1 Organic News

Organic News 2

IMPRESSUM

Za izdava:a Nada Mikovi,

Nacionalna asocijacija za razvoj organske proizvodnje

Serbia organicahttp://www.serbiaorganica.org

Molerova 29/a, Beogradtel: 065 855 68 68

info@serbiaorganica.org

Menader projekta: Ivana Simi

Glavni i odgovorni urednik:Jelena Saji

Saradnici:Olga Keelj

Vladan Ugrenovi Dr Vladimir Filipovi

Dizajn & prepress: Ivan Tarle

Izvrna produkcija: Moja farma d.o.o.

www.mojafarma.rs

Kako poeti?Kada su me zamolili da napiem uvodni lanak, inilo mi se da u ja to lako, samo treba ot-voreno iz svog ugla, tj. ugla malog ali ve prepoznatljivog organskog zemljoradnika, da kaem ta mislim i kako vidim organsku proizvodnju u zemlji Srbiji SADA. Ali... Ovde nikada nije bilo lako ni jednostavno poeti, a naroito istrajati u bilo emu to treba da vredi i traje, a da se ne ogreite o - bilo ljudske, bilo neprolazne boanske - definicije dobra.Kada smo pre nekih osam godina kretali ovim putem, postavljali smo sebi ovo pitanje u nekom drugom smislu. Na razlog je bio jednostavan - ivimo u malom gradu, oekivali smo prvo dete, dedovi su nam bili paori, pa je bilo i neto obradive zemlje.. iveli smo kao podstanari i nismo imali ama ba nikakvu zaleinu-ni mehanizaciju, ni poetni kapital, samo veru da imamo sjajnu ideju koja ne moe da ne izae na dobro i vrsto ubeenje da ono to nije dovoljno dobro za nae dete nije ni za drugu decu. I tako smo uzeli prvi kredit i poeli.Tada je bilo mnogo tee pronai prave informacije, nekoga ko e vas uputiti u pravom smeru. Ako to uzmem u obzir, onima koji bi danas da krenu u organsku proizvodnju, neuporedivo je lake. Danas je vie dostupna literatura i informacija, ima vie proizvoaa, vie potroaa, vie strunjaka, vie razliitih organizacija koje se bave ovom tematikom. Naalost, i vie prevaranata i lezilebovia koji su namirisali dobar profit pratei deavanja u organskoj proiz-vodnji u svetu, pa pokuavaju da se okoriste sa svih strana i tako nanose neprocenjivu tetu svima nama koji svim srcem verujemo u ovu priu. Najvei problem je to nas NIKO ne titi, i to smo, bar mi mali proizvoai, preputeni sami sebi, svom entuzijazmu i vizijama koje su moda meusobno razliite, ali na istom putu. NIKO se odnosi na ooogromnu kritiku dravi i sistemu ali ako postoji neto to jeste poten-cijal u ovoj naoj, sve manjoj Srbiji, onda su to Bogom dani uslovi za organsku proizvodnju. I, tu se svi slau, ali malo ko na tome zaista i radi - tako da to bude na opte dobro. Mada, bez obzira na groznu situaciju svuda oko nas, moram da napomenem par dobrih stvari koje su se desile od letos.Kao prvo, radujem se jer vidim da ima dalekovidih ljudi koji su uz to i u mogunosti da povuku i neke ozbiljne poteze za ovu nau priu. Na primer, to je organizovanje PRAVE organske pijace u Beogradu od strane Srbija organica-e, i Gradskih pijaca, koja je, vreme e pokazati, potez decenije to se tie praktine strane organske proizvodnje.Druga, takoe za proizvoae velika stvar, je omoguavanje plasmana organskih poroizvoda kroz lanac megamarketa kao Univereksport ili ozbiljnih, mada manjih prodavnica organ-ske hrane, poput Biopajza i novosadske radnje Moj sala. Zato mislim da je to tako vano? Ja lino vie volim pijacu, ljude, tu direktnu razmenu energije i informacija, ali i ovo drugo omoguuje proizvoaima da izvesnije planiraju proizvodnju i da se ire, ako su u mogunosti, a kupcima da dou do proizvoda iz proverene druge ruke, kada ne mogu direktno od proizvoaa.Tako, bez obzira na sve potekoe, verujem da postoji nain da idemo napred i da se ova naa, ORGANSKA pria i dalje razvija i raste, jer sam sigurna da dobre stvari ne mogu da propadnu.Srdaan pozdrav,Svetlana Stojanovi

Vesti i dogaaji Odabrani novi lanovi Strunog saveta za organsku proiz-vodnjuKontrolu organske proizvodnje obavljae osam orga-nizacijaIzloba organske proizvodnje u centru Beograda

Trite Uee Serbia Organice u trgovinskoj misiji u USA

AktuelnoMatina knjiga biljne proizvodnje za organsku proizvodnju

Iz ugla proizvoaaOrganska poljoprivreda u Kikindi

SvetEkoloki restoran na tokovimaRetka vrsta bubamare ponovo u Njujorku

Sadraj

3 Organic News

Krovno udruenje koje koordinira rad svih uesnika u lancu organske proiz-vodnje u Srbiji, Nacionalno udruenje za razvoj organske prozvodnje Serbia organica iniciralo je da se u okviru sed-nice Grupacije za organsku proizvod-nju Privredne komore Srbije predloe i odaberu novi lanovi Strunog saveta za organsku proizvodnju. Struni sa-vet je osnovan poetkom godine na inicijativu Ministarstva poljoprivrede i trgovine, a njegov zadatak je, prema Zakonu o organskoj proizvodnji, da razmatra struna pitanja, daje struna miljenja i uestvuje u realizaciji pro-jektnih zadataka u oblasti organske proizvodnje.Kako bi Savet mogao da na odgovarajui nain usmerava rad sek-tora, sagledava stanje u istom i efi-kasno reava eventualne probleme, Serbia organica je predloila da se u njegov rad ukljue predstavnici svih zainteresovanih strana u sektoru.

Pomo svim uesnicima u organskoj Proizvodnji

Veoma je vano da predstavni-ci ozbiljno shvate svoju ulogu i da uestvovanjem u radu zastupaju i po-mognu ostalima iji podsektor zastu-paju, pa e na taj nain nadleno mini-starstvo najlake moi da uje potrebe svih uesnika u organskoj proizvod-nji, rekla je Nada Mikovi, predsed-nica asocijacije Serbia organica.

Vaso Leki, vlasnik uspenog preduzea Foodland, koje pored vie brendova ima i brend sertifikovanih organskih proizvoda, smatra i nada se da e Srbija napokon prepoznati po-tencijal koji ima u poljoprivredi i da e sa dosadanjih 2,2% ukupnog budeta poeti da izdvaja bar tri puta vie za poljprivredu, ve od naredne godine, pa bi u tom sluaju i organska proiz-vodnja mogla da oekuje vea sredstva za razvijanje.Predstavnik izvoznika Nenad Janiijevi koji je na elu Midi Organ-

ic-a, preduzea sa dvadesetogodinjim iskustvom u izvozu srpskog organskog voa na trita Evrope i drugih kon-tinenata, izjavio je da je naiao na ve-like probleme kada je pokuao da deo proizvodnje plasira na domae trite, pa se nada da e preko novoizabranog saveta nadleni organi biti upoznati sa mnogim problemima koji mue kako proizvoae tako i izvoznike i sve os-tale.Sednici su, pored proizvoaa, pred-

stavnika sektora prerade i ostalih lanova asocijacije Serbia organica, prisustvovali i predstavnici nadlenog ministarstva. Predstavnik Ministarst-va poljoprivrede i trgovine e takoe uestvovati u radu Strunog saveta, kao i predstavnici regionalnih centara za organsku proizvodnju.Za predstavnike Strunog saveta su jednoglasno izabrani: po jedan predstavnik sva etiri Cen-tra za organsku proizvodnju iz Selene, Leskovca, Valjeva i Svilajnca predstavnik naunih institucija - prof.dr Sneana Oljaa ( Poljoprivred-ni fakultet u Beogadu-Zemunu) predstavnik proizvoaa - Saa Vitoevi (Global seed) i Ljubia Kos-

tov iz Dimitrovgrada; predstavnik preraivaa- Vaso Leki (Foodland) predstavnik izvoznika - Nenad Janiijevi (Midi Organic) predstavnik uvoznika i asocijacije Serbia organica - Nada Mikovi (Biopajz) predstavnik ovlaenih sertifika-cionih i kontrolnih organizacija - Igor trbac (Ecocert Balkan)

Odabrani novi lanovi Strunog saveta za organsku proizvodnju

Kontrolu i sertifikaciju u organskoj proizvodnji za 2011. godinu u Srbiji e moi da obavlja osam ovlaenih kon-trolnih organizacija, objavljeno je u najnovijem broju Slubenog glasnika.Prema spisku koji je utvrdilo Mini-starstvo poljoprivrede i trgovine, kontrolu i sertifikaciju u organs-koj proizvodnji obavljae beograd-ska preduzea Bioagricert, Ecocert Balkan, Evrocert, Jugoinspekt Beograd, SGS- Beograd i Suolo e salute Balkan. Ovlaene kontrolne organizacije za ovu godinu su i Pan-cert iz Novog Sada i Organic control system iz Subotice.

Kontrolu organske proizvodnje obavljae osam organizacija

Organic News 4

Uz podrku USAID Agrobiznis pro-jekta organizovana je petodnevna trgovinska misija u Vaingtonu i Baltimoru u periodu od 19. do 23 septembra za lanove Nacionalne Asocijacije za organsku proizvodnju Serbia Organica, udruenja Srboflora i udruenja umski polodovi Srbije. Cilj putovanja bila je poseta slinim organizacijama u Americi ali i ost-varivanje poslovnih kontakata za plas-man srpskih proizvoda na ameriko triste.lanovi Srboflore i Serbia Organice posetili su nacionalna udruenja iz sektora lekovitog blja i organskog sek-tora u Vaingtonu - American Spice Trade Association - www.astaspice.org, American Herbal Products As-sociation - http://www.ahpa.org, Fla-vor and Extract Manufacturers Asso-ciation - www.femaflavor.org, Natural Products Association - www.npainfo.org i Organic Trade Association - www.ota.com. lanovi udruenja imali su priliku da se informiu o strukturi, ulozi i uslugama koje takva udruenja pruaju svojim lanovima. Takoe, posetioci su se upoznali sa modelima poslovnih udruenja u Am-erici, sistemom upravljanja, internim procedurama, strategijama i marketin-skim aktivnostima.Podjednako vaan deo ove misije bio je poseta sajmu Natural Prod-ucts Expo East Trade Show koji se odrava u Baltimoru 22. 23. sep-tembra. Ovaj sajam je najvei sajam prirodnih, organskih i zdravih proiz-voda na istonoj obali sa preko 1.700 izlagaa i 20.000 posetilaca. Posetioci sajma su imali priliku da se upoznaju sa proizvoaima ajeva, uvoznicima, veletrgovcima, brokerima i agentima koji rade sa ovim proizvodima. lanovi udruenja upoznali su se sa amerikim tritem kako organskih proizvoda tako i lekovitog bilja i mogunostima ostvarivanja poslovne saradnje.Predsednica asocijacije Serbia or-ganica Nada Mikovi uestvovala je u radu osnivake platforme svetske trgovake asocijacije organskih proiz-voda kojoj je presedavala predsednica IFOAM-a Katherine DiMatteo.

Udruenje TERRAS organizovalo je 14. i 15. oktobra, na Otvorenom univerzitetu u Subotici, 7. BIOFEST, Meunarodni festival organskih proizvoda, koji se od samog poetka odrava pod pokroviteljstvom Mini-starstva poljoprivrede, Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu i Grada Subotice.BIOFEST je manifestacija koncipi-rana po modelu IFOAM-a i iskustvu naprednih zemalja i lanica Evropske unije, koja podrazumeva promociju organske proizvodnje uz pratee pro-grame - struna predavanja, prezent-acije, degustacije, kulturno-umetniki program.S obzirom da se naa zemlja pri-prema za dobijanje statusa kandidata za pridruivanje Evropskoj Uniji, na ovogodinjem BIOFEST-u odrana je Meunarodna konferencija na temu Koraci u pribliavanju EU u oblasti organske poljoprivrede.

Ove godine BIOFEST se organizuje u okviru projekta ORGANICA.net podranog od strane Evropske unije, a sprovodi ga Udruenje TERRAS u saradnji sa Udrugom Slap iz Osijeka u okviru IPA prekograninog programa Hrvatske i Srbije.Tako je akcenat skupa dat na iskustvu Hrvatske u pridruivanju EU u ovoj oblasti, Maarske i Slovenije koje su ve lanice, te Makedonije, Srbije i Crne Gore.

Uee Serbia Organice u trgovinskoj misiji u USA

Koraci u pribliavanju EUu oblasti organske poljoprivrede

GENERALNI POKROVITELJ:

Evropska unija

PU Naa radost Subotica

5 Organic News

Nacionalno udruenje za razvoj or-ganske prozvodnje Serbia organica e 22. i 23. oktobra organizovati reprezentativnu izlobu organske proizvodnje Srbije u Beogradu, na Trgu Nikole Paia (plato ispred Doma sindikata). Izloba e biti ot-vorena od 10 do17.00 asova.Prema reima menaderke projek-ta Ivane Simi ideja je da se ovom izlobom popularie organska proiz-vodnja kod najireg sloja stanovnitva Beograda pa smo se zato odluili za centralnu gradsku lokaciju koja je inae vrlo prometna. Imali smo za cilj

da na taj nain pribliimo ovu proiz-vodnju posetiocima koji e moi da degustiraju i kupe organske proizvode, upoznaju proizvoae i popriaju sa njima o mogunostima koje postoje za nabavku proizvoda, putem dostavl-janja tvz. ,,organske korpe ili odlaska povremeno na gazdinstvo to je jedna od najlepih obiaja koji se neguju u organskoj proizvodnji smatra Simi. Pored proizvoaa na izlobi e uestvovati i preraivai, proizvoai sredstva za organsku proizvodnju, predstavnici sertifikacionih tela, kao i distributeri organskih proizvoda.

Na tandu asocijacije Serbia organica posetioci e moi da dobiju odgovo-re na sva pitanja koja ih zanimaju iz oblasti organske proizvodnje kao i materijale koji e ih detaljno informi-sati o ovoj proizvodnji i organskim proizvodima.Izloba organske proizvodnje Srbije prvi put se organizuje i to uz pokro-viteljstvo Sektora za privredu Gradske uprave Grada Beograda pa se nadamo da e ubudue Grad Beograd u veoj meri imati sluha za razvoj i promo-ciju organske proizvodnje, budui da je mali broj proizvoaa sa teritorije Beograda, a da je kupovni potencijal Beograda veliki, kae menaderka projekta.U proteklih par godina Grad Beo-grad je u velikoj meri podrao razvoj poljoprivrede kroz projekte kao to je ,,Zeleni prsten, pa bi u okviru neke od podrki poljoprivredi i organska poljoprivreda mogla dobiti zaslueno mesto. Naroito i zato to bi budui proizvoai imali sigurnu mogunost plasmana i zbog skoranjeg veoma uspenog zapoinjanja projekta ,,Pi-jace organske hrane JKP Gradskih pijaca i asocijacije Serbia organica. Ovaj projekat se za sada organizuje vikendom na pijaci u Bloku 44 na Novom Beogradu, ali e se proiriti i na druge pijace zato to je za kratko vreme dao odline rezultate.

Peti forum o organskoj proizvodnji odran je u Seleni, 23. septembra. Organizatori manifestacije bili su Centar za organsku proizvodnju u Seleni i Univerzitet u Novom Sadu, uz partnersku podrku Slovakog pol-joprivrednog univerziteta u Nitri i In-stituta za istraivanje hrane u Bratisla-vi. Pokrovitelji su bili Ministarstvo poljoprivrede i trgovine, Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnoloki raz-voj APV i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu APV. Forum o organskoj proizvodnji pratile su i tri manifestacije - mala izloba or-ganskih proizvoda, etnografska izloba koju tradicionalno priprema etno-grafska sekcija pri Matici slovakoj u

Seleni i festival tradicionalnih jela.Jozef Gaparovski, predsednik UO Centra za organsku proizvodnju u Seleni istakao je ovom prilikom da je putem manifestacije, tokom pet godi-na, predavanja o organskoj proizvod-nji pratilo najmanje 1.000 slualaca, a u pet zbornika radova objavljena su 52 nova nauna rada iz ove oblasti.

- Imali smo uesnike iz Srbije i jo 12 zemalja Evrope i Azije, rekao je Jozef Gaparovski. - Razmenili smo iskustva i doli do novih saznanja u svim sferama, od proizvodnje, prerade, skladitenja do transporta i prometa organskih proizvoda. Pristiu i plodo-vi naeg dosadanjeg rada. Dve nae certifikacione kue dobie certifikate o akreditaciji od Slovakog nacionalnog akreditacionog tela. Na skupu su saopteni i radovi o znaaju i ulozi sorte i sortnog seme-na u organskoj biljnoj proizvodnji, o biopesticidima, o metodama kon-trole kvaliteta i potvrdi autentinosti organskog proizvoda i o proizvodnji i prometu hrane u svetu, s posebnim osvrtom na organsku hranu. Odran je i okrugli sto posveen razmatranju uslova za prodaju i izvoz organskih proizvoda.

Izloba organske proizvodnjeu centru Beograda

Odran Peti forum o organskoj proizvodnji

Organic News 6

Savremena poljoprivredna proizvod-nja zahteva sistem kontrolisane proiz-vodnje. Ovakav pristup podrazumeva kontinuiranu kontrolu i praenje svih taaka u proizvodnom procesu. Jedan od koraka ka tom cilju je voenje evi-dencije tokom proizvodnog procesa.Voenjem knjiga na poljoprivrednim gazdinstvima obezbeuje se uvid u sve elemente poljoprivredne proizvod-

nje na proizvodnoj jedinici (gazdinstvo, farma, preraivaki pogon i druga). Kada je u pitanju organska biljna proiz-vodnja, kao jedna od kontrolisanih i sertifikovanih ekolokih sistema proiz-vodnje hrane, u Evropskoj uniji sprovo-di se obavezna evidencija o proizvodnji biljaka iji su podaci u svakom trenutku dostupni nadzornim organima i os-talim telima (ECC No. 834/2007).Domaa aktuelna regulativa koja

se odnosi na organsku proizvodnju (Sl. glasnik RS, br. 30/2010) takoe definie voenje evidencije svih delova proizvodnje. U postupku kontrole od strane ovlaene kontrolne organizacije provera dokumentacije je obavezna, a dokumentacija mora biti u svakom tre-nutku dostupna. Kontrola se odnosi na proveru evidencije o delatnosti kojom se proizvoa bavi, kao i proveru finan-

sijske dokumentacije. Iz tog razloga neohodno je uvesti formu evidencije koja je u skladu sa potrebama celok-upne proizvodnje.

matina knjiga biljne Proizvodnje

Kao rezultat podprojekta Zasniv-anje demo polja kao podsticaj razvoju organske proizvodnje publikovana je Matina knjiga biljne proizvod-

nje (Ugrenovi, Filipovi 2011). Ideja autora je bila da proizvoaima na jednostavan i prihvatljiv nain uine dostupnom Matinu knjigu biljne proizvodnje.Njena prvenstvena namena je za potrebe evidencije u organskoj njivskoj proizvodnji, kao kontrolisanoj i sert-ifkovanoj proizvodnji, ali i za sve ostale vidove biljne proizvodnje.U mnogobrojnim kontaktima sa or-ganskim proizvoaima dolo se do saznanja da se organska proizvodnja na najveem broju gazdinstava odvija paralelno sa konvencionalnom proiz-vodnjom. Zakon o organskoj proizvod-nji, kao i podzakonska akta nalau da se evidencija za organsku proizvodnu vodi odvojeno od evidencije u konvenciona-lnoj proizvodnji. Iz tog razloga Matina knjiga biljne proizvodnje podeljena je na dve celine: prvu (zelena boja) koja se odnosi na Matinu knjigu organske biljne proizvodnje i drugu (braon boja) koja se odnosi na Matinu knjigu kon-vencionalne biljne proizvodnje. Drugi deo istovremeno zadovoljava potrebe voenja evidencije i u integralnoj biljnoj proizvodnji.Ova publikacija, tvrdog poveza, sa sito tampom na koricama, dimenzija 320 x 450 mm, ini pogodan format koji je prilagoen potrebama proizvoaa. Kako bi zadovoljila potrebe naela kancelarijskog poslovanja, Matina knjiga biljne proizvodnje ukupno sadri 100 numerisanih stranica. tampa je obavljena na tvrdom papiru. Pre svega ona je namenjena organskim

Matina knjiga biljne proizvodnje za organsku proizvodnju

7 Organic News

proizvoaima, kako profesionalcima tako i hobistima, a moe koristiti kon-trolorima, istraivaima i svim ostalim zainteresovanim za evidenciju biljne proizvodnje.

jednostavan unos i analiza Podataka

U organskoj proizvodnji, u prelaznom periodu (periodu konverzije) zapoinje se sa voenjem evidencije u knjizi polja, gde se unose podaci u vezi odreene vrste proizvodnje (podaci o proizvoau, parceli, vrsti proizvod-nje, agrotehnikim merama, prinosu i razliitim vrstama napomena). Detaljan upis i opis navedenih podataka omoguuje da se ve sledee godine iz-

begnu propusti, ali i usev ili zasad prati po kritinim takama proizvodnje (npr. sorta, rasad, obrada zemljita, ubrenje, vremenski uslovi, pojava bolesti, tetoina i korova i efekat bioloke zatite i sl.) ime se omoguuje jasnije sagledavanje ostvarene proizvodnje po parcelama. Time Matina knjiga biljne proizvodnje omoguava jednostavan unos i analizu dobijenih podataka, to u duem vremenskom intervalu pred-stavlja znaajnu grau za planiranje novih tipova i vrsti proizvodnje. Pre-poruka proizvoaima i ostalim ko-risnicima je da sprovedene aktivnosti i ostvarene rezultate evidentiraju u Matinu knjigu biljne proizvodnje, odmah nakon zavretka odreene ak-

tivnosti, kako bi se omoguilo precizni-je i potpunije praenje proizvodnog procesa. Uvoenjem, korienjem i kontinuira-nim irenjem postojee Matine knjige biljne proizvodnje proizvoaima se na jednostavan i prihvatljiv nain prika-zuje njen znaaj, vri obrada i analiza podataka dobijenih u duem vremen-skom intervalu. U cilju lake i bre primene Matine knjige biljne proiz-vodnje planirana je tampa Prirunika o voenju evidencije u organskoj proiz-vodnji i dalja edukacija proizvoaa.

Vladan Ugrenovi dipl. ing. i dr sci. Vladimir Filipovi

Institut Tami Panevo

Retka vrsta bubamare ponovo u NjujorkuRetka vrsta bubamare sa devet taaka, za koju se verovalo da je istrebljena, ponovo je nakon gotovo tri decenije uoena u Njujorku. Entomolog Don Lozi sa Univerziteta Kornel kazao je za AP da je devetotakasta bubamara pronaena u julu na jednoj organskoj farmi na Long Ajlendu.Simpatini tvrdokrilac je inae zvanini insekt Njujorka. Devetotakasta bubamara je nekada bila najrasprostranjenija vrsta bubamara u Sjedinjenim Amerikim Dravama.

Predstavnici Meunarodne federacije za organsku poljoprivredu (IFOAM) prezentovali su posebnu deklaraciju Ujedinjenim Nacijama. U deklaraciji se trai da Ujedinjene Nacije obaveu sve svoje lanice nacije na svet bez genetski modifikovane hrane i da se postojea genetski modifikovana hrana oznai kao takva, na etiketama proizvoda.Deklaraciju UN-a su potpisali Kata-rina Dimateo, predsedica IFOAM-a; Dozef Vilijam, lan IFOAM-a, i Bernvard Gajer, koordinator NVO.U njoj se istiu kritina pitanja sa ko-jima se suoavaju potroai u SAD-u i u Evropi. Pristrasna poljoprivredna politika, istraivanje i planovi razvoja, kao i strategija privatnog sektora fa-vorizuje kratkoroni profit individual-aca, navodi se u deklaraciji. Ovakvo ponaanje ide na tetu dugorone odrive upotrebe prirodnih resursa za dobrobit svih nas i odgovorno je za

glad, siromatvo, klimatske promene i unitavanje stanita i biodiverziteta.U kompanije koje proizvode genetski modifikovanu hranu ubrajaju se Mon-sato u SAD-u i BASF i Novartis-Sindenta u Evropi. Ukoliko se ne usvoje radikalne promene u cilju ogranienja GMO irom sveta i uko-liko se znatno ne smanje subvencije za poljoprivrednu industriju i monokul-ture, bie ugroena budunost organ-ske poljoprivrede i zdrave, prirodne hrane. IFOAM i njenih 750 orga-nizacija lanica iz vie od 110 zemalja su posveene ujedinjenju i voenju or-ganskih proizvoaa i preduzea irom sveta da rade u pravcu obezbeenja sigurne i prirodne hrane.

UN prihvata IFOAM-ovu deklaraciju da se oznai gm hrana

Organic News 8

Salata, rotkvice, paradajz, boranija, luk, paprika, kupus, krompir, krastavci, graak i jagode samo su deo od ukpno 33 biljne vrste koje brani par Svet-lana i Stojan Stojanovi iz Kikinde organski proizvede tokom godine na svom poljoprivrednom gazdinstvu.Stojanovii se ovom vrstom poljo-privrede bave od 2004. godine. Prvi su i za sada jedini u Kikindi. Trenutno obrauju sedam hektara zemlje. Dobar deo povra uzgajaju u plastenicima, po emu su specifini meu organskim proizvoaima.Poeli smo sa batom i jednim plas-tenikom iskljuivo za nae potrebe. Poto sam svom potomstvu elela da obezbedim zdravu i bezbednu hranu, tretiranje biljaka raznim vetakim ubrivima i hemijskim zatitnim sredstvima nije dolazilo u obzir. Poela sam da se interesujem za or-gansku proizvodnju. U to vreme se u Srbiji malo ta znalo o tome, a ja sam dosta informacija dobila u subotikom udruenju Terras. Kada su sazreli prvi plodovi, naa erka Vasilisa je slo-bodno brala u bati sve to je u tom trenutku htela da jede, bez ikakve bo-jazni od trovanja. Tada sam shvatila da radim pravu stvar i da je organska proizvodnja ono ime zaista elim da se bavim pria nam Svetlana koja je

inae zavrila Fakultet primenjenih umetnosti i izvesno vreme radila kao nastavnik.

sve vee interesovanjeza organsku hranu

Stojanovii su ubrzo podigli milion dinara poljoprivrednog kredita i poeli da se ire, i po hektarima, i po veliini porodice. Sada osim estogodinje Vasilise imaju trogodinjeg Aranela i dvogodinju Sofiju, a u plastenicima im, pored uobiajenih kultura, rastu i neke ekskluzivnije - fizalis, rukola, rabarbara, crvena blitva, komora

Vie bih volela da smo specijal-izovani za dve kulture od kojih bismo imali zaradu, ali kao malo gazdinstvo zbog lokalnih muterija moramo da

imamo pomalo od svega. Najvie toga prodamo na pijacama i u radnjama u Novom Sadu i Beogradu a dolazimo i svakog drugog vikenda u Beograd na pijacu u Bloku 44, gde imamo priliku da upoznamo nae kupce i proaskamo sa njima. Naalost, ljudi posegnu za zdravom hranom tek kada se razbole. Meutim, u posled-nje vreme se pojavljuje grupa mladih parova sa decom, koji ele da ive

Iz ugla proizvoaa

Organska poljoprivreda u KikindiSalata, rotkvice, paradajz, boranija, luk, paprika, kupus, krompir, krastavci, graak i jagode samo su deo od ukpno 33 biljne vrste koje brani par Svetlana i Stojan Stojanovi iz Kikinde organ-ski proizvede tokom godine na svom poljoprivrednom gazdinstvu.

9 Organic News

kvalitetno pa je i zainteresovanost za organsku hranu u porastu kae Svet-lana, dodajui da cena ovako odnego-vanog voa, itarica i povra zavisi od mesta na kom se nabavlja. Kad kupi direktno od proizvoaa, onda nije puno skuplje. Kod trgovaca e, nara-vno, cena biti neto via.Iako je trite nedovoljno organizova-no, a kupovna mo graana prilino slaba, plasman i prodaja nisu najvei problem porodice Stojanovi. U razvi-janju posla najvie im, kau, nedostaje podrka lokalne zajednice i drave. Konkretno, prole godine nam je zbog obilnih padavina i podzemnih voda uniten ceo plastenik paradajza. tetu sam prijavila u optini, ali se niko od nadlenih nije pojavio da je fotografie i evidentira. Kao da nikog nije briga. S druge strane, drava je obeala pomo organskim proizvoaima, a mi smo na ime podsticajnih sredstva za sve ove godine dobili tek jako malo naspram ulaganja. Za nas je najvei problem to smo podsticajna sredstva za 2010. godinu dobili tek u toku leta 2011., a sredstva za ovu godinu jo niko ne zna kada e biti isplaena.- Sredstva za 2011. ne znamo kada e biti uplaena. Pri tom smo optereeni voenjem razne dokumentacije, sku-

pim kontrolama i sertifikacijama, dok su neki zakonski propisi vezani za organsku proizvodnju bili jako nepre-cizni. Zbog toga smo mi analizu vode i zemljita uradili u jednoj italijanskoj laboratoriji i papreno je platili. Na kraju se ispostavilo da to tada i nije bilo neophodno naglaava Svetlana Stojanovi ne krijui da je nekada vrlo teko biti majka troje dece i potpuno

se posvetiti biljkama, koje kao i deca, trae celodnevnu negu. Sve prob-leme reavamo usput. Nekad ni sama ne znam kako nam uspeva.Ova porodica se ipak ne predaje. Ima-ju jednog stalnog radnika, prodaju i tradicionalno pripremljenu zimnicu, a nameravaju da se bave i organs-kom proizvodnjom kokoaka, dok su kokoja jaja ve u periodu konverzije.

Organic News 10

Zeleni kamion ili bistro na tokovima funkcionie po ekoloki odrivom principu, a prodaje i hranu koja se pra-vi na isti nainKamioni sa kojih se prodaje hrana u poslednje vreme sve su prisutniji na ulicama veih gradova u Sjedinjenim Amerikim Dravama. Za prodavce koji nude sve, od sveeg povra do brze hrane pa ak i gurmanskih jela, kamio-ni su jeftin nain poslovanja, a trokovi su samo deli onoga to bi ih kotalo kada bi eleli da otvore restoran.Zeleni kamion ili bistro na tokovima funkcionie po ekoloki odrivom principu, a prodaje i hranu koja se pravi na isti nain. Cilj je da organ-ska hrana svima bude dostupna i pri-merena, kae Miel Kolijer, jedan od osnivaa zelenog kamiona.Sve to se nalazi u jelovniku naprav-ljeno je od organske hrane proizvedene na lokalnim farmama udaljenim ne vie od 160 kilometara od ovog mesta. Na primer, popularni vegetarijanski burger napravljen je od organskog povra, a preliven kremastim domaim sosom.Zato organska? Zato to je to potovanje prema onome to nam daje ivot. Majka Zemlja nam daje ivot, istie Kolijer.

leimo Planetu, obrok Po obrok

Slogan zelenih kamiona glasi Leimo planetu, obrok po obrok, to, osim hrane, podrazumeva i kamione jer, umesto benzina, koriste biogorivo i ulje za kuvanje, koje je ve iskorieno za pravljenje hrane.

Na prednjem delu kamiona nalaze se kazani za ubre koje je biorazgradi-vo, drugim reima pokretno ubrivo. Meano ubrivo se zatim alje farmer-ima koji proizvode hranu za prodaju sa kamiona. Pribor za jelo, posue i ambalaa mogu ili da se recikliraju ili su biorazgradivi. Objekti u kojima se svakodnevno priprema hrana rade na solarnu energiju.Kompanija koja proizvodi zelene ka-mione poela je poslovanje pre vie od pet godina kada se Kolijer, bivi maneken i glumac, udruio sa Ka-

mom Miselijem, bivim bankarom sa Volstrita. Obojica su bili vrlo zain-teresovani za ekologiju i eleli su da postanu aktivni u zatiti prirodne sred-ine i da uine neto to e nau planetu uiniti zdravijom za budue generacije.U treoj godini poslovanja, zeleni ka-mioni poeli su da ostvaruju profit, a firma danas ima pet kamiona - tri u Los Anelesu, jedan u San Dijegu i

jedan u Njujorku.Tako vidimo budunost zelenih ka-miona, dakle da budu pokretni i laki

za upravljanje i da tako razvijemo franize. Tako da umesto Mekdon-aldsa u vaem gradu bude zeleni ka-mion, optimistian je Kolijer.Pored oigledne misije da zajednicama omogue lak pristup lokalnoj i organs-koj hrani, osnivai zelenih kamiona se nadaju i da e podstai ljude da potuju Zemlju, ali i jedni druge.

Ekoloki restoran na tokovima

11 Organic News

Zadubina Andrejevi, nevladina i neprof-itna organizacija, postoji ve 17 godina i ima za cilj da pomogne stvaralatvo u svim naunim oblastima i disciplinama kroz neposrednu pomo naunim stvaraocima (naroito mladim) u prezentiranju javnosti

svojih naunih dela. Do sada je publikovala oko 950 naunih i strunih knjiga u svojim bibliotekama (detaljnije na sajtu: www.zan-drejevic.rs ) od kojih je sa stanovita ovog teksta, najznaajnija Zelena linija ivota. U njoj se obrauje literatura za razvoj unosnih zanimanja.

Za ovu godinu planirano je izdavanje sedam prirunika od kojih pet tretira problematiku organske poljoprivredne proizvodnje:1. Organska proizvodnja povra, autorke prof. dr Branke Lazi, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, 2. Organsko gajenje jagodastog voa, auto-ra prof. dr Slobodana Milenkovia iz aka, 3. Organska vinogradarska proizvodnja, autorke prof. dr Nade Kora, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, 4. Organska poljoprivredna proizvodnja,

autorke prof. dr Sneane Oljaa, Poljo-privredni fakultet u Beogradu, 5. Organska proizvodnja lekovitog bilja u brdsko-planinskim podrujima, autora dr Dragoja Radanovia i dr Tatjane Markovi, Institut za lekovito bilje Josif Pani, Beo-grad, Dva prirunika se odnose na konvenciona-lnu proizvodnju, mada je prirunik o Dobroj poljoprivrednoj praksi neophodan i prilikom konverzije zemljita za organsku proizvod-nju:1. Gajenje koza, autora prof. dr Vladana Bogdanovia, Poljoprivredni fakultet u Beo-gradu, 2. Dobra poljoprivredna praksa na stoarskim farmama, autora prof. dr Vladana Bogdanovia, Poljoprivredni fakultet u Beo-gradu.

lanice Nacionalne asocijacije za organsku proizvodnju Serbia Organica prirunike mogu naruiti preko ove asocijacije, koja e biti glavni distributer ili direktno kod Zadubine.Prva tri prirunika iz organske poljoprivrede kao i prvi iz konvencionalne, bie publo-kovani u junu i julu ove godine, a ostali u septembru i oktobru. Zadubina i Serbia Organica su se dogovo-rile da po izlasku prirunika, organizuju i seriju instruktivnih seminara po gradovima Srbije, a predavai bi bili autori prirunika. n

Mr Radomir Mandi, urednik Biblioteke Zelena linija ivota

Nastavak saradnje Serbia organice i Zadubine Andrejevi

Zadubina Andrejevi i Nacionalna asocijacija za organsku proizvodnju Serbia Organica, nedavno su potpisali Ugovor o dugoronoj poslovnoj saradnji. Sutina saradnje odnosi se na izdavaku i edukativnu delatnost.

C E N O V N I KREKLAMNOG PROSTORA U ELEKTRONSKOM IZDANJU BILTENA

ORGANSKE NOVOSTI

Reklamni prostor Cena Cena sa 50% popustaObjava oglasa na 1/12 strane 7.800,00 3.900,00Objava oglasa na 1/6 strane 15.600,00 7.800,00Objava oglasa na 1/2 strane 39.800,00 19.900,00Objava oglasa na celoj strani 73.600,00 36.800,00

lanovi Nacionalne Asocijacije imaju popust 50% na predstavljanje proizvoda i usluga u biltenu.

Sve informacije vezano za reklamiranje u Organskim novostima moete dobiti na mail: snezana.ognjenovic@serbiaorganica.org Ili na telefone 065/855-69-69 i 011/3283-085

Zadubina Andrejevi iz Beograda (www. zan-drejevic.rs) u okviru biblioteke Zelena linija ivota izdala je tokom leta dva nova prirunika - Organska proizvodnja jagodastog voa autora prof. dr Slobodana Milenkovia i Organsko vino-gradarstvo autora prof. dr Nade Kora sa sarad-nicima.Organska proizvodnja jagodastog voa postaje sve atraktivnija na naim prostorima. Na ovaj nain za sada se najvie proizvode malina i jagoda. U tekstu je obraena organska proizvodnja ma-line, jagode, kupine, ribizle, borovnice i aronije. Prirunik predstavlja neophodno tivo za sadanje i budue uzgajivae.Prirunik Organsko vinogradarstvo prikazuje proizvodnju groa i vina bez upotrebe miner-alnih ubriva i sintetikih proizvoda za zatitu protiv bolesti, u prehrani vinove loze i spravljanju vina. Posebno je obraeno gajenje preko pede-set vinskih i stonih sorti groa. Oba prirunika mogu se nabaviti preko Nacionalnog udruenja Serbia organica ili kod izdavaa.

ZADU@BINA ANDREJEVI]osnovana je 18. septembra 1994.godine u Beogradu; osniva~i: prof.dr Du{anka i prof. dr KostaAndrejevi}. Re{ewem Ministarstvakulture Republike Srbije od 20.marta 1995. godine upisana je uRegistar zadu`bina pod brojem 45.

Osniva~ki ciqevi:1. pomagawe stvarala{tva u svim

nau~nim oblastima i disciplinama,2. pru`awe pomo}i i podr{ke

talentovanim nau~nim stvarao -cima u objavqivawu wihovih prvihnau~nih dela - magistarskih tezai doktorskih disertacija,

3. stvarawe fonda aktuelnih nau~nihkwiga i ~asopisa iz svetske nauke i

4. podsticawe razvoja nau~nekriti~ke misli.

U Biblioteci ZELENA LINIJA@IVOTA objavquju se dela nau~ne,stru~ne i prakti~ne vrednosti koja~uvaju i razvijaju racionalan odnos~oveka i prirode, prvenstveno nana{im prostorima.

Nau~ni savet:Predsednik Akademik Qubisav Raki}Potpredsednici: Akademik Miomir Vukobratovi}Dr Milan S. Dimitrijevi},nau~ni savetnikAkademik Miroslav Panti}Akademik Aleksandar Fira

^lanovi: Prof. dr Du{anka Andrejevi}Prof. dr Milivoje Andrejevi}Prof. dr Zdravko Vito{evi}Prof. dr Florijan VukAkademik Miroslav Ga{i}Akademik Dejan Despi}Prof. dr Miodrag Jevti}Prof. dr Stojan Jevti}Akademik Vidojko Jovi}Akademik Vladimir KawuhAkademik Ivan KlajnAkademik Vasilije Kresti}Prof. dr Aleksandar LipkovskiAkademik Milan LojanicaAkademik Zoran Maksimovi}Prof. dr Radmila Marinkovi}-Nedu~inAkademik Aleksandar Marin~i}Prof. dr Qubomir MaxarProf. dr Gradimir Milovanovi},dopisni ~lan SANUProf. dr ^aslav Oci}, dopisni ~lanSANUAkademik Predrag PalavestraProf. dr Zoran Powavi}Prof. dr Zoran Popovi}, dopisni~lan SANUProf. dr Ivica Radovi}Prof. dr Milan Raspopovi}Akademik Mom~ilo Risti}Prof. dr Velimir Simonovi}Akademik Svetomir Sto`ini}Prof. dr Danijel Cvjeti}aninAkademik \or|e [ija~ki

Dr Slobodan Milenkovi}Dr Slobodan Milenkovi}

Organska

proizvodwa

jagodastog vo}a

Zadu

`bi

naAnd

rejevi

}

Bibl

iote

ka Z

elen

a li

nija `

ivo

taC

MYK

Zadu`

bi

na A

ndreje

vi

}D

r S

lo

bo

dan

Mi

len

ko

vi

}O

rga

nsk

a p

ro

izv

od

wa j

ago

dasto

g v

o}

a7

Organska proizvodwa jagodastog vo}a

postaje sve atraktivnija

i na na{im prostorima.

Na ovaj na~in za sada se najvi{e

proizvodi malina, pa zatim jagoda.

U tekstu je obra|ena organska proizvodwa:

malina, jagoda, kupina, ribizla,

borovnice, ogrozda, brusnice i aronije.

Priru~nik predstavqaneophodno {tivo

za sada{we i budu}e uzgajiva~e.

Dr Slobodan N. Milenkovi} ro|en je 1963. godine u ^a~ku.

Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Poqoprivrednom

fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Objavio je 130 nau~nih i stru~nih radova.

Stru~no se usavr{avao u Nacionalnom institutu za istra`i -

vawa u poqoprivredi (INRA) u Francuskoj, u Institutu za organ-sku poqoprivredu u Friku (Frick) i u Istra`iva~koj stanici zavo}arstvo u Vadensvilu (Wadensvil) u [vajcarskoj, na UniverzitetuKornel (Cornell University) u SAD i u Institutu za mediteranskekulture u Bariju u Italiji.

^lan je Me|unarodne organizacije za biolo{ku borbu (IOBS) -Radna grupa za jagodasto vo}e, Dru{tva za za{titu biqa Srbije,

Nau~nog vo}arskog dru{tva Srbije i Entomolo{kog dru{tva Srbije.

Bavi se p~elarstvom, organskim farmerstvom i biciklizmom.

Profesor je Fakulteta za biofarming Univerziteta Megatrend

- dr`i nastavu za predmete: Za{tita biqaka, Integralna za{tita

biqaka i Za{tita biqaka u organskoj poqoprivredi.

Organic News 12

O namaNacionalna Asocijacija Serbia Organica je krovna organizacija koja udruuje celokupan sektor organske poljoprivrede na teritoriji Republike Srbije.

Serbia Organica je nevladina, nezavisna i

Serbia Organica je lan meunarodnih organizacija IFOAM (International Federation of Organic Agriculture Movements) i AVALON (Fondacija za unapreenje odrivog ruralnog razvoja Centralne i Istone Evrope) .

Serbia Organica je strateki partner dravnim i inostranim institucijama u cilju usklaivanja i koordinacije razvoja organske poljoprivrede u Srbiji.

Serbia OrganicaMolerova 29a11000 Beograd

www.serbiaorganica.org

Organska proizvodnja POSAO BUDUNOSTI

Jedan od glavnih ciljeva Asocijacije je pruanje neophodne, strune, pomoi proizvoaima zainteresovanim za organsku proizvodnju.

Ukoliko elite da unapredite svoje znanje i posao pridruite nam se i postanite

lan Nacionalne Asocijacije za organsku proizvodnju

Kao lanu Asocijacije na raspolaganju su vam:

Informacije o konkursima za dodelu novanih i drugih podsticajnih sredstava za organsku proizvodnju. Informacije o kreditima. Pomo pri sklapanju ugovora za plasman proizvoda. Povoljnija nabavka semena i sadnog materijala. Promocija kroz Bilten Asocijacije. Promocija putem sajta Asocijacije Popust pri kupovini literature. Popust na kotizaciju za seminare i predavanja. Popust na studijska putovanja i ekskurzije.

Organska proizvodnjaNAE AKTIVNOSTI

Asocijacija svojim aktivnostima doprinosi realizaciji Nacionalnog Akcionog Plana za razvoj organske proizvodnje u Srbiji. Asocijacija uestvuje u kreiranju zakonske regulative i pravilnika o organskoj proizvodnji. Asocijacija edukuje proizvoae, preraivae kao i potroae o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima. Asocijacija se zalae za dobijanje olakica za lanove Asocijacije pri nabavci semenskog i sadnog materijala kao i sredstava za ishranu i zatitu bilja dozvoljenih u organskoj proizvodnji. Asocijacija organizuje uee naih lanova na sajmovima i izlobama u zemlji i inostranstvu (BIOFACH 2011. u Nirnbergu). Asocijacija organizuje studijske posete lanovima Udruenja.