01-oe 2012 uvod koncept ekosistema faktori

OSNOVI EKOLOGIJEOSNOVI EKOLOGIJEZA STUDENTE OSNOVNIH STUDIJA BIOLOGIJEZA STUDENTE OSNOVNIH STUDIJA BIOLOGIJE

Bioloki fakultet Univerzitet u BeograduBioloki fakultet Univerzitet u Beogradu

OSNOVI EKOLOGIJEOSNOVI EKOLOGIJEZA STUDENTE OSNOVNIH STUDIJA BIOLOGIJEZA STUDENTE OSNOVNIH STUDIJA BIOLOGIJE

Prof. Dr Dmitar LakuiProf. Dr Dmitar Lakui

Beograd, oktobarBeograd, oktobar--decembar 2011decembar 2011

Definicije, predmet prouavanja, osnovni pojmoviDefinicije, predmet prouavanja, osnovni pojmovi

D. LakuiD. Lakui OSNOVI EKOLOGIJEOSNOVI EKOLOGIJE UvodUvod

DEFINICIJE

Naziv ekologija potie od grkih reioikos () kua, domlogos () re, govor (u izvedenomznaenju nauka ili uenje)

Termin ekologija ustanovio je 1866. godinenemaki zoolog Ernst Haekel

Ernst HaeckelErnst Haeckel




Pod ekologijom podrazumevamo sveukupnoznanje koje se odnosi na ekonomiju Prirode istraivanje odnosa ivotinja prema okolnojorganskoj i neorganskoj sredini; ukljuujui,pre svega, njihove prijateljske i neprijateljskeodnose sa onim biljkama i ivotinjama sa kojimastupaju u direktne ili indirektne kontakte jednomreju, ekologija je istraivanje svih kompleksnihmeuodnosa koje Darvin oznaava kao usloveborbe za opstanak (Haeckel, 1870)

Charles DarwinCharles Darwin




DEFINICIJE




Pod ekologijom podrazumevamo sveukupnoznanje koje se odnosi na ekonomiju Prirode istraivanje odnosa ivotinja prema okolnojorganskoj i neorganskoj sredini; ukljuujui,pre svega, njihove prijateljske i neprijateljskeodnose sa onim biljkama i ivotinjama sa kojimastupaju u direktne ili indirektne kontakte jednomreju, ekologija je istraivanje svih kompleksnihmeuodnosa koje Darvin oznaava kao usloveborbe za opstanak (Haeckel, 1870)



...istraivanje kompleksnih meuodnosa ivihbia koji predstavljaju uslove borbe zaopstanak...

Istraivanja procesa i mehanizama opstankaivih bia koji u kraim vremenskim okvirimaomoguavaju preivljavanje individua iodravanje populacija, a u duemvremenskom periodu neminovno vode uevoluciju vrsta.

U tom smislu ekologija prouava jedan deomehanizama koji uestvuju u evoluciji ivihbia

DEFINICIJE


...istraivanje kompleksnih meuodnosa ivihbia koji predstavljaju uslove borbe zaopstanak...

Istraivanja procesa i mehanizama opstankaivih bia koji u kraim vremenskim okvirimaomoguavaju preivljavanje individua iodravanje populacija, a u duemvremenskom periodu neminovno vode uevoluciju vrsta.

U tom smislu ekologija prouava jedan deomehanizama koji uestvuju u evoluciji ivihbia


Ekologija je nauka o domainstvu (domu, stanu, stanitu) ivih bia.

Nauka koja se bavi istraivanjima procesa koji reguliu rasprostranjenje ibrojnost organizama i njihovih meusobnih interakcija, kao i istraivanjimakako ti organizmi, sa svoje strane, posreduju u prenoenju i transformacijienergije i materije u biosferi.

Nauka koja prouava odnose izmeu ivih bia i njihove ivotne sredine,kao i uzajamne odnose izmeu ivih bia.

DEFINICIJE

Nauka koja se bavi istraivanjima procesa koji reguliu rasprostranjenje ibrojnost organizama i njihovih meusobnih interakcija, kao i istraivanjimakako ti organizmi, sa svoje strane, posreduju u prenoenju i transformacijienergije i materije u biosferi.

Nauka iji je cilj razumevanje zakonitosti i mehanizami odravanja ivogsveta, kao i celovitosti prirode uopte.


Nauna disciplina koja se bavi prouavanjem ...

Nauka koja se bavi prouavanjem ...

Nadnauka koja pokuava da integrie...

DEFINICIJE

Filozofija prirode koja tei dao objedini ...


Nauna disciplina ili Nauka - EKOLOGIJA shvaena u uem smisluNadnauka ili Filozofija prirode - EKOLOGIJA shvaena u irem smislu

ta NIJE ekologija u uem smislu?Nauka o ivotnoj sredini (environmental science)

istraivanja uticaja ljudi na prirodne sisteme

Envajronmentalizam (ekologizam)filozofija u irokom smislu i drutveni pokret koji ima za cilj unapreivanjeivotne sredine

Upravljanje resursimaDivlji biljni i ivotinjski svetRibarstvoZemljini resursiumarstvo

DEFINICIJE

Nauka o ivotnoj sredini (environmental science)istraivanja uticaja ljudi na prirodne sisteme

Envajronmentalizam (ekologizam)filozofija u irokom smislu i drutveni pokret koji ima za cilj unapreivanjeivotne sredine

Upravljanje resursimaDivlji biljni i ivotinjski svetRibarstvoZemljini resursiumarstvo


EKOLOGIJA ?

bioloka nauna disciplina ili zasebna nauka koja se bavi ...

ODNOS BIOLOGIJE I EKOLOGIJE


NAUKA ?

ljudska delatnost koja se bavi otkrivanjem, opisivanjem iobjanjavanjem pojava i procesa u prirodi i drutvu

BIOLOGIJA ?

IVOT ?nauka koja prouava ivot



IVOT ?sensu stricto proces koji omoguava ivom sistemu dapostoji i da deluje na spoljanje okruenje

postojanje = rad na odravanju samog sebe za ta suneophodni energija i materijadelovanje = obezbedjivanje neophodnih energetskih imaterijalnih elelemanata za rad na sopstvenom odravanju

sensu lato proces koji omoguava bilo kom sistemu dapostoji i da deluje na spoljanje okruenje

SISTEM ?

skup vie delova koji medjusobom interaguju na specifine nainedelovi sistema elementi od kojih je izgradjen = STRUKTURA



delovi sistema elementi od kojih je izgradjen = STRUKTURA

interakcije izmedju delova procesi koji se ostvaruju = FUNKCIJA

BIOLOGIJA ?

nauka koja prouava ivot



IVOT ?

sensu stricto proces koji omoguava ivom sistemu dapostoji i da deluje na spoljanje okruenje

nauka koja prouava ivot biolokih sistema

BIOLOKI SISTEM ?

- STRUKTURA biolokih sistema - od kojih delova je izgradjen i nakoji nain su organizovani delovi od kojih je izgradjen ?



- FUNKCIJE biolokih sistema na kojim procesima se zasnivaodranje strukture biolokih sistema ?

STRUKTURA biolokih sistema

Bioloki sistem je sistem izgradjen od:- organskih i neogranskih jedinjenja



Na koji nain su organska i neorganska jedinjenja organizovana ubiolokim sistemima ?- citoplazma + organele + membarna = ELIJA- elije+elije+elije+elije+elije = TKIVO- tkivo + tkivo+ tkivo+ tkivo+ tkivo = ORGAN- organ + organ + organ = SISTEM ORGANA- n x SISTEMA ORGANA = ORGANIZAM

Bioloki sistem je sistem izgradjen od:- organskih i neogranskih jedinjenja

FUNKCIJE biolokih sistema

Bioloki sistem je sistem sposoban da:- razmenjuje energiju i materiju sa svojom okolinom = METABOLIZAM- sintetie odredjene materije = METABOLIZAM- se raa, razvija i umire = REPRODUKCIJA- osea drai iz svoje okoline = SENZIBILITET- se kree menja mesto u prostoru = KRETANJE- evoluira menja osobine u vremenu = PROMENLJIVOST- se prilagodjava = PRILAGODLJIVOST



Bioloki sistem je sistem sposoban da:- razmenjuje energiju i materiju sa svojom okolinom = METABOLIZAM- sintetie odredjene materije = METABOLIZAM- se raa, razvija i umire = REPRODUKCIJA- osea drai iz svoje okoline = SENZIBILITET- se kree menja mesto u prostoru = KRETANJE- evoluira menja osobine u vremenu = PROMENLJIVOST- se prilagodjava = PRILAGODLJIVOST

BIOLOKI SISTEMBIOLOKI SISTEM

STRUKTURA FUNKCIJEOrganela Reprodukcija



elija MetabolizamTkivo SenzibilitetOrgan Kretanje

Sistem organa PrilagodljivostOrganizam Promenljivost

BIOLOKI SISTEM - IVI SISTEM - IVO BIE = ORGANIZAM (individua)BIOLOGIJA nauka koja prouava ivot biolokih sistema

EKOLOGIJA ?

bioloka disciplina ili zasebna nauka koja prouava ???.



Gde ivi organizam ivi?ta ivi organizam radi da bi iveo tu gde ivi ?Kako ivi organizam radi to to radi ?... ?

EKOLOGIJA ?

Gde ivi organizam ivi?

U prostoru !!!



U prostoru !!!

Kakav je to prostor ? - ega mora imati u tom prostoru da bi unjemu organizam mogao da ivi ?

Gde ivi organizam ivi?U prostoru u kome ive ivi organizmi uvek mora imati:

- neorganske materije- organske materije- energije- drugih organizama



Gde ivi organizam ivi?ODNOS BIOLOGIJE I EKOLOGIJE


EKOLOGIJA ?

ta ivi organizam radi da bi iveo tu gde ivi ?



ta ivi organizam radi da bi iveo tu gde ivi ?JEDE !!!ta jede ?



EKOLOGIJA ?

ta ivi organizam radi da bi iveo tu gde ivi ?

JEDE !!!



JEDE !!!ta jede ?

jede HRANU !!! ta je hrana ? zato mora da jede hranu? koju hranu jede? kako dolazi do hrane? kako uspeva da sam ne postane hrana? ...

Hrana !!!ODNOS BIOLOGIJE I EKOLOGIJE


Hrana !!!

ta je hrana i zato svaki iviorganizam mora da je jede ?

Hrana je materija koja u sebisadri:- gradivne elemente od kojihsu izgraena tela ivihorganizama i- energiju koju tela mogu dakoriste za ostvarivanje svojihivotnih funkcija.



Hrana je materija koja u sebisadri:- gradivne elemente od kojihsu izgraena tela ivihorganizama i- energiju koju tela mogu dakoriste za ostvarivanje svojihivotnih funkcija.

Sva iva bia kao hranu za svojepotrebe koriste razliite oblikeorganskih jedinjenja

EKOLOGIJA ?

Otkud energija i osnovni gradivni elementi u hrani ???

Fotosinteza



Fotosinteza

Kako organizmi koriste gradivne elemente i energiju iz hrane ???

Respiracija

Otkud energija i osnovnigradivni elementi uhrani ???

Kako organizmi koristegradivne elemente ienergiju iz hrane ???

Fotosinteza

ODNOS BIOLOGIJE I EKOLOGIJE Hrana !!!


Kako organizmi koristegradivne elemente ienergiju iz hrane ???

Respiracija

EKOLOGIJA ?

Kako se hrane razliiti organizmi u prostoru u kome ive ?

autotrofi proizvodjaiheterotrofi potroaidekompozitori - razlagai




Kako uspevaju da dou do hrane a da sami ne postanu hrana ?adaptacije - prilagoavnje

EKOLOGIJA ?

Da li je prostor u kome se ivi organizam hrani sluajan, neorganizovan inefunkcionalan skup neorganske i organske materije, energije i drugihorganizama ?



Da li je prostor u kome se ivi organizam hrani sluajan, neorganizovan inefunkcionalan skup neorganske i organske materije, energije i drugihorganizama ?Naravno NE !!!

Prostor u kome ive ive organizmi je visokointegrisan prostor kojipredstavlja poseban funkcionalni sistem - EKOSISTEM

Pojam ekosistema se u razliitim knjigama i udbenicima definie na veoma razliite naine.Medjutim, svaka od tih razliitih definicija istie injenicu da ekosistem predstavlja neraskidivojedinstvo ive i neive prirode, i da se ivot i njegova evolucija odvijaju upravo u ekosistemima kaospecifinom nivou organizacije ivih bia na Zemlji.

EKOLOGIJA ?

STRUKTURA EKOSISTEMA

- neorganska materije- organska materijeenergija- drugi organizmi




- neorganska materije- organska materijeenergija- drugi organizmi


EKOLOGIJA ?

FUNKCIJE EKOSISTEMA

- odnosi ishrane- kruenja materije- proticanje energije- homeostazis/homeorezis ekoloka ravnotea- rasprostiranje- razvoj i evolucija



- odnosi ishrane- kruenja materije- proticanje energije- homeostazis/homeorezis ekoloka ravnotea- rasprostiranje- razvoj i evolucija

Odnosi ishrane ODNOS BIOLOGIJE I EKOLOGIJE


Odnosi ishraneODNOS BIOLOGIJE I EKOLOGIJE


Odnosi ishrane



Kruenja materije



Proticanje i transformacija energijeODNOS BIOLOGIJE I EKOLOGIJE


Homeostazis ekoloka ravnoteaODNOS BIOLOGIJE I EKOLOGIJE


RasprostiranjeODNOS BIOLOGIJE I EKOLOGIJE


Razvoj i evolucijaODNOS BIOLOGIJE I EKOLOGIJE


EKOLOGIJA ?EKOSISTEM

STRUKTURA FUNKCIJEneorganska materija odnosi ishrane



neorganska materija odnosi ishraneorganska materija kruenja materijeenergija proticanje energijeautotrofi proizvodjai homeorezis ekoloka ravnoteaheterotrofi potroai rasprostiranjedekompozitori - razlagai razvoj i evolucija

EKOLOGIJA ?

bioloka disciplina ili zasebna nauka koja prouava ekosisteme njihovu strukturu i procese koji se odvijaju u njima ...



Ekosistemi su hijerarhijski organizovani sistemi

NII NIVOI INTEGRACIJEEkosistemiBiocenozePopulacijeIndividueSistemi organaOrganiTkivaelijeOrganeleMolekuliAtomiSubatomske estice

VII NIVOI INTEGRACIJEBiosferaBiomiPredeliEkosistemi

Ekoloki sistemiBioloki sistemiHemijski sistemiFiziki sistemi



NII NIVOI INTEGRACIJEEkosistemiBiocenozePopulacijeIndividueSistemi organaOrganiTkivaelijeOrganeleMolekuliAtomiSubatomske estice

Ekoloki sistemiBioloki sistemiHemijski sistemiFiziki sistemi Sastav i struktura

IntegracijaEnergetikaRegulacijaRazvojEvolucija

Nivoi organizacije

BiosferaBiomPredeoEKOSISTEMBiocenozaPopulacijaINDIVIDUASistemi organaOrganTkivoelijaOrganelaMolekulAtomSubatomska estica

Ekoloki sistemiBioloki sistemiHemijski sistemiFiziki sistemi

Ekosistemi su hijerarhijski organizovani sistemi



BiosferaBiomPredeoEKOSISTEMBiocenozaPopulacijaINDIVIDUASistemi organaOrganTkivoelijaOrganelaMolekulAtomSubatomska estica

Nivoi organizacijeODNOS BIOLOGIJE I EKOLOGIJE

D. LakuiD. Lakui OSNOVI EKOLOGIJEOSNOVI EKOLOGIJE UvodUvodindividua populacija


D. LakuiD. Lakui OSNOVI EKOLOGIJEOSNOVI EKOLOGIJE UvodUvodbiocenoza


D. LakuiD. Lakui OSNOVI EKOLOGIJEOSNOVI EKOLOGIJE UvodUvodekosistem


D. LakuiD. Lakui OSNOVI EKOLOGIJEOSNOVI EKOLOGIJE UvodUvod ekosistemi


D. LakuiD. Lakui OSNOVI EKOLOGIJEOSNOVI EKOLOGIJE UvodUvodekosistem


D. LakuiD. Lakui OSNOVI EKOLOGIJEOSNOVI EKOLOGIJE UvodUvodpredeo


D. LakuiD. Lakui OSNOVI EKOLOGIJEOSNOVI EKOLOGIJE UvodUvodbiomi


D. LakuiD. Lakui OSNOVI EKOLOGIJEOSNOVI EKOLOGIJE UvodUvodbiosfera

PRISTUPI IZ KOJIH EKOLOGIJA IZUAVA SISTEME KOJIMA SE BAVI:Objekat Strukture Funkcije

Sistematski Morofloki EtolokiAnatomski FizolokiCitoloki Molekularno-biohemijski



Fitoekologija Ekoanatomija EkofiziologijaZooekologija Citoloka ekologija Biohemijska ekologijaMikrobijalna ekologija Citogenetika ekologija Molekularna ekologijaEkologija gljivaEkologija ovekaSocijalna ekologija

Sredina Nivo integracije NamenaEkosistemski Bioloki FundamentalniBiogeografski Ekoloki Aplikativni

Terestrina ekologija Idioekologija Medicinska ekologija

ODNOS BIOLOGIJE I EKOLOGIJEPRISTUPI IZ KOJIH EKOLOGIJA IZUAVA SISTEME KOJIMA SE BAVI:


Marinska ekologija Autekologija Farmaceutska ekologijaSlatkovodna ekologija Demekologija umarska ekologijaKosmika ekologija Ekosistemologija Poljoprivredna ekologijaBiogeografija Predona ekologija Ribarstvo

Globalna ekologija Lovstvo

Ekoloka ekonomija

Jedna od najea definicija:nauka koja prouava odnose izmedju ivih bia i njihove ivotne sredine

IVO BIE ODNOS IVOTNA SREDINE

ODNOS PREMA DRUGIM NAUKAMA


- najkompleksnija i najsloenija prirodna nauka - nadnauka - filozofija prirode -

ODNOS EKOLOGIJE I ZATITE IVOTNE SREDINE


Ekoloko shvatanje ivotne sredine



IVOTNA SREDINA = prostor + vreme + ekoloki faktori + "ivo bice" = EKOSISTEM

"Teorija ekosistema" - osnovna paradigma"Teorija biosfere" - osnovna paradigma

IVOTNA SREDINA = sredina (= prostor) u kojoj ivi organizam moe da iviDa bi neka sredina (= prostor) mogla da bude IVOTNA SREDINA, odnosno da bi unekoj sredini ivi organizmi mogli da ive, moraju biti zadovoljeni sledei MINIMALNIUSLOVI:


- da u njoj ima dovoljno toplotne energije- da u njoj ima dovoljno vode i neophodne nerogranske materija- da u njoj ima dovoljno HRANE


Da bi u sredini (= prostoru) uvek bilo dovoljno HRANE u njoj mora da budu prisutni:


- da u njoj ima dovoljno toplotne energije- da u njoj ima dovoljno vode i neophodne nerogranske materija- da u njoj ima dovoljno HRANE

- proizvoai koji proizvode hranu- energija i neorganska materija od koje se proizvodi hrana- razlagai koji obezbeuju da se neorganska materija ne potroi i- potroai koji kontroliu procese proizvodnje i razgradnje hrane

Da bi u IVOTNOJ SREDINI uvek bilo dovoljno HRANE ona mora konstatno da se proizvodi ida se troi, to znai da u njoj energija, materija i iva bia moraju biti funkcionalnopovezana u dinamian sistem koji egzistira na principima proizvodnje i razgradnje hrane, tj.na odnosima ishrane, iz kojih se razvijaju procesi kruenja materije, biogeohemijskihciklusa i protoka i transforamcije energije.




Dakle, da bi neka SREDINA bila IVOTNA SREDINA, ona mora funkcionisati kaoEKOSISTEM koji u svakom trenutku ivim biima, koja u njemu ive, obezbeuje osnovneuslove za ivot.

Perspektive za posao

$0$500,000,000

$1,000,000,000$1,500,000,000$2,000,000,000$2,500,000,000$3,000,000,000

1991-1995 1996-2000 2001-2005 2006-2010 2011-2015

UNDP-GEF Biodiversity Project Portfolio

Veoma veoma perspektivno !!!



$0$500,000,000

$1,000,000,000$1,500,000,000$2,000,000,000$2,500,000,000$3,000,000,000

1991-1995 1996-2000 2001-2005 2006-2010 2011-2015

Perspektive za posao

Meutim, neto se ipak mora znati da bi se dolo do posla, a to za znai dabiolog zatitar mora da zna:1. vrste ugroene edifikatorske (morfologija, sistematika)2. stanita = ekosisteme (geologija, pedologija, klimatologija, sistematika)3. zakonodovstvo domae / medjunarodno (legislativa / institucije)4. literaturu5. rad na raunaru6. korienje Interneta7. engleski jezik8. ostale vetine (vonja, fotografija, orijentacija / planinarenja, alpinizam /speleologija / ronjenje, komunikacija / debatovanje / ubedjivanje / dogovaranje... )



Meutim, neto se ipak mora znati da bi se dolo do posla, a to za znai dabiolog zatitar mora da zna:1. vrste ugroene edifikatorske (morfologija, sistematika)2. stanita = ekosisteme (geologija, pedologija, klimatologija, sistematika)3. zakonodovstvo domae / medjunarodno (legislativa / institucije)4. literaturu5. rad na raunaru6. korienje Interneta7. engleski jezik8. ostale vetine (vonja, fotografija, orijentacija / planinarenja, alpinizam /speleologija / ronjenje, komunikacija / debatovanje / ubedjivanje / dogovaranje... )

kako iz ovoga raspoloenja prei u ovojednostavno

UITI !!!

iskoristiti vreme dok drugi rade za vas i obezbeuju vam dovoljno hrane zaugodan ivot

ta pogodnost ne moe trajati veno

UITI !!!

iskoristiti vreme dok drugi rade za vas i obezbeuju vam dovoljno hrane zaugodan ivot

ta pogodnost ne moe trajati venosem ukoliko niste opredeljeni za ivotnu strategiju

PARAZITAto je, naravno, sasvim legitimno

s tim da se ne sme zaboraviti da i paraziti imaju puno problema u svom ivotu,npr. kako ubediti domaine da im stalno daju hranu i dom ?

KONCEPT EKOSISTEMASISTEM = prostorno i vremenski integrisan skup delova koji medju sobom interagujuna specifine naine

- delovi sistema elementi od kojih jesistem izgradjen = STRUKTURA- interakcije izmedju delova procesikoji se u sistemu odvijaju = FUNKCIJA

D. LakuiD. Lakui OSNOVI EKOLOGIJEOSNOVI EKOLOGIJE Ekoloki faktoriEkoloki faktori

BIOLOKI SISTEMBIOLOKI SISTEM

STRUKTURA FUNKCIJE

Organela Reprodukcija

elija Metabolizam

Tkivo Senzibilitet

EKOSISTEMSTRUKTURA FUNKCIJE

neorganskamaterija

odnosi ishrane

organskamaterija

kruenja materije

energija proticanjeenergije

EKOLOKI SISTEMI

Tkivo Senzibilitet

Organ Kretanje

Sistem organa Prilagodljivost

Organizam Promenljivost

BIOLOKI SISTEM - IVI SISTEM -IVO BIE = ORGANIZAM

(individua)D. LakuiD. Lakui OSNOVI EKOLOGIJEOSNOVI EKOLOGIJE Ekoloki faktoriEkoloki faktori

proticanjeenergije

autotrofi proizvodjai

ekolokaravnotea

heterotrofi potroai

rasprostiranje

dekompozitori -razlagai

razvoj i evolucija

EKOSISTEM = prostor + vreme +ekoloki faktori = IVOTNA SREDINA !!!

FAKTOR = INIOC ?

EKOLOKI FAKTORI = Ekoloki inioci

Od ega je sainjeno ? inioc= faktor STRUKTURAKo ini ? inioc= faktor STRUKTURA

FAKTOR = INIOC onaj/ono od ega je neto sainjeno (= izgradjeno)ili onaj/ono koji neto ini (= radi)


Od ega je sainjeno ? inioc= faktor STRUKTURAKo ini ? inioc= faktor STRUKTURA

ta ini ? deluje (DEJSTVO) / utie (UTICAJ) FUNKCIJA

Ekoloki faktor je element koji uestvuje u izgradnji ekosistema (struktura)i koji svojim razliitim dejstvima utie na ostale elemente ekosistema(funkcija)


Strukturne komponente ekosistema = ekoloki faktori= ono od ega je ekosistem sainjen (= izgradjen) i/ili ono to u ekosistemuneto ini (= radi) = Ekoloki faktori/inioci

1. neorganska materija Abiotikifaktori

ABIOGEN -BIOTOP2. organska materija

3. klimatski reim (energija)


3. klimatski reim (energija)4. proizvodjai autotrofi Biotiki

faktoriBIOGEN -

BIOCENOZA5. makropotroaci (fagotrofi, biofagi) heterotrofi6. mikropotroaci (saprotrofi, saprofagi)

EKOLOKI FAKTORI = Ekoloki iniociDejstva ekolokih faktora1. Pravac i smer dejstava odnosaAkcije Reakcije Koakcije

AKCIJE - dejstvo abiogena na biogen1.2.3. (abiogen) 4.5.6. (biogen)

Ekoloki faktori1. Neorganska materija2. Organska materija3. Energija4. Proizvodjai5. Makropotroaci6. Mikropotroaci


REAKCIJE - dejstvo biogena na abiogen4.5.6. (biogen) 1.2.3. (abiogen)

KOAKCIJE - dejstvo biogena na biogen + dejstvo abiogena na abiogen4. 5. 6. (biogen)1. 2. 3. (abiogen)

EKOLOKI FAKTORI = Ekoloki iniociDejstva ekolokih faktora


distribucija - distributivno dejstvo (kontrola)forma - formativno dejstvo - (struktura)orijentacija - orijentaciono dejstvo - (struktura)fiziologija - ekofizioloko dejstvo - (funkcija)fenologija - fenoloko dejstvo - (kontrola)etologija - etoloko dejstvo - (kontrola)

1. Pravac i smer dejstava odnosaAkcije Reakcije Koakcije



distribucija - distributivno dejstvo (kontrola)forma - formativno dejstvo - (struktura)orijentacija - orijentaciono dejstvo - (struktura)fiziologija - ekofizioloko dejstvo - (funkcija)fenologija - fenoloko dejstvo - (kontrola)etologija - etoloko dejstvo - (kontrola)



hemizam: vode (P), vazduha (CO2, O2),zemljita (sastav)sedimentacija dno vodenih bazena geoloka

podloga (sastav)pedogeneza zemljite (sastav i struktura)modifikacije klime fitoklima, globalne promene

(sastav i struktura)hidrologija biosundjer, bujice, (kruenje vode

funkcije)transformacija energije fotosinteza,

transpiracija, respiracija (funkcija)




hemizam: vode (P), vazduha (CO2, O2),zemljita (sastav)sedimentacija dno vodenih bazena geoloka

podloga (sastav)pedogeneza zemljite (sastav i struktura)modifikacije klime fitoklima, globalne promene

(sastav i struktura)hidrologija biosundjer, bujice, (kruenje vode

funkcije)transformacija energije fotosinteza,

transpiracija, respiracija (funkcija)



predatorstvo (ishrana - grabljivica/plen - trenutna smrt)parazitizam (ishrana - parazit/domain - odloena smrt)poluparazitizam (ishrana - - parazit/domain - bez smrti domaina)kompeticija (konkurencija za hranu, i ostale resurse stanita)simbioza (s. lat. zajedniki ivot dve vrste u biocenozi)mutualizam (+/+ obostrana korist)komensalizam (+/0 jednostrana korist)amensalizam (+/- jedan koristi - drugi gubi ali ne umire)neutralizam (0/0 bez direktne koristi za oba lana simbioze)protokooperacija ("+/+" fakultativni mutualizam)opraivanje (entomo-, ornito-, mirkemofilija)rasejavanje (zoohorija - epi-, endozoohorija)




predatorstvo (ishrana - grabljivica/plen - trenutna smrt)parazitizam (ishrana - parazit/domain - odloena smrt)poluparazitizam (ishrana - - parazit/domain - bez smrti domaina)kompeticija (konkurencija za hranu, i ostale resurse stanita)simbioza (s. lat. zajedniki ivot dve vrste u biocenozi)mutualizam (+/+ obostrana korist)komensalizam (+/0 jednostrana korist)amensalizam (+/- jedan koristi - drugi gubi ali ne umire)neutralizam (0/0 bez direktne koristi za oba lana simbioze)protokooperacija ("+/+" fakultativni mutualizam)opraivanje (entomo-, ornito-, mirkemofilija)rasejavanje (zoohorija - epi-, endozoohorija)


2. Vreme dejstva odnosa- svi istovremeno sinergizam

Dejstva ekolokih faktora


EKOLOKI FAKTORI = Ekoloki iniociDejstva ekolokih faktora3. Dinamika dejstva odnosa-poetak, trajanje, kraj - intenzitet


EKOLOKI FAKTORI = Ekoloki iniociDejstva ekolokih faktora4. Nain dejstva odnosa- neposredni - posredni


EKOLOKI FAKTORI FAKTORIJALNA EKOLOGIJA


EKOLOKI FAKTOR - Sunevo zraenjePriroda i poreklo


EKOLOKI FAKTOR - VlanostDejstvo: distributivno


slobodna vodapodzemna voda

EKOLOKI FAKTOR - TemperaturaDejstvo: formativno


EKOLOKI FAKTOR - TemperaturaDejstvo: fizioloko


EKOLOKI FAKTOR - SvetlostDejstvo: orijentaciono


EKOLOKI FAKTORDejstvo: fenoloko i etoloko


EKOLOKI FAKTORI = Ekoloki iniociSinergizam Modifikacije


EKOLOKI FAKTORI = Ekoloki iniociDinamika SINERGIZAM Modifikacije



AkcijeReakcijeKoakcijeSinergizamReimModifikacije



Klasifikacija ekolokih faktora

Nazivfaktora

Faktor Nazivfaktora

Faktor Nazivfaktora

Faktor

Edafski zemljite Biogeni ivo bie Istorijski vremeKlimatski klima Antropogeni ovek


Klimatski klima Antropogeni ovek

Orografski reljef

ABIOTIKI BIOTIKI ISTORIJSKI

neposredni - posredni

OROGRAFSKI EKOLOKI FAKTORIReljef

Nadmorska visinaNagibEkspozicija


OROGRAFSKI EKOLOKI FAKTORIReljefNadmorska visinaNagibEkspozicija

pad pritiska pad temperature !!!


OROGRAFSKI EKOLOKI FAKTORIReljef - Nadmorska visina


OROGRAFSKI EKOLOKI FAKTORIReljef

Nadmorska visinaNagibEkspozicija


OROGRAFSKI EKOLOKI FAKTORIReljef - Nagib


OROGRAFSKI EKOLOKI FAKTORIReljef Nagib i Ekspozicija


ISTORIJSKI EKOLOKI FAKTORIVreme


01-oe 2012 uvod koncept ekosistema faktori

Documents