1.

PRIVREDNI

ZNAČAJ

SVINJA

Danas je produktivnost svinja dostigla nivo za koji se do skoro smatralo da je

biološki limitiran. Po jednoj krmači godišnje se danas dobije 26 prasadi 1800 do

2000 kg žive mere, 1450 do 1620 kg polutki i 900 do 1010 kg mesa. Broj tovljenika

po krmači godišnje dostiže cifru od 25.

Svinja je vekovima bila domaća životinja koja je držana u zadnjem dvorištu sa

ulogom da ukućanima obezbedi mast i meso, odnosno da iskoristi otpatke iz

domaćinstva. Zatim je nastao period kada se svinja drži kao nusproizvod u

domaćinstvu da bi se iskoristile žitarice koje nisu mogle da se prodaju. Poslednih

30 godina, promene idu u pravcu proizvodnje svinja za tržište što je uslovilo

poboljšanje genetičke osnova i uslova držanja.

Danas je produktivnost svinja dostigla nivo za koji se do skoro smatralo da je

biološki limitiran. Po jednoj krmači godišnje se danas dobije 26 prasadi 1800 do

2000 kg žive mere, 1450 do 1620 kg polutki i 900 do 1010 kg mesa. Broj tovljenika

po krmači godišnje dostiže cifru od 25. Gde se može primetiti poslednjih godina

veoma intezivan porast proizvodnje svinja u Poljskoj.

Pored ovoga, danas postoji efikasan odgajivačko-selekcijski rad sa tačnom

procenom priplodne vrednosti grla, gde svaki farmer u zavisnosti od cilja njegove

proizvodnje, bilo da je to u ovom slučaju povećanje dnevnog prirasta i kvaliteta

mesa ili povećanje procenta mesa i konformacije, može kupiti odgovarajući

genetski materijal.

Brzo širenje poželjne genetske osnove, s obzirom da se od jednog kvalitetnog

nerasta primenom tehnologije veštačkog osemenjavanje može godišnje dobiti i do

3000 prasadi i da je indeks prasenja krmača 2,2 do 2,4 puta godišnje, što

obezbeđuje stalno povećanje proizvodnje.

Poslednjih godina prisutna je tendecija ukrupnjavanja farmi uz istovremeno

povećanje broja svinja. Razlog ovome se između ostalog može naći i u smanjenju

fiksnih troškova, kao i u mogućnosti lakšeg obezbeđivanja sredstava za nabavku

potrebne opreme za tretman stajnjaka, a u cilju zaštitu životne sredine.

Time se obezbeđuje stalno smanjenje cene svih proizvoda, uz konstantan visok

stepen organizovanosti proizvodnje i visok nivo obrazovanosti radnika.

Zemlje EU od 1. 1. 1989. koriste jedinstvenu klasifikaciju zaklanih svinja „SEUROP” na

temelju sadržaja mesa u polutkama. Pored toga, dopušteno je da svaka zemlja članica,

prema svom nahođenju može da uvede i dodatne elemente ocene, kao što su npr.

konformacija i dr.

Dalje, obavezno je prisustvo veoma rigoroznih zakona o zaštiti čovekove sredine počev od

mesta, lokacije farme pa do načina tretmana stajnjaka putem nadzemnih betoskih laguna,

sa instaliranim aeratorima, uz obavezu da budu pokrivene. Koriste se tehnologije

kompostiranja stajnjaka i upotreba postrojenja za proizvodnju biogasa, a sve u cilju

dobijanja električne energije tzv. Zelene energije. I na kraju, obavezno je korišćenje

specijalnih prečišćivača na izlaznim ventilacionim otvorima.

Pored navedenog u Evrpskoj uniji je donešen zakon o dobrobiti životinja „Welfare“

odnosno, omogućavanje da svinje ispolje sve svoje prirodne instikte, uz smanjenje broja

životinja po jedinici površine što podrazumeva između ostalog pašnjački način držanja

svinja, sa montažnim nastrešnicama, gde se krmače sa prasadima drže u specijalnim

kućicama, bilo na pašnjaku ograđenom električnom ogradom ili u prostoru u okviru farme.

Zatim sprovodi se grupno držanje suprasnih krmača i upotreba slame, omogućava se veća

površina po jednom grlu i promoviše se korišćenje priručnih i specijalnih igračaka za

svinje u cilju sprećavanja stresa (poslednjih godina često može čuti pojam upravljanje

stresom na farmama svinja).

Upotrebljava se video nadzor u objektima za svinje, radi što manjeg prisustva čoveka a

samim tim i uznemiravanja svinja. Danas, industrijska proizvodnja svinja se oslanja na

upotrebu savremene mehanizacije i automatizacije procesa uz primenu

robota odnosno, elektronike i računarske tehnike u ishrani i kontroli, primenom

automatskih elektronskih hranilica, kontroli ambijentalnih uslova putem upotrebe raznih

sistema ventilacija, gde se usled držanja svinja u zatvorenom prostoru

moraju instalirati takvi sistemi ventilacija gde broj i veličina ventilacionih otvora prosto

izgleda ne stvarno.

Upravo zbog svega napred navedenog proizvodnja svinjskog mesa u svetu ima

konstatntan i ne mali rast. Tako je u periodu od 1970. do 2003. god. povećan rast

proizvodnje svinjskog mesa za više od 260%. Uporedo sa tim rastao je uvoz i

izvoz svinjskog mesa, gde je prema izvoru FAO izvoz povećan za više od 450% a

uvoz 500%. Azija je najveći regionalni proizvođač svinja (više od 50%). Najveći

uzgajivač je Kina (polovina svetskog broja). Najveći regionalni uvoznik svinjskog

mesa je Evropa. Najveći izvoz svinjskog mesa po kontinentima je ostvaren u

Severnoj Americi i Južnoj i Centralnoj Americi.

Ako pogledamo koje su vodeće zemlje u izvozu svinjskog mesa vidimo da je taj

primat imala Holandija 1990. god., dok je u 2002. god. vodeće mesto preuzela

Danska sa skoro 300% povećanjem u odnosu na 1990. god. Vodeće zemlje u

uvozu svinjskog mesa u periodu od 1990. god. do 2002. god. su Nemačka i Japan.

Uz napomenu da su sve Evropske zemlje u odnosu na 1990. drastično smanjile

uvoz.

Ispoljava se naglo povećanje obima proizvodnje u poslednjih 10 god. u

Portugaliji, Španiji, Belgiji i Engleskoj (za 45% i više). Po stepenu

samosnabdevenosti postoje velike razlike. Vodeće zemlje EU u proizvodnji

svinjskog mesa 2004. god. su bile Nemačka, Španija, Francuska i Poljska. A po

potrošnji svinjskog mesa Evropske zemlje drže vodeće mesto na čelu sa Danskom

i Španijom sa skoro 65 kg mesa po glavi stanovnika, što je znatno više od svetskog

proseka od skoro 15 kg.

Ako posmatramo perspektivu ove vrste stočarske proizvodnje, očekuje se da se

u periodu od 2005. god. do 2015. god. proizvodnja poveća od 4,9% u Evropskoj

uniji do skoro 33% u Kanadi.

U našoj zemlji proizvodnja svinjskog mesa beleži male oscilacije sa u

poslednjim godinama konstantnim padom, usled čega je i uvoz svinjskog mesa

neminovan. Uzrok tome je smanjenje stočnog fonda na društvenim

gazdinstvima, konstantan pad broja tovljenika u Vojvodini od 1999. god. a isto

tako i broj krmača i suprasnih nazimica.

Na 32% farmi u Centralnoj Srbiji i 28% u Vojvodini, indeks prasenja je iznosio

preko 75%. Na 27% farmi u Centralnoj Srbiji i 21% u Vojvodini prosečan

prirast u tovu iznosio je 600 g. Broj tovljenika godišnje po krmači je 15.

Prosečan dnevni prirast nazimica u testu je 511g u 2003. u odnosu na period

1991-2000. god. (458 g). Sadržaj mesa u polutkama se povećao na 56,2% u

odnosu na period 1991-2000.god. (54%).

Za našu zemlju u ovom trenutku i sa sadašnjim stepenom razvoja proizvodnje

svinja, da bi dostigli nivoe proizvodnje pojedinih razvijenih zemalja, potrebno je:

1. Pored uvoza savremene opreme, uvoziti čiste rase visoke genetske vrednosti,

primeniti i odgovarajuće postupke u procesu proizvodnje,

2. Osnivati proizvodnju na bazi ugovornih odnosa. U SAD procenat ugovorenih

proizvodnji je bio zanemarljiv, dok je u 1999. god. taj procenat premašio 55%.

Danas postoji nekoliko desetina tipova ugovorene proizvodnje, gde su

proizvođači zaštićeni obezbeđenjem sigurnog plasmana njihovih proizvoda.

3. Definisati mogućnost izvoza na zapadno tržište, Napraviti brend sa kojim ćemo

biti prepoznatljivi na svetskom tržištu,

4. Organizovati zajednički nastup putem organizovanja asocijacija, pomoći

države, povećanjem kupovne moći stanovništva, a samim tim i potražnje, čime

možemo uticati na cenu finalnih proizvoda.

Ako budemo funkcionisali kao pojedinci desiće nam se da nećemo ući ‘’voz’’ koji

vodi ka sigurnoj, bezbednoj i pre svega profitabilnoj proizvodnji. Ostaće nam

jedino da čekamo da prodamo naše tovljenike za cenu koja će biti ispod cene

koštanja.

dr. Bratislav Pešić

Postoje dva rodonačelnika današnjihpitomih svinja, a to su azijska iliindijska divlja svinja i evropska divljasvinja.

Azijske divlje svinje i danas žive naJavi i Sumatri. Slična je evropskojdivljoj svinji, samo je manja. Od njesu postale kineske, indijske,murmanske, vijetnamske, a pošto suone uticale na stvaranje evropskihrasa, to su preko njih rasprostranjene ikod nas.

Evropska divlja svinja jerodonačelnik evropske domaće svinje.Visoka je od 85-95 cm, mase do 150kg. Oštre čekinje su mrko crvene boje,koža pigmentisana crna. Živi umanjim čoporima ( 35). Prasi 4-8prasadi koji šarene pruge gube nakon4-5 meseci. Pari se od novembra dojanuara, a prasi se od marta do aprila.

Indijska divlja svinjaEvropska divlja svinja

Indijska divlja svinja Kineska svinja Vijetnamska svinja

Svinja se odlikuje nizom karakterističnih osobina, koje se ne sreću kod drugih vrsta

životinja.

Osobine koje je izdvajaju:

1. Kratko trajanje bremenitosti (114 dana), visoka plodnost (12 prasadi po leglu, tj.10-

24 prasadi godišnje), što doprinosi vrlo brzom razmnožavanju. Žive 12-16 godina.

2. Relativno brzo sazrevanje i stasavanje za priplod, jer polno sazri sa oko 4-6, a u 12-

14 meseci daje potomstvo. Stasavanje za klanje i tržište je isto brzo, 5-6 meseci

postižu telesnu masu od 80-100 kg.

3. Brza proizvodnja mesai masnoće.

4. Svinja kao svaštojed vrlo brzo pretvara koncentrate u meso i mast, jer primljenu

hranu iskorišćava 32-35%.

5. Svinje pri klanju imaju veoma visok randman klanja ili čistu vagu i velikaim je

energetska vrednost mesa i masnoće. Radman se kreće od 80-85%.

6. Klanje svinja može se vršiti u svako doba, svuda,brzo i lako, a prerada je takođe brza

i laka, a lako je i konzerviranje svinjskog mesa, sušenjem ili preradom.

7. Za gajenje svinja nisu potrebna velika investiciona ulaganja. Svinje se brzo

razmnožavaju i vrlo je brz obrt sredstava.

8. Sposobnost akomodacije svinja je vrlo velika, kako ekstenzivnom tako intenzivnom

načinu držanja i ishrani. Svinja se lako prilagođava i raznim klimatskim uslovima i

prilikama.

U 19. veku svinja je pretstavljala jedan od osnovnih izvoznih proizvoda Srbije, a nastanak

magulice se vezuje upravo za taj period. Zabeleženo je da je knez Miloš poklonio mađarskom

grofu Jožefu Arčđuku određeni broj svinja rase šumadinka. Ova svinja je ukrštana na imanju

Kiš Jeno sa rasama kao što su bakonji i salantor što je dovelo do formiranja posebne rase

svinja pod nazivom mangulica. Zbog izuzetne skromnosti i otpornosti bila je popularna u

Vojvodini (naročito Sremu) i Mađarskoj. Mangulica je danas prisutna na prostoru Srbije,

Mađarske, Austrije, Nemačke, Švajcarske, Rumunije i bivše Čehoslovačke, što govori i o

istorijskim aspektima njenog nastajanja i nekadašnje popularnosti. Sem Mađarske, većina

ostalih država poseduje mahom male i izolovane zapate. U Srbiji se sreću 2 soja mangulice i

to lasasta (sremska crna lasa, ili buđanovačka svinja), bela. U okolini Subotice se javlja i beli

subotički soj. U Mađarskoj i Rumuniji se nalazi i tzv. riđi soj.

Lasasta mangulica se razvila na području Srema. Mrke je boje i sa crnim kovrdžavim

čekinjama, telesne mase od 100-150 kg, relativno kratkog trupa i prasi 3-6 prasadi. Beli

soj, koga u zapadnoj literaturi zovu i „Mađarska masna svinja“, je telesne mase oko 180

kg, belo sive do žućkaste boje kovrdžavih čekinja, malo veće plodnosti (5-6 prasadi po

leglu). Njena koža je sivo pigmentisana. Subotički beli soj je nastao nesistematskim

ukrštanjem belog soja mangulica sa linkoln i verovatno jorkšir rasom, tako da je ovo

produktivniji i ranostasniji soj (7,5 prasadi po leglu). Glava im je srednje duga, blago

udubljenog profila njuške, uši srednje velike, padaju napred prekrivajući predeo lica oko

očiju. Mangulicu odlikuju snažne kosti, snažna muskulatura i minđuše na vratu i

kuštrav rep sa kićankom. Prasad su po prašenju sa prugama sličnim prasadima divljih

svinja, a pruge se gube posle 10 dana kod belog soja i posle 3-4 nedelje kod lasaste

mangulice. Imaju veliku potrebu za kretanjem. Mangulica je kasnostasna rasa, sporog

prirasta i relativno visoke konverzije hrane, ali ima izuzetne prednosti u odnosu na

druge rase u pogledu slobodnog napasanja u ekstenzivnim sistemima držanja kada njena

robustnost, otpornost na bolesti i stres i izdržljivost u pogledu klimatskih uslova dolazi

do izražaja.

Veličina populacije u Srbiji: 1000-2000 primeraka u

2009. Status: ugrožena

Moravka ili moravska svinja nastala je u slivu reke Morave, ukrštanjem lokalne rase

svinja – šumadinke, sa berkširom koji je u Srbiju uvožen krajem 19. veka. U formiranju

rase učestvovale su i rase mangulica i jorkšir. Rasa se razvila usled težnje da se dobije

ranostasnija i mesnatija svinja za razliku od šumadinke koja je u tom kraju ranije bila

najviše uzgajana.

Izgled i osobine:

Glava moravke je duga i klinasta sa poluklopavim do klopavim ušima. Trup je dug i

uzak. Masa veprova je oko 135 kg, a krmača oko 120 kg. Crnosivkaste je boje kože, a

obrasla crnom, retkom i glatkom čekinjom. Moravka spada u srednje ranostasne

mesnato-masne rase. Prasi u proseku oko 8 prasadi mada često i više. Dobro koristi

hranu koja se sastoji obično od kukuruza, paše, tikve i pomija. Dobro se tovi i meso je

dobrog kvaliteta.

Veličina populacije u Srbiji: 100-500 primeraka

u 2009. Status: rizično ugrožena.

Nastala je neplanskim ukrštanjem šumadinke i berkšira u područiju sliva reka Velike

Morave, Mlave i Resave, kao i u istočnim brdovitim krajevima Srbije. Lokalni naziv za

ovu rasu je i „vezičevska“ svinja. Po telesnoj građi i osobinama slična je moravci.

Izgled i osobine:

Telo resavke je srednje dugo i široko. Glava je duga i uska sa klopavim ili poluklopavim

ušima. Boje je šarene sa gustim i glatkim čekinjama žuto-crne boje. Spada u srednje

stasne rase mesno-masnog tipa. Krmače su teške oko 140 kg, a nerastovi oko 160 kg.

Krmače prase 7-8 prasadi. Dobro koristi hranu i lako se tovi.

Veličina populacije u Srbiji: 50-100 primeraka u

2009. Status: rizično ugrožena

Ova primitivna autohtona rasa svinja je dobila naziv, najverovatnije, po resama sa

donje strane vrata (narod ih je zvao šiškama), što je tipično za direktne potomke

evropske divlje svinje. Domesticirani potomci evropske divlje svinje bili su

rasprostranjeni u severnoj i srednjoj Evropi. Pretpostavlja se da su Sloveni sa sobom na

ove prostore doveli pretke šiške. Držana je ekstenzivno po bukovim i hrastovim

šumama na ispaši. Danas se smatra da je nestala sa ovih prostora i da se teško može

pronaći i u zabačenim planinskim krajevima.

Izgled i osobine:

Po izgledu prilično podseća na divlju svinju. Glava je velika uska i dugačka, ravne

profilne linije. Uši su kratke i stršeće, vrat pljosnat. Leđa šaranasta, sapi strme. Prednji

deo tela je znatno više razvijen. Čekinje su guste i oštre, bele, žute ili smeđe boje. Šiška

je kasnostasna svinja pa za potpuni razvitak potrebno je i do 3 godine. Prasi od 4 do 6

prasadi u leglu. Prasići su sa „livrejom“, prugama kao i u divlje svinje koji se sa rastom

izgube. Tovnost i iskorišćenje hrane su prilično slabi.

Nema zvaničnih podataka o statusu i veličini

populacije u Srbiji.

Ime ove autohtone rase nastalo je po Šumadiji u Srbiji gde je bio razvijen uzgoj svinja.

U brdskim delovima obično su uzgajane šiške, dok u ravnici u slivovima reka nešto

bolja rasa – šumadinka. Držane su uvek u prirodnim uslovima, leti na paši i u šumi, gde

su ostajale do zime u žiru i dotovljavane su u svinjcima kukuruzom pred klanje.

Pretpostavlja se da je nestala sa ovih prostora. Učestvovala je u stvaranju mangulice,

moravke i resavke.

Izgled i osobine:

Šumadinka je srednje velika i grube konstitucije. Obrasla je kovrdžavom čekinjom belo

žućkaste do sive boje. Glava je duga i uska sa srednje velikim i klopavim ušima. Leđa

su šaranasta, sapi strme. Trup je valjkast. Plodnost je slaba prasi 3 do 6 prasadi koja

imaju „livreju“. Slabih je tovnih sposbnosti ali je dosta otporna na bolesti i prilagodljiva

na ekstezivan način uzgoja.

Nema zvaničnih podataka o statusu i veličini

populacije u Srbiji.

dr. Bratislav Pešić

Различити услови у којима су живеле, различити узроци деловали су и

условили постанак-стварање, односно појаву појединих раса домаћих

животиња.

Утицај фактора пре свега спољне средине, а то значи поднебље,

земљиште, исхране и у знатној мери природне селекције, довело је и

условило ставрање различитих раса. Касније, планским и

систематским радом човека са одређеним циљем створене су и друге

расе које се одликују прелазом између примитивних-дивљих и напокон

племенитошћу,

Овако створене расе одгајјиване су у чистој раси или укрштане.

Све ово наведено у знатној мери је утицало на екстеријерне и

производне карактеристике.

Према пореклу

Расе настале од европске дивље

свиње

Расе настале од азијске дивље

свиње

Расе настале укрштањем европске и

азијскедивље свиње

Према производним

способностима

Расе за производњу масти

Расе за производњу меса

Конбиноване расе

Према степену одгајивања

Примитивне

Племените

Прелазне

Према месту постанка

Домаће расе

Стране расе

Према времену стасавања

Kасностасне

Средњестасне

Раностасне

Према пореклу

Расе настале од европске дивље

свиње

Расе настале од азијске дивље

свиње

Расе настале укрштањем европске и

азијскедивље свиње

Према производним способностима

Расе за производњу масти

Расе за производњу меса

Конбиноване расе

Према степену одгајивања

Примитивне

Племените

Прелазнe

Према месту постанка

Домаће расе

Стране расе

Према времену стасавања

Касностасне

Средњестасне

Раностасне

Berkšir je veoma retka rasa svinja koja vodi poreklo iz istoimene engleske grofovije.

Smatra se da je ovo najstarija britanska rasa svinja a njen opstanak je ugrožen. Prema

podacima fonda za očuvanje retkih rasa u Engleskoj je ostalo svega 300 priplodnih krmača.

Ova rasa je razvijena polovinom 19. veka ukrštanjem većeg broja pasmina, a prvo udruženje

je formirano 1885. godine.

Berkšir je ranostrasna svinja, manjeg formata, crne boje sa karakterističnim belim predelima

na vrhu njuške, donjim delovima nogu i repu. Na glavi je uočljiva kratka, ulegnuta njuška i

uspravne uši. Noge su slabe u odnosu na telo.

Berkšir svinje su dobroćudne, izuzetno mirne naravi sa veoma dobrim majčinskim instiktom.

Osrednje su plodnosti pa krmača prosečno prasi 8-9 prasadi.

Meso je dobrog kvaliteta, cenjeno zbog ukusa i sočnosti. Visok sadržaj masti ga čini

pogodnim za dugo kuvanje i kuvanje na visokim temperaturama.

Pored mangulice i poland china rasa berkšir je imao ulogu u nastanku slavonske svinje.

Tip svinje: kombinovana

Zemlja porekla: Engleska

Danski landras je srednja do velika rasa svinja koja je nastala ukrštanjem domaće danske

svinje i velikog jorkšira.

Prvo registrovano stado danskog landrasa registrovano je 1896. prvi progeni test (test na

potomstvo) je obavljen 1907. godine. Potom počinje ozbiljno poboljšanje ove rase a

ispitivanje proizvodnje i kvaliteta su postali sastavni deo programa poboljšanja danskih

svinja. U Danskoj je 1931. godine osnovan nacionalni komitet za uzgoj i proizvodnju svinja

koji je i danas aktivan.

Ove svinje imaju srednje dugu i široku glavu sa teškim i položenim ušima. Trup je dug, u

prednjem delu uži nego u zadnjem. Ledjna linija je ravna, srednje širine. Plećke su slabije

razvijene a butovi snažni i mesnati. Nerasti u zrelom dobu i rasplodnoj kondiciji imaju 200-

250 kg a krmače 180-200 kg.

Ova bela svinja je poznata po svojoj dobroj plodnosti i odličnim majčinskim osobinama

(brižna i pažljiva majka). Krmača prasi prosečno 10 -12 živih prasadi težine oko 1,2 kg koji

za 30 dana dostižu telesnu masu od 7-7,5 kg. Za 190-200 dana tovljenici imaju 100 kg.

Nazimice se prvi put pripuštaju sa oko 7 meseci.

Danski landras je jedna od najboljih pasmina belih svinja. Njihova mesnatost je veoma

visoka (preko 60% u polutkama).

Da bi imala monopol za uzgoj ove izuzetno vredne pasmine, Danska je branila izvoz danskog

landrasa. Kako su se i u drugim zemljama razvijale visoko-mesnate svinje Danska je ukinula

zabranu izvoza. Rezultat ovog poteza je nedovoljna rasprostranjenost Danskog landrasa.

Tip svinje: plemenita

Zemlja porekla: Danska

Durok je starija rasa američke domaće svinje koja čini osnovu za mnoge mešovite

rase komercijalnih svinja. Rasa je nastala u Americi 1860. od više sojeva crvenih

svinja koje su živele na prostoru Nju Jorka, Nju Džerzija i Masačusetsa. Najbitniji

sojevi u formiranju ove rase su bili crveni džerzi i stari durok pa se sve do 1940

godine ova pasmina se i naziva durok-dzerzi (yersey).Vremenom durok je postao

najzastupljenija rasa u Americi i Kanadi.

Današnji durok je velike konstitucije, duži, mesnatiji i plodniji od nekadašnjeg.

Dosta je otporniji od ostalih mesnatih pasmina. Glava je nešto teža a uši

poluklopave. Ledjna linija je ravna, a ponekad blago izvijena. Noge su duge i jake

što ovoj pasmini olakšava kretanje po pašnjaku. Boja kože i dlake može biti u

različitim nijansama crvene odn. ridje boje.

Plodnost je neujednačena i krmača prasi 8-12 prasadi. Krmača ima

odlične majčinske osobine (pažljiva i brižna majka).

Durok ima dobra tovna i klanična svojstva pa se koristi u ukršanju sa drugim rasama

da bi im se popravilo procenat intramuskularne masti. Durok ima 2-3%

intramuskularne masti što je više od optimalnog pa se kombinuje sa pasminama kod

Tip svinje: plemenita

Zemlja porekla: SAD

Tip svinje: plemenita

Zemlja porekla: SAD

Smatra se da je hempšir jedna od najstarijih originalnih američkih rasa svinja koje postoje i danas. Iako postoje neke sumnje o

tačnom poreklu ove rase istorijski zapisi pokazuju da hempšir najverovatnije potiče od staroengleske pasmine (old english breed).

Postoje podaci da su ovakve crne svinje sa karakterističnom belom trakom bile brojne u Škotskoj oko 1700. godine. Od 1825. do

1835. godine svinje se izvoze u SAD pod imenom mek kaj (McKay) svinje. Ovo ime su dobile po čoveku koji ih je prvi uvozio.

Svinje su brzo postale popularne zbog svoje jačine, otpornosti, plodnosti i klaničnim karakteristikama koje su posedovali. Ove

originalne poželjne osobine su nastavljene da se razvijaju u okviru hempšir rase što je rezultiralo stalnim rastom potražnje ovih

svinja.

U maju 1983. mala grupa poljoprivrednika se sastala u Erlangeru da bi formirali uduženje koje bi očuvalo čistokrvnost ove

karakteristične i superiorne crne svinje sa belim pojasom. Udruženje je nazvano "American Thin Rind Association"

Ova pasmina je imala više imena, McGee, McKay, Saddleback and Ring Middle da bi 1904. ime bilo promenjeno u hempšir.

Hempšire je izrazito mesnata rasa sa naročito razvijenim ramenima, ledjima i butovima. Nešto je manja od drugih američkih rasa.

Glava je lagana sa skoro ravnim čeonim linijama i malim ušima. Kosti nogu su nežne i fine. Kičice su nešto kraće a butine duže.

Karakteristična je crna boja sa belim pojasom od ramena do donjih ekstremiteta.

Krmača prasi prosečno 10 živih prasadi, dobre konstitucije, težine 1,3-1,4 kg. Prasad za 30 dana dostižu težinu 6-7 kg.

Meso hempšira je najkvalitetnije za termičku obradu. Nisu posebno osetljive na stres pa ni pojava BMV (bledo, meko, vodnjikavo)

mesa nije česta. Mana mesa je pojava “hempširefekta” (naknadni pad pH mesa nakon klanja)

Tip svinje: plemenita

Zemlja porekla: Nemačka

Ova rasa je počela da se razvija oko 1900. godine u severozapadroj Nemačkoj a posebno u Donjoj

Saksoniji. U periodu od 1948-1958. godine uvoženi su danski i holandski landras radi poboljšanja

karakteristika rase. Nemački landras izgleda slično landrasima drugih naroda, posebno onima iz čijih je

zemalja vršen uvoz. Medjutim, nije tako ekstremne veličine i dužine kao drugi landrasi.

Selekcija je posebno bila usmerena ka odličnoj plodnosti, dobrim karakteristikama majčinstva i

efikasnosti u konverziji hrane nakon odbijanja.

Nemački landras se pokazao veoma korisnim u ukrštanju i poboljšanju opštih karakteristika svinja u

Nemačkoj. Oko 1000 grla se godišnje izveze u druge zemlje.

Postoji i drugi soj, nemački landras B koji je u centralnoj matičnoj knjizi (herdbook) odvojen od prvog.

Razvoj ovog, B soja je započet u rajnskoj oblasti 1970. godine od uvezenog belgijskog landrasa i

delom holandskog landrasa. Predstavnici ovog soja imaju šira ledja i bolje razvijene šunke što ih čini

naročito korisnim za ukrštanje.

Prosečan posmatrač najčešće nije u stanju da razlikuje ova dva soja. Medjutim, nemačkim

poljoprivrednicima je bitno da se ova dva soja razdvoje pa su oba evidentirana od Die

Arbeitsgemeinschaft Deutscher Schweineerzeuger (ADS)

Zbog debljih kostiju imaju nešto manji randman. Prasi 12 i više prasadi dobre porodne težine sa dobrim

prirastom.

Tip svinje: plemenita

Zemlja porekla: Švedska

Švedski landras je jedna od najrasprostranjenijih rasa svinja u svetu. Nastala je kao

rezultat oplemenjavanja domaćih švedskih svinja sa svinjama iz uvoza a pogotovo sa

danskim landrasom.

Po spoljašnjem izgledu švedski landras je veoma sličan drugim landrasima. Ima umereno

dug trup koji je u prednjem delu uži nego u zadnjem. Koža je nepigmentisana i prekrivena

belim čekinjama. Glava je lagana, srednje duga sa blago oborenim ušima. Plećke su

slabije razvijene a šunke snažne i mišićave.

Smatra je da je pored velikog jorkšira ovo najplodnija pasmina. Krmača prasi prosečno

10-12 živih prasadi po leglu telesne mase oko 1,2 kg. Za 30 dana prasad dostižu težinu 6-7

kg. Prosečan dnevi prirast do 100 kg je 577 gr. za ženke i 584 za mužjake. Svinje ove

pasmine se dobro tove i imaju veoma dobre klanične karakteristike

Tip svinje: plemenita

Zemlja porekla: Engleska

Ova plemenita, tipično mesnata, ranostasna rasa nastala je u engleskoj pokrajini Jorkšir u 19.

veku. Prvi put se spominje 1868. godine ali je ranoj istoriji ove rase teško ući u trag. Prvi pisani

dokument o ovoj rasi datira iz 1884. godine.

Zahvaljujući dobroj plodnosti (prasi prosečno 12 komada) jorkšir ima široku primenu u uzgoju

svinja širom sveta. Posle prašenja prasad su vitalna i teze oko 1300 grama a sa 28 dana dostignu

težinu od 6 do 7 kg. Kastrirani mužjaci dostižu težinu od 100 kg za 145 dana (prosečan dnevni

prirast 944g . U uzrastu od 8-8,5 meseci dostižu težinu od 110-200 kg, sa malom potrošnjom

hrane. Prosečna debljina slanine na 100 kg je 2,49 cm. Ima dobru klaničnu vrednost.

Dobro podnosi nešto lošije tehnološke i higijenske uslove i zbog toga se koristi za ukrštanje sa

drugim rasama.

Jorkšir je veoma pokretna svinja, snažne konstitucije i skladne gradje. Profil glave je blago ugnut,

čelo široko, uši srednje veličine uvek uspravne, noge pravilne.

Gaji se kao čista rasa mada se u poslednje vremekoristi i ukrštanje sa landrasom (nerast yorkshire

+ krmača landras) zbog odličnih majčinskih osobina (pažljiva i brižna majka).

Veliki jorkšir se smatra jednom od najrasprostranjenijih rasa svinja širom svet

Tip svinje: plemenita

Zemlja porekla: V. Britanija

Kornval (velika crna svinja, devon) je rasa svinja poreklom iz Velike Britanije a posebno iz grofovija Devon, Kornval i Eseks.

Nadimak velika crna je dobila zbog svoje gigantske veličine i potpuno crne boje.

Kornval je kombinacija domaćih crnih svinja sa zapada i istoka Engleske. Osnivanjem udruženja ove rase 1898 ili 1899. godine

varijacije medju tipovima svinja ove dve oblasti su smanjene. Ova rasa postaje popularna početkom 20-og veka kada počinje i

izvoz u mnoge zemlje. Zbog okretanja poljoprivrednika rasama pogodnijim za intenzivnu proizvodnju broj kornval svinje pada

nakon Prvog svetskog rata, a 1960. godine rasa skoro izumire. Do danas se ova rasa još uvek smatra ugroženom.

Do 1913. velika crna svinja se iz Velike Britanije izvozi u druge zemlje Evrope, Severnu i Južnu Ameriku, Afriku i Okeaniju. Prvi

izvoz u Australiju je bio 1902 ili 1903. godine gde su ovu svinju prihvatili zbog svoje sposobnosti da napreduje na višim

temperaturama i dobre plodnosti. Ipak do 1930. kornval čini jedan posto populacije svinja u Australiji a uglavnom su ih držali

odgajivači u Viktoriji, Južnoj Australiji i Tasmaniji. Broj svinja nastavlja da lebdi oko 1% da bi nakon Prvog svetskog rata pao

gotovo na nulu.

Prvi izvoz u SAD je bio 1920. godine ali je populacija ovoh svinja toliko pala da je 1985. bio neophodan novi uvoz.

Danas se pored Velike Britanije mogu naći mala stada u SAD, koja vode poreklo od svinja iz uvoza 1985. i 1990. godine, Kanadi,

Australiji i Južnoj Africi.

Velika crna svinja je duga snažna svinja, dubokog i širokog trupa poznata po svojoj otpornosti i podobnosti za ekstenzivan uzgoj.

Najpogodnija je za pašnu ishranu, efikasno pretvaraju hranu lošijeg kvaliteta u meso. To je jedina potpuno crna svinja u Velikoj

Britaniji što joj pomaže u zaštiti od štetnog delovanja sunca. Karakteristične su velike uši koje padaju preko očiju i štite ih za

vreme hranjenja i kopanja po prašini.

TEHNOLOGIJA

GAJENJA

SVINJA

dr. Bratislav Pešić

Razlikiujemo tri oblika držanja svinja:

- odgajivanje svinja za priplod,

- ogajenje i proizvodnja svinja za tov,

- kombinovani način držanja.

Odgajivanje svinja za priplod vrši se na gazdinstvima na kojima je smešten

najkvalitetniji priplodni materijal i to kako krmače, tako i nerastovi. Gazdinstva

moraju da ispunjavaju određene uslove, a što će uticati na proizvodne rezultate (

kvalitetna hrana, dobri i zdravi svinjci, odgovarajući ispusti, pašnjaci,

sprovođenje selekcijskog rada od strane stručne službe).

Proizvodnja tovnih svinja može se odvijati u različitim oblicima. Prasad se

nabavlja od gazdinstva koja se bave odgajivanje svinja, ili se tovljači bave

gajenjem krmača i nerastova i podmladak stavljaju u tov. Tovilišta moraju biti

snabdevena kvalitetnom hranom, jer ona direktno utiče na dnevni prirast, ali

netreba zanemariti i mikroklimatske faktore.

Kombinovani način držanja povezuje ova dva.

REPRODUKCIJA

SVINJA

dr. Bratislav Pešić

Polna zrelost. Svinje veoma rano dostižu fiziološku polnu zrelost i već sa 4-5 meseci starostisposobne su za priplod ( izbegava se oplodnja ovako mladih grla jer se dobija slabopotomstvo, a pripuštena grla zaostaju u razvoju). Pripuštanje treba vršiti kada ženkepostignu i priplodnu zrelost ( ranozrele-kasnozrele)

Plemenite nazimice..............7-8 meseci starosti, 100-110 kg težinanerastovi.............voditi računa o racionalnom korišćenju 30-50 krmača,

u zavisnosti od starosti pripuštanje jednom nedeljno, akasnije

svakog drugog dana, odrasli nerastovi dva puta dnevno(pauza 6 h)

Oplođavanje svinja-bukarenje nastupa kada se pojavi estrus ( izbacivanje jajnih ćelija izjajnika). Javlja se svake tri nedelje , a posle prašenja estrus se javlja od 35-42 dana (zavisi odkondicije krmače).Ako krmača nije ostala bremenita, estrus se javlja posle 21-28 dana.Estrus trane 2-3 dana (1-5 dana), znakovi :nemirno ponašanje, uznemirenost, smanjenjeapetita, cvilenje, crveni i otekli polni organ, sluzavi iscedak iz stidnice.Najbolji momenat za oplodnju je dva dana nakon bukarenja, jer od momenta pojave estrusado prskanja Grafovih folikula prođe 24-36 časova. Preporuka je da se ne vrši prepustanjedva puta u toku dana, već narednog dana. U ovakvim slučajevima je moguće uticati napovećani broj potomaka.Muško seme živi do 24h.Tehnika pripuštanja i vreme pripusta u mnogome zavisi od organizacije poslova na farmama,kao i ponude i tražnje.Parenje krmača traje 10 minuta do pola sata, a za to vreme nerast izluči 125-500 cm3sperme. Normalna plodnost krmača iznosi oko 90%.

RAZMNOŽAVANJE SVINJA

Pored parenja životinja, vrlo često se primenjuje i veštačko osemenjavanje svinja.Međutim problemi

koji prate veštačko osemenjavanje, pre svega retka sperma (sadržaja sperme), s jedne strane

sputavaju odgajivače da primenjuju ovaj metod razmnožavanja, a s druge strane teraju odgajivače

da više obrate pažnju na probleme koji ih prate.

Dvokratno osemenjavanje pridonosi boljoj oplodnji. Drugo osemenjavanje se primjenjuje za svaki

slučaj tj. zbog sigurnosti da se oplode i one plotkinje kod kojih estrus nije pravovremeno otkriven.

Veća je verovatnoća da će se optimalno vreme osemenjavanja bolje pogoditi sa dva ispravno

obavljena osemenjavanja nego samo jednim osemenjavanjem u estrusu.

Da bi se ostvarili odgovarajući rezultati osemenjavanja krmača , drugo osemenjavanje treba obaviti

12 - 18 sati posle prvog osemenjavanja na sledeći način :

- ako krmača mirno stoji u podne, a nije stajala ujutro, treba je osemeniti drugi dan ujutro i posle

podne

- ako krmača stoji mirno odmah ujutro, treba je osemeniti isti dan posle podne i sledeći dan ujutro.

Refleks stajanja krmače najbolje se otkriva kombinacijom kontakta s nerastom probačem i

pritiskom na leđa (lumbalni test) ili testom jahanja.

Kada se plotkinja jednokratno osemenjuje, najpovoljnije je vreme osemenjavanja 18 - 24 sata nakon

početka estrusa.

Ako se uz primenu dvokratnog osemenjavanja dobiju manja legla i niži procenat oprasivosti,

naročito u toplijem delu godine, primenom trokratnog, pa i četverokratnog osemenjavanja mogu se

znatnije poboljšati rezultati plodnosti krmača.

U odnosu na dvokratno veštačko osemenjavanje nazimica bolji rezultati plodnosti postižu se ako se

dvokratno osemenjavanje provodi kombinacijom prirodnog i veštačkog načina osemenjavanja. U

tom slučaju prvo se osemenjavanje obavlja s nerastom, a drugo osemenjavanje je veštačko.

Krmače se mogu osemeniti u istom estrusu i mešanom spermom dva ili više nerastova iste ili

različitih rasa što je u praksi pokazalo bolje rezultate oplodnje.

Suprasnost (gravidnost) – Suprasne krmače ne pokazuju znake teranja, postaju mirnije,

imaju veći apetit, a kasnije dobijaju obliji oblik tela.

Bremenitost traje 114 dana ( 3 meseca, 3 nedelje, 3 dana)

Pobačaji kod svinja su mogući, i mnogo češće se dešavaju u intenzivnom odgoju nego u

prirodi ( udarac, povrede, loša hrana-smrznuta, laksantivna, džibra, itd). Pored

mehaničkih povreda utvrđeno je da jedan broj fetusa ugine, što je uslovljeno naslednom

osnovom a i indivudualna je osobina.

Znaci koji pokazuju odmaklu suprasnost su: spušten trbuh, počinju da otiču mlečne

žlezde i dolazi do izlučivanja kolostruma. Pred prašenje zacrveni se stidnica i teče sluz iz

vagine.

Odgajivanje podmladka - pred prašenje suprasnu krmaču treba izdvojiti u poseban boks.

Neposredno pred prašenje 4-6 sati fetus dolazi u povoljan položaj za porođaj. Svinje se

same prase, izuzev u težim slučajevima (slaba kondicija, neuhranjenost, slabo pokretne..)

Porođaj traje 2-6 sati, a ponekad i 12-18 sati. Pre svega ako su mrtva prasad. Mladunčad

dolazi na svet u razmaku od 2 - 10 minuta.

Nakon završenog prašenja krmača

izbacuje posteljicu i nju treba od -

mah sloniti kako je ne bi pojela.

Posebna pažnja, nakon prašenja

obraća se na zbrinjavanje i negu

prasadi, a pre svega u prvim da -

nima života.

Nega prasadi u prvim danima života

Pošto su prasad izmerena i obeležena podmeću se pod krmaču. Ukoliko su vitalna i

normalno razvijena ne treba im pomoć.

Broj prasadi odgovara broju sisa, i važno je da odmah na početku prasad posisa

kolostrum.

Veći broj oprašene prasadi,

Podmetanje prasadi pod drugu krmaču, ukoliko nemamo krmaču, onda pravimo dva

legla i pustamo ih naizmenično. Preporučuje se prilikom podmetanja prasadi drugoj

krmači da se prasad iz dva legla pomešaju nekoliko časova, a nakon toga da se podmetnu

krmači. (alternativa -prskanje rastvorom jačeg mirisa)

Vrlo često se primenjuje odvajanje prasadi u zasebne boksove u kojima su instalirane

lampe za zagrevanje sa ultracrvenim zracima jačine 250W.

Prasad se pušta da sišu 6-8 puta dnevno, ukoliko je prasad sa krmačom onda ona sisaju

po volji. Dešava se da to rade i do 20 puta u toku dana.

Postupak sa krmačama posle prašenja

- obratiti pažnju na negu i ishranu,

- vraćanje polnih organa u normalno stanje

- održavanje čistoće u objektu i hranilicama,

- održavanje higijene kod grla, četkanje, kupanje,...

Pripuštanje krmača za vreme sisanja prasadi

- pripuštanje krmače dva puta godišnje,

- više legala i veći broj prasadi (ranije odlučivanje prasadi),

- u toku sisanja prasadi proveriti znake teranja svinja pomoču nerasta probača,

- znaci prvog bukarenja 4-5 nedelja posle prašenja, ukoliko je prasad odbijena 20 dana,

- priplodna kondicija utiče na normalno razvijenu prasad u leglu, i zrenje Grafovog folikula,

Porast prasadi

- u prvim danima života porast prasadi je najbolji,

- zavisi od ishrane krmača,

- masa prasadi se:

7-10 dana 2,5 -3,0 kg. Udvostručuje,

56 dana 25-30 kg. Udesetostručuje,

70 dana 45-50 kg. 20 puta veća,

Porast zavisi od više faktora: mlečnost krmače, genetski faktori, kvalitet dodatne hrane,.

Obeležavanje prasadi nakon prašenja i merenje prasadi je obavezno,( svakih 7 ili 14 dana), radi

utvrđivanja prinosa.

6.

IZBOR

GRLA ZA

PRIPLOD

dr Bratislav Pešić

Glavni cilj gajenja svinja je dobijanje visokoproizvodnih grla, koja će odgovarati

potrebama za ishranu stanovništva, a da pri tome grla što bolje iskorišćavaju

hranu i da je proizvodnja što jeftinija.

Osnovni zadatak odgajivača je:

1.Dobijanje što većeg broja grla po jednoj krmači,

2.Što bolje iskorišćavanje hrane, odnosno dobre tovne sposobnosti,

3.Visoki kvalitet svakog zaklanog grla.

Izvor grla za priplod vrši se prema:

1. Ocena prema eksterijeru,

2. Ocena grla prema proizvodnim svojstvima(PERFORMANS TEST),

3. Izbor grla prema poreklu,

4. Izbor grla prema potomstvu (PROGENI TEST).

OCENJIVANJE I IZBOR GRLA PREMA EKSTERIJERU

Ovakvo ocenjivanje vrši se posmatranje svakog grla i procenjivanjem svakog

pojedinačnog dela tela, kao i povezanost pojedinih delova tela.

Parametri koji se ocenjuju:

-zdravstveno stanje,

-konstitucija,

-kondicija,

-temperament,

-sekundarne i primarne polne oznake,

-tip, razvijenost i građa tela.

Zdravstveno stanje

Prema spoljašnjem izgledu ono se može proceniti na osnovu čiste i glatke kože

bez ikakvih ospa i bubuljica ili krasta, a zatim po vlažnim sluzokožama ( nos,

usta, oči, polnih organa),. Kod belih svinja koža je ružičasta. Oči treba da su čiste

i jasne, bez krmelja ili zakrvavljene, a pogled živahan. Rep zakovrčen i dobar

apetit. Drže se čopora, T* tela im je 39*, a broj udisaja 15 do 20 u minuti.

Zdravstveno stanje je u direktnoj vezi sa uslovima držanja, higijene svinjaca,

pravilne ishrane i dr.

Konstitucija

je u većini slučajeva uslovljena naslednim predispozicijama, a donekle je pod uticajem

spoljašnih faktora.

Kod svinja se javljaju se tri tipa konstitucije: snažna, gruba, meka ili linfatična i fina.

Najpoželjnija je kod svinja snažna konstitucija:

-pravilna, harmonična i čvrsta građa tela,

-elastična koža,

-dobro i harmonično povezani delovi tela,

-dubok i širok grudni koš,

-izražene polne oznake,

-čvrste i jake noge.

Temperament

-mora biti kod krmača i nerastova živahan-dobroćudan,

-postupak sa životinjama,

-način držanja životinja,

Sekundarne polne oznake

-treba da su jasno izražene i kod krmača i kod nerastova,

-kod muških (izražen muški karakter, snažnije telo, dobro formirane polne organe, grubllju

i deblju kožu),

-kod ženskih (kraće telo, finiju građu tela, razvijeniji zadnji deo trupa, vime i sise pravilno

građene i dobro raspoređene).

Kondicija

je stanje uhranjenosti u kojoj svinja najbolje odgovara namenjenoj svrsi.

Najpoželjnija je priplodna kondicije, može se javiti tovna, i najnepoželljnija, izgladnela

IZBOR GRLA PREMA PROIZVODNIM OSOBINAMA

Među najvažnija proizvodna svojstva, performanse, spadaju:

-Brzina rasta,

-Plodnost,

-Mlečnost,

-Ranozrelost,

-Tovna sposobnost,

- Brzina rasta se procenjuje: masom pri rođenju, masom u 4-toj nedelji starosti,

telesna masa pri odbijanju, merenjem grla od 80-90 dana starosti.

-Plodnost ili reproduktivne osobine kod nerastova se ispituju direktnim putem

upoređivanjem rezultata majki sa proizvodnim rezultatima kćeri držanih u istim

uslovima, ili indirektnim putem preko % oplođenih krmača koje oplođava,

dužini i sposobnošću oplođavanja i preko broja prasadi u leglu krmača koje je

oplodio.

-Plodnost ili reproduktivne osobine kod krmača se ispituje prema redovnom

prašenju, prema broju prasadi u leglu, i prema broju i razvijenosti odgajene

prasadi, broju mrtvorođene prasadi, kao i izjednačenosti legla.

-Mlečnost krmača zavisi od naslednih fakltora, individualnih razlika, od

otpornosti krmače, broja prasadi u leglu, od ishrane krmača za vreme

dojenja ali i u vreme bremenitosti.

U toku laktacije krmača izluči 100-300 kg. i više mleka, a dnevno 2-5 kg.

Dnevna količina mleka raste od 3-4 nedelje, a zatim opada. Procena mlečnosti

se procenjuje na osnovu telesne mase prasadi 28 dana starosti.

-Rana dozrelost omogučava ranije iskorišćavanje svinja za priplod, za tov i

klanje i vrlo je varijabilno fiziološko-ekonomsko svojstvo i zavisi od rase,

soja, individue. Pri selekciji se ranostasnost procenjuje prema broju dana

koji su potrebni da se postigne određena masa i pojava prvog polnog nagona.

-TOVNA SPOSOBNOST je veoma važno proizvodno svojstvo svinja,

uslovljeno naslednom osnovom za iskorišćavanje primljene hrane i

pretvaranjem iste u meso i mast.

Procenjivanje tovne sposobnosti svinja vrši se pomoću: trajanje tova-koji se

kreće od 89-163 dana (20-90 kg. Danska za 103 dana, Švedska 104, Holandija

104, kod nas 110 dana), dnevnog prirasta- koji treba da iznosi 600-650 gr.

Utrošak hrane za 100 kg prirasta treba da bude manja od 400 kg. U tom

slučaju se kaže da je tov ekonomičan, kvaliteta proizvoda - tj. na osnovu

klaničnih vrednosti. Koristeći procenu ovih osobina možemo da utičemo na

kvalitet mesa i slanine, razvitak butova, slabine...

Na klanične vrednosti utiču: starost, pol, masa, i stepen uhranjenosti svinja,

kvalitet i kvantitet ishrane, trajanje gladovanja pre klanja, transport i sl.

IZBOR GRLA PREMA POREKLU

Odabiranje svinja putem porekla vršilo se od davnina, a i danas je vrlo aktuelno.

Ovim načinom se ispituju preci prvog reda, otac i majka. Uticaj daljih predaka

je utoliko manji ukoliko je i stepen srodstva manji.

Posebnu pažnju, prilikom ovog načina odabira grla, treba obartiti na rodovnik,

da slučajno neka grla nisu gajena ui parena u srodstvu.

IZBOR GRLA PREMA POTOMSTVU-PROGENI TEST

je najsigurniji način za ocenu nerastova i krmača. To je ocena prema potomstvu.

Vođenje matičnih knjiga i pažljivo praćenje potomstva je najbolji način da se

jedno grlo dobro oceni ili izabere za reprodukciju.

Na osnovu ovakvih podataka pristupa se formiranju linija nerastova i familija

Krmača, koje čine osnovu svakog zapata. Najbolja grla se unose u elitne matične

knjige i predstavljaju skup genetski materijal.

Metod ispitivanja:

-nerast koji se ispituje, za kratko vreme treba da oplodi određeni broj krmača

-ispitivanje prema potomstvu vrši se grupno, uzimaju se 4 praseta iz trećeg legla.

-Grupa se sastoji iz dva muška (kastrirana) i dva ženska praseta., mase ne manje

od 20 kg i ujednačena. Razlika između praseta nesme biti veća od 4 kg.

Hrannjenje životinja je 2-3 puta dnevno, dok se kontrolna merenja vrše 7 ili 14

dana, uvek pre hranjenja. Ispitivanje se smatra završenim kada su životinje

mase 90-100 kg.

Utovljene grupe procenjuju se u živom i zaklanom stanju. Na živim grlima se

uzimaju telesne mere, a kod zaklanih životinja ostavljau se trupovi 12 h da se

hlade, a zatim se meri devljina slanine, mesa, dužina polutki, masa polutki, MLD

slabinskog mišića.

SIB test se koristi sve češće. To je kombinovani test. Grupa prasića, 3 muška i 1

žensko . Ispitivanja za vreme tova su slična ili ista kao i kod preogenog testa, a

Nakon tova uzima se jedno muško grlo, kolje se i ispituju se njegove klanične

Vrednosti. Ukoliko su dobre preostala grla se koriste dalje za proizvodnju. Od

svakog nerasta koji se ostavlja za priplod, svake godine se šalje njegovo potmstvo

na test stanicu za ispitivanje.

7. OBJEKTI I

OPREMA U

SVINJARSTVU

dr. Bratislav Pešić

Razlikiujemo tri sistema držanja svinja:

- specijalizovani pogoni,

- farme za proizvodnju priplodnog materijala (kooperanti),

- stajsko –pašnjački sistem.

Specijalizovani pogoni su ustvari selekcijski centri za odgajivanje priplodnog materijala,

farme za proizvodnju priplodnog materijala i tov svinja, kao i posebne farme samo za tov

svinja. Svaki od od ovih pogona ima specifičnosti u pogledu ishrane, nege i držanja,

tehnološki procesi su različiti kod svake proizvodnje.

Farme za proizvodnju priplodnog materijala služe za snabdevanje kooperanata koji koji se

bave uslužnim tovom, ili pak za široku potrošnju, odnosno farmere koji se bave gajenjem

kvalitetnog genetskog materijala. Proizvodne farme u kooperaciji se bave isključivo tovom

svinja.

Stajsko-pašnjački sistem primenjuje se u regionima sa ekstenzivnim stočarenjem gde nema

dovoljno poljoprivrednog zemljišta.

OBJEKTI ZA

DRŽANJE

SVINJA

Smeštaj svinja u intenzivnom svinjarstvu zavisi od načina držanja odnosno odtehnoloških procesa proizvodnje. U zavisnosti od kategorije svinja, potrebe zasmeštajem su su različite.

Za speštaj svinja razlikujemo sledeće objekte:-svinjci za neoplođene i suprasne krmače,-prasilišta,-svinjci za nerastove,-objekti za rano odlučenu prasad i priplodni podmladak.Svi ovi objekti mogu biti zidani tako da funkcionalno odgovaraju samo jednojnameni ili da su funkcionalno kombinovani za različite kategorije svinja.

Uslovi koje treba da ispune objekti:-da pružaju povoljnu sredinu za svinje, dok se one u njima nalaze,-da omoguće što efikasniju organizaciju rada u svinjarstvu, i-da obezbeđuju sve potrebne zoohigijenske uslove.

Svetlost : vrlo važan i neophodan uslov za dobro zdravlje i proizvodna

svojstva svinja. Na 15-20 m2 poda dolazi 1 m otvora prozora. Sastav vazduha

treba da je takav da obezbedi dovoljnu količinu kiseonika, a da ne sadrži

štetne gasove, vlagu i prašinu.

Temperatura : u svinjcima zimi treba da bude veća, a leti manja nego napolju.

Niske T* uslovljavaju veći utrošak hrane, a na visokim T* grla gube apetit.

Optimalna T* za mlađe kategorije 15-24*, za starije kategorije 10-20*. Treba

izbegavati nagle prelaze i temperaturne skokove kao i promaju.

Potrebe u vodi : kod svinja su izražene

-15 litara za suprasne krmače,

-25 litara za doilje,

- 6 litara za prasad do 30 kg

- 8 litara za prasad do 30-50 kg

-15 litara za tovljenike preko 50 kg.

Objekti, odnosno svinjci, u kojima se drže svinje razlikuju se po vrsti i tipu, i

zavise od kategorije svinja koje se drže u njima, načinu držanja, tehnološkog

procesa proizvodnje, od ekonomskih uslova gazdinstva.

1. stalni masivni objekti

* većeg kapaciteta (tovilišta, prasilišta, podmladak, nerastovi, krmače)

* mali ili srednji-kombinovani ( sa mobilnim pregradama),

ovi svinjci su građeni od tvrdog materijala

2. individualni pokretni ili nepokretni objekti koji su građeni od lakog i

jeftinog materijala, kraćeg su veka i trajanja.

3. provizorni sezonski svinjci(nadstrešnice, zakloni od sunca i nevremena).

4. moderni, savremeni svinjci su bez prozora, sa boksovima, bez ispusta gde

je osvetljenje, dovod i odvod vazduha potpuno automatski regulisano.

Čišćenje je preko rešetkastih podova i vrši se posle završetka turnusa. Ishrana

je potpuno automatizovana.

PRASILIŠTA spadaju u stalne masivne objekte, imaju najčešće 20 negde do 60 i više

boksova, optimum 30-40 boksova. Ima ih i bez ispusta. Ako su sa ispustima onda su u

dva reda. Gnezda za prasad obavezno imaju lampu za zagrevanje. Prasilišta bez

ispusta su jeftinija i koriste se za kontinuiranu proizvodnju.

Lampe za zagrevanje prasadi se uključuju po potrebi ( ispo 15*). Nalaze se iznad

gnezda koja su nadkrivena. Visina lampe zavisi od jačine lampe, hladnoće u

svinjcima ( jačina lampe 250W, a visina 75 cm od poda).

SVINJCI ZA SUPRASNE KRMAČE se grade manje kao masivne zgrade,

relativno su jeftinije građevine. Krmače se drže u grupama 10-20 grla na prostoru

30-40m2. Svi bokosovi su u vezi sa centralnim hodnikom ili ispustima.

SVINJCI ZA NERASTOVE su objekti koji zahtevaju veću površinu po grlu. 6-7

m2 i ispustom od 12-15 m2. Ograde su po pravili jače visine 110-130 cm. Nerastovi

se mogu držati individualno, ili grupno (5-6)

TOVILIŠTA su specijalizovani objekti za tov svinja. Asvinje su smeštene u

boksovima površine do 10 m2 za 10 grla, što znači 1m2 po grlu. Na ogradama su

valovi za hranu i na tri grla je metar hranilice. Tovilišta su kapaciteta do 500-1000

grla i opslužuje ih jedan čovek.

OPREMA

ZA

SVINJA

OPREMA koja se koristi u svinjarstvu je različita u zavisnosti od njene namene. U

opremu se ubrajaju: hranilice, pojilice, ventilatori, lampe, uklještivači, pregrade, i

drugo.

HRANILICE

POJILICE

BOKSEVI

LAMPE ZA PRASAD

VENTILATORI