03-ekologija-biljnih-zajednica

7/28/2019 03-Ekologija-biljnih-zajednica

1/22


2/22

Ekologija biljnih zajednica ili fitocenologijaje specijalizovana grana ekologijekoja se bavi prouavanjem grae i karakteristika biljnih zajednica (fitocenoza).

ivotne zajednice.Da se podsetimo:vo na za e n ca ocenoza e

skup svih ivih bia na odreenom

delu prostora, koji su povezaniodnosima ishrane i zatite.

Biocenoze nisu sluajan skup vrsta najednom mestu!

Zajednica biljaka nais ucalom ovremenoplavljenom, zemljitu


3/22

U kolikoj meri su biljne zajednice visoko integrisani i zakonomerno nastalikompleksi vrsta ukazuje i injenica da e se biocenoza koja je nasilno unitena,

vremenom obnoviti, pod uslovom da se drugi uslovi ne promene.

Nakon poara na istoj povrini se razvija umska vegetacija


4/22

Asocijacijaje definisana kao skup biljnih zajednica koje imaju slinufiziognomiju i floristiki sastav.

ASOCIJACIJAje osnovna jedinica uklasifikaciji fitocenoza. To je biljna zajednica(fitocenoza) odreene sistematske vrednostio a e or st asno o ara ter sana ma

odreeni floristiki sastav) i koja je dobilasvoje nauno ime tj. publikovana u naunomaso isu

Asocijacija Rumicetum balcanici


5/22

Karakteristike sastojine

Veliina sastojineJednolinost sastojineStrane primese, meavine i prelazi

Krenjaki sipari Dripis spinosa

Vlasina- Bratanica


6/22

Kada se na uskom prostoru smenjuju tipino razvijene sastojine

dve ili vie biljnih zajednica onda taj prostor nazivamo mozaikomn za e n ca.

Mozaik-kompleks Bratanica


7/22

Sastojina

individuum asocijacije

Sastojine su konkretne jedinice za istraivanja biljnih.

Izvori sa Cardamine amara

e ov e u ovo- mun ove ume


8/22

Morfologija prouava strukturu biljnih zajednicaSinekologija prouava odnos biljnih zajednica prema ekolokim uslovima

Fiziologija prouava metabolizam zajedniceSingenetika ili sindinamika prouava razvoj biljne zajednice

, ,veliinu, stvaranje i promenu njihovih areala

Sistematika ili klasifikacija ili sintaksonomija prouava meusobnesistematske odnose biljnih zajednica, ralanjava biljni pokriva na razliite

s nta sonoms e e n ce grup e u o re ene s stemeSinhronologija ili paleofitocenologija prouava istoriju biljnih zajednica u

prolosti


9/22

Strukturu neke biljne zajednice

floristiki sastav zajednicebrojnost biljaka i njihov koliinski odnosprostorni raspored biljaka

spektar ivotnih formi

Fiziognomija zajednice je rezultatBesna Kobila- avgust 2009.god.

njene strukture i izgleda pojedinihbiljaka,njenih komponenata. Isto tako ona je

,tako da se izgled pojedinih zajednicatokom godine menja.

Besna Kobila- septembar 2009.god


10/22

Osnovne karakteristike biljne zajednice su:floristiki sastav

bro nost individua abundanci aGustina zastupljenosti svake vrste posebno

DisperzijaPokrovnost

es a os re venc aPrisutnost

Stalnost (konstantnost)Soci alnost i meusobni odnos individua iste vrsteFiziognominost

Zastupljenost ivotnih formiSpratovnost


11/22

Floristiki sastav neke asocijacije predstavljen je zbirom svih vrsta koje u njoj ive.Pri analizi floristikog sastava je jako bitno da se obuhvate sve vrste date biljnezajednice bez obzira na to u kom se vegetacionom periodu javljaju.Floristiki sastav je pre svega uslovljen ekolokim karakterom stanita, ali ifloristiko-geografskim karakteristikama samog podruja.

Biljne zajednice su obino uzgraene od mnogo vrsta, dok su zajednice izgraene odsamo jedne ili nekoliko vrsta veoma retke, obino u ekstremnim uslovima (slanozemljite, kisela podloga).

Panonski Salicornia europeabusenjaciMovarna zajednica sa Phragites communis


12/22

Pod brojnou odnosno abundancom neke vrste u fitocenozi podrazumevamokoliinu individua date vrste.

,i od ekolokih uslova u kojima se nalazi data vrsta i njena zajednica.Pod dominantnom vrstom u nekoj fitocenozi podrazumevamo onu vrstu koja je najbrojnijaili koja zauzima najvei prostor u zajednici.

brojnosti.Edifikatori su dominantne vrste koje uslovljavaju grau jedne fitocenoze ,,graditelji

zajednice. Tako na pr. U bukovoj umi edifikator je bukva.

Mezijske planinske bukove umePoplavne ume bele topole Populus alba


13/22

Gustina i dis erzi a

Individue jedne iste vrste mogu biti u razliitim sastojinama rasporeene.

naprotiv koncentrisane na jednom mestu ili razbacane bez ikakvog reda.

-

Hiperdisperzija vrste Anemone nemorosau umi


14/22

Pokrovnost

Pod pokrovnou se podrazumeva osobina biljaka da pokrivaju izvesnu, veuili manju povrinu u fitocenozi. Brojnost i pokrovnost se ne moraju poklapati.

pokriva veliku povrinu na pr. na livadama Anthoxanthum odoratum, dok uumama jedan primerak drvenaste vrste moe imati veliku pokrovnost.

Anthoxanthum odoratumIlirske bukove ume


15/22

Uestalost (frekvencija)

Pod uestalou neke vrste u datoj sastojini podrazumevamouestalost njene prisutnosti na izvesnom broju probnih povrina isteveliine.

Na osnovu ukupnog broja probnih povrina i broja probnih povrinana kojima se data vrsta nalazi, moe se frekvencija izraziti u

procentima. One vrste koje se nalaze u 90-100% ispitivanih probnih. Uestalost je karakteristika jedne sastojine i ne treba je meati

sa sintetskim osobinama prisutnou i konstantnou.


16/22

Podrazumeva osobinu da biljkaraste pojedinano ili u manjim iveim skupinama.

-socijalnosti se ocenjuje na sledeinain:

1 -biljka raste pojedinano

Cardamine plumieri

2 - i jka raste u usenima3 - biljka raste u obliku malih

jastuia ili malenih hrpa4 - bil ka raste u velikim hr ama ili

skupinama5 - biljka raste u velikim gomilama

Caphorosma monspeliaca


17/22

Spratovnost

Spratovnost je jedna od najvanijih strukturnih karaktera fitocenoza. Ova,

druge njihovim razliitim ekolokim potrebama. Spratovnost je najizraenijau umskim fitocenozama.

Primer spratovnosti u umi kitnjaka i graba Querceto- Carpinetum Horv. . ,

(Quercus robur) i cer (Quercus cerris) a takoe i gorski javor (Acerpseudoplatanus) i brest (Ulmus campestris)

2. Sprat niskog drve

a (Carpinus betulus, Acer campestre, Prunus avium) . , .oxyacantha)

4. Sprat niskih bunova (Evonymus europaeus, Dapne laureola i Ligustrumvulgare)

.

6. Sprat niskih zeljastih biljaka (Crocus vernus, Anemone nemorosa,Epimedium alpinum)

7. Sprat prizemnih mahovina


18/22

Spratovnost

U istom s ratu su ras ore

enevrste koje su ekoloki sline,nasuprot tome vrste koje surasporeene u razliitimspratovima imaju i razliituekologiju. Po pravilu u svakom

spratu postoji jedna vrsta koja jenajbrojnija i koja se zatooznaava kao dominantna vrsta.

Asocijacije ije gornje spratoveizgrauje samo jedna jedina brsta

mogu se ozna

iti kaomonodominantne za ednice na r. Monodominantne ume molikeiste bukove ume ili smreveume

Oligodominantne fitocenoze su one

malog broja vrsta (meovite umebukve i jele)

Polidominantne zajednice

na pr. tropske kine ume.

Meovite bukovo-jelove ume


19/22

Spratovnost

Osim nadzemne postoji i podzemna spratovnost: podzemni delovikoreni rizomi krtole lukovice o edinih vrsta nalaze se u zeml i na

razliitoj dubini. Kao i u sluaju nadzemne spratovnosti i pojava podzemne omoguava

da se na ogranienom prostoru naseli relativno veliki broj vrsta.

U stepama se na pr. mogurazlikovati 3 sprata ne raunajui

povrinski sloj koji je isprepletan rizoidimama ov na a eva:1. Gornji najplii sprat (korenovi

jedogodinjih biljaka a takor i lukovice ikrtole)

. re n spra - orenov rava, g avnkomponenti stepske vegetacije3. Najdublji sprat u kome su korenovi

dikotila


20/22

n e s e oso nePrisutnost i stalnost (konstantnost)

Uporeivanjem velikog broja pravilno razvijenih sastojina nekezajednice utvruje se uestalost prisutnosti neke biljne vrste uodreenoj zajednici.

Stepen prisutnosti pokazuje u procentima u koliko je istraivanihsastojina neke zajednice prisutna neka biljna vrsta.

Stalnost (konstantnost) vrsta predstavlja u koliko je ogranienih. Prisutnost se odnosi na celu sastojinu, Stalnost na odreenu povrinu razliitih sastojina


21/22

Poznato je da su odreene biljne

vrste vezane za odreene ivotneus ove. ao o su o re ene vrs e

vezane za odre

eno stanite, takosu vezane i za odreene biljnezajednice. Tako na pr. lazarkinja

speru a o ora a op n aAsarum europeumrastu u umama.

Leucanthemum vulgare, Colchicumautumnalei Salvia pratensisna

Drosera rotundifolia i Sphagnum sp.

ivadama, trska P ragmitescommunisi rogoz Typha latifoliaumovarnim stanitima, rosulja isfagnum na tresavama.

Colchicum autumnale


22/22

Vezanost ili svojstvenost5= iskljuive; iskljuivo vezane za jednu zajednicu4= postojane; jasno vezane za zajednicu ali ipak dolaze, iako

re e i u manjem o imu i u rugim zaje nicama

3= sklone; vrste se pojavljuju u vie zajednica obilno aliim oigledno pogoduje jedna zajednica

2= neodreene vrste bez odreene vezanosti za zajednicu

Sluajne

nekih zajednica koje su tu bile u prolosti.

Karakteristian skup- se sastoji sa jedne strane od svih vrsta

o e su za a u asoc ac u svo s vene, a sa ruge s rane zvrsta koje se u njoj odlikuju dvema najviim stupnjevimanazonosti.

03-ekologija-biljnih-zajednica

Documents