ZAGAIVANJE EKOSISTEMA KOPNENIH VODA22. MART, SVETSKI DAN VODA UN = 2005. 2015. Meunarodna dekada VODA ZA IVOT

Dunav - kod Zemuna

Dodirnimo Taru studenti BF-a

Voda na Zemlji Voda pokriva oko 2/3 Zemljine povrine, a njena ukupna koliina iznosi priblino 2x1018 tona ili 1,6 milijardi km3 Mora i okeani zauzimaju oko 71% povrine Zemlje, nasuprot kopnu koje zauzima svega 29% u morima i okeanima se nalazi 97% ukupne vode na Zemlji oko 2% vode zamrznuto je u polarnim oblastima ili zarobljeno u lednicima svega oko 1% vode se nalazi na kopnu, u atmosferi i ivim organizmima

Voda je u prirodi najrasprostranjenija supstanca i deli se na: povrinsku, podzemnu i atmosfersku.

Kopnene vode nisu ravnomerno rasporeene- Ogromne pustinjske oblasti = 18% (voda u minimumu) - Arktik i Antarktik mnogo vode ali nedostupne (= ideje o transportu lednika sa Arktika za navodnjavanje ozelenjavanje pustinja u severnoj Africi)

Srbija relativno bogata vodama (47. mesto u Svetu) !? Tri sliva Crnomorski, Jadranski, Egejski Hidrografsko vorite Srbije i CG planina Crnoljeva (Kosovo) = 1364 m.n.v.

Znaaj vode za ive organizme Iako je voda jedno od najjednostavnijih hemijskih jedinjenja, ona je neophodan preduslov postojanja ivota na planeti Zemlji ivot je nastao u vodi i u njoj se razvijao milijardama godina Pored mnogih sloenih prilagoenosti na suvozemne uslove, na kopnu ivot ne moe opstati na mestima gde nema makar i minimalne koliine vode

Znaaj vode za ive organizme Voda je osnovni gradivni element ivih bia Tela najveeg broja ivih organizama sastavljena su od 80-90% vode Voda odrava strukturu organizama U procesu fotosinteze voda je jedna od osnovnih komponenti za proizvodnju organskih supstanci Voda je jedna od najznaajnijih neorganskih komponenti ekosistema, kao i jedan od najznaajnijih klimatskih ekolokih faktora Osim toga, voda predstavlja neposrednu ivotnu sredinu za ogroman broj organskih vrsta

Znaaj vode za ive organizme Izuzetno veliki znaaj vode za ive organizme zasniva se na njenim jedinstvenim fiziko-hemijskim osobinama Voda je idealan medijum za ivot, jer: je obilna na veem delu povrine Zemlje je odlian rastvara i medijum u kome se odvijaju hemijski procesi dozvoljava visoke koncentracije molekula koji su neophodni za brze hemijske reakcije svojom fluidnou omoguava kretanje organizama

Termalne karakteristike vode Voda se odlikuje specifinim termalnim karakteristikama: tena je u irokom opsegu temperatura zbog svog velikog toplotnog kapaciteta prua otpor promenama temperature brzo provodi toplotu prua otpor promenama stanja: mrnjenje zahteva oslobaanje toplote od 333,6 J/g isparavanje zahteva dodavanje toplote od 2441 J/g

Termalne karakteristike vode Voda ima i druge neobine termalne osobine Mnogim supstancama se poveava gustina sa sniavanjem temperature Do odreene take voda takoe postaje gua, ali: dostie maksimum gustine na 4C, a sa daljim sniavanjem temperature poinje da se iri nakon mrnjenja nastavlja da se iri Ova osobina ima izuzetno veliki znaaj za ivot na Zemlji: dna jezera i okeana se ne mrznu plutajui sloj leda koji je pokriven snegom obrazuje zatitnu, izolacionu povrinu

Gustina vode Gustina vode (800 puta vea od gustine vazduha) i obezbeuje njenu plovnost Akvatini organizmi postiu odgovarajuu gustinu putem: redukcije (kotane ribe) ili eliminacije (ajkule) tekih skeletnih komponenti korienja mehurova za plivanje koji su ispunjeni vazduhom (ribe, biljke) akumulacije lipida

Gustina - viskozitet vode usporava kretanje organizama (neki organizmi su aerodinamini, drugi razvijaju izrataje koji funkcioniu kao padobrani)

Rastvorene supstance Sve prirodne vode sadre rastvorene supstance Zbog polarnosti molekula koji je izgrauju, voda je dobar rastvara Gotovo sve supstance se do izvesne mere rastvaraju u vodi Gotovo sve vode sadre neke rastvorene supstance: apsolutno iste vode nema u prirodi kia (prirodna destilacija) sadri rastvorene gasove i minerale u tragovima najistija prirodna voda jezera i reke sadre 0,01 0,02% rastvorenih mineralnih supstanci okeani sadre 3,4% rastvorenih mineralnih supstanci

pH vode Normalni opseg pH vrednosti povrinskih voda je 6-9 Kisele kie mogu nekada da snize pH vrednost do 4 Kiselost rastvara minerale voda u krenjekim podrujima je tvrda, sa znaajnom koliinom Ca2+ i HCO3- jona veina organizama odrava pH vrednosti oko neutralne adaptacije na ivot izvan ravnotee sa spoljnim medijumom (visok ili nizak pH) su zahtevne (da bi se bio razliit potrebne su znatne koliine energije)

Gasovi u vodi Pri uobiajenim pH vrednostima (6-9), rastvorljivost CO2 u vodi je oko 0,03% zapreminski ugljendioksid se brzo prevodi u HCO3-: CO2 + H2O H2CO3 H+ + HCO3 ovaj proces smanjuje koliinu rastvorenog CO2, omoguavajui novim koliinama CO2 da uu u vodu i dodatno obogate zalihu HCO3- koji je biljkama dostupan za usvajanje U vodi je koncentracija kiseonika ograniena: malom rastvorljivou ogranienom difuzijom Ispod granice prodiranja svetlosti, kao i u sedimentima koji su bogati organskim supstancama, nastaju uslovi anaerobije ili anoksije

Svetlost Svetlost se u vodenoj sredini, u zavisnosti od dubine, odlikuje smanjenim intenzitetom i izmenjenim kvalitetom

Ciklus kruenja vode u prirodi, hidroloki ciklus

Ciklus kruenja vode u prirodi predstavlja kretanje vode na, u i iznad Zemlje. Voda na planeti je u stalnom kretanju i uvek u drugom agregatnom stanju, od tenog, preko gasovitog, do vrstog, i nazad. Ciklus kruenja vode u prirodi postoji milijardama godina i sav ivot na Zemlji zavisi upravo od njega.

Akvatini biomi Najvei deo biosfere predstavljaju upravo akvatini biomi - hidrobiomi Postoje dva osnovna tipa akvatinih bioma

Slatkovodni biomi U slatkovodnim biomima koncentracija soli je obino manja od 1%

Marinski biomi Koncentracija soli je proseno 3%

Slatkovodni biomi Slatkovodni biomi su blisko povezani sa okolnim terestrinim (kopnenim) biomima Slivanje vode niz kopnene mase stvara potoke i reke, a na mestima gde se slivena voda zadrava nastaju bare i jezera Karakteristike slatkovodnih bioma direktno zavise od tipa i brzine toka Takoe, karakteristike slatkovodnih bioma zavise i od osnovne klimatske zone u kojoj se nalaze

Kopnene vode Kopnene vode se mogu klasifikovati na vie naina, npr. prema: - Sadraju rastvorenih materija (soli): slatke, slane, zaslanjene, mineralne, termalne, termomineralne .... - Poziciji poloaju: podzemne i povrinske - Prema kretanju - brzini toka: tekue stajae (uslovno !) - Veliini (tekue): potok planinska reka nizijska reka velika nizijska reka - Veliini (stajae): lokva efemerna bara bara jezero veliko jezero - Statusu nutrijenata = produktivnosti: oligotrofne mezotrofne eutrofne distrofne - Prema poreklu: prirodne i vetake - Prema duini trajanja: stalne i povremene

Klasifikacija prema toku i veliini

Kopnene povrinske vode se dele na tekue / lotike (lotus lat.=spran) i stajae / lentike (lentus lat.=spor) u tekue kopnene vode se ubrajaju izvori, potoci (