4. PORESKE I FINANSIJSKE REFORME DIOKLETIJANA I KONSTANTINA

U III veku (235.-285.) , dolazi do velike krize i ekonomskog sloma propra}enim te{kim socijalnim i politi~kim potresima. Tada je nestao rimski prinikipat, a zamenio ga je Diokletijanov dominat.

Diokletijan je sproveo korenitu reformu celokupne dr`avne uprave, a Konstantin je nastavio i usavr{io wegovo delo. U svim svojim bitnim crtama, Diokletijanov i Konstantinov poredak je postojao tokom cele ranovizantijske epohe. Wegovi osnovni principi su carska autokratija, centralizam i birokratizam.

Na novcu vi{e nego na ratnoj snazi zasniva se mo} i ugled Vizantije, ~ija je sposobnost pla}awa u najboqim vremenima bila skoro neiscrpna!!! Nali~je toga bio je nemilosrdni fiskalizam viznatijske dr`ave, koja je sve i sva{ta pot~iwavala svojim finasijskim potrebama. Wen izvrsno izgra|eni birokratski aparat bio je i izvrsna ma{ina za eksploataciju. Bogatstvo i visoka kultura dr`ave pla}eni su bedom stanovni{tva, wegovom bespravno{}u i gubitkom slobode.

Reformama Diokletijana i Konstantina dr`avna uprava je sre|ena i carska vlast u~vr{}ena, ali su se {ire mase stanovni{tva i daqe nalazile u najbednijem stawu. Koloni, koji ~ine ve}inu seqa{tva i glavnu proizvodnu snagu, sve vi{e padaju u naslednu zavisnost od svojih gospodara.

!!! Po{to je novac izgubio vrednost, uvedena su davawa u naturi, koja je Diokletijan ozakonio pod imenom annona, koja od tada predstavqa najva`niju da`binu i glavni izvor dr`avnih prihoda.

!!! Diokletijanov sistem capitatio-iugatio uskla|uje osnovne komponente anone, glavarinu i zemqarinu. Jedinice oporezivawa su komad zemqe odn. jugum, i ~ovek (caput). Jugum ne mo`e da bude oporezovan ako ne postoji odgovaraju}i caput, a caput mo`e da bude podvrgnut pla}awu anone samo ako mu na raspolagawu stoji odgovaraju}i jugum. Poreske vlasti su nastojale da caput {to ~vr{}e ve`u za jugum, tako da su sve {iri slojevi seoskog stanovni{tva gubili slobodu kretawa . Gradsko stanovni{tvo nije pla}alo anonu jer nije imalo zemqi{nih poseda, pa je bilo u povla{}enom polo`aju, ali od doba Konstantina Velikog trgovci i zanatlije su optere}eni specijalnom visokom da`binom u zlatu, auri lustralis collatio. Zbog nedostatka radne snage u poqoprivredi nastao je i sistem, kojim su dr`avna zemqi{ta, a potom i ona insolventnih zemqoposednika prinudno dodeqivana solventnim privatnim vlasnicima, prvenstveno veleposednicima, koji su morali da ih obra|uju i pla}aju porez.

Rimski novac je u III veku potpuno izgubio svoju vrednost.Posledica toga bili su ogroman skok cena i prelaz na naturalnu razmenu dobara. U isto~nom delu carstva nov~ana privreda uskoro ponovo dobija prevagu. Konstantin Veliki je uspeo da stvori nov i neobi~no solidan nov~ani sistem. Osnovna jedinicaje bio zlatnik solidus, te`ine 4,48 gr, a srebrni novac seliqua bio je te`ine 2,24 gr. U toku hiqadu godina, Konstantinov solidus je bio osnova vizantijskog nov~anog poretka i vekovima je u svetskoj trgovini u`ivao najve}i zna~aj. Kasnije se zvao i ili

Dubok preobra`aj do`ivela je u doba Diokletijana i Konstantina i vojna organizacija Carstva. Najpre~a potreba, i vojna i politi~ka, bilo je stvarawe jake pokretne vojske. Tako je stvoren exercitus comitatensis, koji je bio jezgro rimskih oru`anih snaga, tim pre {to je Konstantin u wegovu korist smawio pograni~nu armiju. Vojnici-grani~ari, stacionirani na limesu i zvani limitanei, dobijaju kao nagradu za svoju slu`bu zemqi{ne posede i predstavqaju neku vrstu seqa~ke milicije koja `ivi od prihoda sa svojih imawa i brani dr`avne granice od neprijateqskih napada.