052 odbrana

8/15/2019 052 Odbrana

1/84

G o d i n a

B r o j 5 2

1 5 . n o v e m b a r

2 0 0 7 .

c e n a

1 0 0

d i n a r a

1 ,

2 0

e v r

a

w w w . o d b r a n a . m o d . g o v . y u

Pukovnik prof. dr Mladen Panti} direktor VTI Pukovnik prof. dr Mladen Panti} direktor VTI

Od{tetni zahtevi za ratne traumeOd{tetni zahtevi za ratne traume

I n t e r v j u I n t e r v j u

T e m aT e m a

1111Specijalniprilog Specijalniprilog ARSENAL ARSENAL

VOJNA

TEHNOLOGIJAKAO IZVOZNI ADUT

VOJNA

TEHNOLOGIJAKAO IZVOZNI ADUT

KROZSITO

REVIZIJE

KROZSITO

REVIZIJE

8/15/2019 052 Odbrana

2/84

NARUXBENICA

NOVINSKI CENTAR „ODBRANA”Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd

Tel: 011/3241-026, telefaks: 011/3241-363@iro-ra~un : 840 - 49849 - 58

Naru~ujem ______________ primeraka Specijalnog izdawa „Arsenal”po ceni od 350,00 dinara po primerku.Pla}awe celokupnog iznosa, uve}anog za 100,00 din. za po{tarinu, vr{ise unapred na ̀ iro-ra~un NC „Odbrana”. Uz naruxbenicu treba poslatidokaz o uplati, nakon ~ega isporu~ujemo publikaciju.

Kupac:_____________________________________________________________________

Ulica i broj: ___________________________________________________________Mesto:___________________________ Telefon: ___________________________

Potpis naru~ioca:

M.P. _________________________

Specijalno izdawe MAGAZINA

400 din.

C e n a s a p o p u s t o m

3 5 0, 0 0

2 4 0 S T R A N AO savremenom oru`ju: oklopnim borbenim vozilima,

haubicama, avionima, helikopterima, bespilotnimletelicama, satelitima, brodovima, podmornicama...

Razvoj, tehni~ke karakteristike, borbena upotrebai istorija naoru`awa i vojne opreme.

U punom koloru, uz mno{tvo fotografija, „Arsenal“govori i o tome kako je konstruisana, gde ispitivanai kada kori{}ena vojna tehnika koju svet danas poznaje.

8/15/2019 052 Odbrana

3/84

8/15/2019 052 Odbrana

4/84

4

I N T E R V J U

Pukovnik prof. dr Mladen Panti}, direktor Vojnotehni~kog

institutaVOJNA TEHNOLOGIJAKAO IZVOZNI ADUT 8

Per asperaNUKLEARNI PARASTOS 11

T E M

Od{tetni zahtevi za ratne traumeKROZ SITO REVIZIJE 12

OD B R N

Ve`ba vojski Srbije i Ma|arskeZAJEDNO PROTIV POPLAVA 16

Srpski vojni sanitet na ve`bi u MoldavijiZBRIWAVAWE

U KRIZNIM SITUACIJAMA 18

Vojni okrug Ni{SERVIS GRA\ANA 20

Obuka vojnika na civilnom sluèwu vojnog rokaEFIKASNIJI ODGOVORRIZICIMA 23

P R I L O G

ARSENAL 11 27

S

A D R @ A J

”Odbrana” nastavqa tradicije ”Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~Novinski centar ”ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor i glavni i odgovorni urednik Slavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednikaRadenko Mutavxi}

UredniciDragana Markovi} (specijalni prilozi)Mira [vedi} (arsenal)

REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije),mr Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo),mr Zoran Miladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a),Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, kapetan prve klase (odbrana),Sawa Savi} (internet)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi},Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi},Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,I{tvan Poqanac, Budimir M. Popadi},Vlada Risti}, dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik),Stanislava Struwa{, Branko Siqevski(tehni~ki urednici), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik)Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera DenkovskiDokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONIDirektor i glavni i odgovorni urednik3241-104; 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576Prelom 3240-019; 23-583Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995

TELEFAKS 3241-363

ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19e-m [email protected]@odbrana.mod.gov.yu nternet

www.odbrana.mod.gov.yu @iro-ra~un840-49849-58 za NC ”Odbrana”PretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RCmese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara.[tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

15. novembar 200

"Odbrana" je ~lanEvropskog udruèwa vojnih novinara

18

S n i m i o D a r i m i r B A N D A

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

8/15/2019 052 Odbrana

5/84

D R U[ T V O

Nove metode le~ewa na VMA

PRA]EWE SVETSKIH TRENDOVA 51

ParaleleBURA NA [AR-PLANINI 53

T E H NI K

Informati~ke tehnologije na Sinergiji 07 NA PRAGU ZAJEDNI^KOGIMENITEQA 54

F EQ T O N

Srpske zastave (2) USTANI^KI BARJACI 58

K U L T U R

Film o nau~niku Milutinu Milankovi}uTAJNE NEBESKE MEHANIKE 62

S P O R T

Sport i fizi~ka obuka u Vojsci SrbijeNAPREDAKKAO OBAVEZAN PRAVAC 64

KONKURSI 66

TurizamZIMSKI CENOVNIKZA SEZONU 2007/2008. 72

64

RE^ UREDNIKA

5

26

S R P S K I

S I N D R O M P

oznat je vic u kom Srbin koji je dobio pare na lotou, na pi-tawe {ta }e sa wima uraditi, kaè seqacima sa kojima pije pivo ispred prodavnice: „Sve }u da vas tuìm”. Naravno, on sa svojim parama moè da radi {ta ho}e, pa i da ih uloì u tu`be protiv bilo koga. Ako se tu ne oplode, nije ni bitno.

Uìtak u vi{egodi{wim parnicama naro~ito sa kom{ijama, ro|a-cima i kumovima nema cenu.

Me|utim, tu`ba protiv dràve, a naro~ito protiv Vojske ima mnogo vi{e {ansi za povoqan ishod. U to su se uverili najpre su- dije op{tinskog suda u Kur{umliji, zatim sudski ~inovnici, advo-kati i wihovi najbliì koji su na ime neispla}enih ratnih dnev-nica i kamata, sudskim presudama do{li do velikih suma novca.Presude su donete bez uvida u stvarno stawe i u odsustvu pred-

stavnika tuène strane na su|ewima, a takozvane ratne dnevnice za vreme provedeno na Kosovu i Metohiji 1999. godine po istomreceptu naplatilo je vi{e stotina rezervista.

Kad mogu oni {to ne bismo i mi, pomislili su mnogi drugi ve-terani i presavili tabak kako bi otklonili davna{wu nepravdu.Pored toga, posledwih meseci u~estali su i zahtevi za nadoknadu nematerijalne {tete zbog posttraumatskog stresnog poreme}aja u~esnika ratnih dejstava, koje su pojedini rezervisti, posle punih osam godina, uputili na adresu Ministarstva odbrane. Pravovre-menim angaòvawem nadle`nih organa novi model za nezakonito boga}ewe ubrzo je razobli~en.

[ta se krije iza tih pojava? Za{to se tek sada otvaraju ta pitawa? Moraju li na{i ratni veterani sudskim putem da ostva-ruju svoja prava? Odgovor je, naravno, negativan. Sva dugovawa vojske prema rezervistima su davno izmirena. I qudi koji su iz kriznih vremena devedesetih godina iza{li sa odre|enim psihi~-kim posledicama, uglavnom su ve} ranije ostvarili neku vrstu od-{tete zbog naru{enog zdravstvenog stawa. U ~emu je onda pro-blem?

Radi se o~igledno o svojevrsnom „srpskom” sindromu koji se manifestuje u odloènom dejstvu simptoma i anomalija dru{tva u tranziciji. Klini~ka slika ovog poreme}aja ogleda se pre svega u beskrupuloznom iskori{}avawu slu`benog poloàja i zloupotre-bi procesnih prava i procedura za ostvarivawe finansijske ko-risti.

Re~ je i o ve{toj manipulaciji nezadovoqstvom qudi i ve}mnogo puta oprobanom receptu da se masovnim pritiscima, prote-stima, kriznim {tabovima, {trajkovima gla|u, blokadama sao-bra}ajnica i drugim metodama do|e do ostvarivawa nekog ciqa i olakog zahvatawa iz dràvne kase.

„Vajdica”, kako se u nekim krajevima na{e zemqe zove korist

ili dobit ste~ena bez ikakvog truda, osladila se mnogima. Ali, ka-ko to narod kaè, sve {to je slatko kratko traje. Epilog pri~e o lakom boga}ewu bi}e, naravno, na sudu. Treba vratiti nezakoni-to ste~eno, a glavni akteri ovih nemilih doga|aja svakako moraju biti pozvani na odgovornost.

Naàlost, qagu koja je ba~ena na rezervni sastav Vojske te-{ko je sprati.

8/15/2019 052 Odbrana

6/84

Ministar odbrane Dragan [utanovacrazgovarao je 7. novembra sa mini-strom odbrane Italije Arturom Pa-rizijem, koji je boravio u jednodnev-

noj poseti Beogradu.Ministar [utanovac je istakao da je

Italija jedan od najva`nijih partnera Sr-bije i naglasio da izuzetno ceni sna`nu podr{ku punopravnom ~lanstvuSrbije u Partnerstvu za mir i Evropskoj uniji. Tako|e, Italija kao kontakt zemqa Srbije za saradwu sa Natoom kontinuirano daje veliki doprinos unapre|ewu evroatlantske saradwe.

Ministar odbrane Italije posebno je istakao da }e snage Kfora, uokviru kojih Italija ima 2.300 vojnika, u~initi sve kako bi spre~ile bi

15. novembar 2007.

DOGA\AJI

ZA ODBRANU 2,4 ODSTO BUXETA SRBIJEVlada Republike Srbije usvojila je 12. novembra Predlog

zakona o buxetu za 2008. godinu, kojim je predvi|eno da prihodidràvne kase budu 639,6 milijardi dinara, rashodi 654,4 mili-jarde dinara, dok }e deficit iznositi 14,8 milijardi dinara.

Iz buxeta za narednu godinu za odbranu je odvojeno 2,4 od-sto bruto nacionalnog dohotka, a Vlada je odobrila i milijardudinara za subvencionisawe stambenih kredita za prioritete usistemu odbrane.

Ministar odbrane Dragan [utanovac o~ekuje da se odvaja-wem penzionera iz vojnog buxeta moè napraviti dobar odnos uraspodeli sredstava i to 50 odsto za plate, 30 odsto za odràva-we i 20 odsto za investicije. Bio bi to rekordno dobar buxet zabudu}e vreme, a prema ministrovim re~ima polovinom idu}e go-dine moè se o~ekivati vidqiv pomak u sistemu odbrane. Mini-star isti~e da je novi menaxment u Ministarstvu odbrane u~inioda sistem odbrane vi{e nikome ni{ta ne duguje i to je jedan od ve-likih rezultata.

U planu za narednu godinu su, pored ostalog, tri projekta ko-ja }e se finansirati iz Nacionalnog investicionog plana. Prvije kupovina {est helikoptera koji }e sluìti za transport i za ga-

{ewe poàra, drugi veliki projekat je pravqewe civilno-vojnogaerodroma u Batajnici i tre}i strate{ki projekat je baza Cepo-tina na jugu Srbije. Za wih se iz NIP-a o~ekuje oko pet milijardidinara. R. M.

VLADA SRBIJE UTVRDILA PREDLOGEZAKONA O ODBRANI I VOJSCIVlada Republike Srbije, na predlog Ministarstva odbrane,

utvrdila je, na sednici odrànoj 8. novembra, Predlog zakona o odbrani i Predlog zakona o Vojsci Srbije i uputila ih Narodnojskup{tini na razmatrawe i usvajawe.

POSETA DELEGACIJE MINISTARSTVAODBRANE VELIKE BRITANIJEPomo}nik ministra za politiku odbrane mr Du{an Spasoje-

vi} primio je 6. novembra delegaciju Ministarstva odbrane Ve-like Britanije koju je predvodila direktor za me|unarodnu bez-bednosnu politiku Ministarstva odbrane Glorija Krejg.

Jedna od tema razgovora bio je i Sporazum o bezbednostiinformacija i o Memorandumu o razumevawu izme|u Vlade Repu-blike Srbije i Vlade Ujediwenog Kraqevstva Velike Britanije iSeverne Irske koji se odnosi na saradwu u oblasti odbrane.

Direktora za me|unarodnu bezbednosnu politiku Ministar-stva odbrane Velike Britanije Gloriju Krejg primio je narednogdana i pomo}nik ministra odbrane za qudske resurse dr BojanDimitrijevi}. Tokom sastanka, gospo|i Krejg predstavqen je pro-gram za prekvalifikaciju vi{ka vojnog kadra Prisma. S. S.

Na~elnik General{taba nacionalneodbrane Gr~ke general Dimitrios Grapsas,u okviru dvodnevne zvani~ne posete Srbi-ji, sastao se sa na~elnikom General{tabaVojske Srbije general-potpukovnikomZdravkom Pono{em.

Generali Pono{ i Grapsas razgova-rali su o bilateralnoj saradwi dve voj-ske. U izjavi za medije nakon razgovora, ge-neral Pono{ je rekao da vojna saradwaSrbije i Gr~ke ima dugu i uspe{nu tradi-ciju. On je posebno izdvojio {kolovawe

pripadnika Vojske Srbije u Gr~koj i kurse-ve u oblasti mirovnih operacija i obukupripadnika specijalnih jedinica u gr~kimoruànim snagama.

– Tokom 2007. godine, bilateralnasaradwa sa Gr~kom bila je veoma inten-zivna. Planirano je oko trideset zajedni~-kih aktivnosti i skoro 80 posto smo ve} realizovali, a o~ekujem da }e sedo kraja godine ostvariti sve {to je u planu – rekao je general Pono{ iistakao da }e tokom posete generala Grapsasa biti dogovoreni i detaqisaradwe u 2008. godini.

Na~elnik General{taba nacionalne odbrane Gr~ke general Dimitrios Grapsas izjavio je da je veoma zadovoqan {to boravi u oruànim

PODR[KAEVROATLANTSKOJSARADWI

S A S T A N A KM I N I S T A R A O D B R A N ES R B I J E I I T A L I J E

P O S E T A N A ^ E L N I K A

POTVRDA TRADICIO

8/15/2019 052 Odbrana

7/84

SASTANAK GENERALA PONO[AI DE MARNAKANa~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik

Zdravko Pono{ i komandant Kfora general-potpukovnik Ksavierde Marnak sastali su se 12. novembra u Vrawu. Bio je to redovnisastanak na najvi{em nivou Vojske Srbije i Kfora.

Generali Pono{ i de Marnak saglasili su se da je bezbedno-sna situacija du` Administrativne linije pod kontrolom i izra-

zili uverewe da }e dosada{wa saradwa, zasnovana na me|usob-nom poverewu, biti nastavqena i ubudu}e.

Dvojica su generala naglasila zna~aj redovne saradwe VojskeSrbije i Kfora na svim nivoima, posebno u razmeni informacijai izvo|ewa jednovremenih patrola du` Administrativne linije,radi spre~avawa incidenata i kontrole ilegalnih prelazaka.

7

tru za mirovne operacije u Kiliksu. Tako|e, u maju ove godine rea-lizovana je zajedni~ka obuka specijalnih jedinica. Tokom dosada-{we saradwe Gr~ka je, izme|u ostalog, opremila i kabinet za u~e-we gr~kog jezika na Vojnoj akademiji u Beogradu.

Posle sastanka u General{tabu, general Grapsas posetio jeCentar za mirovne operacije, kabinet za u~ewe gr~kog jezika naVojnoj akademiji i Specijalnu brigadu u Pan~evu.

Drugog dana posete, na~elnik General{taba nacionalne od-brane Gr~ke general Dimitrios Grapsas boravio je u garnizonu Pi-rot gde je poloìo venac na srpsko-gr~kom vojni~kom grobqu. Vencesu poloìli i ambasador Gr~ke u na{oj zemqi Hristos Panagopu-los, komandant Kopnene vojske general-potpukovnik Mladen ]irko-vi}, predstavnici lokalne samouprave i bora~kih udruèwa.

A. PETROVI]Snimio Z. PERGE

MINISTAR [UTANOVAC PRIMIONAÊLNIKA GENERAL[TABA

NACIONALNE ODBRANE GR^KEMinistar odbrane Dragan [utanovac razgovarao je 1. no-

vembra sa na~elnikom General{taba nacionalne odbrane Gr~kegeneralom Dimitriosom Grapsasom.

Na sastanku je konstatovano da je saradwa u oblasti odbra-ne na izuzetno visokom nivou, {to je jedan od pokazateqa tradici-onalnog prijateqstva dve zemqe i dva naroda.

Ministar [utanovac je istakao da je saradwa u oblasti obu-ke specijalnih jedinica i {kolovawa pripadnika Vojske Srbije nanajvi{im gr~kim vojnim {kolama dobar put za uspostavqawe jo{~vr{}ih veza izme|u ministarstava odbrane i oruànih snaga Sr-bije i Gr~ke.

lo kakvo nasiqe na Kosovu i Metohiji i za{titile nealbansko, a poseb-no srpsko stanovni{tvo u Pokrajini.

Ministri [utanovac i Parizi iskazali su zajedni~ko opredeqeweka nastavku saradwe ministarstava odbrane i vojski Srbije i Italije.Tom prilikom, oni su razgovarali i o formirawu poverila~kog fonda zaotklawawe posledica kasetne municije.

E N E R A L [ T A B A N A C I O N A L N E O D B R A N E G R ^ K E

ALNOG PRIJATEQSTVA

snagama zemqe sa kojom wegova dràva gaji tradicionalno prijateqstvo.On je potvrdio izuzetan nivo saradwe dveju vojski i naglasio da je ciqwegove posete razmena mi{qewa i razmatrawe pitawa od zajedni~koginteresa za oruàne snage Gr~ke i Srbije.

Trenutno se na {kolovawu u gr~koj vojnoj akademiji nalazi {est mla-di}a iz Srbije, a do sada je 40 srpskih oficira zavr{ilo kurseve u Cen-

S n i m i o D . B A N D A

8/15/2019 052 Odbrana

8/848

T

okom 59 godina, koliko postoji, Vojnotehni~ki institut je bio ustanovau kojoj se istraùju i razvijaju sredstva NVO. To je wegova osnovna de-latnost. Osim toga, stru~waci se bave modernizacijama, usavr{ava-wem i konverzijom postoje}ih borbenih sredstva, pomaù odbrambenojindustriji u stru~nom pogledu, a slobodne kapacitete koriste zapotrebe trì{ta – u zemqi ili inostranstvu.

U kakvim uslovima danas rade, pitamo direktora VTI pukovnika prof.dr Mladena Panti}a, koji je nepunu godinu na ~elu te ustanove.

– U ovoj godini smo uglavnom radili na projektima za potrebe VojskeSrbije, a znatno mawe za tre}a lica. Kada je re~ o uslovima rada, mogu dakaèm da su oni u direktnoj vezi sa finansijskim sredstvima, kadrom, opre-mom, itd. Svi ve} znamo kako se tokom ove godine finansirala Vojska. U pr-voj polovini godine svoj rad smo zasnivali na zadacima koji nisu zahtevaliznata finansijska sredstva, a od kada smo dobili odobrewe da angaùjemosredstva, intenzivno radimo na wihovoj realizaciji. Stigla su u „posledwi~as“ i nastojimo da ih blagovremeno upotrebimo.

* Da li su, prema Va{em mi{qewu, sredstva neophodna za istra ìva-we i razvoj previsoka za Vojsku i dràvu?

Mo`da nismo tolikoprisutni u javnosti,ali priroda na{egposla je takva

da predo~imo ono{to smo radilitek kad sredstvo kojerazvijamo pro|e svapotrebna ispitivawai bude usvojenou naoruàwe Vojske– isti~e direktorVojnotehni~koginstituta

PUKOVNIK PROF. DR M LADEN PANTI],DIREKTOR VOJNOTEHNI^KOG INSTITUTA

15. novembar 2007.

VOJNA TEHNOLOGIJAKAO IZVOZNIADUT

8/15/2019 052 Odbrana

9/849

na po~etku naveo. Tako|e, na osnovu kon-takta sa stranim stru~wacima, ostvare-nih kod nas i inostranstvu, saznali smoda smo veoma ceweni kao institucija kojase bavi vojnom tehnikom. Na primer, ima-mo zahteve za zajedni~ke projekte ili iz-vo|ewe eksperimenata za potrebe magi-starskih teza i doktorskih disertacija una{im laboratorijama, a i zahteve za

{kolovawe stru~waka raznih profila.* Poznato je da aero-tunel i poje-

dine laboratorije Instituta do-nose pare Ministarstvu odbrane i Vojsci. Da li deo od zara|enih sredstava moè da tro{i i VTI?

– Kao {to sam rekao, VTI svoje slo-bodne kapacitete moè da koristi za radna projektima za potrebe trì{ta. Nor-malno, realizacijom tih projekata ostva-ruje se prihod. Ta finansijska sredstvapripadaju MO, a jedan wihov deo se usme-rava u VTI. Od tih sredstava je ranijihgodina finansirana teku}a potro{wa.Danas se prihodi usmeravaju na nove is-

traìva~ke zadatke, a deo na dodatno po-krivawe tro{kova rada. Tako|e se na re-alizaciju zadataka istraìvawa usmera-va i deo prihoda koje ostvaruje Uprava zaodbrambene tehnologije.

* Koliko Vam u radu pomaè nad-le`na Uprava za odbrambene teh-nologije?

– VTI se nalazi u sistemu odbra-ne, u Sektoru za Materijalne resurse,a wegova nadre|ena institucija je upra-

vo Uprava za odbrambene tehnologije. Kao {to je poznato, ona jei na ~elu odbrambene industrije Srbije i povezuje sve wene ele-mente. A VTI kao deo tog sistema veoma uspe{no sara|uje sapreduze}ima odbrambene industrije i tehni~kim remontnim za-

vodima na razvojnim projektima. Ta saradwa je u velikoj meri re-zultat veoma uspe{nog angaòvawa Uprave za odbrambene tehno-logije. Tako|e, mogu da kaèm da nam pruàju i neposrednu podr-{ku u raznim stvarima, po~ev{i od pravne regulative pa sve dousmeravawa aktivnosti u realizaciju sloènih projekata za po-trebe Vojske Srbije i za trì{ta. Sem toga, na{ institut uspe-{no sara|uje i sa ostalim institucijama Ministarstva odbranei General{taba Vojske Srbije.

* Da bi se vojnoindustrijski kompleks, kome pripadaju i raz-voj i proizvodwa, izvukao iz krize, treba doneti strategij-ski plan razvoja tog sektora. Da li bi se do tada moglo olak-{ati poslovawe ako biste svi vi u tom lancu bili malo vi-{e povezani i jedinstveno nastupali?

– îwenica je da je status subjekata vojnoindustrijskog kom-pleksa jo{ u fazi re{avawa i o~ekujemo da se u narednom perioduu potpunosti defini{e. Apovezanost u~esnika u odbrambenoj indu-striji je neophodna, jer direktno uti~e na funkcionisawe tog kom-pleksnog sistema. Mislim da bi trebalo da ovaj sistem poboq{amodono{ewem strategijskog plana razvoja i preduzimawem niza dru-gih aktivnosti radi jo{ boqeg funkcionisawa. Smatram da je veo-ma bitno da se ovaj sistem {to detaqnije sagleda i unapredi, imaju-}i u vidu sasvim novo vreme koje dolazi i name}e neminovne zahte-ve u pogledu primene i realizovawa savremenih vojnih tehnologija.

* I va{a ustanova i MO i Vojska gube zbog toga {to vojni patenti i tehni~ka re{ewa, koja su proizvod rada u Institu-tu, nisu propisno za{ti}ena. Kra|a intelektualne svojine

danas nije retkost. Kako se borite protiv toga?

– Finansijska sredstva namewenaistraìvawu veoma su skromna, tako danisu previsoka za Vojsku i dràvu, dok suona namewena razvojnim projektimaznatno ve}a. Ona obezbe|uju realizaci-ju sloènih razvojnih zadataka i usavr-{avawe postoje}ih borbenih sistema.Smatram da bi trebalo da razvijamo sve{to smo u mogu}nosti, a da, za ona sred-

stva NVO koja zbog odre|enih razloga nemoèmo da razvijemo, nadle`ni donesuodgovaraju}e odluke o wihovoj nabavci.

* Na nedavno odrànom nau~no-stru~nom skupu OTEH ~ulo se da je VTI najboqe funkcionisao sedam-

desetih godina, kada je dràva po istraìva~u odvajala 20.000 do-lara. Ta brojka je devedesetih spa-la na 10.000 dolara. A kolika je

danas?

– Mi znamo da se u razvijenom sve-tu za istraìvawa izdvajaju zna~ajnafinansijska sredstva. Na primer, u SADtaj procenat iznosi 13 posto vojnog bu-

xeta, u [vedskoj 10, Japanu 9, u Italiji8. Kod nas se za zadatke istraìvawaizdvaja samo oko 10 odsto ukupnih fi-nansijskih sredstava predvi|enih zarazvoj, a to je godi{we oko 3.000 evrapo istraìva~u.

* Vi ste nau~ni poslenik pa recite,u takvim uslovima, koja to spona ve-zuje na{ vojni visokoumni kadar za Institut. Da li se, prema Va{emmi{qewu, u nedostatku para moè raditi samo iz entuzijazma?

– Entuzijazam je neophodan i svaki nau~nik ga po prirodi stva-ri poseduje, ali, normalno, da on nije dovoqan za obavqawe slo-ènih istraìvawa i razvoj kompleksnih sistema. Ono {to nau~-

nike vezuje za Institut svakako su projekti na kojima rade i mogu}-nosti VTI u pogledu laboratorijske opreme. Da podsetim imamooko 30 specijalizovanih laboratorija, od kojih su neke od me|una-rodnog i nacionalnog zna~aja.

* Za{to se toliko dugo ~eka na akreditaciju VTI kao nau~ne ustanove kod Ministarstva za nauku? Trebalo je da se to pi-tawe re{i, bez problema, po~etkom godine, jer VTI ispuwa-va i vi{e od potrebnih uslova – ima 25 doktora nauka, 63 magistra, 316 istraìva~a?

– VTI se nalazi u sistemu odbrane i radi na veoma sloènimzadacima iz oblasti vojne tehnike i odbrambenih tehnologija. Rea-lizovana sredstva NVO rezultat su obimnih i kompleksnih istra-ìvawa, a svakako i razvoja. I kao takva, verifikuju se i uvode unaoruàwe i opremu Vojske. I to se dobro zna. Pored ostalog, na-pomiwem da je VTI upisan u Registar nau~noistraìva~kih ustano-

va JNA jo{ 1977. godine i od tada stalno ispuwava sve zakonompredvi|ene uslove. Ne vidim razloga da se, pored tolikog brojareferenci i ~iwenice da na{e ostvarene istraìva~ke rezultateuvaàvaju eminentne svetske firme i instituti, postavqa pitawejesmo li mi nau~na ustanova ili ne. Dakle, pitawe akreditacije jepo mom mi{qewu, formalne prirode.

* Imate li ponekad utisak da VTI mnogo vi{e cene u svetu ne-go {to se odgovorni u dràvi zanimaju za vojnotehni~ke nauke?

– Nemam takav utisak, jer smatram da odgovorni qudi u dràvisvakako znaju {ta su to vojnotehni~ke nauke i {ta zna~e vojne tehno-logije ne samo za Vojsku nego i za zemqu. Ali da bismo radili, po-trebna nam je wihova podr{ka da obezbedimo uslove rada koje sam

AKTUELNI PROJEKTITokom ove godine VTI je radio na vi{e

zna~ajnih projekata. Pomenimo one najva`ni-je: avion za po~etnu obuku lasta-95 , protivo-klopni raketni sistem bumbar , laserski vo-|ena bomba LVB-250F, familija municije 40mm za potcevni baca~ granata, usavr{avaweprotivoklopnog raketnog sistema maqutka ,

lanser 128 mm plamen-D , usavr{avawe elek-tronskog okida~ za lanser 128 mm ogaw, raz-voj lansera za imitator vazdu{nih ciqeva128 mm, terenski automobil FAP 1118, ~e-tiri tone, 4h4, sistem tehni~ke za{tite obje-kata posebne namene i dr.

PODMLA\IVAWE KADRA– Vojnotehni~ki institut u narednom pe-

riodu o~ekuje podmla|ivawe kadra i upra-vqawe znawem i intelektualnom svojinom,{to je i smernica strategije odrìvog razvo-ja. Podmla|ivawe kadra je nu`nost, jer ako nebudemo zapo{qavali mlad visokoobrazovan

kadar u zemqi, pa i u VTI, uze}e ga drugi, naj-~e{}e oni iz inostranstva. Savremene te`webogatih zemaqa idu upravo u tom pravcu, jertako dobijaju visoko{kolovan kadar, a da uwega prakti~no nisu ulagali. U zemqama izkojih taj kadar odlazi stvara se jaz izme|u vr-hunskog znawa i neposredne primene i sma-wuje se mogu}nost razvoja vrhunskog znawa –kaè pukovnik dr Danko Jovanovi}, zastupnikna~elnika Uprave za odbrambene tehnologije.

8/15/2019 052 Odbrana

10/84

vesnog zastoja u tempu „lansirawa “ no-vih borbenih sredstava iz Instituta, alije danas situacija znatno povoqnija. Uzavr{noj fazi razvoja nalazi se odre|e-ni broj sredstava, kao {to su dva proto-tipa {kolskog aviona za obuku pilota,terensko vozilo FAP, i neka druga sred-stva za potrebe na{e vojske. Pored toga,za potrebe Vojske Srbije pokrenut je iodre|en broj novih istraìva~kih i raz-vojnih projekata.

Ukratko, odgovor na va{e pitaweglasi da smo mi odavno brend u oblastivojnih tehnologija i za nas znaju svi kojibi trebalo da znaju. Mo`da nismo tolikoprisutni u javnosti, {to se od nekog kopredstavqa brend o~ekuje, ali priroda

na{eg posla je takva da javnosti predo-~imo ono {to smo radili tek kad sredst-vo koje razvijamo pro|e sva potrebna is-pitivawa i bude usvojeno u naoruàweVojske.

* Posledwe godine puno se pri~a o novim smawewima u Vojsci. Strepi-te li i vi u Institutu od toga. I da li }e uop{te VTI mo}i da radi ako i wega zaka~i taj talas?

– Pitawe kadra je uvek aktuelno iosetqivo. Da bi funkcionisao VTI morada ima visokoobrazovani kadar koji je umogu}nosti da re{ava veoma kompleksne

probleme. Sre}om, postoji jo{ i danas tzv. „kriti~na masa istra-

ìva~a“.A{ta za nas zna~i smawiti kadar? To zna~i ugasiti odre|eni

broj nau~nih oblasti. Sredstva NVO su sloèna, multidiscipli-narna i ako u jednom timu nema stru~waka jedne specijalnosti, po-~ev{i od majstora do doktora nauka, onda kompletan projekat nemoè da se realizuje. VTI bi trebalo da se reorganizuje u skladusa potrebama Vojske, ali u pravcu optimalnog funkcionisawa. Zato je potrebno podmladiti kadar, osavremeniti opremu i uvestinove tehnologije. Mi }emo u Institutu dati sve od sebe da uspe{norealizujemo projekte, jer znamo da na taj na~in direktno uti~emona borbenu gotovost Vojske Srbije.

Mira [VEDI]Snimio Goran STANKOVI]

– Intelektualnu svojinu Vojnoteh-ni~kog instituta ~ini industrijska svo-jina – patenti, mali patenti, modeli,li~na autorska prava istraìva~a... –

i autorska svojina – izdawa Institu-ta, ~asopis Scientific Technical Review,Podaci o naoruàwu, Nau~no-tehni~-ke informacije , softveri koji su raz-vijeni kod nas, tehni~ka dokumentacijaza pribli`no 1.500 sredstava NVO,itd. Vrednost te intelektualne svojineuveliko nadma{uje materijalnu vred-nost svih na{ih objekata, laboratori-ja, ma{ina i ure|aja. Naàlost, mi dosada nismo uspeli da uredimo ovuoblast na na~in kako se to radi u raz-vijenom svetu. Na primer, kod Majkro-softa vrednost kapitala firme ~ini20 odsto materijalnih dobara i ~ak 80

odsto intelektualne svojine. Mi u Voj-notehni~kom institutu èlimo da una-predimo i za{titimo na{u intelektu-alnu svojinu, a i know-how svakog no-vorazvijenog proizvoda.

Na{ institut je me|u prvima uSrbiji promovisao nau~nu metodolo-giju koju uveliko primewuju 23 najra-zvijenije zemqe u svetu u oblasti ino-vacionog stvarala{tva. To je tzv. teo-rija re{avawa inovacionih zadataka ,poznatija po skra}enici TRIZ. Tajnauspeha sovjetskog naoruàwa uvelikoje bazirana na primeni te metodologi-je koja je u biv{em Sovjetskom Savezustvorena i razvijena. S raspadom

SSSR-a TRIZ dospeva na Zapad i po-~iwe jo{ intenzivnije da se razvija iprimewuje.

Za{tita intelektualne svojine }eu budu}nosti biti jedan od prioritetana{e najte{we saradwa sa nadle`nimorganima u MO koji pokrivaju ovuoblast. A do kraja ove godine }emo po-pisati i sve tehnologije sa kojima ras-polaèmo.

* Izjavili ste jednom prilikomkako èlite da VTI postane brend u vojnotehni~kim naukama,kao {to je VMA brend u oblasti vojnog zdravstva i VAu oblasti vojnog {kolstva. [ta je po-

trebno jo{ uraditi da bi se to postiglo? – Sama ~iwenica da je VTI projektovao i razvio oko 1.300

sredstava NVO za {est decenija svog postojawa i da je od toga oko75 odsto u operativnoj upotrebi VS, govori da smo mi uvek bili vo-de}i u oblasti istraìvawa i razvoja NVO. Sem toga, tokom ove go-dine VTI su posetile brojne strane delegacija zainteresovane zasaradwu na istraìva~kim i razvojnim projektima. Tako|e, stru~wa-ci VTI su bili u nekim od eminentnih stranih instituta i kompanija.

îwenica je da su se svi problemi u dràvi i reorganiza-cija sistema odbrane, a u okviru toga smawewe kadra i restrik-tivno finansirawe, reflektovali na rad na{e ustanove, pa je uposledwih desetak godina, zbog odre|enih te{ko}a, do{lo do iz-

10

15. novembar 2007.

PORTRETDirektor Vojnotehni~kog instituta pu-

kovnik dr Mladen Panti} ro|en je u selu Ma-le{evo, 1957. godine. Diplomu Tehni~ke voj-ne akademije, kao najboqi u klasi i u svimprethodnim generacijama – prose~na ocenadeset – dobio je 1981. godine. Magistriraoje na tehni~kom kolexu Cranfield Institute of Tec-hnology u Engleskoj, a doktorirao u oblastiborbenih vozila pre deset godina na Ma{in-skom fakultetu u Beogradu. [kolu nacional-ne odbrane – General{tabno usavr{avawe,zavr{io je sa odli~nim uspehom, {kolske2001/2002. godine.

U toku rada u Vojnotehni~kom institutubio je angaòvan na velikom broju projekata,

kao {to su: usvajawe licence tenka T-72, raz-voj tenka M-84A, modernizacija tenkova M-84 i T-55, univerzalno inèwerijsko vozilomuwa , itd. Objavio je veliki broj original-nih nau~nih i stru~nih radova u me|unarod-nim i doma}im ~asopisima i u~estvovao name|unarodnim skupovima. Kao profesor naVojnoj akademiji izvodi nastavu na redovnimstudijama i [koli nacionalne odbrane.Mentor je nekoliko doktorskih disertacija imagistarskih teza na Vojnoj akademiji, Ma-{inskom fakultetu u Beogradu i Fakultetutehni~kih nauka u Novom Sadu.

INTERVJU

8/15/2019 052 Odbrana

11/84

8/15/2019 052 Odbrana

12/84

O D [ T E T N I Z A H T E V IZ A R A T N E T R A U M E

15. novembar 2007.

Utvr|eno je daposttraumatski stresniporeme}aj (PTSP) stojiu ne{to vi{e od 3.000medicinskih kartonau~esnika ratnih dejstavaza posledwih 15 godina.Za di jagnostikovawetog psihi~kog poreme}ajapotrebno je dvogodi{wepra}ewe simptoma, kojipo~iwu da se ispoqavajudo {est meseci posletraumati~nih doga|aja.[ta se krije izazahteva za nadoknadunematerijalne {tete zbogPTSP, koje su pojedini

biv{i vojni rezervistinedavno uputili na adresuMinistarstva odbrane?

12

P

KROZ SITOREVIZIJE

ro{lo je vi{e od osam godina kako je na tlu Balkana za}utalo oru j̀e. Po-sledwa decenija 20. veka, a posebno 1999. godina, duboko je urezana u se-}awe gra|ana Srbije. Svima je bilo te{ko, a najteè qudima u uniformi.Strah za sopstveni ìvot i ìvot bli`wih, stra{ne slike koje ne trpeopise, mnogim vojnicima su ostavili psihi~ke oìqke.Kao jedna od posledica opasnih ratnih situacija, straha i prizora uàsa

kod pomenutih osoba, javqa se posttraumatski stresni poreme}aj (PTSP), koji po-nekad preraste i u trajni poreme}aj li~nosti. Dràva je proteklih godina na raz-li~ite na~ine pomagala tim qudima, iako postoji konsenzus da bi trebalo predu-

zeti delotvornije korake radi wihove socijalizacije i materijalnog zbriwavawa.Iako je pro{la skoro decenija otkako su prestala borbena dejstva poje-

dini vojni rezervisti obratili su se tek nedavno za pomo} psihijatru zbog PT-SP, a nedugo zatim podneli zahteve Ministarstvu odbrane za naknadu nemate-rijalne {tete po tom osnovu.

Da li je pa`wa javnosti za problem ratnih trauma, zbog nedavnog poku{a-ja samoubistva mladi}a, u~esnika u borbenim dejstvima na Kosovu, potakla po-jedince da sopstvene probleme nazovu pravim imenom ili je posredi koristo-qubqe? [ta je u pozadini ra~una koji osam godina posle rata dràvi isposta-vqaju neki weni borci, razgovarali smo sa pukovnikom dr Miroslavom Rado-vanovi}em, na~elnikom Klinike za psihijatriju VMA.

GDE JE GRE[KA

Od na~elnika Klinike za psihijatriju saznali smo da je sprovedena inter-na analiza o broju osoba sa posttraumatskim stresnim poreme}ajem za prote-klih 15 godina i da nas rezultati svrstavaju u svetski prosek. Naime re~ je one{to vi{e od 3.000 slu~ajeva, {to prema razli~itim klasifikacijama ~iniod 0,8 do dva posto u~esnika u borbenim dejstvima. Podaci o stotinama hiqa-

da qudi sa tim psihi~kim poreme-}ajem, koje su pojedini mediji iz-neli u javnost, ne odgovaraju isti-ni. Naime, oko 20 procenata u~e-snika rata su psihotraumatizova-ni, a od tog broja oko osam postorazvija PTSP.

– U javnosti je re~eno da je400.000 qudi u~estvovalo u ratu,a da na osnovu toga postoji oko80.000 sa PTSP, {to nije ta~no.Dogodilo se da je neko pogre{no

protuma~io procente i time iza-zvao zabunu – obja{wava pukovnikdr Miroslav Radovanovi}.

Prema wegovim saznawima,problem nadoknade nematerijal-ne {tete veteranima rata trajeve} duè vreme, ali je aktuelizo-van uporedo sa protestima rezer-vista povodom navodno neispla-}enih ratnih dnevnica.

– Koliko je meni poznato, qu-di koji su iz tih kriznih vremenaiza{li sa odre|enim psihi~kim

8/15/2019 052 Odbrana

13/84

sre}emo sa qudima koji su zai-sta pro{li stvarne ratnestrahote, ali su ostali inte-grisani u dru{tvo i potpunopsihi~ki funkcionalni – kaèRadovanovi}.

POD LUPOMSTRU^WAKA

Na~elnik Klinike za psi-hijatriju podvla~i da wegovtim nije negirao dijagnoze ne-go ustanovio da nisu u potpu-nosti po{tovane potrebne me-dicinske procedure, {to pred-stavqa dovoqan osnov da sepokrene revizija nalaza. Pre-ma wegovim re~ima, ve}ina do-kaza o u~e{}u u ratu svodi sena evidenciju u vojnim kwiì-cama. Taj podatak doslovnozna~i da je lice u odre|enomperiodu bilo mobilisano, aline i da je nu`no bilo izloè-

no traumama.– Svaki medicinski pro-blem, pa i psihijatrijski, mo-ra da ima svoju istoriju. Da-kle potrebno je da postojaweodre|ene dijagnoze bude po-tvr|eno nalazima. Nije do-voqno da se ~ovek, osam godi-na posle rata, pojavi i poà-li se na psihi~ke tegobe, pa dase uspostavi dijagnoza – nagla-{ava Radovanovi}. On kaèda postoje kriterijumi ili kla-steri za utvr|ivawe PTSP naosnovu kojih se pokazuje da lise radi o parcijalnom ili pot-

punom poreme}aju. Detaqnipsiholo{ki testovi tako|e suneophodni, a u pomenutim slu-~ajevima gotovo da nisu spro-vo|eni. Radovanovi} nagla{a-va da je potrebna opse`na i

vaqana dokumentacija da bi se stalo iza dijagnoze takve teìne.– Psihi~ke promene koje nastaju usled izloènosti trauma-

ti~nim situacijama mogu nastupiti odmah ili odloèno, naj~e{}edo {est meseci posle takvog iskustva. Potrebno je permanentnopra}ewe klini~kog stawa oko dve godine da bi se otkrio trajni po-reme}aj li~nosti – obja{wava dr Radovanovi}.

Na~elnik Klinike za psihijatriju VMAo~ekuje formirawe ti-ma koji }e pokrenuti postupak revizije dijagnoza na osnovu kojih supokrenuti od{tetni zahtevi. Revizija }e podrazumevati vra}awe

postupka na po~etak i ponovno utvr|ivawe medicinskih i drugih ~i-wenica. Bi}e sprovedeno takozvano superve{ta~ewe, potrebnipsiholo{ki testovi i provera prate}e dokumentacije kako bi seizbegla mogu}nost zloupotreba.

Kako kaè dr Radovanovi}, moglo bi da se dogodi da svako koima bilo kakve psihi~ke probleme koji se mogu povezati sa ratnimdejstvima traì od{tetu. Ekspertska komisija bi trebala da „pro-seje” dijagnoze i onemogu}i potencijalne malverzacije.

Za nekoliko meseci trebalo bi da se utvrdi ko je zaista imaoosnova da od dràve traì nadoknadu. Na{ sagovornik ocewuje daniko ne}e beàti od te odgovornosti, ali tek kada se utvrde rele-vantne medicinske ~iwenice.

Aleksandar PETROVI]

13

posledicama, u velikom procen-tu su ve} ostvarili neku vrstuod{tete zbog naru{enog zdra-vqa. Ta su davawa ispla}ivalecivilne strukture i fondovi na

lokalnom nivou. Nije mi pozna-to da na nivou dràve postojejedinstveni kriterijumi premakojima se, u odnosu na procenatinvalidnosti, ispla}uje odre-|ena suma – kaè dr Radovano-vi}. On navodi da je, kada je oposttraumatskom stresnom po-reme}aju re~, uobi~ajeno da sestepen invalidnosti kre}e donajvi{e 60 posto, a naj~e{}eizme|u 30 i 40 procenata.

Lica koja su u~estvovala uratu kao vojni rezervisti, posleskidawa uniforme zdravstvenuza{titu ostvarivala su u civil-

nim ustanovama, tako da su ve}i-nu dijagnostikovanih PTSPpot-pisali civilni psihijatri. Me-|utim, nedavno se psihijatrijskojslu`bi Vojne bolnice u Ni{uobratila grupa qudi, uglavnomu~esnika u proteklim ratovima, àle}i se na simptome koji ukazujuna postojawe psihi~kih trauma. Neki su zahtevali i da im se revidi-ra, tj. pove}a stepen prethodno utvr|enog invaliditeta. Nedugo zatimoni su uputili od{tetne zahteve Ministarstvu odbrane.

Ministarstvo je u Ni{ uputilo radni tim pod rukovodstvomdr Radovanovi}a, sa zadatkom da ispita vaqanost medicinske idruge dokumentacije u slu~ajevima dijagnostikovanog PTSP tokomprotekle dve godine. Izve{taj radne grupe ukazivao je na ozbiqnepropuste u proceduri.

– Na{ tim, moram re}i, nije ulazio u vaqanost dijagnoza, ne-go je sagledao prvenstveno fotokopije priloènih dokumenata.Ustanovili smo da je u tom pogledu bilo dosta mawkavosti – nagla-{ava dr Radovanovi} i nastavqa. – Re~ je, u najve}em broju slu~a-jeva, o dve dijagnoze. Prva je postojawe posttraumatskog stresnogporeme}aja, a druga, i svakako ozbiqnija – jeste trajna promenali~nosti posle katastrofi~nog iskustva, {to predstavqa trajnopsihi~ko stawe sa ozbiqnim problemima. Te dijagnoze su, s obzi-rom na ozbiqnost, morale da budu i adekvatno argumentovane.

Treba da postoje, pre svega, vaqani dokazi o u~e{}u u ratu i,{to je jo{ va`nije, podaci o izloènosti traumati~nim iskustvi-ma. Dakle, ne mora da zna~i da svaki u~esnik rata mora biti nu-`no i psihotraumatizovan. Mi se ovde, na VMA, svakodnevno su-

PROGRAMI ZA POMO]

Problem veterana rata nije samo problem Srbije. Mnogedràve u svetu imaju razvijene programe za pomo} i resocijali-zaciju tih osoba. I na{a zemqa je primenom ~etvorogodi{wegprograma Ministarstva za rad i socijalna pitawa pokazalabrigu za qude koji su ugrozili zdravqe obavqaju}i ratne du-`nosti. Takvih qudi nesumwivo ima, a pored pomo}i koju je dr-àva du`na da im pruì, treba otkriti istinu ko je zaista stra-dao – i zbog dràve i zbog morala.

Pukovnik dr MiroslavRadovanovi}, na~elnik Klinike za psihijatriju VMA

8/15/2019 052 Odbrana

14/84

15. novembar 2007.

14

AKTUELNO

Povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu – 11. novem-bra u Beogradu je odràna ceremonija odavawa visokih dràvnihi vojnih po~asti i sve~ano su poloèni venci na spomen-obele j̀aratnicima poginulim u jednom od najve}ih vojnih sukoba u istoriji~ove~anstva.

Obeleàvawu Dana primirja prisustvovali su predstavniciVlade Srbije, na ~elu sa ministrom kulture Vojislavom Brajovi-}em, predstavnici Ministarstva odbrane – pomo}nik ministraodbrane za qudske resurse dr Bojan Dimitrijevi}, na~elnik Vojneakademije general-major Vidosav Kova~evi} i na~elnik Uprave zavojnu obavezu pukovnik Goran Zekovi}, predstavnici Skup{tinegrada Beograda, udruèwa gra|ana, brojne diplomate, me|u koji-ma i ambasadori zemaqa onda{wih ratnih saveznika Srbije.

Sve~ano polagawe venaca zapo~elo je na Francuskom voj-ni~kom grobqu, a zatim su venci poloèni i na Spomen-kosturni-cu branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu, gde se prisutnima

obratio ministar kulture Vojislav Brajovi}.Ministar Brajovi} je istakao da su ogromni i nenadoknadiviqudski gubici kao i sistematska razarawa materijalnih i kultur-nih dobara predstavqali glavne posledice Prvog svetskog ratana teritoriji Kraqevine Srbije. Rat je okon~an 11. novembra1918. potpisivawem primirja u Kompjewskoj {umi kod Pariza,{to je u potpunosti izmenilo istorijske tokove i preraslo u jedanod najva`nijih istorijskih doga|aja uop{te.

Pored Spomen-kosturnice braniocima Beograda, venci supoloèni na Vojno grobqe Komonvelta i na Spomen-kosturnicuruskim vojnicima stradalim u Prvom svetskom ratu.

Sli~ne ceremonije organizovane su i u vi{e od trideset dr-àva u svetu, u kojima su srpski diplomatski predstavnici obi{livojne memorijale, poloìli vence i odali po{tu precima koji suizvojevali slobodu za otaxbinu. A. ANTI]

JAT LETI ZA BAWA LUKUKompanija „Jat ervejz” organizovala je nedavno promotivni

let za Bawa Luku, a letovi na relaciji Beograd– Bawa Luka iobratno su od petka, 9. novembra, uvr{teni u redovni red letewasrpske aviokompanije.

Direktor „Jata” Sa{a Vlaisavqevi} istakao je da su letoviiz Beograda za Bawa Luku predvi|eni sredom, petkom i nedeqom uve~erwim ~asovima, dok je povratak iz Bawa Luke predvi|en za~etvrtak, subotu i ponedeqak, u jutarwim ~asovima. Najavqeno jeda }e od decembra biti uveden i ~etvrti let za Bawa Luku, a odprole}a idu}e godine avioni „Jata” }e svakodnevno leteti na ovojrelaciji, gde se o~ekuje vi{e od 7.500 putnika godi{we. D. M.

OSNOVA BUDU]IHINTEGRACIJA

PO[TOVAWEEVROPSKIHVREDNOSTI

P O T P R E D S E D N I K V L A D E \ E L I ] I M

Potpredsednik Vlade Republike Srbije Boìdar \eli} i ministaodbrane Dragan [utanovac odràli su, 12. novembra na Vojnoj akademiji, u pravoj studentskoj atmosferi, predavawe o Evropskim integracijama i ulozi Vojske Srbije u tom procesu. To je prvo od naja-

vqenih predavawa koje }e potpredsednik Vlade odràti studentima Vojnakademije.

Potpredsednik \eli} je rekao da je poseta najvi{oj vojnoj obrazovnoj ustanovi kod nas dokaz va`nosti koju Vlada Srbije pridaje Vojsci. Pozdravqaju}i budu}e oficire, on je naglasio da su godine egzistencijalni materijalne neizvesnosti za pripadnike Vojske Srbije sada pro{lost.

Ministar inostranih poslova Vuk Jeremi} je 10. novembra na Vojnoakademiji odrào predavawe slu{aocima 53. klase General{tabnog usavr{avawa i 54. klase Komandno-{tabnog usavr{avawa [kole nacionalne odbrane.Razra|uju}i temu „Srbija, evropske integracije i diplomatski aspek

ti re{avawe statusa Kosova i Metohije”, ministar Jeremi} je ocenio dase, uz po{tovawe evropskih vrednosti, moè do}i do kompromisnog re{ewa za budu}i status Kosova i Metohije. „Poznata je platforma Vlade Srbije i dràvnih institucija o pitawu statusa na{e ju`ne pokrajine. Mi si daqe zalaèmo za kompromisno re{ewe i wegovo traèwe bez vremenskog oro~avawa”, rekao je Jeremi} i napomenuo da se delegacija Pri{tine „u svojim stavovima ne pomera ni za milimetar“.

Ministar Jeremi} je ukazao na dva puta posle 10. decembra. Jedanje u unilateralnim potezima i unutar i van regiona, a drugi, za koji se zalaè Srbija, jeste traèwe re{ewa do postizawa kompromisa.

Presudnu ulogu u odre|ivawu budu}eg statusa Kosova i Metohije ima}e Evropska unija, koja se u kosovskom problemu opredequje i prema daqem ja~awu bezbednosti u Evropi i nastavku integrativnih procesa. Ministar Jeremi} je u tom kontekstu istakao evropsku opredeqenost Srbijekoja ima dugoro~ni zna~aj i za stabilnost regiona zapadnog Balkana, i zabrì ekonomski napredak na{e zemqe.

OBELE@EN DAN PRIMIRJAU PRVOM SVETSKOM RATU

8/15/2019 052 Odbrana

15/84

8/15/2019 052 Odbrana

16/84

P

V E @ B A V O J S K I S R B I J

ripadnici vojski Srbije i Ma|arske su, 8. novembra, na Savikod [apca izveli vojnu ve`bu „Velika reka 2007”. Tom pri-likom demonstrirana je spremnost pripadnika Vojske Srbijeza pruàwe pomo}i civilnom stanovni{tvu u slu~aju elemen-tarnih nepogoda i prirodnih katastrofa. Posledice stihije

koja je, ne tako davno, nanela znatne materijalne {tete ~itavomregionu bile su snaàn motiv da dràve iz na{eg okruèwa i wi-hove armije u~ine sve da {to spremnije do~ekaju slede}i izazovprirode.

Ve`ba se odvijala po scenariju prema kome je do{lo do po-plave na reci izme|u „plave” i „zelene” zemqe. Posle odluke nad-le`nih politi~kih struktura, usledilo je zajedni~ko angaòvaweoruànih snaga s ciqem sanirawa posledica prirodne katastro-fe. Inìwerci iz 110. pontonirskog bataqona Prve brigade KoV

VS, kojima je komandovao potpukovnik Zoran Stani}, bili su nepo-sredni izvo|a~i ve`be, dok su ma|arski oficiri sa svojim srp-skim kolegama u~estvovali u radu {tabova koji su pripremili ceodoga|aj.

„Velika reka 2007” obuhvatila je postupke evakuacije i spa-savawe civila desantnim ~amcima i amfibijskim transporterima,uz angaòvawe ronilaca na spasavawu „utopqenika“. Pored uve-`bavawa procedura i standarda za delovawe pripadnika vojske ukriznim situacijama, prikazane su i mogu}nosti kori{}ewa na-menskih sredstava VS, kojima se, pored qudi, mogu spasavati ìvo-tiwe i materijalna dobra i oja~avati nasipi na obalama velikihre~nih tokova. U ve`bi su angaòvane i medicinske ekipe, staniceza snabdevawe vodom, a organizovano je i zbriwavawe i evakui-sawe osoba ugroènih poplavom.

DRAMA KOD ZASLONANa 103. plovnom kilometru Save, u blizini ostataka drevne

tvr|ave Zaslon, prete~e dana{weg [apca, posmatra~i ve`be pra-tili su pravu dramu koja se, ovog puta samo u ve`bovnim uslovima,odvijala pred wihovim o~ima. Desantni ~amci u vi{e navrata su

Ve`ba koju su na Savi, kod [apca,izveli pripadnici vojski Srbijei Ma|arske postigla je ciq –pripremila je vojnike da efikasnopruè pomo} civilnom stanovni{tvu,i to uz maksimalnu me|usobnusaradwu i kori{}ewe raspoloìvihkapaciteta, kako bi se daopravovremen odgovor na krizu –ocenio je posle ve`be na~elnikUprave za obuku i doktrinu G[ VS,general-major Petar ]ornakov

ZAJEDNO PROTIV

O

D B R A

N A

8/15/2019 052 Odbrana

17/8417

I M A \ A R S K E AMFIBIJENa tehni~kom zboru vojne opreme, kori{}ene prilikom ve-

`be, najve}u pa`wu privukli su amfibijski transporteri kojimogu da prevezu do 70 osoba. Dok na suvom te grdosije, te{ke17,7 tona, mogu da razviju najve}u brzinu od 42 kilometra nasat, u vodi se kre}u brzinom od oko 10 kilometara na sat. Wi-hova ukupna nosivost na kopnu je pet tona, a na vodi dostiè i~itavih deset tona.

Ulazak amfibijskih transportera u Savu sa obale {a-ba~kog kupali{ta „Stari grad” bio je impresivan. Zaglu{uju-}a buka motora i {kripa gusenica najednom su utihnule ~im jemetalni xin zaplovio Savom. Amfibije se korisno mogu upo-trebiti za transport na reci u oteànim uslovima, jer pored~vrstine materijala od kog su sa~iwene, imaju i mo}ne pumpesposobne da iz wih izbace vodu koja prodre u slu~aju mehani~-kog o{te}ewa.

plovili {irokom rekom, najpre vade}i iz vode „utopqenika” kojije u najkra}em roku medicinskom intervencijom vra}en u ìvot.âmci od aluminijuma pokazali su se kao dobro re{ewe za akcijespasavawa jer su izuzetno laki, a mnogo su izdr`qiviji od gume-nih, kada je, pri visokom vodostaju i nevremenu, ugroèna plov-

nost na rekama.Dejstvovali su zatim i amfibijski transporteri kojima je

evakuisano stanovni{tvo s podru~ja u koje se, zbog nepostoja-wa uslova za pristajawe, nije moglo sti}i ~amcima. Sredstvaiz kompleta pontonskog parka, jo{ jedan zna~ajan resurs srp-skih pontoniraca, na ve`bi su kori{}ena za formirawe skelakojima se prevoze materijal za oja~avawe nasipa i materijal-na dobra civilnog stanovni{tva. U zavr{nici „Velike reke2007” pripadnici 110. pontonirskog bataqona prikazali suupotrebu inìwerijskih ma{ina za izradu druge linije nasipaza odbranu od poplava i izgradwu prilaznih puteva do ugroè-nih rejona.

PRO[IREWE SARADWEVe`ba je izvedena po planu bilateralne vojne saradwe Sr-

bije i Ma|arske za 2007. godinu. Rukovodilac ve`be iz Vojske Sr-bije bio je na~elnik {taba Prve brigade KoV pukovnik Sreten Ege-ri}, dok je wegov zamenik bio pripadnik ma|arske vojske. Ta pro-cedura primewena je sve do najniìh stepena komandovawa tokomzajedni~kih aktivnosti.

Uprkos izuzetno hladnom vremenu i jakom vetru inìwerij-ske, jedinice Vojske Srbije, po oceni prisutnih, prikazale su vi-sok nivo obu~enosti. General-major Tibor Benke, koji je predvodioma|arsku delegaciju, pohvalio je osposobqenost srpskih pontoni-raca koji su pokazali da su vrhunski pripremqeni za izvo|ewenajsloènijih inìwerijskih radwi. On je najavio i pro{irewesaradwe armija dve dràve u vi{e oblasti, istakav{i naro~itopotrebu za boqim razumevawem, {to se trenutno postiè ovlada-vawem znawem engleskog jezika. Me|utim, kako nagla{ava generalBenke, nije iskqu~eno da u skorije vreme srpski i ma|arski ofi-ciri po~nu da u~e jezik svojih suseda kako bi dodatno unapredili

me|usobno razumevawe.Na~elnik Uprave za obuku i doktrinu General{taba VS gene-

ral-major Petar ]ornakov istakao je da je razlog za kooperacijuSrbije i Ma|arske u organizaciji odgovora na poplave realnapretwa sa kojom se te dve dràve relativno ~esto suo~avaju. Pre-ma re~ima generala ]ornakova, dana{wa aktivnost otvorila jeperspektivu za sveobuhvatniju saradwu dve vojske koje su u vi{enavrata dokazale da su u stawu da kvalitetno izvr{avaju i najiza-zovnije vojni~ke zadatke.

Aleksandar ANTI]Snimio Darimir BANDA

POVEZANI DUNAVOM I TISOM– Sa ma|arskim kolegama uve`bavali smo rad komande ba-

taqona na dono{ewu odluke za angaòvawe u borbi protiv po-plava, a zatim smo i prakti~no prikazali deo mogu}nosti jedi-nica VS da se ukqu~e u tu borbu za koju lokalne zajednice ~estonemaju dovoqno kapaciteta – isti~e rukovodilac ve`be, na~el-nik {taba Prve brigade KoV pukovnik Sreten Egeri}. Premawegovim re~ima, iskustvo iz prethodnih godina doprinelo je dasrpski inìwerci danas budu kadri da sa pripadnicima 37. in-

ìwerijskog bataqona ma|arske vojske planiraju vrlo sloènepostupke koje treba primeniti pri odbrani od poplava. Potpi-sivawe brojnih me|udràvnih ugovora u okviru evropskih inte-gracija poja~a}e potrebu za me|usobnom saradwom susednih ze-maqa, a Ma|arska i Srbija koje povezuju Dunav i Tisa odlu~nesu da zajedno brinu o bezbednosti na tim velikim rekama.

POPLAVA

8/15/2019 052 Odbrana

18/84

Iskustva sa ve`beu Moldaviji trebaiskoristiti za formirawecentara i timova koji bipruàli pomo} onimakoji su bili izloèni traumi,

a koji bi bili spremnida reaguju i u slu~ajuelementarnih katastrofai masovnih gubitaka.Ovako obu~eni timovimogli bi da u~estvujuu antiteroristi~kimi internacionalnimoperacijama humanitarnogkaraktera.

Program Partnerstvo za mir svake godine organizuje inter-nacionalne sanitetske ve`be na kojima se u~esnici osposo-bqavaju u raznim oblastima sanitetskog zbriwavawa. Prviput na jednoj takvoj ve`bi u~estvovali su i pripadnici srp-skog vojnog saniteta, zajedno sa kolegama iz SAD, Belorusi-

je, Ukrajine, Kazahstana, Turkmenistana, Uzbekistana, Gruzije,Moldavije, Jermenije, Azarbejxana, Hrvatske, Albanije i Make-donije.

Ve`ba „Medceur 07” odràna je u trening centru Bulboaka, 45

kilometara od glavnog grada Moldavije, Ki{weva. Sanitetski timVojske Srbije ~inili su pukovnik dr Milan ]irkovi} sa VMA i me-dicinski radnici Vojne bolnice iz Ni{a pukovnik dr \or|e Man-~i}, potpukovnici dr Neboj{a \eni}, dr Marko Kovini} i dr GoranMilojkovi}, te civilna lica Nada Koci} i Verica Stefanovi}.

Na po~etku ve`be u~esnici su poha|ali internacionalni kursDIMO, koji obuhvata teorijsku i prakti~nu obuku za rukovo|ewe ukriznim situacijama i regionalnim masovnim nesre}ama. To je obu-ka tim lidera za organizovawe trauma centara u vojnom i civilnomsektoru kod nesre}a sa veliki brojem `rtava, poput zemqotresa,poplava, avionskih nesre}a ili uragana.

Predava~i na teorijskom delu kursa bili su eminentni hirur-zi, anesteziolozi, ortopedi, epidemiolozi i internisti ameri~kevojske i civilne zdravstvene slu`be. U SAD su, ina~e, centri i ti-movi za traumu formirani posle teroristi~kog napada 11. septem-

bra 2001. i uragana „Katrin”.Prakti~ni deo kursa DIMO izveden je na poligonu, gde je uve-

`bavano formirawe centra za izbeglice i bolnica trauma siste-ma, dok su u operacionim salama izvo|ene operacije na eksperi-mentalnim ̀ ivotiwama. Na kraju kursa proigrana je sanitetska ve-`ba sa velikim brojem ̀ rtava posle avionske nesre}e.

SARADWA

18

S R P S K I V O J N I S A N I T E T N A V E @ B I U M O L D A V I J I

ZBRIWAVAWE U KRIZNIMSITUACIJAMA

Sanitetski tim Vojske Srbije na ve`bi u Moldaviji

8/15/2019 052 Odbrana

19/8419

Zavr{ni ispit poloìli su zamenik upravnika Vojne bolniceNi{ potpukovnik dr Neboj{a \eni} i hirurg potpukovnik dr MarkoKovini}. Oni su dobili internacionalne sertifikate da mogu bitiinstruktori u obu~avawu lidera za trauma timove.

Paralelno sa DIMO kursom izveden je i TRAUMAkurs, na komeje u~estvovalo pet pripadnika Vojske Srbije. Ovaj kurs je, po re~i-ma potpukovnika dr Gorana Milojkovi}a, obuhvatio teme iz prvepomo}i, ratne epidemiologije, hirurgije, svih urgentnih stawa u me-dicini koja ugroàvaju ìvot pacijenata, nove koncepte u zbriwa-

vawu i modifikovane principe ratne hirur{ke doktrine. Posebnupa`wu u~esnika ve`be privukla su predavawa oficira Vojske Sr-bije na engleskom jeziku. Potpukovnici Marko Kovini} i Neboj{a\eni} odràli su predavawe na temu „Iskustva u ratnoj hirurgijitokom rata 1999”, dok je potpukovnik Goran Milojkovi} kolegamapri~ao o iskustvima iz u~e{}a u mirovnoj operaciji UN u Kongu nazadacima strategijske medicinske evakuacije.

U drugoj nedeqi izvedena je trodnevna ve`ba zbriwavawa ve-likog broja povre|enih posle zemqotresa, koja je obuhvatila ve}ibroj ve`bovnih aktivnosti, po~ev od ukazivawa prve pomo}i na me-stu povrede, preko trijaè, transporta i medicinske evakuacije he-likopterom, pa do hirur{kih procedura, operacija i intenzivnenege. U okviru prakti~nog trenaà sanitetski tim Vojske Srbije jezajedno sa ameri~kih hirur{kim timovima radio u ameri~koj po-kretnoj bolnici i re{avao pretpostavqene supozicije o povredama

unutra{wih organa. Instruktori ameri~ke vojske precizno su bele-ìli sprovedene operativne procedure i, naro~ito, hirur{ke me-re koje }e sa~uvati ìvot povre|enih qudi. Tom prilikom srpskivojni medicinski radnici su pokazali zavidan stepen stru~nosti,iskustva i ve{tine u domenu ratne hirurgije. O tome svedo~e i po-zivi ameri~kih kolega za zajedni~ki rad na budu}im ve`bama.

– U toku ve`be – isti~e potpukovnik dr Marko Kovini} – ima-li smo priliku da vidimo i nau~imo mnogo novih stvari u oblastihirurgije traume i razmenimo mi{qewa i ste~ena iskustva saameri~kim i drugim kolegama, ukqu~uju}i i najnovija ratna isku-stva iz Iraka i Avganistana. U Srbiji bi trebalo formiraticentre i timove koji }e zbliàvati one koji su bili izloènitraumama, spremne za reagovawe u slu~aju elementarnih kata-strofa i masovnih gubitaka. Bilo bi od neprocewive va`nostistalno obu~avati takve timove, pogotovo u okviru stalne opasno-

sti od terorizma. Sigurno je da bi ovako obu~eni timovi moglida u~estvuju u internacionalnim operacijama humanitarnog ka-raktera i antiteroristi~kim operacijama.

Sanitetska ve`ba Programa Partnerstvo za mir bi}e slede-}e godine izvedena u Hrvatskoj.

Z. MILADINOVI]

G

POÊLI OSNOVNI KURSEVIENGLESKOG JEZIKA

UÊWE NARADNOM MESTUOficiri i podoficiri u 13 garnizonaVojske Srbije narednih meseci ima}e prilikuda unaprede ili osveè znawe engleskoj jezikai steknu sertifikat STANAG 6001

rupa od 360 stare{ina Vojske Srbije 1. novembra po~ela jeda poha|a osnovni kurs engleskog jezika u 13 garnizona. Kao{to je najavqeno, Uprava za obuku i doktrinu General{tabapo~ela je da sprovodi strategiju koja predvi|a da se do 2010.

godine na odgovaraju}im formacijskim du`nostima na|u stare{i-ne koje engleski jezik poznaju na odre|enom nivou.

General-major Petar ]ornakov, na~elnik Uprave za obuku idoktrinu, kaè da je u~ewe po~elo prema planu.

– Pri izboru qudi za kurs teì{no smo se opredeqivaliza stare{ine na formacijskim mestima za koja je predvi|enoznawe jezika. Dali smo priliku i onima koji su predvi|eni za{kolovawe slede}e godine da se pripreme za prijemni ispit.Ostavili smo mogu}nost za prijavqivawe perspektivnih podo-ficira, naro~ito onih koji su va`ni za formirawe budu}eg pod-oficirskog kora. Dakle, ovog puta smo ciqno birali qude koji}e poha|ati kurs.

U nekim garnizonima bilo je primera da su qudi zbog neo-dgovaraju}e procene potreba i trajawa profesionalne karije-re sebe stavili na listu kandidata, a utvrdili smo i da su seme|u wima na{la i lica sa ve}im stepenom poznavawa jezikaod onog koji se na kursu izu~ava. Mi smo u toku prve nedeqe wihzamenili mla|im i perspektivnijim stare{inama – kaè gene-ral ]ornakov.

General{tab je za potrebe kursa angaòvao 29 nastavnikaengleskog jezika, od ukupno 99, koliko se javilo na konkurs. Gene-

ral ]ornakov nagla{ava da je zahvaquju}i velikom zanimawu,uprava J-7 mogla da odabere najkvalitetnije predava~e. Oni suse 27. i 28. oktobra okupili u Beogradu na stru~nom seminaru,tokom koga su ih nadle`ni qudi iz General{taba i direkcije PELTstru~no i metodi~ki uputili i pripremili za predstoje}i kurs.

Seminar je iskori{}en i za me|usobno upoznavawe i dru-èwe u~esnika u projektu, ali i za potpisivawe ugovora koji pre-dava~ima garantuje prava i odre|uje obaveze.

Polaznici }e prisustvovati predavawima ~etiri puta sed-mi~no u toku radnog vremena, ali je ostavqena mogu}nost pro-mene termina u skladu sa obavezama. Svi polaznici dobili subesplatnu kompletnu literaturu, za {ta su se pobrinuli qudiiz direkcije PELT. Pre stupawa na kurs stare{ine su potpisaleugovor kojim se obavezuju da }e prisustvovati najmawe na 80posto predavawa i da }e poloìti testove. Ukoliko ne ispunite obaveze, polaznik }e morati da nadoknadi tro{kove kursa,

{to prema nekim procenama iznosi oko 10.000 dinara. Poredobaveza koje name}e polaznicima, ugovor obavezuje i pretpo-stavqene stare{ine da kursistima omogu}e redovno prisustvona nastavi.

General ]ornakov podvla~i da }e svim polaznicima bitiomogu}eno da polaù za sertifikat STANAG, ali da to nije ugo-vorom odre|ena obaveza. Ukoliko neko ne zadovoqi kriteriju-me za prvi nivo STANAG-a, mo}i }e ponovo da se prijavi za po-lagawe nakon {est meseci.

Posle 15. maja, kada je planirano da se kurs okon~a, nad-le`ni }e sumirati rezultate i predvideti u kojim bi se garnizo-nima mogao organizovati napredniji kurs.

A. PETROVI]

8/15/2019 052 Odbrana

20/84

15. novembar 2007.

20

Poverewe omladine

u reorganizovanu Vojsku

Srbije i novi koncept

rada Ministarstva

odbrane logi~an su razlog

stopostotnog odziva

septembarske klase

regruta. Ponekad se

zaboravqa da jeza dobre rezultate

na poslovima vojne

obaveze velikim delom

zasluàn organizovan

i efikasan rad

pripadnika

vojnoteritorijalnih

organa.

M

VOJNI OKR UG NI[

inistar odbrane Dragan [utanovac pohvalio je svojom na-redbom Vojni okrug Ni{ i komandanta tog sastava pukovnikaQubi{u \or|evi}a za postignute rezultate u realizacijiseptembarskog uputa regruta na sluèwe vojnog roka. Vojniokrug Ni{ je od planiranih 1.508 regruta u Vojsku uputio wih

1.506, ili 99,8 posto. U vojnim odsecima Ni{, Vrawe i Kraqevosvi planirani stali su u stroj! Broj~ani pokazateqi nedvosmisle-no potvr|uju da je priznawe stiglo u prave ruke i ukazuju na tenden-ciju pove}awa broja mladi}a koji se odlu~uju da vojni rok sluè uVojsci Srbije.

Ta pojava nesumwivo zasluùje dubqu analizu, pogotovo zbog~iwenice da je civilno sluèwe vojnog roka prethodnih godinaodnosilo prevagu nad sluèwem pod oru`jem. Zato smo posetiliKomandu Vojnog okruga Ni{, vojne odseke u Ni{u i Vrawu, Vojniodeqak u Aleksincu i druge vojnoteritorijalne sastave, kako bi-smo odgonetnuli razloge iznenadne pozitivne promene u stavusrpskih regruta koji su do pre samo godinu dana izbegavali vojneuniforme.

DOBROVOQNO U REGRUTE

Vojni okrug Ni{ nadleàn je za prostor Ni{avskog, Topli~-kog, P~iwskog, Jablani~kog, Zaje~arskog, Pirotskog, Borskog, Ra-sinskog, Ra{kog i delove Zlatiborskog i Moravi~kog okruga, a usvom organizacijskom sastavu ima pet vojnih odseka, 31 vojni ode-qak, dve komande za garnizonske poslove, Vojnodisciplinski sud i

JEDINICE

SERVIS GRA\ANA

8/15/2019 052 Odbrana

21/84

Vojni orkestar. U poslovima vojne obaveze Vojni okrug Ni{ imadugu tradiciju dobrih rezultata, ali je posle usvajawa izmena idopuna Uredbe o vr{ewu vojne obaveze 2003. godine do{lo do pa-da odziva na sluèwe vojnog roka pod oru j̀em. Tako je na terito-riji Vojnog okruga Ni{ 2004. zabeleèn odziv od 88 posto, godinudana kasnije 77 posto, da bi 2006. godine odziv pao na skromnih61 posto.

Trend malog odziva po~eo je da se mewa ove godine u martukada se javilo 76 procenta i u junu kada je uniformu obuklo 83posto pozvanih regruta. Kada se u septembarskom roku od plani-ranih 1.508 mladi}a samo dvojica nisu odazvala na sluèwe voj-nog roka, postalo je jasno da je vojska ponovo u modi.

– Nema sumwe da je ovo najboqa godina u pogledu uputa nasluèwe vojnog roka od kada je uvedena ta obaveza – tvrdi koman-dant Vojnog okruga Ni{ pukovnik Qubi{a \or|evi}.

– Septembarski rezultati su za nas zna~ajni, podsticajni,ali i obavezuju}i. Mi se obaveza ne bojimo i sa velikom vero-vatno}om moèmo garantovati da }emo ispuniti sve zahteve Ge-neral{taba Vojske Srbije za popunu vojnicima na sluèwe voj-nog roka.

Septembarski uputni rok po tradiciji je boqi od drugih izvi{e razloga. Najva`niji se ogleda u ~iwenici da novembar pred-stavqa krajwi rok za uput regruta kriti~nih godi{ta, tako da se useptembru, na primer, pozivaju svi studenti koji pune 27 godina.Ovog septembra dogodilo se i da je 198 mladi}a mla|ih godi{ta

21

dobrovoqno traìlo prevre-meno upu}ivawe u Vojsku, kakobi odmah posle sredwe {koleregulisali vojnu obavezu iposvetili se svojim ìvotnimplanovima.

– Imali smo jo{ regrutamla|ih godi{ta – obja{wavareferent vojne obaveze pot-pukovnik Miroslav ]irkovi}– koji su ̀ eleli da idu na slu-èwe, ali nije bilo dovoqnomesta u jedinicama Vojske Sr-bije. Jednostavno, nije bilomogu}nosti da se udovoqi ta-kvim èqama, {to je onera-spoloìlo mnoge roditeqe imladi}e.

U Vojnom okrugu Ni{proteklih meseci u~inili su mnogo na otklawawu slabosti u raduvojnih odseka i vojnih odeqaka na poslovima pripreme i doslednogsprovo|ewa uputnih rokova. Napor je urodio plodom, tako da ioficirima i civilnim licima u Vojnom okrugu, odsecima i odeqci-ma treba ~estitati {to sve vi{e srpskih mladi}a odlu~uje da obu-~e vojnu uniformu.

URUÎVAWE POZIVAZa septembarski uputni rok, kao i do sad, pripadnici Vojnog

odseka Ni{ pa`qivo su aùrirali vojne evidencije regruta kojiispuwavaju uslove za sluèwe vojnog roka, pripremili pozive ire{ili zahteve regruta za odlagawe sluèwa vojnog roka, civilnosluèwe ili ponovnu ocenu zdravstvene sposobnosti. Pozivi suuru~eni, svi regruti se odazvali, a komisija ih je rasporedila ucentre za obuku.

Pri odre|ivawu mestasluèwa vodilo se ra~una daCentar za obuku bude najbli-ì prebivali{tu vojnika. Za-hvaquju}i tome odziv je biostopostotan, a otpust iz jedi-

nice sveden je na zanemarqi-vu meru. Samo je dvadeset voj-nika otpu{teno u prvom mese-cu sluèwa vojnog roka, {toje dva ili tri puta mawe u od-nosu na ranije uputne rokove.

– Vojni odsek Ni{ po-stao je pravi servis gra|ana,mesto odakle vojni obveznikne odlazi a da nije dobio od-govor na postavqeno pitaweili zahtev. Kada je re~ o pri-meni zakona i podzakonskih

VOJNI DISCIPLINSKI SUDU sastavu Vojnog okruga Ni{ radi Vojni disciplinski sud

kome je u ovoj godini, prema re~ima predsednika suda potpukov-nika Ilije Malinovi}a, podneto 35 optu`nih predloga protiv15 oficira, 16 podoficira, jednog civilnog lica i dva vojnikapo ugovoru.

To su naj~e{}e dela zloupotrebe poloàja radi pridobi-jawa materijalne koristi, to jest potkradawa Vojske Srbije i

buxeta dràve. U prvostepenom postupku izre~ene su kazne za23 lica. Sud naj~e{}e ka`wava umawewem plate za {est me-seci, dok su jedan oficir i tri podoficira ka`weni gubitkomslu`be.

Komandant Vojnog okruga Ni{pukovnik Qubi{a \or|evi}

Komandant Vojnog odseka Ni{ potpukovnik Jordan Stojkovi}

8/15/2019 052 Odbrana

22/84

akata, zahtevi se re{avaju unajkra}im mogu}im rokovima,dok se re{ewa po slu`benojdu`nosti donose odmah po na-stanku promene – kaè koman-dant potpukovnik JordanStojkovi}.

Potvrdu wegovih re~inalazimo i u podatku da je re-ferent za pravne posloveMarija Spasi} samo u ovojgodini re{ila 1.860 zahtevaregruta. Nema sumwe da od-ziv regruta na sluèwe vojnogroka u velikoj meri zavisi iod nepopularnih, ali, svaka-ko, potrebnih represivnihmera. Vojni odsek iz Ni{apodneo je ove godine 415 pre-kr{ajnih prijava nadle`nomop{tinskom organu, a zbogodbijawa prijema poziva i

neodazivawa i 206 krivi~nihprijava Okru`nom javnom tu-ìocu. Krivi~ne prijave suzbog duìne postupka jo{ ufazi re{avawa, dok je 329prekr{ajnih postupaka pro-cesuirano. Bilans ~ine 286nov~ane kazne i 43 opomene.

Prema re~ima potpukov-nika Stojkovi}a Vojni odsekNi{ ima odli~nu saradwu saMUP-om i drugim subjektimana teritoriji grada, {to izu-zetno pozitivno uti~e na uputregruta na sluèwe vojnog ro-ka. Tako je MUP-u poslato 450naloga za privo|ewe zbog ne-primawa poziva, na osnovu kojih je vi{e od 250 vojnih obveznikaprivedeno u vojne odeqke gde im je poziv uru~en. Na taj na~in efi-kasno se re{avaju problemi pri uputu na sluèwe vojnog roka, kao{to su izbegavawe prijema i odbijawe poziva, neprijavqivawepromene adrese stanovawa, boravak u inostranstvu bez odobre-wa, neblagovremeno dostavqawe potvrda o studirawu i zahteva zaregulisawe statusa.

KVALITETNE PRIPREME

Jasno odre|eni zadaci, kvalitetne pripreme i dobra metodo-logija rada omogu}ile su Vojnom odseku Vrawe da ove godine rea-lizuje sva tri uputna roka sa velikim odzivom regruta – u martu 95posto, u junu 85 i u septembru 100 posto.

– U poslovima oko vojne obaveze imamo veliku podr{ku jedi-nica Vojske Srbije u garnizonima Vrawe i Leskovac, podru~nihorgana MO i VBA, organa lokalne samouprave P~iwskog i Jabla-ni~kog okruga, pripadnika policijskih uprava i stanica, pravosud-nih organa, slu`be PTT saobra}aja, crkve i lokalnih medija – is-ti~e komandant Vojnog odseka Vrawe potpukovnik Branislav Stoja-novi}.

Prema broju i procentu upu}enih regruta u Vojnom odseku Vra-we najboqe rezultate postiù pripadnici Vojnog odeqka Lesko-vac, kojim komanduje potpukovnik Milan Ivi~i}. Kvalitetu posladoprinose i referenti vojne obaveze Vida Stojanovi}, Mile Ari-tonovi} i Novica Nikoli}, te referent pravne slu`be Ivan Kita-novi}.

JEDINICE

15. novembar 2007.

Pukovnik Qubi{a \or|evi} i potpukovnici Jordan Stojkovi}i Branislav Stojanovi} saglasni su u oceni da se prava borba zaodziv regruta vodi u vojnim odeqcima. Jedan od takvih je i Vojniodeqak u Aleksincu, koji je tokom 2007. godine na odsluèwe voj-nog roka uputio 82 regruta uz zabeleèn stopostotan odziv.

– Odeqak je mesto gde se brine o svakom ~oveku pojedina~no,gde sve te mladi}e li~no upoznajemo – tvrdi prvi referent odeqkaMi}a Jovanovi}.

I zaista, ekipa, koju predvodi kapetan Ivan Mladenovi}, sva-ki zahtev regruta poimeni~no i podrobno raspravqa i re{ava, ta-ko da su iskqu~ene gre{ke i nepravilnosti. U odeqku se sagledava-ju i drugi, delom prikriveni razlozi za boqi ili lo{iji odziv re-gruta na sluèwe vojnog roka pod oru j̀em. U Aleksincu je, na pri-mer, gradska sredina vi{e usmerena ka civilnom sluèwu vojnog

roka od seoske. Jedan od va`nih razloga boqeg odziva u jediniceVojske Srbije je i taj {to se mladi}i koji vojni rok sluè u civilune mogu zaposliti u Vojsci i Policiji, a tim licima ne moè se iz-dati ni dozvola za no{ewe oru j̀a.

U Aleksincu i drugim mawim mestima jo{ se ~uva tradicijaproslavqawa povodom odlaska u Vojsku, a verovali ili ne, takvaslavqa prave i oni koji idu na civilno sluèwe vojnog roka.

Analize i iskustva iz zemaqa u okruèwu ukazuju da je brojzahteva za civilno sluèwe vojnog roka u odre|enom trenutku do-stigao zenit i potom po~eo da pada. Odgovorni qudi u Vojnom okru-gu Ni{ veruju da }e se i u Srbiji dogoditi isto, {to bi decembar-ski uputni rok trebalo definitivno i da potvrdi.

Zoran MILADINOVI]

22

POSETA POMO]NIKA MINISTRA

Pomo}nik ministra odbrane za qudske resurse Bojan Di-mitrijevi} i na~elnik Uprave za obaveze odbrane pukovnik Go-ran Zekovi} obi{li su Vojni okrug Ni{ i Tre}i regionalni cen-tar za prekvalifikaciju kako bi sagledali stawe pred o~ekiva-nom transformacijom i novom sistematizacijom organa MO.

Na po~etku posete komandant Vojnog okruga Ni{ pukovnikQubi{a \or|evi} i na~elnik Tre}eg regionalnog centra zaprekvalifikaciju pukovnik Zoran Pe{i} govorili su gostima oaktivnostima, teritoriji nadle`nosti i organizacionoj struk-turi Vojnog okruga, zatim o nameni, zadacima i osnovnim pro-gramima ni{kog regionalnog centra.

Tokom posete Bojan Dimitrijevi} je obi{ao objekte Vojnogokruga Ni{, Vojni orkestar, Komandu za garnizonske poslove,Tre}i regionalni centar za prekvalifikaciju, kancelarije Me-|unarodne organizacije za migracije (IOM) i Regrutni centar.Komandant Vojnog odseka Vrawe

potpukovnik Branislav Stojanovi}

Vojni odeqak u Aleksincu – kapetan Ivan Mladenovi} i civilna lica Mi}a Jovanovi}, Zoran Ili}i Slavi{a Ne{i}

8/15/2019 052 Odbrana

23/8423

kvalifikacionoj strukturi, a visok uspeh obuke garantuje i stru~-ni kvalitet angaòvanog predava~kog kadra.

Nakon pra}ewa i kontrole obuke prve grupe vojnika, kako

nam je rekao Dragan Savkovi}, na~elnik Centra za obuku kadrovacivilne odbrane i za{tite u Upravi za odbranu, dobijeni su re-zultati koji pokazuju da se krenulo pravim putem. U ~etiri gradskaodeqewa za odbranu, 21 okru`nom odeqewu i jednom odseku zaodbranu na teritoriji Srbije, u ovom prvom krugu, na obuku je po-zvan 861 vojni obveznik, a odazvalo se wih 838 ili 97,3 odsto.

Za obuku ove partije vojnika na civilnom sluèwu vojnog ro-ka angaòvano je 245 predava~a, od kojih je 136 iz redova stru~-nih radnika Uprave za odbranu, a 109 iz Crvenog krsta Srbije,Zavoda za javno zdravqe Srbije, zdravstvenih ustanova u sedi-{tima okru`nih i gradskih odeqewa, dobrovoqnih vatrogasnihdru{tava i profesionalnih vatrogasnih jedinica.

B. M. POPADI]

U organizaciji Uprave za odbranu

Republike Srbije, od 4. oktobrado 15. novembra, izvedena jeobuka vojnika na civilnom sluèwuvojnog roka, koji }e najve}imdelom biti raspore|eni uorganizacije i slu`be civilneza{tite i spasavawa stanovni{tvai materijalnih dobara u vanrednimsituacijama

O B U K A V O J N I K A N A C I V I L N O M S L U @ E W U V O J N O G R O K A

U

prava za odbranu Republike Srbije otpo~ela je sa intenziv-nijom obukom vojnika na civilnom sluèwu kako bi ve} u na-rednoj godini tu aktivnost pretvorila u kontinuiran proces.

Nastavnim planom i programom teì{te je dato na nekoli-ko oblasti, pa tako vojnici tokom obuke, izme|u ostalog, u~e i oelementima me|unarodnog humanitarnog prava, sistemu za{titei spasavawa, rizicima i pretwama koji, prvenstveno u miru,ugroàvaju stanovni{tvo, materijalna dobra i ìvotnu sredinu.Tako|e, oni treba da savladaju neophodne prakti~ne radwe izdomena samopomo}i, uzajamne pomo}i i elementima protivpo-àrne za{tite.

Obuka se izvodi 14 radnih dana po {est ~asova dnevno, uukupnom fondu od 84 nastavna ~asa.

Kako bi se jedinice Civilne za{tite {to brè popunile kva-litetnim i po strukturi potrebnim kadrom, pri izboru vojnika ko-ji su se obu~avali u ovoj prvoj grupi vodilo se ra~una i o wihovoj

OBUKA

PODVU]I CRTU

Po re~ima Milana Popadi}a, na~elnika Uprave za od-branu Republike Srbije, izvo|ewe ovako sadràjne obuke bi-}e od velikog zna~aja za revitalizaciju ukupnog sistema za-{tite i spasavawa, a odgovor na budu}e rizike i pretwe mno-go efikasniji.

– Nijedna evropska zemqa nema tako gorka i traumati~naiskustva kao mi iz devedesetih godina pro{log veka, a koja ni-smo iskoristili i preto~ili u praksu. Zato smo odlu~ili dapodvu~emo crtu pod dosada{wi na~in pona{awa, organizova-wa, pripremawa i neadekvatnog ukqu~ivawa svih struktura ovedràve u obezbe|ivawu organizovanog i integrisanog odgovorana sve izazove, rizike i pretwe – isti~e Milan Popadi}.

EFIKASNIJI ODGOVORRIZICIMA

S n i m i o D . S A V K O V I ]

8/15/2019 052 Odbrana

24/84

DOGA\AJI

POMO]NIK MINISTRA ODBRANEZA QUDSKE RESURSE U NI[UPomo}nik ministra odbrane za qudske resurse dr Bojan Di-

mitrijevi} i na~elnik Uprave za obaveze odbrane pukovnik GoranZekovi} obi{li su, 1. novembra, Vojni okrug Ni{ i Tre}i regio-nalni centar za prekvalifikaciju u tom gradu, radi sagledavawa

stawa pred o~ekivanu transformaciju tih organizacionih celinaMinistarstva odbrane.

Komandant Vojnog okruga Ni{ pukovnik Qubi{a \or|evi} ina~elnik Tre}eg regionalnog centra za prekvalifikaciju pukovnikZoran Pe{i} informisali su goste o nadle`nostima i organiza-cionoj strukturi Vojnog okruga Ni{, o nameni, zadacima i osnov-nim programima Regionalnog centra za prekvalifikaciju.

U nastavku posete, pomo}nik ministra za qudske resurse ob-i{ao je Regrutni centar, Vojni orkestar i kancelarije Me|una-rodne organizacije za migraciju (IOM). Z. M.

PRVA INTERNET UÎONICANA VOJNOJ AKADEMIJIStudenti Vojne akademije u Beogradu dobili su 6. novembra

prvu Internet u~ionicu koja je otvorena uz pomo} donacije Vlade

Velike Britanije. U projektu poboq{awa Internet veza na Vojnojakademiji (VA) u~estvovali su i stru~waci iz Uprave za telekomu-nikacije i informatiku General{taba Vojske Srbije, Xefersoninstituta i Telekoma Srbije.

Prilikom otvarawa Internet u~ionice, na~elnik Vojne aka-demije general-major Vidosav Kova~evi} naglasio je da je VA do-bila najkvalitetniji Internet u Vojsci Srbije. U 21. veku, koji jevek komunikacija i informacija, Internet }e pomo}i studentimada se sa uìvawem u tim tekovinama modernog doba na pravi na-~in poveù sa svetom i tako doprinesu toleranciji i op{tem raz-voju, rekao je general Kova~evi}.

Internet u~ionicu je sve~anim presecawem vrpce otvoriladirektor za me|unarodnu bezbednosnu politiku Ministarstva od-brane Velike Britanije Glorija Krejg, koja je potvrdila namerusvoje dràve da aktivno sara|uje sa Srbijom u oblasti odbrane,a upravo realizovani projekat jasno je svedo~anstvo o ozbiqno-

sti te namere. A. A.

Ministar odbrane Dragan [utanovac posetio je 13. novembra NovSad. Posle obilaska kasarni „Janko ^melik“, „Tvr|ava“ „Jugovi}evo“ ministar se sastao sa predsednikom Izvr{nog ve}aVojvodine, Bojanom Pajti}em s kojim je razgovarao o nizu pitawa in

teresantnih za Vojsku Srbije i lokalnu samoupravu. Tom prilikom je istaknuto da se o~ekuje zajedni~ko u~e{}e na konkursu za projekte za Nacionalni investicioni plan.

U razgovoru je zakqu~eno da su dve brigade Vojske Srbije koje senalaze na teritoriji Vojvodine, Prva brigada u Novom Sadu i Specijalna brigada u Pan~evu, na veoma visokom borbenom nivou. Jedna od temawihovog razgovora bila je i takozvana tre}a misija Vojske Srbije, odnosno pomo} civilnom stanovni{tvu u slu~aju elementarnih katastrofa.

Pajti} i [utanovac su naglasili da je Vojska odigrala zna~ajnu uloguu otklawawu posledica poplava pro{le i pretpro{le godine u Vojvodi

ni, kada je angaòvano oko dvanaest hiqada pripadnika Vojske, i da, zahvaquju}i tome, u Vojvodini tada nije bilo posledica kao u zemqama u centralnoj Evropi.

Tokom dana{we posete re~eno je da }e u okviru buxeta i NIP-a, zaVojsku biti izdvojena odre|ena sredstva za remont vazduhoplova koji moguda se koriste i u civilne svrhe i za konverziju aerodroma Batajnica aerodroma u Somboru. Istaknuto je i da re{avawe stambenog zbriwavawa pripadnika Vojske nije samo vojni problem ve} i problemlokalne samouprave i {ire dru{tvene zajednice.

Jedna od tema razgovora bio je i Vojnomedicinski centar u Novom

Centralni dom Vojske Srbije bio je doma}in zna~ajnog skupa kojim

je obeleèn 8. novembar, me|unarodni Dan borbe protiv fa{izma iantisemitizma, ustanovqen odlukom Ujediwenih nacija.

Sve~anu akademiju i okrugli sto organizovali su Odbor za Jasenovac Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve i Ministarstvo vera Vlade Srbije, u saradwi sa Jevrejskom zajednicom u Srbiji.

Me|u uglednim zvanicama skupu su prisustvovali predstavnici VladeSrbije, Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve, Jevrejskei Islamske verske zajednice, zajednice Roma, nau~nih i kulturnih institucija, izaslanik predsednika Republike Srbije, Trivo In|i}, ambasadorIzraela u Srbiji Artur Kol, [ulemit Imber, stru~wak svetskog glasa iprofesor Me|unarodne {kole za izu~avawe holokausta u Jad Va{emu, arhiepiskop cetiwski i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije (Radovi}), preìveli logora{i, gosti iz inostranstva...

M I N I S T A R O D B R A N E

O B E L E @ E N M E \ U N A R O D N I D A N B O

15. novembar 2007.

ODLU^NOPROTIV

TERORIZMAVojska i policija upotpunosti spremneda efikasno spre~e svakudestabilizaciju situacijena jugu Srbije i u Kopnenojzoni bezbednosti,istakao ministarDragan [utanovacpovodom novihteroristi~kih pretwi

8/15/2019 052 Odbrana

25/84

OBELE@EN DANVOJNOTEHNI^KOG INSTITUTAU Klubu Vojske Srbije u Top~ideru, 1. novembra, obeleèno

je 59 godina postojawa i rada Vojnotehni~kog instituta. Na sve~a-nom skupu na~elnik te ustanove pukovnik prof. dr Mladen Panti}podsetio je na zna~ajne datume i rezultate koje je u radu ostvari-la ta vojna ku}a nauke.

Od 75 posto sredstava, koja se danas nalaze u Vojsci, 90 po-sto je projektovano i razvijeno u Vojnotehni~kom institutu. Ta usta-nova ima oko 30 laboratorija, od kojih su {est od me|unarodnogzna~aja, a deset od nacionalnog. U Institutu rade 573 zaposlena,a na sve~anosti je predstavqeno i dvadesetak istraìva~kih pro-jekata na kojima se trenutno radi.

Zaposlenima je Dan Instituta ~estitao zastupnik na~elnikaUprave za odbrambene tehnologije pukovnik dr Danko Jovanovi}.Na sve~anom skupu poslovnim partnerima i zaslu`nim ustanova-ma i pojedincima dodeqene su plakete Arhimed i plakete Vojno-tehni~kog instituta. M. [.

PLAKETA ZA POSLOVNU IZVRSNOSTTRZ KRAGUJEVACTrinaesti put zaredom u Privrednoj komori Srbije progla-

{eni su dobitnici Nacionalne nagrade za poslovnu izvrsnost –Oskar kvaliteta, koju uz podr{ku ministarstva nadle`nog za eko-nomiju, organizuje nevladina organizacija Fond za kulturu kvali-teta i izvrsnost.

Me|u sedam nagra|enih organizacija je i Tehni~ki remontnizavod Kragujevac. To vredno priznawe dobijaju drugi put zaredom,a ove godine osvojili su plaketu za poslovnu izvrsnost u dve obla-sti: qudski resursi i zadovoqstvo zaposlenih.

Plakete je direktoru TRZ Kragujevac, pukovniku dr JugoslavuRadulovi}u i ostalim nagra|enim, uru~io ministar ekonomije iregionalnog razvoja Mla|an Dinki}. M. [.

SEMINAR O RAZVOJU CIVILNE ZA[TITEU saradwi sa Dràvnim institutom za dràvnu upravu i lo-

kalnu samoupravu „Formez“ iz Rima, Uprava za odbranu Republi-ke Srbije organizovala je nedavno seminar radionicu o razvojucivilne za{tite. U~esnici su analizirali razli~ita re{ewa i is-kustva zemaqa u okruèwu, ali i zemaqa ~lanica Evropske unije.

Na desetodnevnom seminaru koji je realizovan kao deo pro-jekta „Razvoj i unapre|ewe dràvne uprave i lokalne samoupraveu zemqama Balkana“, predava~i su bili stru~waci iz Uprave zacivilnu za{titu Republike Italije, [umske slu`be, Instituta zaseizmologiju i vulkanologiju i specijalizovanih preduze}a koja sebave za{titom.

OBELE@EN DAN VMC NOVI SADUz prisustvo mnogobrojnih gostiju, me|u kojima i pukovnika

dr Jovana Maksi}a, na~elnika Uprave za zdravstvo, pukovnika

doc. dr Nikole Filipovi}a, zamenika na~elnika VMA, i dr Gabo-ra Lodija, potpredsednika Izvr{nog ve}a Vojvodine, obeleèn je11. novembar – dan novosadskog vojnomedicinskog centra i 221.godi{wica rada Vojne bolnice.

U svom obra}awu prisutnima pukovnik dr Bratoqub Brkqa-~a, upravnik VMC, istakao je kako je Vojna bolnica u Novom Saduotvorena 1786. godine i to samo nekoliko godina posle Berlin-ske {arite, najstarije bolnice u svetu. U VMC godi{we se obavipreko 150.000 pregleda, 400.000 usluga, oko 1.600 operacija,stacionarno se le~i oko 3.500 bolesnika.

Uprkos finansijskim pote{ko}ama i oteànoj nabavci naj-modernije opreme, zaposleni u VMC Novi Sad intenzivno prate iprimewuju savremena medicinska dostignu}a. B. M. P.

25

Sadu koji }e 40 posto svojih kapaciteta ponuditi civilnom sektoru ~ime}e se u Vojvodini re{iti jedan od problema zdravstvenog zbriwavawa.

Nagla{eno je da Izvr{no ve}e Vojvodine i pokrajinske institucijeimaju izvanrednu saradwu sa Vojskom, {to }e se u narednom periodu ipokazati kroz ponudu i realizaciju planova kojima }e vojni objekti, izMaster plana, biti ponu|eni lokalnoj samoupravi.

Sa ministrom odbrane u obilasku Novog Sada bili su dràvnisekretar u Ministarstvu odbrane dr Zoran Jefti}, zamenik na~elnikaGeneral{taba VS general-potpukovnik Miloje Mileti} i komandantKopnene vojske general-potpukovnik Mladen ]irkovi}. D. GLI[I]

Prigodan umetni~ki program izveli su solisti i hor „Bra}a Baruh”,

a Jovan Mirkovi}, direktor Muzeja `rtava genocida Jasenovac, prika-zao je izlo`bu u elektronskom obliku, pod nazivom: „Bili su samo deca”,posve}enu tragi~nom stradawu 19.432 mali{ana u zloglasnom logoru.

Na skupu je pro~itano pismo koje je uputio Efraim Zurof iz Centraza istraìvawe ratnih zlo~ina „Simon Vizental” u Jerusalimu.

Osim se}awe na Jevreje, Srbe i Rome, nevine `rtve totalitarnogreìma, pogubne fa{isti~ke ideologije i wenih sledbenika, upu}en jesvojevrstan apel ~ove~anstvu da se strahote koje su zabeleène u savre-menoj istoriji nikada ne smeju ponoviti. Niti se sme dozvoliti da fa{i-zam, antisemitizam, rasizam, verska i nacionalna netrpeqivost ikadauzmu maha. To je, ~ulo se, sveta du`nost slobodnog ~oveka, kome moraju bi-ti garantovana qudska prava i jednakost u savremenom svetu.

B. K.

S n i m i o D .

B A N D A

P O S E T I N O V O M S A D U

P R O T I V F A [ I Z M A I A N T I S E M I T I Z M A

BEZBEDNOSNA SITUACIJA POD KONTROLOMOdgovaraju}i na pitawa novinara ministar [utanovac je najavio

da }e u narednom periodu on i wegovi saradnici boraviti po vi{edana u Kopnenoj zoni bezbednosti i da }e vojska na sve teroristi~kepretwe na jugu Srbije reagovati odlu~no i brzo. Tako|e, ne}e biti dozvo-qeno bilo kakvo prelivawe teroristi~kih aktivnosti iz Makedonije.Ministar je rekao da su i Vojska i policija u potpunosti spremne daefikasno spre~e svaku destabilizaciju situacije na jugu Srbije i u Kop-nenoj zoni bezbednosti. U tom ciqu sve bezbednosne slu`be koordini-rano rade na pra}ewu stawa i omogu}avawu dono{ewa pravovremenihodluka svih bezbednosnih ~inilaca.

8/15/2019 052 Odbrana

26/84

Prekvalifikacija podoficira za rodpe{adije

PROVERA STREQA^KOG UME]ANa poligonu „Peskovi” kod Velikog Gradi{ta u okviru kursa

za prekvalifikaciju podoficira za rod pe{adije, 18. oktobra,odràno je ga|awe iz ru~nog raketnog baca~a. Podoficiri iz osta-lih rodova, koji se prekvalifikuju za du`nost komandira odeqewa

u pe{adiji u Centru za obuku kopnene vojske u Poàrevcu, poha|ajukurs na kome dopuwavaju vojnostru~na znawa neophodna za budu}eformacijske du`nosti. Ga|awe popularnom zoqom deo je proverevatrene osposobqenosti, uz koju }e polaznici morati da savladajui teme iz takti~ke i fizi~ke obuke.

Potpukovnik Sini{a Vidakovi}, predava~ na kursu, atmosfe-ru je ocenio kao drugarsku i kolegijalnu, budu}i da polaznici pri-

padaju razli~itim rodovima i slu`bama. I polaznici kursa, pri-padnici tehni~kih slu`bi, iako neki prvi put ga|aju iz ru~nog ra-ketnog baca~a, zadovoqni su postignutim rezultatima.

Potreba za prekvalifikacijom profesionalnih pripadnikaVojske Srbije za rod pe{adije pojavila se zbog smawivawa i ga{e-wa pojedinih jedinica, pa je stare{inama ponu|ena mogu}nost da

posao zadrè nastavqaju}i slu`bu u rodu pe{adije. N. [UTI]

26

Akcija Ministarstva odbrane i Vojske Srbije „Otvoren dan”organizovana je 3. novembra i u novosadskoj kasarni „Jugovi}evo”,koju su tog dana posetili u~enici tridesetak osnovnih {kola izNovog Sada, Petrovaradina, Bege~a, Futoga i ostalih okolnih

mesta, u~enici desetak sredwih {kola i brojni zainteresovanigra|ani Novog Sada.Vojnici i stare{ine Prve brigade KoV predstavili su pose-

tiocima opremu i naoruàwe kojim raspolaè jedinica, od savre-menog pe{adijskog kojim su opremqeni izvi|a~i i vojni policajci,do raketnih sistema PVO, a izveli su i nekoliko efektnih pokaznihve`bi protivpoàrne za{tite i borbenih ve{tina.

Posla je bilo i za lekara poru~nika Ivana Panti}a i medi-cinskog tehni~ara zastavnika Jakima Ruskajija koji su, na zadovo-qstvo onih starijih posetilaca, u razvijenoj bataqonskoj sanitet-skoj stanici merili krvni pritisak.

Najmla|i su imali priliku da probaju vojni~ki ~aj koji je zawih, sa velikim uìvawem, pripremio majstor kuvar RadeAn|elkovi}, ali i da se po~aste slatki{ima posluènim na raket-nim sistemima „Strela 10M”.

Vremena za razgovor sa mnogobrojnim posetiocima na{ao je

i pukovnik \okica Petrovi}, komandant Prve brigade KoV.Na {tandu Novinskog centra „Odbrana” za tu priliku pri-

premqeni su posteri, rasporedi ~asova, prigodne razglednice iostali promotivni materijal koji popularizuje vojni poziv.

B. M. P.

POSLEDIPLOMSKO USAVR[AVAWEPRIPADNIKA MINISTARSTVA ODBRANEI VOJSKENaredne {kolske godine 31 pripadnik Ministarstva odbra-

ne i Vojske Srbije po~e}e specijalisti~ke, magistarske i doktorskestudije na civilnim fakultetima o tro{ku Ministarstva odbrane.Oni su 29. oktobra potpisali ugovor o stipendirawu sa Sektorom

za qudske resurse ~ime su se stekli uslovi da sistem odbrane u na-rednih nekoliko godina osveì i unapredi nau~ni potencijal.Tim povodom pomo}nik ministra odbrane za qudske resurse

dr Bojan Dimitrijevi} rekao je da je Ministarstvo na osnovu tran-sparentnih kriterijuma odredilo lica koja }e biti stipendirana.On je naglasio da vojni stipendisti mogu da o~ekuju pomo} i podr-{ku Ministarstva tokom sticawa nau~nih zvawa i izrazio o~eki-vawe da }e pripadnici Vojske me|u kolegama sa civilnih fakultetabiti prepoznatqivi po ozbiqnosti u radu.

Specijalisti~ke studije poha|a}e ~etvoro, magistarskeosmoro oficira i civilnih lica, zvawe mastera ste}i }e wihpetoro dok }e za nekoliko godina sistem odbrane dobiti 14 dok-tora nauka. A. A.

UPRAVQAWE VANREDNIM SITUACIJAMAEvropska regionalna konferencija o upravqawu vanrednim

situacijama, na kojoj su u~estvovali predstavnici Ministarstvaodbrane Republike Srbije, odràna je u Budimpe{ti od 29. do 31.oktobra. Tema konferencije, na kojoj je u~estvovalo 14 zemaqa,bili su na~ini reagovawa u vanrednim situacijama.

Tom prilikom, akcenat je stavqen na razvijawe i oja~awe ve-za izme|u zemaqa u regionu u slu~aju vanrednih situacija. U~esni-ci skupa predstavili su na~ine i mehanizme reagovawa u svojimzemqama, nakon ~ega su razmewena isku

052 odbrana

Documents