из савременог француског језика: antibiothérapie, immunothérapie, insulinothérapie. За овом основом следи основа ectomie (enlever), а именице које је садрже упућују на хируршку интервенцију потпуне ампутације органа или неког дела тела: gastrectomie, hystérectomie, prostatectomie. Основа urie (uriner) среће се у саставу сложеница специфичног значења – патолошког присуства неке супстанце у мокраћи. Номинални елемент је назив супстан-це која се уобичајено не налази у мокраћи: albuminurie, hématurie. Остале забележене основе нису показале већу продуктивност, нити синтаксичке или семантичке особености.

Резултати анализе показали су и да се глаголске основе којима се име-нује искључиво вршилац радње могу сматрати непродуктивним, будући да забележене основе cide и fère учествују у корпусу са свега око 0,7%.

Учене сложенице номиналних основа структуре Adj+N јављају се у два подтипа, али им је заједничко то што је номинални елемент увек постпони-ран елементу са придевском вредношћу, као и то да је придевски елемент искључиво ученог облика, а номинални елемент може да буде било ученог облика било из савременог француског језика. Код првог подтипа среће се једино категорија именица чији придевски елемент указује на неки квали-тет. У корпусу се јавља већи број модификатора основа: allo (autre), haplo (simple), méso (médian), néo (nouveau), brady (lent), tachy (rapide), hétéro (autre), homo (même), macro (grand), micro (petit), mélano (noir), leuco (blanc). Неки од забележених примера су: bradycardie, homocystéine, mélanocortine, microtubule, néovaisseau. Оваква структура сложеница бележи се и у опш-тем француском језику, али је архаична јер сложеница одговара референ-тима који у данашње време не постоје (franc-bourgeois, нпр.), представља



позајмљеницу из енглеског језика или припада специфичним речницима (нпр., sage-femme). За разлику од сложеница у општем француском језику, учене сложенице ове структуре сматрају се мотивисаним и продуктивним. Код другог подтипа придевски елемент је број или указује на квантитет, а у корпусу су забележени: mono, uni, bi, quadri, penta, hepta, pluri, poly, multi и iso. Ове учене сложенице требало би чешће да припадају категорији приде-ва, што није случај са анализираним корпусом где су придеви заступљени у мањем броју (polycyclique, pluripotent, multidimensionnel), за разлику од именица (polyaddiction, polydactilie, polymorphisme, polykystose, polyarthrite, polydipsie). У савременом француском језику додавање творбеног елемен-та multi на именицу може да доведе до стварања придева ([personnalité].multiface, [canapé] multisiège, [centre] multisport, [huile] multigrade), али овакви примери нису присутни у корпусу. У овој подгрупи, нарочито у хемијској терминологији, често се срећу лексичке серије настале на основу исте номиналне основе, а смењивањем различитих бројева, што је забеле-жено и у корпусу: monovalent, bivalent, quadrivalent, pentavalent, héptavalent. Занимљиво је и присуство синонимних сложеница multicentrique и plurifocal, од којих је код прве сложенице номинални елемент преузет из француског језика, а код друге из енглеског језика са истим значењем.

И сложенице структуре N+N јављају се у два различита подтипа којима је заједничка особина учени облик првог елемента. Код првог подтипа сложе-ница ниједан творбени елемент нема синтаксичку аутономију у савременом француском језику. Због тога се са поступком композиције симултано одвија и поступак суфиксације који омогућава реализацију номинализације. Суфикс може бити нулти или -ie: adipocyte, myocarde, fibroblaste, cholestérolémie, thrombopénie. Према налазима у корпусу, ово је један од честих видова композиције у домену биомедицинских наука. Код другог подтипа други елемент припада савременом француском језику, те приликом номинали-зације не долази до суфиксације. Повезивање творбених елемената често се врши помоћу тематског вокала -o-, а редослед конституената обрнут је у односу на синтаксу француског језика. Анализа корпуса показала је да је поступак формирања учених сложеница ове структуре много продуктив-нији од претходног, а претпоставка је да је продуктивност резултат честог присуства творбеног елемента из француског језика. Неки од примера су: biochimie, cytosquelette, lipoprotéine, neurobiologie, phospholipide, lipotoxicité, glycorégulation, histocompatibilité и др.

Коначно, у корпусу су забележене и сложенице чији елементи стоје у односу координације, а припадају категоријама именица и, чешће, придева. Према литературним подацима35 који су потврђени и анализом корпуса, овакве сложенице се врло често јављају у језику медицине. Именицама се

35 Louis Guilbert, « Fondements lexicologiques du dictionnaire », p. LXXX.



означавају делови тела или болести: naso-pharynx, gastro-entérite. Придеви, који су у корпусу заступљенији, односе се такође на делове тела, али и на процесе или супстанце. Адјективизација се спроводи тако што се придевски суфикс додаје на други елемент сложенице и на тај начин врши истовреме-ну трансформацију оба њена елемента. Неки од примера су: buccodentaire, thoraco-abdominal, abdomino-pelvien, neuro-sensoriel, lipo-protéique. Утврђено је и да след елемената сложенице не указује на то да неки од њих преузима улогу базе јер се њихов редослед може променити без промене значења (gastro-oesophagien и oesophagogastrique; cérébrovasculaire и vasculo-cérébral). Резултати анализе показују да се на овај начин именују и научне дисциплине и то тако што се повезују називи двају наука које су раније пос-тојале независно једна од друге. Први елемент сложенице је скраћени назив једне од наука, а други, који није скраћен, врши функцију базе сложенице: neurobiologie (neurologie+biologie) или uro-oncologie (urologie+oncologie).

4. ЗакључакУчена композиција веома је продуктиван поступак творбе речи не само у

француском језику у области биомедицинских наука, већ и у многим другим научним областима, а данас и у општем француском језику.

Учене сложенице непосредно су мотивисане па их говорници данас осећају као део морфолошког и лексичког система општег француског је-зика. Речи као што су bibliothèque или photographie, на пример, налазе се у свакодневној употреби, а говорници их не осећају као учене, иако оне то по својој структури јесу. Растуће интересовање нестручњака за многе научне области довело је до ширења научних знања путем медија, а последично и до упознавања широког круга читалаца и слушалаца са терминологијама бројних стручних области. Због тога су многи творбени елементи, од којих су неки забележени и у анализираном корпусу, временом стекли аутономију у савременом француском језику: thérapie, genèse, algie, manie, lyse. Данас се у француском језику бележе бројни неологизми који садрже елементе из класичних језика, веома често у комбинацији са елементима из француског или енглеског језика. О томе сведоче и речи које су последњих година увр- штене у речнике француског језика: islamophobie, publivore, grainothèque, microblog, crudivore, entomophagie и друге.

Концизна форма, пун семантички садржај и међународна препознатљи-вост36 сматрају се веома значајним особинама термина које се могу постићи управо помоћу творбених елемената из класичних језика, што им и данас обезбеђује значајно место у језику струке и науке. Грчки и латински језик оставили су у наслеђе изузетно велики број творбених елемената чиме је

36 Упоредити: cardiopathie (фр.) cardiopatia (итал.) cardiopatía (шп.) cardiopathy (енгл.) Kardiopathie (нем.), kardiopatija (срп.).



омогућено да свака наука приликом именовања новооткривених реалија изврши одабир оних који ће у највећој мери задовољити њихове потребе.


Benveniste, Emile, Problèmes de linguistique générale, tome II, Paris, Gallimard, 1974.

Cabré, Maria Teresa, Estopà, Rosa & Vivaldi, Jorge, “Use of Greek and Latin forms for term detection”, in Proceedings of Second International Conference on Language Resources and Evaluation, ed. M. Gavrilidou, G. Carayannis, S. Markantonatou, S. Piperidis, G. Stainhaouer, Athens, 3/2000, pp. 855–859.

Corbin, Danielle, “French (Indo-european: Romance)”, in Morphologie /Morphology. Ein internationales Handbuch zur Flexion und Wortbildung/An International Handbook on Inflection and Word-Formation, ed. G. Booij, Ch. Le-hmann, J. Mugdan, S. Skopeteas, Berlin / New York, 2/2004, pp. 1285–1299.

Corbin, Danielle, « Préfixes et suffixes : du sens aux catégories », Journal of French Language Studies, 11, 2001, pp. 41–69.

Corbin, Danielle, « Décrire un affixe dans un dictionnaire », in Les formes du sens. Etudes de linguistique française, médiévale et générale offertes à Robert Martin à l’occasion de ses 60 ans, éd. Georges Kleiber et Martin Riegel, Paris, 1997, pp. 79–94..

Dal, Georgette, « A propos d’une idée reçue, ou de la prétendue irrégularité de la dérivation », Bulletin de Linguistique Appliquée et Générale, 27, 2002, pp. 57–73.

Degauquier, Catherine, « Poétique contre peau éthique : le lexique des cosmétiques », Meta : journal des traducteurs / Meta : Translators’ Journal, 39 (3), 1994, pp. 465–470.

Dubois, Jean & Dubois-Charlier, Françoise, La dérivation suffixale en fran-çais, Paris, Nathan université, série Linguistique, 1999.

Faure, Pascaline, « Des discours de la médecine multiples et variés à la lan-gue médicale unique et universelle », ASp (en ligne), 58, 2010, http://asp.revues.org/1826 ; DOI : 10.4000/asp.1826, (pristupljeno: 5.4.2016).

Ghazi, Joseph, Vocabulaire du discours médical. Structure, fonctionnement, apprentissage, Paris, Didier érudition, Collection Linguistique 16, 1985.

Gross, Gaston, Les expressions figées en français, noms composés et autres locutions, Paris, Ophrys, 1996.

Guérin, Serge, « Emploi des termes hybrides gréco-latins dans le langage médical », Meta : journal des traducteurs / Meta : Translators’ Journal, 46 (1), pp. 7–15.

Guilbert, Louis, La créativité lexicale, Paris, Librairie Larousse, 1975.



Guilbert, Louis, « Fondements lexicologiques du dictionnaire », Introduc-tion au Grand Larousse de la langue française, tome premier, Paris, Librairie Larousse, 1971, pp. IX–LXXXI.

Kocourek, Rostislav, La langue française de la technique et de la science : vers une linguistique de la langue savante, Wiesbaden, Brandstetter Verlag, 1991.

Kortas, Jan, « Les hybrides lexicaux en français contemporain : délimitation du concept », Meta : journal des traducteurs / Meta : Translators’ Journal, 54 (3), pp. 533–550.

Namer, Fiammetta & Zweigenbaum, Pierre, “Acquiring meaning for French medical terminology: contribution of morphosemantics”, Studies in Health Tech-nology and Informatics, 107 (1),.2004, pp. 535–539.

Nybakken, Oscar E, Greek and Latin in Scientific Terminology, Iowa State University Press, First Edition, 1959.

Поповић, Михаило, Лексичка структура француског језика: морфоло-гија и семантика, Београд, Завод за уџбенике, 2009.

Sournia, Jean-Charles, « Les phases évolutives du vocabulaire médical français », Meta : journal des traducteurs / Meta : Translators’ Journal, 39 (4), 1994, pp. 692–700.

Van Hoof, Henri, « La traduction médico-pharmaceutique », Meta : journal des traducteurs / Meta : Translators’ Journal, 15 (2), 1970, pp. 95–109.

Villoing, Florence & Namer, Fiammetta, « Composition néoclassique en -logue et en -logiste : les noms en -logue sont-ils encore des noms de spécialis-tes? », Verbum, XXXIV/2, 2012, pp. 213–231.

Villoing, Florence & Namer, Fiammetta, « Saxifrage et casse-pierre : quelles propriétés distinctives des mots composés VN et NV en français ? », in Morphologie und romanistische Sprachwissenschaf, Akten der gleichnamigen Sektion beim XXIX. Deutschen Romanistentag, ed..C. Kelling, J. Meinschaefer, K. Mutz, Saarbrücken, 2006, pp. 177–197.



Milica Mirić Université de Belgrade – Faculté de Pharmacologie

CONTRIBUTION À L’éTUDE DES COMPOSéS NéOCLASSIQUES EN FRANÇAIS : L’EXEMPLE DES SCIENCES BIOMéDICALES

(Résumé)

Le français de spécialité, notamment dans le domaine des sciences biomédicales, se caractérise par une présence importante d’unités lexicales construites à partir d’éléments grecs et latins. Le présent article propose un aperçu de différentes approches théoriques d’étude des composés néoclassiques, ainsi qu’une analyse de leurs spécificités par rapport aux composés en français général. Une étude sur le corpus du domaine biomédical a été effectuée afin d’identifier la structure morphosyntaxique des composés néoclassiques et d’analyser la productivité, la fréquence et les propriétés de leurs composants.

Mots-clés : composition néoclassique, français de spécialité, langues classiques, sciences biomédicales.




BIBLID: 0015–1807, 43 (2016), 1 (pp. 139–150) УДК 81’38[:2=111

Ивана КнежевићУниверзитет у Београду – Православни богословски факултет[email protected]

ЕМОЦИОНАЛНО И ЕКСПРЕСИВНО У НАУЧНОМ ИЗРАЗУ ТЕОЛОШКИХ РАДОВА

НА ЕНГЛЕСКОМ ЈЕЗИКУ

Апстракт: Специфичност научног стила теолошких радова проистиче из специфичне методолигије богословља и карактера богословског познања у односу на логичко-епистемо-лошку природу сазнања у другим научним областима. Емоционално-експресивна обојеност једна је од формативних карактеристика теолошког израза. Овим радом настојали смо да сагледамо дате специфичне карактеристике научног стила теологије и потврдимо их на емпиријском материјалу савременог енглеског језика.

Кључне речи: теолингвистика, савремени енглески језик, функционална стилистика, научни стил, језик и стил теолошких дисциплина.

Научни стил је поред књижевноуметничког функционалног стила један од најбоље истражених до сада. Не постоји јединствен и општеприхваћен термин за означавање научног функционалног стила, о чему сведочи и пос-тојање читавог низа синонима (језик науке, стил научне литературе, језик научно-техничке литературе, језик научне комуникације, научни стил, стил научне прозе, итд.), а постоје и несугласице око питања одређеног места дате појаве у систему функционалних стилова савременог језика. Ипак, овај функционални стил на основу чињеница можемо издвојити и изучавати као јединствену и другачију појаву, насупрот другим функционалним постси- стемима језика, и издвојити његове основне стилске црте или стилистичке доминанте које су израз типичних и стандардних карактеристика и опште су за сваки научни текст. Најопштије црте научног стила, које проистичу из апстрактности и строге логичности мишљења, између осталог јесу јед-нозначност, скривена емоционалност, безличност, објективност излагања, висока стандардизованост и др. Наравно, уопштеност и апстрактност не искључује извесну експресивност и сликовитост, а степен експресивности и емоционалности зависиће од жанра, теме, форме и ситуације општења (комуникације), индивидуалности аутора, гране науке и других фактора.1

1 М. Н. Кожина, Стилистика русского языка, Москва, Просвещение, 1983, стр. 164–167.



Стил научних радова из домена теологије разликује се у великој мери од научног стила других области науке, али са њима има и додирних тачака и сличности. Ова специфичност научног стила теолошких радова проис-тиче из специфичне методологије богословља и карактера богословског познања у односу на логичко-епистемолошку природу сазнања у другим научним областима. Теологија задире и у домен вредносних оријентација сваког појединца – члана одређене конфесионалне заједнице, па је на плану језичког израза она далеко отворенија и приступачнија разумевању много већег броја реципијената него што је то случај са другим научним дисцип-линама. Стваралаштво сваког теолога нужно изражава учење Цркве, и тако није индивидуалне већ еклисијалне природе и своју пуноћу добија тек у црквеној заједници. Оваква усмереност теологије захтева и одговарајући стил изражавања. Међутим, научност излагања не сме бити нарушена чињеницом да је информација која се презентује често намењена широком кругу прималаца. Теолошка научна излагања често имају за циљ да примаоца увере у истинитост и важност поруке и тако на њега утичу и интелектуално и емоционално и волитивно. Из тих разлога у теолошком научном стилу неретко се примењују и нека емоционално-експресивна средства деловања, што стил научног израза додатно диференцира од стила радова осталих об-ласти науке. Ова својства односе се на текстове не само научно-популарног подстила већ и преостала два, строго научног и научно-уџбеничког подстила. До данас се мало пажње поклањало експресивности теолошког израза.2 Чињеница да је емоционално-експресивна обојеност једна од формативних карактеристика теолошког израза, указује на нужност детаљне анализе стила теолошких научних радова. У даљем излагању настојаћемо да изложимо дате специфичне карактеристике научног стила теологије и потврдимо их на емпиријском материјалу савременог енглеског језика.

Анализа је извршена на репрезентативном корпусу научних радова истакнутих аутора који су стварали или стварају на енглеском језику. Радови су ради боље прегледности и анализе подељени у три поменута подстила научног стила, а према критеријуму степена стручности. У случајевима где постоји превод датих радова на српски језик, били смо у прилици и да компаративном анализом укажемо на постојеће разлике и/или сличности ова два језика, посебно с обзирома на то што низ аутора3 примећује високи степен сликовитости научне прозе енглеског језика, односно већи број сти-листичких поступака, што не мора бити својствено научној прози других језика, због чега се тражи извесна обазривост преводиоца.

Експресивност научног израза присутна је и у теолошким радовима строго научног подстила, а узрок томе је сам специфични предмет истра-

2 К. Кончаревић, Поглед у теолингвистику, Београд, Јасен, 2015, стр. 196–200.3 И. В. Арнолд, Л. И. Борисова, В. И. Хайруллин, Н. Комиссаров; наведено према: http://

bibliofond.ru/view.aspx?id=14204


Ивана Кнежевић, Емоционално и експресивно у научном изразу теолошких радова...

живања и методологија теологије као науке. Сваки теолог је истовремено индивидуални истраживач, али је и припадник Цркве. Он у својим радовима не износи своје лично мишљење и став. Штавише, он не само делом већ и својим животом сведочи истину и изражава учење цркве. Он није само посматрач и бележник чињеница и сазнања, објективан и одвојен, затворен у свом научном свету. Он је истовремено и лично присутан и одговоран за свој рад и дело. Он се обраћа не само, у мањем или већем степену, (не)стручној читалачкој публици, већ пре свега заједници верујућих, својим ближњима. Стога његово излагање мора бити и разумљиво и пријемчиво, што, с друге стране, не сме утицати на научност излагања. Теолог треба да настоји да у свом раду пренесе ваљано засновану и изложену информацију, чиме на читаоца утиче првенствено интелектуално. Међутим, свестан своје важне улоге у сведочењу истине и учења Цркве у односу према рецепијенту њего-вог излагања, он на њега тежи да делује и емоционално и волитивно. Аутор теолог настоји не само да информише, већ и да пробуди интересовање за дато питање. Он може да тежи да изазове одређене реакције и пробуди емоције код читаоца. Може да износи своју субјективну оцену, улази у полемичку расправу са другим научницима, па и са самим собом и читаоцем, а са про-мишљеним циљем. У ту сврху може користити различита језичка средства којима се остварује изражајност израза, као што су прилози за количину, заменице, емоционално-експресивни придеви, суперлативи, и разне уводне и друге речи и конструкције, стилске фигуре којима се постиже сликовитост изражавања, питања, и сл. Нешто ређе у научним радовима, првенствено оним који припадају научно-популарном подстилу, налазимо и елементе разговорне лексике, колоквијалних фраза и израза, које у научни текст уносе извесно освежење и живо(тно)ст.

Анализом корпуса научних радова строго научног подстила на енглес-ком језику издвојили смо неке примере. Тако у делу Of Water and the Spirit употребом прилога интензификатора аутор као да убеђује читаоца, потврђује истинитост онога што је изложио:

It is indeed the only way to a fuller understanding of Baptism.4 But the obvious importance they had for the early Church […] clearly

indicate that in the eyes of the Church this preparation is an integral part of the baptismal liturgy.5

Употребу прилога налазимо у поменутом раду и у примеру:Finally, having ceased to feed Christian piety, Baptism obviously has lost

its power to shape our Christian worldview, i.e. our basic attitudes, motivations and decisions.6

4 A. Schmemann, Of Water and the Spirit, New York, St Vladimir’s Seminary Press, 1974, стр. 8.

5 Исто, стр. 16.6 Исто, стр. 9.



Или:It is, to be sure, still accepted by all as a self-evident necessity.7 У одговарајућем преводу на српском језику Изабрана литургичка дела:

Увод у литургичко богословље: Водом и духом стоји:Наравно, оно се још увек прихвата као неопходност која не изазива

сумњу.8 Пример на енглеском језику који ћемо сада навести није типичан за

строги стил научног излагања, већ више за неформалан говор:And it is this fuller understanding of the fundamental mystery of the Christian

faith and Christian life that, more than anything, we badly need today. У преводу на српски она је чак изостављена како текст не би изгубио

на својој озбиљности и ауторитативности: Управо то потпуно схватање основне тајне хришћанске вере и

хришћанског живота нужно је за сваког од нас.Наравно, оваква стилска неутрализација, па и еквиваленција, имају

својих недостатака и ограничења, посебно у случајевима када је посезање за стилски изражајним средством од стране аутора мотивисано или/и је део индивидуалног научног израза. О разликама у енглеској научној прози 19. и 20. века, а о проблемима субјективности и објективности, као и елементима разговорног стила (chatty style) писала је Разинкина.9

У раду The Byzantine Legacy in the Orthodox Church аутор често употребљава прилог of course чиме повезује изнесене идеје, потврђује сопствено излагање и убеђује читаоца:

All this was, of course, later taken up at length by other polemicists.10 A short dialogue is entirely devoted to the Christian doctrine of the Eucharist,

which, of course, was difficult for Moslems to understand.11 It is, of course, refuted by Theodore in a series of arguments which reflect

actual conversatons on a popular level...12 On the other hand, it can be asked whether, in some instances, such Byzantine

interpretations of Islam doctrine as the alleged belief in the spherical shape of God or the leech as the origin of man, did not, in fact, come from some forms of

7 Исто, стр. 8.8 А. Шмеман, Изабрана литургичка дела: Увод у литургичко богословље: Водом и духом,

Шибеник, Истина, 2007, стр. 148.9 Н. М. Разинкина, Стилистика англи йского научного текста, Москва, УРСС, 2005,

стр. 169. 10 J. Meyendorff, The Byzantine Legacy in the Orthodox Church, New York, St Vladimir’s

Seminary Press, 1982, p. 97.11 Исто, стр. 97. 12 Исто, стр. 98.



popular Arab religion – distinct, of course, from orthodox Islam – which were known to the Byzantine.13

У истом раду налазимо и следеће прилоге:The real author here is obviously Abu-Qurra, and, as a matter of fact, the

Dialog is also found in some manuscripts under his name, without any mention of John of Damascus.14

Одговарајући еквивалент налазимо и у преводу на српски Византијско наслеђе у Православној цркви:

Прави писац је очигледно Абу-Кура, а Разговоре, у ствари, можемо наћи и потписане његовим именом, без било каквог помена Јована Дамаскина.15

Наводимо још неке примере:This text clearly reflects a state of mind which was predominant at the court

of Constantinople in the years which preceded iconoclastic decree of 726.16 Или:Islam, rather surprisingly, is treated as a Christian heresy and bears the

number 101 in the printed edition...17 У еквивалентном преводу на српски језик стоји: Ислам се, прилично изненађујуће, третира као хришћанска јерес и под

бројем 101 налази се у штампаном издању књиге...18 Аутор претходно поменутог рада (The Byzantine Legacy in the Or-

thodox Church) придевима, посебно формом суперлатива интензивира експресивност излагања, и директно и отворено износи свој суд:

The knowledge of oral Arab traditions, sometimes more ancient than Islam, displayed by John and by other Byzantine polemicists is perhaps one of the most interesting aspects of the type of literature which we are studying.19

Еквивалентан превод на српски језик гласи:Јованово, и многих других византијских полемичара, познавање арапске

усмене традиције, која је понекад и старија од ислама, можда је једно од најзанимљивијих гледишта о литератури коју проучавамо, јер у исто време показује случајан и површан карактер познавања ислама.20

И у следећем примеру аутор непосредно износи свој суд, без образла-гања и поткрепљивања доказима:

13 Исто, стр. 101.14 Исто, стр. 93.15 Ј. Мајендорф, Византијско наслеђе у Православној цркви, Краљево, Епархијски управни

одбор Епархије жичке, 2006, стр.121.16 J. Meyendorff, нав. дело, стр. 107.17 Исто, стр. 92.18 J. Мајендорф, нав. дело, стр. 120.19 J. Meyendorff, нав. дело, стр. 94.20 J. Мајендорф, нав. дело, стр. 123.



The document is interesting in more than one respect.21 Међутим, у преводу на српски, придев interesting (интересантан) у

оригиналу замењен је придевом важан, који више приличи строго научном излагању, наиме:

Документ је важан из два разлога.22 Ипак, нешто даље стоји:And here is an interesting passage concerning the veneration of the cross

and the icons…23 Док превод гласи: Даље следи занимљив одељак који се односи на поштовање Крста и

икона...24 У делу The New Testament налазимо и пример колоквијалног израза,

односно сложенице. Ову сложеницу не бележe речници Collins и Encarta па се може сматрати и кованицом:

And was it absolutely necessary or merely beneficial, a nice-to-have extra? (стp. 120).

Мада несвојствене строго научном стилу, стилске фигуре се ипак чешће могу срести у радовима друштвених наука, а њихова употреба и учесталост узроковане су и индивидуалним стилом самог научника. У анализираном научном раду The New Testament осећа се виши степен „естетског“, односно виши степен сликовитости, изражајности и пластичности, а строгост и штурост израза свакако није својствена стилу датог аутора. Б. Тошовић, на пример, у функционалним стиловима разликује: естетско као продукт, које се односи на све функционалне стилове; и естетско као активност, односно емоционално одражавање стварности, естетска спознаја која настаје на бази естетског осећања, педставља емоционалну реакцију на вањску појаву, и као таква не може бити типично обележје научног стила, већ је доминанта уметничких текстова.25 Међутим, за стил поменутог рада, The New Testa-ment може се рећи да поседује и естетско као активност. Издвајамо неке од примера сликовитог и метафоричног начина изражавања:

After Paul’s death his Gentile followers were left without root or anchor.26 One can even say that these same “stories” were actually woven from the

prophets’ personalities and lives.27

21 J. Meyendorff, нав. дело, стр. 105.22 J. Мајендорф. нав. дело, стр. 135.23 J. Meyendorff, нав. дело, стр. 107.24 J. Мајендорф, нав. дело, стр. 137.25 Б. Тошовић, Функционални стилови, Београд, Београдска књига, 2002, стр. 13–14.26 P. N. Tarazi, The New Testament: An Introduction, New York, St Vladimir’s Seminary Press,

1999, p. 114.27 Исто, стр. 127–128.



Аутор користи и метафору опасног и неизвесног путовања (мисије или подухвата):28

Still, one does not embark on an impossible mission. One needs to have some realistic hope of success before investing an immense effort in such a grandiose undertaking.29

За стил научно-уџбеничких радова карактеристичан је виши степен објективности, па тиме и ређа употреба емоционалне лексике и осталих језичких средстава којима се износи субјективни став аутора. Информације које се износе су опште познате и широко прихваћене међу стручњацима дате научне области. Аутори најчешће имају за циљ да информишу јасно, тачно, објективно, без полемике око истинитости или ваљаности одређених идеја, као што је то случај у строго научним радовима. Међутим, ово није правило.

У уџбеницима на енглеском запажамо извесну слободу или неформал-ност којом аутор уџбеника општи са рецепијентом. Тако у The Cambridge Companion to St Paul бележимо коментаре аутора у загради и у узвичној форми реченице, или пак само узвичник у загради као субјективни и не-уобичајени коментар аутора. Тиме аутор емоционално учествује у свом излагању, настоји да и читаоцу скрене пажњу на изузетност информације до које је дошао или да експлицитно покаже свој став и емоционални однос према датој теми, нпр.:

From a different perspective, the debate is whether Paul’s turning his back on his ‘Judaism’ (Gal. 1:13-14) was only (!) his conversion from one Jewish sect to another.30

А parallel with initiation into the cults of dying and rising gods, typically celebrating the renewal of spring (Easter!), immediately suggested itself.31

Аутор често отворено додаје и свој коментар коме следи знак узвика:Paul reacted with a fierce counter-attack in his philippic to the Galatians

(much too polemical to be labelled as an apology!) and in Philippians 3 (a chapter that cannot be dated with certainty).32

Запажа се да је савременој енглеској научној прози својствен „дија-лошки” карактер изражен честим обраћањем читаоцу помоћу заменице you, yourself, we, заповедног начина, као и помоћу питања упућених читаоцу уз употребу поменутих заменица. Ово захтева додатну опрезност преводиоца, уколико ова појава није карактеристична за језик на који се изворни текст

28 Опширније о метафори у научном језику видети: D. Klikovac, Jezik i moć: Ogledi iz sociolingvistike i stilistike. Beograd, XX vek, 2008, str. 125–127.

29 P. N. Tarazi, нав. дело, стр. 122.30 J. D. G. Dunn, (The Cambridge Companion to) St Paul, Cambridge, Cambridge University

Press, 2003, p. 12. 31 Исто, стр. 7.32 Исто, стр. 29.



преводи. У тим случајевима саветује се да преводилац у том случају изврши прагматичну адаптацију оригиналног текста, и то нпр., избегавањем директ-ног обраћања изостављањем поменутих језичких средстава (којима се аутор директно обраћа читаоцу), употребом безличних израза, и сл.33

Сликовито и метафорично изражавање налазимо у следећим приме- рима:

The Jewish talk of divine Wisdom’s descent to earth (as in Sir.24:8-12 and Enoch 42) is best seen not as the broken fragment of some complete, earlier myth, but as the sort of building block out of which later myth was constructed.34

Без обзира на виши степен објективности израза, аутори уџбеника ипак могу настојати да емотивно и волитивно делују на читаоца у жељи да му приближе материју и заинтересују га за одређени проблем. Употреба ових средстава ма колико диктирана захтевима и ограничењима уџбеника, биће и одраз личног ауторског печата.

Научно-популарни подстил, с друге стране, будући да се налази на граници научног стила, поприма у извесној мери и карактеристике других функционалних стилова. Оно што га посебно диференцира од у основи строгог и сувог стила научних радова јесте и виши степен експресивности и изражајност. Аутори популарних научних радова из области теологије имају један додатни и специфичан задатак у односу на ауторе истих радова неких других области науке. Наравно, и ови радови имају сврху да информишу аудиторијум, али на једноставан и њима прихватљив начин. Аутори стога настоје да унесу живост, подстакну ментални апарат, заинтересују читаоца и придобију његову пажњу. С друге стране, ови радови су често блиски неким радовима (жанровима) религијског стила (као нпр., проповед), када аутор жели да на свог читаоца, најчешће верника, делује не само интелектуално већ и на његова осећања, па и вољу. Из тог разлога за стил ових радова је у већој мери карактеристична како посебна употреба стилских фигура, тако и употреба разговорних, и емоционалних лексичко-фразеолошких и синтаксичких средстава. Оцене се често износе отворено, директно, непот-крепљене објективним доказима, и уз помоћ разних изражајних средстава датог језика.

Издвојићемо пре свега оне примере експресивно-емоционалне марки-раности текста који се осетно разликују од овакве маркираности текстова строго научног и научно-уџбеничког подстила, што овом подстилу даје посебан печат међу радовима осталих поменутих подстилова. Наиме, у радо-вима научно-популарног подстила неће бити оне маркираности прилозима, придевима и сл. које имамо у научно-уџбеничким и строго научним радо-вима. Тако у раду „How to Read the Bible” аутор помоћу придева отворено

33 Наведено према: http://bibliofond.ru/ view.aspx?id=14204.34 J. D. G. Dunn, нав. дело, стр. 8–9.



износи свој лични став, личну критику која није поткрепљена било каквим доказима или образложењима:

This joint statement, signed by the delegates of both traditions, forms an excellent summary of the Orthodox view: “The Scriptures constitute a coherent whole.

У наредној реченици имамо колоквијалну, неформалну фразу која није карактеристична за суви тон строго научних радова:

The trouble is that most of us are better at talking than at listening. Аутор као да разговара са читаоцем и обраћа му се императивом (Sup-

pose); потом јасно каже да износи своје субјективно мишљење (изразом:.in my view):

Suppose, for example, that it could be proved that the Fourth Gospel was not actually written by Saint John the beloved disciple of Christ – in my view, there are in fact strong reasons for continuing to accept John’s authorship – yet, even so, this would not alter the fact that we regard the Fourth Gospel as Scripture.

Следе примери метафоре слојевитости земље (структуре слојева земље):

But, by exploring the use made of the Old Testament in the Church lectionary, we can discover layer upon layer of meanings that are far from obvious at first sight.

Као и метафоричног изражавања: But there is gold in the patristic texts, if only we have the persistence and

imagination to discover it. Или поређења:We are like someone launching out in a tiny boat across a limitless ocean.

But, however great the journey, we can embark on it today, at this very hour, in this very moment.

У делу Living Prayer експресивност и сликовитост изражавања очиг-ледна је у следећим примерима:

Therefore to set out deliberately to confront the living God is a dread adventure: every meeting with God is, in a certain sense, a last judgment.35

In a sense of course this is true; but something very much more far-reaching is being forgotten when such statements are made: it is that prayer is a dangerous adventure and that we cannot enter upon it without risk.36

When we consider ourselves without the fragrant background of God’s presence, sins and virtues become small and somewhat irrelevant matters.37

Узвичном реченицом аутор уноси личне емоције:

35 А. Bloom, Living Prayer, Springfield, IL, Templegate Publishers, 1966, p. 9.36 Исто, стр. 9.37 Исто, стр. 11.



How strange it would be to imagine, for example, that when the Son becomes man and prays to his Father and acts in obedience to Him, it is all an illusion with no reality in fact, a sort of divine presentation played before the world with no reason or truth for it at all!

ЗакључакОбично се сматра да су друштвене науке више склоне емоционалном

излагању него што је то случај са егзактним. „Излажење” из оквира строго дефинисаног научног стила утолико је учесталије уколико су подстилови, тј. жанрови научих радова више удаљени од централног, језгреног строго научног подстила.

Најсуздржанији тон у научним радовима уопште имају дела строго научног подстила (описни научни радови и чланци, уџбеничка литература, информативни чланци и неки други жанрови). Међутим, спроведеном анализом закључили смо да ово у теолошким строго научним радовима неретко није случај. Будући да теолог није само научник већ и проповедник, поборник и представник заједнице верних, његов научни рад не своди се на суво преношење научних сазнања, чињеница и претпоставки. Он жели да читаоцу приближи и објасни то сазнање, да га убеди, да га разоружа и остави без контрааргумента. Он мора да/и жели да га придобије не за своје лично, већ за учење Цркве. Он је свестан не само своје обавезе као научника да информише, већ, и што је много важније, своје обавезе и одговорности да духовно просвети, да осветли непознање онога што је суштина живота, па тако користи сва расположива средства језика која ће помоћи том циљу.

С друге стране, примарна намера аутора уџбеника да прецизно, јасно пренесе информације, утиче и на веома ретку употребу језичких средстава које би нарушиле објективност излагања. У уџбеницима на енглеском језику, ипак, примећен је нешто виши степен субјективности.

Насупрот томе, емоционалношћу и експресијом посебно се одликују радови научно-популарног подстила, који, будући на граници научног стила, добијају особине других функционалних стилова. Они најчешће немају за циљ да остваре само информативну функцију, већ да изазову одређене реакције код читалаца, и обраћају се и интелектуалном и емотивном плану. Честа употреба стилских фигура, разговорних и емоционалних језичких средстава последица је настојања аутора да субјективно, отворено и директно наступи према читаоцу.

Поред припадности одређеном подстилу научног стила, на стилске карактеристике научног излагања утиче свакако и индивидуалност аутора, као и специфичан предмет истраживања и методологија теологије као науке.




Klikovac, D., Jezik i moć: Ogledi iz sociolingvistike i stilistike, Beograd, XX vek, 2008.

Кожина, М. Н., Стилистика русского языка, Москва, Просвещение, 1983.

Кончаревић, К., Поглед у теолингвистику, Београд, Јасен, 2015. Разинкина Н. М. Стилистика англи йского научного текста, Москва,

УРСС, 2005. Тошовић, Б., Функционални стилови, Београд, Београдска књига,

2002. http://bibliofond.ru/ view.aspx?id=14204

СЕКУНДАРНИ ИЗВОРИ (ЛЕКСИКОГРАФСКИ ИЗВОРИ И РЕЧНИЦИ)

Collins English Dictionary, Glasgow, HarperCollins Publishers, 1991.Microsoft Encarta World English Dictionary, енглеско-енглески речник

у електронској верзији.

ИЗВОРИ

Bloom, Anthony, Living Prayer, Springfield, IL, Templegate Publishers, 1966.

Dunn, James D. G., (The Cambridge Companion to) St Paul, Cambridge, Cambridge University Press, 2003.

Meyendorff, John, The Byzantine Legacy in the Orthodox Church, New York, St Vladimir’s Seminary Press, 1982.

Schmemann, Alexander, Of Water and the Spirit, New York, St Vladimir’s Seminary Press, 1974.

Tarazi, Paul Nadim, The New Testament: An Introduction, New York, St Vladimir’s Seminary Press, 1999.

Ware, Kalistos. How to Read the Bible. [http://www.oca.org/Docs.asp?ID=180&SID=2]

Мајендорф, Јован, Византијско наслеђе у Православној цркви, Краљево, Епархијски управни одбор Епархије жичке, 2006.

Шмеман, Александар, Изабрана литургичка дела: Увод у литургичко богословље: Водом и духом, Шибеник, Истина, 2007.



Ivana Knežević University of Belgrade – Orthodox Theological Faculty

EMOTIONAL AND EXPRESSIVE MARKEDNESS IN SCIENTIFIC STYLE OF THEOLOGICAL WORKS IN ENGLISH LANGUAGE

(Summary)

The specificity of scientific style of theological works stems from the specific methodology of theology and from the theological character of knowledge in comparison to the logical-epistemologi-cal nature of knowledge of other scientific fields. Emotional and expressive markedness is one of the formative characteristics of theological expression. This essay is the attempt to comprehend the specific characteristics of the scientific style of theology and confirm them on the empirical material of the modern English language.

Keywords: Theolinguistics, lunctional linguistics, modern English language, scientific style, language and style of theological disciplines.

Примљено 4. априла 2016, прихваћено за објављивање 30. јула 2016. године.


ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ – COMPTES RENDUS

ОД СЕНКЕ КАНОНА ДО ПРАВА СУНЦА: МОДЕРНИЗАМ КАО ПОЛИСИСТЕМ

Биљана Дојчиновић: Право сунца – другачији модернизми, Нови Сад, Академска књига, 2015, 168 стр.1

Монографија Право сунца – другачији модернизми проф. др Биљане Дојчино-вић у издању Академске књиге један је од плодова научног пројекта Књиженство, теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године, као и искуства предавачке праксе на курсевима о модернизму у Београду и шире. Иако замишљена као практично приручно штиво намењено пре свега студентима, ова својеврсна компаративистичка „шетња кроз модернизам као светски феномен” (стр. 11) од изузетног је општег значаја за реконцептуализацију феномена књижевног модернизма и преиспитивање пригрљених теоријских оквира, парадигми и појмова као што су центар/периферија/полупериферија, хиперканон, противканон и канон у сенци, балканизам, otherness. Студија такође представља подстицајан пример дија-лошког читања у ком са „канонизованим” делима „велике” књижевности пуноправно стоје често неправедно запостављени наслови „малих” култура.

Поред Увода у којем излаже теоријске темеље анализе и стимулативног За-кључка којим поентира да је појму модернизма потребан „проток” (стр. 146), а не нормативна петрификација, ауторка материју излаже у тринаест поглавља (веома речитих и често поетских наслова, нпр., „Места за којима се жуди”, „Кретање у некретању”, „Софи међу зидовима”) суптилно и вишеслојно међусобно повезаних попут какве мреже, пригодне метафоре за основну ауторкину намеру: представљање модернизма као „сложене структуре чији сви чиниоци завређују једнаку пажњу”; да би показала како су ти чиниоци географски разноврсне тачке „са сличним особинама, али и карактеристикама које су локалне” (стр. 9), ауторка у корпусу компаративног приступа највише пажње посвећује поређењу Џојсовог Портрета уметника у мла-дости и Излета на пучину Вирџиније Вулф са романом Нове Јелене Димитријевић, аутобиографским записима Међу зидовима Милице Јанковић и новелом Дневник госпођице Софи кинеске ауторке Динг Линг.

Ауторка, међутим, студију отпочиње смелом али ништа мање оправданом ком-парацијом теме „епифаније” код Џојсовог Стивена Дедалуса и у аутобиографским записима Пети Смит, показујући тиме отвореност за тековине савремених студија културе. У наредним поглављима објашњава недостатке теорија полупериферије (Валерстин) или тријадне поделе канона према Дејвиду Дамрошу, те појмова балка-низам или другост, којима је заједничка опасна есенцијализација, створена „квазиа-утономношћу” термина, која води маргинализацији, те подређивању. Идеја другости, подвлачи ауторка, истицањем разлика заборавља на сличности и размену, стога она придев други замењује придевом другачији. С друге стране, израелски теоретичар Итамар Евен-Зохар нуди теорију полисистема, коју ауторка усваја као упориште свог

1 Приказ је написан у оквиру пројекта Књиженство, теорија и историја женске књижев-ности на српском језику до 1915. године (бр. 178029) који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.



приступа, а чија је заслуга укидање бинарних опозиција, елитистичке хијерархије и погледа на периферију као пасивног реципијента утицаја центра.

Ауторка затим подсећа на динамичност књижевног канона и константну потребу његовог ревидирања: док се Џејмс Џојс и Вирџинија Вулф данас налазе у „центру”, то никако није био случај у њиховој епохи, када су се борили са теретом жанровске традиције и родним стегама. Насупрот њима стоји Ребека Вест, за живота слављена, а затим неправедно скрајнута, те жалосна чињеница да њен роман Повратак ратника, прича о пострауматским последицама рата из женске визуре, није постао део високог модернизма. Ауторка подвлачи и штетност „селективних” интерпретација: тако је роман Нове Јелене Димитријевић, по свим тематским и наратолошким одликама достојан представник високог „локалног” модернизма, дуго критици био занимљив само са антрополошке тачке гледишта.

Које се то сличности, које представљају начела поетике модернизма, могу уочити у наведеним делима? На тематском плану слика се комплексност субјекта потресеног великим историјским превирањима, чијој су слојевитој свести прокрчили пут Фројд и Ибзен. Препознатљиви мотиви и теме су места за којима се жуди (у про-сторном или фигуративном смислу), распукла огледала као симбол расцепљености, представљање друге стране, то јест „сенке” осећања, кошмари из којих се помаља потиснуто несвесно, болест као метафора „неутаживе жудње”. Реч је о образовним романима, насталим у сличном историјском тренутку великих преображаја, али са видном разликом у родној димензији. Ова разлика може се уочити на примеру формативног читања женских ликова код којих је, за разлику од Дедалуса, приметан изостанак системског образовања које би пружило могућност наткриљеног дис-танцираног погледа, као и у чињеници да женски ликови окончавају трагично, док мушки упркос свему преживљавају. Насупрот удаји и, уопште, „женској судбини” по обрасцу Џејн Ејр, ауторка, пре него што ће минуциозно анализирати Нове или Излет на пучину, наводи Жути тапет Шарлоте Перкинс Гилмен и Буђење Кејт Шо-пен који, иако се завршавају лудилом или смрћу, стоје као весници побуне „нових” жена против скучености у затвореном, друштвено наметнутом простору. Те „Норе” свакако се и разликују – док се на Западу боре за економску независност и право гласа, „нове” из пера Јелене Димитријевић покушавају да се ослободе покривача. Но овај расцеп жеља и реалности, последица, између осталог, историјског тренутка, има и своју „мушку” страну, те ауторка, поред свеприсутног Џојса и Вулфове, веома прецизно и занимљиво анализира теме маскулинитета кроз Џејмсовог Гилберта Осмонда или Мурад-Џемала и Ибрахима Хасан-беја Јелене Димитријевић. На плану наративно-стилских поступака, прозу свих разматраних модернистичких аутора и ауторки одликује фрагментарни израз, недореченост и отвореност; испитивању свести до крајњих дубина доприноси поигравање фокализацијом, која осцилира из-међу свезнајућег приповедача и интроспекције постигнуте афективним убрзавањем, унутрашњим монолозима, слободним индиректним говором или употребом првог лица у интимистичким формама писма.

Поред „епифанијски” оригиналних и занимљивих поређења, квалитету књиге, овенчане наградом „Анђелка Милић”, доприноси научно јасан и прецизан, а истов-ремено живописан и надахнут израз. Надасве, као што је својевремено пертинентно предложила употребу термина „течно писмо” уместо „женског писма”, ауторка овде предлаже занимљиве појмове дубоке трансгресије (стања ликова, група ликова или



читаве културе који се, попут хибридних идентитета, налазе на разини измичући простој историјској или геополитичкој класификацији) или помног саосећања.

Осим што представља вредан универзитетски уџбеник који јасно и занимљиво предочава поетику модерниз(а)ма кроз конкретне примере и пружа драгоцену тео-ријско-интерпретативну подлогу будућим истраживањима, књига нас подсећа да, као што Ребеки Вест треба вратити високу позицију у пантеону модернизма, наша балканска култура чува многа скрајнута блага којима је куцнуо час откопавања. Овај час десио се двадесетих година прошлог века на западном плану, док, примећује ауторка, „списатељке из ‘малих књижевности’ и даље тешко добијају признање за обрте и иновације које су извеле у својим културама” (стр. 31). Мишљења смо да је ова студија настала у правом тренутку и на правом месту, у „малој” култури којој управо позиција аутсајдера истовремено пружа и позицију „изузетности, истакну-тости и место са ког је могуће посматрати шта се збива” (стр. 91), што резултира смелим, поткованим и садржајним дијалогом са разноврсним теоријама пониклим у „већим” културама.

Жељка Јанковић



ОСПОРАВАЊЕ ПСИХОАНАЛИТИЧКОГ ПРИСТУПА КЊИЖЕВНОСТИ

Žil Delez, Hladno i okrutno. Predstavljanje Zaher-Mazoha, prev. Milica Rašić, Beograd, Fedon, 2015, 129 стр.

Књига француског филозофа Жила Делеза Хладно и окрутно. Представљање Захер-Мазоха, објављена 1967. године, уз француски превод романсиране аутобиогра-фије Леополда фон Захер-Мазоха Венера у крзну, припада првом раздобљу у развој-ном току Делезове мисли која ће пронаћи своје основно одредиште у супротстављању психоанализи и новој теорији жеље, схваћене не више као знак неког мањка, него као позитивна и конструктивна снага. Из те теорије произаћи ће оно што ће касније бити названо „ризомским” писмом. То прво раздобље обухвата не само радове из области филозофије (Емпиризам и субјективност, 1953, Ниче и филозофија, 1962,.Кантова критичка филозофија, 1963, Бергсонизам, 1966, Спиноза и проблем израза, 1969, Логика смисла, 1969), у којима Делез настоји да на другачији начин постави горуће проблеме, него и радове из области књижевности која је у његовом делу увек присутна упоредо са филозофијом и оспораваном психоанализом. Тако он испитује „знакове” у Прустовом роману У трагању за изгубљеним временом (Пруст и знаци, 1964), „представља” Захер-Мазоха (Хладно и окрутно), или пак у оквиру својих фи-лозофских разматрања расправља о делима Луиса Керола, Пјера Клосовског, Мишела Турнијеа, Скота Фицџералда, Емила Золе (Логика смисла, 1969). Друго радобље је у знаку сарадње са психоаналитичарем Феликсом Гатаријем, чији су резултат дела Анти-Едип: капитализам и схизофренија (1972), Кафка (1975), Хиљаду равни (1980) и нови појмови попут „ризома” и „детериторијализације”. На критику психоанализе надовезује се критика капитализма.

Делез не жели да покаже, као Фројд и његови следбеници, да су велики умет-ници и књижевници болесници, нити да у њиховим делима одгонета знаке који указују на душевне поремећаје, него да истакне њихову исцелитељску функцију, у складу са Ничеовом мишљу да су уметници и филозофи „лекари цивилизације”. Тако је Леополд фон Захер-Мазох, кога жели да извуче из таме заборава, велики „симптоматолог” по коме је добила име једна од давнина постојећа перверзија пре свега зато што је показао оригиналну слику њених симптома, повезујући мазохис-тичко понашање са положајем етничких мањина и улогом жене у друштву, тако да се мазохизам појављује као „чин отпора”. Чином отпора може се сматрати и сама Делезова књига у којој он одбацује фројдовска тумачења Захер-Мазоховог дела, посматрајући га у корелацији са делом маркиза де Сада по коме је добила име друга, супротна перверзија, садизам.

Књига Хладно и окрутно. Представљање Захер-Мазоха садржи Предговор и 11 поглавља. У предговору Делез укратко представља Захер-Мазохов живот и рад, осврћући се на роман Венера у крзну, да би истакао судбину овога писца која је „двоструко неправедна”, пре свега зато што је „његово дело пало у заборав у исто време када је његово име ушло у употребу коју је задржало до данас”,1 а затим, још више, зато што он служи само као допуна Саду”: „Исувише брзо се просуђује да је

1 Hladno i okrutno, стр. 11.



довољно преокренути знакове, обрнути нагоне, мислити ово велико јединство, да бисмо добили Мазоха пошавши од Сада”.2

Ову неправду Делез жели да исправи у наредних 11 поглавља. Пошто је у основи предрасуде о постојању садо-мазохистичког јединства клиничко расуђивање, Делез своју полазну тачку поставља изван клинике, у књижевност у оквиру које су ове перверзије и добиле име, испитујући упоредо дела ова два писца, али стављајући у први план значењско и естетско богатство Захер-Мазоховог израза.

У првом поглављу, „Сад, Мазох и њихов језик”, показује да су ова два писца „велики антрополози, попут оних антрополога који умеју да у своје дело уграде читаво једно схватање човека, културе и природе”, а такође и „велики уметници” који „знају да читав један нови језик извуку из нових форми, да га створе из нових начина осећања и мишљења”.3 Али, док код Сада „постоје спинозизам и доказни ум, код Мазоха постоје платонизам и дијалектичка имагинација”.4 У другом поглављу, „Улога описа”, Делез показује како из те две различите функције, Садове доказне и Мазохове дијалектичке, произлази велика разлика у односу према описима. У Садо-вом делу описи су везани за дубље доказивање иако задржавају извесну независност и сами по себи су провокативни, док се код Захер-Мазоха опсценост и провокативност своде на претње, огласе и уговоре. Код Сада је реч о негирању, уништавању света, код Захер-Мазоха о бекству из тога света посредством сна. Из тога логично следи пи-тање: „У којој су мери Сад и Мазох комплементарни?”, које Делез поставља у трећем поглављу, указујући на проблематичност Фројдових аргумената у корист јединства садо-мазохизма, који не узимају у обзир специфичности типова сексуалног пона-шања. У четвртом поглављу, „Мазох и три жене”, Делез показује да су јунакињама Захер-Мазоха заједнички „богати и мишићави облици, охол карактер, заповедничка воља, извесна окрутност чак и у нежности или наивности”.5 „Било да је принцеза или сељанка, било да носи хермелин или бунду од јагњеће коже, то је увек жена у крзну, са бичем, жена која од мушкарца прави свог роба; она је истовремено моја творевина и истинска сарматкиња”,6 наводи Делез Мазохове речи да би затим констатовао да се испод те привидне једноличности наслућују три типа која одговарају различитим сликама мајке: паганска жена, хетера или афродита која уноси неред али уме да воли, садисткиња која мучи али то често чини због свог инфериорног положаја и жена која обједињује окрутно и осећајно, а која представља мазохистички идеал. Садов јунак пак позива на суштинску хладноћу и безосећајност. У петом поглављу, „Отац и мајка”, аутор разматра улогу оца у односу на поменуто тројство, полазећи од идеје да се мазохиста поставља на место оца чија је улога у садизму доминантна и да жели да се дочепа мушке моћи, док су предмет шестог поглавља „Мазохови романескни елементи”. Први елемент је естетски, љубав свој извор налази у уметничком делу и неизвесности ишчекивања, насупрот Саду чији јунаци нису љубитељи уметности а њихови подухвати лишени су неизвесности. Други елемент је правни и развија се кроз модел уговора и потчињавања, што Сад одбацује. У седмом поглављу, „Закон, хумор и иронија”, Делез издваја два вида класичне слике закона, иронију и хумор,

2 Исто. 3 Исто, стр. 14–15. 4 Исто, стр. 20. 5 Исто, стр. 43. 6 Исто.



да би показао њихово преокретање у модерној свести, откривајући нови хумор и псеудопокоравање закону код Захер-Мазоха, а нову иронију и преокретање закона код Сада. У осмом поглављу, „Од уговора до ритуала”, разматрају се односи уговора и закона у Мазоховим романима и пребацивање закона на оралну мајку, које пред-ставља инцест, као и сличност са оцем и улога осећања кривице у мазохизму. Ту закон излази из уговора али нас баца у ритуале, односно примена очинског закона уговором се ставља у мајчине руке, чиме се читав закон мења. У деветом поглављу, „Психоанализа”, Делез се осврће на две концепције садо-мазохизма које су се једна за другом појавиле код Фројда, ону по којој је мазохизам изведен из садизма кроз преокрет, а у изворишту садизма је агресивност сексуалних нагона, и ону по којој је квалитативно двојство постало двојство инстинката живота и смрти, Ероса и Танатоса, да би се у десетом поглављу задржао на овом другом („Шта је инстинкт смрти?”), а у једанаестом потврдио да је мазохизам тријумф ега кроз хумор, а садизам тријумф суперега кроз иронију („Садистички суперего и мазохистички его”).

Ова разматрања воде Делеза закључку супротном Фројдовом схватању да је граница између садизма и мазохизма порозна: у питању су две појаве које се не могу протумачити просто као опозиције које остварују јединство супротности, па да се стога и не може говорити о садо-мазохизму: „Укратко, због трансформистичких предрасуда јединство садо-мазохизма разматрамо као нешто што се разуме само по себи. Оно што смо хтели да покажемо јесте да се овде, можда, задовољавамо одвећ грубим, лоше разлученим појмовима. Да би се обезбедило јединство садизма и мазохизма користе се два поступка. С једне стране, са етиолошког становишта, осакаћујемо садизам и мазохизам, одсецамо им неке саставне делове како бисмо направили довољно велики пролаз од једног до другог (тако је суперего, суштин-ски саставни део садизма, представљен као тачка у којој се садизам преокреће у мазохизам; исто се дешава са егом, суштинским саставним делом мазохизма). С друге стране, са симптоматолошког становишта, разматрамо грубе синдроме, не-јасне аналогне учинке, мутна поклапања, као доказе садо-мазохистичког ентитета („извесни” мазохизам садисте, „исвесни” садизам мазохисте). [...] Веровање у садо-мазохистичко јединство не почива на чисто психоаналитичкој аргументацији, већ на префројдовској традицији сачињеној од пренагљених изједначавања и лоших генетистичких тумачења, док се психоанализа, истина, задовољава тиме да их начини што уверљивијим, уместо да их доведе у питање”.7

Разлике између садизма и мазохизма које Делез уочава испитујући Захер-Ма-зохове и Садове текстове, уједно указују и на разлике у књижевним поступцима ова два писца. Захер-Мазох представља посебан свет чији се однос са Садовим светом не може посматрати у домену комплементарности.

Јелена Новаковић

7 Исто, стр. 123–124.



Kaleta, Petr, Tajemné etnikum z Krymu: osudy příslušníků karaimské emigrace do meziválečného

Československa, Praha: Koniasch Latin Press, 2015, 423 стр.

Најновија монографија чешког историчара и слависте Петра Калете доноси нам занимљиве информације о мало познатом сегменту историје заједнице Караи-ма. Ова етно-религијска скупина је вековима живела у Руској империји, а затим је, попут десетина других етничких група, почетком двадесетих година 20. века била приморана да напусти своју домовину и крене у потрагу за новом, у политички стабилнијим европским и прекоокеанским земљама. Широј научној јавности доне-давно није било познато да је међу тим земљама била и Чехословачка, односно да је са таласом емиграције из Русије у тадашњу Чехословачку републику пристигло и неколико десетина особа караимског порекла. Ова чињеница расветљена је након најновијих истраживања чешких и европских (у првом реду пољских и литванских) архивских извора које је спровео Петр Калета.

Караимско верско учење, које је уткано у основу етничког идентитета заједни-це, настало је у оквиру јудаизма у 8. веку на територији данашњег Ирака. Караими одбацују јеврејску усмену теолошку традицију (Талмуд), и у опозицији су у односу на тзв. рабински јудаизам. Аутохтони језик Караима припада турској језичкој поро-дици, а полуострво Крим сматрају својом отаџбином, која за њих има свето значење. Публикација Петра Калете пружа читаоцима основне податке о караимском верском покрету, њиховој историји и језику, о заједници која је у великом делу европских земаља, па чак и у онима у којима и данас постоји (Украјина, Пољска, Литванија), обавијена велом тајни и предрасуда. Истовремено, у књизи аутор приказује како је на ту заједницу утицао Први светски рат, односно грађански рат у Русији, и при-ближава нам судбине Караима који су касније живели у Чехословачкој републици. Аутор, искусни проучавалац историје народа средње и источне Европе, жели да истакне како су се караимски емигранти релативно брзо навикли на услове у новом окружењу, успели да стекну образовање и задовољавајући друштвени статус, те да опстану у Чехословачкој, нарочито у периоду нацистичке окупације.

Основу структуре монографије чине три велика поглавља, која би се врло лако могла посматрати и као засебне студије, упркос ненарушеној тематској сукцесив-ности.

У уводном поглављу под називом „Караими и караимско учење” представљени су основни проблеми историје и језика Караима, као и анализа интересовања чешке научне средине за караимска питања. На неколико десетина страна аутор у овом поглављу уводи читаоце у ширу теолошку перспективу – најпре им нуди основне информације о пореклу и особеностима караимске вере, укључујући на разумљив начин објашњене специфичне теолошке термине, затим о њеној експанзији међу средњовековним турским становништвом Крима, које је касније мигрирало у друге делове Украјине, Пољску, Литванију.

Друго поглавље носи назив „Емиграција из Русије и живот под немачком оку-пацијом” и посвећено је развоју Караима и њиховог положаја у царској Русији, а



уопштено узев и историји источноевропских караимских заједница од распада Златне хорде до краја Другог светског рата. Велика пажња у овом поглављу усмерена је на проблематику караимске емиграције у европским земљама, првенствено у Чехо- словачкој. Излагање о судбинама чехословачких Караима обогаћено је студиозном анализом живота караимског хахама (верског вође) Сераје Шапшала (1873–1961), који се поред теологије бавио и филологијом, историјом и етнографијом. Након бројних студијских и пословних боравака широм Европе и Азије, налазио се дуго на челу караимске духовне заједнице у Русији и Пољској. Захваљујући свом умећу и положају помогао је у спашавању живота многих Караима на просторима који су били окупирани од стране Немаца издајући им потврде о нејеврејском пореклу.

Треће поглавље је најобимнији и, по ауторовим речима, централни део књиге. Садржи биографије Караима, и чланова њихових ужих породица, који су између два светска рата дошли у Чехословачку. На њих су Чеси и Словаци гледали као на Русе, тј. део руске емиграције, будући да су се ретко јавно изјашњавали по питању свог порекла, осим својим најближим пријатељима. Из тог разлога проучавање ове заједнице представља тежак задатак и изазов за истраживача. Утолико је и већи успех аутора овог дела, а нарочито када се узме у обзир да се судбине појединаца бележе не само као материјал за употпуњавање документације једног историчара, већ са собом носе и немерљиву људску вредност. Свака прича је илустрована обиљем оригинал-них фотографија, разгледница, репродукција слика, мапа и других докумената, чији је списак дат на крају књиге. Последње стране публикације такође доносе списак извора и литературе који може бити од велике користи у даљим караимолошким истраживањима. Исто тако, доста корисних података ће у овом делу наћи особе које се баве руском емиграцијом након бољшевичке револуције.

Монографија представља оригиналан и важан допринос друштвеним наукама свеукупно гледано, будући да се у истраживању преплићу методологија и сазнања од интереса за различите друштвене дисциплине: историју, регионалистику, социо- лингвистику, теологију, студије миграција. Петр Калета на одговарајући и суверен начин комбинује теоријске и емпиријске податке, као и макро и микро поступке у истраживању, тежећи готово холистичком приступу одабраној тематици. Књига је стога повремено изразито фактографска и детаљна, што је посве разумљиво, јер аутор-истраживач жели да читаоцу открије што више о теми која је до овог тренутка била веома штуро обрађивана.

Рад је значајан и из еколингвистичке перспективе, скреће пажњу читалачкој јавности на ситуацију у којој се аутохтони караимски језик данас налази. Један је од најугроженијих језика Европе, њиме говори тек неколико десетина припадника етније која броји око 1500–2000 особа и у којој је дошло до замене језика, тј. караимски је међу члановима заједнице замењен руским, литванским, пољским, татарским.

Способност Петра Калете да вешто барата литературом и осталим изворима информација, чији је списак веома богат и на разним европским језицима, на високом је нивоу. Ту своју вештину и добру оријентацију у тематици коју проучава П. Калета користи да поткрепи своје резултате и закључке. Критички приступа како својим интерпретацијама, тако и анализама других аутора. Тако, на пример, реагује на научно неосноване, а самим тим и мало веродостојне, тврдње чешког историчара Данијела Пућика (Daniel Putík) о уделу украјинских Караима у ликвидацији Јевреја у Луцку



или учешћу преко половине хиљаде кримских Караима у нацистичким оружаним снагама током Другог светског рата. На овај начин, Петр Калета успева не само да представи и упореди податке које износи, већ и да понуди своје виђење и одговор на питање, засноване на доступним и провереним информацијама.

Из свих горе наведених разлога, представљена монографија под називом „Тајанствена етничка група с Крима. Судбине припадника караимске емиграције у Чехословачкој између два светска рата” добродошла је у библиотеку сваког истражи-вача заинтересованог за проблематику међуетничких односа у Средњој и Источној Европи током прве половине прошлог столећа.

Далибор Соколовић


ХРОНИКА – CHRONIQUE

COLLOQUE INTERNATIONAL : Le symbolisme en son temps et aujourd’hui

2–3 octobre 2015

Le colloque international sur le thème « Le symbolisme en son temps et aujourd’hui » a été organisé à l’occasion des 160 ans de la naissance du poète belge émile Verhaeren par l’Association de coopération culturelle Serbie-France et la Faculté de Philologie de l’Université de Belgrade, avec le soutien de Wallonie-Bruxelles International. Le colloque, qui a eu lieu les 2 et 3 octobre à la Faculté de Philologie de l’Université de Belgrade, a été ouvert par Son Excellence M. Léo D’Aes, ambassadeur de Belgique en Serbie.

Une quarantaine de chercheurs de différents pays de l’Europe (Serbie, Belgique, France, Italie, Bulgarie, Bosnie et Herzégovine) se sont réunis pour montrer l’importance de Verhaeren, influencé par le symbolisme, dans le cadre des littératures belge et européennes, mais aussi l’importance du symbolisme en tant que mouvement littéraire et procédé artistique. Ont été étudiés également le rôle que le symbolisme a joué au moment de son apparition dans la seconde moitié du XIXe siècle, ainsi que son héritage au XXe siècle et le message qu’il a laissé à la postérité. Les communications en français ou en serbe portaient sur les différents aspects de la création symboliste : l’œuvre d’émile Verhaeren, sa réception dans les pays balkaniques, les thèmes et les procédés poétiques des symbolistes, le symbolisme dans les arts plastiques, ainsi que le symbolisme et son héritage dans différents pays de l’Europe et du monde.

Le symbolisme belge était à l’honneur, et les chercheurs se sont penchés notamment sur les différents aspects de l’œuvre de Verhaeren. Paul Aron (Univer-sité libre de Bruxelles) s’est intéressé à la collaboration de Verhaeren à la revue L’Art moderne, un des principaux organes de l’innovation artistique à Bruxelles (« Emile Verhaeren et la revue L’Art moderne »), alors que Jean-Pierre Bertrand (Université de Liège) a analysé les poèmes en prose de Verhaeren, insistant sur la modernité de ces textes, récemment publiés pour la première fois en un seul volume (« Verhaeren et le laboratoire de la prose »). Jelena Novaković (Université de Belgrade) a étudié « La réception d’Emile Verhaeren dans le milieu littéraire serbe », à travers les traductions, les textes analytiques et critiques, et les diverses références et traces implicites ou explicites dans les œuvres des auteurs serbes. Les contes de Verhaeren ont été abordés par Bertrand Fonteyn (Wallonie-Bruxel-les International – Université de Belgrade) en tant que véhicules d’une certaine conception de « l’art social » (« Les Contes de minuit d’émile Verhaeren : mise en place d’une pratique littéraire centrée sur la modernité »). D’autres représen-tants du symbolisme belge ont aussi suscité l’intérêt des participants : Sorin C. Stan (Wallonie-Bruxelles International – Université de Zagreb) a interprété les Quinze Chansons de Maeterlinck comme une version condensée de son premier



théâtre (« Les Quinze Chansons, des drames en comprimés ?.Le premier théâtre de Maeterlinck entre la didactique et la critique »), et Dina Mantcheva (Université Saint Clément d’Ohrid, Sofia) a examiné « Le symbolisme francophone et sa ré-percussion sur la scène slave », à partir des réécritures d’histoires intertextuelles – bibliques, mythologiques et folkloriques.

Le symbolisme serbe a été également un thème important du colloque. Jovan Delić (Université de Belgrade) a analysé ses spécificités, son rapport au classicisme et au Parnasse, ainsi que son influence sur la poésie de l’avant-garde (« Le symbolisme serbe entre le classicisme, le Parnasse et l’avant-garde »). Mirjana D. Stefanović (Université de Novi Sad) a posé la question « Qu’est-ce que le symbolisme dans la littérature serbe ? », pour problématiser les notions mêmes du symbolisme et du symbole, et Dušan Ivanić (Université de Belgrade) a examiné « Les signes du symbolisme dans la littérature serbe vers la fin du XIXe et au début du XXe siècle », en considérant les éléments du symbolisme émergeant dans la littérature et la critique serbe de l’époque.

Radivoje Mikić (Université de Belgrade) a étudié « La conception du sym-bolisme de Branko Miljković » à partir de ses essais et de ses textes critiques, et Dragan Hamović (Institut de Littérature et des Arts, Belgrade) à réfléchi aux procédés utilisés par Miljković dans le but de fonder sa poésie sur les symboles nationaux (« La stratégie du traitement des symboles nationaux dans la poésie de Branko Miljković »). Aleksandar Jovanović (Université de Belgrade) a désigné les éléments de « La poétique symboliste d’Ivan V. Lalić » dans ses essais et dans sa poésie, en mettant en valeur l’aspect métapoétique de l’œuvre de Lalić, tandis que Maja Medan (Université de Novi Sad) s’est intéressé à « L’héritage symboliste dans la créativité langagière de la poésie serbe », en analysant sa transformation conceptuelle dans le contexte de l’avant-garde et du néosymbolisme. Vladimir B. Perić (Université de Kragujevac) a analysé les caractéristiques symbolistes dans le roman Les 77 suicidés de Branko V. Poljanski, en les mettant en relation avec la poétique de Verhaeren et la poésie symboliste française (« Les reflexes symbolistes de Dada : Les 77 suicidés de Branko V. Poljanski »).

Nikola Bjelić (Université de Kragujevac) a tracé un parallélisme entre le pes-simisme de Pandurović et celui de Baudelaire (« Sur les traces du symbolisme : le pessimisme comme le reflet de “l’inspiration baudelairienne” et de la “décadence” de Sima Pandurović »), et Milan Aleksić (Université de Belgrade) a étudié « Les types de symbolique dans la poésie d’Ivan V. Lalić » et la manière dont l’utilisation des symboles a évolué dans l’œuvre de ce poète. Svetlana Šeatović-Dimitrijević (Institut de Littérature et des Arts, Belgrade) a observé l’héritage symboliste dans la représentation de la mort chez les poètes du néosymbolisme serbe (« Le motif de la mort : l’héritage du symbolisme dans le néosymbolisme serbe »).

Mais le symbolisme a surtout été abordé en tant que phénomène européen et mondial, et cette approche a réuni le plus grand nombre de chercheurs. Vesna Elez (Université de Belgrade) a étudié « Le mouvement et les effets de la lumière



dans les Illuminations d’Arthur Rimbaud », mettant en relation les effets poéti-ques observés avec la dimension spirituelle du recueil et le procédé novateur de Rimbaud. La communication de Nina Živančević (Université Sorbonne Nouvelle – Paris III) portait sur « Mallarmé et l’art de l’impalpable, le son de Debussy ». Annie Urbanik-Rizk (Lycée Auguste Blanqui, Saint-Ouen) s’est intéressée à la métaphore poétique du partage du midi dans le théâtre de Claudel, ainsi qu’aux manières de représenter le symbole poétique sur scène (« De la métaphore poé-tique du partage du midi chez Claudel à sa représentation dans l’espace théâtral. Symboles, symbolisme, symbolisation ? »).

Marija Džunić-Drinjaković (Université de Belgrade) a mis en valeur « L’hé-ritage symboliste dans l’œuvre d’Andreï Makine », de l’utilisation constante des symboles et des images suggestives, à la sacralisation de la littérature qui témoigne d’une parenté d’esprit avec les symbolistes. Nermin Vučelj (Université de Niš) a suivi l’évolution esthétique de Gide du symbolisme au classicisme, en faisant ressortir les principes critiques de Gide relatifs à la poétique du symbolisme (« Le symbolisme ironique de Gide »). Revenant à Verhaeren, Ivan Radeljković (Université de Sarajevo) a insisté sur l’intérêt pour les forces vitales dans son œuvre, mettant en relation cette « poétique de vie » avec la poésie des avant-gardes (« Modernité et poétique de vie d’émile Verhaeren »).

Predrag Todorović (Institut de Littérature et des Arts, Belgrade) a analysé « Le mythe de Salomé dans les œuvres symbolistes », faisant transparaître à tra-vers un imaginaire, principalement littéraire et pictural, une véritable obsession symboliste de fin de siècle autour de ce personnage. Philippe Bonolas (AEFE – Université de Belgrade) a étudié l’œuvre du poète António Nobre, qui a donné à la littérature portugaise une des expressions les plus fortes du symbolisme (« Un écho du symbolisme au Portugal : la poésie d’Antonio Nobre »), alors que Katarina Melić (Université de Kragujevac) a distingué « Les correspondances symbolistes dans À rebours de Huysmans », mettant en relief les thèmes contenus dans cette œuvre qui ont été repris à Baudelaire et à G. Moreau, et par la suite associés à l’esthétique symboliste.

L’intérêt de Vesna Kreho (Université de Sarajevo) a porté sur les relations intellectuelle, spirituelle et amicale entre le poète français René Ghil, et le poète et peintre yougoslave Sibe Miličić (« René Ghil et Josip Sibe Miličić : une amitié littéraire »). Tamara Valčić (Université de Novi Sad) a interrogé l’apport sym-boliste et la lyrisation du récit dans les recueils de contes d’Henri de Régnier, qui se trouvent à la croisée des courants littéraires (« Henri de Regnier, conteur symboliste ? »). Katarina Milić (Université de Kragujevac) a abordé « Le mythe, la légende et l’histoire dans la poésie de Louis-Honoré Frechette (La Légende d’un peuple, 1887) », étudiant la vision à la fois historique et mythologique dans le recueil poétique de l’auteur franco-québécois.

Bojan Jović (Institut de Littérature et des Arts, Belgrade) a comparé les conceptions du livre en tant que forme poétique et objet matériel chez Whitman



et Mallarmé (« Le «Livre» de Whitman et de Mallarmé »), tandis que Vladimir Gvozden (Université de Novi Sad) a appliqué sur les conceptions habituelles du symbolisme l’idée du régime esthétique développée par Jacques Rancière (« Le symbolisme et le régime esthétique »).

« La vision de l’éternel féminin dans le poème «Trois rencontres» de Vla-dimir Soloviev » a été étudiée par Olivera Žižović (Université d’état de Novi Pazar), qui a souligné l’importance de l’esthétique et des idées de Soloviev. Aleksandra Korda-Petrović (Université de Belgrade) a montré comment le criti-que littéraire tchèque František Xaver Šalda a interprété le symbolisme français et son influence sur le modernisme tchèque (« František Xaver Šalda et son interprétation du symbolisme français »). Bojana Sabo (Université de Belgrade) a analysé les éléments de la tradition symboliste française et russe dans l’œuvre de la poétesse russe E. Dmitrieva (« E. Dmitrieva (Cherubina de Gabriac) et la tradition symboliste »), alors que Tanja Gaev (Université de Belgrade) a étudié « Le symbolisme dans la littérature ukrainienne » et les étapes de son évolution. Jasmina Jovanović (Université de Belgrade) a examiné l’influence des moder-nismes européen et russe sur la littérature bulgare au début du XXe siècle (« Le symbolisme et les symbolistes bulgares »).

L’aspect mondial du symbolisme a été mis en relief dans les communica-tions de Kayoko Yamasaki (Université de Belgrade), qui a étudié l’émergence du symbolisme au Japon sous l’influence du symbolisme français et ses traces dans la littérature de l’avant-garde, notamment chez le néosymboliste Chūya Nakahara (« Le symbolisme français et la poésie de Chūya Nakahara »), et de Vesna Dickov (Université de Belgrade), qui s’est intéressée à l’écrivain colombien José Asunción Silva, précurseur du modernisme en Amérique hispanique (« Le symbolisme et José Asunción Silva »).

Finalement, le symbolisme dans la peinture a été aussi un centre d’intérêt. Jovana Nikolić (Université de Belgrade) a analysé Les Lyres mortes, testament artistique de Gustave Moreau (« Les Lyres mortes de Gustave Moreau, repré-sentation symboliste de la fin de l’art »), Jasna Jovanov (Académie de peinture classique de l’Université EDUKONS, Sremska Kamenica) a porté son attention sur « Le symbolisme de Munich dans la peinture de Stevan Aleksić », et la communication d’Igor Borozan (Université de Belgrade) a été centrée sur « Lеs manifestations de la réalité invisible et la représentation de la femme aveugle dans la peinture de Đorđe Krstić ».

Nađa Đurić


IN MEMORIAM

СЛОБОДАН Ж. МАРКОВИЋ (1928–2015)

Када нас, неумитном коначношћу животног трајања, напусти личност каква је био професор др Слободан Ж. Марковић, онда се уз осећање туге због његовог одласка јавља и живо сећање на драгог професора, уваженог колегу, цењеног саговорника и поузданог пријатеља кога смо изгубили.

Професора др Слободана Ж. Марковића познавала сам још из студент-ских дана а сарадња се наставила све до болести којом је окончан његов животни пут. У том, по временским мерилима дугом периоду, у академском и друштвеном животу код нас догодиле су се многе крупне и значајне про-мене, које ће остати забележене у нашој научној, просветној и културној историји. Професор др Слободан Ж. Марковић био је не само њихов сведок већ и активан учесник, а често и њихов покретач и тумач. Његова критичка мисао и ангажовање, посебно у научно-наставним и културним пословима, стално су пратили динамичне промене друштвених и животних околности у којима је деловао. Доследност, упорност и истрајност биле су особине које су га красиле.

Рођен је 15. јула 1928. године у селу Горњи Мушић код Ваљева. У родном месту завршио је основну школу, а гимназију је учио у Белој Цркви, Панчеву, Ваљеву и Београду. Године 1952. дипломирао је на тадашњем Филозофском факултету Универзитета у Београду на Групи за јужнословенске језике и књи-жевности. Ту је, избором за сарадника 1956. године, започео своју академску каријеру, током које му је Филолошки факултет постао друга кућа. На њему је докторирао 1963. године на теми Јован Поповић – живот и књижевно дело, успешно градио своју научну и наставну каријеру, прошавши сва звања до редовног професора, ту је остао до пензионисања 1993. године, али је са активностима на Факултету наставио и после тог периода. Одговорност и систематичност у раду, организовању и руковођењу показао је посебно на дужностима декана и продекана, које је на Факултету обављао.

У раду је био посвећен науци, култури и просвети, што му је донело углед и признања у домаћим и иностраним научним, стручним и професи-оналним институцијама са којима је сарађивао, а некима од њих био и ос-нивач и председавао им годинама. Постојан у мисији развијања србистике и славистике, радио је на ширењу сарадње међу различитим универзитетским центрима и славистичким друштвима, ангажујући се нарочито у раду Кул-турно-просветне заједнице Србије, Друштва за српски језик и књижевност Србије, Међународног славистичког центра на Филолошком факултету,


IN MEMORIAM

Савеза славистичких друштава Србије, Међународног комитета слависта, Вукове задужбине, Задужбине „Десанка Максимовић”. У подсећању на активности професора др Слободана Ж. Марковића у друштвеним, кул-турним, стручним и научним организацијама треба поменути да је он био и дугогодишњи посленик Змајевих дечијих игара и председник Управног одбора Игара, као и потпредседник и председник УНЕСКО-ве асоцијације радника на књизи за децу.

Научни рад професора др Слободана Ж. Марковића посвећен је ис-торији нових југословенских књижевности, њиховим везама и везама са светском књижевношћу, као и књижевности за децу. Ови обимни послови захтевали су енциклопедијско знање и обавештеност, нарочито о појавама и компаративним везама српске књижевности са другим књижевностима и културама. Радови, који су објављени у публикацијама и зборницима на српском, немачком, руском, енглеском, француском и мађарском језику, показују велику ширину тема и области којима се бавио, од наставе срп- ског језика и књижевности, преко прилога, приказа и критика о појединим писцима, књижевним делима и књижевним раздобљима, до истраживачких студија о писцима и књижевним раздобљима из српске и других словенс-ких књижевности. За свој рад добио је више признања, као што су „Вукова награда”, Медаља Хумболтовог универзитета, Медаља „Ханс Кристијан Андерсен”, југословенски „Орден заслуга за народ са златном звездом”, немачки орден „Велики крст за заслуге I реда”. Његов углед потврђен је и ангажовањем да по позиву борави и држи предавања на шездесет четири страна универзитета, као и да учествује у уређивању бројних монографија и студија, антологија и часописа „Прилози”, „Књижевност и језик” и „Де-тињство”, те у планирању и остваривању издавачког пројекта Целокупних дела Десанке Максимовић, која су од капиталног значаја.

У великом броју књига професора др Слободана Ж. Марковића може се уочити неколико праваца у којима се развијала његова научна мисао о књижевности. То су: монографске књиге – портрети и студије (књига о Вуку Караџићу, портрети и студије о српским писцима Лази Лазаревићу, Милану Ракићу, Бранку Ћопићу; Исидори Секулић, Јовану Поповићу, Десанки Мак-симовић); књижевноисторијске студије о значајним појавама, раздобљима и покретима у српској књижевности двадесетог века (покрети и раздобља између два светска рата, надреализам, социјална књижевност, књижевност за децу); појаве и дела у македонској књижевности; антологије (антологија српске приче за децу, антологија стваралаштва за децу, антологија српских поема за децу, антологија књижевног стваралаштва за младе). Афирмишући углед Филолошког факултета, научни рад професора др Слободана Ж. Марковића по обухватности и значају представља трајан допринос српској науци о књижевности.


IN MEMORIAM

Вишедеценијско наставно ангажовање професора и важни послови које је обављао омогућили су да се генерације студената и наставника српске књижевности и језика успешно припреме за научну и наставну делатност и да усвоје етику струке. Као председник Друштва за српски језик и књи-жевност Србије и дугогодишњи члан његове Управе, значајно је утицао и на развој наставе, посебно у домену образовне и језичке политике и наставе књижевности на факултету и у школи. Очински бринући о нашем подмлат-ку, веровао је да су књига, просвета и књижевност сабирна упоришта свих напора ка бољитку и општем напретку. Из тог уверења црпео је непресушну снагу и оптимизам. Због тога је, посебно у разговору са младима, био мето-дичан слушалац и саговорник спреман за савет, помоћ и подршку.

Академска заједница памтиће професора др Слободана Ж. Марковића као заслужника који је дугорочно усмерио развој студија књижевности и културе у нашој и широј академској средини. За породицу, пријатеље, колеге и академску заједницу његов одлазак представља тужан губитак. Али личност професора, који је свуда уживао посебан углед и поштовање, живи у нашем сећању. Са пијететом ћемо чувати успомену на научно дело и личне врлине јединственог професора, колеге и пријатеља, Слободана Ж. Марковића.

Љиљана Д. Бајић


IN MEMORIAM

БОГДАН ТЕРЗИЋ (1928–2016)

Све се рађа са клицом сопствене смрти. Људи одлазе, нагло, као ка-мен, кад се баци у воду. Остају концентрични кругови сећања. Један од њих је и овај овде, мој. Посве личан. Посвећен несвакидашњој личности и пријатељу.

Богдан Терзић је био слависта који је изузетно задужио и српску и руску културу, који је, ненаметљиво и скромно живећи, написао сјајне славистичке студије, расправе, приказе у најзначајнијим светским славистичким часо-писима. У временима када су користољубље, каријеризам и сналажљивост представљени као највиши друштвени квалитети на страни врлине, Богдан Терзић је био оличење истинске врлине, човек високих етичких назора, суште племенитости и доброте. Професор и слависта, научник и пријатељ, који је цео живот посветио јачању уверења у лепоту, моћ и значај славистике и хуманистичког образовања.

Богдан је био смирена, духовита, мудра и добронамерна природа, увек спреман да посаветује и саслуша. Интегралан. Из једног комада. Или, како то наглашава Предраг Пипер: „Периоди научне и културне историје остају запамћени и према идејама, и према делима, и према школама и правцима, али свакако и према личностима које су им давале печат. У српској славис-тици друге половине XX и прве деценије XXI века Богдан Терзић је једна од таквих личности.” („Учитељ многим поколењима слависта”)

О свестраној и свеобухватној делатности Богдана Терзића као широког познаваоца словенских филологија и језика, угледног стручњака и профе-сора, преводиоца и компаратисте, остављам да говоре позванији од мене. Ја бих се задржао на месту и значају Богдана Терзића у раду Међународног славистичког центра на Филолошком факултету у Београду.

Богдан је био један од оснивача МСЦ-а. Као и у другим славистичким пословима, пре свега у раду Славистичког друштва Србије, и у МСЦ-у се задржао у континуитету педесетак година и оставио неизбрисив траг, учествујући у раду великих и малих слависта све до последњих својих дана, помажући несебично и скромно кад год је то могао и колико год је могао.

Ево наслова неких радова Богдана Терзића у публикацијама Међуна-родног славистичког центра: „Принципи архаизације у преводу ’Путовања...’


IN MEMORIAM

А. Н. Радишчева”, НССВД, 12, 3, 1983; „Један вид руских супстантивата и њихови српскохрватски еквиваленти”, 16, 3, 1987; „Вук о језику Рајићеве ’Историје’”, 17, 2, 1988; „Један тип руских суфиксоидалних сложеница у терминолошкој функцији и њихово транспоновање на српскохрватски језик”, 18, 1, 1990; „Наше изведенице на -аш и њихови руски структурно-семан-тички еквиваленти”, 22, 2, 1994; „Русизми и славенизми у језику ’Житија’ Герасима Зелића”, 25, 2, 1996. и др.

Био је мала културна мисија. Лично је познавао највеће слависте 20. века. И није пропустио да пише о сваком од њих, понаособ. О ненадмашном делу Ра-дована Кошутића (1966). О академику Виктору Владимировичу Виноградову (1970) и његовим везама са српским славистима (1995). О источнословенској језичкој грађи у научном делу Радосава Бошковића (1988). О научно-наставном раду К. Ф. Тарановског у области лингвистике (1994), али и о предавањима професора Тарановског из пољског језика (1996). О Никити Иљичу Толстоју као човеку са две отаџбине, поводом смрти истакнутог слависте (1996), али и касније. О источнословенској језичкој грађи у делу Павла Ивића (2004). О месту Радована Лалића у развоју универзитетске славистике у Србији (2007). О делу руског слависте Владимира Павловича Гуткова, који је трајно задужио србистику (2007). О доприносу Драга Ћупића у области српске нормативисти-ке и језичке културе (2009). О професору Богољубу Станковићу као неуморном прегаоцу на пољу славистике (2012).

Живот је пролеће, лето, јесен и зима. Пролеће је младост људског жи-вота, лето подневна зрелост, јесен тама ноћи, зима пак недостојанствена старост, одбојна и ружна. Богдан Терзић је умео да носи сва своја животна доба. И остаће упамћен као господин и по спољашњем изгледу и по уну-тарњим својствима.

Сви су га волели. Његову дечачку отвореност и наивну чистоту. Безазле-ност и безлобивост.

Богдан Терзић је своје снаге уложио у оне научне послове који су били у функцији развоја славистике, али и неговања српског националног и културног идентитета. Дао је велики допринос решавању многих ситних, а опет преважних питања наше језичке културе. Бавио се контрастивном анализом српског и руског, али и украјинског језика, и уопште конфронта-тивном лингвистиком, питањима преводилаштва, проучавањима историје српског књижевног језика.

Његова уметничка природа посебно се испољила у односу према музи-ци. Сви још памтимо његов глас, дубок и леп, какав је и сам био, као човек, на бројним дружењима слависта на МСЦ-у. Посебно је волео једну стару, стару романсу. Имао сам част да му, као доајену славистике и пријатељу, ту песму свирам у најбољој атмосфери коју су, не тако давно, творили великани славистичког живота и духа на МСЦ-у.


IN MEMORIAM

Све се рађа са клицом сопствене смрти. Људи одлазе, нагло, као камен, кад се баци у воду. Остају концентрични кругови сећања. Један од њих је и овај овде, мој. Посве личан. Посвећен несвакидашњој личности, слависти и човеку, Богдану Терзићу. Нека му је вечна слава.

Бошко Сувајџић

CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

80

ФИЛОЛОШКИ преглед = Revue de philologie : часопис за страну филологију / главни и одговорни уредник = rédacteur en chef Jelena Novaković. – Год. 1, број 1 (1963) – кw. 23, бр. 1/4 (1985) ; год. 24, бр. 1/2 (1997)– . – Београд (Студентски трг 3) : Филолошки факултет, 1963–1985; 1997– (Београд : Чигоја штампа). – 24 cmДоступно и на:http:/www.fil.bg.ac.yu/fpregled/index.htm. – Полугодишње. – Часопис има паралелну насловну страну на француском језику. Објављује чланке страних аутора у оригиналу (на немачком, француском и енглеском језику)ISSN 0015-1807 = Филолошки преглед COBISS.SR-ID 28393991

Филолошки преглед xliii 2016 1Жил Делез, Хладно и окрутно....

Documents