No Aure je deseta no mjeseca Muharrema. Muharrem je jedan od etiri mjeseca koji su potovani u Kurani kerimu. Aure je najdragocjenija no u tom mjesecu. Allah delle-anuhu je na dan Aure ukabulio (primio, usliao) mnoge dove. Svi sljedei dogaaji su se desili na dan Aure: Ademovo alejhisselam pokajanje (tevba) je usliano; Nuhova alejhisselam laa je spaena od potopa; Junus alejhisselam je izaao iz ribinog stomaka; Ibrahim alejhisselam je spaen, i nije izgorio u Nimrodovoj vatri; Idris alejhisselam se iv uzdigao na nebo; Jakub alejhisselam je naao svoga sina Jusufa alejhisselam i ponovo je progledao (njegove oi su se izlijeile od mrene, katarakte); Jusuf alejhisselam je izaao iz bunara; Ejjub alejhisselam je ozdravio; Musa alejhisselam je proao kroz Crveno more a Firaun se utopio; Isa alejhisselam se rodio, i pobjegao od jevreja da ga ne ubiju, i iv uzdignut na nebo. Na deseti dan mjeseca Muharrema nije ibadet praviti slatko koje se zove aure, samo zato to ga je Nuh alejhisselam pravio na lai. Muhammed alejhisselam i ashabi kiram radijallahu anhum edmain to nisu inili. Misliti da je na taj dan pravljenje jela aure ibadet je bidat (novotarija) i grijeh (oko ovog stava su se razila miljenja, rijaset.ba). Ibadet je samo ono to je Muhammed alejhisselam radio i naredio da se radi. Raditi ono to nije zapisano u vjerskim knjigama alima ehli sunneta ne donosi sevab. To je grijeh. Taj dan, spremiti bilo kakvo slatko, i pogostiti prijatelje, i dati siromasima sadaku, je sunnet i ibadet. Ibni Abidin pie na dvije stotine sedamdese estoj (276.) stranici petoga toma, Staviti surmu na trepavice je sunnet. Meutim, to initi samo na dan Aure je haram.alost i oplakivanje za hazreti Husejnom radijallahu anh zato to je on na taj dan postao ehid je bidat (novotarija koja je kasnije uvedena u vjeru). To je grijeh. alost na dan Aure je obiaj iija. Oni ale za hazreti Husejnom. Oni ga na najljepi nain hvale zato to je bio hazreti Alijin sin. Meutim, mi, ehli sunnet muslimani, ga jako puno volimo zato to je on bio Resulullahov sallallahu teala alejhi ve sellem unuk. U islamu ne postoji alost. Muslimani ne ale samo na dan Aure. Oni se uvijek raaloste kad god se sjete tragedije Kerbele. Oni se jako rastue, i gorko zaplau. Kad bi u islamu bilo alenja mi ne bi alili na dan Aure ve na dan kada je Resulullahovo mubarek stopalo u Taifu bilo svo krvavo, ili, na dan kada je na Uhudu njegov mubarek zub bio slomljen i kada mu je svo mubarek lice bilo krvavo, ili, na dan kada je on preselio na ahiret.