1 Organic News

Organic News 2

IMPRESSUM

Za izdavača Nada Mišković,

Nacionalna asocijacija za razvoj organske proizvodnje

“Serbia organica”http://www.serbiaorganica.org

Molerova 29/a, Beogradtel: 065 855 68 68

info@serbiaorganica.org

Menadžer projekta: Ivana Simić

Glavni i odgovorni urednik:Jelena Sajić

Saradnici:Olga Kešelj

Vladan Ugrenović Dr Vladimir Filipović

Dizajn & prepress: Ivan Tarle

Izvršna produkcija: Moja farma d.o.o.

www.mojafarma.rs

“Days of organic food”, 3 day exhibition, took place at the New Belgrade’s green market in the Block 44 from 8 – 10 June. Besides the regular participants of the Organic green market, a lot of certified producers, producers in conversion, pro-ducers and suppliers of organic inputs were pres-ent. On this occasion Nada Miskovic, president of the National Association for organic production “Serbia Organica” and Predrag Veinovic from the

company JKP “Public markets” have signed the protocol on cooperation with the purpose of promoting organic production on markets, improving organic offer and increasing range of products. According to the protocol during the season organic food could be purchased every weekend in front of the green market in the Block 44, and during the winter time when the offer is rather limited, this market will be organized every other weekend.

In 2012 the National Association “Serbia Or-ganica” is organising trainings for control bodies with the support of the GIZ/ACCESS program. The aim of the trainings is to improve knowledge and skills and to prepare for applying for the EU list of approved control bodies against the cor-responding standards. The trainings consists of 4 components and each one of them will focus on specific topics. Three components have already

been realized, and the last one will take place in September. At the same time the training for the evaluators of the Accreditation Body of Serbia has been conducted. The evaluators will write the assesment report which is necessary document for the EU application mentioned above.

Institut “Tamis” in cooperation with the National Association for organic production “Serbia Or-ganica”, the Association for organic production of Vojvodina and the German organization for technical assistance (GIZ) organized scientific congress “Open days of biodiversity” for the sec-ond year in a row. The central meeting of this year’s congress took place on 29th June on three locations in the south Banat. The printed edition

of the report “Organic production and biodiversity” was presented at the congress. Multidisciplinary approach to the organic production and to the biodiversity is the base of this booklet. Authors tried to present current status in these fields in our country and in the European Union.

Vesti i događaji • Tri dana organske hrane u Beogradu• U toku obuka kontrolnih organizacija• ˝Otvoreni dani biodiverziteta˝ na tri lokacije u Banatu• Izgon stada buša na planinske pašnjake

Aktuelno• Organska biljna đubriva

Svet• Logo za organsku hranu iz EU obavezan od 1. jula

Sadržaj

Content

3 Organic News

Na trodnevnoj manifestaciji „Dani organ-ske hrane“, koja će se ubuduće održavati dva puta godišnje, pored stalnih učesnika Pijace organske hrane, od 8. do 10. juna na novobeogradskoj pijaci u Bloku 44 predstavio se i veliki broj sertifikovanih proizvođača, kao i proizvođači koji su u procesu konverzije, proizvođači povrća, jaja, peciva, sokova, džemova, suvog voća, brašna, žitarica, sireva, pečuraka, čajeva, meda, udruženja organskih proizvođača iz cele Srbije, kao i proizvođači i distributeri repromaterijala. Tokom manifestacije organizovane su promocije sa degustacijom proizvoda, kao i prodaja organskih proizvoda po promo-tivnim cenama. Prvog dana organizovane su i različite ak-tivnosti za najmlađe ljubitelje organskog voća i povrća. U gostima na organskoj pijaci bila su deca iz Centra za edukac-iju, sport i umetnost Žan Žak, u čijem se vrtiću jede organska hrana. Drugi dan bio

je posvećen porodicama i tada su podeljeni organski paketići za najmlađe posetioce.Nada Mišković, predsednica Nacionalne asocijacije za organsku proizvodnju ”Serbia organica i Predrag Veinović, v.d. direktora

JKP ”Gradske pijace“ potpisali su ovom pri-likom Protokol kojim se uređuje zajednička saradnja koja obuhvata promovisanje or-ganske proizvodnje na pijacama kao i poboljšanje ponude organskih proizvoda na tržištu i povećanje asortimana. ”Prema pro-

tokolu koji smo potpisali sa Nacionalnom asocijacijom za razvoj organske proizvodnje ”Serbia organica“, organska hrana se može kupiti u sezoni, svakog vikenda, na platou ispred pijace Blok 44, dok u zimskom peri-odu, kada proizvođači imaju manju ponudu, ova pijaca biće organizovana svakog drugog vikenda”, kaže Veinović. Prema njegovim rečima, zbog velikog interesovanja građana za organsku hranu, oni će uskoro imati priliku da ove proizvode kupuju i na svim većim pijacama koje se nalaze u sistemu ”Gradskih pijaca“. ”Zdrava ishrana je jedan od presudnih faktora dobrog zdravlja i mnoga oboljenja mogu lako da se spreče uz pomoć zdravije ishrane i zdravijeg načina života. Organske namirnice su zdravije i imaju veću biološku vrednost, koja je direktno odgovorna za imunitet i vitalnost ljudskog organizma. Imaju bolji tehnološki kvalitet, veći sadržaj vitamina i minerala, kao i suve materije, što omogućava bolje održavanje”, kazala je ovom prilikom Nada Mišković, predsed-nica Nacionalne asocijacije za organsku proizvodnju „Serbia organica“. n

Nacionalna asocijacija ”Serbia Organica”, uz podršku GIZ/ACCESS Programa, u 2012. godini realizuje obuku namenjenu kontrolnim organizacijama u cilju sticanja znanja i osposobljenosti za apliciranje na EU listu priznatih kontrolnih organizacija koje obezbeđuju sistem kontrole i sertifi-kacije u skladu sa EU standardima, odnos-no sa članom 33. Regulative EU 834/2007.Proizvodi sertifikovani od strane ovih kon-trolnih organizacija mogu da se izvoze u Evropsku uniju bez dozvola za uvoz, što će u velikoj meri olakšati izvoz organskih proizvoda iz Srbije.Obuka se sastoji iz četiri modula i u sva-kom od njih se obrađuju posebne teme. Tri modula su već realizovana, poslednji će se održati u septembru. U toku treninga

predviđena je i poseta poljoprivrednim gazdinstvima koja se bave proizvodn-jom i preradom organskih proizvoda. U sklopu I i II treninga organozovana je po-seta organskim gazdinstvima i organskim prerađivačima gde su na licu mesta mogle da se prođu sve tačke inspekcije odnosno kontrole operatera uključenih u organsku proizvodnju. Paralelno sa ovim obukama održavaju se i treninzi za ocenjivače Akreditacionog tela Srbije koji će pisati izveštaj o oceni koji je neophodan dokument za aplikaciju na EU listu priznatih kontrolnih organizacija. Na osnovu ovog izveštaja EC organizuje su-perviziju kontrolnih organizacija koje su podnele prijavu za uključenje na listu. Kon-trolne kuće Evrocert i OSC se pripremaju za podnošenje prijave ove godine. n

Tri dana organske hrane u Beogradu

U toku obuka kontrolnih organizacija

Organic News 4

Pod naslovom ˝Organska proizvodnja i biodiverzitet˝ štampani su referati koji su prezentovani na tematskom skupu ”Ot-voreni dani biodiverziteta“, održanom 29. juna na oglednom polju Instituta ˝Tamiš˝ u Pančevu. U četiri odabrana priloga, koji su u formi preglednih članaka, autori su obradili zadate teme koristeći najnovija saznanja i iskustva i ukazali na značaj međusobne interakcije organske proiz-vodnje i biodiverziteta. Multidisciplinaran pristup organskoj proizvodnji i biodiverzitetu predstavlja obeležje ove knjige. Na praktičan način u njoj se prikazuju različiti aspekti interak-

cije organske proizvodnje i biodiverziteta.Autori su nastojali da predstave sadašnje stanje u ovim oblastima u našoj zemlji i Evropskoj uniji. Ostajemo u nadi da će ova knjiga dopri-neti boljem razumevanju važnosti organ-ske proizvodnje i njene uloge u očuvanju biodiverziteta u vremenima koja dolaze, a da će proizvođači, stručna, naučna javnost i građanstvo umeti da očuvaju i unaprede ono što je vekovima stvarano.UredniciVladan Ugrenović dipl. inž.Dr Vladimir Filipović

n

Konferenciju o mogućnostima izvoza or-ganskih kultura u Nemačku organizovali su Nemačka organizacija za internaciona-lnu saradnju GIZ/ACCESS program, VIP fond i Nacionalna asocijacija za organsku proizvodnju ”Serbia organica” u maju u ok-viru 79. poljoprivrednog sajma u Novom Sadu. Tom prilikom, direktor nemačke kompanije “Ecoland” Rudolf Buehler, koja je u Telečkoj kod Sombora otvorila ćerku firmu ”EcoLand Srbija” i od domaćih proizvođača otkupljuje papriku, rekao je da Vojvodina ima velike potencijale za organ-sku proizvodnju. ”Farmeri mogu da zarade od 7.000 do 10.000 evra po hektaru, ali je važno da se fokusiraju na proizvode za ko-jima je u Nemačkoj potražnja veća od proiz-vodnje, poput soje”, rekao je tom prilikom Buehler. On je objasnio da je u Nemačkoj tržište organske hrane nadmašilo domaću proizvodnju i da tu šansu treba iskoristiti.

I drugi govornik iz Nemačke Holger Reis-ing, direktor kompanije “Ecoco BioHandel & Marketing“, potvrdio je da u Nemačkoj tržište organskih proizvoda godišnje raste između 10 i 20 procenata i da je do rasta dolazilo čak i u periodu ekonomske krize, od 2008. do 2011. godine. Holger je ne-davno obišao proizvođače koji su iskazali interesovanje za proizvodnju organskih proizvoda za potrebe nemačkog tržišta. Njegov ponovni dolazak u Srbiju očekuje se u avgustu dok je u planu i poseta naših proizvođača nekoj od zemalja Evropske unije gde bi imali priliku da se na licu mesta upoznaju sa organskom proizvodnjom soje i ostalih proteinskih kultura.Nemačka organizacija za internaciona-lnu saradnju GIZ planira izradu i četiri priručnika o organskoj proizvodnji soje, pšenice, kukuruza i suncokreta.

Zbog svojih agroekoloških različitosti i prirodnih resursa, Srbija privlači sve više turista, zaljubljenika u prirodu. U tom smis-lu postoji povećana turistička potražnja za organskom hranom. U okviru turističke po-nude koja je podržana od strane Nemačke organizacije za internacionalnu saradnju GIZ, Turistička organizacija Srbije je kao temu za 2012. godinu odabrala gastronomi-ju. Kampanja pod nazivom Soulfood Srbija – Hrana sa dušom, promoviše autohtone gastronomske proizvode sa posebnim akcentom na one koji imaju ili treba da dob-iju oznaku zaštićenog geografskog porekla. Lokalna hrana je prepoznata kao neprocen-

jiv resurs koji podstiče diverzifikaciju srp-skih turističkih proizvoda i, što je najvažnije, doprinosi lokalnoj ekonomiji (lokalni proizvodi se direktno prodaju na lokalnom domaćem tržištu, otvaraju se nova radna mesta i stvaraju se uslovi za veće prihode

poljoprivrednika na organskim farmama, kao i prerađivača hrane). GIZ/ACCESS program svojim aktivnosti-ma uvodi, korak po korak, i srpske organske proizvode u Soul Food koncept Turističke organizacije Srbije.

I OTVORENI DANI BIODIVERZITETA

Organska

proizvodnja

i biodiverzitet

Mogućnosti izvoza organskih proizvoda u Nemačku

Odštampan zbornik referata “Organska proizvodnja i biodiverzitet”

Hrana sa dušom

5 Organic News

Centralni skup ovogodišnje manifestacije odvijao se na tri lokacije u Južnom Banatu.Na prvoj lokaciji na oglednom polju Insti-tuta ˝Tamiš˝ na organskom demo-polju, zvanice su imale prilike da se upoznaju sa

ovogodišnjim aktivnostima koje su u cilju očuvanja i unapređenja agrobiodiverziteta sproveli saradnici za organsku proizvodnju zaposleni u institutu. Obraćanjem rukovo-dioca Poljoprivredne Savetodavne Službe Nikole Škrbića predstavljen je rad i pojedini od programa koje u svojoj delatnosti Institut ˝Tamiš˝ realizuje, dok je Vladan Ugrenović govorio o eko-koridorima i njegovoj ulozi u poboljšanju biodiverziteta, kao i o starim sortama i vrstama pravih žita. Stručni osvrt u vezi gajenja alternativnih biljaka, njihovoj ulozi u sistemu organske proizvodnje dao je dr Vladimir Sikora iz Odeljenja za organ-sku poljoprivredu i biodiverzitet novosad-skog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Na kraju obraćanja na organskom demo-polju više reči o ideji iniciranja manifestacije, ne-kim manje gajenim mahunarkama i heljdi izložio je dr Vladimir Filipović. Drugi deo skupa odvijao se u naseljenom mestu Dobrica, na teritoriji opštine Alibu-nar, gde je na dve lokacije prisutnima pred-stavljena organska farma Belča. Na prvoj

lokaciji predstavljen je ogled sa krompirom gde su, po metodama organske proizvodnje, predmet istraživanja produktivne i kvali-tativne osobine različitih sorti krompira, koje su đubrene komercijalnim organskim

đubrivima i tretirane preparatom za zaštitu bilja dozvoljenim u organskoj proizvod-nji Evropse unije. Na parceli uvodnu reč o ogledu i parceli predstavili su organiza-

tor skupa dr Vladimir Filipović i domaćin Dejan Belča. Profesor emeritus dr Branka Lazić sa Poljoprivrednog fakulteta iz No-vog Sada i prof. dr Snežana Oljača sa Pol-joprivrednog fakulteta iz Zemuna govorile su o značaju krompira i njegovom gajenju u organskoj proizvodnji, dok je o zaštitnom sredstvu primenjenom na ogledu govorio prof. dr Slobodan Mileković sa Biofarming

fakulteta iz Bačke Topole. Biodiverzitet naselja Dobrica i organsku farmu ̋ Belča˝, predstavili su otac i sin Vlad-imir i Dejan Belča. Prof. dr Snežana Oljača govorila je o mogućnostima povećanja bio-diverziteta u poljoprivredi sa posebnim os-vrtom na pojedine agroekološke mere. Na dobričkom pašnjaku može se naći po-jedino lekovito bilje, kao i određene vrste pečuraka, ukazala je prof. dr Zora Dajić sa Poljoprivrednog fakulteta iz Zemuna i pri-kazala biodiverzitet prirodnih travnjaka, nji-hovo upravljanje i razumno iskorišćavanje. Vredni domaćini sa farme ˝Belča˝ potrudili su se da gosti budu zadovoljni, te su tako za ovu priliku pripremili poklone koji su karakteristični za dobrički kraj. Jedna od možda najvećih vrednosti dobričkog bio-diverziteta jeste autohotna dobrička ćurka, koja je ovom prilikom bila izložena.Zatvarajući Drugi centralni skup mani-festacije ˝Otvoreni dani biodiverziteta˝, or-ganizatori su prisutne pozvali na treći skup, koji će, kako je najavljeno, u velikoj meri biti drugačiji u odnosu na dosadašnja dva.Za kraj, dokaz da je organsko demo-

polje Instituta ”Tamiš“ u Pančevu ˝oaza˝ ravničarskog biodiverziteta pokazuje prisustvo većeg broja korisnih insekata i jedna mala lisica, koja se kao ̋ naručena˝ po-javila u toku trajanja prvog dela programa.

OrganizatoriDr. sci. Vladimir Filipović

Vladan Ugrenović dipl. ing.PSS APV OJ Institut ˝Tamiš˝ Pančevo

n

“Otvoreni dani biodiverziteta” na tri lokacije u Banatu

Drugu godinu zaredom Institut ˝Tamiš Pančevo u saradnji sa Nacio-nalnom Asocijacijom za razvoj organske proizvodnje ˝Serbia Organica”, Vojvođanskim društvom za organsku poljoprivredu i Nemačka orga-nizacija za tehničku saradnju (GIZ) GmbH organizovao je 29. juna cen-tralni skup naučno-stručne manifestacije ̋ Otvoreni dani biodiverziteta˝

Organic News 6

Park prirode ”Stara planina“najveće je zaštićeno prirodno dobro Srbije i ujedno je u procesu pripreme nominacije za sta-tus rezervata biosfere. Međutim, biološka raznovrsnost pašnjaka ovog Parka prirode ugrožena je zbog odsustva ispaše. Odu-miranje staroplaninskih sela dovelo je do značajnog smanjenja broja domaćih životinja, a time je umanjenja i potreba za korišćenjem dragocenih visoko pla-ninskih pašnjaka Stare planine. Odsus-tvo ispaše dovelo je do bujanja mno-gobrojnih žbunastih vrsta koje menjaju izgled predela, menjaju staništa mnogih biljnih i životinjskih vrsta i time uman-juju nivo biološke raznovrsnosti. Niži delovi pašnjaka Mučibaba važni su zbog opstanka biljke čapalj (Asphodelus albus), a na višim delovima je nekada , dok je bilo ispaše, bila pristuna tekunica (Citellus citellus). Održavanje pašnjaka Mučibaba započelo je 2010. godine u okviru STAR projekta Ministarstva poljoprivrede, a ove godine deo stočara Stare planine nastavlja sa povratkom stada na planinske pašnjake. Jedno od njih je stado stare ugrožene rase Buša koje se odgaja po pravilima organ-ske proizvodnje i sa 200 grla jedno je od najvećih u Srbiji. Na Ivanjdan, 7. jula, dan kada po narodnom verovanju bilje ima pojačana lekovita svojstva, ovo stado buša izgnano je ka pašnjaku Mučibaba.

Svi proizvođači organske hrane u Evropskoj uniji u obavezi su da od 1. jula na svoje proizvode stavljaju jedinstveni logo koji potvrđuje da je proizvod poreklom iz EU. Korišćenje logoa biće opciono za uvozne proizvode i one koji nisu pakovani u EU. Logo “Euro-list” koji simbolički predstavlja vezu Evrope i prirode, sastoji se od 13 zvezdica raspoređenih u obliku lista na zelenoj podlozi. Kuriozitet je da je autor logoa nemački student srpskog porekla Dušan Milenković. Korišćenje drugih privatnih, regionalnih i nacionalnih logoa u EU biće dozvoljeno, ali paralelno uz jedinstveni logo.Stari logo EU za organske proizvode postoji od 1990. i koris-tio se na dobrovoljnoj bazi. Logo „Euro list“ predstavljen je 1. jula 2010. ali da bi se pomoglo proizvođačima da se prilagode novim pravilima i da ne bi bacali postojeća pakovanja, dozvoljen je dvogodišnji prelazni period. Logo garantuje da je najmanje 95% sastojaka proizvoda nastalo u skladu sa pravilima organske proizvodnje. Logo takođe garan-tuje da proizvod dolazi direktno od proizvođača ili da je zatvoren u zapečaćenom pakovanju.Površina logoa trebalo bi da sadrži i kod kontrolnog tela kao i podatke o farmi na kojoj je uzgajana sirovina. “Nadamo se da će se građani prepoznavati logo širom EU i da će uveriti potrošače da su proizvodi u skladu sa strogim pravilima

organske proizvodnje u EU“, izjavio je komesar za poljoprivredu i ruralni razvoj Dačijan Čološ.I proizvođači u Srbiji imaju jedinstveni logo za organske proiz-vode. Kako za EurAktiv Srbija ocenjuje Zorana Gajić sa organ-ske farme Laf u Barajevu, domaći srpski logo prepoznaje malo ljudi, a najviše u Beogradu i Novom Sadu. Prema njenim rečima, farma može da koristi logo tek kad joj sertifikaciona kuća izda sertifikat o organskoj proizvodnji. n

Logo za organsku hranu iz EU obavezan od 1. jula

Izgon stada buša na planinske pašnjake

Kompanija za proizvodnju dečje hrane i konditorskih proizvoda “Flory” iz

Kruševca počela je proizvodnju organske dečje hrane za tržište Srbije, Evropske unije i Rusije, rekao je vlasnik kompanije Radoljub Milošević.Organska dečja hrana proizvodiće se u pet različitih ukusa. Za tržište Srbije, kompanija “Flory” je do sada mesečno proizvodila oko devet tona dečje hrane i oko tri tone konditorskih proizvoda. Veći deo, odnosno 75% od ukupne proizvodnje plasira se na tržište EU, Turske, zemalja Bliskog i Dalekog istoka i bivših repub-lika Sovjetskog saveza i Jugoslavije.

n

“Flory” započeo proizvodnju organske dečje hrane

7 Organic News

Permakultura se može opisati kao sinteza ekologije, geografije, antropologije, soci-ologije i dizajna. Izraz permakultura nastao spajanjem reči PERMAnentna agriKUL-TURA je način stvaranja uravnotežene ljudske okoline. Osim agrikulture, u sebe uključuje i kulturu stanovanja, infrastruk-turu, životinje i sve druge elemente koji okružuju čoveka.Permakultura predstavlja okvir za kreiranje održivih načina života. Kao praktičan metod, permakultura razvija ekološki skladne, efi-kasne i produktivne sisteme koje može ko-ristiti bilo ko, bilo gde. Ona nas uči kako da gradimo kuće od prirodnih materijala, kako da gajimo hranu za lične potrebe, kako da oporavimo uništene predele i ekosisteme, sakupljamo kišnicu, gradimo zajednice i još mnogo toga.Ponekad se permakultura shvata kao jed-nostavno vraćanje na tradicionalne obrazace iz prošlosti, međutim, tačno je da oni samo daju neke elemente i inspiraciju za per-makulturu koja je daleko više od toga. U permakulturi se primenjuju ekološki prin-cipi i strategije koje mogu vratiti ravnotežu narušenim ekosistemima.Permakultura je u suštini praktična i može se primeniti i u urbanim i u ruralnim područjima. Nastala je sredinom sedam-desetih godina dvadesetog veka, idejom dvojice australijskih ekologa Davida Hol-mgrena i Billa Mollisona, kao sinteza tradi-cionalne poljoprivredne prakse i inovativne tehnologije. Ona koristi nova znanja iz mnogih naučnih oblasti i predstavlja način života sa prepoznatljivim načelima i prin-cipima.

Permakultura u SrbijiU Srbiji je permakultura na samom začetku. U organizaciji WWOOF SRBIJA i Per-makultura Srbija (u osnivanju) krajem marta u Beogradu i Novom Sadu održana je praktična radionica ”Permakultura u prak-si”. Tom prilikom u našoj zemlji je boravio permakulturni stručnjak iz Velike Britanije Rakesh Rootsman.Prema njegovim rečima, povećavanje svesti zajednice o pitanjima životne sredine u kombinaciji sa visokim troškovima energije, vode i hrane verovatno će dovesti do raz-voja permakulture u Srbiji. ”Ja sam strastveni zagovornik osnove permakulture, jer to je zdrav razum, pokriva sve aspekte života, od negovanja zajednice, utvrđivanje fer eko-nomije, gradnju kuće do proizvodnje hrane”, kaže Rakesh.Permakultura je upućena ljudima koji veruju da postoji problem, koji priznaju da smo krenuli krivim putem. Ako ste ikada iskusili taj osećaj hitnog i bolnog stanja koje ide uz pitanje ”ali, čta ja mogu da uradim?”, onda je permakultura za vas. Nema jednog od-govora, ali, ima pozitivnih stvari koje mi svi možemo preuzeti. n

Permakultura je metoda dizajniranja održivih ljudskih zajednica prema uzorima iz prirode. Ona kopira mod-ele iz prirode i upućuje na potrebu reorganizovanja sadašnjeg načina trošenja dobara naše planete. To je harmonično spajanje životne sredine i ljudi putem koga se obezbeđuje hrana, energija, smeštaj i druge ma-terijalne i nematerijalne potrebe na održiv način.

Permakultura

Stvaranje uravnotežene životne sredine

Etika, briga o zemlji i o ljudima

Osnovni etički principi na kojima se temelji permakultura su briga o plan-eti, briga o ljudima, pravična raspodela resursa.

Briga o planetiОpšta briga o planeti i životu, sman-jenje sopstvenog negativnog uticaja na životnu sredinu.

Briga o ljudimaRazvijanje ljubavi i poštovanja prema sebi kao preduslov za razumevanje i ljubav prema drugima, društvena sarad-nja, fokusiranje na pozitivne stvari i razvijanje mogućnosti koje one nude, prihvatanje lične odgovornosti.

Pravična raspodela resursaUmerenost u trošenju prirodnih i društvenih dobara, ostvarivanje lične i društvene koristi od uspostavljene ravnoteže, ovladavanje sobom.

Organic News 8

U novom izveštaju engleske Asocijacije Zemlja, koji je predstvaljen na skupu “Smrt britanskog zemljišta?”, apeluje se na aktere u poljoprivrednoj proizvodnji da manje zavise od veštačkih azotnih đubriva već da koriste azot iz leguminoza azoto-fiksatora.Sa aspekta zadržavanja i gubitka azota, nove činjenice pokazuju da se sistem koji koristi ovaj tip azota drugačije ponaša. Smanjena upotreba veštačkog azota bi doprinela ublažavanju nega-tivnog uticaja poljoprivrede na klimatskih promene i smanjila troškove za proiz-vodnju veštačkog azota. Izveštaj “Samo reci N2O: Od proizvedenog đubriva do biološki vezanog azota” je dostupan na veb sajtu asocijacije - www.soilassociation.org.”Previše azota šteti okolini i ekonomiji” je bila ključna poruka studije u kojoj je 200 naučnika predstavilo rezultate proučavanja nečuvene promene koje su ljudi učinili globalnom ciklusu azota to-kom prošlog stoleća. Preko industrijskih procesa, spaljivanja fosilnih goriva i uzga-janja kultura, snabdevanje reaktivnog azo-ta u prirodi se udvostručio tokom protek-lih 100 godina.Najveći izvor ovog reaktivnog azota dolazi iz industrije veštačkih đubriva. Ovaj en-ergetski proces proizvodi visok nivo azot oksida i koristi prirodni gas, neobnovljivo fosilno gorivo, koje će postati još skuplje kada se izvori smanje. To će napraviti

pritisak na đubriva i cene hrane i stvoriti dugoročnu pretnju snbdevanju hranom.U izveštaju Asocijacije Zemlja ocenjuje se u kom obimu organski sistem može od-govoriti na dvostruki izazov - smanjivanje gubitka azota i pravljenje skladišta organ-skog azota kako bi se smanjila zavisnost od veštačkog. Upotreba veštačkog azota nije dozvoljena u organskoj proizvodnji, tako da se azot dobija fiksacijom od bil-jaka, često detelina ulazi u plan plodore-da i kao mera kontrole protiv štetočina i bolesti.Naučni dokazi pokazuju da je manji unos azota u organskoj poljoprivredi može dovesti do smanjenja emisije N2O u poređenju sa konvencionalnom poljo-privredom. Asocijacija Zemlja pozvala je nadležne državne organe da razmotre re-zultat smanjenja zavisnosti od industrijsk-og azota i povećanja efikasnosti korišćenja prirodnog azota kao prioritetno pitanje. n

Brošura “Organska poljoprivreda u Es-toniji” objavljena je po četvrti put. Prema ovoj brošuri, 14 procenata poljoprivred-nog zemljišta u Estoniji u 2011. godini bilo je pod organskom proizvodnjom.Estonijski Akcioni plan organske pol-joprivrede 2007-2013. i estonijski plan ruralnog razvoja 2007-2013. doprinose širenju ovog sektora. Jedan od ciljeva or-ganskog akcionog plana je razvoj organ-

skog prerađivačkog sektora i marketinga, a samim tim i veća dostupnost organske hrane potrošačima.Od 2000. godine površine pod organ-skom proizvodnjom u Estoniji su se udesetostručile. U 2011. godini bilo je 134.000 hektara površina obrađivanih prema organskim principima i 1.431 akti-van organski proizvođač. Prosečna veličina farmi je 94 hektara, a šest najvećih es-tonijskih organskih farmi obrađuje preko 1.000 hektara zemlje. Organski proizvodi su prodavni uglavnom kroz specijalizovane radnje i direktnom prodajom, ali su sada dostupni i u konven-cionalnim prodavnicama. Interesovanje potrošača za organskim proizvodima značajno se povećao. n

Prema novoj ekonomskoj studiji, proiz-vodnja organske hrane pruža veću mogućnost zaposlenja od konvencionalne. Izveštaj “Uticaj industrije organske hrane u SAD-u na ekonomiju SAD-a”, koji je objavljen krajem aprila, ukazuje da je or-ganska industrija hrane obezbedila više od 500.000 novih radnih mesta u Am-erici prošle godine. Izveštaj govori da se za

svaku ostvarenu milijardu dolara u malo-prodaji organskih proizvoda otvori 28.000 novih radnih mesta u svim ekonomskim sektorima. Povrh svega, upotreba organ-ski proizvedenih sastojaka doprinela je stvaranju 21 odsto više poslova nego što bi to bio slučaj da se prehrambena industrija oslonila samo na konvencionalnu proiz-vodnju. n

Organska poljoprivreda u Estoniji

Asocijacija Zemlja: Manje zavisiti od veštačkog azota

SAD: Industrija organske hraneotvara više radnih mesta

9 Organic News

Organsko integralno kukuruzno i speltino brašno

Integralno kukuruzno brašno predstavlja koncentrovani izvor energije, esencijalnih masnih i amino kiselina, proteina, vitamina A, E, B-kompleksa, beta karotena, mineralnih materija, pre svega kalijuma i magnezijuma. Spelta je jedna od prvih žitarica, gajena još u praistoriji, koja sadrži više proteina od obične pšenice. Bogata je nezasićenim mastima,vitaminima A, C, B1, B2 i nijacinom, kalcijumom, selenom, kobaltom, gvožđem, fosforom i magnezijumom.

Smeša za hleb od organskog integralnog speltinog brašna

Smeša je predviđena za pripremu u pekačima, a može da se upotrebljava i u ručnom zamesu. Svi sastojci,potrebni za hleb, su optimalno dozirani i samo se dodaje navedena količina vode. Dobija se hleb izuzetno prijatnog mirisa i boje. Svežina ovoga hleba ostaje izražena i nakon 24 časa. Ove karakteristike se postižu zahvaljujući optimalnom odnosu proteina i minerala u spelti. Pored ove, Repro trade proizvodi i smešu za hleb organskog integralnog speltinog i kukuruznog brašna

Testenina od organskog integralnog speltinog brašna

Testenina je proizvedena od čistog integralnog speltinog brašna, bez ikakvih dodataka. Hranljive materije u spelti ne opterećuju probavni sistem, organizam ih lako usvaja i brzo ulaze u krvotok. Na taj način ćelije organizma su optimalno ishranjene i sposobne za visoke učinke. U ponudi je i testenina proizvedena od čistog integralnog kukuruznog brašna, bez ikakvih dodataka. Integralno kukuruzno brašno sadrži dugu listu hranjivih supstanci. Ono je izvor nijacina, tijamina, ribo�avina, pantotenske kiseline, folata i vitamina B6, E i K. Ono sadrži 18 aminok-iselina i vrednih minerala, kao što su magnezijum, fosfor, kalijum, cink, bakar, mangan i selen.

Organski integralni korn �eks

Jedan od osnovnih principa pravilne i zdrave ishrane jeste svakodnevna upotreba integralnih žitarica. Upotreba celog zrna u ishrani daje ljudskom organizmu energiju (zbog visokog sadržaja složenih ugljenih hidrata), podmazuje zglobove, odstranjuje otrove i pomaže detoksikaciji. Nutritivne vrednosti integralnih žitarica su neuporedivo veće od belih žita, iz kojih je praktično odstranjeno sve što je vredno, s obzirom da se u opni zrna nalaze sve hranljive materije neophodne za razvoj, rast i održavanje organizma.

Preduzeće Repro trade osnovano je 2002. godine u Novom Sadu. Pretežna delatnost preduzeća je proizvodnja snek proizvoda – korn �eksa i trgovina na veliko u najvećoj meri artiklima iz domena zdrave hrane. Tržište za te proizvode je u našoj zemlji, svi veliki marketi i veleprodaje zdrave hrane sa kojima Repro trade sarađuje već deset godina, a u ponudi imaju i organske proizvode.

Organski proizvodi kompanije Repro trade

Organic News 10

Primenom organskih biljnih đubriva podstiče se rast povrća, poboljšava kvalitet plodova i nadoknađuje azot i drugi ele-menti. Neosporan je i efekat biljnih tečnih đubriva na zdravlje zemljišta, održavanje mikrobiološke ravnoteže i po-dizanje prirodne otpornosti biljaka. Ova se đubriva koriste za prihranjivanje povrća zalivanjem biljaka između redova i između biljaka putem sistema za navodnjavanje ili folijalnim prskanjem preko listova.Dobijeno tečno đubrivo se razređuje, a za zalivanje se koriste manja razređenja, jedan litar tečnosti dodaje se u 5-20 li-tara kišnice. Za prihranjivanje preko li-stova koriste se vaća razređenja, jedan litar tečnosti u 50 litara kišnice.Prilikom proizvodnje tečnog organskog đubriva na dnu bureta ostaje talog koji se može staviti u kompost ili po površini leje u vidu malča.

Priprema organskih biljnih đubriva

Priprema đubriva traje od tri dana pa i do tri nedelje. Za pripremu se koristi kišnica jer spada u meke vode i nasecka-ni sveži ili osušeni biljni ostaci. Biljke stavljati u drveno bure, veći metalni sud ali sa neoštećenim emajlom, keramički sud, a ukoliko ne mogu da se nađe neki od nabrojanih posuda, koristiti plastično bure. Od biljnih delova mogu se praviti oparci, uvarci i fermentisani ekstrakti. Po potrebi se u tečnost mogu dodavati zem-lja, kameno brašno, zeolit ili neki biljni

preparati.Za pripremu organskih biljnih đubriva koriste se kopriva, neven, hajdučka trava, valerijana, gavez, komorač, kamilica, luk, kupusnjače, neven, maslačak...

Tečno đubrivo od koprive

Kopriva je lekovita i jestiva biljka, bogata mineralima, najviše gvožđem, a takođe i azotom koji je potreban biljkama koje razvijaju veliku lisnu masu. Spravljanje ovakvog đubriva je jednostav-no, a koprivu možemo besplatno naći na

dobroj, humusnoj i rastresitoj zemlji.Za pravljenje tečnog dubriva najpre treba pripremiti staro drveno ili plastično bure. Prvo se odabere mesto za stavljanje po-

sude za pravljenje đubriva vodeći računa da se tokom fermentacije razvija nepri-jatan miris.Jedan kilogram koprive treba pokositi u fazi cvetanja i staviti u bure i zatim naliti 10 litara kišnice i dobro pritisnuti biljke tako da cela masa bude prekrivena vodom. Bure držati na suncu i prekriti gazom ili sitnom mrežom kako životinje ne bi upa-dale unutra. Na površini će se vremenom pojaviti pena, a po prestanku vrenja osetiće se prodoran miris. Njegov intenz-itet se može ublažiti dodavanjem manje količine kamenog brašna. Ovaj postupak

traje 2-3 nedelje. Prvih nedelju dana ne treba ništa raditi, a potom svakodnevno drvenim štapom promešati tečnost. Kada tečnost prestane da peni, đubrivo pro-

Ukrasi i čuvari bašte

Tokom letnjeg perioda biljke u bašti intenzivno rastu i neophodno ih je prihranjivati ali i štititi od bolesti i štetočina. Mnoge biljke koje gajimo u bašti ili koje rastu u neposrednoj blizini kao ukrasne, divlje, korovske ili lekovite mogu se koristiti za pripremu velikog broja tečnih organ-skih đubriva.

Organska biljna đubriva

11 Organic News

cediti. Tečnost je tamne boje i neprijatnog mirisa. Ostatke koprive treba staviti po lejama ili u kompost. Proceđenu tečnost prekriti i držati na hladnom i mračnom mestu.Tečno đubrivo pre upotrebe treba razred-iti u odnosu 1:10 i njime zalivati kupus, celer, karfiol, kelerabu, krastavce, paradajz i praziluk. Biljke zalivati po oblačnom vre-menu ili u večernjim satima.Ovo đubrivo takode povećava otpor-nost biljaka prema različitim gljivičnim oboljenjima. Đubrivo od koprive nije po-desno za zalivanje graška, boranije i crnog luka, jer bi se štetno odrazilo na njihov rast.

Tečno đubrivo od gaveza

Gavez je višogodišnja biljka koja raste u svetlim šumama, na vlažnim livadama i uz obale potoka i reka. Mladi listovi su upotrebljivi za jelo dok su nežni i uku-sni. Koren gaveza je krupan, busenast, tamnosmeđ i izuzetno je ukusan.Za baštovane, gavez je korisna biljka. Sadrži gvožđe, kalijum, kalcijum, fosfor i mangan pa i B-vitamin. Od njega se pravi odlično tečno đubrivo koje svojim min-eralnim sastojcima obogaćuje zemljište. Takođe se isečeni listovi gaveza mogu stavljati između slojeva komposta.Postupak je sličan pravljenju tečnog đubriva od koprive. Po prestanku vrenja,

razredi se u odnosu 1:10 i izmeša. Koristi se u toku leta za đubrenje povrća, jed-nom nedeljno. Može se napraviti kombi-nacija đubriva od koprive i gaveza koji se pomešaju u odnosu 1:1 i razrede sa dese-tostrukom količinom vode.

Tečno đubrivo od listova kupusa

U 10 litara vode stavi se tri kilograma svežih listova kupusa. Sud se poklopi i

ostavi 2-3 nedelje na temperaturi od oko dvadeset stepeni. Zatim se tečnost procedi i upotrebljava za zalivanje mladih biljaka pomešano sa tečnim đubrivom od ko-prive. U sedam litara vode sipa se 1,5 litara đubriva od kupusa i 1,5 litara đubriva od koprive, sve se pomeša i pristupa zalivanju. Ovo đubrivo jača otpornost biljaka prema bolestima.

Tečno đubrivo od lekovitog bilja iz bašte

Lekovito bilje treba sakupljati i seći u je-sen, a koristiti uz dodatak koprive i Ijuski

od crvenog luka. Svo bilje staviti u veliki sud i naliti vodom. Ostaviti smesu do pred kraj zime i tada nerazređenim đubrivom zalivati one leje gde će se saditi povrće čije plodove koristimo u ishrani (paradajz, tikvice, grašak, boraniju, pasulj, krastavce, jagode, voće...).

n

U sledećem broju:Domaći preparati za zaštitu povrća i voća

POdsetNik: Obezbediti dovoljno vode povrću

Junske vrućine nastavile su se i u julu utičući na rast povrća, njegov kvalitet i veličinu plo-dova. Prisutne su i bolesti i štetočine kojih je u ovom periodu sve više, ali biljkama preti i suša ukoliko ne brinemo o njihovim potre-bama za vodom.Bašta, ukoliko je ušuškana i oivičena zeleni-lom manje će patiti zbog visokih tempera-tura.

Važno je da je zemljište prekriveno biljnim ostacima i da je zemlja ispod malča umere-no vlažna. Time će se smanjiti količina vode potrebna za zalivanje. Voditi računa da se biljke dobro zaliju na svakih nekoliko dana i to će biti sasvim dovoljno ukoliko se u bašti sprovode ostale agrotehničke mere.Za zalivanje koristiti kišnicu, vodu iz nezagađenih rečnih tokova, a ukoliko se zalivanje obavlja bunarskom vodom, vodu sipati u sudove i ostaviti da se zagreje. Ukoliko se pregrejane biljke zalivaju hlad-nom vodom u poslepodnevnim satima, što je često slučaj, dolazi do oštećenja listova i stabljika. Naročito su na hladnu vodu os-etljivi paprika, lubenica i plavi patlidžan. Idealno bi bilo u baštu postaviti neki od sistema za navodnjavanje. Danas se koriste razne vrste mikrorasprskivača ili mikrocev-asto navodnjavanje čime se štedi voda, a biljke se kontinuirano zalivaju.

Organic News 12