Haruki Murakami

NORVEŠKA ŠUMA

Južno od granice, zapadno od Sunca Moj slatki Sputnik nakon potresa

O piscu:

Haruki Murakami rođen je u Kjotu 1949.

godine. Odrastao je u Kobeu, a sada živi u

blizini Tokija. Autor je romana Lov na divlju

ovcu, Tvrdokuhana zemlja čudesa i Kraj

svijeta, Norveška šuma, Pleši pleši pleši,

Ljetopis Ptice--navijalice, Južno od granice,

zapadno od Sunca, Moj slatki Sputnik, Kafka

na obali; publicističke knjige Podzemlje:

napad plinom u Tokiju i japanska psiha, te

zbirki priča Slon nestaje i nakon potresa.

Dobitnik je mnogih književnih priznanja,

uključujući odnedavno i uglednu nagradu

Jomimuri. Djela su mu prevedena na

dvadeset i sedam jezika.

Za mnoge fetes

Imao sam 37 godina i bio sam pojasom svezan za sjedalo dok je golemi 747 ponirao kroz

gust oblaĉni pokrov pribliţavajući se hamburškoj zraĉnoj luci. Hladne kiše, svojstvene

mjesecu studenome, natapale su zemlju i sve obavijale sumornom atmosferom

flamanskog ulja na platnu: sluţbenike zraĉne luke u kabanicama, zastavu navrh niske

aerodromske zgrade, reklamni plakat BMW-a. Dakle — evo opet Njemaĉke.

Ĉim se zrakoplov spustio, iz zvuĉnika na stropu poĉela se raz-lijegati tiha glazba:

milozvuĉna instrumentalna obrada Norveške šume1 od Beatlesa. Od te bih melodije

uvijek duboko uzdrhtao, ali ovoga puta potresla me jaĉe nego ikad.

Nagnuo sam se naprijed i zagnjurio lice u šake da mi se lubanja ne raspukne. Ubrzo mi je

prišla jedna od njemaĉkih stjuardesa i na engleskom me upitala jesam li bolestan.

— Nisam — rekao sam — samo mi se vrti.

— Sigurni ste?

— Jesam, hvala.

Nasmiješila se i otišla, a glazba se promijenila: sad je sviralo nešto od Bilh/ja Joela.

Uspravio sam se i pogledao kroz prozor u

1 Prevoditeljiĉine napomene se nalaze na str. 343-347.

tamne oblake koji su visjeli nad Sjevernim morem, misleći na sve ono što sam u ţivotu

izgubio: zauvijek prošla vremena, prijatelje koji su umrli ili nestali, osjećaje koje nikad

više neću proţivjeti.

Zrakoplov je stigao do ulaza. Ljudi su poĉeli otkopĉavati poja-seve i vaditi prtljagu iz

pretinaca, a ja sam se sve to vrijeme nalazio na livadi. Osjećao sam miris trave, ćutio

vjetar na licu, ĉuo krik ptica. Jesen 1969., a meni se pribliţava dvadeseta.

Stjuardesa je opet došla provjeriti kako sam. Ovoga puta sjela je kraj mene i pitala me

jesam li dobro.

— Dobro sam, hvala — rekao sam smiješeći se. — Samo me uhvatila neka sjeta.

— Potpuno vas razumijem — rekla je. — I meni se to dogaĊa, dosta ĉesto.

Ustala je i uputila mi prekrasan osmijeh. — Pa, dakle, ţelim vam sretan put.

AufWiedersehen.

— AufWiedersehen. Osamnaest je godina prošlo od toga dana na livadi, a ja još mogu u sjećanje prizvati svaku

njegovu pojedinost. Višednevna blaga kiša isprala je ljetnu prašinu i zaodjenula gore

dubokim, blistavim zelenilom. Vlati bjelasaste trave sezale su do visine glave i lelujale se

tamo-amo na listopadskom povjetarcu. Dugi trak oblaka lebdio je posred

ledenoplaviĉastog svoda. Pogled na to visoko nebo gotovo je nanosio bol. Dašak vjetra

pirnuo je preko livade i puhnuo kroz njenu kosu, da bi se odmah potom izgubio u šumi,

šumoreći u krošnjama i donoseći nam na mahove udaljene glasove laveţa - nejasan,

mutan zvuk, koji kao da je dopirao s dveri nekoga drugog svijeta. Druge zvukove nismo

ĉuli. Druge ljude nismo sreli. Ugledali smo tek dvije jarkocrvene ptice kad su preplašene

prhnule uvis usred livade i odmaglile u šumu. Dok smo tako lunjali, Naoko mi je govorila

o bunarima.

Pamćenje je ĉudna stvar. Dok sam se nalazio na samom mjestu dogaĊaja, nisam na njega

obraćao ni najmanju pozornost. Ni-

jednom mi nije palo na pamet da će on na mene ostaviti tako dugotrajan dojam, a

pogotovo nisam sanjao da ću ga se r8 godina poslije sjećati do u tanĉine. Toga dana ţivo

mi se fućkalo za krajobraz. Mislio sam o sebi. Mislio sam o prelijepoj djevojci koja hoda

kraj mene. Mislio sam o nama dvoma zajedno, pa onda opet o sebi. Bile su to te godine,

to ţivotno doba kad mi se svaka slika, svaki osjećaj, svaka misao vraćala poput

bumeranga. I što je još gore, bio sam zaljubljen. Zaljubljen u komplikacije. Krajobraz mi

nije bio ni na kraj pameti.

Sada mi se, meĊutim, u sjećanje prvi vraća taj prizor s livade. Miris trave, pomalo

prohladan vjetar, obris breţuljaka, laveţ psa: to su mi prva sjećanja, i vraćaju mi se sa

savršenom bistrinom. Imam dojam da mogu pruţiti ruku i vrškom prsta pratiti njihove

konture. No iako taj prizor vidim posve jasno, u njemu nema nikoga. Nikoga. Nema

Naoko, a ni mene. Kamo li smo samo nestali? Kako se to moglo dogoditi? Sve što mi se

tada ĉinilo vaţnim

- Naoko, ĉovjek koji sam tada bio, svijet koji sam tada imao: kamo li je sve moglo

nestati? Istina je, ne mogu joj se prisjetiti ni lica -bar ne iz prve. Ostala mi je tek

pozadina, sam okoliš, bez ljudi u prvom planu.

Istina, s vremenom joj se sjetim lica. Poĉnem spajati predodţbe

- njezina sićušna, hladna ruka; njena ravna crna kosa, na opip tako glatka i mirna;

njeţna, obla usna resica i odmah pod njom mikroskopski sitan madeţ; kaput od

kamelhara koji je nosila zimi; njezin obiĉaj da mi gleda ravno u oĉi kad me nešto pita;

lagani drhtaj koji bi joj se katkad uvukao u glas (kao da govori na vjetrovitu vrhuncu) - i

najednom vidim njezino lice, najprije uvijek iz profila, jer smo Naoko i ja uvijek bili

negdje vani i hodali, jedno uz drugo. A onda se ona okreće prema meni, smiješi se, jedva

primjetno krivi glavu u stranu i progovara, gledajući me u oĉi kao da u njima ţeli

ugledati odraz bjelice koja je sijevnula bazenĉićem kristalno ĉistog vrela.

Treba vremena da se pojavi Naokino lice. A s godinama to traje sve dulje. Tuţna je istina

da mi je za ono ĉega sam se mogao sjetiti

za 5 sekunda ubrzo trebalo 10, pa 30, pa onda puna minuta - kao sjene koje se u suton

izduţuju. Jednoga će dana, pretpostavljam, moje sjene progutati tama. To je neizbjeţno:

moje pamćenje sve se više udaljava od mjesta na kojemu je Naoko nekoć stajala - na

kojemu sam stajao onaj stari ja. Vraća mi se tek krajolik, pogled na onu livadu u

listopadu, stalno iznova, poput simboliĉne scene u nekom filmu. Svaki put kad se pojavi,

kao da zada udarac nekom dijelu mog uma. Probudi se, kaţe. Još sam tu. Probudi se i

razmisli o tome. Razmisli zašto sam još tu. Ti me udarci ne bole. Uopće ne osjećam bol.

Samo šuplji zvuk koji odjekne sa svakim udarcem. A i on jednoga dana mora izblijedjeti.

Ali u hamburškoj zraĉnoj luci udarci su bili dulji i jaĉi nego inaĉe. I upravo zato pišem

ovu knjigu. Da razmislim. Da shvatim. Jednostavno zato što sam takav. Da bih osjetio

kako sam nešto do kraja razumio, moram to zapisati.

Dakle, da vidimo, o ĉemu je Naoko toga dana govorila?

Naravno: o "poljskom bunaru". Nemam pojma je li takav bunar postojao. To je moţda

bila tek slika ili simbol koji je postojao samo unutar Naoko, poput svih onih drugih stvari

koje je tih mraĉnih dana znala u svom umu najednom oţivjeti. No kad mi ga je jednom

opisala, nikad više nisam mogao zamisliti tu livadu bez bunara. Od toga dana slika

neĉega što nikad nisam svojim oĉima ugledao ostala je neraskidivo povezana sa stvarnim

prizorom polja koje se prostiralo preda mnom. Taj bunar znam opisati do najsitnijih

detalja. Nalazio se toĉno na granici izmeĊu livade i šume - mraĉan otvor u zemlji, širok

jedan metar, skriven ispod trave. Na njegovu rubu nije bilo nikdkve oznake - ni ograde, ni

kamena oboda (bar ništa više od razine tla). Bila je to obiĉna rupa, razjapljeno zjalo.

Njegovo kameno okno nagrizlo je vrijeme, a kamenje je poprimilo ĉudnovatu

muljevitobijelu boju. Bilo je napuklo, nedostajali su neki blokovi, a u jedan od raspuklih

spojeva spuznuo je mali zeleni gušter. Mogao si se nagnuti preko ruba i tako zuriti u

ništavilo. Ja sam o tom bunaru znao samo da

je zastrašujuće dubok. Bio je bezdano dubok i prepun tame, kao da su se sve tame svijeta

sabile u njega i nepovratno zgusnule.

— On je jako, jako dubok — rekla je Naoko, paţljivo birajući rijeĉi. Znala je tako

govoriti, usporila bi da pronaĊe toĉno onu rijeĉ koju traţi. — Ali nitko ne zna gdje je —

nastavila je. — Znam samo da je negdje ovdje, u blizini.

Ruku duboko zabijenih u dţepove jaknice od tvida, nasmiješila mi se kao da ţeli reći:

"Istina je!"

— Onda je iznimno opasan — rekao sam ja. — Tako dubok bunar, a nitko ne zna gdje

je. Upadneš i to je kraj.

— Kraj. Aaaaaaaa! Pljus! Gotovo.

— Sigurno se dogaĊaju takve stvari.

— DogaĊaju, tu i tamo. Moţda jednom u dvije-tri godine. Netko odjednom nestane, ne

mogu ga naći. Onda ovdašnji ljudi kaţu: "Aha, pao je u poljski bunar."

— To nije baš lijepa smrt — rekoh.

— Nije, to je grozna smrt — rekla je Naoko, stresajući grumen sjemenki trave s jakne.

— Najbolje bi bilo da slomiš vrat, ali vjerojatno bi slomio samo nogu i onda ne bi mogao

ništa. Viĉeš iz svega glasa, ali nitko te ne ĉuje, ne moţeš oĉekivati da će te itko naći, po

tebi puţu stonoge i pauci, svuda oko tebe kosti stradalih, mrak, vlaga, a visoko nad

glavom vidiš malecki kolut svjetla nalik na zimski Mjesec. I tako polako umireš, na tome

mjestu, sasvim

sam.

— Fuj, od same pomisli jeţi mi se koţa — rekao sam. — Taj bi bunar trebalo naći i

ograditi zidom.

— Ali nitko ga ne moţe naći. Zato pazi da ne skreneš sa staze.

— Bez brige, neću.

Naoko je izvadila lijevu ruku iz dţepa i stisnula moju. — Ništa se ti ne brini — rekla je.

— Ništa ti neće biti. Da trĉiš ovuda usred noći, nikad ne bi upao u bunar. A dok se

drţim tebe, ni ja neću.

— Nikad?

— Nikad!

— Zašto si tako sigurna?

— Jednostavno znam — rekla je, stegnula mi jaĉe ruku i zašu-tjela. — Ja znam takve

stvari. Uvijek imam pravo. To nema veze s logikom: ja to jednostavno osjećam. Recimo,

kad sam ti jako blizu, kao sad, nimalo se ne bojim. Ne moţe me namamiti ništa mraĉno ni

zlo.

— E pa onda imamo rješenje — rekao sam. — Samo stalno moraš biti ovako sa mnom.

— Ti to stvarno misliš?

— Naravno.

Naoko je stala kao ukopana. A i ja. Stavila mi je ruke na ramena i zagledala se u moje

oĉi. U dubini njenih zjenica kovitlala se gusta crna tekućina ispisujući ĉudnovate

vrtloţne šare. Njezine prekrasne oĉi dugo su, dugo bile zagledane u mene. Onda se

ispruţila koliko je duga i ovlaš prislonila svoj obraz uz moj. Bila je to ĉudesna, topla

gesta od koje je moje srce nakratko prestalo kucati.

— Hvala.

— Nema na ĉemu — odgovorio sam.

— Tako sam sretna što si to rekao. Jako sretna — rekla je tuţno se smiješeći. — Ali to

je nemoguće.

— Nemoguće? Zašto?

— To ne bi bilo u redu. To bi bilo strašno. To —

Naoko je stisnula usnice i krenula dalje. Vidio sam da joj se kroz glavu vitlaju svakojake

misli i nisam je htio ometati, pa sam šutio i hodao kraj nje.

— To ne bi bilo u redu - ni prema tebi, ni prema meni — rekla je nakon duge šutnje.

— Kako ne bi bilo u redu? — promrmljao sam.

— Zar ne vidiš? Jednostavno nije moguće da jedna osoba zauvijek ĉuva drugu. Evo,

zamisli da se vjenĉamo. Ti bi preko dana morao raditi. Tko će me ĉuvati dok tebe nema?

Ili ako odeš na sluţbeni put, tko će me onda ĉuvati? Mogu li cijeli ţivot stalno biti

slijepljena s tobom? Kakva bi to bila jednakost? Kakav bi to bio odnos? Kad-tad bih ti

dosadila. Pitao bi se što radiš od svog

ţivota, i zašto provodiš sve svoje vrijeme dadiljajući tu ţenu. Ja to ne bih mogla

podnijeti. To ne bi bilo rješenje mojih problema.

— Ali nećeš cijeli ţivot imati problema — rekao sam, dotaknuvši joj leĊa. — S

vremenom će nestati. A kad nestanu, onda ćemo razmisliti kako dalje. Moţda ćeš ti

morati pomoći meni. Ne ţivimo ţivot prema nekom proraĉunu. Ako me trebaš, iskoristi

me. Zar ne vidiš? Zašto si tako kruta? Opusti se, prestani se bojati. Sva si napeta pa

uvijek oĉekuješ najgore. Opusti tijelo, pa ćeš se cijela razvedriti.

— Kako to moţeš reći? — upitala me glasom potpuno lišenim osjećaja.

Naokin glas upozorio me da sam moţda rekao nešto što nisam smio.

— Reci mi kako to moţeš kazati — rekla je, zureći u tlo pod svojim nogama. — Nisi mi

rekao ništa što i sama ne znam. "Opusti tijelo, pa ćeš se cijela razvedriti." Zašto mi to

govoriš? Da sada opustim tijelo, raspala bih se. Uvijek sam ovako ţivjela, jedino tako

znam ţivjeti. Da se na trenutak opustim, nikad se ne bih znala vratiti. Razbila bih se u

komade, koje bi odnio vjetar. Zašto ti to ne vidiš? Kako moţeš reći da ćeš me paziti ako

to ne vidiš?

Nisam odgovorio.

— Zbunjena sam. Jako zbunjena. I to je mnogo dublje nego što misliš.

Dublje...mraĉnije...hladnije. Ali reci mi, kako si onaj put mogao spavati sa mnom? Kako

si to mogao uĉiniti? Zašto me nisi ostavio na miru?

Upravo smo hodali kroz zastrašujuće tihu borovu šumu. Sasu-šena trupla cvrĉaka koji su

uginuli krajem ljeta leţala su raštrkana po površini staze i drobila se pod našim cipelama.

Kao da tragamo za neĉim što smo izgubili, Naoko i ja lagano smo kroĉili stazom.

— Oprosti — rekla je, uzimajući me pod ruku i odmahujući glavom. — Nisam te htjela

povrijediti. Nemoj da te to što sam rekla zabrinjava. Zbilja, ţao mi je. Samo sam bila ljuta

na samu sebe.

— Valjda te još ne razumijem potpuno — rekao sam. — Nisam baš tako pametan. Treba

mi vremena da nešto shvatim. Ali ako budem imao vremena, na kraju ću te shvatiti - bolje

od ikoga na svijetu.

Zaustavili smo se u tihoj šumi, osluškujući. Ja sam vrškom cipele prevrtao ĉešere i

cvrĉke, a onda podigoh pogled prema komadićima neba koje je provirivalo kroz borove

grane. Naoko je stajala s rukama u dţepovima i razmišljala, oĉiju uprtih ni u što posebno.

— Kaţi mi nešto, Toru — reĉe. — Voliš li me?

— Znaš da te volim.

— Hoćeš li mi uĉiniti dvije stvari?

— Moţete dobiti do tri ţelje, madam.

Naoko se nasmiješila i odmahnula glavom. — Ne, dvije je dovoljno. Jedna je da shvatiš

kako sam ti zahvalna što si me došao vidjeti ovamo. Nadam se da razumiješ koliko si me

razveselio. Ako me išta spasi, to će biti to. Moţda ja to ne pokazujem, ali istina je.

— Opet ću ti doći — rekao sam. — A druga ţelja?

— Ţelim da me se uvijek sjećaš. Hoćeš li se sjećati da sam postojala, i da sam ovdje

ovako stajala uz tebe?

— Uvijek — rekao sam. — Uvijek ću se sjećati.

Nastavila je dalje hodati u tišini. Jesenja svjetlost probijala se kroz granje i poigravala na

ramenima njezine jakne. Opet je za-lajao pas, bliţe nego prije. Naoko se popela na

maleno uzvišenje, izišla iz šume i pohitala niz blagu padinu. Ja sam išao dva-tri koraka

iza nje.

— DoĊi ovamo — doviknuo sam joj sleĊa. — Bunar bi mogao biti u blizini. — Naoko je

zastala, nasmiješila se i uzela me za ruku. Ostatak puta prešli smo hodajući jedno kraj

drugoga.

— Zaista obećavaš da me nikad nećeš zaboraviti? — pitala je gotovo šaptom.

— Nikad te neću zaboraviti — rekao sam. — Nikad te ne bih mogao zaboraviti.

Pa ipak, moje pamćenje postaje sve mutnije, i već sam zaboravio ĉitav niz stvari. Dok

ovako pišem prema sjećanju, ĉesto osjetim ţalac zebnje. Sto ako sam zaboravio

najvaţniju stvar? Što ako negdje u meni postoji mraĉni ponor u kojemu su nagomilana

sva uistinu vaţna sjećanja, i sada se polako pretvaraju u mulj?

Bilo kako bilo, to je jedini materijal koji imam. Privinuvši ta izblijedjela, sve bljeĊa,

nesavršena sjećanja na grudi, pišem dalje ovu knjigu s oĉajniĉkim ţarom izgladnjela

ĉovjeka koji siše kosti. Ne znam za drugi naĉin da odrţim obećanje koje sam dao Naoko.

Jednom davno, dok sam još bio mlad, kad su sjećanja bila mnogo ţivlja nego što su sada,

pokušavao sam pisati o njoj. Ali nisam mogao napisati ni retka. Znao sam, kad bi došao

taj prvi redak, ostatak bi sam potekao na papir, ali nisam uspijevao. Sve je bilo odviše

oštro i jasno, pa nikad nisam znao odakle poĉeti -kao što karta koja ima previše detalja

zna biti beskorisna. Ali sada shvaćam da sve što mogu povjeriti nesavršenu mediju

pisanja jesu nesavršena sjećanja i nesavršene misli. Kako sjećanja na Naoko u meni sve

više blijede, sve je dublje razumijem. Znam i zašto je od mene traţila da je ne zaboravim.

To je, naravno, znala i Naoko. Znala je da će moja sjećanja na nju izblijedjeti. Upravo me

zato i molila da je nikada ne zaboravim, da se sjećam kako je postojala.

Ta me pomisao ispunja gotovo neizdrţivom tugom. Jer Naoko me nikad nije voljela.

J.

I EDNOM DAVNO, PRIJE MNOGO GODINA

- zapravo, tek prije dvadeset - ţivio sam u studentskom domu. Imao sam 18 i bio sam

brucoš. Ţivot u Tokiju bio mi je novost, kao i samaĉki ţivot, pa su moji briţni roditelji

pronašli privatni dom u kojemu ću ţivjeti, umjesto jednokrevetne sobe, kakvu je uzimala

većina studenata. Dom je nudio obroke i druge pogodnosti, i vjerojatno će njihovu

nevjestu sinu pomoći da preţivi. A trebalo je misliti i na trošak. Dom je stajao kudikamo

manje nego privatna soba. Dok god sam imao posteljinu i lampu, nije trebalo kupovati

previše pokućstva. Što se mene tiĉe, ja bih više volio unajmiti stan i ţivjeti u udobnoj

samoći, ali znajući koliko su moji roditelji potrošili na upisninu i školarinu na privatnom

sveuĉilištu koje sam pohaĊao, nisam bio u poloţaju da išta zahtijevam. Na kraju krajeva,

i nije mi bilo vaţno gdje ţivim.

Smješten na brdu usred grada s kojega se pogled sterao na sve strane, domski kompleks

nasadio se na veliko ĉetverokutno dvorište ograĊeno betonskim zidom. Gorostasno,

moćno drvo japanskog brijesta stajalo je odmah iza ulaznih vrata. Ljudi su govorili da je

staro najmanje 150 godina. Kad biste stali u podnoţje i pogledali gore, od njegove guste i

lisnate zelene krošnje ne biste vidjeli ni traĉak neba.

Poploĉena staza koja je vodila od ulaza obilazila je drvo i nastavila se protezati ravno

preko širokog dvorišta, a sa svake strane stajala joj je po jedna betonska trokatnica. Bile

su to velike zgrade, s mnoštvom prozora, i odavale su dojam stanova prenamijenjenih u

zatvorske ćelije, ili zatvorskih ćelija prenamijenjenih u stanove. No nisu se doimale

nimalo prljavo, niti su djelovale mraĉno. Kroz otvorene prozore dopirali su zvuĉi radija, a

svi prozori imali su jednake zastore boje bijele kave koji nisu blijedjeli na suncu.

Nakon dviju spavaonica staza je vodila do ulaza u zajedniĉku dvokatnicu, u kojoj je na

prvom katu bila blagovaonica i kupaonice, a na drugom dvorana, prostorije za sastanke,

ĉak i sobe za goste, ĉiju namjenu nikad nisam mogao dokuĉiti. Odmah do zajedniĉke

zgrade stajala je treća spavaonica, takoĊer na tri kata. Posvuda su bili prostrani zeleni

travnjaci, a kruţne prskalice vrtjele su se i presijavale na suncu. Iza zajedniĉke zgrade

bila je poljana za bejzbol i nogomet, te šest teniskih terena. Kompleks je imao sve što bi

ĉovjek mogao poţeljeti.

Postojao je samo jedan problem: mjesto je zaudaralo na politiku. Ustanovom je upravljala

nekakva sumnjiva zaklada koja se vrtjela oko nekakvog desniĉarskog ekstremista, a u

naĉinu na koji su njome upravljali bilo je - ako mene pitate - neĉega silno ĉudnog. To se

vidjelo u brošuri koju su davali novim studentima, kao i u kućnom redu. Tako se

proglašavalo da je "temeljna ideja vodilja" doma "teţiti stvaranju ljudskih resursa koji će

sluţiti naciji posljednjim dostignućima u osnovnim odgojnim naĉelima", i mnogi

financijski lideri koji su prigrlili tu "ideju vodilju" priloţili su svoj osobni doprinos

gradnji ustanove. To je bilo njezino javno lice, a iza toga leţalo je nešto krajnje mutno.

Neki su govorili da je to štos za izbjegavanje poreza, drugi su projekt smatrali reklamnim

trikom da bi se privukli sponzori, a treći da je gradnja studentskog doma samo izlika da

se na prijevaru doĉepaju prvoklasnog javnog graĊevinskog zemljišta. No jedno je bilo

sigurno: u kompleksu je postojao privilegirani klub sastavljen od elitnih studenata s

razliĉitih sveuĉilišta. Imali su "kruţoke" koji su se

nekoliko puta na mjesec, a meĊu njima su bili i neki od jitelja. Svaki ĉlan kluba mogao je

biti siguran da će nakon Tplome dobiti dobar posao. Nisam imao pojma koja je od tih

teorija toĉna, i je li ijedna, ali sve ih je povezivala pretpostavka da je tu "nešto sumnjivo".

Bilo kako bilo, u tom sam "sumnjivom" domu proveo dvije godine - od proljeća 1968.

do proljeća 1970. Zašto sam ga tako dugo trpio, ne znam reći. Sto se tiĉe svakodnevnog

ţivota, bilo mi je praktiĉki svejedno je li ustanova desniĉarska, ljeviĉarska ili nešto treće.

Svaki dan zapoĉinjao je sveĉanim dizanjem zastave. Naravno, svirali su i drţavnu himnu.

Jedno bez drugoga ne ide. Koplje je stajalo u samom središtu kompleksa, kako bi se

vidjelo sa svakog prozora svih triju spavaonica.

Za zastavu je bio zaduţen upravitelj istoĉnog paviljona (moje zgrade). Bio je to visok

ĉovjek orlovskog pogleda, od kojih pedeset--šezdeset godina. Ĉekinjasta kosa bila mu je

prošarana sjedinama, a na suncem opaljenom vratu imao je dugaĉak oţiljak. Saptalo se da

je završio ratnu špijunsku školu u Nakanu, ali nitko nije u to bio siguran. Kraj njega bi

stajao student kojega je uzeo za pomoćnika. Ni tog tipa nitko nije dobro poznavao. Imao

je najkraću jeţ frizuru na svijetu i uvijek je nosio mornarski modru studentsku odoru.

Nisam znao kako se zove ni u kojoj sobi ţivi, nikad ga nisam viĊao u blagovaonici ni pod

tuševima. Nisam ĉak ni siguran da je bio student, iako je morao biti, s obzirom na

uniformu - a to mu je ubrzo postao i nadimak. Za razliku od g. Nakana, "Uniforma" je bio

nizak, zdepast i nezdravo bljedolik. Svakoga jutra u šest taj odvratni par dizao je zastavu

Izlazećeg sunca.

Kad sam tek stigao u dom, sama neobiĉnost takve manifestacije ĉesto bi me navela da

rano ustanem i promatram taj domoljubni ritual. Njih dvojica pojavili bi se u dvorištu u

gotovo istom ĉasu kad bi radio poĉeo pištati signal da je šest. Uniforma je, naravno, nosio

svoju uniformu, s crnim koţnatim cipelama, a Nakano

kratku jaknu i bijele tenisice. Uniforma je drţao ceremonijalnu kutiju od nelakiranog drva

paulovnije, a Nakano je o boku nosio Sonvjev kasetofon. Njega bi spustio na postolje

stijega, dok je Uniforma otvarao kutiju u kojoj bi se ukazao uredno smotan barjak. Njega

bi sa strahopoštovanjem proslijedio Nakanu, koji bi ga potom prikvaĉio na uţe koplja, i

ukazao bi se ţarkocrveni krug Izlazećeg sunca na djeviĉanski bijelom polju. Uniforma bi

tada pritisnuo prekidaĉ za sviranje himne.

"Nek' vlast našeg gospodara..."

I zastava bi se poĉela penjati.

"Dok obluci ne postanu gromade..."

Tu bi već stigla do polovice koplja.

"I ne prekrije ih mahovina."

Sad je bila na vrhu. Njih dvojica stajali su u stavu pozor, ukoĉeni, pogleda uprtog u

zastavu, koja je pruţala krasan prizor za vedrih dana, kad bi puhao vjetar.

Spuštanje zastave u predveĉerje obavljalo se uz istu takvu ceremonijalnu pompu, ali

obrnutim slijedom. Barjak bi se najprije spustio, a onda bi se smjestio u kutiju.

Nacionalna zastava noću se nije vijorila.

Nisam shvaćao zašto se zastava noću spušta. Nacija je postojala i u mraku, a mnogo ljudi

radilo je po cijele noći - graditelji ţeljezniĉkih pruga, taksisti, hostese u barovima,

vatrogasci, noćni ĉuvari: djelovalo mi je nepravedno da takvim ljudima bude uskraćena

zaštita što je pruţa zastava. Ili moţda to i nije bilo tako vaţno, moţda nikome i nije bilo

stalo - osim meni. Ne da je meni bilo nešto posebno stalo. Samo mi je ta ideja pala na um.

Prema pravilima o smještaju studenti prve i druge godine spavali su u dvokrevetnim, a

treće i završne u jednokrevetnim sobama. Dvokrevetne sobe bile su malo duţe i uţe od

tri sa ĉetiri, u zidu nasuprot vratima bio je prozor s aluminijskim okvirom, a kraj prozora

dva pisaća stola postavljena tako da stanari mogu uĉiti leĊima okrenuti jedan drugome. S

lijeve strane vrata stajao

je ĉeliĉni krevet na kat. Pokućstvo je bilo ĉvrsto i jednostavno, a sastojalo se od dva

garderobna ormarića, malenog ĉajnog stolića i ugraĊenih polica. Ĉak i najdobrodušniji

promatraĉ teško da bi ovakav ugoĊaj bio mogao nazvati idiliĉnim. U većini soba na

policama su stajali predmeti poput tranzistora, sušila za kosu, elektriĉnih ĉajnika i kuhala,

instant kave, ĉajnih vrećica, kocki šećera, te obiĉnih lonaca i zdjela za pripravu instant

ramen2. Na zidovima su stajali posteri iz muških ĉasopisa ili ukradeni plakati za porno

filmove. Jedan tip imao je fotografiju svinja koje se pare, ali to je bio ekstreman primjer u

moru uobiĉajenih golih ţena, pop pjevaĉica i glumica. Na policama za knjige na pisaćim

stolovima bili su udţbenici, rjeĉnici i romani.

Prljavština koja je vladala u ovim muškim sobama bila je uţa-savajuća. Na dnu košara za

smeće lijepile su se pljesnive kore mandarina. Prazne konzerve koje su sluţile umjesto

pepeljara bile su vrhom pune opušaka, a kad bi se ovi poĉeli pušiti, prelili bi ih kavom ili

pivom i ostavili da se kisele. Sve zdjele i lonci na policama bili su ulijepljeni crnkastim

naslagama neĉistoće i neke neodreĊene tvari, a po podu su leţali omoti instant ramena,

prazne pivske konzerve te kojekakvi odbaĉeni poklopci. Nitko se nikad ne bi sjetio

pomesti i pobacati sve to u smeće. Ako bi kroz sobu zapuhao vjetar ili propuh, podigli bi

se oblaci prašine. Svaka soba imala je vlastiti grozomoran smrad, ali njegovi su sastavni

dijelovi bili isti: znoj, tjelesne izluĉevine i otpaci. Pod krevetom se nagomilavalo prljavo

rublje, a kako se nitko nije trudio redovito prozraĉivati madrace, iz tih znojem natopljenih

uloţaka širio se oĉajan vonj. Gledano unatrag, nevjerojatno je što te kenjare nisu postale

leglom neke smrtonosne epidemije.

No u mojoj sobi vladala je higijena dostojna mrtvaĉnice. Pod i prozor bili su

besprijekorno blistavi, madraci su se zraĉili svakoga tjedna, sve olovke stajale su u

odgovarajućim stalcima, ĉak su se i zastori prali svakog mjeseca. Moj cimer bio je

bolesno uredan. Nitko u paviljonu nije mi vjerovao kad sam im rekao za zastore. Nisu

znali da se zastori uopće mogu prati. Mislili su da su oni neki

polutrajan sastavni dio prozora. — S tim ĉovjekom nešto nije u redu — govorili bi,

nazivajući ga nacistom ili smeĊekošuljašem.

Mi ĉak nismo imali ni golišave postere. Ne, mi smo imali fotografiju nekog kanala u

Amsterdamu. Ja sam bio objesio jednu golišavu sliku, ali moj cimer ju je skinuo. —

Slušaj, Vatanabe — rekao mi je — ja, ja ti nisam baš za te stvari — i na zidu je osvanula

slika kanala. Golišavica mi nije bila nešto posebno prirasla srcu, pa se nisam bunio.

— Koji vam je to vrag? — To je bila sveopća reakcija na Amsterdam kad bi netko od

deĉki došao u moju sobu.

— Ma SmeĊekošuljaš ti na to drka — rekao bih. Ja sam to govorio kao šalu, ali svi su me ozbiljno shvatili - i to toliko ozbiljno da sam na

kraju i sam u to poĉeo vjerovati.

Svi su me saţalijevali što imam SmeĊekošuljaša za cimera, ali mene to i nije toliko

diralo. Nije me gnjavio dok god sam odrţavao ĉistoću u svom dijelu sobe, a takav cimer

zapravo mi je i olakšao ţivot, u mnogo pogleda. Sam je sve ĉistio, vodio brigu da se

madraci sunĉaju i provjetravaju, bacao smeće. Katkad bi me omi-risao i posavjetovao da

se okupam ako ja za to nekoliko dana ne bih našao vremena. Ĉak mi je znao reći kako je

vrijeme da odem na šišanje ili potkrešem dlake u nosu. Smetalo mi je jedino što bi poĉeo

špricati tone insekticida ako bi u sobu ušla jedna jedina muha, jer sam se ja onda morao

sklanjati u susjednu kenjaru.

SmeĊekošuljaš je studirao zemljopis na drţavnom fakultetu.

Kad smo se upoznali, rekao mi je — Ja studiram z-z-zemljo-vide.

— Voliš zemljovide? — pitao sam.

— Aha. Kada diplomiram, radit ću u Geodetskom uredu i izraĊivati z-z-zemljovide. Bio

sam pod dojmom raznolikosti snova i ciljeva koje je nudio ţivot. Bio je to jedan od prvih

dojmova koji su me obuzeli kada sam stigao u Tokio. Sinulo mi je da društvo zbilja treba

nekoliko ljudi - ne mnogo - koje zanima, koje ĉak oduševljava izrada zemljovida. Ali

ĉudno je, ipak, bilo to što netko tko ţeli raditi

za vladin Geodetski ured zamuca svaki put kad izgovori rijeĉ "zemljovid".

SmeĊekošuljaš ĉesto uopće nije mucao, osim kad bi izgovarao rijeĉ "zemljovid", a tu

nikad ne bi promašio.

— Š-što ti studiraš? — pitao me.

— Dramsku umjetnost — rekao sam.

— Reţirate predstave?

— Ma ne, samo ĉitamo scenarije i pišemo referate. Raĉine, Io-nesco, Shakespeare, te

fore.

Rekao je da je za Shakespearea ĉuo, ali za ove druge nije. Ni ja nisam o njima znao

bogzna što, samo sam im vidio imena u materijalima za predavanja.

— Voliš dramu? — pitao je.

— Pa i ne nešto posebno.

To ga je zbunilo, a kad bi se zbunio, mucanje bi mu se pogoršalo. Bilo mi je ţao što mu

to ĉinim.

— Mogao sam izabrati i druge stvari — rekao sam. — Etnologiju, azijsku povijest. Ali

sluĉajno sam izabrao dramu, i to je to

— a to baš i nije bilo posebno uvjerljivo objašnjenje.

— Ne razumijem — rekao je, a na licu mu se vidjelo da zbilja ne razumije. — Ja volim

z-z-zemljovide, pa sam odluĉio doći u Tokio i rekao sam roditeljima da mi p-pošalju

novac pa da mogu studirati z-z-zemljovide. Ali ti si drukĉiji, je li?

Njegova logika imala je više smisla od moje. Nisam se više trudio išta mu objašnjavati.

Onda smo izvlaĉili ţdrijeb (šibice) za krevete. On je dobio kat.

Onako visok, kratko podšišane kose i visokih jagodica, uvijek je nosio istu odjevnu

kombinaciju: bijelu košulju, crne hlaĉe, crne cipele, mornarsko modri dţemper. Kad bi

išao na fakultet, dopunio bi to još jaknom od uniforme i crnom aktovkom: tipiĉan

desniĉarski student. Zato su ga i zvali SmeĊekošuljaš. Ali njega politika zapravo uopće

nije zanimala. Odoru je nosio jer mu se nije dalo birati odjeću. Njega su zanimale

promjene na morskoj obali ili završetak novog ţeljezniĉkog tunela. Drugo ništa. Kad

bi poĉeo o nekoj takvoj temi, mogao je govoriti satima, dok mu sugovornik ne bi

pobjegao ili zaspao.

Svako jutro u šest budili bi ga zvuĉi "Nek' vlast našeg gospodara". Sto je znaĉilo da taj

pompozni ritual dizanja zastave nije bio posve beskoristan. Odjenuo bi se i otišao u

kupaonicu da se umije i opere zube - a to je trajalo cijelu vjeĉnost. Katkad sam imao

dojam da vadi i pere zub po zub. Kad bi se vratio u sobu, izgladio bi nabore na ruĉniku i

rasprostro ga na radijator da se osuši, a onda bi vratio ĉetkicu i sapun na policu. Na kraju

svega obavio bi jutarnju tjelovjeţbu uz radio, zajedno s ostatkom nacije.

Ja sam imao naviku ĉitati do kasno u noć i spavati do osam, pa ne bih došao k sebi ni kad

bi se on poĉeo motati po sobi i vjeţbati - sve do onoga dijela kad bi poĉeo s poskocima.

Poskoke je shvaćao ozbiljno, i svaki put kad bi udario u pod krevet bi se zatresao. Trpio

sam to tri dana jer nam je reĉeno da zajedniĉki ţivot zahtijeva i stanovitu spremnost na

odstupanje od svojih navika, ali ĉetvrto jutro više nisam mogao izdrţati.

— Hej, moţeš ti to negdje na krovu ili na nekom drugom mjestu? — rekao sam. — Ne

daš mi da spavam.

— Ali već je pola sedam! — rekao bi, razjapljenih usta.

— Da, znam da je pola sedam. Ja u to doba još spavam. Ne znam kako da ti objasnim, ali

kod mene je tako.

— Svejedno, na krov ne mogu. Ţalili bi se oni s trećeg kata. Ovdje je ispod nas

skladište.

— Onda idi u dvorište. Na travnjak.

— Ne mogu ni to. Nemam tranzistor. Moram ga ukopĉati. A radio gimnastika se ne

moţe vjeţbati bez glazbe.

Da, zbilja je imao neko staro smeće od radija bez baterija. Ja sam imao portabl tranzistor,

ali samo FM, za glazbu.

— Dobro, idemo onda naći kompromis — rekao sam. — Radi gimnastiku, ali izbaci

poskoke. Buĉno je ko sam vrag. Moţe?

— P-poskoke? Sto je to?

— Poskoci su poskoci. Kad skaĉeš gore-dolje.

— Ali toga nema.

Sad me već poĉela boljeti glava. Došlo mi je da odustanem, ali htio sam istjerati svoje.

Ustao sam iz kreveta i poĉeo skakati gore-dolje i pjevati uvodnu melodiju emisije za

jutarnju tjelovjeţbu radija. — Na ovo sam mislio — kazao sam.

— Aha, to. Pa da, imaš pravo. Nisam ni primijetio.

— Eto, vidiš sad? — rekao sam, sjedajući na rub kreveta. — To izbaci. Ostalo ću

izdrţati. Prestani skakati i pusti me da spavam.

— Ali to nije moguće — rekao je on kao da iznosi neku ĉinjenicu. — Ništa ne mogu

preskoĉiti. Već deset godina svaki dan radim isto, i kad poĉnem, nesvjesno izvedem

cijelu kombinaciju. Da nešto ispustim, ne bih mogao nastaviti.

Tu više nisam imao što reći. Što sam mogao reći? Najbrţi naĉin da to zaustavim bio je da

ĉekam dok ne ode iz sobe, pa da onda bacim njegov vraţji radio kroz vraţji prozor, ali

znao sam da bi onda nastala gadna dreka. SmeĊekošuljaš je sve svoje stvari ĉuvao kao oĉi

u glavi. Kad me je vidio kako sjedim na krevetu ne znajući što da kaţem, pokušao me

utješiti.

— Slušaj, Vatanabe, a zašto fino ne bi ustao i vjeţbao sa mnom? — I otišao je na

doruĉak.

Naoko se kikotala kad sam joj priĉao o SmeĊekošuljašu i njegovoj radio gimnastici.

Nisam to ĉinio s namjerom da je razveselim, ali na kraju sam se i sam poĉeo smijati. Iako

je njezin smiješak uĉas nestao, bilo mi je drago što se prvi put poslije dugo vremena

nasmijala.

Izašli smo iz vlaka u Jotsuji i sad smo hodali šetalištem uz postaju. Bila je nedjelja

popodne, sredina svibnja. Kratkotrajni pljuskovi koji su padali i prestajali cijelo jutro

rašĉistili su se do podneva, a juţina je otpuhala niske oblake. Blistavo zeleno lišće

trešanja treperilo je na povjetarcu, rasipajući sunĉane zrake na sve strane. Bio je to jedan

od prvih ljetnih dana. Prolaznici su nosili dţempere i jakne preko ramena ili u rukama.

Na toplom suncu nedjeljnog popodneva svi su djelovali sretno. Mladići koji su igrali tenis na

terenima s druge strane šetališta svukli su se u kratke hlaĉice. Ljetna svjetlost kao da nije

doprla samo do dvije redovnice u zimskim habitima koje su sjedile i razgovarale na klupi,

ali obje su izgledale zadovoljno dok su veselo ĉavrljale na

suncu.

Petnaest minuta šetnje i ja sam se dovoljno oznojio da skinem debelu pamuĉnu košulju i

ostanem u majici kratkih rukava. Naoko je do lakata zavrnula rukave svoje svijetlosive

majice. Imala je lijepu izblijedjelu boju, kao da je već mnogo puta oprana. Imao sam

dojam da sam je davno vidio u toj majici. To je bio samo moj osjećaj, ne jasno sjećanje.

Tada još nisam imao toliko sjećanja o Naoko.

— Kako ti se sviĊa ţivot u zajednici? — pitala je. — Je li zabavno ţivjeti s mnogo

drugih ljudi?

— Ne znam, tek sam mjesec dana ondje. Nije strašno, izdrţavam nekako.

Zastala je kod ĉesme i srknula malo vode, te obrisala usta bijelim rupĉićem koji je

izvadila iz dţepa na hlaĉama. Onda se sagnula i pomno iznova svezala vezice na

cipelama.

— Misliš da bih i ja to mogla?

— Sto? Ţivjeti u studentskom domu?

— M-hm.

— Pa, to je valjda pitanje stava. Ĉovjek bi se mogao ţivcirati oko mnogo stvari - zbog

pravila, zbog idiota koji misle da su face, cimera koji u pola sedam ujutro radi

gimnastiku. Ali sliĉno je kamo god da odeš, snaĊeš se.

— Pa valjda — rekla je ona i kimnula. Ĉinilo mi se da nešto premeće po glavi. Onda me

pogledala ravno u oĉi, kao da prouĉava neki neobiĉan predmet. Tada sam vidio da su joj

oĉi tako duboke i bistre da mi je srce poĉelo snaţno lupati. Shvatio sam da nikad dotad

nisam imao priliku ovako joj gledati u oĉi. Bilo je to prvi put da smo zajedno izašli u

šetnju ili dugo razgovarali.

— Razmišljaš da odeš u studentski dom? — pitao sam.

— A-a — rekla je. — Samo me zanimalo kako je ţivjeti s drugima. I... — Kao da se

trudila - a nije uspijevala - naći toĉnu rijeĉ ili izraz. A onda je uzdahnula i spustila

pogled. — Ma ne znam. Nema veze.

To je bio kraj razgovora. Ona je nastavila hodati prema istoku, a ja sam je u korak pratio.

Već gotovo godinu dana nisam vidio Naoko, i za to vrijeme toliko je smršavjela da mi je

izgledala kao druga osoba. Bucmasti obrazi po kojima je bila prepoznatljiva sad su

nestali, a vrat joj je postao tanan i vitak. No nije postala košĉata ili nezdrava izgleda: u

naĉinu na koji je smršavjela bilo je neĉega prirodnog i nepomućenog, kao da se skrivala u

nekom dugom, uskom prostoru sve dok i sama nije postala duga i uska. I mnogo ljepša

nego što sam je pamtio. Htio sam joj to reći, ali nisam znao kako da se lijepo izrazim.

Nismo dogovorili sastanak, naletjeli smo jedno na drugo na prigradskoj liniji Ĉuo. Ona je

odluĉila sama otići u kino, a ja sam bio krenuo obići knjiţare u Kandi - ništa hitno u oba

sluĉaja. Predloţila je da siĊemo s vlaka, a sluĉajno smo sišli baš u Jotsuji, gdje postoji

ugodno šetalište obraslo zelenilom kraj starog šanca uz dvorac. Sad kad smo ostali sami

nismo imali o ĉemu previše razgovarati, i nije mi baš bilo jasno zašto je Naoko predloţila

da siĊemo s vlaka. Nikad i nismo imali jedno drugome mnogošto reći.

Naoko je poĉela hodati ĉim smo stupili na ulicu, a ja sam ţurno hodao za njom, nekoliko

koraka iza. Mogao sam je stići, ali nešto me spreĉavalo. Hodao sam oĉiju uperenih u

njezina ramena i njenu ravnu crnu kosu. Nosila je veliku smeĊu kopĉu za kosu, i kad je

okrenula glavu naĉas sam ugledao jedno malo, bijelo uho. Tu i tamo bi se osvrnula da

nešto kaţe. Katkad bi to bila opaska na koju sam mogao odgovoriti, a katkad opet nešto

na što nisam imao pojma kako bih reagirao. A neki put jednostavno ne bih ĉuo što je

rekla. No njoj kao da i nije bilo stalo. Kad bi izrekla to što je htjela reći, opet bi se

okrenula prema naprijed i

nastavila hodati. No, i tako mi je svejedno, rekao sam sebi, lijep je dan za šetnju.

Ali za Naoko to nije bila tek šetnja, sudeći prema njezinu hodu. Kod Iidabašija je

skrenula desno, izbila kraj šanca, prešla kriţanje kod Dţinboĉa, popela se na brdo kod

Oĉanomizua i izbila na Hongo. Dalje je slijedila tramvajsku prugu do Komagomea. Bila

je to naporna ruta. Dok smo stigli do Komagomea, Sunce je već zapadalo i dan se

pretvorio u blagu proljetnu veĉer.

— Gdje smo? — pitala je Naoko, kao da prvi put opaţa svijet oko nas.

— U Komagomeu — rekao sam. — Nisi primijetila? Napravili smo veliki krug.

— Zašto smo ovamo došli?

— Ti si nas dovela. Ja sam samo išao za tobom.

Otišli smo u zalogajnicu kraj postaje na porciju rezanaca. Bio sam ţedan, pa sam sam

popio cijelo pivo. Nijedno od nas nije progovorilo ni rijeĉi otkako smo naruĉili pa sve

dok nismo pojeli. Iscrpla me šetnja, a ona je sjedila s rukama na stolu i opet o neĉemu

mozgala. Toga toplog nedjeljnog dana sva su izletišta bila prepuna, govorili su na TV

vijestima. A mi smo prohodali od Jotsuje do Komagomea, rekao sam u sebi.

— Pa, ti zbilja imaš kondicije — rekao sam kad sam pojeo rezance.

— Iznenadio si se? -Aha.

— U školi sam bila dugoprugašica, tako da znaš. Trĉala sam na 10.000 metara. A tata

me nedjeljom vodio na planinarenje otkako znam za sebe. Znaš našu kuću - odmah do

planine. Uvijek sam imala jake noge.

— Ne vidi se.

— Znam — odgovorila je. — Svi misle da sam neka njeţna curica. Ali knjiga se ne sudi

po koricama. — Našto se kratko nasmiješila.

— A to vrijedi i za mene — rekao sam. — Mrtav sam.

— Ooo, oprosti, cijeli dan te vuĉem naokolo.

— Ali drago mi je što smo porazgovarali. Nikad prije nismo, nasamo — rekao sam,

pokušavajući se prisjetiti o ĉemu smo zapravo razgovarali.

Ona je nešto petljala s pepeljarom na stolu.

— Nego, ne znam... — poĉela je — bi li imao što protiv.. .hoću reći, ako ti to nije

gnjavaţa... Misliš da bismo se mogli opet vidjeti? Znam da te nemam nikakvo pravo to

pitati.

— Pravo? Kako to misliš?

Zarumenjela se. Moţda sam malo prenaglo reagirao na njezinu molbu.

— Ne znam... Ne mogu to objasniti — rekla je, navlaĉeći rukave majice preko lakata i

opet dolje. Meke dlaĉice na njezinim podlakticama zlatasto su se sjajile pod svjetlima

zalogajnice.

— Nisam htjela reći "pravo". Nisam znala kako da se izrazim. Nalakćena na stol,

netremice je gledala u kalendar na zidu,

kao da se nada kako će ondje pronaći pravi izraz. Nije ga bilo, pa je uzdahnula, sklopila

oĉi i poĉela se poigravati kopĉom.

— Nema veze — rekao sam. — Mislim da znam što ţeliš reći. Ni ja ne znam kako bih

to rekao.

— Nikad se ne mogu toĉno izraziti — nastavila je Naoko. — I to već neko vrijeme.

Nešto ţelim reći, ali dolaze mi samo pogrešne rijeĉi - pogrešne ili toĉno suprotne od

onoga što mislim. Onda se pokušam ispraviti, ali samo sve pogoršam. Sasvim izgubim

vezu s onim što sam na poĉetku htjela reći. Kao da sam podijeljena na-dvoje i sama se sa

sobom igram lovice. Jedna polovica lovi drugu oko velikog debelog stupa. Ona druga

"ja" ima prave rijeĉi, ali ova

"ja" ne moţe je uhvatiti. — Podigla je glavu i pogledala me u oĉi.

— Razumiješ o ĉemu govorim?

— Svima je do neke mjere tako — rekao sam. — Svi se pokušavaju izraziti i smeta im

kad ne mogu.

Naoko kao da je razoĉarao moj odgovor. — Ne, ni to nisam htjela reći — rekla je ne

objašnjavajući dalje.

— No, rado ću se opet naći s tobom — rekao sam. — Nedjeljom sam uvijek slobodan, a

šetnja će mi goditi.

Ukrcali smo se na liniju Jamanote, a Naoko je u Sindţukuu presjela na liniju Ĉuo. Ţivjela

je u stanĉiću daleko u zapadnom predgraĊu Kokubundţi.

— Kaţi mi — kazala je kad smo se rastajali. — Je li se moj naĉin govora promijenio?

— Mislim da jest — rekao sam — ali nisam toĉno siguran kako. Da ti pravo kaţem,

znam da smo se onda ĉesto viĊali, ali ne sjećam se da smo mnogo razgovarali.

— To je istina — rekla je. — No, uglavnom, mogu li te nazvati u subotu?

— Samo nazovi. Ĉekat ću tvoj poziv.

Prvi put sam upoznao Naoko u šestom razredu. I ona je išla u šesti razred mondene

djevojaĉke škole koju je vodila neka kršćanska misija. Ta škola bila je tako fina da su

onoga tko je previše uĉio smatrali prostakom. Naoko je bila djevojka moga najboljeg (i

jedinog) prijatelja Kizukija. Druţili su se gotovo od roĊenja, jer su im kuće bile udaljene

jedva dvjesto metara.

Kao što je sluĉaj s većinom parova koji su zajedno od djetinjstva, i njihov je odnos bio

opušten i otvoren, i rijetko su imali potrebu biti nasamo. Stalno su jedno drugome odlazili

u posjet, ruĉali ili igrali ma-dţong sa svojim obiteljima. Nebrojeno puta izlazio sam s

njima na dvostruki spoj. Naoko bi povela neku prijateljicu za mene, pa bismo nas ĉetvero

otišli do zoološkog vrta, na bazen ili u kino. Uvijek je dovodila lijepe djevojke, ali malo

odviše fine za moj ukus. Bolje sam se slagao s nešto grubljim djevojkama iz moje

drţavne škole, s kojima se moglo lakše razgovarati. Nikad nisam znao što se dogaĊa u

glavama lijepih djevojaka koje je Naoko dovodila, a vjerojatno ni one mene nisu

razumjele.

Nakon nekog vremena Kizuki je odustao od traţenja cura za mene, pa smo umjesto toga

poĉeli izlaziti nas troje, Kizuki, Na-

oko i ja: ĉudno, ali takva nam je kombinacija bila najugodnija. UvoĊenje ĉetvrte osobe u

takvo naše društvo uvijek bi unijelo neku nelagodu. Bili smo nalik na televizijski talk

show, u kojemu sam ja bio gost, Kizuki svestrani domaćin, a Naoko njegova pomoćnica.

Tu je središnju ulogu dobro obavljao. Istina, imao je neku sarkastiĉnu stranu koja se

ljudima ĉesto ĉinila bahatom, ali zapravo je bio obzirna i nepristrana osoba. Ravnomjerno

bi rasporeĊivao svoje komentare i šale na Naoko i mene, pazeći da se ni ona ni ja ne

osjetimo zapostavljenima. Ako bi jedno od nas predugo šutjelo, usmjerio bi razgovor u

tom pravcu i naveo tu osobu da progovori. Vjerojatno je djelovalo teţe nego što je doista

bilo: on je znao kako treba nadzirati i prilagoĊavati atmosferu oko sebe u svakom

trenutku. Usto je imao rijedak dar da u neĉijim poglavito nezanimljivim komentarima

pronaĊe zanimljive dijelove, tako da ste se razgovarajući s njim osjećali kao iznimno

zanimljiva osoba s iznimno zanimljivim ţivotom.

No unatoĉ tome on nije bio nimalo društven. Ja sam mu u školi bio jedini pravi prijatelj.

Nikad nisam shvaćao zašto se tako bistar i sposoban govornik ne posveti širem svijetu

oko sebe, nego se zadovoljava time da se koncentrira samo na našu malu trojku. A nisam

shvaćao ni zašto je za prijatelja odabrao baš mene. Ja sam bio obiĉan djeĉak koji voli

ĉitati knjige i slušati glazbu, i nisam se isticao ni na koji naĉin koji bi nekoga kao Kizuki

naveo da obrati pozornost na mene. No ipak smo se od samog poĉetka sloţili. Otac mu je

bio zubar, poznat po svojoj struĉnosti i visokim cijenama.

— Hoćeš da u nedjelju izaĊemo u ĉetvero? — pitao me tek što smo se upoznali. —

Moja cura ide u djevojaĉku školu, povest će neku zgodnu curu za tebe.

— Moţe — rekao sam, i tako sam upoznao Naoko.

Nas troje provodili smo mnogo vremena zajedno, ali kad god bi Kizuki izišao iz sobe,

Naoko i ja zapeli smo u razgovoru. Nikad nismo znali o ĉemu razgovarati. Doista, nismo

imali nijednu zajedniĉku temu. Umjesto da razgovaramo, pili bismo vodu ili

petljali po neĉemu na stolu i ĉekali da se Kizuki vrati i opet zapoĉne razgovor. Naoko

nije bila osobito priĉljiva, a meni je bolje išlo slušanje nego govorenje, pa mi je bilo

neugodno biti nasamo s njom. Ne da smo bili nespojivih karaktera: jednostavno nismo

imali o ĉemu razgovarati.

Naoko i ja vidjeli smo se samo jednom nakon Kizukijeva sprovoda. Dva tjedna nakon

toga dogaĊaja našli smo se u kavani da se dogovorimo oko neke sitnice, a kad smo to

obavili, više nismo znali što reći. Ja sam pokušao zapodjenuti razgovor o nekoliko

razliĉitih tema, ali nijedna nas nikamo nije odvela. A kad bi Naoko i progovorila, u

njezinu glasu ĉula se neka oštrina. Kao da se srdila na mene, ali nisam imao pojma zašto.

Poslije se više nismo vidjeli, sve dok se toga dana jednu godinu kasnije nismo sluĉajno

sreli na liniji Ĉuo u Tokiju.

Naoko se moţda srdila na mene jer sam ja, a ne ona, posljednji vidio Kizukija. To moţda

nije najbolja formulacija, ali ja sam manje-više shvaćao kako joj je. Da sam mogao,

zamijenio bih se s njom, ali naposljetku, što je bilo, bilo je, i ja tu ništa nisam mogao.

Bilo je to jednog lijepog svibanjskog popodneva. Nakon ruĉka Kizuki je predloţio da

odemo s nastave na biljar ili nešto sliĉno. Popodnevni sati nisu me posebno zanimali, pa

smo zajedno otišli iz škole, laganim korakom spustili se nizbrdo do dvorane za biljar u

luci, i odigrali ĉetiri partije. Kad sam dobio prvu, opuštenu partiju, uozbiljio se i zaredao

pobjede u iduće tri. To je prema našem obiĉaju znaĉilo da ja plaćam. Kizuki se tijekom

igre nijednom nije našalio, što je bilo vrlo ĉudno. Poslije smo pušili.

— Ĉemu takva ozbiljnost? — pitao sam.

— Danas nisam htio izgubiti — rekao je Kizuki sa zadovoljnim osmijehom.

Te je noći preminuo u svojoj garaţi. Sproveo je gumeno crijevo s auspuha svoje Honde

N-36o? do prozora, ljepljivom trakom zatvorio rupu u prozoru, i turirao motor. Nemam

pojma koliko je

trajalo dok nije umro. Roditelji su mu bili otišli u posjet nekom bolesnom roĊaku, i kad

su otvorili garaţu da utjeraju auto, već je bio mrtav. Radio je svirao, a ispod brisaĉa je

bio zataknut raĉun za benzin.

Kizuki nije ostavio nikakvu poruku, i nitko nije mogao zamisliti što ga je nagnalo da

poĉini samoubojstvo. Kako sam ga ja posljednji vidio, policija me pozvala da dam iskaz.

Rekao sam detektivu da Kizuki nije niĉim nagovijestio što kani uĉiniti, da je bio potpuno

isti kao i uvijek. Policajac je oĉito stvorio dosta loše mišljenje o Kizukiju i meni, kao da

je savršeno normalno da osoba koja markira iz škole i igra biljar poĉini samoubojstvo.

Sve je okonĉano ĉlanĉićem u novinama. Kizukijevi roditelji prodali su njegov crveni N-

360. Neko je vrijeme na njegovoj klupi u školi stajao jedan bijeli cvijet.

Tijekom onih deset mjeseci koji su protekli izmeĊu Kizukijeve smrti i mojih ispita nisam

se mogao snaći u svijetu oko sebe. Poĉeo sam spavati s jednom od djevojaka iz škole, ali

to nije potrajalo ni šest mjeseci. Ništa na njoj nije me dublje zaintrigiralo. Prijavio sam se

na privatni fakultet u Tokiju, i to takav s prijamnim ispitom za koji nisam morao mnogo

uĉiti, i poloţio sam ga bez ikakva ushićenja. Djevojka me zamolila da ne idem u Tokio.

— To je 800 kilometara odavde! — preklinjala me - ali morao sam se po svaku cijenu

maknuti iz Kobea. Htio sam poĉeti novi ţivot negdje gdje nisam poznavao nikoga ţivog.

— Sad kad si spavao sa mnom više ti ništa ne znaĉim — rekla je, plaĉući.

— Nije tako — uvjeravao sam je. — Samo se moram maknuti iz ovoga grada. — Ali

ona me nije bila spremna shvatiti. Pa smo se rastali. Razmišljajući o svemu onome zbog

ĉega je bila toliko bolja od drugih djevojaka, sjedio sam u superbrzom vlaku4 za Tokio i

strašno se grizao zbog onoga što sam uĉinio, ali više to nisam mogao popraviti. Pokušat

ću je zaboraviti.

Kad sam zapoĉeo novi ţivot u studentskom domu, na meni je bilo da uĉinim samo jedno:

da prestanem sve shvaćati tako

ozbiljno; da postavim dovoljnu distancu izmeĊu sebe i svega drugoga. Da zaboravim na

biljarske stolove od zelene ĉohe, na crvene N-360 i bijele cvjetove na školskim klupama;

na dim koji se diţe iz visokih dimnjaka krematorija, i na glomazne pritiskivaĉe za papir u

policijskim sobama za obavijesne razgovore. Isprva se ĉinilo da funkcionira. Uporno sam

se trudio zaboraviti, ali u meni je ostao nekakav neodreĊeni zraĉni uzao. Kako je vrijeme

prolazilo, ĉvor je poĉeo poprimati jasne i jednostavne obrise, obrise koje mogu iskazati

rijeĉima, ovako:

Smrt postoji, ne kao suprotnost ţivotu, nego kao njegov sastavni dio.

To je klišej izreĉen rijeĉima, ali u to doba nisam ih ćutio kao rijeĉi, nego kao taj zraĉni

uzao u svojoj nutrini. Smrt postoji - u pritiskivaĉu za papir, u ĉetiri crvene i bijele kugle

na biljarskom stolu - i mi ţivimo i udišemo je u pluća kao finu prašinu.

Do tog vremena smrt sam shvaćao kao nešto u potpunosti odvojeno i neovisno o ţivotu.

Ruka smrti kad-tad će nas uzeti, osjećao sam, ali do dana kad posegne za nama ostavit će

nas na miru. To mi se ĉinilo kao jednostavna, logiĉna istina. Ţivot je tu, smrt negdje

ondje. Ja sam ovdje, ne negdje ondje.

No te veĉeri kad je Kizuki umro, izgubio sam sposobnost da smrt (i ţivot) promatram u

tako jednostavnim okvirima. Smrt nije nešto suprotno ţivotu. Ona je već tu, unutar moga

bića, uvijek je bila tu, i nikakva mi borba neće dopustiti da to zaboravim. Kad je te

svibanjske veĉeri k sebi uzela sedamnaestogodišnjeg Kizukija, uzela je i mene.

Proţivio sam iduće ljeto, u osamnaestoj, s tim ĉvorom zraka u prsima, ali sve sam se

vrijeme borio da ne postanem ozbiljan. Postati ozbiljan nije isto što i pribliţiti se istini,

ćutio sam, makar maglovito. No smrt je bila ĉinjenica, ozbiljna ĉinjenica, kako god je

ĉovjek shvatio. Zarobljen unutar tog protuslovlja koje me gušilo, vrtio sam se u krugu bez

izlaza. Bili su to ĉudni dani, sad kad ih se prisjetim. Usred ţivota sve se vrtjelo oko smrti.

3

Iduće subote nazvala me Naoko,

i te nedjelje otišli smo na spoj. To bi se vjerojatno moglo nazvati spojem. Bolje rijeĉi se

ne mogu sjetiti.

Kao i prošli put, šetali smo ulicama. Sjeli smo na kavu, još malo šetali, naveĉer otišli na

veĉeru, te se oprostili. Opet je govorila u intervalima, ali to kao da joj nije smetalo, a ja se

nisam posebno trudio odrţati razgovor. Razgovarali smo o svemu što nam je palo na um -

o svojim dnevnim obvezama, svojim fakultetima; svi ti mali fragmenti nisu vodili

nikamo. Prošlost uopće nismo spominjali. Uglavnom smo hodali - i hodali, i hodali.

Srećom, Tokio je tako velik grad da ga nikad nismo mogli cijeloga prehodati.

Tako smo nastavili hodati gotovo svaki vikend. Ona bi vodila, a ja bih išao tik iza nje.

Naoko je imala raznorazne kopĉe za kosu i uvijek ih je nosila tako da bi joj desno uho

bilo otkriveno. Tako je se najjasnije sjećam, s leĊa. Kad god bi joj zbog neĉega bilo

neugodno, prevrtala bi kopĉu po prstima. I vjeĉito je tapkala rupĉićem po ustima. To bi

ĉinila kad god bi nešto htjela reći. Sto sam više promatrao te njezine navike, više mi se

poĉinjala sviĊati.

Naoko je pohaĊala djevojaĉki fakultet na ruralnom zapadnom rubu Tokija, zgodnu

malenu ustanovu poznatu po nastavi engleskoga. U blizini se nalazio uski kanal za

navodnjavanje s ĉistom,

bistrom vodom, te bismo Naoko i ja ĉesto šetali uz njegovu obalu. Katkad bi me pozvala

u svoj stan i nešto skuhala. Kao da je nikad nije zabrinulo što smo nas dvoje tako bliski.

Soba je bila malena i uredna, i toliko lišena bilo kakvih ukrasnih drangulija da su samo

ĉarape koje su se sušile u kutu kraj prozora davale naslutiti ,da tu ţivi ţenska osoba.

Vodila je štur, jednostavan ţivot, gotovo bez ijednog prijatelja. Nitko od njezinih kolega

iz škole ne bi je mogao zamisliti ovakvu. Tada se odijevala veoma pomno i bila okruţena

gomilom prijatelja. Kad sam vidio njezinu sobu, shvatio sam da je i ona, baš kao i ja,

ţeljela otići nekamo na studij i poĉeti novi ţivot daleko od svih koje poznaje.

— Znaš zašto sam izabrala ovaj fakultet? — rekla je s osmijehom. — Jer nitko doma nije

išao ovamo. Od svih nas se oĉekivalo da odemo na neko elitnije mjesto. Kuţiš?

Moj odnos s Naoko, meĊutim, nije tapkao u mjestu. Malo pomalo navikavala se na mene,

a i ja na nju. Kad su završili ljetni praznici i poĉeo novi semestar, Naoko je poĉela hodati

kraj mene, kao da je to najnormalnija stvar na svijetu. Sad me smatrala prijateljem,

zakljuĉio sam, a hodati uz tako lijepu djevojku nije mi bilo nimalo teško. I dalje smo

hodali po cijelom Tokiju onako krivudajući, penjali se uz brda, prelazili rijeke i

ţeljezniĉke traĉnice, šetali i šetali bez ikakva cilja. Stremili smo ravno naprijed, kao da je

naša šetnja vjerski obred koji će zacijeliti naše ranjene duše. Ako bi padala kiša, uzeli

bismo kišobrane, ali šetali bismo bez obzira na sve.

A onda je došla jesen, i tlo studentskog doma prekrilo je lišće japanskog brijesta. Miris

novoga godišnjeg doba stigao je kad sam obukao prvi dţemper. Bio sam iznosio jedan

par cipela pa sam kupio nove, od antilopa.

Ne uspijevam se sjetiti o ĉemu smo tada razgovarali. Pretpostavljam ni o ĉemu

posebnome. I dalje uopće nismo spominjali prošlost, i rijetko smo govorili o Kizukiju.

Umjeli smo sjediti jedno nasuprot drugome uz šalicu kave u potpunoj tišini.

Naoko je voljela da joj priĉam o SmeĊekošuljašu. Jednom je

otišao na spoj s kolegicom (cura je bila sa zemljopisa, naravno), ali vratio se rano,

smrknuta lica. — Reci mi, V-V-Vatanabe, o ĉemu ti razgovaraš s c-c-curama? — Ne

sjećam se kako sam mu odgovorio, ali pitao je pogrešnoga. U srpnju je netko iz doma

skinuo SmeĊekošuljašev pejzaţ s amsterdamskim kanalom i umjesto njega objesio

fotografiju Golden Gatea. Rekao mi je da ga zanima moţe li SmeĊekošuljaš masturbirati

na Golden Gate. - Oduševio se - izvijestio sam ja poslije, što je nekoga drugog navelo da

objesi sliku gleĉera. Svaki put kad bi se u njegovoj odsutnosti slika promijenila,

SmeĊekošuljaš bi se uzrujao.

— T-t-tko to radi, koji im je vrag? — pitao je.

— I ja se pitam — rekao sam. — Ali nema veze. Sve su to lijepe slike. Trebao bi im biti

zahvalan.

— Dobro, moţda, ali ĉudno je.

Moje priĉe o SmeĊekošuljašu uvijek bi nasmijale Naoko. Nju je malo toga moglo

nasmijati, pa sam ĉesto govorio o njemu, iako se baš nisam ponosio sam sobom što ga na

taj naĉin iskorištavam. On je samo bio najmlaĊi sin u ne baš imućnoj obitelji koji je

odrastao u malo ozbiljniju osobu nego što je to za njega bilo zdravo. Izrada zemljovida

bio je jedini mali san u njegovu malom ţivotu. Tko ga zbog toga ima pravo ismijavati?

No vicevi o SmeĊekošuljašu već su postali nezaobilazno vrelo priĉa iz studentskog doma,

i više to nikako nisam mogao popraviti. Osim toga, pogled na Naokino

nasmiješeno lice već mi je postao vrlo poseban izvor zadovoljstva. Tako da sam nastavio

sve snabdijevati novim priĉama.

Naoko me jednom pitala — samo jedanput — imam li neku curu koja mi se sviĊa. Rekao

sam joj za onu koju sam ostavio u Kobeu. — Bila je draga — rekao sam — bilo mi je

lijepo s njom spavati, katkad mi nedostaje, ali ipak me nije dirnula u srce. Ne znam,

katkad mi se ĉini da u srcu imam nekakvu tvrdu košticu, pa u njega ne moţe ući baš

mnogo. Pitam se mogu li uopće nekoga stvarno voljeti.

— Jesi li ikada bio zaljubljen? — pitala je Naoko.

— Nikad — rekao sam. Više od toga nije me pitala.

Kad je prošla jesen i kad su gradom poĉeli šibati hladni vjetrovi, Naoko bi ĉesto hodala

stišćući se uz moju nadlakticu. Kroz debeli štof njezina kaputa osjećao sam kako diše.

Provukla bi ruku ispod moje, ili zabila ruku u moj dţep, ili bi se, kad je zbilja bilo hladno,

ĉvrsto privila uz moju nadlakticu, dršćući. To nije znaĉilo ništa posebno. Ja bih samo

nastavio hodati, s rukama u dţepovima. Naše cipele s gumenim potplatima jedva da su

proizvodile ikakav zvuk na ploĉniku, osim suhog pucketanja kad bismo gazili po

širokom, smeţuranom lišću platane. Kad god bih zaĉuo taj zvuk, saţalio bih se nad

Naoko. Nije ona trebala moju ruku, nego neĉiju drugu. Nije trebala moju toplinu, nego

neĉiju drugu. Gotovo da sam se osjećao krivim što sam onaj koji jesam.

Kako je zima jaĉala, prozirna bistrina Naokinih oĉiju kao da se povećavala. Bila je to

bistrina koja nije znala kamo bi pošla. Katkad bi se Naoko iz ĉista mira netremice

zagledala u mene. Ĉinilo se kao da nešto traţi, a u meni bi to pobudilo nekakav ĉudan

osjećaj usamljenosti i nemoći.

Pitao sam se pokušava li mi ona time nešto reći, nešto što ne moţe izraziti rijeĉima - nešto

starije od rijeĉi što ne zna u sebi dokuĉiti, i za što stoga nije bilo nade da će se ikad

pretoĉiti u rijeĉi. Umjesto toga petljala bi nešto oko kopĉe za kosu, rupĉićem tapkala oko

krajiĉaka usta, ili me gledala onim pogledom lišenim znaĉenja. Kad bi to ĉinila, došlo bi

mi da je ĉvrsto zagrlim, ali onda bih se pokolebao i odustao. Bojao sam se da je ne

povrijedim. I tako smo nas dvoje nastavili hodati tokijskim ulicama, a Naoko je i dalje

traţila rijeĉi u prostoru.

Deĉki u domu uvijek bi me zafrkavali kad bi me nazvala Naoko ili kad sam nedjeljom

ujutro izlazio. Pretpostavljali su, jasno, da sam našao djevojku. Nisam im mogao

objašnjavati kako zbilja stoje stvari, a za to nije ni bilo potrebe, pa sam ih pustio da misle

što god ţele. Naveĉer bih morao izdrţati salvu glupih pitanja - U kojem smo se poloţaju?

Kakva joj je? Koje je boje rublje danas imala? Odgovarao sam im ono što su htjeli ĉuti.

I tako sam iz osamnaeste prešao u devetnaestu. Svakoga dana Sunce je izlazilo i zalazilo,

zastava se dizala i spuštala. Svake nedjelje išao sam na spoj s djevojkom svoga mrtvog

prijatelja. Nisam imao pojma što ĉinim ili Što ću uĉiniti. Za seminare sam ĉitao

Claudela, Racinea i Eisensteina, ali nisu mi znaĉili gotovo ništa. Na predavanjima nisam

našao prijatelje, a u domu nisam poznavao gotovo nikoga. Drugi su u domu mislili da

ţelim postati pisac jer sam uvijek bio sam s nekom knjigom, ali ja takve ambicije nisam

imao. Nisam ţelio biti baš ništa.

Pokušao sam o tom osjećaju razgovarati s Naoko. Ona će, mislio sam, bar donekle

precizno moći shvatiti kako se osjećam. Ali nikad nisam mogao naći prave rijeĉi. Kao

da sam se zarazio njezinom bolešću nepronalaţenja rijeĉi.

Subotom naveĉer sjedio bih kraj telefona u predvorju i ĉekao da nazove Naoko. Drugi su

uglavnom bili vani, pa je predvorje bilo pusto. Zurio bih u mrvice svjetlosti što su

lebdjele u tom prostoru punom tišine, trseći se da proniknem u vlastito srce. Sto ţelim? I

što drugi ţele od mene? Ali nikad ne bih pronašao odgovore. Katkad bih pruţio ruku da

dosegnem ĉestice svjetlosti, ali prsti su mi zahvaćali u prazno.

Mnogo sam ĉitao, ali ne mnogo razliĉitih knjiga: volio sam stalno iznova išĉitavati svoje

omiljene pisce. Tada su to bili Truman Ca-pote, John Updike, F. Scott Fitzgerald,

Ravmond Chandler, ali nisam vidio da itko na mojim predavanjima ili u domu ĉita takve

pisce. Oni su voljeli autore kao što su Kazumi Takahaši, Kenza-buro Oe, Jukio Mišima5,

ili suvremene francuske romanopisce, pa je to bio još jedan razlog što ni s kim nisam

imao bogznašto razgovarati, nego sam se drţao svojih knjiga. Sklopio bih oĉi,

dotaknuo neku meni poznatu knjigu i duboko udahnuo njezin miris. To mi je bilo

dovoljno za sreću.

U osamnaestoj godini omiljena knjiga bio mi je Centaur Johna Updikea, ali nakon što sam

je nekoliko puta proĉitao, poĉela je za mene gubiti onaj nekadašnji ĉar i ustupila primat

Velikom Gats-byju. Gatsby je dugo nakon nje ostao na prvome mjestu. Skinuo bih ga s

police kad bih zapao u takvo raspoloţenje, i nasumce proĉitao neki odlomak. Nijednom

me nije razoĉarao. U cijeloj knjizi nije bilo ni jedne jedine dosadne stranice. Htio sam

svima reći kako je to divan roman, ali nitko oko mene nije ĉitao Velikog Gatsbyja, a nije

ni namjeravao. Nagovarati druge da ĉitaju F. Scotta Fitzgeralda, premda ne baš

reakcionarni ĉin, nije bilo preporuĉljivo 1968.

Kad sam napokon upoznao jedinog ĉovjeka u svome svijetu koji je proĉitao Gatsbyja, to

je bio razlog da se sprijateljimo. Zvao se Nagasava. Bio je dvije godine stariji od mene, a

kako je studirao pravo na prestiţnom Tokijskom sveuĉilištu, bio je predodreĊen da

postane jedan od voĊa nacije. Ţivjeli smo u istom paviljonu i znali se iz viĊenja, sve do

jednoga dana kad sam ja sjedio na suncu u blagovaonici i ĉitao Gatsbyja. Sjeo je kraj

mene i pitao me što ĉitam. Kad sam mu rekao, pitao me sviĊa li mi se. — Ovo mi je treći

put — rekao sam — i svaki put naĊem nešto novo što mi se sviĊa još više nego

prethodni.

— Ovaj ĉovjek kaţe da je triput proĉitao Velikog Gatsbyja — rekao je kao da govori sam

sa sobom. — Pa, Gatsbvjev prijatelj i moj je prijatelj.

I tako smo postali prijatelji. Bilo je to u listopadu.

Sto sam bolje upoznavao Nagasavu, to mi se ĉinio ĉudnijim. U ţivotu sam upoznao

mnogo ekscentrika, ali nitko nije bio takav ĉudak kao Nagasava. Gutao je knjige mnogo

pohlepnije od mene, ali imao je pravilo da nikad ne pipne knjigu autora koji nije umro

prije bar trideset godina. — Samo takvim knjigama vjerujem — rekao je.

— Nije da ne vjerujem u suvremenu knjiţevnost — dodao je — ali ne ţelim gubiti svoje

dragocjeno vrijeme na neku knjigu

koja nije prošla test vremena. Ţivot je prekratak za to.

— A kakve autore ti voliš? — pitao sam, glasom punim poštovanja prema ovome

ĉovjeku koji je bio dvije godine preda mnom.

— Balzaca, Dantea, Josepha Conrada, Dickensa — odgovorio je smjesta.

— Nisu baš moderni.

— Zato ih i ĉitam. Ako ĉitaš samo knjige koje svi ĉitaju, mislit ćeš samo ono što svi

misle. To je svijet provincijalaca i mediokriteta. Pravi ljudi trebali bi se sramiti što to

ĉine. Zar ti to nisi primijetio, Vatanabe? Ti i ja smo jedini pravi u ovom domu. Ostali

deĉki su debili.

Tome se nisam nadao. — Kako to moţeš reći?

— Jer je istina. Znam ja. Vidim. To ti je kao da imamo ţig na ĉelu. A osim toga, ĉitali

smo Velikog Gatsbyja.

Nešto sam nabrzinu preraĉunavao. — Ali Fitzgerald je umro tek prije 28 godina — rekao

sam.

— Pa što onda? Dvije godine? Fitzgerald je napredan.

Nitko drugi u domu nije znao da je Nagasava prikriveni ĉitatelj klasika, a i da su znali, ne

bi im bilo vaţno. Nagasava je bio na glasu kao pametnjaković. Bez pol muke upao je na

Tokijsko sveuĉilište, dobivao dobre ocjene, poloţit će Ispit za drţavnu sluţbu, zaposliti

se u Ministarstvu vanjskih poslova i postati diplomat. Potjecao je iz imućne obitelji. Otac

mu je imao veliku bolnicu u Nagoji, a i brat mu je diplomirao na Tokijskom, da bi se

zatim upisao na medicinu, kako bi jednoga dana naslijedio bolnicu. Nagasava je uvijek

imao mnogo novca u dţepovima, i vladao se veoma dostojanstveno. Ljudi su se prema

njemu odnosili s poštovanjem, ĉak i upravitelj doma. Kad bi od nekoga zatraţio da nešto

uĉini, ovaj bi to obavio bez pogovora. Tu se nije imalo što misliti.

Nagasava je imao stanovitu uroĊenu crtu koja je privlaĉila ljude da ga slijede. Znao je

kako povesti masu, procijeniti situaciju, dati precizne i taktiĉne upute kojima će se drugi

pokoriti. Nad glavom

mu je lebdjela aura koja je koja je otkrivala njegove moći kao anĊeoska aureola, i pri

samom pogledu na nju ĉovjeka bi obuzelo strahopoštovanje prema tom višem biću.

Stoga su svi ostali u šoku kad je Nagasava za prijatelja od povjerenja izabrao mene,

osobu bez ikakvih posebnih odlika. Zbog toga su mi ljudi koje jedva da sam poznavao

poĉeli ukazivati stanovito poštovanje, ali kao da nisu shvaćali kako sam odabran iz vrlo

jednostavnog razloga: što se Nagasavi nisam ulagivao kao svi ostali. Bez daljnjega,

zanimale su me ĉudnovate, kompleksne strane njegove naravi, ali ne i ovo drugo: njegove

dobre ocjene, aura, izgled - ništa me od toga nije impresioniralo. A to je za njega oĉito

bilo nešto novo.

Neke strane Nagasavina karaktera meĊusobno su se kosile do krajnosti. Njegova

ljubaznost katkad bi dirnula ĉak i mene, ali znao je isto tako biti zloban i okrutan. Bio je

istodobno utjelovljenje izvanredne uzvišenosti i okorjeli propalica. Umio je nadirati

naprijed, kao pravi optimistiĉni voĊa, ĉak i dok mu se srce grĉilo od oĉaja i usamljenosti.

Te sam njegove protuslovne osobine uvidio od samog poĉetka, i nikad nisam mogao

shvatiti zašto i drugima nisu bile jednako tako oĉite. On je ţivio u nekakvu vlastitom

paklu.

No ipak mislim da sam ga uvijek znao promatrati u najboljem svjetlu. Njegova najveća

vrlina bila je poštenje. Ne samo da nikad nije lagao, nego je i uvijek priznavao svoje

nedostatke. Nikad nije pokušavao sakriti stvari koje bi ga mogle osramotiti. A prema

meni je uvijek bio ljubazan i pun razumijevanja. Da nije, moj ţivot u studentskom domu

bio bi mnogo manje ugodan. No ipak mu nikad nisam otvorio srce, i u tom je smislu moj

odnos s Nagasavom bio stubokom drukĉiji od onoga s Kizukijem. Kad sam prvi put vidio

Nagasavu pijanoga kako dodijava nekoj curi, obećao sam sebi da mu se nikad, ni pod

kojim okolnostima, neću povjeriti.

Domom je kruţilo nekoliko "legendi o Nagasavi". Prema jednoj, navodno je nekom

prigodom pojeo tri puţa golaća. Druga je glasila da ima uţasno velik penis i da je spavao

s više od sto cura.

Ono o golaćima bila je istina. Sam mi je to rekao. — Tri komada, a bili su veliki, majku

im — rekao mi je. — Cijele sam ih gutnuo.

— A zašto, koji ti je bio vrag?

— Pa, to ti je bilo prve godine, kad sam tek došao u dom — rekao je. — Nastalo je neko

sranje izmeĊu brucoša i treće godine. Poĉelo je u travnju, a u rujnu je napokon eskaliralo.

Kao predstavnik prve godine otišao sam izgladiti stvari s trećom. Kakvi su to bili

desniĉarski debili. Imali su drvene kendo maĉeve, oĉito im uopće nije bilo do nekog

"izglaĊivanja". Pa sam im rekao: "Dobro, idemo ovo riješiti jednom za svagda. Meni

napravite što god hoćete, ali druge deĉke pustite na miru." A oni su rekli: "OK, sad ćeš

progutati par puţeva." "Moţe," rekao sam, "samo dajte." Kreteni su otišli van i donijeli tri

uţasno velika puţa. Pa sam ih progutao.

— I kako je bilo?

— Kako je bilo? Progutaj jednog pa ćeš vidjeti. Klizi ti niz grlo i u ţeludac... Hladan je i

ostane ti odvratan okus.. .bljak, najeţim se kad se samo sjetim. Htio sam povratiti, ali

suzdrţavao sam se. Hoću reći, da sam ih povratio, morao bih ih gutati ispoĉetka. Pa sam

ih probavio. Sva tri.

— I što je onda bilo?

— Otišao sam u svoju sobu i popio kanticu slane vode. A što sam drugo mogao?

— Da, valjda.

— Ali nakon toga nitko mi ništa nije smio reći. Ĉak ni treća godina. Ja sam jedini frajer

ovdje koji moţe progutati tri puţa golaća.

— To sigurno.

Što se tiĉe veliĉine penisa, to je bilo lako. Jednostavno sam s njim otišao na tuširanje u

domsku zajedniĉku kupaonicu. Imao je velikoga, to je istina. Ali ono o sto cura, to je

vjerojatno bilo pretjerano. — Moţda 75 — rekao je. — Ne sjećam ih se svih, ali siguran

sam da ih je najmanje 70. — Kad sam mu rekao da sam

ja spavao samo s jednom, kazao mi je — Ma to se lako moţe srediti. Idući put ideš sa

mnom. Bez pol frke ću ti naći jednu.

Nisam mu vjerovao, ali ispalo je da ima pravo. Bilo je lako. Gotovo odviše lako, i

uzbudljivo otprilike kao ishlapjelo pivo. Otišli smo u nekakav bar u Šibuji ili Šindţukuu

(on je imao svoja omiljena mjesta), našli par cura (svijet je bio pun cura u parovima),

razgovarali s njima, pili, otišli u hotel, te se poseksali. On je znao sjajno voditi razgovor.

Ne da je imao bogznašto reći, ali cure bi se zanijele dok su ga slušale, previše bi popile i

završile s njim u krevetu. Valjda im je bilo lijepo što su s nekime tko je tako pristojan,

zgodan i pametan. A najnevjerojatnije je bilo to što sam im i ja, samo zato što sam s njim,

oĉito postao jednako tako fascinantan. Nagasava bi me tjerao da razgovaram, a cure bi mi

uzvraćale istim osmjesima divljenja kakve su slale njemu. Pleo je svoje ĉini, i taj me se

njegov dar svaki put dojmio. U usporedbi s Nagasavom, Kizukijeve konverzacijske

vještine bile su igra za malu djecu. Ovo je bila sasvim druga razina darovitosti. No iako

sam pao pod Nagasavin magiĉni utjecaj, i dalje mi je nedostajao Kizuki. Poĉeo sam mu

se na nov naĉin diviti zbog njegove iskrenosti. Sve je svoje talente dijelio s Naoko i sa

mnom, dok je Nagasava svoje nezanemarive sposobnosti trošio na sve oko sebe. Ne da je

umirao od ţelje da spava s curama koje bi našao: za njega je to bila samo igra.

Ja nisam bio previše lud za tim da spavam s nepoznatim curama. Naravno, to je bio lak

naĉin da zadovoljim svoj seksualni nagon, i bilo mi je lijepo sve ono grljenje i

dodirivanje, ali mrzio sam jutro poslije. Probudio bih se, kraj mene bi spavala neka

nepoznata djevojka, soba bi zaudarala na alkohol, krevet, rasvjeta i zastori odisali su

onom posebnom napadnošću "hotela za jednu noć", a meni bi glava plivala u mamurnoj

izmaglici. Onda bi se cura probudila i poĉela okolo pipkati traţeći gaćice, i dok bi

oblaĉila ĉarape rekla bi nešto tipa: "Nadam se da si sinoć imao zaštitu. Bio mi je najgori

mogući dan u mjesecu." Onda bi sjela

pred zrcalo i poĉela mrmljati da je boli glava ili joj šminka pravi probleme i istodobno

nanosila ruţ ili lijepila laţne trepavice. Meni bi bilo draţe da s njima nisam morao

ostajati cijelu noć, ali ĉovjek ne moţe misliti na rok za izlazak do ponoći dok zavodi

ţene (što se, uostalom, protivi zakonima fizike), pa sam izlazio s propusnicom za preko

noći. To je znaĉilo da moram ostati do ujutro i vraćati se u dom pun gaĊenja prema sebi i

razoĉaran, dok mi je sunce bolo oĉi, u ustima škripao pijesak, a moja glava kao da je

pripadala nekome drugom.

Kad sam tako spavao s tri-ĉetiri cure, pitao sam Nagasavu

— Kad ovo napraviš sedamdeset puta, zar ne postane nekako besmisleno?

— To samo pokazuje da si ĉovjek na mjestu — rekao je.

— Ĉestitam. Apsolutno ništa ne dobivaš spavajući s jednom nepoznatom ţenom za

drugom. To te samo umara i tjera da se poĉneš gaditi sam sebi. Tako je i meni.

— I koga vraga onda nastavljaš s time?

— Teško je to reći. Hej, znaš ono što je Dostojevski napisao o kockanju? Tako je i ovo.

Kad si okruţen mogućnostima, jedna od najteţih stvari jest propustiti ih. Razumiješ?

— Recimo.

— Gledaj. Sunce zaĊe. Cure izaĊu piti. Lunjaju okolo i nešto traţe. Ja im to nešto mogu

dati. To je najlakša stvar na svijetu, lako ko pero. Još nisu ni skuţile, a ja sam ih već

obrlatio. To one i oĉekuju. To ja zovem mogućnostima. Ima ih posvuda oko tebe. Kako

da ih ignoriraš? Imaš nekakvu sposobnost i priliku da je upotrijebiš: moţeš li šutjeti i

pustiti da proĊe?

— Ne znam. Nikad nisam bio u takvoj situaciji — rekao sam s osmijehom. — Ne mogu

zamisliti kako je to.

— Budi sretan da je tako — rekao je Nagasava. Zenskarenje je bilo razlog što je

Nagasava unatoĉ bogatstvu

svoje obitelji ţivio u studentskom domu. Zbog brige da Nagasava neće raditi ništa drugo

bude li mu dopustio da u Tokiju ţivi sam,

otac ga je primorao da sve ĉetiri godine fakulteta ţivi u domu. Ne da je to Nagasavi

smetalo. On nije dopuštao da ga ometaju neka tamo pravila. Kad god bi mu se prohtjelo

nabavio bi propusnicu za preko noći i otišao u potragu za curama, ili prespavao u stanu

svoje djevojke. Takve propusnice nije bilo lako nabaviti, ali za njega to je bilo poput

obiĉnih propusnica - a i za mene, dokle god ih je on traţio.

Nagasava je imao stalnu curu, s kojom je hodao od svoje prve godine. Zvala se Hatsumi i

bila je njegova vršnjakinja. Nekoliko puta sam je sreo i uĉinila mi se vrlo ugodnom. Nije

bila od onih koje svojim izgledom smjesta privuku pozornost, zapravo, bila je tako

obiĉna da sam se, kad sam je upoznao, morao zapitati zašto Nagasava nije našao neku

bolju, ali tko god bi s njom progovorio, smjesta bi je zavolio. Povuĉena, inteligentna,

duhovita, njeţna, uvijek se odijevala besprijekorno ukusno. Meni se veoma sviĊala i znao

sam da kad bih ja imao djevojku kao što je Hatsumi, ne bih spavao okolo s nekakvim

lakim metama. I ja sam se njoj sviĊao, i silno se trudila da mi namjesti neku brucošicu iz

svoga kluba pa da moţemo izlaziti u ĉetvero, ali stalno sam se izvlaĉio kako ne bih

ponovio pogreške iz prošlosti. Hatsumi je išla na apsolutno najbolji ţenski fakultet u

zemlji, i ja ni pod razno ne bih znao razgovarati s nekom od tih superbogatih princeza.

Hatsumi je naslućivala da je Nagasava naveliko vara, ali nikad mu nije prigovorila. Bila

je ozbiljno zaljubljena u njega, ali nikad nije postavljala zahtjeve.

— Ne zasluţujem curu kao što je Hatsumi — jednom mi je rekao Nagasava. Morao sam

se sloţiti s njim.

Te zime pronašao sam honorarni posao u maloj prodavaonici ploĉa u Sindţukuu. Nisu

mnogo plaćali, ali posao je bio lagan -samo sam trebao tri veĉeri u tjednu paziti na lokal

- a davali su mi popust na ploĉe. Za Boţić sam kupio Naoko album Henrvja Mancinija

na kojemu je bila njezina omiljena Dear Heart. Sam

sam ga umotao i vezao jarkocrvenom vrpcom. Ona je meni darovala par vunenih

rukavica koje je sama isplela. Palci su mi bili malo prekratki, ali dobro su mi grijale ruke.

— Joj, ţao mi je — rekla je, pocrvenjevši. — Kako sam to loše napravila!

— Bez brige, dobra je veliĉina — rekao sam, ispruţivši prema njoj ruke u rukavicama.

— Pa, bar nećeš morati drţati ruke u dţepovima.

Naoko tijekom zimskih ferija nije otišla kući u Kobe. I ja sam ostao u Tokiju jer sam

radio u prodavaonici ploĉa sve do kraja godine. U Kobeu nisam imao što zanimljivo

raditi, a ni ikoga koga sam htio vidjeti. Studentska menza preko blagdana je bila

zatvorena, pa sam išao jesti u Naokin stan. Na Novu godinu jeli smo kuglice od riţe i

juhu kao i svi .

Potkraj sijeĉnja i u veljaĉi te godine štošta se dogodilo.

Krajem sijeĉnja SmeĊekošuljaš je pao u krevet s visokom temperaturom. To je znaĉilo da

toga dana moram otkazati sastanak s Naoko. Dosta sam se namuĉio dok nisam nabavio

besplatne karte za koncert. Bilo joj je silno stalo da idemo jer je orkestar svirao jednu od

njezinih omiljenih skladbi, Brahmsovu Ĉetvrtu simfoniju. Ali kako se SmeĊekošuljaš

prevrtao po krevetu kao da će svaki ĉas umrijeti u mukama, nisam ga mogao tek tako

ostaviti, a nisam uspio naći nikoga dovoljno glupoga tko će ga umjesto mene njegovati.

Kupio sam leda i privezao mu ga za ĉelo uz pomoć nekoliko slojeva plastiĉnih vrećica,

brisao mu znoj s ĉela hladnim ruĉnicima, svaki sat mu mjerio temperaturu, ĉak sam ga i

presvlaĉio. Cijeli dan vrućica nije padala, ali idućeg jutra skoĉio je iz kreveta i poĉeo

vjeţbati kao da se ništa nije dogodilo. Temperatura mu je bila potpuno normalna. Bilo je

teško povjerovati da je ljudsko biće.

— Ĉudno — rekao je SmeĊekošuljaš. — Nikad u ţivotu nisam imao temperaturu. —

Zvuĉalo je gotovo kao da mene okrivljuje.

Na to sam poludio. — Ali imao si temperaturu — navalio sam ja na njega, pokazujući

mu dvije propale karte.

— Sva sreća da su bile besplatne — rekao je. Došlo mi je da mu zgrabim radio i bacim

ga kroz prozor, ali nisam, nego sam se vratio u krevet s glavoboljom.

U veljaĉi je nekoliko puta pao snijeg.

Pred kraj mjeseca upustio sam se u glupu svaĊu s jednim s treće godine s moga kata i

udario ga. Lupio je glavom o betonski zid, ali nije se teţe ozlijedio, a Nagasava je sve

izgladio. No svejedno su me pozvali u upraviteljev ured i ukorili, nakon ĉega mi je

postajalo sve neugodnije ţivjeti u domu.

Akademska godina završila je u oţujku, ali meni je nedostajalo nekoliko studijskih

bodova. Imao sam osrednje ocjene -uglavnom trojke i dvojke, te nekoliko ĉetvorki.

Naoko je postigla potreban prosjek da se upiše u proljetni semestar druge godine. Jedan

smo ciklus godišnjih doba priveli kraju.

Oko polovice travnja Naoko je napunila dvadeset. Bila je sedam mjeseci starija od mene,

budući da je moj roĊendan u studenome. Bilo je nekako ĉudno što je napunila dvadesetu.

Osjećao sam da bi, kako za Naoko, tako i za mene, sve imalo smisla jedino kad bismo se

kretali naprijed-natrag izmeĊu osamnaeste i devetnaeste. Nakon osamnaeste došla bi

devetnaesta, a nakon devetnaeste, naravno, osamnaesta. Ali ona je napunila dvadesetu. A

u jesen ću i ja. Samo mrtvi zauvijek imaju sedamnaest.

Na njezin roĊendan padala je kiša. Nakon predavanja u blizini sam kupio tortu i

tramvajem otišao do njezina stana. — Trebali bismo proslaviti — rekao sam. Da je bilo

obratno, vjerojatno bih i ja to htio. Sigurno je teško sam provesti dvadeseti roĊendan.

Tramvaj je bio krcat i tako se ţestoko drmusao da je kad sam stigao u Naokinu sobu torta

sliĉila rimskom Koloseju, a ne torti. No kad sam uspio zataknuti dvadeset svijeća koje

sam donio, upaliti ih, navući zastore i ugasiti svjetla, imali smo sve preduvjete za

roĊendansku proslavu. Naoko je otvorila bocu vina. Pili smo, jeli tortu i s uţitkom pojeli

jednostavnu veĉeru. — Ne znam, nekako je glupo imati dvadeset — rekla je. — Je-

dnostavno nisam za to spremna. Ĉudno mi je. Kao da me netko otraga gura.

— Ja imam sedam mjeseci za pripremu — rekao sam smijući se.

— Blago tebi! Još imaš devetnaest! — rekla je Naoko s mrvicom zavisti u glasu.

Dok smo jeli ispriĉao sam joj za SmeĊekošuljašev novi dţemper. Dotad je imao samo

jedan, tamno modri pulover, tako da mu je ovaj drugi bio velik korak. Sam dţemper bio

je lijep, crveno-crni s upletenim motivom jelena, ali kad je bio na njemu, sve je ţive

nasmijavao. On nije mogao shvatiti zašto.

— Š-što je tako smiješno, Vatanabe? — pitao je, sjedeći kraj mene u blagovaonici. —

Imam nešto na ĉelu?

— Ništa — rekao sam, trudeći se ostati ozbiljan. — Ništa nije smiješno. Lijep ti je

dţemper.

— Hvala — rekao je on, sav ozaren.

Naoko se priĉa jako svidjela. — Ja ga moram vidjeti — rekla je. — Samo jednom.

— Nema šanse — rekao sam. — Nasmijala bi mu se u lice.

— Misliš?

— Dam se kladiti. Ja ga viĊam svaki dan, pa ipak ne izdrţim a da mu se tu i tamo ne

nasmijem.

Pospremili smo stol i sjeli na pod da slušamo glazbu i popijemo vino do kraja. Dok sam

ja ispijao svoju ĉašu, ona je popila dvije.

Naoko je te veĉeri bila neobiĉno razgovorljiva. Priĉala mi je o svome djetinjstvu, školi,

obitelji. Svaka epizoda bila je dugaĉka, prepriĉana u najsitnije detalje, poput minijature.

Zadivila me snaga njezina sjećanja, ali dok sam sjedio i slušao sinulo mi je da nešto nije

u redu s naĉinom na koji ona priĉa te priĉe: bilo je tu neĉega ĉudnog, ĉak nastranog.

Svaka priĉa imala je svoju unutarnju logiku, ali bile su povezane na neobiĉan naĉin.

Ĉovjek ne bi ni primijetio, a priĉa A pretvorila bi se u priĉu B, koja je bila sadrţana u

priĉi A, a onda bi iz neĉega u priĉi B uslijedila priĉa C, i tako unedogled. Isprva sam

iznosio svoje komentare, ali nakon

nekog vremena prestao sam se truditi. Stavio sam ploĉu, a kad je došla do kraja podigao

sam iglu i stavio drugu. Kad je završila i posljednja stavio sam prvu. Imala je samo šest.

Ciklus je poĉinjao sa Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band, a završavao s Waltz for

Debbie Billa Evansa. Kiša je padala uz prozor. Vrijeme je polako odmicalo. Naoko je i

dalje govorila sama sebi.

Napokon mi je sinulo što nije u redu: dok je govorila, Naoko se silno trudila da se nekih

stvari ne dotakne. Jedna od tih stvari bio je, naravno, Kizuki, ali bilo je tu više od

Kizukija. I premda je neke teme odluĉila izbjegavati, beskonaĉno se i nevjerojatno

detaljno raspriĉala o najbanalnijim, najispraznijim stvarima. Nikad je prije nisam ĉuo da

govori s takvim ţarom, pa je nisam prekidao.

No kad je sat odbio jedanaest, postao sam nervozan. Bez prestanka je priĉala više od

ĉetiri sata. Brinuo sam se da ne propustim posljednji vlak i ne doĊem iza ponoći, kad su

vrata doma već bila zakljuĉana. Kad sam dobio priliku, upao sam.

— Pa, vojska mora na spavanje — rekao sam, gledajući na sat. — Stiţe zadnji vlak.

Moje rijeĉi kao da nisu doprle do nje. Ili, ako jesu, nije ih bila u stanju shvatiti. Na djelić

sekunde zaklopila je usta, a onda nastavila s priĉom. Odustao sam od svega i smjestio se

u udobniji poloţaj, te popio vino koje je ostalo u drugoj boci. Mislio sam da je bolje ako

je pustim da sama prestane priĉati. Domska pravila i posljednji vlak nisu više bili moja

briga.

No ona nije priĉala još dugo. Nakon nekog vremena najednom je zašutjela. Iskrzani rub

posljednje rijeĉi koju je izgovorila kao da je lebdio u zraku, ondje gdje ga je otrgnula.

Nije ni završila ono što je govorila. Rijeĉi su joj jednostavno isparile. Pokušala je

nastaviti, ali nije imala što. Nešto je sad bilo nestalo, a to nešto vjerojatno sam uništio ja.

Moţda su moje rijeĉi napokon stigle do nje, nakon što ih je polako razabirala, i sad su

zatrle tu nekakvu energiju koja ju je tako dugo drţala. Lagano rastvorenih usnica, svratila

je svoje napola fokusirane oĉi na moje. Izgledala je kao

nekakav stroj koji je zvrjao sve dok netko nije izvukao utiĉnicu iz zida. Oĉi su joj bile

nekako zamućene, kao prekrivene nekom tananom, prozraĉnom opnom.

— Oprosti što te prekidam — rekao sam — ali već je kasno, pa...

Iz oka joj je kanula jedna krupna suza, skotrljala joj se niz obraz i rasprsnula se o omot

ploĉe. Jednom kad se otkinula ta prva suza, ostale su potekle nezadrţivo, bujicom. Naoko

se nagnula na pod na sve ĉetiri i, upirući se dlanovima o prostirku, poĉela plakati silinom

kao kad ĉovjek povraća. Nikad još u ţivotu nisam vidio nekoga da plaĉe s takvom

ţestinom. Pruţio sam ruku i spustio je na njezino uzdrhtalo rame. Onda sam je, gotovo

instinktivno, zagrlio. Privijena uz mene, dok joj je cijelo tijelo drhtalo, nastavila je plakati

bez glasa. Košulja mi je postala vlaţna - a onda i posve promoĉena - od njezinih suza i

vrelog daha. Uskoro je prstima poĉela prelaziti preko mojih leĊa kao da nešto traţi, neku

vaţnu stvar koja je uvijek bila ondje. Dok sam je lijevom rukom pridrţavao, desnom sam

joj milovao meku, ravnu kosu. I ĉekao sam. U tom poloţaju, ĉekao sam da Naoko

prestane plakati. Ĉekao sam i ĉekao. Ali Naokino plakanje nije prestalo.

Te sam noći spavao s Naoko. Je li to bilo ispravno? Ne mogu reći. Ĉak ni sada, gotovo

dvadeset godina poslije, nisam u to siguran. Vjerojatno nikad i neću znati. Ali tada nisam

mogao drukĉije. Bila je u stanju povišene napetosti i zbunjenosti, i jasno mi je dala do

znanja da od mene traţi olakšanje. Ugasio sam svjetlo i poĉeo joj, komad po komad, što

sam njeţnije mogao, skidati odjeću. Onda sam se i ja svukao. Bilo je dosta toplo te

kišovite travanjske veĉeri, pa smo mogli goli stajati pripijeni jedno uz drugo bez osjećaja

studeni. Istraţivali smo tijelo onoga drugog u mraku, bez rijeĉi. Ljubio sam je i drţao

njezine meke grudi u rukama. Ona je stiskala moj nabrekli ud. Njezin otvor bio je topao,

vlaţan i podatan.

No ipak, kad sam ušao u nju, Naoko se zgrĉila od boli. Je li joj

ovo prvi put, pitao sam, a ona je kimnula glavom. Sad je na mene bio red da se zbunim.

Pretpostavljao sam da je Naoko sve vrijeme spavala s Kizukijem. Ušao sam koliko sam

mogao i dugo ostao nepomiĉan, grleći Naoko. A onda, kad se naoko smirila, usudio sam

se pokrenuti, i dugo sam odgaĊao vrhunac, krećući se polaganim, njeţnim pokretima.

Njezine ruke stegnule su me na kraju, kad je napokon prekinula šutnju. Njezin krik bio je

najtuţniji zvuk orgazma koji sam ikad ĉuo.

Kad je sve bilo gotovo, pitao sam Naoko zašto nije spavala s Kizukijem. To je bila

pogreška. Ĉim sam postavio to pitanje, pustila me i opet poĉela bezglasno plakati. Izvadio

sam njezinu posteljinu iz ormara, rasprostro je na prostirku na podu, i smjestio je izmeĊu

plahti. A onda sam zapalio cigaretu i stao promatrati beskrajnu travanjsku kišu kako pada

s druge strane prozora.

Kiša je s jutrom prestala. Naoko je spavala leĊima okrenuta prema meni. Ili moţda uopće

nije spavala. Bilo da je bila budna ili ne, s njezinih usnica sad su nestale sve rijeĉi, a tijelo

joj je bilo ukoĉeno, gotovo zaleĊeno. Nekoliko puta pokušao sam joj se obratiti, ali nije

odgovarala niti se micala. Dugo sam zurio u njeno golo rame, ali na kraju sam izgubio

svaku nadu da ću iz nje izvući neki odgovor i odluĉio ustati.

Po podu su još bili razbacani omoti ploĉa, ĉaše, vinske boce i pepeljara koju sam

upotrebljavao. Na stolu je ostalo pola urušene torte. Izgledalo je kao da je vrijeme stalo.

Pokupio sam stvari s poda i otišao do sudopera te popio dvije ĉaše vode. Na Naokinu

stolu stajao je rjeĉnik i tablica francuskih glagola. Na zidu iznad stola visio je kalendar,

bez ikakvih ilustracija ili fotografija, samo s brojevima datuma. Kraj datuma nije bilo

nikakvih bilješki ni oznaka.

Pokupio sam odjeću i obukao se. Prednjica moje košulje još je bila vlaţna i hladna.

Mirisala je na Naoko. Na notesu na stolu napisao sam: Volio bih s tobom lijepo i

nadugaĉko porazgovarati jednom kad se smiriš. Molim te, brzo me nazovi. Sretan

roĊendan.

Bacio sam još jedan pogled na Naokino rame, izišao i tiho zatvorio vrata.

Ni nakon što je prošao cijeli tjedan poziv nije stizao. Naokina zgrada nije imala sustav

nazivanja, pa sam u nedjelju ujutro vlakom otišao u Kokubundţi. Nije je bilo, a s vrata je

bilo uklonjeno njezino ime. Prozori i ţaluzine bili su ĉvrsto zatvoreni. Upravitelj mi je

rekao da se Naoko prije tri dana iselila. Nije imao pojma kamo je otišla.

Vratio sam se u dom i napisao Naoko dugaĉko pismo na njezinu kućnu adresu u Kobeu.

Gdje god bila, oni će joj ga valjda proslijediti.

Iskreno sam joj iznio svoje osjećaje. Štošta još nisam razumio, napisao sam joj, i premda

se silno trudim da shvatim, trebat će vremena. Gdje ću biti jednom kada to vrijeme proĊe,

sad ne mogu reći, i zato joj ne mogu ništa obećati niti od nje išta traţiti, kao ni pisati joj

laskave rijeĉi. Kao prvo, premalo toga znamo jedno o drugome. No ako mi ona bude dala

to vrijeme, dat ću sve od sebe i nas dvoje ćemo se bolje upoznati. U svakom sluĉaju,

ţelim je opet vidjeti i s njom nadugaĉko razgovarati. Kad sam izgubio Kizukija, izgubio

sam jedinu osobu kojoj sam mogao otvoreno govoriti o svojim osjećajima, pa

pretpostavljam da je i njoj bilo tako. Ona i ja trebamo jedno drugo više nego što smo toga

bili svjesni. A to je nesumnjivo i razlog što je naš odnos skrenuo u sasvim drugom smjeru

i, na neki naĉin, zastranio. Vjerojatno nisam trebao uĉiniti to što sam uĉinio, pa ipak

vjerujem da drukĉije nisam mogao. Toplinu i bliskost koju sam u tom trenutku osjećao

prema tebi nikad dotad nisam iskusio. Moraš mi odgovoriti na ovo pismo. Kakav god taj

odgovor bio, moram ga dobiti.

Odgovor nije došao.

Nešto se u meni urušilo, i ništa nije ušlo da popuni tu praznu duplju. Moje tijelo

poprimilo je nekakvu abnormalnu lakoću, a zvuĉi su do mene dopirali nekako šuplje, s

jekom. Na predavanja sam išao predanije nego ikad. Bila su dosadna, i nikad nisam

razgovarao s kolegama, ali nisam imao što drugo raditi. U predavaonici sam sjedio sam u

prvom redu, ni s kim nisam razgovarao, jeo sam sam. Prestao sam pušiti.

Krajem svibnja poĉeo je studentski štrajk. — Srušimo sveuĉilište! — galamili su svi.

Hajde, samo dajte, mislio sam. Srušite ga. Uništite. Razbijte. Briga me. To bi bio dašak

svjeţeg zraka. Ja sam spreman na sve. Pomoći ću vam ako treba. Samo dajte.

Sad kad je kampus bio pod blokadom i predavanja su bila otkazana, poĉeo sam raditi za

dostavljaĉku tvrtku. Sjedio sam s vozaĉem, tovario i istovarivao kamione, takve stvari.

Bilo je teţe nego što sam mislio. Isprva sam ujutro od bolova jedva mogao ustati iz

kreveta. Ali plaća je bila dobra, i dokle god sam bio u pokretu mogao sam zaboraviti na

prazninu iznutra. Na kamionima sam radio pet dana u tjednu, a tri veĉeri i dalje sam

odlazio u prodavaonicu ploĉa. Slobodne veĉeri provodio sam s viskijem i knjigama.

SmeĊekošuljaš viski nije htio ni okusiti i uţasno mu je smrdio, pa je dok sam ja leţao

izvaljen na krevetu i cugao on kukao da zbog isparenja ne moţe uĉiti i traţio da iznesem

bocu van.

— Ti se nosi van — reţao sam.

— Ali ti znaš da je piti u domu p-p-protiv pravila.

— Zaboli me. Ti izaĊi.

Prestao je kukati, ali sad sam se ja iţivcirao. Otišao sam na krov i nastavio piti sam.

U lipnju sam Naoko napisao još jedno dugaĉko pismo, opet na kućnu adresu u Kobeu. U

njemu je pisalo otprilike isto što i u prvome, ali na kraju sam dodao: Ĉekati na tvoj

odgovor mi je jedno od najbolnijih iskustava koje sam proţivio. Bar mi javi jesam li te

povrijedio ili nisam. Kad sam ga poslao, osjećao sam se kao da je duplja u meni opet

narasla.

U lipnju sam opet dvaput izašao s Nagasavom da bih spavao s curama. Oba puta bilo je

lako. Prva cura uţasno se opirala kad sam je pokušao svući i navesti da legne u hotelski

krevet, ali kad sam sam poĉeo ĉitati jer mi se više jednostavno nije dalo gnjaviti, prišla mi

je i poĉela se gnijezditi uz mene. A nakon što sam to oba-

vio s drugom, poĉela mi je postavljati svakakva intimna pitanja -S koliko sam cura

spavao? Odakle sam? Na koji fakultet idem? Kakvu glazbu volim? Jesam li ĉitao nešto

od Osamua Dazaija7? Kad bih mogao putovati van, kamo bih volio ići? Mislim li da ima

prevelike bradavice? Smislio sam neke odgovore i zaspao, ali idućeg jutra rekla je da ţeli

sa mnom doruĉkovati, i nastavila s bujicom pitanja dok smo jeli bezukusna jaja, tost i

kavu. Kakvim se poslom bavi moj otac? Imam li dobre ocjene? U kojem sam mjesecu

roĊen? Jesam li ikad jeo ţabe? Od nje me poĉela boljeti glava, pa sam brzo završio s

jelom i rekao da moram na posao.

— Hoću li te ikad opet vidjeti? — pitala me, tuţno gledajući.

— Ma, sigurno ćemo se negdje sresti, vrlo skoro — rekao sam i otišao. Sto ja to radim,

kvragu? To sam se poĉeo pitati ĉim sam ostao sam, gadeći se sam sebi. No drugo nisam

mogao. Moje tijelo ţudjelo je za ţenama. Sve vrijeme dok sam spavao s tim curama

mislio sam na Naoko: na bijeli obris njezina golog tijela u tami, njezine uzdahe, zvuk

kiše. Što sam više mislio na sve to, tjelesna se glad povećavala. Popeo sam se na krov s

viskijem i zapitao kamo sve to vodi.

Poĉetkom srpnja napokon je stiglo pismo od Naoko. Kratko pismo.

Molim te oprosti mi što ti nisam odgovorila ranije. Ali pokušaj me shvatiti. Dugo uopće

nisam bila u stanju da išta napišem, a ovo sam pismo poĉinjala bar deset puta. Pisanje je

za mene bolan proces.

Poĉet ću od zakljuĉka. Odluĉila sam pauzirati godinu na fakultetu. Sluţbeno sam upisala

pauzu, ali slutim da se nikad neću vratiti. Tebe će to sigurno iznenaditi, ali ja sam zapravo

o tome već dugo razmišljala. Nekoliko puta sam ti pokušala spomenuti, ali nikad se nisam

znala natjerati da poĉnem. Bojala sam se i izgovoriti te rijeĉi.

Pokušaj se ne uzrujavati toliko oko svega. Što god da se dogodilo - ili nije - krajnji

rezultat bio bi isti. Moţda ovo nije

najljepše reĉeno, i ţao mi je ako sam te povrijedila. Hoću reći, ne ţelim da sebe kriviš za

ono što se dogodilo sa mnom. To je nešto za što sam kriva samo ja. OdgaĊala sam to više

od godinu dana, i na kraju sam ti sve veoma oteţala. Sad vjerojatno više to ne mogu

odgaĊati.

Kad sam se iselila iz stana, vratila sam se kući u Kobe i neko vrijeme išla doktoru. On mi

kaţe da u brdima kod Kjota postoji mjesto koje bi za mene bilo savršeno, i razmišljam da

odem tamo na neko vrijeme. To nije prava bolnica, više nekakav sanatorij s mnogo

slobodnijim reţimom. Detalje ću ostaviti za iduće pismo. Sad moram odmoriti ţivce na

nekom tihom mjestu odsjeĉenom od svijeta.

Na svoj naĉin sam ti zahvalna za godinu druţenja koju si mi darovao. Molim te, vjeruj

bar to, ako ni u što drugo ne vjeruješ. Nisi me ti povrijedio. Ja sam to sama uĉinila. To je

doista ono što osjećam.

Zasad te, meĊutim, nisam spremna vidjeti. Nije da te ne ţelim vidjeti: jednostavno nisam

spremna. Ĉim se osjetim spremnom, pisat ću ti. Moţda se onda moţemo bolje upoznati.

Kako ti kaţeš, to je vjerojatno ono što sad moramo: bolje se upoznati.

Zbogom.

Ĉitao sam i ĉitao Naokino pismo, i svaki put ispunila bi me ista ona nepodnošljiva tuga

koju sam osjećao kad god bi se sama Naoko zagledala u moje oĉi. Nisam se znao s njom

nositi, nisam je imao kamo odnijeti ni sakriti. Poput vjetra koji mi prelazi tijelom, ona

nije imala ni oblik, ni teţinu, niti sam se njome mogao obaviti. Objekti iz okoline klizili

su kraj mene, ali njihove rijeĉi nikad ne bi doprle do mojih ušiju.

Subotnje veĉeri i dalje sam provodio sjedeći u hodniku. Nije bilo nade da će poziv stići,

ali nisam znao kako potrošiti to vrijeme. Prebacio bih na bejzbolsku utakmicu i pretvarao

se da je gledam dok sam prazan prostor izmeĊu sebe i televizora rezao

napola, pa onda svaku polovicu opet napola, i tako dalje, sve dok nisam stvorio prostor

dovoljno malen da mi stane u ruku. U deset bih ugasio televizor, vratio se u sobu i

zaspao.

Krajem mjeseca SmeĊekošuljaš mi je darovao krijesnicu. Bila je u staklenki od instant

kave, na poklopcu su bile probušene rupe za zrak, a unutra je bilo nekoliko vlati trave i

malo vode. U osvijetljenoj sobi krijesnica je izgledala kao neki obiĉan crni kukac koji se

moţe naći kraj neke bare, ali SmeĊekošuljaš me uvjeravao da je prava. — Valjda umijem

prepoznati krijesnicu — rekao je, a ja nisam imao razloga ni osnove da mu ne bih

vjerovao.

— Dobro — rekao sam — krijesnica je. — Lice joj je bilo nekako pospano, ali stalno se

pokušavala popeti skliskim staklenim stijenkama i padala.

— Našao sam je u dvorištu — rekao je.

— Ovdje? Blizu doma?

— Aha. Znaš onaj hotel u ulici? Oni puštaju krijesnice u vrt za ljetne goste. Ova je

doletjela ovamo.

Dok je govorio, SmeĊekošuljaš je trpao odjeću i biljeţnice u crnu torbu s ruĉkama. Ljetni

praznici poĉeli su prije nekoliko tjedana, i nas dvojica gotovo da smo jedini ostali u

domu. Radije nego da idem u Kobe, nastavio sam raditi, a on je ostao zbog seminara iz

praktiĉne obuke. Sad kad je obuka završila, vraćao se u planine Jamanašija.

— Daj je curi — rekao je. — Sigurno će se oduševiti.

— Hvala — rekao sam.

Nakon sumraka dom bi utihnuo i postao nalik na ruševinu. Zastava je bila spuštena, a u

prozorima blagovaonice rumenjela su se svjetla. Sad kad je ostalo tako malo studenata

palili su samo polovicu svjetiljki, pa je desna polovica bila u mraku, a lijeva osvijetljena.

No do mene je ipak dopirao miris veĉere - nekakva krem-juha.

Odnio sam svoju flaširanu krijesnicu na krov. Gore nije bilo nikoga. Na štriku je visjela

bijela vesta koju je netko zaboravio

unijeti, i na veĉernjem se povjetarcu vijorila nalik na odbaĉenu ljušturu nekoga golemog

kukca. Popeo sam se ĉeliĉnim ljestvama u kutu krova na vrh domske cisterne za vodu.

Cisterna je još bila zgrijana od sunca koje je upila tijekom dana. Sjedio sam u skuĉenom

prostoru nad cisternom, naslonjen na šipku drţaĉa, licem u lice s gotovo punim bijelim

mjesecom. Zdesna su se blistala svjetla Šindţukua, slijeva Ikebukura. Farovi automobila

pritjecali su u svjetlosnim bujicama, iz jednog mjesta okupanog svjetlom do drugog. Nad

gradom se poput oblaka nadvijala potmula huka zbrkanih zvukova.

Krijesnica se blago ţarila na dnu staklenke, sjaj joj je bio odviše slabašan, boja

preblijeda. Godinama nisam bio vidio krijesnicu, ali one kojih sam se sjećao isijavale su

mnogo jaĉom svjetlošću u ljetnoj tami, i ta blistava, uţarena sliĉica stalno me pratila.

Moţda je ova krijesnica na pragu smrti. Malo sam protresao staklenku. Krijesnica je

bubnula o staklenu stijenku i pokušala poletjeti, ali sjaj joj je i dalje bio zamućen.

Pokušao sam se sjetiti kad sam posljednji put vidio krijesnice, i gdje je to moglo biti. Pred

oĉima sam imao sliku, ali nisam se mogao sjetiti kad je to bilo ni gdje. Ĉuo sam šum vode

u tami i vidio starinsku zapornicu od opeke. Imala je dršku ĉijim se okretanjem ustava

otvarala i zatvarala. Potok koji je regulirala bio je tako malen da se nije vidio od trave na

obali. Noć je bila mraĉna, tako mraĉna da kad sam iskljuĉio bateriju više nisam vidio

vlastite noge. Stotine krijesnica lebdjele su nad vodenom masom što ju je zadrţavala

ustava, a njihov vrući ţar odsijevao je u vodi nalik na kišu iskrica.

Sklopio sam oĉi i uronio u tu davnu tamu. S neobiĉnom sam jasnoćom ĉuo vjetar. Oko

mene je pirkao lagani povjetarac, a za njim su u mraku ostajali ĉudnovati blistavi repovi.

Otvorio sam oĉi i shvatio da je tama ljetne noći još za nekoliko stupnjeva dublja nego što

je bila.

Odvrnuo sam poklopac staklenke i izvadio krijesnicu, te je poloţio na petcentimetarski

rub cisterne. Ĉinilo se da ne moţe

razabrati svoj novi okoliš. Poĉela je posrtati oko poklopca ĉeliĉnog ĉepa, a noţice su joj

se hvatale u ukovrĉane ljuske boje. Kretala se nadesno dok nije došla do zapreke, a onda

je okruţila nalijevo. Naposljetku se popentrala na ĉep i neko vrijeme ondje ostala ĉuĉati,

nepomiĉna, kao da je na izdisaju.

Još naslonjen na šipku, promatrao sam krijesnicu. Ni ja ni ona dugo se nismo ni

pomaknuli. Vjetar je i dalje brisao oko nas, a u tami su šuštali nebrojeni listići japanskog

brijesta.

Ĉekao sam cijelu vjeĉnost.

Tek mnogo kasnije krijesnica se vinula u zrak. Kao da se najednom neĉega sjetila, raširila

je krila, i već u idućem trenu proletjela je kraj ograde i otplovila u blijedu tamu. Hitro je

opisala luk oko cisterne kao da ţeli vratiti izgubljeni interval vremena. A onda, nakon što

je nekoliko sekunda lebdjela ondje kao da promatra kako se zakrivljena svjetlosna crta

stapa s vjetrom, napokon je odletjela na istok.

Dugo nakon što je krijesnica nestala, u meni je ostao trag njezine svjetlosti, a njezin

blijed, slabašan sjaj ostao je lebdjeti u gustoj tmini iza mojih kapaka nalik na izgubljenu

dušu.

Više sam puta pokušao ispruţiti ruku u mrak. Moji prsti niĉega se nisu doticali. Slabašan

sjaj je ostao, tik izvan moga domašaja.

4 J.IJEKOM LJETNIH PRAZNIKA SVEUĈI-

lište je pozvalo interventnu policiju da suzbije nerede. Probili su barikade i uhitili

studente koji su bili unutra. To nije bilo ništa novo. Svi studenti stalno su to radili.

Sveuĉilišta nije bilo tako lako "srušiti". U njih su uloţene goleme svote novca, i nisu se

namjeravala rasformirati samo zato što je hrpica studenata poĉela divljati. Zapravo,

studenti koji su blokirali kampus nisu ni ţeljeli srušiti sveuĉilište. Samo su htjeli

promijeniti strukture moći unutar samoga sveuĉilišta, za što je mene bilo briga kao za

lanjski snijeg. Stoga, kad je štrajk na kraju propao, ja nisam osjećao ništa.

U rujnu sam otišao na kampus oĉekujući da ću ondje zateći nered. Sve je bilo u

najboljem redu. Knjige nisu bile odvezene iz knjiţnica, nastavniĉki uredi nisu bili

demolirani, studentska referada nije bila spaljena do temelja. Bio sam kao gromom

pogoĊen. Koga su vraga onda radili iza tih barikada?

Kad je štrajk neutraliziran i kad su pod policijskom opsadom opet poĉela predavanja, prvi

su u klupe sjeli kreteni koji su vodili štrajk. Kao da se ništa nije dogodilo, sjedili su i

hvatali bilješke, te na prozivanje odgovarali s "nazoĉan". Meni je to bilo nevjerojatno. Na

kraju krajeva, štrajk je još bio na snazi. Nije bilo nikakve objave da je završen. Jedino je

sveuĉilište pozvalo policiju

i srušilo barikade, ali sam štrajk i dalje je bio u tijeku. Kreteni su u vrijeme štrajka

galamili kao ludi, prokazujući studente koji su mu se protivili (ili su samo izrazili

sumnju), a tu i tamo ĉak bi ih pokušali privesti pred svoje lakrdijaške sudove. Namjerno

sam posjećivao te bivše predvodnike i pitao zašto pohaĊaju predavanja umjesto da

štrajkaju, ali nisu mi znali dati izravan odgovor. Što su i mogli reći? Da se boje kako će

zbog nepohaĊanja nastave izgubiti ocjene? Kad ĉovjek samo pomisli da su ti idioti urlali

neka se sveuĉilište sruši! Dobar vic. Vjetar je zapuhao u drugom pravcu, i njihovi povici

postali su šapat.

Hej, Kizuki, mislio sam, nisi propustio ama baš ništa. Svijet je ţivo sranje. Kreteni

dobivaju dobre ocjene i sudjeluju u stvaranju društva na vlastitu ogavnu sliku i priliku.

Neko vrijeme pohaĊao sam nastavu, ali nisam se htio javiti kad su prozivali. Znam da je

to bila besmislena gesta, ali bilo mi je tako loše da nisam imao izbora. Time sam se samo

još više izolirao od drugih studenata. Šuteći kad bi me prozvali, kod svih sam na nekoliko

sekunda stvarao nelagodu. Nitko od drugih studenata nije razgovarao sa mnom, a ni ja s

njima.

Do drugog tjedna rujna došao sam do zakljuĉka da fakultetska naobrazba nema smisla.

Odluĉio sam je shvatiti kao razdoblje obuke u vještini svladavanja dosade. Nisam imao

nikakvu društvenu misiju zbog koje bih odmah morao napustiti studij, pa sam nastavio

svaki dan pohaĊati nastavu, hvatati bilješke, a u slobodno vrijeme sjedio sam u knjiţnici i

ĉitao ili traţio podatke.

I premda je već prošao taj drugi tjedan rujna, od SmeĊekošuljaša nije bilo ni traga. Takav

razvoj dogaĊaja nije bio samo neobiĉan, nego epohalan. Fakultet je poĉeo, i bilo je

nezamislivo da SmeĊe -košuljaš propusti predavanja. Njegov stol i radio prekrio je tanak

sloj prašine. Njegova plastiĉna šalica i ĉetkica za zube, limenka s ĉajem, insekticidni

sprej i ostalo stajali su uredno poredani na njegovoj polici.

Dok ga nije bilo odrţavao sam ĉistoću u sobi. U proteklih godinu i pol stekao sam naviku

urednosti, a kako nije bilo njega da posprema sobu, za to sam se morao brinuti ja. Svaki

dan meo sam pod, svaki treći prao prozor, madrac sam prozraĉivao jednom tjedno, i

ĉekao da se vrati kako bi me pohvalio.

Ali nije se vratio. Jednoga dana došao sam s predavanja, a sve njegove stvari bile su

odnesene i s vrata je bila skinuta ploĉica s njegovim imenom. Otišao sam u upraviteljev

ured i pitao što se dogodilo. — Napustio je dom — rekao je. — Zasad ćete biti sami u

sobi.

Nisam ga uspio nagovoriti da mi kaţe zašto je SmeĊekošuljaš nestao. Tome ĉovjeku

najveća je sreća u ţivotu bila sve imati pod kontrolom i druge drţati u mraku.

SmeĊekošuljašev poster s ledenjakom neko je vrijeme ostao na zidu, ali na kraju sam ga

skinuo i stavio Jima Morrisona i Milesa Davisa. Sad mi je soba na neki naĉin više

djelovala kao da je moja. Novcem koji sam uštedio od plaće kupio sam mali stereo.

Noću bih sam pio i slušao glazbu. Tu i tamo sjetio bih se SmeĊekošuljaša, ali uţivao sam

u samotnjaĉkom ţivotu.

Jednog ponedjeljka u pola dvanaest, nakon predavanja o Euripidu na Povijesti drame,

odvojio sam deset minuta da se prošećem do obliţnjeg restoranĉića, gdje sam ruĉao

omlet i salatu. Lokal se nalazio u tihoj zabaĉenoj uliĉici i bio je nešto skuplji od

studentske menze, ali mogao si se opustiti, a ti ljudi znali su kako se pravi omlet. "Ljudi"

su bili braĉni par koji je rijetko meĊusobno razgovarao, plus jedna konobarica za

ispomoć. Dok sam sjedio kraj prozora i jeo, ušla je skupina od ĉetvero studenata, dva

studenta i dvije studentice, svi priliĉno lijepo odjeveni. Sjeli su za stol kraj vrata, te neko

vrijeme prouĉavali meni i razgovarali o jelima, a onda je jedno od njih konobarici

referiralo za što su se odluĉili.

Nije prošlo dugo kad sam primijetio da jedna od djevojaka neprestano gleda u mom

pravcu. Imala je uţasno kratku kosu, tamne naoĉale i bijelu pamuĉnu mini-haljinu. Nisam

imao pojma

tko bi to bio, pa sam nastavio jesti, ali ubrzo je spuznula iz stolca i prišla mi. Poloţivši

ruku na rub moga stola, rekla je — Ti si Vatanabe, zar ne?

Podigao sam glavu i bolje je pogledao. I dalje se nisam mogao sjetiti da sam je ikad

vidio. Bila je od onih djevojaka koje ĉovjek primijeti, pa da sam je ikad prije sreo, morao

sam je se odmah sjetiti, a na mojem fakultetu nije me baš mnogo ljudi znalo po imenu.

— Slobodno sjednem? — pitala je. — Ili nekoga ĉekaš?

I dalje mozgajući, odmahnuo sam glavom. — Ne, nitko neće doći. Izvoli.

Uz kloparanje drva o pod odmaknula je stolac i sjela prekoputa mene, gledajući me

netremice kroz sunĉane naoĉale, a onda je bacila pogled na moj tanjur.

— Dobro izgleda — rekla je.

— Dobro je. Omlet s gljivama i salata od graška.

— K vragu — rekla je. — No dobro, to ću uzeti drugi put. Već sam naruĉila nešto

drugo.

— Što?

— Makarone sa sirom.

— Ni makaroni sa sirom im nisu loši — rekao sam. — Nego, poznajemo li se mi? Ne

sjećam se...

— Euripid — rekla je. — Elektra. "Nijedan bog ne ĉuje izgubljene Elektre glas." Znaš -

predavanje od maloprije.

Zagledao sam se u nju. Skinula je sunĉane naoĉale. Napokon sam je se sjetio - brucošica

koju sam viĊao na Povijesti drame. Razlog što je nisam prepoznao bila je drastiĉna

promjena frizure.

— Aha — rekao sam, pokazujući rukom visinu nekoliko pedalja ispod svog ramena —

kosa ti je prije ljeta bila dovde.

— Imaš pravo — rekla je. — Ljetos sam stavila trajnu i ispala je jezivo. Htjela sam se

ubiti. Izgledala sam kao truplo na plaţi kojemu su se po glavi zalijepile travuljine. Pa sam

odluĉila, kad mi već više nije do ţivota, mogu se isto tako i ošišati. Bar je ljeti praktiĉno.

— Provukla je prstima kroz frizuricu i nasmiješila mi se.

— Ali dobro ti stoji — rekao sam, i dalje ţvaĉući omlet. — Da vidim iz profila.

Okrenula se i nekoliko sekundi ostala u toj pozi.

— Da, i mislio sam. Stvarno ti dobro stoji. Imaš lijep oblik glave. I lijepe uši, sad kad se

vide.

— Dakle, ipak nisam luda! Kad sam sve odrezala, i meni se uĉinilo da izgledam dobro.

Ali nijednom deĉku se ne sviĊa. Svi mi kaţu da izgledam kao da sam stigla iz

konclogora. Zašto su deĉki ludi za curama s dugom kosom? Najobiĉniji fašisti! Zašto svi

deĉki misle da su cure s dugom kosom najfinije, najslaĊe, najţenstvenije? Hoću reći,

samo ja znam bar 250 cura s dugom kosom koju uopće nisu fine! Stvarno.

— Meni sad izgledaš bolje nego prije — rekao sam. A to sam i mislio. Koliko sam se

sjećao, s dugom kosom bila je obiĉna zgoĊušna studentica. A iz djevojke koja je sada

sjedila preda mnom izbijala je krepka, opipljiva ţivotna snaga. Bila je nalik na ţivotinjicu

koja je s dolaskom proljeća stigla na svijet. Oĉi su joj se kretale kao da su i same

samostalan organizam koji ćuti radost, smijeh, ljutnju, ĉuĊenje i oĉaj. Tako ţivo i

izraţajno lice nisam vidio odavno, i uţivao sam gledati kako ţivi i miĉe se.

— Stvarno tako misliš? — pitala je. Kimnuo sam glavom, i dalje ţvaĉući salatu.

Ona je stavila naoĉale i stala me gledati iza stakala.

— Ne laţeš, zar ne?

— Volim se smatrati iskrenim ĉovjekom — rekao sam.

— Ludnica.

— Nego, reci, zašto nosiš tako tamne naoĉale?

— Kad mi je kosa tako naglo postala kratka, osjetila sam se ranjivo. Kao da me netko

golu bacio usred neke guţve.

— Ima smisla — rekao sam, dovršavajući omlet. Gledala me sa ţivim zanimanjem.

— Ne moraš se vratiti k njima? — pitao sam, pokazujući na njezino troje prijatelja.

— Ma kakvi. Ići ću kada donesu jelo. Prekidam te u ruĉku?

— Nemaš više u ĉemu — rekao sam, a kad nije pokazala namjeru da ode, naruĉio sam

kavu. Gazdina supruga je odnijela tanjure, te donijela mlijeko i šećer.

— A sada ti reci meni — rekla je. — Zašto se nisi javio danas kad su prozivali? Ti jesi

Vatanabe, zar ne? Toru Vatanabe?

— Taj sam.

— Zašto se onda nisi javio?

— Danas mi nije bilo do toga.

Opet je skinula naoĉale, spustila ih na stol, i pogledala me kao da gleda u kavez neke

rijetke ţivotinje u zoološkom vrtu. — "Danas mi nije bilo do toga." Zvuĉiš kao

Humphrev Bogart. Hladnokrvno. Opasno.

— Ne budi smiješna. Ja sam obiĉan deĉko, kao i svi drugi. Ţena mi je donijela kavu i

stavila je na stol. Otpio sam ne dodavši šećer i mlijeko.

— Pogledaj ti to. Piješ sasvim crnu.

— Nema to veze s Humphrevjem Bogartom — strpljivo sam objasnio. — Jednostavno

nisam za slatko. Mislim da si me sasvim pogrešno procijenila.

— Kako to da si tako pocrnio?

— Protekla dva tjedna sam planinario. S ruksakom. I vrećom za spavanje.

— Gdje si bio?

— Kanazava. Poluotok Noto. Sve do Niigate.

— Sam?

— Sam — rekao sam. — Tu i tamo bih našao neko društvo.

— Romantiĉno društvo? Nove ţene u dalekim krajevima?

— Romantiĉno? Sad znam da si me pogrešno procijenila. Kako će deĉko s vrećom za

spavanje na leĊima i sav neobrijan naći neku romansu?

— Ti uvijek tako putuješ sam?

— A-ha.

— Voliš samoću? — pitala me, naslanjajući obraz na šaku.

— Putuješ sam, jedeš sam, sam sjediš u predavaonici...

— Nitko baš toliko ne voli biti sam. Ja samo ne ţelim sebe iznevjeriti da naĊem

prijatelje, to je sve. To vodi u razoĉaranje.

Zataknuvši ruĉku naoĉala meĊu usnice, promumljala je — "Nitko ne voli biti sam. Ja

samo mrzim razoĉaranje." Tu reĉenicu moţeš upotrijebiti ako ikad budeš pisao

autobiografiju.

— Hvala — rekao sam.

— Voliš zeleno?

— Zašto pitaš?

— Imaš zelenu košulju.

— Ne baš. Svejedno mi je što ću obući.

— "Ne baš. Svejedno mi je što ću obući." Super mi je kako govoriš. Kao da razmazuješ

gips, sve fino i glatko. Je li ti netko to već kazao?

— Nitko — rekao sam.

— Ja sam Midori — rekla je. — "Zelena". Ali zeleno mi grozno stoji. Ĉudno, zar ne?

Kao da sam ukleta, što kaţeš? A sestra mi se zove Momoko: "Breskva-djevojka".

— Stoji li njoj dobro ruţiĉasto?

— Stoji joj fantastiĉno*. Ona je roĊena za ruţiĉasto. To uopće nije fer.

Za Midorin stol stiglo je jelo, pa joj je deĉko u jakni od raa-drasa doviknuo — Hej,

Midori, doĊi, navali! — Mahnula mu je kao da ţeli reći: "Znam."

— Reci — kazala je — hvataš li ti bilješke? Iz Drame?

— Hvatam.

— Neugodno mi je pitati, ali moţeš li mi ih posuditi? Dvaput sam izostala, a ne

poznajem nikoga u razredu.

— Nema problema — rekao sam, izvlaĉeći biljeţnicu iz torbe. Provjerivši da nisam

unutra napisao ništa privatno, pruţio sam je Midori.

— Hvala — rekla je. — Dolaziš prekosutra na predavanje? -Aha.

— Moţemo se naći ovdje u podne. Vratit ću ti biljeţnicu i ĉastim te ruĉkom. Osim...ako

te, recimo, kad ne jedeš sam poĉne boljeti ţeludac.

— Ne poĉne — rekao sam. — Ali ne moraš me ĉastiti ruĉkom samo zato što sam ti

posudio biljeţnicu.

— Bez brige — rekla je. — Ja volim ĉastiti ljude ruĉkom. Nego, a da nekamo to

zapišeš? Nećeš zaboraviti?

— Neću. Prekosutra. U dvanaest. Midori. Zelena. S drugog stola netko je povikao — Brţe, Midori, ohladit će ti se jelo!

Ne obraćajući pozornost na dozivanje, pitala me — Jesi li uvijek tako govorio?

— Mislim da jesam — rekao sam. — Nikad prije nisam primijetio. — I doista, nitko mi

nikad nije rekao da govorim drukĉije.

Nekoliko sekunda ĉinilo se da o neĉemu mozga. Onda je ustala, nasmiješila se i vratila za

svoj stol. Mahnula mi je dok sam prolazio kraj njihova stola, ali ostalo troje jedva da su

me pogledali.

U srijedu u podne u restoranu nije bilo ni traga od Midori. Namjeravao sam popiti pivo

dok je ĉekam, ali restoran se poĉeo puniti ĉim je stiglo moje piće, pa sam naruĉio ruĉak i

poĉeo jesti sam. Završio sam u 12.35, ali Midori niotkuda. Plativši raĉun, izišao sam i

otišao do malenog svetišta na drugoj strani ulice, gdje sam sjeo na kamene stube i ĉekao

da mi se glava razbistri i da Midori doĊe. U jedan sat sam odustao i otišao u knjiţnicu

ĉitati. U dva sam otišao na predavanje iz njemaĉkoga.

Kad je završilo, pošao sam do studentske referade i potraţio Midorino ime na popisu

studenata Povijesti drame. Jedina Midori u grupi bila je Midori Kobajaši. Zatim sam

prelistao kartice studentskih dosjea i pronašao adresu i telefonski broj Midori Kobajaši

koja se upisala na fakultet 1969. Ţivjela je u sjeverozapadnom predgraĊu Tošima, s

obitelji. Ušao sam u telefonsku govornicu i okrenuo taj broj.

Javio se neki ĉovjek. — Knjiţara Kobajaši. — Knjiţara Kobajaši?

— Oprostite na smetnji — rekao sam — ali je li Midori moţda doma?

— Nije — rekao je.

— Mislite da je moţda na fakultetu?

— Hmm, ne, vjerojatno je u bolnici. Tko je treba, molim? Umjesto da odgovorim,

zahvalio sam mu i spustio slušalicu.

Bolnici? Da se nije ozlijedila, ili razboljela? Ali ĉovjek je to rekao bez i najmanjeg znaka

zabrinutosti. "Vjerojatno je u bolnici", rekao je, bezbriţno kao da je rekao: "U ribarnici

je." Razmatrao sam nekoliko drugih mogućnosti dok mi i samo razmišljanje nije postalo

previše problematiĉno, a onda sam se vratio u dom i ispruţio na krevet da ĉitam Lorda

Jima, kojega sam posudio od Nagasave. Kad sam proĉitao, otišao sam u njegovu sobu da

mu ga vratim.

Nagasava je upravo bio krenuo u menzu, pa sam s njim otišao na veĉeru.

— Kako su prošli ispiti? — pitao sam. U kolovozu je odrţan drugi krug ispita višeg

stupnja za Ministarstvo vanjskih poslova.

— Isto kao i uvijek — rekao je Nagasava kao da to nije ništa. — Odeš, poloţiš. Grupne

rasprave, razgovori...ko kad ševiš ţensku.

— Drugim rijeĉima, lako — rekao sam. — Kad će vas obavijestiti?

— Poĉetkom listopada. Ako proĊem, idemo na veliku veĉeru.

— I reci, kakvi deĉki stignu do drugog kruga? Sve superstarovi kao ti?

— Ne budi glup. Sve sami idioti. Idioti ili ĉudaci. Ja bih rekao da 95% deĉki koji ţele

biti birokrati ne vrijede ni golo govno. Ne šalim se. Jedva znaju ĉitati.

— Zašto ti onda hoćeš raditi u Ministarstvu vanjskih?

— Ima puno razloga — rekao je Nagasava. — Za poĉetak, fora mi je raditi vani. Ali

najviše zato da testiram svoje sposobnosti. A

ako sebe ţelim testirati, onda ću to uĉiniti u najvećoj mogućoj areni - nacionalnoj.

Zanima me koliko se visoko mogu popeti, koliko moći mogu osvojiti u tom luĊaĉki

velikom birokratskom sustavu. Kuţiš?

— Zvuĉi kao neka igra. — To i jest igra. Briga mene za moć i novac kao takve. Zbilja, briga me. Moţda sam

sebiĉnjak i gad, ali takva sranja meni su posve ravna. Mogao bih biti zen svećenik. Ali

ono što imam jest radoznalost. Ţelim vidjeti što mogu postići u velikom opasnom

svijetu.

— A "ideali" te ne zanimaju, pretpostavljam?

— Nimalo. Ţivot ne traţi ideale. Traţi standarde ponašanja.

— Ali moţe se ţivjeti i na mnogo drugih naĉina, zar ne? — pitao sam.

— Tebi se sviĊa moj naĉin ţivota, zar ne?

— To sad nema veze — rekao sam. — Ja nikad ne bih mogao upisati Tokijsko

sveuĉilište; ne mogu spavati s kojom god curom poţelim kad god mi doĊe; ne znam

razgovarati; ljudi mi se ne dive; nemam curu; i neće mi se otvoriti svijet kada dobijem

diplomu iz knjiţevnosti na drugorazrednom privatnom fakultetu. Kakve ima veze što mi

se sviĊa tvoj naĉin ţivota?

— Hoćeš reći da mi zavidiš na mom naĉinu ţivota?

— Ne zavidim — rekao sam. — Navikao sam se biti ovo što jesam. I zapravo me boli

neka stvar za Tokijsko sveuĉilište ili Ministarstvo vanjskih poslova. Zavidim ti jedino što

imaš takvu gala curu kao što je Hatsumi.

Nagasava je ušutio i nastavio jesti. Kad smo veĉerali, rekao je — Znaš, Vatanabe, imam

dojam da ćemo se, moţda deset-dvade-set godina nakon što odavde iziĊemo, opet negdje

sresti. I mislim da ćemo na neki naĉin biti povezani.

— Zvuĉi kao Dickens — rekao sam s osmijehom.

— Pa, malo da — rekao je, uzvraćajući mi osmijeh. — Ali mene predosjećaj obiĉno

ne prevari.

Izišli smo iz blagovaonice i otišli van u bar. Ondje smo pili do poslije devet.

— Reci, Nagasava — pitao sam — što je u tvom ţivotu "standard ponašanja"?

— Smijat ćeš se ako ti kaţem — rekao je.

— Neću.

— Dobro — rekao je. — Biti gospodin.

Nisam se nasmijao, ali zamalo sam pao sa stolca. — Biti gospodin? Gospodin?

— Ĉuo si me.

— Sto to znaĉi "biti gospodin"? Kako ti to definiraš?

— Gospodin je onaj tko ne ĉini ono što bi htio, nego ono što treba uĉiniti.

— Ti si najĉudniji tip kojega sam ikad upoznao — rekao sam.

— A ti si najnormalniji tip kojega sam ja ikad upoznao — rekao je on. I platio za obojicu.

I idući tjedan otišao sam na predavanje iz drame, ali i dalje ni traga od Midori Kobajaši.

Nakon što sam brzo pogledom prele-tio po prostoriji i uvjerio se da je nema, kao i obiĉno

sjeo sam u prvu klupu i poĉeo pisati pismo Naoko dok sam ĉekao da doĊe profesor. Pisao

sam o svojim putovanjima preko ljeta - cestama po kojima sam hodao, gradovima kroz

koje sam prolazio, ljudima koje sam upoznao. I svake noći mislio sam na tebe. Sad kad

te više ne mogu viĊati, shvaćam koliko mi trebaš. Fakultet je neopisivo dosadan, ali radi

samodiscipline idem na sva predavanja i radim sve propisane zadaće. Sve mi se ĉini bez

smisla otkako si otišla. Volio bih s tobom lijepo i dugo popriĉati. Ako je moguće, volio

bih te posjetiti u sanatoriju, da se vidimo na nekoliko sati. I, ako je moguće, volio bih da

prošećemo, jedno kraj drugoga, onako kako smo nekoć šetali. Molim te, pokušaj

odgovoriti na ovo pismo - makar samo kratkom porukom. Neće mi smetati.

Ispisao sam ĉetiri lista, savio ih, umetnuo u omotnicu i adresi-rao na Naoko, preko

obitelji.

Profesor je već bio stigao i sad je brisao znoj s ĉela dok nas je prozivao. Bio je to nizak

ĉovjek ţalobna izgleda, a hodao je uz pomoć metalnog štapa. Premda ne baš zabavna,

predavanja su na njegovu kolegiju uvijek bila dobro pripremljena i korisna. Nakon što je

komentirao kako je vrijeme uţasno vruće, poĉeo je govoriti

0 uporabi deus ex machina kod Euripida i objasnio kako je pojam "boga" kod Euripida

bio drukĉiji nego kod Eshila i Sofokla. Govorio je nekih petnaest minuta, kad su se

najednom otvorila vrata predavaonice i ušla je Midori. Na sebi je imala tamnoplavu

sportsku majicu, beţ pamuĉne hlaĉe i svoje uobiĉajene sunĉane naoĉale. Nakon što je

profesoru dobacila neku vrstu ispriĉnog pogleda, sjela je kraj mene. Onda je iz torbe

uzela biljeţnicu - moju biljeţnicu - i pruţila mi je. Unutra sam našao poruku: Oprosti za

srijedu. Ljutiš li se?

Prošlo je pola predavanja i profesor je upravo na ploĉi crtao shemu grĉke pozornice, kad

su se opet otvorila vrata i ušla su dva studenata s kacigama. Izgledali su kao neki par

komedijaša, jedan visok, mršav i blijed, a drugi nizak, debeljuškast i crnomanjast, s

dugom bradom koja mu nije dobro pristajala. Onaj visoki imao je pune ruke politiĉko-

propagandnih letaka. Niski je prišao profesoru i rekao, priliĉno pristojno, da ţele drugu

polovicu njegova predavanja iskoristiti za politiĉku raspravu, i nadaju se da će suraĊivati,

dodavši — Svijet je pun problema koji su mnogo aktualniji

1 relevantniji od grĉke tragedije. — Bila je to više objava nego molba. Profesor je

odgovorio — Cisto sumnjam da u svijetu postoje problemi koji bi bili mnogo aktualniji i

relevantniji od grĉke tragedije, ali vi me nećete slušati, pa prema tome ĉinite kako ţelite.

— Uhvativši se za rub stola, spustio je noge na pod, uzeo štap

i šepajući izišao iz uĉionice.

Dok je visoki student dijelio letke, onaj debeljuškasti popeo se na podij i poĉeo drţati

prodiku. Letci su bili puni uobiĉajenih slogana za naivĉine: "srušimo laţne izbore za

fakultetskog predsjednika!" "zbijmo redove za novi svefakultetski štrajk!" "uništimo

imperijalno-obrazovno-industrijski

kompleks!" Ono što su govorili nije mi smetalo, ali pisanje im je bilo problematiĉno. U

sloganima nije bilo niĉega što bi pobudilo povjerenje niti uzbudilo strasti. A i debeljkov

govor bio je jednako loš — stara pjesma s drukĉijim rijeĉima. Pravi neprijatelj ove ekipe

nije bila drţavna vlast, nego nedostatak mašte.

— Idemo odavde — rekla je Midori.

Kimnuo sam i ustao, te smo krenuli prema vratima. Debeljko mi je u tom trenutku nešto

rekao, ali nisam ga razumio. Midori mu je mahnula i rekla — Vidimo se.

— Hej, jesmo li mi kontrarevolucionari? — pitala me Midori kad smo izišli. — Hoće li

nas objesiti na telefonske stupove ako revolucija uspije?

— Idemo prvo ruĉati, za svaki sluĉaj.

— Dobro. Ţelim te odvesti u jedan restoran. Ali malo je daleko. Imaš vremena?

— Aha. Slobodan sam do predavanja u dva.

Midori me autobusom odvela u Jotsuju i uvela u fini restoran gdje su kao specijalitet

sluţili ruĉak u kutijama, na zaklonjenome mjestu odmah iza postaje. Ĉim smo sjeli,

posluţili su nam juhu i dnevni meni u ĉetvrtastim, crveno lakiranim kutijama. Za ovakav

je ruĉak vrijedilo sjesti na bus.

— Odliĉna hrana — rekao sam. — I jeftina. Dolazim ovamo još od škole. Moja bivša škola je tu blizu, u ulici. Bili su

jako strogi, morali smo bjeţati da doĊemo ovamo. Ako bi te uhvatili da jedeš vani, dobio

bi ukor.

Bez naoĉala su Midorine oĉi izgledale malo pospanije nego prošli put. Kad se nije

poigravala uskom srebrnom narukvicom na lijevoj ruci, trljala je krajiĉak oka vrhom

malog prsta.

— Umorna si? — pitao sam.

— Malo. Ne spavam dovoljno. Ali dobro sam, ne brini se — rekla je. — Oprosti za ono

neki dan. Iskrsnulo mi je nešto vaţno i nisam se mogla izvući. Odjednom, ujutro. Htjela

sam te nazvati u restoran, ali nisam se sjećala imena, a nisam znala tvoj kućni broj. Jesi

li dugo ĉekao?

— Nije problem. Imam ja puno vremena.

— Puno?

— Daleko više nego što mi treba. Kad bih ti bar mogao dati malo da se naspavaš.

Midori je naslonila obraz na ruku i nasmiješila mi se. — Kako si dobar.

— Nisam dobar. Samo imam vremena na bacanje — rekao sam. — Nego, taj dan sam te

zvao kući i rekli su mi da si u bolnici. Nešto nije u redu?

— Zvao si me doma? — pitala je, a izmeĊu obrva joj se stvorila tanka borića. — Odakle

ti moj broj?

— Našao sam ga u studentskoj referadi. To se moţe.

Kimnula je jednom-dvaput i poĉela se opet poigravati narukvicom. — Ja se toga nikad ne

bih sjetila. Vjerojatno sam i ja mogla pronaći tvoj. Nego, za bolnicu ću ti reći drugi put.

Sad mi se ne da. Oprosti.

— Nema veze. Nisam htio biti znatiţeljan.

— Nisi. Samo sam malo umorna. Kao majmun na kiši.

— Zar ne bi trebala onda poći kući da malo odspavaš?

— Ne sad. Idemo.

Odvela me do svoje bivše škole, nekoliko minuta hoda od Jotsuje.

Kad smo prolazili kraj postaje, pomislio sam na Naoko i naše beskrajne šetnje. Sve je tu

poĉelo. Shvatio sam, da nisam te svibanjske nedjelje naletio na Naoko u vlaku, moj ţivot

bio bi posve drukĉiji nego što je sad. Ali onda sam se predomislio: ne, ĉak i da se toga

dana nismo sreli, moj ţivot moţda uopće ne bi bio drukĉiji. Morali smo se sresti. Ako ne

tada, onda neki drugi put. Nisam imao nikakve osnove da tako mislim: to je bio samo

osjećaj.

Midori Kobajaši i ja sjedili smo u parku na klupi i gledali njezinu bivšu školu. Po

zidovima se penjao bršljan, a pod strehama su se skupljali golubovi, odmarajući krila.

Bila je to lijepa stara graĊevina s duhom. Na igralištu je stajao veliki hrast, a odmah

kraj njega dizao se stup bijelog dima. U ljetnom sumraku dim je djelovao meko i mutno.

— Znaš li od ĉega je taj dim? — pitala me Midori iznenada.

— Nemam pojma — rekao sam.

— Pale higijenske uloške.

— Stvarno? — nisam znao što drugo reći.

— Uloške, tampone, takve stvari — rekla je s osmijehom. — To je ipak ţenska škola.

Stari kućepazitelj ih kupi iz svih posebnih kanti i pali u peći. Odatle dim.

— Uau.

— Da, to bih i ja rekla sama sebi kad god bih iz uĉionice kroz prozor vidjela da se diţe

dim. "Uau." Samo razmisli: u školi je bilo gotovo tisuću djevojaka. Recimo da ih je 900

već dobilo menstruaciju, i moţda ih petina u svako doba ima krvarenje: 180 djevojaka.

Dakle, svaki dan u kantama ima uloţaka od sveukupno 180 djevojaka.

— Valjda - ali nisam baš siguran za raĉun.

— No, puno je. 180 cura. Sto misliš, kako je to skupljati i paliti toliko tih stvari?

— Ne mogu zamisliti — rekao sam. Kako sam mogao zamisliti kako je tome starcu?

Midori i ja nastavili smo gledati dim.

— Zapravo nisam htjela ići u ovu školu — rekla je Midori. Malo je zatresla glavom. —

Htjela sam ići u sasvim normalnu drţavnu školu s normalnim ljudima gdje bih se mogla

opustiti i zabaviti kao svaki normalan tinejdţer. Ali moji roditelji su mislili da će fino

djelovati ako budem išla u otmjenu školu. Oni su me ovamo uvalili. Znaš već: tako ti je

to kad se iskaţeš u osnovnoj. Nastavnica kaţe roditeljima: "S takvim ocjenama morala bi

ići tu i tu." I tako sam završila ovdje. Išla sam tu šest godina, i nikad mi se nije sviĊalo.

Stalno sam mislila kako ću otići. A znaš, imam pohvalnice što nikad nisam zakasnila ni

izostala ni dana iz škole. Toliko sam je mrzila. Shvaćaš?

— Ne, ne shvaćam.

— Zato što sam je toliko mrzila. Nisam htjela pustiti da me pobijedi. Da sam jednom

pustila da me sredi, bila bih gotova. Bojala sam se da ću onda padati sve niţe i niţe.

Znala sam se odvući u školu s temperaturom 39,5. Nastavnica me pitala jesam li bolesna,

a ja bih rekla ne. Kad sam završavala, dali su mi pohvalnicu za besprijekorno pohaĊanje

nastave i toĉnost, i još francuski rjeĉnik. Zato sam sad upisala njemaĉki. Nisam htjela

ovoj školi dugovati ništa. Ne šalim se.

— Zašto si je toliko mrzila?

— Jesi li ti volio svoju školu?

— Pa, nisam, ali nisam je ni nešto posebno mrzio. Ja sam išao u normalnu drţavnu

školu, ali nikad o njoj nisam mislio ništa posebno.

— E pa u ovoj školi — rekla je Midori, ĉešući krajiĉak oka malim prstom — bile su sve

same djevojĉice iz više klase - blizu tisuću cura s pedigreom i dobrim ocjenama. Bogate

cure. Morale su biti bogate da bi preţivjele. Visoke školarine, vjeĉiti prilozi, skupe

ekskurzije. Recimo, ako bismo išli u Kjoto, smjestili bi nas u najelitniju gostionicu i

posluţili nam obred ĉaja na lakiranim stolovima, a jednom godišnje vodili su nas u

najskuplji hotel u Tokiju da uĉimo ponašanje za stolom. Hoću reći, ovo nije bila obiĉna

škola. Od 160 cura s moje godine ja sam jedina bila iz graĊanske ĉetvrti kao što je

Tošima. Jednom sam pogledala u školsku matiĉnu knjigu da vidim gdje ţive druge, i sve

do jedne ţivjele su u nekom bogataškom naselju. No, ne, jedna cura je bila ĉak iz Cibe,

poljodjelski kraj, pa sam se s njom na neki naĉin sprijateljila. I bila je stvarno draga.

Pozvala me k sebi doma, ali ispriĉavala se što sam do nje morala tako dugo putovati. Išla

sam i bilo je nevjerojatno, golem komad zemlje, petnaest minuta je trebalo da ga pješice

obiĊeš. Imali su fantastiĉan vrt i dva psa velika kao osrednji auto, a hranili su ih

odrescima. Ali ta cura svejedno se sramila što ţivi ĉak u Cibi. I to cura koju je kad bi

kasnila u školu dovozio Mercedes Benz! Sa šoferom! Baš kao u Zelenom obadu9: kapa,

bijele rukavice, sve kompletno. A ona je svejedno imala kompleks manje vrijednosti.

Zamisli! Moţeš li ti to vjerovati? Odmahnuo sam glavom.

— Ja sam jedina u cijeloj školi ţivjela u mjestu kao što je Kita--Otsuka Tošima. I pod

"zanimanje roditelja" pisalo je "vlasnik knjiţare". Svi s moje godine mislili su da je to baš

super: "Joj, blago tebi, moţeš ĉitati koju god knjigu ţeliš" i sve tako. Naravno, oni su u

glavi imali neku grdosiju od knjiţare kao što je Kinokunija10. Nikad ne bi mogli

zamisliti sirotinjsku malu Knjiţaru Kobajaši. Vrata škripe kad se otvaraju i vide se samo

ĉasopisi. Najbolje se prodaju ţenske revije s ilustriranim dodacima 0 najnovijim

seksualnim tehnikama. Lokalne kućanice ih kupe, sjednu za kuhinjski stol i proĉitaju od

korica do korica, a onda iskušaju savjete kad im muţevi doĊu doma. A kakve samo

poloţaje imaju! Je li to kućanicama po cijele dane na pameti? Dalje, dobro se prodaju

stripovi: Magazin, Nedjelja, Skok. I naravno tjednici. Dakle, ta "knjiţara" prodaje gotovo

iskljuĉivo ĉasopise. No, ima i nešto knjiga, dţepnih, detektivskih, pustolovnih, ljubica.

To je sve što se prodaje. I one knjige s uputama: kako pobijediti u gou, kako uzgojiti

bonsai, kako odrţati govor na vjenĉanju, kako voditi ljubav, kako prestati pušiti, nema što

nema. Prodajemo ĉak i pisaći pribor - kraj kase imamo gomilu kemijskih i grafitnih

olovaka i biljeţnica. Ali to je sve. Nema Rata i mira, nema Kenzabura Oea, nema Lovca

u ţitu. To je Knjiţara Kobajaši. Eto kako mi je "blago". Misliš li ti da mi je blago?

— Mogu toĉno zamisliti.

— Kuţiš. Dolaze nam svi susjedi, neki već godinama, a i isporuĉujemo na kućnu

adresu. Posao ide dobro, više nego dovoljno dobro da se prehrani ĉetveroĉlana obitelj;

nemamo dugova, dvije kćeri su na fakultetu, ali to je sve. Nema viška za dodatne

potrebe. Nisu me smjeli poslati u tu školu. Stalno smo doţivljavali šokove. Morala sam ih

slušati kako mi gunĊaju svaki put kad bi škola traţila prilog, i uvijek sam bila u smrtnom

strahu da će mi

nestati novca kad sam izlazila sa školskim kolegicama i one su htjele jesti na nekom

skupom mjestu. Bijedan je to ţivot. Jesu li tvoji bogati?

— Moji? Ne, roditelji su mi obiĉni radni ljudi, ni bogati ni siromašni. Znam da im nije

lako plaćati moj privatni fakultet u Tokiju, ali jedinac sam pa nije tako strašno. Ne daju

mi veliki dţeparac pa imam honorarni posao. Ţivimo u standardnoj kući s malim vrtom i

imamo Tovotu Corollu.

— Kakav posao imaš?

— Radim tri veĉeri na tjedan, u prodavaonici ploĉa u Sindţu-kuu. Lako je. Samo sjedim

i ĉuvam dućan.

— Šališ se? — rekla je Midori. — Ne znam, kad te pogledam ne bih rekla da si ikad bio

u stisci.

— Istina je. I nisam. Ali nemam ni hrpu love. Baš kao i većina ljudi.

— Pa, "većina ljudi" u mojoj školi bili su bogataši — rekla je Midori, poloţivši dlanove

na krilo. — U tome i jest bio problem.

— A sad ćeš imati prilika koliko hoćeš da vidiš svijet bez tog problema. I više nego što

bi ţeljela, moţda.

— Hej, reci, što misliš, što je najbolje kad si bogat?

— Ne znam.

— Moţeš reći ako nemaš novca. Recimo, kad bih ja predloţila nekoj kolegici da

nekamo odemo, ona je mogla reći: "Zao mi je, nemam novca." Što ja nikad ne bih mogla

reći u obrnutom sluĉaju. Ako bih ja rekla "nemam novca", to bi stvarno znaĉilo

"nemam novca". Tuţno. Ili, recimo, ako zgodna cura kaţe "Danas izgledam oĉajno, ne

ide mi se van", to je u redu, ali ako to isto kaţe ruţna cura, ljudi joj se smiju. Tako mi je

bilo. Šest godina, sve do prošle godine.

— Preboljet ćeš ti to. — Nadam se. Fakultet mi je donio takvo olakšanje! Pun je normalnih ljudi.

Nasmiješila se jedva primjetno podigavši usnicu i pogladila kratku kosu dlanom.

— Imaš li ti posao? — pitao sam.

— Aha, pišem bilješke uz mape. Znaš one brošurice koje dobiješ uz mape? S opisima

raznih ĉetvrti i brojem stanovnika i gradskim znamenitostima. Tu imate tu-i-tu

planinarsku stazu, a tu takvu-i-takvu legendu, ili neki zanimljiv cvijet ili pticu. Ja pišem

te tekstove. Uţasno je lako! Gotovo je za tren oka. Za samo jedan dan što naĊem podatke

u knjiţnici mogu napisati cijelu knjiţicu. Samo treba svladati nekoliko tajni i poĉneš

dobivati svakakve poslove.

— Kakvih tajni?

— Recimo, ubaciš nešto što nitko drugi nije napisao, i ljudi iz tvrtke za mape misle da si

mali genijalac, pa ti pošalju još posla. Ne mora biti ništa veliko, neka sitnica. Recimo,

kad su u nekoj dolini izgradili branu, voda je prekrila selo, ali i dalje svakog proljeća s

juga dolaze ptice koje se mogu vidjeti kako nadlijeću jezero. Ubaciš jednu takvu

epizodicu i ljudi se oduševe, jer je tako slikovita i sentimentalna. Prosjeĉni honorarac ne

gnjavi se s takvim stvarima, ali ja od onoga što pišem mogu dobro zaraditi.

— Da, ali moraš naći takve "epizode".

— Toĉno — rekla je Midori nakrivivši glavu. — Ali ako ih traţiš, obiĉno ih i naĊeš. A

ako ih ne traţiš, uvijek moţeš izmisliti nešto bezopasno.

-Aha!

— Mir — rekla je Midori.

Rekla je da je zanima moj dom, pa sam joj ispriĉao uobiĉajene priĉe o dizanju zastave i

SmeĊekošuljaševoj jutarnjoj gimnastici. SmeĊekošuljaš je posebno nasmijao Midori, kao,

uostalom, i sve druge. Rekla je da bi bilo zabavno obići dom. Nema tamo niĉega

zabavnog, rekao sam joj — Samo nekoliko stotina deĉki u zama-zanim sobama koji piju i

drkaju.

— To ukljuĉuje i tebe?

— Ukljuĉuje svakog muškarca na licu Zemlje — objasnio sam. — Cure imaju

menstruaciju a deĉki drkaju. Svi.

— Ĉak i oni s curama? Mislim, seksualnim partnericama.

— To s tim nema veze. Student s Keia11, moj susjed, drka prije svakog spoja. Kaţe da

ga to opušta.

— Ja ne znam baš puno o tome. Dugo sam bila u ţenskoj školi.

— A ţenske revije u to ne ulaze.

— Nikako! — rekla je, smijući se. — Uglavnom, Vatanabe, imaš li malo vremena u

nedjelju? Jesi li slobodan?

— Slobodan sam svake nedjelje. Bar do šest. Onda idem raditi.

— DoĊi me posjetiti. U Knjiţaru Kobajaši. Knjiţara će biti zatvorena, ali moram tamo

biti sama cijeli dan. Ĉekam vaţan telefonski poziv. Jesi li za ruĉak? Skuhat ću ti nešto.

— To bi bilo lijepo — rekao sam.

Midori je istrgnula list iz biljeţnice i detaljno mi nacrtala kako doći do njezine kuće.

Crvenom olovkom ucrtala je veliko X na mjestu kuće.

— Ne moţeš promašiti. Ima velik natpis "Knjiţara Kobajaši". DoĊi u podne. Ruĉak će

biti gotov.

Zahvalio sam joj i stavio kartu u dţep. — Moram se vratiti na kampus — rekao sam. —

Njemaĉki mi poĉinje u dva. — Midori je rekla da nekamo mora ići i sjela na vlak iz

Jotsuje.

U nedjelju sam ustao u devet, obrijao se, oprao rublje i objesio odjeću na krov. Dan je bio

prekrasan. U zraku se osjećao miris jeseni. Po dvorištu su se razletjeli crveni vilini

konjici, a za njima su jurila djeca iz susjedstva, zamahujući mreţama. Kako nije bilo

vjetra, zastava Izlazećeg sunca mlitavo je visjela na motki. Obukao sam svjeţe izglaĉanu

košulju i iz doma krenuo pješice na tramvajsku postaju. Studentska ĉetvrt nedjeljom

prijepodne: ulice prazne, praktiĉki puste, većina dućana zatvorena. Ono malo zvukova

odjekivali su posebnom jasnoćom. Neka djevojka u klompama tapkala je asfaltnim

kolnikom, a kraj kućice na tramvajskoj postaji ĉetvero-petero djece gaĊali su kamenjem

niz poredanih praznih konzervi. Cvjećarnica je bila otvorena, pa sam ušao i kupio

sunovrate. Sunovrati u jesen: ĉudno. Ali uvijek mi se sviĊao taj cvijet.

Tri stare ţene bile su jedini putnici u tramvaju tog nedjeljnog jutra. Sve su gledale mene i

moje cvijeće. Jedna mi se nasmiješila. Uzvratio sam joj osmijeh. Sjeo sam na straţnje

sjedalo i gledao kako kraj prozora promiĉu stare kuće. Tramvaj gotovo da se doticao

njihovih nadnesenih streha. Na gornjoj terasi jedne kuće bilo je deset stabljika rajĉice u

loncima, a kraj njih se na suncu ispruţila velika crna maĉka. U vrtu druge kuće

djevojĉica je puhala balone od sapunice. Odnekle je dopirala pjesma Ajumi Išide12, ĉak i

miris currvja koji se negdje kuhao. Tramvaj je vijugao kroz taj privatni svijet straţnjih

dvorišta. Usput je na postajama ušlo još nešto putnika, ali tri starice i dalje su usrdno o

neĉemu razgovarale, okrenute jedna drugoj.

Sišao sam blizu postaje Otsuka i slijedio Midorinu mapu krenuvši širokom ulicom u kojoj

se nije imalo bogznašto vidjeti. Nijednom od dućana kraj kojih sam prolazio, ĉinilo se,

ne ide baš dobro, budući da su se smjestili u starim zgradama sa sumornim interijerima, a

na nekima od natpisa slova su već izblijedjela. Sudeći prema starosti i stilu gradnje, ovaj

dio bio je pošteĊen tijekom ratnih bombardiranja, i cijeli blokovi ostali su netaknuti.

Neka mjesta bila su potpuno novoizgraĊena, ali gotovo sve je bilo prošireno ili na

mjestima popravljano, i upravo ti dodaci uglavnom su izgledali otrcanije nego stare

zgrade.

U cijelom naselju vladalo je ozraĉje iz kojega se dalo naslutiti da su većini prvobitnih

stanara dosadili auti, prljav zrak, buka i visoke stanarine, pa su se preselili u predgraĊe, a

ostali su samo jeftini stanovi, poslovni apartmani, dućani koji se nisu mogli prodati i

nekolicina tvrdoglavih ljudi koji nisu dali staru obiteljsku imovinu. Sve je djelovalo

mutno i musavo, kao umotano u suma-glicu ispušnih plinova.

Nakon deset minuta hoda ovom ulicom stigao sam do benzinske postaje na uglu, gdje

sam skrenuo desno u blok prodavaonica, usred kojega je visio natpis Knjiţare Kobajaši.

Istina, nije bila velika, ali ni tako malena kako sam iz Midorina opisa pomislio. Bila je to

obiĉna kvartovska knjiţara, ista onakva u kakvu sam i sam

trĉao na dan kad bi izlazio strip za deĉke. Dok sam stajao pred njom, obuzelo me

nostalgiĉno raspoloţenje.

Cijelo proĉelje bilo je zatvoreno velikom metalnom roletom na kojoj je bio oglas za

ĉasopis: "tjedni bunšun kupite ovdje svakog ĉetvrtka". Do podneva sam imao još petnaest

minuta, ali nisam htio ubijati vrijeme lutajući naseljem s buketom sunovrata, pa sam

pozvonio na zvono kraj rolete i odmaknuo se nekoliko koraka unatrag da priĉekam.

Petnaest sekunda nitko nije odgovarao, i baš sam sa sobom raspravljao trebam li opet

pozvoniti kad sam ĉuo kako se iznad mene uz štropot otvara prozor. Pogledao sam gore i

vidio Midori kako se naginje van i maše.

— UĊi — povikala je. — Podigni roletu.

— Je li u redu? Malo sam uranio — doviknuo sam joj.

— Nema problema. DoĊi gore. Zauzeta sam u kuhinji. — Zatvorila je prozor.

Roleta je uţasno strugala dok sam je dizao pola metra od zemlje, provlaĉio se ispod i opet

spuštao. U knjiţari je bilo mraĉno kao u rogu. Uspio sam nekako napipati put do

straţnjeg stubišta, spotiĉući se o uvezane hrpe ĉasopisa. Odriješio sam cipele i popeo se

stubama do stambenog prostora. Unutrašnjost kuće bila je mraĉna i sumorna. Stube su

vodile u jednostavan dnevni boravak s kauĉem i naslonjaĉima. Bila je to mala soba, a

kroz prozor je dopiralo slabo svjetlo, što me podsjetilo na stare poljske filmove. Slijeva je

bilo nekakvo spremište i vrata koja kao da su vodila u kupaonicu. Morao sam se oprezno

popeti strmim stubištem da doĊem na drugi kat, ali kad sam tamo stigao, bilo je toliko

svjetlije nego na prvom da sam osjetio veliko olakšanje.

— Tu sam — zaĉuo sam Midorin glas. Nadesno od stuba bilo je nešto nalik na

blagovaonicu, a iza nje kuhinja. Sama kuća bila je stara, ali kuhinja kao da je nedavno

bila obnovljena i opremljena novim elementima sa sjajnim, blistavim sudoperom i

slavinama. Midori je spremala jelo. U loncu se nešto krĉkalo, a zrak je bio zasićen

mirisom ribe s roštilja.

— U hladnjaku ima piva — rekla je bacivši pogled u mom

pravcu. — Sjedni dok ja završim. — Uzeo sam konzervu i sjeo za kuhinjski stol. Pivo je

bilo hladno kao da je u hladnjaku stajalo dobar dio godine. Na stolu je bila malena bijela

pepeljara, novine i dozica za sojin umak. Bili su tu i notes i olovka, s telefonskim brojem

i nekim brojkama koji su oĉito bili izraĉuni za kupnju.

— Trebala bih završiti za deset minuta — rekla je. — Moţeš izdrţati?

— Naravno da mogu — rekao sam ja.

— Onda se nabrusi. Spremila sam svašta.

Pijuckao sam pivo i gledao Midori dok je kuhala leĊima okrenuta meni. Radila je brzim,

ţustrim pokretima, odjednom obavijajući ni manje ni više nego ĉetiri kuharske

procedure. Najprije je kušala jelo na pari, a već iduće sekunde bila je kraj daske,

rezuckajući, onda je nešto izvadila iz hladnjaka i istresla u zdjelu, a prije nego sam se

snašao već je oprala lonac koji je upotrijebila. Otraga je podsjećala na indijskog

udaraljkaša - zazvoni u zvono, lupni o blok, udri u bivolju kost, svaki pokret bio joj je

precizan i ekonomiĉan, savršeno odmjeren. Zadivljeno sam je gledao.

— Reci ako ti što mogu pomoći — rekao sam, za svaki sluĉaj.

— Ne treba — rekla je Midori nasmiješivši se prema meni. — Navikla sam sve obaviti

sama. — Na sebi je imala uske plave

traperice i tamno modru majicu kratkih rukava. Gotovo cijela leĊa majice pokrivao je

znak Apple Recordsa. Imala je iznimno uske bokove, kao da je nekako preskoĉila

pubertet u kojemu se bokovi zaobljuju, i zbog toga je izgledala mnogo muškobanjastije

nego većina cura u uskim trapericama. Na svjetlu koje je dopiralo iz kuhinje obrisi

njezina stasa djelovali su nekako nejasno.

— Stvarno nisi morala spremati takvu gozbu — rekao sam.

— Nije gozba — odgovorila je Midori ne okrenuvši se prema meni. — Juĉer nisam

imala vremena ići u pravu kupnju. Sad sam samo smiješala ono što sam imala u

hladnjaku. Stvarno, ne brini se. Osim toga, mi Kobajašiji imamo obiteljsku tradiciju da

lijepo doĉekamo goste. Ne znam zašto, ali mi volimo primati goste. To je uroĊeno: kao

neka bolest. Ne da smo nešto posebno ljubazni

niti nas ljudi vole ili nešto tako, ali ako netko doĊe, moramo ga dobro ugostiti, po svaku

cijenu. Svi imamo istu tu manu, bilo to dobro ili loše. Evo, uzmi na primjer mog oca.

Jedva da ikad išta popije, ali kuća je uvijek puna alkohola. Zašto? Da se ima što posluţiti

gostima! Zato se ne srami: pij koliko god piva hoćeš.

— Hvala — rekao sam.

Najednom mi je sinulo da sam sunovrate ostavio dolje. Odloţio sam ih dok sam

odvezivao cipele. Vratio sam se dolje i našao deset jarkih cvjetova kako leţe u tmini.

Midori je iz ormarića uzela visoku, tanku ĉašu i u nju rasporedila cvijeće.

— Oboţavam sunovrate — rekla je Midori. — Jednom sam na školskom natjecanju

pjevala Sedam sunovrata. Znaš tu pjesmu?

— Naravno.

— Imali smo folklornu skupinu. Ja sam svirala gitaru.

Dok je servirala hranu na tanjure, pjevušila je Sedam sunovrata.

Midori je kuhala mnogo bolje nego što sam oĉekivao: bio je to nevjerojatan izbor

pohanih, ukiseljenih, kuhanih i peĉenih jela s jajima, skušom, svjeţim lisnatim povrćem,

plavim patlidţanom, gljivama, rotkvicama i sezamovim sjemenkama, spravljenih u

profinjenom stilu Kjota.

— Ovo je super — rekao sam punih usta.

— Dobro, a sad mi reci istinu — rekla je Midori. — Nisi oĉekivao da ću tako dobro

kuhati, zar ne - sudeći prema mome izgledu?

— Pa i nisam — rekao sam iskreno.

— Ti si iz regije Kansai, pa voliš ovakve blaţe okuse, zar ne?

— Nemoj mi reći da si posebno zbog mene mijenjala svoj naĉin kuhanja?

— Ne budi smiješan! Ne bih se baš toliko trudila. Ne, mi uvijek ovako jedemo.

— Dakle tvoja mama - ili tata - je iz Kansaija?

— Ne. Tata mi je roĊen u Tokiju, a mama je iz Fukušime. Nitko od mojih roĊaka nije iz

Kansaija. Svi smo iz Tokija ili sjevernog Kanta.

— Ne razumijem — rekao sam. — Kako onda znaš kuhati sto-posto autentiĉna

kansajska jela? Netko te nauĉio?

— Pa, duga je to priĉa — rekla je, jedući komad peĉenog jaja. — Mama je mrzila sve

kućne poslove i gotovo nikad ništa nije kuhala. I uvijek smo morali misliti na posao, pa

je uvijek bilo "Danas imamo toliko posla, naruĉit ćemo dostavu", ili "Idemo samo kupiti

krokete kod mesara", i tako dalje. To sam mrzila još kao mala, skuhali bismo veliki lonac

currvja i onda ga jeli tri dana. I tako sam jednoga dana - bila sam u petom razredu -

odluĉila da ću ja kuhati za obitelj, i to propisno. Otišla sam u veliku Kinoku-niju u

Sindţukuu i kupila najveću, najljepšu kuharicu koju sam našla, i svladala sam je od

korica do korica: kako odabrati dasku za rezanje, kako oštriti noţeve, kako oĉistiti ribu od

kosti, kako izrezati ploške svjeţe palamide, sve. Pokazalo se da je autor knjige iz

Kansaija, tako da su sva moja jela u tom stilu.

— Hoćeš reći da si sve ovo nauĉila kuhati iz knjige?!

— Stedjela sam novac i išla jesti u pravim restoranima. Tako sam nauĉila baratati

zaĉinima. Imam dosta dobru intuiciju. Ali kao logiĉki mislilac ja sam beznadan sluĉaj.

— Nevjerojatno je da si sama ovako nauĉila kuhati, a nisi imala nikoga da ti pokaţe.

— Nije bilo lako — rekla je Midori s uzdahom — odrastati u kući u kojoj nikoga nije

bilo briga za hranu. Rekla bih im da hoću kupiti noţeve i lonce koji nešto vrijede, a oni

mi ne bi htjeli dati novac. "I ovo što sad imamo je dobro", rekli bi, ali ja sam im rekla da

je to suludo, ne moţeš oĉistiti ribu od kosti s onakvim traljavim noţevima kakve smo mi

doma imali, a oni bi onda rekli:

"A koga vraga bi uopće ĉistila ribu od kosti?" S njima se nije dalo razgovarati. Stedjela

sam dţeparac i kupila prave profesionalne noţeve, lonce, cjedila i ostalo. Moţeš li ti to

povjerovati? Petna-

estogodišnjakinja štedi svaki novĉić da bi kupila cjedilo i brus i posude za tempuru1', a

druge cure u školi dobivaju goleme dţe-parce i kupuju si divne haljine i cipele. Zar me ne

ţališ?

Kimnuo sam, gutajući ţlicu bistre juhe sa svjeţim listovima dţunsaija.

— U šestom razredu morala sam nabaviti pekaĉ za jaja - dugaĉku usku tavu za spravi

janje jaja a la dašimaki14, ovakva kakva sad jedemo. Kupila sam ga od novca za koji sam

trebala kupiti novi grudnjak. Tri mjeseca ţivjela sam s jednim grudnjakom. Moţeš li ti to

vjerovati? Naveĉer bih ga oprala, luĊaĉki se trudila da ga osušim, i idući dan bih ga

obukla. A ako se nije dobro osušio, to je bila tragedija. Nema niĉeg tuţnijeg nego nositi

vlaţan grudnjak. Hodala sam okolo a iz oĉiju su mi curile suze. Kad samo pomislim da

sam se toliko napatila zbog pekaĉa za jaja!

— Razumijem te — rekao sam smijući se.

— Znam da ovo ne bih smjela reći, ali zapravo mi je na neki naĉin laknulo kad mi je

mama umrla. Onda sam mogla voditi obiteljski budţet na svoj naĉin. Mogla sam

kupovati što se meni sviĊa. Tako da sad imam relativno kompletnu garnituru kuhinjskog

pribora. Tata nema pojma o budţetu.

— Kad ti je mama umrla?

— Prije dvije godine. Od raka. Tumor na mozgu. Godinu i pol je bila u bolnici. Bilo je

grozno. Od poĉetka do kraja je patila. Na kraju je izgubila razum; stalno je morala biti

drogirana, a nije mogla umrijeti, ali na kraju je to praktiĉki bila eutanazija. To je najgora

vrsta smrti - bolesnik je u agoniji, a obitelj ţivi u paklu. Potrošili smo i zadnji jen. Hoću

reći, davali su joj neke injekcije - bum, bum, 20.000 jena po dozi, i morala je imati

danonoćnu

njegu. Imala sam toliko posla s njom da nisam mogla uĉiti, morala sam na godinu dana

odgoditi fakultet. I kao da sve to nije bilo dovoljno... — Zastala je usred reĉenice, spustila

štapiće i uzdahnula. — Kako smo došli na ovako mraĉne teme?

— Poĉelo je s grudnjacima — rekao sam.

— Uglavnom, jedi jaja i razmišljaj o onome što sam ti upravo ispriĉala — rekla je

Midori s ozbiljnim izrazom na licu.

Pojevši svoj dio zasitio sam se, ali Midori je jela mnogo manje. — Kuhanje mi upropasti

apetit — rekla je. Raspremila je stol, stresla mrvice, donijela kutiju Maribora, stavila

cigaretu u usta i zapalila je šibicom. Uzevši u ruke ĉašu sa sunovratima, neko je vrijeme

prouĉavala njihove cvasti.

— Mislim da ih neću staviti u vazu — rekla je. — Ako ih ostavim ovako, bit će kao da

sam ih ubrala kraj nekog ribnjaka i ubacila u prvo što mi je bilo pri ruci.

— Ja ih i jesam ubrao kraj ribnjaka kod postaje Otsuka — rekao

sam.

Zakikotala se. — Zbilja si ĉudak. Šališ se, a lice ti je smrtno ozbiljno. Oslonivši se bradom na ruku, popušila je pola cigarete, a onda ju je zgnjeĉila u pepeljari.

Protrljala je oĉi kao da je pecka dim.

— Cure bi trebale biti malo elegantnije kad gase cigarete. Ti si to napravila kao

drvosjeĉa. Ne smiješ je tako gnjeĉiti u pepeljari, nego je lagano pritisneš oko rubova

pepela. Onda se neće sva iskriviti. I cure nikad ne bi smjele puhati dim kroz nos. A

većina cura ne bi govorila kako su isti grudnjak nosile tri mjeseca dok nasamo jedu s

muškarcem.

— Ja jesam drvosjeĉa — rekla je Midori, ĉešući se kraj nosa. — Nikad ne uspijevam

biti šik. Katkad pokušam iz vica, ali nikako

mi ne ide. Imaš li još kakvu kritiku za mene?

— Cure ne puše Marlboro — rekao sam.

— Zašto ne bi? Sve imaju jednako gadan okus. — Poĉela je prevrtati crvenu kutiju

Maribora po rukama. — Poĉela sam pušiti prošli mjesec. Nije da sam umirala od ţelje za

duhanom ili tako nešto. Samo mi je došlo.

— A zašto? — pitao sam.

Skupila je ruke i poloţila ih na stol, te se zamislila. — Zašto ne? Ti ne pušiš?

— Prestao sam u lipnju — rekao sam.

— Kako to?

— Bila mi je gnjavaţa. Mrzim kad ostanem bez duhana usred noći. Ne volim da me

nešto tako kontrolira.

— Ti jasno znaš što voliš a što ne voliš — rekla je.

— Moţda — rekao sam. — Moţda zato ljudi ne vole mene. Nikad i nisu.

— To je zato što ti to pokazuješ — rekla je. — Svima jasno daješ do znanja da ti je

svejedno vole li te ljudi ili ne. To neke ljuti.

— Govorila je gotovo mumljajući, s bradom u ruci. — Ali ja volim razgovarati s tobom.

Ti tako neobiĉno govoriš. "Ne volim da me nešto tako kontrolira."

Pomogao sam joj da opere suĊe. Stojeći kraj nje, brisao sam ono što je prala i sve slagao

na radnu plohu.

— Onda — rekao sam — obitelj ti je danas izašla?

— Mama je u grobu. Umrla je prije dvije godine.

— Da, taj dio sam ĉuo.

— Sestra mi je otišla na spoj sa zaruĉnikom. Vjerojatno se voze. Deĉko joj radi za neku

automobilsku tvrtku. Oboţava aute. Ja ne oboţavam aute.

Midori je zašutjela i nastavila s pranjem. I ja sam zašutio i nastavio s brisanjem.

— A imam i oca — rekla je nakon nekog vremena.

— Dobro — rekao sam.

— On je u lipnju prošle godine otišao u Urugvaj i otada je ondje.

— Urugvaj?! Zašto u Urugvaj?

— Razmišljao je da se tamo preseli, vjerovao ili ne. Neki njegov stari kolega iz vojske

ondje ima farmu. I tako moj otac iz vedra neba objavi da ide i on, da ga ondje ĉekaju

neslućene mogućnosti, sjedne na avion, i to je to. Dale smo sve od sebe da ga

odgovorimo, kao: "Zašto bi išao na takvo mjesto? Ne govoriš jezik, jedva

da si ikad bio izvan Tokija." Ali nije slušao. Bio mu je strašan šok kad je izgubio mamu.

Hoću reći, kao da je malo skrenuo. Toliko ju je volio. Stvarno.

Na to nisam baš imao što odgovoriti. Zurio sam u Midori otvorenih usta. — Što misliš, što je rekao sestri i meni kad je mama umrla? "Mnogo bih više volio da

sam izgubio vas dvije nego nju." Mene

je to ostavilo bez daha. Nisam mogla reći jednu rijeĉ. Razumiješ? Takva stvar se ne

govori. OK, izgubio je ţenu koju je volio, svoju ţivotnu partnericu. Ja razumijem tu bol,

tugu, jad. Ţalim ga. Ali ne moţeš reći kćerima koje si zaĉeo: "Trebale ste vi umrijeti

umjesto nje." Hoću reći, to je prestrašno. Zar se ne slaţeš?

— Da, vidim što hoćeš reći.

— Ta rana nikad neće zacijeliti — rekla je, odmahujući glavom. — Ali u mojoj obitelji

svi su malo drukĉiji. Svi smo pomalo ĉudaci.

— I meni se ĉini — rekao sam.

— Pa ipak, divno je kad se dvoje ljudi vole, zar ne? Hoću reći, kad ĉovjek toliko voli

svoju ţenu da moţe kćerima reći da su one trebale umrijeti umjesto nje...!

— Moţda, sad kad tako kaţeš.

— A onda nas ostavi same i pobjegne u Urugvaj.

Nisam ništa odgovorio, nego sam obrisao još jednu posudu. Na kraju je Midori sve

sloţila natrag u ormarić.

— A je li ti se otac javljao? — pitao sam.

— Jednom razglednicom. U oţujku. I što je napisao? "Ovdje je vruće" ili "Voće nije

ukusno kao što sam oĉekivao". Takve stvari. Mislim, daj molim te! Jednu glupu sliku

magarca! Potpuno je prošvikao! Nije napisao ĉak ni je li se sastao s tim tipom - tim

svojim prijateljem, ili što mu je već. Doduše, pred kraj je dodao da će kad se sredi

poslati po mene i sestru, ali odonda ni rijeĉi. I nikad nam ne odgovara na pisma.

— Što bi uĉinila kad bi ti otac rekao "DoĊi u Urugvaj"?

— Otišla bih bar da malo vidim kako je. Moţda bi bilo zabavno. Sestra kaţe da bi ona

apsolutno odbila. Ne podnosi prljave stvari i prljava mjesta.

— A Urugvaj je prljav?

— Tko to zna? Ona misli da jest. Kao, ceste su pune magarećih govana i sve vrvi od

muha, zahodi ne rade, a posvuda plaze gušteri i škorpioni. Moţda je gledala neki takav

film. Ne trpi ni muhe. Njoj je samo do voţnje kroz slikovite krajolike u skupim autima.

— Nije valjda.

— Hoću reći, što fali Urugvaju? Ja bih išla.

— A tko vodi knjiţaru?

— Sestra, ali to joj je grozno. Imamo strica u susjedstvu, on pomaţe i vrši isporuke. I ja

pomognem kad imam vremena. Knjiţara nije neka robija, pa se snalazimo. Ako nam

postane preteško, prodat ćemo je.

— Voliš li oca?

Midori je odmahnula glavom. — Ne baš.

— Zašto bi onda pošla za njim u Urugvaj?

— Vjerujem u njega.

— Vjeruješ u njega?

— Aha, nisam baš luda za njim, ali vjerujem u njega. Kako da ne vjerujem u ĉovjeka

koji ostavi kuću, djecu, posao, i ode u Urugvaj zbog šoka što je izgubio ţenu? Razumiješ

što hoću reći?

Uzdahnuo sam. — Recimo, ali ne baš.

Midori se nasmijala i potapšala me po leĊima. — Nema veze — rekla je. — Zbilja nije

vaţno.

Tog nedjeljnog popodneva dogodila se sva sila ĉudnih stvari. Blizu Midorine kuće izbio

je poţar, a kad smo se penjali na treći kat da gledamo, pao je nekakav poljubac. Zvuĉi

glupo kada to tako kaţem, ali tako je ispalo.

Nakon ruĉka pili smo kavu i razgovarali o fakultetu, a onda smo zaĉuli sirene. Postajale

su sve glasnije, a i brojnije. Kraj

knjiţare je protrĉalo mnogo ljudi, neki su nešto vikali. Midori je otišla u sobu koja gleda

na ulicu, otvorila prozor i pogledala dolje. — Ĉekaj tu minutu — rekla je i nestala; zatim

sam zaĉuo topot nogu koje su se penjale stubama.

Sjedio sam, pio kavu i pokušavao se sjetiti gdje je Urugvaj. Da vidimo, Brazil je tu,

Venezuela tu, a Kolumbija negdje ovamo, ali nisam se mogao sjetiti gdje je toĉno

Urugvaj. Nekoliko minuta kasnije Midori je sišla i rekla mi da brzo doĊem s njom.

Slijedio sam je do kraja hodnika i popeo se strmim, uskim stubištem do drvene terase s

motkama za veš od bambusa. Terasa je bila viša od većine okolnih krovova, i s nje se

pruţao dobar pogled na cijelo susjedstvo. Tri ili ĉetiri kuće dalje dizali su se golemi

oblaci crnog dima, i s povjetarcem plovili prema glavnoj ulici. Zrak je bio pun mirisa

paljevine.

— To gori kod Sakamota — rekla je Midori, naginjući se na ogradu. — IzraĊivali su

tradicionalne okvire za vrata i sliĉno. Ali nedavno su zatvorili biznis.

Nagnuo sam se preko ograde i upeo da vidim što se dogaĊa. Pogled na vatru zaklanjala

nam je neka trokatnica, ali ĉinilo nam se da poţar gase tri-ĉetiri vatrogasna vozila. U

usku uliĉicu u kojoj je gorjela kuća moglo se ugurati samo dva, a ostala su stajala na

glavnoj ulici. Kako to već biva, sve je bilo puno zablenutih promatraĉa.

— Hej, moţda bi trebala skupiti sve dragocjenosti i spremiti se za evakuaciju — rekao

sam Midori. — Vjetar sad puše u drugom smjeru, ali svaki ĉas se moţe okrenuti, a blizu

ti je benzinska postaja. Pomoći ću ti da sve spakiraš.

— Kakve dragocjenosti? — rekla je Midori.

— Pa, sigurno imaš nešto što ţeliš spasiti - bankovne knjige, peĉate, pravne dokumente,

takve stvari. Gotovinu iz priĉuve.

— Nikako. Neću pobjeći.

— Ni ako se kuća zapali?

— Ĉuo si me. Neka umrem.

Pogledao sam je u oĉi; gledala je ravno u mene. Nisam mogao

odrediti je li ozbiljna ili se šali. Neko vrijeme tako smo se gledali, i ubrzo sam se prestao

brinuti.

— Dobro — rekao sam. — Shvatio sam. Ostat ću s tobom.

— Umrijet ćeš sa mnom? — pitala me Midori blistavih oĉiju.

— Nema šanse — rekao sam. — Pobjeći ću ako postane opasno. Ako ti se umire, umri

sama.

— Gade bezosjećajni!

— Neću umrijeti s tobom samo zato što si mi skuhala ruĉak. No da je bila veĉera...

— Okej... Dobro, ostanimo tu pa ćemo malo gledati. Moţemo pjevati pjesme. A ako se

dogodi nešto loše, onda ćemo o tome razmišljati.

— Pjevati pjesme?

Midori je odozdo donijela dva podna jastuka, ĉetiri konzerve piva i gitaru. Pili smo i

gledali kako se diţe crni dim. Ona je pre-birala po gitari i pjevala. Pitao sam je ne misli li

da bi to moglo naljutiti susjede. Piti pivo i pjevati dok s gornje terase gledaš kako u

susjedstvu nešto gori - to mi se nije ĉinilo baš najpohvalnijim ponašanjem.

— Ma pusti to — rekla je. — Mi se nikad ne brinemo što susjedi misle.

Otpjevala je nekoliko narodnih pjesama koje je izvodila sa svojom grupom. Teško bih

mogao reći da je bila dobra, ali ĉinilo se da uţiva u muziciranju. Prošla je sve stare

standarde - Lemon Tree, Puff (The Mdgic Dragon), Five Hundred Miles, Where Have Ali

the Flowers Gone?, Michael, Row the Boat Ashore. Isprva me pokušavala nagovoriti da

pjevam bas pratnju, ali bio sam tako loš da je odustala i dalje pjevala sama, za svoj gust.

Ja sam se bacio na ispijanje pive i slušao je kako pjeva, te motrio vatru. Nekoliko puta se

rasplamsavala i zamirala. Ljudi su galamili i izdavali naredbe. Novinarski helikopter

kloparao nam je nad glavama, fotografirao i onda odletio. Brinuo sam se da bismo i mi

mogli biti na slici. Policajac je kroz razglas vikao da se promatraĉi odmaknu. Neko dijete

plakalo je i traţilo mamu. Negdje se raspršio staklo. Ubrzo

je vjetar poĉeo nepredvidljivo mijenjati smjer, bijele ljuskice pepela poĉele su nas

zasipati iz zraka, ali Midori je i dalje pijuckala i pjevala. Nakon što je prešla sve pjesme

koje je znala, otpjevala je nekakvu ĉudnu, za koju je rekla da ju je napisala sama:

Skuhala bih ti juhu,

AV lonca nemam ja. Isplela bih ti šal,

AV vune nemam ja. Pisala bih ti pjesmu,

AV olovke nemam ja.

— Zove, se Nemam ništa — izvijestila me Midori. Pjesma je bila zbilja grozna, kako

rijeĉi, tako i melodija.

Slušao sam tu glazbenu papazjaniju i razmišljao da će kuću raz-nijeti eksplozija ako se

zapali benzinska postaja. Kad se umorila od pjevanja, Midori je spustila gitaru i klonula

na moje rame, kao maĉka na suncu.

— Kako ti se svidjela moja pjesma? — pitala je.

Oprezno sam odgovorio — Jedinstvena je, originalna i vrlo dobro oslikava tvoju

osobnost.

— Hvala — rekla je. — Tema je da nemam ništa.

— Da, to sam i mislio.

— Znaš — rekla je — kad mi je mama umrla...

— Da?

— Nisam bila nimalo tuţna.

— Joj.

— A nisam bila tuţna ni kad mi je tata otišao.

— Stvarno?

— Istina je. Zar nisam grozna? Bez srca?

— Sigurno imaš razloga za to.

— Razloga. Hmm. U ovoj kući situacija je bila priliĉno komplicirana. Ali uvijek sam

mislila, hoću reći, to su moji mama i tata, naravno da bih bila tuţna kad bi umrli ili kad

ih nikad više ne

bih vidjela. Ali nije tako bilo. Ništa nisam osjećala. Ni tugu, ni usamljenost. Jedva da ih

se ikad sjetim. Ali tu i tamo ih sanjam. Katkad me mama bijesno gleda iz mraka i

optuţuje me da sam sretna što je umrla. Ali ja nisam sretna što je umrla. Samo nisam jako

tuţna. A iskreno reĉeno, nisam prolila ni jednu jedinu suzu. A kad mi je maĉka uginula

plakala sam cijelu noć, kad sam bila mala.

Odakle toliko dima, pitao sam se. Plamen nisam vidio, a vatra kao da se nije širila. Samo

se taj stup dima vijugavo dizao u nebo. Sto li tako dugo gori?

— Ali nisam samo ja kriva — nastavila je Midori. — Istina je da sam po prirodi malo

hladna. To priznajem. Ali da su me oni -tata i mama - malo više voljeli, i ja bih bila u

stanju imati dublje osjećaje - osjećati, recimo, pravu tugu.

— Misliš da nisi dobila dovoljno ljubavi? Nakrivila je glavu i pogledala me. Onda je kratko, odsjeĉno kimnula. — Negdje izmeĊu

"ne dovoljno" i "nimalo". Uvijek sam bila gladna ljubavi. Bar jednom, bar jednom sam

htjela saznati kako je to kada dobiješ koliko ti treba - kad ti daju toliko ljubavi da više ne

moţeš primiti. Bar jednom. Ali nikad mi je nisu dali. Nikad, nijednom. Kad bih im se

pokušala sklupĉati u krilo da ih nešto zamolim, odgurnuli bi me i izderali se na mene.

"Ne! Preskupo je!" Samo sam to slušala. Tako da sam odluĉila kako ću naći nekoga tko

će me bezuvjetno voljeti 365 dana godišnje. Tada sam još bila u osnovnoj školi, ali

odluĉila sam to za sva vremena.

— Uau — rekao sam. — I je li ti se potraga isplatila?

— Tu nastupaju teškoće — rekla je Midori. Neko je vrijeme gledala dim kako se diţe i

razmišljala. — Valjda sam toliko dugo ĉekala na ljubav da sada traţim savršenstvo. Zato

je teško.

— Ĉekati savršenu ljubav?

— Ne, ĉak i ja znam da to ne postoji. Ja traţim sebiĉnost. Savršenu sebiĉnost. Recimo,

kaţem ti da mi se jede kolaĉ s jagodama. I ti prekineš sve što radiš, izjuriš i kupiš mi ga. I

vratiš se sav zadi-

han, klekneš na koljena i pruţiš mi kolaĉ s jagodama. A ja kaţem da mi se više ne jede i

bacim ga kroz prozor. To ja traţim.

— Nisam siguran da to ima ikakve veze s ljubavlju — rekao sam, malo zaprepašteno.

— Ima — rekla je. — Ti to samo ne znaš. U ţivotu jedne djevojke ima trenutaka kad su

takve stvari nevjerojatno vaţne.

— Stvari kao što su bacanje keksa s jagodama kroz prozor?

— Baš tako. A kad ja to uĉinim, ţelim da mi se muškarac ispriĉa. "Sad shvaćam,

Midori. Baš sam bio budala! Trebao sam znati da će te proći ţelja za keksom s

jagodama. Inteligentan sam i osjećajan kao magareće govno. Da ti se iskupim, idem ti

kupiti nešto drugo. Sto bi htjela? Pjenu od ĉokolade? Tortu od sira?"

— I onda?

— I onda bih mu ja dala svu ljubav koju zasluţuje zbog onoga što je uĉinio.

— Meni to zvuĉi šašavo.

— Pa, meni je to prava ljubav. Ali nitko me ne razumije.

— Midori je malo odmahnula glavom naslonjenom na moje rame.

— Za neke ljude ljubav poĉinje od neĉega sitnog ili luckastog. Od neĉega takvog, ili

uopće ne poĉne.

— Nikad nisam upoznao curu koja razmišlja kao ti.

— To mi mnogi kaţu — rekla je, cupkajući koţicu oko nokta.

— Ali ja jedino tako znam razmišljati. Ozbiljno. Samo ti govorim ono što vjerujem.

Nikad mi nije palo na pamet da razmišljam drukĉije od drugih ljudi. Ne trudim se biti

drukĉija. Ali kad iskreno nešto kaţem, svi misle da se šalim ili da nešto glumim. Kad se

to dogodi, osjećam kako mi je sve uţasno teško!

— I doĊe ti da pogineš u poţaru? — A, ne, to je drukĉije. To je samo pitanje znatiţelje.

— Sto? Poginuti u poţaru?

— Ne, samo sam htjela vidjeti kako ćeš reagirati — rekla je Midori. — Ali ne bojim se

smrti. Stvarno. Kao recimo ovdje, jednostavno bi me obavio dim, onesvijestila bih se i

umrla prije

nego što bih išta shvatila. To me uopće ne plaši, u usporedbi s onim kako sam vidjela da

su umrli moja mama i neki roĊaci. Svi moji roĊaci umiru u mukama od neke uţasne

bolesti. To nam je u krvi, valjda. To je uvijek dugaĉak, dugaĉak proces, i na kraju gotovo

da se više ne vidi je li ta osoba ţiva ili mrtva. Ostane samo bol i patnja.

Midori je zataknula Marlboro izmeĊu usnica i zapalila.

— Takva me smrt plaši. Sjenka smrti polako, polako nagriza sferu ţivota, i ni ne snaĊeš

se a već je sve mraĉno, ne vidiš, a ljudi oko tebe doţivljavaju te kao mrtvaca, a ne kao

ţivog ĉovjeka. To mrzim. To ne bih mogla podnijeti.

Za pola sata poţar je bio ugašen. Oĉito su ga uspjeli staviti pod kontrolu i pobrinuli se da

nitko ne strada. Sva su se vatrogasna vozila vratila u bazu osim jednoga, a gomila se

razišla, ţamoreći. Jedan policijski automobil ostao je regulirati promet, a na krovu mu se

vrtjela plava svjetiljka. Na obliţnjim rasvjetnim stupovima smjestile su se dvije vrane i

promatrale uţurbana dogaĊanja ispod sebe.

Iz Midori kao da je istekla sva energija. Klonulo se zagledala u nebo i jedva da je išta

govorila.

— Umorna si? — pitao sam.

— Ne baš — rekla je. — Samo sam si dopustila da se opustim i odlutam. Prvi put nakon

dugo vremena.

Zagledala se u moje oĉi, i ja u njezine. Zagrlio sam je i poljubio. Ramena su joj se na

ĉasak ukoĉila, a onda se opustila i na nekoliko sekunda sklopila oĉi. Rano jesensko sunce

bacalo je sjenu njezinih trepavica na obraz, i vidio sam kako njihova silueta podrhtava.

Bio je to njeţan i blag poljubac, koji nas nije trebao odvesti dalje. Vjerojatno toga dana

ne bih poljubio Midori da nismo proveli popodne na gornjoj terasi, na suncu, pijući pivo

i promatrajući poţar, a i ona je nesumnjivo osjećala isto to. Nakon što smo dugo gledali

blistave krovove, dim, crvene viline konjice i druge stvari,

osjetili smo nešto toplo i blisko, i vjerojatno smo oboje, napola svjesno, na neki naĉin

ţeljeli saĉuvati to raspoloţenje. Bio je to takav poljubac. Ali kao u svakom poljupcu, i u

ovome je postojao element opasnosti.

Prva je progovorila Midori. Uhvatila me za ruku i rekla mi, a to joj je naizgled pomalo

teško palo, da se viĊa s nekim. Rekao sam da sam to naslućivao.

— Imaš li ti neku curu koja ti se sviĊa? — pitala je.

— Imam — rekao sam.

— Ali nedjeljom si uvijek slobodan, zar ne?

— To je jako komplicirano — rekao sam.

Tada sam shvatio da se kratka ĉarolija toga ranojesenskog popo-dneva raspršila.

U pet sam rekao da moram na posao i predloţio Midori da poĊe sa mnom na uţinu. Rekla

je da mora ostati kod kuće ako zazvoni telefon.

— Mrzim po cijeli dan kod kuće ĉekati poziv. Kada dan provedem sama, osjećam kao

da mi meso malo-pomalo trune - trune

i topi se, i na kraju ostane samo zelena lokvica koju upije zemlja. Ostane samo moja

odjeća. Tako mi je kad cijeli dan ĉekam u kući.

— Ja ću ti praviti društvo kad idući put budeš morala ĉekati poziv — rekao sam. — Ali

samo ako je u ponudu ukljuĉen i ruĉak.

— Odliĉno — rekla je. — A ja ću za desert opet urediti da plane poţar. Midori idućega dana nije došla na predavanje iz Povijesti drame. Poslije sam otišao u

kafeteriju i sam pojeo hladan, bezukusan ruĉak. Onda sam sjeo na sunce i promatrao

dogaĊanja na kampusu. Dvije studentice kraj mene vodile su dug razgovor, sve vrijeme

na nogama. Jedna je na grudi privila teniski reket njeţno i s ljubavlju kao da grli dijete, a

druga je drţala neke knjige i LP Leonarda Bernsteina. Obje su bile lijepe i oĉito su

uţivale u diskusiji. Iz

pravca studentskog kluba dopirao je zvuk basa koji je vjeţbao ljestvice. Naokolo su

stajale grupice od ĉetiri-pet studenata koji su baš izraţavali svoja trenutaĉna mišljenja,

smijali se i nešto jedni drugima dovikivali. Na parkiralištu su vozili skateboarde. Preko

parkirališta prešao je neki profesor s koţnatom aktovkom u ruci, zaobilazeći ih. Na

dvorištu je neka studentica pod kacigom kleĉala na zemlji i ispisivala krupne znakove na

neki natpis, nešto o ameriĉkom imperijalizmu koji prijeti Aziji. Bio je to uobiĉajen

podnevni fakultetski prizor, ali dok sam sjedio i promatrao ga s ponovno probuĊenom

pozornošću, postao sam svjestan neĉega. Svi koje sam vidio pred sobom na svoj su naĉin

izgledali sretno. Jesu li zaista bili sretni ili su tako samo izgledali, to nisam mogao

odrediti. Ali izgledali su sretni tog ugodnog ranog popodneva krajem rujna, i zbog toga

sam osjetio neku osamljenost koja mi je bila nova, kao da sam jedini koji se ne uklapa u

tu sredinu.

Kad bolje razmislim, u koju sam se sredinu uklopio posljednjih godina? Posljednja koje

sam se mogao sjetiti bila je dvorana za biljar blizu luke, gdje smo Kizuki i ja zajedno

igrali biljar u duhu pravog prijateljstva. Kizuki je te veĉeri preminuo, i otada se izmeĊu

mene i svijeta uvukao hladan, jak vjetar. Taj mladić Kizuki: što mi je njegovo postojanje

znaĉilo? Na to pitanje nisam znao odgovor. Znao sam samo — i to s posvemašnjom

sigurnošću - da mi je Kizukijeva smrt zauvijek ukrala jedan dio mladosti. Ali što to

znaĉi, i kako će to završiti, to je bilo daleko izvan moje moći shvaćanja.

Dugo sam tako sjedio i gledao kampus i prolaznike, i nadao se, takoĊer, da ću vidjeti

Midori. Ali nije se pojavila, i kad je završio podnevni odmor, otišao sam u knjiţnicu da

se pripremim za predavanje iz njemaĉkoga.

Te subote popodne Nagasava je došao u moju sobu i predloţio da te veĉeri opet odemo

van. On će mi urediti propusnicu preko noći. Rekao sam da ću ići. Cijeli tjedan u glavi

mi je bila neka ĉudna zbrka, i bio sam spreman spavati s bilo kim.

Kasno popodne istuširao sam se, obrijao i obukao ĉistu odjeću -polo majicu i pamuĉnu

jaknu - a onda smo Nagasava i ja veĉerali u blagovaonici, pa smo autobusom otišli u

Sindţuku. Malo smo šetali ulicama punim ţivota, a onda smo otišli u jedan od naših

barova i sjeli, ĉekajući da se pojavi par kandidatkinja. Cure su u taj bar uglavnom

dolazile u parovima - osim baš te veĉeri. Bili smo ondje gotovo dva sata i pijuckali viski-

sodu, ali polako da bismo ostali trijezni. Napokon su za šank sjele dvije simpatiĉne cure,

te naruĉile dţus-votku i margaritu. Nagasava im je odmah prišao, ali rekle su da ĉekaju

svoje deĉke. Svejedno smo s njima ugodno popriĉali dok im nisu došli mladići.

Nagasava me odveo da okušamo sreću u drugi bar, maleni lokal u nekakvoj slijepoj ulici,

u kojemu je većina gostiju već bila pijana i glasna. Za stolom otraga sjedile su tri

djevojke. Pridruţili smo im se i upustili se u kratki razgovor u petero, i atmosfera je

uskoro postala opuštena, ali kad je Nagasava predloţio da poĊemo nekamo drugamo na

piće, cure su rekle da se moraju vratiti u studentski dom jer im se uskoro zakljuĉavaju

vrata. Toliko o našoj "sreći". Pokušali smo još na jednome mjestu s istim rezultatom. Iz

nekog razloga nikako nismo mogli naći cure.

U pola dvanaest Nagasava je odustao. — Oprosti što sam te bez veze vukao naokolo —

rekao je.

— Nema problema — rekao sam. — Vrijedilo je bar vidjeti da i ti katkad imaš loš dan.

— Moţda jednom godišnje — priznao je.

Zapravo, više mi nije bilo do ševe. Dok sam te buĉne subotnje veĉeri lutao Sindţukuom i

promatrao tajanstvenu energiju na-stalu iz mješavine seksa i alkohola, poĉeo sam

osjećati da je moja vlastita seksualna ţelja nešto bijedno i triĉavo.

— Sto ćeš sad, Vatanabe?

— Moţda ću u non-stop kino — rekao sam. — Sto godina nisam pogledao film.

— Ja onda idem k Hatsumi — rekao je Nagasava. — Ne ljutiš se?

— Jasno da ne — rekao sam. — Zašto bih se ljutio?

— Ako hoćeš, mogu te upoznati s curom koja će te pustiti da prespavaš.

— Ma ne, baš mi se gleda film.

— Oprosti — rekao je Nagasava. — Iskupit ću ti se za ovo jednom. — I nestao je u

guţvi. Otišao sam u fast food na cheese-burger i kavu da se malo istrijeznim, a onda sam

otišao u neku staru kinodvoranu pogledati Diplomca. Nije mi se baš jako svidio, ali nisam

imao što drugo raditi, pa sam ostao i pogledao ga još jednom. Kad sam u ĉetiri ujutro

izišao iz kina, krenuo sam lutati prohladnim ulicama Sindţukua, zadubljen u misli.

Kad sam se umorio od šetnje, ušao sam u non-stop kafić i sjeo uz knjigu i šalicu kave

ĉekati prvi jutarnji vlak. Ubrzo se kafić napunio ljudima koji su kao i ja ĉekali prve

vlakove. Prišao mi je konobar i uz ispriku pitao smije li staviti još nekoga za moj stol.

Rekao sam da nema problema. Nije mi bilo bitno tko sjedi preko-puta mene: ĉitao sam

knjigu.

Pokazalo se da su mi se za stolom pridruţile dvije djevojke. Ĉinilo mi se da smo vršnjaci.

Nijedna nije bila neka ljepotica, ali nisu bile loše. Obje su bile diskretno odjevene i

našminkane: nipošto tip cure koja u pet ujutro luta Šindţukuom. NagaĊao sam da su

sluĉajno zakasnile na posljednji vlak. Kao da im je odlanulo što sjede sa mnom: bio sam

uredno odjeven, naveĉer sam se obrijao, i kao kruna svega zadubio sam se u Ĉarobni

brijeg Thomasa Manna.

Jedna od njih bila je malo krupnija. Bila je odjevena u sivu komandosicu i bijele

traperice, nosila je veliku plastiĉnu lisnicu, a na ušima je imala velike naušnice u obliku

školjke. Prijateljica joj je bila sitna cura s naoĉalama. Ona je imala plavi dţemper na

kopĉanje preko karirane košulje, i prsten s tirkizom. Manja je stalno skidala naoĉale i

prstima trljala oĉi.

Obje djevojke naruĉile su kavu s mlijekom i kolaĉ, i dugo su to konzumirale jer su bile

zadubljene u, kako se ĉinilo, neku povjerljivu i ozbiljnu diskusiju. Krupna djevojka

nekoliko je puna na-

krivila glavu, a mala je jednako ĉesto odmahivala svojom. Nisam razabirao što govore jer

je iz stereoureĊaja glasno svirao Marvin Gaye ili Bee Gees ili nešto sliĉno, ali ĉinilo se da

je niska cura ljuta ili uzrujana, a krupna ju je tješila. Naizmjence sam išĉitavao pasuse u

knjizi i pogledavao u njihovu smjeru.

Ĉvrsto stisnuvši torbicu na grudi, manja djevojka je otišla u zahod, a njena prijateljica mi

se u tom ĉasu obratila.

— Oprosti što ometam, ali znaš li moţda za neki bar tu blizu koji još sluţi pića?

Zateĉen, odloţio sam knjigu i upitao — Poslije pet ujutro?

— Da...

— Ako mene pitaš, u 5.20 ujutro većina ljudi ide doma da se otrijezni i legne.

— Da, znam — rekla je, malo posramljeno — ali moja prijateljica kaţe da mora nešto

popiti. Vaţno je.

— Onda ti nema druge nego da odete doma i nešto popijete.

— Ali ja moram uloviti vlak u 7.30 za Nagano.

— NaĊite onda automat i neko lijepo mjesto gdje ćete sjesti. To je sve što moţete.

— Znam da mnogo traţim, ali bi li pošao s nama? Dvije same cure tako nešto baš i ne

mogu uĉiniti.

U Sindţukuu sam već doţivio svakakva ĉudna iskustva, ali nikad me još u 5.20 ujutro

dvije nepoznate cure nisu pozvale na piće. Nije mi se gnjavilo s odbijanjem, a vremena

sam imao, pa sam iz obliţnjeg automata kupio pune ruke sakea i grickalica, i tako smo

nas troje otišli na prazno parkiralište kraj zapadnog izlaza iz postaje i odrţali

improviziranu pijanku.

Cure su mi rekle da su se sprijateljile radeći u putniĉkoj agenciji. Obje su te godine

diplomirale i dobile prvi posao. Manja je imala deĉka s kojim se viĊala godinu dana, ali

nedavno je otkrila da spava s drugom, i teško je to primila. Krupnija je sinoć trebala

otputovati u planine Nagana na bratovo vjenĉanje, ali odluĉila je provesti noć s

potištenom prijateljicom i sjesti na prvi ekspres vlak u nedjelju ujutro.

— Ţao mi je što kroz to moraš prolaziti — rekao sam sitnijoj

— ali kako si otkrila da ti deĉko spava s drugom?

Polako pijuckajući šake, cura je nogom satirala neki korov.

— Nisam ništa morala shvaćati — rekla je. — Otvorila sam vrata i vidjela ga kako to

radi.

— Kad je to bilo?

— Preksinoć.

— Nevjerojatno. Vrata su bila otkljuĉana?

— Da.

— Zašto ih nije zakljuĉao?

— Kako bih ja to trebala znati?

— Da, kako bi njoj sada trebalo biti? — rekla je krupnija, koja je oĉito bila iskreno

zabrinuta za prijateljicu. — Kakav joj je to samo šok bio. Zar nije to grozno?

— Ne bih znao reći — odgovorio sam. — Trebala bi dobro porazgovarati s deĉkom. A

onda je pitanje hoćeš li mu oprostiti ili ne.

— Nitko ne zna kako mi je — obrecnula se mala, i dalje gazeći travku.

Sa zapada se pojavilo jato vrana i preletjelo preko velike robne kuće. Već je svanulo.

Vlak za Nagano ubrzo je trebao stići, pa smo ostatak sakea dali beskućniku na

zapadnom izlazu, kupili peronske karte i otišli otpratiti krupniju curu. Nakon što je vlak

nestao iz vida, malena i ja nekako smo završili u obliţnjem hotelu. Nijedno od nas nije

baš umiralo od ţelje da spava s onim drugim, ali bilo je nekako nuţno stvari privesti

kraju.

Ja sam se prvi svukao i sjeo u kadu ţestoko se bacivši na pivo. Ona je ušla sa mnom i

uĉinila isto, pa smo se ispruţili i tako bez rijeĉi cugali pivo. Ali nikako se nismo mogli

napiti, a ni jednom ni drugom nije se spavalo. Koţa joj je bila vrlo svijetla i glatka, i

imala je prekrasne noge. Dao sam joj kompliment za noge, ali jedva da je progunĊala

"Hvala".

Ali kad smo legli u krevet, postala je druga osoba. Uzvraćala je na najmanji dodir mojih

ruku, izvijala se i stenjala. Kad sam ušao

u nju zarila mi je nokte u leĊa, a dok joj se orgazam pribliţavao toĉno šesnaest puta

uzviknula je ime drugog muškarca. Koncentrirao sam se na brojanje kako bih odgodio

vlastiti orgazam. Onda smo oboje zaspali.

Kad sam se u pola jedan probudio, nje nije bilo. Nisam našao nikakvu poruku. Jedna

strana glave bila mi je neobiĉno oteţala od pijenja u tako ĉudne sate. Istuširao sam se da

se razbudim, obrijao i sjeo u stolac, gol, te stao piti sok iz boce u hladnjaku i redom

razmatrati dogaĊaje od prethodne noći. Svaki prizor ĉinio mi se nestvarnim i neobiĉno

dalekim, kao da ga gledam kroz dva-tri sloja stakla, ali nije bilo sumnje da mi se sve to

dogodilo. Pivske ĉaše još su bile na stolu, a kraj umivaonika je leţala upotrijebljena

ĉetkica za zube.

Pojeo sam lagani ruĉak u Sindţukuu i otišao do telefonske govornice da nazovem Midori

Kobajaši, nadajući se da moţda opet sama kod kuće ĉeka telefonski poziv. Pustio sam da

odzvoni petnaest puta, ali nitko se nije javljao. Dvadeset minuta poslije opet sam

pokušao, ali rezultat je bio isti. Onda sam sjeo na autobus i vratio se u dom. U sanduĉiću

kraj ulaza ĉekalo me preporuĉeno pismo. Bilo je od Naoko.

5

Ova/a ti za pismo, pisala je Naoko.

Obitelj joj ga je poslala ovamo, rekla je. Ono je nipošto nije uznemirilo, nego veoma

razveselilo, a upravo mi se i sama spremala pisati.

Proĉitavši samo to, otvorio sam prozor, skinuo jaknu i sjeo na krevet. Iz obliţnje kućice

za ptice ĉuo sam gukanje golubova. Lahor je mreškao zavjese. Drţeći sedam ispisanih

listova od Naoko, prepustio sam se beskonaĉnoj bujici osjećaja. Osjećao sam se kao da

su boje stvarnog svijeta oko mene poĉele blijedjeti samo zato što sam proĉitao nekoliko

njezinih reĉenica. Sklopio sam oĉi i dugo vremena sreĊivao misli. A onda, duboko

udahnuvši, nastavio sam ĉitati.

Prošlo je već gotovo ĉetiri mjeseca otkako sam stigla ovamo, pisala je dalje.

Otada sam mnogo mislila na tebe. Sto više mislim, sve više osjećam da sam prema tebi

bila nepravedna. Vjerojatno sam trebala biti bolja, pravednija osoba i drukĉije se ponijeti

prema tebi.

Ovo, meĊutim, moţda nije najnormalniji naĉin promatranja stvari. Cure mojih godina

nikad ne rabe rijeĉ "pravedno".

Obiĉnim mladim curama poput mene uglavnom je svejedno je li nešto pravedno ili ne.

Njima glavno pitanje nije je li nešto pravedno, nego je li ili nije lijepo, ili hoće li ih

usrećiti. "Pravedno" je muška rijeĉ, da, ali ne mogu se oteti dojmu da je u ovom trenutku

to toĉno ona rijeĉ koja mi treba. A kako su pitanja ljepote i sreće sada za mene postala

tako teški i zamršeni problemi, kako mi se ĉini, umjesto toga se drţim drugih mjerila -

recimo, je li nešto pravedno, pošteno ili općenito istinito.

U svakom sluĉaju, vjerujem da prema tebi nisam bila pravedna i da sam te zbog toga

zavlaĉila i duboko povrijedila. MeĊutim, time sam istodobno i sebe zavlaĉila i jednako

tako duboko povrijedila. To ne kaţem kao izliku ili opravdanje, nego zato što je istina.

Ako sam u tebi ostavila ranu, to nije samo tvoja, nego i moja rana. Zato me, molim te,

nemoj mrziti. Ja sam nesavršeno ljudsko biće - mnogo nesavršenije nego što ti misliš.

Upravo zato ne ţelim da me mrziš. Jer kad bi me mrzio, onda bih stvarno bila potpuno

shrvana. Ja ne mogu postupiti kao ti: ne mogu se uvući u svoju ljušturu i ĉekati da sve to

proĊe. Ne znam zasigurno da si ti takav, ali katkad o tebi imam takav dojam. Ĉesto ti na

tome zavidim, zato sam te moţda toliko i zavlaĉila.

Ovo je moţda previše analitiĉki naĉin gledanja na stvari, zar ne? Terapija koju ovdje

prakticiraju svakako nije previše analitiĉka, ali kad si nekoliko mjeseci pod tretmanom

kao što sam ja, htio ti to ili ne postaješ manje ili više analitiĉki nastrojen. "Razlog ovome

je ovo, a ovo znaĉi ovo, zbog toga i toga." Tako. Ne mogu odrediti pokušava li takva

analiza pojednostavniti svijet ili ga zakomplicirati.

U svakom sluĉaju, ĉini mi se da sam mnogo bliţe oporavku nego što sam bila, a i ljudi mi

ovdje govore da je tako. Ovo je prvi put nakon dugo vremena da sam uspjela sjesti i

mirno napisati pismo. Ono koje sam ti napisala u srpnju morala sam cijediti iz sebe

(premda, da ti pravo kaţem, i

ne sjećam se više što sam napisala - je li bilo grozno?), ali ovaj put sam vrlo, vrlo

smirena. Ĉisti zrak, spokoj i izolacija, dnevni raspored ţivotnih aktivnosti, redovita

tjelovjeţba: to mi je trebalo, ĉini mi se. Kako je divno moći nekome napisati pismo!

Ţeljeti nekome prenijeti svoje misli, sjesti za svoj stol i uzeti olovku, ovako pretoĉiti

misli u rijeĉi, to je doista veliĉanstveno. Naravno, jednom kad ih uspijem staviti na papir,

otkrijem da mogu izraziti samo djelić onoga što ţelim reći, ali nema veze. Sretna sam

što sam u stanju osjećati da nekome ţelim pisati. I tako ti evo pišem. Sad je pola osam

naveĉer, veĉerala sam i upravo se okupala. Kuća je tiha, a vani je mrkli mrak. Kroz

prozor ne vidim ni jedno svjetlo. Obiĉno odavde dobro vidim zvijezde, ali ne danas,

oblaĉno je. Ovdje svi mnogo znaju o zvijezdama, i kaţu mi: "To je Djevica" ili "To je

Strijelac". Vjerojatno nauĉe htjeli-ne htjeli, jer ovdje se jednom kad zaĊe Sunce nema što

raditi. Zato znaju i tolike stvari o pticama, cvijeću i kukcima. Kad razgovaram s njima,

shvatim kolika sam neznalica bila kad su te stvari u pitanju, što je nekako lijepo.

Ovdje ţivi sedamdesetak ljudi. Osim njih, osoblja (doktora, sestara, uredskog osoblja itd.)

ima nešto malo više od dvadeset. Ovo je tako prostrano i otvoreno mjesto da to uopće nisu

veliki brojevi. Daleko od toga: bilo bi toĉnije reći da je imanje poluprazno. Veliko

je i proţeto prirodom, i svi ţive tiho - tako tiho da katkad ĉovjek ima osjećaj da je ovo

normalan, stvarni svijet, ali naravno nije. Ovdje nam je tako jer ţivimo po nekakvim

pravilima.

Igram tenis i košarku. Košarkaške ekipe sastavljene su od osoblja i (mrzim tu rijeĉ, ali ne

moţe se izbjeći) pacijenata. No kad se udubim u igru zaboravim tko su pacijenti, a tko

osoblje. To je malo ĉudno. Znam da će ti ovo zvuĉati ĉudno, ali kad tijekom utakmice

pogledam ljude oko sebe, svi mi izgledaju jednako deformirani.

Jednoga dana rekla sam to doktoru koji je zaduţen za moj

sluĉaj, i rekao mi je da, na neki naĉin, imam pravo, i da nismo tu kako bismo popravili

deformaciju, nego se na nju navikli: da je jedan od naših problema to što ne moţemo

prepoznati i prihvatiti vlastite deformitete. Kao što svaki ĉovjek ima osebujan naĉin na

koji hoda, ljudi takoĊer misle, osjećaju i shvaćaju na osebujne naĉine, i premda ih moţda

ţelimo ispraviti, to se ne dogaĊa preko noći, a ako pokušamo u neĉemu silom djelovati,

nešto drugo se moţe pošemeriti. Naravno, on je to meni vrlo pojednostavljeno objasnio, i

to je samo mali dio naših problema, ali mislim da shvaćam što je htio reći. Moţda se

zbilja nikad ne moţemo u potpunosti prilagoditi svojim deformitetima. Kad ne znamo što

ĉiniti s istinskom boli i patnjom koje izazivaju ti deformiteti, dolazimo ovamo

da od njih pobjegnemo. Dok smo ovdje, uspijevamo ţivjeti a da ne nanosimo bol drugima

niti oni nama, jer znamo da smo "deformirani". Po tome smo drukĉiji od izvanjskoga

svijeta: većina ljudi ţivi ţivot nesvjesna svojih deformiteta, dok su u ovome našem

malenom svijetu upravo deformiteti preduvjet. Kao što Indijanci na glavi nose perje kako

bi pokazali kojem plemenu pripadaju, mi iznosimo svoje deformitete na vidjelo. I ţivimo

tiho, da jedni druge ne povrijedimo.

Osim što se bavimo sportom, svi uzgajamo voće i povrće: rajĉice, patlidţane, krastavce,

lubenice, jagode, mladi luk, kupus, daikon rotkvice15, i tako dalje, i tako dalje. Uzgajamo

gotovo sve. Imamo i staklenike. Ovdje ljudi znaju mnogo o uzgoju voća i povrća, i u to

ulaţu mnogo energije. Ĉitaju knjige u toj temi i pozivaju struĉnjake, te od jutra do mraka

razgovaraju o odgovarajućem gnojivu, pripremljenosti zemlje i sliĉnim stvarima.

Zavoljela sam uzgoj voća i povrća. Fantastiĉno je gledati razliĉito voće i povrće kako

svaki dan sve više raste. Jesi li ikad uzgajao lubenice? Rastu naoĉigled, kao neke male

ţivotinjice.

Svaki dan jedemo svjeţe ubrano voće i povrće. Naravno,

sluţe nam i meso i ribu, ali kad ţiviš ovdje sve ti je manje do takvog jela, jer je povrće

toliko svjeţe i ukusno. Katkad idemo van skupljati divlje raslinje i gljive. Imamo

struĉnjake za to (sad kad razmislim, ovdje je sve puno struĉnjaka), koji nam govore koje

biljke treba brati a koje izbjegavati. Zbog svega toga otkako sam došla dobila sam preko

tri kilograma. Kilaţa mi je gotovo savršena, zahvaljujući tjelovjeţbi te redovitim i

zdravim obrocima.

Kad se ne bavimo poljodjelstvom, ĉitamo, slušamo glazbu ili pletemo. Nemamo

televiziju ni radio, ali imamo vrlo pristojnu knjiţnicu s knjigama i ploĉama. U zbirci

ploĉa imamo sve, od Mahlerovih simfonija do Beatlesa, i stalno posuĊujem ploĉe koje

onda slušam u sobi.

Jedini je problem što jednom kada doĊeš, više ne ţeliš otići - ili se bojiš otići. Dok smo

ovdje, osjećamo se smireno i spokojno. Naši deformiteti ĉine se prirodnima. Mislimo da

smo se oporavili. Ali nikad ne moţemo biti sigurni da će nas i vanjski svijet isto tako

prihvatiti.

Moj doktor kaţe kako je vrijeme da poĉnem kontaktirati s "ljudima vani" - što znaĉi s

normalnim ljudima u normalnom svijetu. Kada to kaţe, ja vidim jedino tvoje lice. Da ti

iskreno kaţem, ne ţelim vidjeti roditelje. Previše se brinu za mene, pa se oneraspoloţim

kad ih vidim. Osim toga, neke ti stvari moram objasniti. Nisam sigurna da ih mogu dobro

objasniti, ali to su vaţne stvari i ne mogu ih više izbjegavati.

Pa ipak, ne ţelim te opterećivati. Zbilja nikome ne ţelim biti na teret. Osjećam da mi

ţeliš dobro. To me usrećuje. U ovom pismu ţelim ti samo prenijeti tu sreću. Te tvoje

dobre ţelje vjerojatno su upravo ono što meni sada treba. Molim te, oprosti mi ako te išta

što sam ovdje napisala uznemirilo. Kao što sam već rekla, mnogo sam nesavršenija nego

što ti misliš.

Katkad se pitam: DA smo se ti i ja sreli pod sasvim normalnim okolnostima, i DA smo se

jedno drugome svidjeli,

što bi se dogodilo? DA SAM JA bila normalna i da si ti bio normalan (što ti naravno

jesi), i da nije bilo Kizukija, što bi se dogodilo? Naravno, to "DA" je puno preveliko.

Jako se trudim bar biti pravedna i poštena. To je sve što sada mogu. Nadam se da ću ti na

ovaj naĉin uspjeti prenijeti bar mali dio onoga što osjećam.

Za razliku od obiĉnih bolnica, ovdje imamo slobodne sate posjeta. Ako nazoveš dan prije,

moţeš doći kad god ţeliš. Moţeš ĉak i jesti sa mnom, a imaš i gdje prespavati. Molim te,

doĊi mi u posjet kada ti bude zgodno. Jedva ĉekam da te vidim. Prilazem i mapu. Oprosti

Što je ovo pismo ispalo tako dugaĉko.

Proĉitao sam Naokino pismo do kraja, a onda još jednom. Nakon toga sišao sam u

prizemlje, kupio Colu iz automata, i pio je dok sam još jednom ĉitao pismo. Vratio sam

sedam ispisanih stranica u omotnicu i stavio je na stol. Na ruţiĉastoj omotnici moje ime i

adresa bili su ispisani savršenim, sićušnim znakovima koji su bili tek mrvicu odviše

pravilni za jednu djevojku. Sjeo sam za stol i stao prouĉavati omotnicu. Adresa

pošiljatelja otraga bila je Hostel Ami. Ĉudno ime. Nekoliko minuta razmišljao sam o

njemu, i zakljuĉio da je ono "ami" sigurno od francuske rijeĉi "prijatelj".

Nakon što sam stavio pismo u ladicu stola, presvukao sam se i izišao. Bojao sam se da ću

ako ostanem blizu proĉitavati pismo deset, dvadeset, tko zna koliko puta? Hodao sam

ulicama Tokija te nedjelje bez ikakva cilja, kao što sam to uvijek ĉinio s Naoko. Lutao

sam od ulice do ulice, prisjećajući se njezina pisma od retka do retka, i premetao svaku

reĉenicu po mislima što sam bolje mogao. Kad je Sunce zašlo, vratio sam se u dom i

nazvao meĊugradsku, Hostel Ami. Javila se ţena na recepciji i pitala me kojim poslom

zovem. Pitao sam mogu li sutra popodne posjetiti Naoko. Ostavio sam ime i ona je rekla

da nazovem za pola sata.

Kad sam nazvao poslije veĉere, javila mi se ista ta ţena. Da, mogu posjetiti Naoko, rekla

je. Zahvalio sam joj, spustio slušalicu,

i u ruksak stavio ĉistu odjeću i toaletni pribor. Onda sam opet uzeo Ĉarobni brijeg, te ga

poĉeo ĉitati i pijuckati konjak, ĉekajući da mi se prispava. No svejedno nisam zaspao sve

do poslije jedan ujutro.

PONEDJELJAK UJUTRO U SEDAM,

ĉim sam se probudio, umio sam se, obrijao i ne doruĉkovavši otišao ravno u ured

upravitelja doma da mu kaţem kako odlazim na dvodnevno planinarenje. Već je bio

navikao da u slobodno vrijeme odlazim na kraće izlete, pa se nije iznenadio. Prepunim

prigradskim vlakom otišao sam do glavnog kolodvora i kupio kartu za superbrzi vlak za

Kjoto, doslovce uskoĉivši na prvi Hikari ekspres koji je kretao. Zadovoljio sam se kavom

i sendviĉem za doruĉak i odrijemao sat vremena.

U Kjoto sam stigao nekoliko minuta prije jedanaest. Prema Naokinim uputama gradskim

autobusom odvezao sam se do malenog terminala za sjeverna predgraĊa. Sljedeći

autobus išao mi je tek u 11.35, kazali su mi, a vozi nešto više od sata. Kupio sam kartu i

otišao u knjiţaru preko ceste da kupim mapu. Vrativši se u ĉekaonicu, prostudirao sam

mapu da vidim mogu li pronaći toĉnu lokaciju Hostela Ami. Pokazalo se da je smješten

mnogo dublje u planinama nego što sam zamišljao. Autobus će na svom pohodu prema

sjeveru morati prijeći nekoliko brda, a onda se na kraju slijepog kanjona okrenuti i vratiti

u grad. Ja ću sići pred sam kraj rute. Naoko je rekla da će kraj postaje biti pješaĉka

staza, po kojoj ću nakon dvadeset minuta hoda stići do Hostela Ami. Nije

ni ĉudo što je tako tiho i mirno ako se nalazi tako duboko u brdima!

Autobus je krenuo s dvadesetak putnika, uz rijeku Kamo kroz sjeverni dio Kjota. Gusto

naĉiĉkane gradske ulice zamijenile su prorijeĊene kuće, a onda polja i prazni predjeli.

Krovovi od crnih ploĉica i plastenici privlaĉili su zrake jesenskog sunca koje su se

zasljepljujuće odbijale od njih. Kad je autobus ušao u kanjon, vozaĉ je poĉeo okretati

upravljaĉ ovamo-onamo prateći zavoje i okuke na cesti, i meni je postalo slabo u ţelucu.

Još sam osjećao okus kave koju sam jutros popio. Kad se broj zavoja poĉeo smanjivati

toliko da mi je postalo malo lakše, autobus je uronio u sumornu cedrovu šumu. Stabla su

po svemu sudeći bila vrlo stara, izdizala su se visoko nad cestom, zaklanjala sunĉevu

svjetlost i na sve bacala mraĉne sjene. Vjetrić koji je pirkao kroz otvorene prozore

autobusa najednom je postao vrlo hladan, a njegova vlaga šibala je koţu. Cesta kroz

dolinu drţala se rijeĉne obale, a kroz drveće je vodila tako dugo da se već poĉelo ĉiniti

kako je cijeli svijet zauvijek zakopan u cedrovoj šumi - no u tom trenu šuma je završila, i

našli smo se na otvorenom platou okruţenom planinskim vrhovima. Svud oko nas

prostirale su se široke zelene oranice, a rijeka kraj ceste djelovala je bistro i ĉisto. U

daljini se nazirao tanki konĉić bijelog dima. U nekim kućama na suncu se sušilo rublje,

a psi su zavijali. Pred svakim gazdinstvom drva za ogrjev bila su naslagana sve do strehe,

a negdje na hrpi obiĉno je leţala maĉka. Neko vrijeme uz cestu su se nizale takve kuće,

ali nisam vidio ni ţive duše.

Takav se raspored u krajoliku ponovio bezbroj puta. Autobus bi ušao u cedrovu šumu,

izronio u selo, a onda opet u šumu. U selima bi ljudi izlazili, ali nitko se nije ukrcavao.

Ĉetrdeset minuta nakon odlaska iz grada autobus je stigao do planinskog prijevoja s

kojega je nadaleko pucao pogled. Vozaĉ je zaustavio autobus i objavio da ćemo tu

priĉekati pet-šest minuta: tko ţeli moţe izići. U autobusu je sad ostalo samo ĉetvero

putnika, ukljuĉujući i mene. Svi smo izišli da se protegnemo ili zapalimo, promatrajući

daleko ispod sebe panoramu Kjota. Vozaĉ je otišao na stranu da obavi malu nuţdu.

Preplanuli muškarac pedesetih godina koji je ušao u autobus noseći veliku kartonsku

kutiju vezanu špagom pitao me idem li planinariti. Da ne kompliciram, odgovorio sam

potvrdno.

S drugog kraja prijevoja naišao je drugi autobus i stao kraj našega. Vozaĉ je izišao, kratko

porazgovarao s našim, a onda su se obojica popela natrag u svoje autobuse. Nas ĉetvero

vratili smo se na svoja sjedala, i autobusi su krenuli svaki na svoju stranu. Nije mi odmah

bilo jasno zašto je naš autobus morao ĉekati onaj drugi, ali nedaleko odatle niz drugu

stranu planine cesta se najednom suzila. Dva velika autobusa nikad se ne bi mogla

mimoići na cesti, ĉak je i pri prolasku kraj obiĉnih automobila iz suprotnog smjera

trebalo dosta manevrirati, i uvijek se jedno ili drugo vozilo moralo ukloniti i uvući u

izboĉinu zavoja.

Sela uz cestu sad su bila daleko manja, a obraĊene ravne površine još uţe. Planina je bila

strmija, a stranice su joj se primaknute prozorima autobusa. Ali ĉinilo se da nemaju ništa

manje pasa nego u ostalim mjestima, pa je prolazak autobusa izazivao pravo natjecanje u

zavijanju.

Kod moje postaje nije bilo niĉega - ni kuća, ni polja, samo znak za autobusnu postaju,

potoĉić i poĉetak planinske staze. Objesio sam ruksak preko ramena i uputio se

puteljkom. Potok je tekao uz lijevu stranu staze, a na desnoj se pruţala šuma bjelogorice.

Uspinjao sam se blagom padinom nekih petnaest minuta, a onda sam stigao do puta koji

je vodio u šumu s desne strane; prolaz je bio jedva dovoljno širok da kroz njega proĊe

auto. Na natpisu kraj ceste pisalo je: hostel ami. privatni posjed, prolaz zabranjen.

Na cesti koja je vodila kroz stabla bili su oštro urezani tragovi guma. U šumi bi se

povremeno zaĉuo lepet krila. Zvuk je do mene dopirao neobiĉno jasno, kao da je pojaĉan

u odnosu na druge šumske glasove. Jednom sam izdaleka zaĉuo nešto što je sliĉilo pucnju

puške, ali bio je to slab, prigušen zvuk, kao da je prošao kroz nekoliko filtara.

Na kraju šume naišao sam na bijeli kameni zid. Nije bio viši od mene, a kako na vrhu nije

imao dodatnih zapreka, bilo bi mi ga lako preskoĉiti. Ţeljezna crna kapija djelovala je

dosta ĉvrsto, ali bila je širom otvorena, a u straţarnici nije bilo nikoga. Kraj kapije je

stajao isti natpis: hostel ami. privatni posjed, prolaz zabranjen. Nekoliko sitnica ukazivalo

je na to da je straţar do maloprije bio tu: u pepeljari su bila tri opuška, tu je bila i

poluprazna šalica ĉaja, na polici je stajao tranzistor, a sat na zidu otkucavao je vrijeme uz

trpko tiktakanje. Malo sam priĉekao da se ĉovjek vrati, ali kad se to nije dogodilo,

nekoliko puta sam pritisnuo nešto što je sliĉilo zvoncu. Odmah iza kapije bilo je

parkiralište. U njemu je stajao minibus, Land Cruiser s pogonom na sva ĉetiri kotaĉa, te

tamnoplavi Volvo. Na parkiralište je moglo stati tridesetak auta, ali sad su ondje bila

parkirana samo ta tri.

Prošle su dvije-tri minute, a onda se na šumskom puteljku pojavio ĉuvar u mornarski

modroj odori na ţutom biciklu. Bio je to visok ĉovjek u ranim šezdesetima, prorijeĊene

kose. Naslonio je ţuti bicikl na straţarsku kućicu i rekao — Ţao mi je što ste morali

ĉekati — ali nije zvuĉao kao da mu je ţao. Na blatobranu bicikla bijelom je bojom bio

napisan broj 32. Kad sam mu rekao ime, podigao je slušalicu i dvaput ga ponovio

nekome s druge strane, odgovorio "Da, a-ha, dobro" i spustio.

— Idite u glavnu zgradu, molim vas, i traţite dr. Išida — rekao mi je. — Idete ovom

stazom kroz drveće do kruţnog toka. Onda skrenite drugi izlaz ulijevo - jeste li

zapamtili? Drugi nalijevo -iz kruţnog toka. Vidjet ćete staru kuću. Skrenite desno i

proĊite kroz još jedan šumarak do betonske zgrade. To je glavna zgrada. Lako je, samo

pazite na putokaze.

Skrenuo sam na drugi izlaz slijeva iz kruţnog toka kako mi je rekao, a na kraju staze

naišao sam na zanimljivu staru zgradu koja je nekoć oĉito bila neĉija kuća za odmor.

Imala je njegovan vrt s lijepo oblikovanim stijenama i kamenim fenjerom. To je sigurno

bilo ladanje. Skrećući desno kroz drveće, ugledao sam betonsku trokatnicu. Stajala je u

izdubljenom terenu pa njezina tri kata

nisu djelovala napadno. Bila je jednostavno projektirana i odavala snaţan dojam ĉistoće.

Ulaz je bio na drugom katu. Popeo sam se stubama i ušao kroz velika staklena vrata, da

bih na recepciji zatekao mladu ţenu u crvenoj haljini. Rekao sam joj svoje ime i kazao da

su me uputili na dr. Išida. Nasmiješila se i pokazala mi na smeĊi kauĉ, tihim glasom

predlaţući da ondje priĉekam. Onda je okrenula neki broj. Spustio sam ruksak s leĊa,

zavalio se u duboke jastuke na kauĉu i stao promatrati oko sebe. Predvorje je bilo ĉisto i

ugodno, s ukrasnim lonĉanicama, ukusnim apstraktnim slikama i ulaštenim podom. Dok

sam ĉekao, nisam skidao pogled s odraza svojih cipela na podu.

U jednom trenutku ţena na recepciji obratila mi se da me umiri — Doktorica će odmah

doći. — Kimnuo sam glavom. Kakvo tiho mjesto, nevjerojatno! Nije bilo nikakvih

zvukova. Kao da su svi na popodnevnom odmoru. Ljudi, ţivotinje, insekti, biljke, svi

zacijelo ĉvrsto spavaju, pomislio sam, kad je tako tiho.

No nije prošlo dugo kad sam zaĉuo meko tapkanje gumenih potplata, i pojavila se zrela

ţena ĉekinjaste kose. Hitro je prošla predvorjem, sjela kraj mene, prekriţila noge i uzela

me za ruku. Umjesto da je stisne, okrenula mi je šaku i stala promatrati njezinu prednju i

straţnju stranu.

— Ništa niste svirali, bar ne posljednjih nekoliko godina, zar ne? — bile su prve rijeĉi

koje sam zaĉuo iz njezinih usta.

— Ne — rekao sam, zateĉen. — Imate pravo.

— Vidim to po vašim rukama — rekla je nasmiješivši se.

Iz te je ţene izbijala nekakva tajanstvenost. Na licu je imala mnogo bora. To je odmah

upadalo u oĉi, ali nije zbog njih izgledala staro. Naprotiv, one su u njoj naglašavale

nekakvu mladost koja nije imala veze s godinama. Borama je ondje bilo mjesto, kao da

su od roĊenja stajale na njezinu licu. Kad bi se nasmiješila, i bore su se smiješile s njom;

kad se mrštila, mrštile su se i bore. A kad se nije ni smiješila ni mrštila, bore su preko

njezina lica bile razmještene na neki ĉudno topao, ironiĉan naĉin. Bila je to ţena

u kasnim tridesetima koja, kako se ĉinilo, nije bila samo dobar ĉovjek, nego je njezina

dobrota jednostavno privlaĉila. Svidjela mi se ĉim sam je ugledao.

Onako neukrotivo podšišana, kosa joj je stršila u pramenovima, a preko ĉela su joj

nakrivo stajale šiške, ali takva joj je frizura savršeno pristajala. Imala je plavu radnu

košulju preko bijele majice kratkih rukava, široke beţ pamuĉne hlaĉe i tenisice. Visoka i

mršava, gotovo uopće nije imala grudi. Usnice su joj se neprekidno pomicale ustranu

kriveći se pomalo ironiĉno, a boriće u kutovima oĉiju lagano su joj se trzale. Podsjećala

je na drvosjeĉicu: blagu, vještu, ali pomalo umornu od ţivota.

Uvuĉene brade i napućenih usta, neko me je vrijeme prelazila pogledom od glave do

pete. Zamišljao sam da će svakog ĉasa isukati krojaĉki metar i poĉeti me sveg

premjeravati.

— Znate li svirati neki instrument? — pitala je.

— Naţalost, ne — rekao sam.

— Šteta — rekla je. — Bilo bi zabavno.

— Valjda — rekao sam. Ĉemu sva ta priĉa o instrumentima?

Iz dţepa na prsima izvukla je paket cigareta Seven Stars, stavila jednu u usta, zapalila je

upaljaĉem i poĉela puckati. Vidjelo se da u tome uţiva.

— Palo mi je na pamet da bih vam morala reći nešto o ovoj ustanovi, gospodine -

Vatanabe, je li tako? - prije nego što vidite Naoko. Pa sam uredila da malo

porazgovaramo. Hostel Ami pomalo je neobiĉan - to bi vas moglo zbuniti ako nemate

nikakvo predznanje. Imam pravo kad pretpostavljam da ne znate ništa o njemu, zar ne?

— Gotovo ništa.

— Pa, kao prvo... — poĉela je, a onda pucnula prstima. — Nego, jeste li ruĉali?

Sigurno ste gladni.

— Imate pravo, jesam.

— DoĊite onda sa mnom. Moţemo razgovarati dok jedemo u menzi. Vrijeme ruĉka je

prošlo, ali ako sada odemo, mogu nam nešto spremiti.

Poţurila se preda mnom niz hodnik i stubište do blagovaonice na prvom katu. Bila je to

velika prostorija u koju je moglo stati moţda dvjestotinjak ljudi, ali samo je jedna

polovica bila u funkciji, a druga je bila pregraĊena, kao neki hotel izvan sezone. Na

dnevnom meniju bili su navedeni varivo od krumpira s rezancima, salata, naranĉin sok i

kruh. Pokazalo se da je povrće ukusno baš kako je napisala Naoko, pa sam pojeo sve s

tanjura.

— Vi oĉito uţivate u hrani! — rekla je moja pratilja.

— Izvrsno je — rekao sam. — A i jedva da sam cijeli dan išta pojeo.

— Ako ţelite, slobodno uzmite i moje. Ja sam sita. Evo, samo izvolite.

— Hoću, ako zbilja nećete.

— Imam mali ţeludac. Ne stane puno. Ali sve što propustim nadoknadim cigaretama. —

Zapalila je još jednu iz paketa Seven Stars. — Nego, moţete me zvati Reiko. Svi me

zovu imenom.

Reiko je oĉito silno uţivala gledajući me kako jedem krumpi-rovo varivo koje je ona

jedva naĉela i ţvaĉem njezin kruh.

— Vi ste Naokina doktorica? — pitao sam.

— Ja?! Naokina doktorica?! — Napravila je facu. — Zašto mislite da sam doktorica?

— Rekli su mi da traţim dr. Išida.

— Aha, sad razumijem. Ne ne ne, ja ovdje predajem glazbu. To je nekim pacijentima

terapija, pa me iz štosa zovu "Doktorica za glazbu" a katkad i "Doktorica Išida". Ali ja

sam i sama pacijent. Tu sam sedam godina. Radim kao nastavnica glazbe i pomaţem u

uredu, pa je sad već teško reći jesam li pacijentica ili zaposlenica. Zar vam Naoko nije

govorila o meni?

Odmahnuo sam glavom.

— To je ĉudno — rekla je Reiko. — Ja sam njezina cimerica. SviĊa mi se ţivjeti s njom.

Razgovaramo o svemu. I o vama.

— Što o meni?

— Pa, najprije vam moram reći nešto o ovoj ustanovi — rekla je Reiko, ignorirajući

moje pitanje. — Prvo morate znati da ovo nije

obiĉna "bolnica". Ona ne sluţi toliko lijeĉenju koliko oporavku. Imamo, naravno,

nekoliko doktora, neprestano odrţavaju seanse, ali oni samo provjeravaju u kakvom su

ljudi stanju, mjere im temperaturu i sliĉno, ne provode "terapiju" kao u obiĉnim

bolnicama. Ovdje nema rešetki na prozorima, a kapija je uvijek širom otvorena. Ljudi

slobodno ulaze i izlaze. Da bi vas uopće ovamo primili, morate biti spremni na takvu

vrstu oporavka. U nekim sluĉajevima ljudi koji trebaju specijaliziranu terapiju na kraju

odu u specijalizirane bolnice. Je li dosad sve jasno?

— Mislim da jest — rekao sam. — Ali od ĉega se sastoji taj "oporavak"? Moţete li mi

dati neki konkretan primjer?

Reiko je otpuhnula oblaĉić dima i popila ostatak soka od naranĉe. — Već sam ţivot ovdje

jest oporavak — rekla je. — Pravilan raspored aktivnosti, vjeţba, izolacija od vanjskog

svijeta, ĉist zrak, mir. Na imanju imamo praktiĉki sve: ne treba nam televizija ni radio. Mi

smo kao one komune o kojima se toliko ĉuje. Naravno, od komune se razlikujemo utoliko

što za dolazak ovamo treba hrpa love.

— Hrpa?

— Pa, nije baš nenormalno skupo, ali nije ni jeftino. Pogledajte samo sve te uvjete.

Imamo mnogo zemlje, malo pacijenata, veliko osoblje, a ja sam recimo ovdje već dugo.

Toĉno, sad sam već gotovo i sama zaposlenik, pa dobivam popuste, ali svejedno... Jeste

li sad za kavu?

Rekao sam da bih rado popio jednu. Ugasila je cigaretu i otišla do šanka, gdje je iz

termosice natoĉila dvije šalice i donijela ih do našeg stola. U svoju je stavila šećer,

promiješala, namrštila se i srknula.

— Znate — rekla je — ovaj sanatorij nije profitna ustanova, tako da nam ne naplaćuju

onoliko koliko bi inaĉe. Zemlju su dobili kao donaciju. U tu su svrhu utemeljili

korporaciju. Prije dvadesetak godina ovo je bio donatorov ljetnikovac. Vidjeli ste staru

kuću?

Rekao sam da jesam.

— To je bila jedina graĊevina na imanju. Ondje su provodili grupnu terapiju. Tako je sve

poĉelo. Donatorov sin bio je sklon duševnim bolestima pa mu je specijalist preporuĉio

grupnu terapiju. Doktor je imao teoriju da kad bi skupina pacijenata ţivjela na selu,

pomaţući jedni drugima u fiziĉkom poslu i kad bi im pri ruci bio doktor da ih savjetuje i

pregleda, time bi se mogle izlijeĉiti neke bolesti. Pokušali su, pa se ta operacija proširila i

registrirala, poĉeli su obraĊivati još više zemlje, a prije pet godina podigli su i glavnu

zgradu.

— Sto znaĉi da je terapija bila uspješna.

— Pa, ne za sve. Mnogi se ne oporave. Ali ima i mnogo ljudi kojima nitko nije mogao

pomoći, a ovdje su se uspjeli potpuno oporaviti. Ovdje je najbolje što svi pomaţu svima.

Svi znaju da imaju neku manu, pa pokušavaju jedni drugima pomoći. Na drugim

mjestima to tako ne ide, naţalost. Doktori su doktori, a pacijenti pacijenti: pacijent traţi

pomoć od doktora, a doktor pruţa pomoć pacijentu. Ali ovdje svi pomaţemo svima. Svi

smo jedni drugima zrcala, i doktori su ravnopravni s nama. Promatraju nas sa strane i

pritjeĉu nam u pomoć ako vide da nam nešto treba, ali katkad se dogodi da mi

pomaţemo njima. Katkad smo mi u neĉemu bolji od njih. Recimo, ja jednog doktora

uĉim svirati glasovir, a jedan drugi pacijent bolniĉarku uĉi francuski. Takve stvari.

Pacijenti s problemima poput naših ĉesto su obdareni specijalnim sposobnostima. Dakle,

ovdje su svi jednaki - pacijenti, osoblje - i vi. Dok ste ovdje, vi ste jedan od nas, pa ću ja

pomoći vama i vi meni.

— Reiko se nasmiješila, blago mreškajući svaku boriću na licu.

— Vi pomaţete Naoko i Naoko pomaţe vama.

— Sto bih ja, onda, trebao? Dajte mi neki primjer.

— Najprije odluĉite da ţelite pomoći i da vama treba pomoć te druge osobe. Tada ste

posve iskreni. Nećete lagati, nećete ništa uljepšavati, nećete zataškavati ništa što bi za

vas moglo biti neugodno. To je sve što treba. ^

— Pokušat ću — rekao sam. — Ali recite, Reiko, zašto ste tu već sedam godina? Kad

ovako s vama razgovaram, ne mogu vjerovati da s vama nešto nije u redu.

— Ne dok Sunce šija — rekla je mraĉno. — Ali kada padne noć, poĉnem sliniti i valjati

se po podu.

— Zbilja?

— Ne budite smiješni, šalim se — rekla je, odmahujući prije-zirno glavom. — Sasvim

sam dobro - bar zasad. Ostala sam ovdje jer volim pomagati ljudima da se oporave,

pouĉavati glazbu, uzgajati povrće. Ovdje mi se sviĊa. Svi smo manje-više prijatelji. U

usporedbi s tim, što imam u vanjskom svijetu? Meni je 38 godina, pribliţava mi se

ĉetrdeseta. Nisam kao Naoko. Nitko me ne ĉeka da izaĊem, nemam obitelj kojoj se mogu

vratiti. Nemam nikakav konkretan posao, gotovo nijednog prijatelja. A nakon sedam

godina i ne znam što se vani dogaĊa. Dobro, tu i tamo proĉitam novine u knjiţnici, ali sve

to vrijeme nisam nogom kroĉila van. Ne znam što bih radila da odem.

— Ali moţda bi vam se otvorio novi svijet — rekao sam. — Vrijedi pokušati, zar ne?

— Hmm, moţda ste u pravu — rekla je, prevrćući po rukama upaljaĉ. — Ali imam i ja

svoje probleme. Jednom vam mogu priĉati, ako budete htjeli.

Kimnuo sam u znak odgovora. — A Naoko — rekao sam — je li njoj bolje? — Hmm, mislimo da jest. Na poĉetku je bila dosta zbunjena, i neko vrijeme smo dvojili,

ali sad se smirila i do te joj je mjere bolje da se moţe verbalno izraţavati. Definitivno ide

u pravom smjeru. Ali mnogo je ranije trebala doći na lijeĉenje. Simptomi su bili oĉiti još

od vremena kad se ubio onaj njezin deĉko, Kizuki. Obitelj je to trebala uoĉiti, a i ona je

sama trebala shvatiti da nešto nije u redu. Naravno, i kod kuće je imala problema...

— Problema? — ispalio sam.

— Niste znali? — Reiko kao da se iznenadila više od mene. Odmahnuo sam glavom.

— Onda neka vam radije to kaţe Naoko. Spremna je za iskren razgovor s vama. —

Reiko je opet promiješala kavu i otpila. — Još nešto morate znati — rekla je. — Prema

ovdašnjim pravilima, vi i Naoko nećete smjeti biti sami. Gosti ne smiju ostati sami s

pacijentima. Uvijek mora biti prisutan promatraĉ - a u ovom sluĉaju to sam ja. Zao mi je,

ali morat ćete me trpjeti. U redu?

- — U redu — rekao sam ja sa smiješkom.

— Ali svejedno — rekla je — vas dvoje moţete razgovarati o ĉemu god ţelite.

Zaboravite da sam ja ondje. Ja već znam gotovo sve o vama i Naoko:

— Sve?

— Gotovo sve. Imamo grupne terapije, znate. Tako da mnogo saznamo jedni o drugima.

Usto, Naoko i ja razgovaramo o svemu. Mi ovdje nemamo mnogo tajni.

Pogledao sam Reiko otpijajući kavu. — Da vam istinu kaţem — rekao sam — zbunjen

sam. Još ne znam je li ono što sam u To-kiju uĉinio Naoko bilo ispravno ili ne. Sve ovo

vrijeme razmišljam o tome, ali još ne znam.

— Ne znam ni ja — rekla je Reiko. — A ni Naoko. To ćete sami morati odluĉiti.

Shvaćate? Što god da se dogodilo, vas dvoje to moţete okrenuti u pravom smjeru - ako

se uspijete nekako dogovoriti. Moţda ćete se jednom kada to riješite moći vratiti i

razmisliti je li ono što se dogodilo bilo ispravno ili nije. Što kaţete?

Kimnuo sam.

— Mislim da nas troje moţemo jedno drugome pomoći - vi i Naoko i ja - ako to zbilja

ţelimo, i ako budemo zbilja iskreni. Kad se troje ljudi tako potrudi, to moţe biti jako

uĉinkovito. Koliko dugo moţete ostati?

— Pa, volio bih biti u Tokiju preksutra, rano predveĉer. Moram raditi, a u ĉetvrtak imam

ispit iz njemaĉkoga.

— Dobro — rekla je. — Moţete spavati kod nas. Tako ništa nećete plaćati, a i moći

ćete razgovarati bez brige o vremenu.

— Kod vas? — pitao sam.

— Kod Naoko i mene, naravno — rekla je Reiko. — Imamo

odvojenu spavaću sobu, a u dnevnom boravku je kauĉ na razvlaĉenje, pa ćete moći

dobro spavati. Bez brige.

— To je dopušteno? — pitao sam. — Zar muškarac smije biti u ţenskoj sobi?

— Nećete nas valjda usred noći silovati?

— Gluposti.

— Onda nema problema. Smjestite se kod nas pa ćemo se lijepo narazgovarati. To bi

bilo najbolje. Onda ćemo doista jedni druge shvatiti. A ja vam mogu svirati gitaru. Dobra

sam, znate.

— Sigurno vam neću smetati? Reiko je stavila treću cigaretu u usta i zapalila, nakrivivši kut usnica.

— Naoko i ja smo već razgovarale. Zajedno vas pozivamo da budete kod nas. Zar ne

mislite kako bi bilo pristojno da prihvatite poziv?

— Naravno, sa zadovoljstvom.

Reiko je produbila bore u kutovima oĉiju i zagledala se u mene. — Smiješno govorite —

rekla je. — Nemojte mi reći da oponašate onog deĉka iz Lovca u ţitu?

— Nipošto! — rekao sam sa smiješkom.

I Reiko se nasmiješila, s cigaretom u ustima. — Ali zbilja ste dobar ĉovjek. To vidim ĉim

vas pogledam. Nakon što sam sedam godina gledala ljude kako ovamo dolaze i odlaze,

nauĉila sam takve stvari: neki ljudi mogu otvoriti srce, neki ne mogu. Vi ste meĊu onima

koji mogu. Ili, da budemo precizniji, moţete ako to ţelite.

— Sto se dogodi kad ljudi otvore srce?

Reiko je sklopila ruke na stolu, a meĊu usnicama joj se klatila cigareta. Uţivala je u

ovome. — Postanu bolji — rekla je. Pepeo je pao na stol, ali ona kao da nije primijetila.

Reiko i ja izišli smo iz glavne zgrade, prešli preko brda, i prošli kraj bazena, teniskih

terena i košarkaškog igrališta. Na teniskom terenu bila su dvojica muškaraca - jedan

mršav, srednjih godina,

a drugi mlad i debeo. Obojica su se dobro sluţila reketima, ali za mene igra koju su igrali

nije bila tenis. Ĉinilo se kao da ih obojicu posebno zanima skakutanje teniskih loptica, pa

na tom podruĉju provode istraţivanje. Udarali su lopticu naprijed-natrag s neobiĉnom

koncentracijom. Obojica su bila do koţe mokri od znoja. Mladić, koji se nalazio na kraju

igrališta bliţe nama, primijetio je Reiko i prišao nam. Izmijenili su nekoliko rijeĉi,

smiješeći se. Blizu terena neki ĉovjek bezizraţajna lica kosio je travu velikom kosilicom.

Krenuvši dalje, naišli smo na šumarak, u kojemu se smjestilo 15-20 urednih kućica, malo

razmaknutih. Na ulazu u gotovo svaku stajao je isti onakav ţuti bicikl kakav je vozio

straţar. — Tu ţive zaposlenici i njihove obitelji — rekla je Reiko.

— Imamo gotovo sve što nam treba, uopće ne moramo ići u grad — rekla je dok smo

hodali. — Kad je rijeĉ o hrani, kao što sam rekla, proizvodimo gotovo sve. Jaja dobivamo

iz vlastita koko-šarnika. Imamo knjige i ploĉe i dvorane za tjelesni, svoj minimar-ket, a

svaki tjedan dolaze nam frizeri i kozmetiĉari. Vikendom ĉak imamo filmove. Ako

trebamo išta drugo, moţemo zamoliti nekoga od osoblja da nam to kupi u gradu. Odjeću

naruĉujemo preko kataloga. Ovdje uopće nije problem ţivjeti.

— Ali ne smijete u grad?

— Ne, to ne smijemo. Naravno, ako je neka posebna situacija, recimo ako moramo

zubaru, to je nešto drugo, ali u pravilu ne smijemo u grad. Svatko moţe otići odavde kad

god hoće, ali ako ode, više se ne smije vratiti. Poruši sve mostove za sobom. Ne moţeš

tek tako na nekoliko dana otići u grad i onda oĉekivati da ćeš se vratiti. Ali to je i

logiĉno. Svi bi stalno išli i vraćali se.

Na kraju šumarka naišli smo na blagu padinu duţ koje su se u nepravilnim razmacima

nizale drvene dvokatnice; sve su bile nekako ĉudne. Teško je reći zašto, ali to sam

osjetio ĉim sam ih vidio. Moja reakcija bila je sliĉna osjećaju koji imamo kad vidimo

lijepo naslikano nešto nestvarno. Palo mi je na pamet da bi ovako izgledalo kad bi Walt

Disnev stvorio animiranu verziju Munch-

ove slike. Sve kuće bile su identiĉnog oblika i boje, gotovo kockaste, savršeno vertikalno

simetriĉne, s velikim ulaznim vratima i mnoštvom prozora. Put je vijugao izmeĊu njih

nalik na poligon neke autoškole. Ispred svake kuće bilo je lijepo oblikovano ukrasno

grmlje u cvatu. Sve je bilo pusto, a na svim prozorima bile su navuĉene zavjese.

— Ovo se zove Zona C. Tu ţive ţene. Mi! Ima deset kuća, u svakoj su ĉetiri stana, po

dvoje u stanu. To je sveukupno osamdeset ljudi, ali trenutaĉno nas je samo 32.

— Baš je tiho. — Pa, sad nema nikoga — rekla je Reiko. — Ja sam dobila posebno dopuštenje da se

ovako slobodno krećem, ali svi drugi su na svojim aktivnostima. Neki vjeţbaju, neki rade

u vrtu, neki su na grupnoj terapiji, neki skupljaju šumske biljke. Svatko sam sebi

odreĊuje raspored. Da vidimo, što Naoko sada radi? Mislim da je trebala raditi na liĉenju

i postavljanju tapeta. Zaboravila sam. Ima nekoliko takvih poslova koji ne završavaju do

pet.

Reiko je ušla u zgradu s oznakom "C-7", popela se stubama do kraja hodnika i otvorila

vrata zdesna, nezakljuĉana. Pokazala mi je stan, ugodnu, premda jednostavnu stambenu

jedinicu: dnevni boravak, spavaća soba, kuhinja i kupaonica. Nije imao nikakav dodatni

namještaj ni nepotrebne ukrase, ali nije bio ni ogoljen. Na njemu nije bilo ništa posebno,

ali tu sam se osjećao kao s Reiko: mogao sam se opustiti i izbaciti napetost iz tijela. U

dnevnom boravku bio je kauĉ, stol i stolac za ljuljanje. U kuhinji je bio još jedan stol. Na

oba stola bile su velike pepeljare. U spavaćoj sobi bila su dva kreveta, dva pisaća stola i

ormar. IzmeĊu kreveta stajao je noćni ormarić na kojemu je bila lampa za ĉitanje i

dţepna knjiga okrenuta licem nadolje. U kuhinji je bio mali elektriĉni štednjak koji se

slagao s hladnjakom i bio pogodan za kuhanje jednostavnijih jela.

— Nema kade, samo tuš, ali priliĉno je dojmljivo, zar ne? Kupelji i praonice rublja su

zajedniĉke.

— Gotovo i previše dojmljivo. Moja soba u domu ima strop i prozor.

— E, ali niste vidjeli kakve su ovdje zime — rekla je Reiko, lagano me gurnuvši prema

kauĉu i sjedajući kraj mene. — Zime su duge i oštre. Kamo god pogledaš, samo snijeg,

snijeg i opet snijeg. Velika je vlaga, hladnoća prodire do kosti. Zimu provodimo

odgrćući snijeg. Uglavnom sjedimo unutra na toplome, slušamo glazbu i razgovaramo

ili pletemo. Da nemamo ovoliko prostora, ugušili bismo se. Vidjet ćete ako nam doĊete

zimi.

Reiko je duboko uzdahnula zamišljajući zimu, a onda je skupila ruke na koljena.

— Ovo će biti vaš krevet — rekla je, potapšavši kauĉ. — Mi ćemo spavati u spavaćoj

sobi, a vi ovdje. Odgovara vam, zar ne?

— Sigurno da odgovara.

— Onda smo se dogovorili — rekla je Reiko. — Vraćamo se oko pet. Naoko i ja do

onda moramo završavati poslove. Nije vam problem ostati sam?

— Nimalo. Uĉit ću njemaĉki.

Kad je Reiko otišla, ispruţio sam se na kauĉ i sklopio oĉi. Leţao sam tako i uranjao u

tišinu, kad sam se najednom, iz ĉista mira, sjetio onog dana kad smo se Kizuki i ja išli

provozati motorom. I tada je bila jesen, shvatio sam. Jesen prije koliko godina? Da, ĉetiri.

Sjetio sam se mirisa Kizukijeve koţnate jakne i brujanja one crvene Yamahe od 125

kubika. Odvezli smo se daleko na obalu i vratili se iste veĉeri, iscrpljeni. Usput se nije

dogodilo ništa posebno, ali dobro sam se sjećao svega. U ušima mi je zavijao oštar

jesenji vjetar, a dok sam gledao u nebo stišćući Kizukijevu jaknu, osjećao sam se kao da

sam izbaĉen u svemir.

Dugo sam ondje leţao, dok mi je um lutao od sjećanja do sjećanja. Iz nekog ĉudnog

razloga leţeći u ovoj sobi prisjećao sam se starih uspomena na koje sam rijetko, ako

uopće, ikad prije mislio. Neke od njih bile su ugodne, ali u drugima se nazirao traĉak

tuge.

Koliko je to trajalo? Toliko sam se udubio u tu bujicu uspomena (a to je zbilja bila bujica,

nalik na izvor koji kulja iz stijenja) da nisam primijetio kad je Naoko tiho otvorila vrata i

ušla. Otvorio sam oĉi i ugledao je. Podigao sam glavu i neko je vrijeme gledao u oĉi.

Sjedila je na naslonu kauĉa i gledala u mene. Isprva sam pomislio da je i ona priviĊenje

koje mi je priredilo sjećanje. Ali to je bila stvarna Naoko.

— Spavaš? — prošaptala je. — Ne — rekao sam — samo razmišljam. — Ustao sam i upitao - Kako si?

— Dobro — rekla je, sa smiješkom nalik na blijed, udaljen krajolik. — Ali nemam

mnogo vremena. Sad ne bih smjela biti ovdje. Izišla sam samo na minutu i odmah se

moram vratiti. Nije li mi frizura grozna?

— Nimalo — rekao sam. — Baš je slatka. — Frizura joj je bila jednostavna, kao u

školarke, a na jednoj strani pridrţavala ju je kopĉa kakvu je nekoć imala. Dobro joj je

pristajala, kao da je uvijek takvu nosila. Izgledala je kao jedna od onih lijepih djevojĉica

koje se mogu vidjeti na drvorezima iz srednjeg vijeka.

— To mi je velika gnjavaţa, Reiko me šiša. Stvarno misliš da je slatko?

— Stvarno.

— Mami je grozno. — Otkopĉala je kopĉu, pustila kosu, zagla-dila je prstima i opet

priĉvrstila kopĉu. Bila je u obliku leptira.

— Htjela sam te vidjeti nasamo prije nego što se nas troje naĊemo. Nije da sam ti imala

nešto posebno reći. Samo sam ti htjela vidjeti lice kako bih se naviknula da si tu. Inaĉe bi

mi bilo teško, opet bih te morala upoznavati. Uţasna sam s ljudima.

— Onda? — pitao sam. — Funkcionira li?

— Donekle — rekla je, opet dodirujući kopĉu. — Ali vrijeme je isteklo. Moram ići.

Kimnuo sam.

— Toru — poĉela je — stvarno ti ţelim zahvaliti što si me došao posjetiti. Jako sam

sretna zbog toga. Ali ako ti je teret biti tu, mo-

raš mi odmah reći. Ovo je posebno mjesto, ima poseban sustav, i neki ljudi ne se mogu

uklopiti. Dakle, ako se tako budeš osjećao, molim te budi iskren i reci mi. Neće me to

shrvati. Mi smo ovdje jedni prema drugima iskreni. Govorimo jedni drugima svakakve

stvari, potpuno iskreno.

— Reći ću ti — rekao sam. — Bit ću iskren.

Naoko je sjela na kauĉ i naslonila se na mene. Kad sam je obgrlio rukom, naslonila je

glavu na moje rame i priljubila lice uz moj vrat. Neko je vrijeme ostala tako, gotovo kao

da mi mjeri temperaturu. Dok sam je tako drţao, osjećao sam neku toplinu u prsima.

Nakon nekog vremena ustala je ne rekavši ni rijeĉ i izišla kroz vrata, jednako tiho kao što

je ušla.

Kad je Naoko otišla, zaspao sam na kauĉu. Nisam namjeravao, ali utonuo sam u dubok

san kakvim dugo nisam spavao, osjećajući da je Naoko svuda oko mene. U kuhinji su

bile posude koje Naoko upotrebljava, u kupaonici njezina ĉetkica za zube, a u spavaćoj

sobi krevet na kojemu Naoko spava. Dok sam spavao ĉvrstim snom u tom njezinom

stanu, iz svake sam stanice svoga tijela iscijedio umor, kap po kap. Sanjao sam leptira

kako pleše na polusvjetlu.

Kad sam se opet probudio, kazaljke na mome satu pokazivale su 16.35. Svjetlo se

promijenilo, vjetar je zamro, oblaci su imali drukĉiji oblik. Preznojio sam se u snu, pa

sam otro lice ruĉniĉi-ćem iz ruksaka i obukao ĉistu majicu. Ušavši u kuhinju, popio sam

malo vode i pogledao kroz prozor nad sudoperom. Pred sobom sam vidio prozor na

zgradi prekoputa, u kojemu je visjelo nekoliko papirnatih izrezanih likova - ptica, oblak,

krava, maĉka, vidio sam njihove jasno oblikovane obrise spojene u jedno. Kao i prije,

nigdje nije bilo nikoga, a nisu se ĉuli ni ikakvi šumovi. Osjećao sam se kao da ţivim sam

u izvanredno odrţavanoj ruševini.

U Zonu C ljudi su poĉeli pristizati malo poslije pet. Gledajući kroz kuhinjski prozor,

vidio sam tri ţene kako prolaze ispod. Sve su imale šešire od kojih nisam mogao odrediti

koliko imaju go-

dina, ali prema njihovim glasovima reklo bi se da nisu bile baš mlade. Ubrzo su nestale

iza ugla, a iz istog smjera pojavile su se još ĉetiri ţene, te su i one, kao i ona prva

skupina, nestale iza istog ugla. Nad svime je lebdjela veĉernja atmosfera. S prozora

spavaće sobe vidio sam drveće i liniju breţuljaka. Nad brdskim lancem poigravale su

blijede zrake sunca.

Naoko i Reiko vratile su se zajedno u pola šest. Naoko i ja pozdravili smo se kao da se

vidimo prvi put. Djelovala je kao da joj je zbilja neugodno. Reiko je primijetila moju

knjiga i pitala što ĉitam. Ĉarobni brijeg Thomasa Manna, rekao sam joj.

— Kako si mogao ovamo donijeti takvu knjigu? — pitala je. Naravno, imala je pravo.

Reiko je onda skuhala kavu za nas troje. Rekao sam Naoko da je SmeĊekošuljaš naglo

nestao, i kako mi je posljednjega dana dao krijesnicu.

— Baš mi je ţao što je otišao — rekla je. — Htjela sam da mi još priĉaš o njemu. —

Reiko je pitala tko je SmeĊekošuljaš, pa sam joj ispriĉao o njegovim ludorijama i

izmamio iz nje salve smijeha. Svijet je bio miran i pun smijeha dok god se priĉaju priĉe o

Sme-Ċekošuljašu.

U šest smo otišli u glavnu zgradu na veĉeru. Naoko i ja jeli smo pohanu ribu sa zelenom

salatom, kuhano povrće, riţu i miso juhu. Reiko se ograniĉila na salatu od tjestenine i

kavu, te još jednu cigaretu.

— S godinama ĉovjek više ne jede mnogo — rekla je kao da ţeli objasniti.

U blagovaonici je bilo još dvadesetak ljudi. Dok smo jeli, stiglo ih je još nekoliko, a

nekolicina je otišla. Osim što je tu bilo ljudi svih dobi, cijeli prizor djelovao je vrlo sliĉno

kao veĉera u mome domu. Razlikovao se tek po jednoliĉnoj glasnoći razgovora. Nije

bilo buĉnih glasova ni šapata, nitko se nije glasno smijao niti šokirano uzvikivao, nitko

nije galamio i pretjerano gestikulirao; ĉuli su se tek tihi razgovori, svi jednakog

intenziteta. Ljudi su jeli u skupinama od tri do pet, i u svakoj je bio samo jedan govornik,

kojega su drugi slušali kimajući glavom i zainteresirano mumljajući, a kad bi ta osoba

završila, razgovor bi povela iduća. Nisam ĉuo što govore, ali naĉin njihova govora

podsjećao me na ĉudnu partiju tenisa koju sam vidio u podne. Pitao sam se govori li i

Naoko tako kad je s njima, i, zaĉudo, osjetio sam ţalac usamljenosti pomiješan s

ljubomorom.

Za stolom iza mene neki proćelavi ĉovjek u bijelom koji je izgledao kao pravi doktor

drţao je govor mladom ĉovjeku nervozna izgleda s naoĉalama i nekoj sredovjeĉnoj ţeni

vjeveriĉjeg lica, o uĉincima besteţinskog stanja na izluĉivanje ţeluĉanih sokova. Slušali

su ga povremeno komentirajući: "Boţe moj!" ili "Zbilja?" ali što sam duţe slušao kako

proćelavi ĉovjek govori, sve sam manje bio siguran da je doista lijeĉnik, unatoĉ bijelom

ogrtaĉu.

Nitko u blagovaonici nije obratio posebnu pozornost na mene. Nitko se nije zagledao, pa

ĉak ni primijetio da sam ondje. Moja prisutnost kao da je bila posve normalan dogaĊaj.

Samo se jednom ĉovjek u bijelome okrenuo i pitao me — Koliko ostajete?

— Dvije noći — rekao sam. — Odlazim u srijedu.

— Lijepo je ovdje u ovo doba godine, zar ne? Ali doĊite nam opet u zimu. Kad je sve

bijelo, onda je osobito lijepo.

— Naoko će moţda već izići dok zasnijeţi — rekla mu je Reiko.

— Toĉno, ali svejedno, zima je vrlo lijepa — ponovio je on mrko. Bio sam sve

nesigurniji je li doktor ili nije.

— O ĉemu vi ovdje razgovarate? — pitao sam Reiko, koja kao da me nije posve

shvaćala.

— O ĉemu razgovaramo? O obiĉnim stvarima. Što se toga dana dogodilo, ili koje knjige

ĉitamo, ili kakvo će sutra biti vrijeme, znate već. Nemojte mi reći da se pitate skaĉu li

ljudi na noge i viĉu li nešto kao: "Sutra će pasti kiša ako veĉeras polarni medvjed pojede

zvijezde!"

— Ne, ne, naravno da ne — rekao sam. — Samo se pitam o ĉemu su svi ti tihi razgovori.

— Ovo je tiho mjesto, pa i ljudi govore tiho — rekla je Naoko. — Skupila je riblje kosti

u kraj tanjura na urednu hrpicu i potapkala usta rupĉićem. — Ovdje nema potrebe dizati

glas. Nikoga ni u što ne moraš uvjeravati, niti moraš privlaĉiti neĉiju pozornost.

— Valjda — rekao sam, ali dok sam jeo u tom tihom okruţenju, iznenaĊeno sam shvatio

da mi nedostaje ţamor ljudi. Poţelio sam ĉuti smijeh i ljude koji bez razloga viĉu i

govore pretjerane stvari. Od takve sam buke proteklih mjeseci bio umoran, ali dok sam

sjedio i jeo ribu u toj neprirodno tihoj prostoriji, nisam se mogao opustiti. Blagovaonica

je odisala ozraĉjem specijaliziranog sajma za alatne strojeve. Ljudi koje silno zanima

neko specijalizirano podruĉje okupljaju se na odreĊenome mjestu i razmjenjuju

informacije koje razumiju samo oni.

Kad sam se nakon veĉere vratio u sobu, Naoko i Reiko objavile su da će otići u

zajedniĉku kupaonicu Zone C i da se, ako nemam ništa protiv tuša, mogu istuširati u

njihovoj kupaonici. Tako ću uĉiniti, rekao sam, i nakon što su otišle svukao sam se,

istuširao i oprao kosu. U ormaru za knjige našao sam ploĉu Billa Evansa i upravo sam

sušio kosu i slušao je kad sam shvatio da je to ploĉa koju smo slušali u Naokinoj sobi na

njezin roĊendan, one noći kad je plakala i ja sam je zagrlio. Bilo je to prije samo šest

mjeseci, ali ĉinilo mi se da pripada mnogo davnijoj prošlosti. Moţda se tako ĉinilo jer

sam o tome tako ĉesto mislio - preĉesto, toliko da je moje poimanje vremena već bilo

iskrivljeno.

Mjesec je bio tako sjajan da sam ugasio svjetla i ispruţio se na kauĉu da poslušam

glasovir Billa Evansa. Navirući kroz prozor, mjeseĉina je bacala duge sjene i

zapljuskivala zidove nijansama razblaţena tuša. Iz ruksaka sam izvadio tanku limenu

plošku, pustio da mi se usta napune konjakom iz nje, osjetio kako toplina lagano klizi

mojim grlom sve do ţeluca, a odatle se širi dalje po svim udovima. Nakon posljednjeg

gutljaja zatvorio sam plošku i vratio je u ruksak. Sad kao da se i mjeseĉina ljuljala u ritmu

glazbe.

Dvadeset minuta kasnije Naoko i Reiko vratile su se s kupanja.

— O! Ovdje je bilo tako mraĉno da smo pomislile kako si se spakirao i vratio u Tokio!

— uzviknula je Reiko.

— Nema šanse — rekao sam. — Ovako sjajan Mjesec nisam vidio godinama. Htio sam

ga gledati uz ugašeno svjetlo.

— Baš je lijepo — rekla je Naoko. — Reiko, imamo li još one svijeće od zadnje

redukcije?

— Vjerojatno, u ladici u kuhinji.

Naoko je iz kuhinje donijela veliku bijelu svijeću. Ja sam je zapalio, nakapao malo voska

u tanjur i zalijepio. Reiko je na njezinu plamenu zapalila cigaretu. Dok smo tako sjedili

uz svjetlost svijeće usred nepomućene tišine, poĉelo mi se ĉiniti kao da smo ostali sami

na nekom dalekom rubu svijeta. Spokojne mjeseĉeve sjene i lelujave sjene svijeće

susretale su se i stapale na bijelim zidovima stana. Naoko i ja sjedili smo jedno uz drugo

na kauĉu, a Reiko se smjestila u stolac za ljuljanje suĉelice nama.

— Jesi li za malo vina? — pitala me Reiko.

— Smijete piti? — pitao sam donekle iznenaĊeno.

— Pa, baš i ne — rekla je Reiko, ĉešući usku s primjesom neugode. — Ali uglavnom

nam gledaju kroz prste. Ako je samo vino ili pivo i ako ne pijemo previše. Moj prijatelj

koji radi ovdje tu i tamo mi ponešto kupi.

— Mi prireĊujemo vlastite pijanke — rekla je Naoko nestašno. — Samo nas dvije.

— Lijepo — rekao sam.

Reiko je iz hladnjaka uzela bocu bijelog vina, otvorila je vadiĉepom i donijela tri ĉaše.

Vino je bilo pitko i ukusno, kao da je domaće. Kad je ploĉa završila, Reiko je ispod

kreveta izvadila gitaru, i nakon što ju je ugodila njeţno je promatrajući, poĉela je svirati

polaganu Bachovu fugu. Svako malo promašila bi neku notu, ali bio je to pravi Bach, s

pravim osjećajem — topao, intiman, i pun radosti muziciranja.

— Ovdje sam poĉela svirati gitaru — rekla je Reiko. — U sobama nema glasovira,

naravno. Samouka sam i nemam prste za

gitaru, pa nikad neću biti jako dobra, ali oboţavam taj instrument. Malen je, jednostavan

i lagan, nešto kao mala topla sobica.

Odsvirala je još jednu kratku Baehovu skladbu, nešto iz neke suite. Dok su mi oĉi

poĉivale na plamenu svijeće, pijuckao sam vino i slušao Reikinog Bacha te osjećao kako

napetost u meni polako nestaje. Kad je Reiko završila s Bachom, Naoko ju je zamolila da

svira nešto od Beatlesa.

— Vrijeme je za glazbene ţelje — rekla je Reiko, namigujući mi. — Svaki dan me tjera

da sviram Beatlese, ja sam joj glazbeni rob.

Unatoĉ prosvjedu, Reiko je odsvirala sasvim pristojnu Michelle.

— Ta je dobra — rekla je. — Tu pjesmu stvarno volim. — Otpila je gutljaj vina i odbila

dim cigarete. — Osjećam se kao da sam na velikoj livadi dok pada blaga kiša.

Onda je odsvirala Nowhere Man i Juliju. Dok je svirala, tu i tamo bi sklopila oĉi i poĉela

mahati glavom. Nakon pjesme vratila bi se vinu i cigaretama.

— Sviraj Norvešku šumu — rekla je Naoko.

Reiko je iz kuhinje donijela porculansku macu koja moli. Bila je to kašica, i Naoko je iz

novĉanika izvadila novĉić od 100 jena te ga ubacila kroz prorez.

— Što sve ovo znaĉi? — pitao sam.

— To je pravilo — rekla je Naoko. — Kad zatraţim Norvešku šumu, moram staviti 100

jena u kašicu. Ta mi je omiljena, pa zato volim platiti za nju. Traţim je kad mi se jako

sluša.

— A ja tako zaraĊujem za cigarete! — rekla je Reiko.

Reiko je dobro razgibala prste, a onda je odsvirala Norvešku šumu. Opet je svirala

osjećajno, ali nije se prepuštala sentimentalnosti. I ja sam iz dţepa izvadio novĉić od

100 jena i ubacio ga u kašicu.

— Hvala — rekla je Reiko s draţesnim osmijehom.

— Ta pjesma zna me tako rastuţiti — rekla je Naoko. — Ne znam, valjda zamišljam

sebe kako lutam nekom dubokom šu-

mom. Sama sam, hladno je i mraĉno, i nitko me ne dolazi spasiti. Zato je Reiko nikad ne

svira osim ako zatraţim. — To zvuĉi kao Casablancal — rekla je Reiko smijući se. Nakon

Norveške šume odsvirala je nekoliko bossa nova, a ja nisam skidao oĉiju s Naoko. Kao

što je napisala u pismu, izgledala je zdravije nego prije, onako preplanula, tijela ĉvrstog

od tjelovjeţbe i rada na otvorenom. Oĉi su joj i dalje bile kao dva duboka, bistra jezera, a

njene malene usnice još su stidljivo podrhtavale, ali sve u svemu njezina se ljepota poĉela

prometati u ljepotu zrele ţene. Onaj oštar rub - studena oštrina tanke

oštrice - koja bi se katkad mogla nazrijeti u sjenama njezine ljepote sad je gotovo nestala,

a umjesto toga nad njom je sada lebdio neki neobiĉno blaţen, tih spokoj. Ganula me ta

njezina nova, njeţna ljepota, i zaprepastila pomisao da se ţena moţe toliko promijeniti u

samo pola godine. Osjetio sam da me privlaĉi jednako kao i uvijek, moţda ĉak i više

nego prije, ali pomisao na ono što je u meĊuvremenu izgubila takoĊer me raţalostila.

Nikad više neće je krasiti ona ljepota, zaokupljena samo sobom, koja kao da hodi

vlastitim, neovisnim putem, samo u mladih djevojaka i nigdje više.

Naoko je rekla da je zanima kako provodim dane. Priĉao sam joj o studentskom štrajku i

o Nagasavi. Bilo je to prvi put da sam joj ga spomenuo. Bio mi je pravi izazov toĉno joj

opisati njegovu ĉudnovatu ljudskost, jedinstvenu filozofiju, te njegovu neusredo-toĉenu

etiku, ali ĉinilo se da je Naoko napokon shvatila što joj ţelim reći. Zatajio sam ĉinjenicu

da s njim idem u lov na cure, te joj otkrio samo to da je taj neobiĉni mladić jedina osoba

u domu s kojom se druţim. Sve to vrijeme Reiko je vjeţbala Baehovu fugu koju je već

odsvirala, povremeno uzimajući stanku da otpije vino i popuši cigaretu.

— Djeluje mi kao ĉudna osoba — rekla je Naoko.

— I jest ĉudan — rekao sam.

— Ali tebi se sviĊa?

— Nisam siguran — rekao sam. — Mislim da ne mogu reći

kako mi se baš sviĊa. Nagasava ti se ne moţe svidjeti ili ne svidjeti. On se ne trudi

svidjeti. U tom smislu vrlo je pošten, ĉak stoik. Nikoga se ne trudi zavarati.

— Stoik koji spava sa svim tim curama? E, to je zbilja ĉudno — rekla je Naoko, smijući

se. — S koliko je cura spavao?

— Mislim da je već došlo do osamdeset — rekao sam. — Ali u njegovu sluĉaju, što je

brojka veća, svaki ĉin sve mu manje znaĉi. Što i mislim da ţeli postići.

— I ti to zoveš stoiĉkim?

— Za njega jest.

Naoko je neko vrijeme razmišljala o mojim rijeĉima. — Ja mislim da je on mnogo

bolesniji u glavu nego ja — rekla je.

— I ja isto — rekao sam. — Ali on je u stanju sve svoje nastrane osobine uklopiti u neki

logiĉki sustav. Genijalan je. Da ga ovamo dovedeš, izašao bi za dva dana. "Ma da, sve ja

to znam", rekao bi. "Razumijem sve što vi tu radite." Takav je on tip. Takve ljudi poštuju.

— A ja sam valjda sasvim negenijalna — rekla je Naoko. — Ja uopće ne razumijem što

oni ovdje rade - baš kao što ne razumijem ni sebe.

— Nije to zato što nisi pametna — rekao sam. — Normalna si ti. Ja imam tone stvari

koje ne razumijem o sebi. Oboje smo normalni: obiĉni.

Naoko je podigla noge na rub kauĉa i naslonila bradu na koljena. — Htjela bih znati više

o tebi.

— Ja sam obiĉan deĉko - imam obiĉnu obitelj, obiĉan odgoj, obiĉno lice, obiĉne ocjene,

obiĉne misli u glavi.

— Ti oboţavaš Scotta Fitzgeralda... Nije li on rekao da ne treba vjerovati onome tko sebe

naziva obiĉnim ĉovjekom? Ti si mi posudio tu knjigu! — rekla je Naoko s nestašnim

osmijehom.

— Toĉno — rekao sam. — Ali ovo nije afektacija. Ja doista duboko u sebi vjerujem da

sam obiĉan. Vidiš li ti u meni nešto što nije obiĉno?

— Naravno da vidim! — rekla je Naoko pomalo razdraţeno.

— Zar ne shvaćaš? Što misliš, zašto sam spavala s tobom? Jer sam bila previše pijana pa

bih spavala s bilo kim?

— Ne, naravno da to ne mislim — rekao sam.

Naoko je dugo šutjela, gledajući u svoje noţne prste. Ne znajući što da kaţem, otpio sam

vino.

— S koliko si ti cura spavao, Toru? — pitala je Naoko sićušnim glasićem, kao da joj je

ta misao upravo pala na pamet.

— Osam-devet — odgovorio sam iskreno.

Reiko je gitara ispala u krilo. — A nemaš još ni dvadeset! — rekla je. — Kakav ti to

ţivot vodiš?

Naoko je i dalje šutjela i promatrala me svojim bistrim oĉima. Ispriĉao sam Reiko o prvoj

djevojci s kojom sam spavao i kako smo raskinuti. Nisam je mogao zavoljeti, objasnio

sam. Onda sam joj ispriĉao kako sam pod Nagasavinim mentorstvom spavao sa svim

onim curama.

— Ne opravdavam se, ali bio sam u agoniji — rekao sam Naoko.

— ViĊao sam te gotovo svaki tjedan, razgovarali smo, a znao sam da u srcu nosiš samo

Kizukija. To me je boljelo. Jako me boljelo. Mislim da sam zato spavao s nepoznatim

curama.

Naoko je nekoliko trenutaka odmahivala glavom, a onda je podigla glavu i pogledala me.

— Onaj put si me pitao zašto nisam spavala s Kizukijem, zar ne? Zanima li te još?

— Mislim da to zbilja moram znati — rekao sam.

— I ja mislim — rekla je Naoko. — Mrtvi će uvijek biti mrtvi, a mi moramo ţivjeti

dalje.

Kimnuo sam. Reiko je stalno iznova svirala onaj komplicirani dio, pokušavajući ga

nauĉiti.

— Bila sam spremna spavati s njim — rekla je Naoko, otkopĉavajući špangu i

raspuštajući kosu. Po rukama je premetala tu stvarĉicu leptirova oblika. — I naravno, on

je htio spavati sa mnom. Pa smo pokušali. Puno smo pokušavali. Ali nikad nije uspjelo.

Nismo mogli. Tada nisam znala zašto, i još ne znam. Voljela sam ga, i nisam se brinula

zbog gubitka nevinosti. Rado bih uĉinila sve što je traţio od mene. Ali nikad nismo

uspjeli.

Naoko je opet podigla raspuštenu kosu i priĉvrstila je kopĉom.

— Nisam se mogla navlaţiti — rekla je sićušnim glasićem. — Nikad mu se nisam

otvorila. Tako da je uvijek boljelo. Bila sam

previše suha, previše je boljelo. Pokušali smo sa svim i svaĉim -kremicama i tako to - ali

i dalje me boljelo. Pa sam se koristila prstima, ili ustima. Uvijek bih mu to tako uĉinila.

Znaš što ţelim reći.

Šutke sam kimao.

Naoko je upravila pogled kroz prozor, u Mjesec, koji je sada izgledao veći i sjajniji nego

ikad prije. — Nikad nisam htjela govoriti o ovome — rekla je. — Htjela sam to zatvoriti

u srcu. Da bar još mogu. Ali moram govoriti o tome. Ne znam odgovor. Hoću reći, bila

sam dosta mokra onoga puta kad sam spavala s tobom, zar ne?

— A-ha — rekao sam.

— Bila sam mokra od trenutka kad si ušao u moj stan na moj dvadeseti roĊendan. Htjela

sam da me grliš. Htjela sam da me svuĉeš, da me diraš posvuda i da uĊeš u mene. Nikad

se prije nisam tako osjećala. Zašto? Zašto se sve tako dogaĊa? Hoću reći, njega sam

stvarno voljela.

— A mene ne — rekao sam. — Zanima te zašto si to osjećala prema meni, iako me nisi

voljela?

— Oprosti — rekla je Naoko. — Ne ţelim te povrijediti, ali toliko moraš shvatiti: Kizuki

i ja imali smo odnos koji je bio uistinu poseban. Bili smo zajedno od svoje treće godine.

Tako smo odrastali: stalno smo bili zajedno, stalno smo razgovarali, savršeno smo se

razumjeli. Kad smo se prvi put poljubili - u prvom razredu srednje - bilo je jednostavno

prekrasno. Kad sam dobila prvu mjeseĉnicu, otrĉala sam k njemu i rasplakala se kao malo

dijete. Tako smo bili bliski. Nakon što je umro, nisam znala kako se odnositi prema

drugim ljudima. Nisam znala što znaĉi voljeti nekoga drugog.

Posegnula je za ĉašom vina na stolu, ali uspjela ju je samo prevrnuti i proliti vino na sag.

Kleknuo sam i dohvatio ĉašu, te

je vratio na stol. — Ţeliš li još malo popiti? — pitao sam. Naoko je neko vrijeme šutjela,

a onda je najednom briznula u plaĉ, sva uzdrhtala. Klonuvši, zarila je lice u šake i poĉela

jecati bez daha, s istom onom silinom kao one noći sa mnom. Reiko je odloţila gitaru i

sjela kraj Naoko, milujući joj leĊa. Kad ju je obgrlila rukom, Naoko je zagnjurila lice na

njezine grudi poput djetešca.

— Znaš — rekla mi je Reiko — moţda bi bilo dobro da se malo odeš prošetati. Moţda na

dvadeset minuta. Oprosti, ali mislim da bi joj to pomoglo.

Kimnuo sam glavom i ustao, navlaĉeći dţemper preko košulje. — Hvala što ste uskoĉili

— rekao sam Reiko.

— Nema na ĉemu — rekla je ona namignuvši mi. — Nisi ti kriv. Bez brige, kad se vratiš

bit će dobro.

Noge su me odnijele niz cestu, koja je bila rasvijetljena ĉudnovato nestvarnom

mjeseĉinom, i dalje u šumu. Na takvoj mjeseĉini svi zvuĉi poprimili su neki neobiĉan

odjek. Šuplji zvuk mojih koraka kao da je dolazio iz drugoga smjera, kao da slušam

nekoga kako hoda po dnu mora. Iza sebe bih svako malo zaĉuo neko krc-kanje ili

šuštanje. Nad šumom je lebdjela teška koprena, kao da noćne ţivotinje zadrţavaju dah i

ĉekaju da proĊem.

Na mjestu gdje se puteljak strmo uspinjao meĊu drveće sjeo sam i pogledao prema zgradi

u kojoj je ţivjela Naoko. Bilo je lako pogoditi koja je njezina soba. Samo sam trebao

pronaći jedini prozor u kojemu je podrhtavalo slabo svjetlo. Dugo, dugo sam gledao u tu

osvijetljenu toĉku. Podsjetila me na nešto poput posljednjeg otkucaja umirućeg ţara neke

duše. Htio sam skupiti ruke nad onim što je ostalo da ga odrţim na ţivotu. Gledao sam i

gledao onako kako je Jay Gatsbv noćima gledao sićušno svjetlo na suprotnoj obali.

Kad sam se pola sata kasnije vratio na prednji ulaz zgrade, ĉuo sam kako Reiko vjeţba

gitaru. Tiho sam se uspeo stubama i kucnuo na vrata stana. Unutra nije bilo ni traga od

Naoko. Reiko je sama sjedila na sagu i svirala gitaru. Prstom je pokazala na vrata

spavaće sobe da mi kaţe kako je Naoko ondje. Onda je spustila gitaru na pod i sjela na

kauĉ, pozivajući me da sjednem kraj nje i rasporeĊujući ostatak vina na naše dvije ĉaše.

— Naoko je dobro — rekla je, dotiĉući mi koljeno. — Bez brige, samo se mora malo

odmoriti. Smirit će se. Malo se uzrujala. Hoćeš u meĊuvremenu prošetati sa mnom?

— Moţe — rekao sam.

Reiko i ja polagano smo se uputili stazom osvijetljenom uliĉnim lampama. Kad smo stigli

do teniskih i košarkaških terena, sjeli smo na klupu. Ona je ispod klupe dohvatila

košarkašu loptu i poĉela je prevrtati po rukama. Onda me zapitala igram li tenis. Znam

igrati, rekao sam, ali nisam dobar.

— A košarku?

— Nije mi taj sport jaĉa strana — rekao sam.

— A koji ti je sport jaĉa strana? — pitala je Reiko, a krajiĉci oka naborali su joj se u

osmijeh. — Osim spavanja s curama.

— Ni u tome nisam baš dobar — rekao sam, a njezine su me rijeĉi zapekle.

— Samo se šalim — rekla je. — Ne ljuti se. Ali zbilja, reci, što ti dobro ide?

— Ništa posebno. Imam stvari koje volim raditi.

— Recimo?

— Planinarenje. Plivanje. Ĉitanje.

— Dakle, voliš sve raditi sam?

— Valjda. Nikad me ne bi mogle uzbuditi igre koje se igraju s drugim ljudima. U njih se

ne mogu uţivjeti. Izgubim interes.

— Onda moraš doći na zimu. Idemo na skijaško trĉanje. To bi ti se sigurno svidjelo,

cijeli dan tapkaš naokolo po snijegu, dobro se oznojiš. — Pod svjetlom uliĉne svjetiljke

Reiko je promatrala svoju ruku kao da prouĉava neko antikno glazbalo.

— Je li Naoko ĉesto takva? — pitao sam.

— Tu i tamo — rekla je Reiko, gledajući sad u lijevu ruku. — Svako malo se uzruja i

tako rasplaĉe. Ali to je u redu. Daje oduška

osjećajima. Strašno je kada to ne moţeš. Kad ti se osjećaji nakupe unutra, stvrdnu i

odumru, onda si u velikoj gabuli.

— Jesam li ja rekao nešto što nisam smio?

— Baš ništa. Ne brini se. Samo iskreno govori što misliš. To je najbolje. Moţda katkad

malo boli, i netko se moţe uznemiriti kao Naoko, ali dugoroĉno je to najbolje. Tako se

moraš ponašati ako zbilja ţeliš da Naoko ozdravi. Kao što sam ti na poĉetku rekla, ne

smiješ toliko misliti da joj ţeliš pomoći, nego se moraš ţeljeti sam oporaviti tako što ćeš

njoj pomoći da se oporavi. Tako se to ovdje radi. Dakle, moraš biti iskren i reći sve što ti

padne na pamet, bar dok si tu. To vani nitko ne radi, zar ne?

— Mislim da ne — rekao sam.

— Svojedobno sam viĊala svakakve ljude kako dolaze i odlaze odavde — rekla je —

moţda ĉak previše ljudi. Tako da obiĉno ĉim nekoga vidim znam hoće li mu biti bolje ili

neće, gotovo instinktivno. Ali u Naokinu sluĉaju nisam sigurna. Uopće nemam pojma što

će biti s njom. Koliko se meni ĉini, moţe se stopostotno oporaviti već idućeg mjeseca, ili

ovako moţe nastaviti još godinama. Dakle, stvarno vam ne mogu reći što da ĉinite, osim

onog najopćenitijeg savjeta: budite iskreni i pomaţite jedno drugome.

— Zašto vam je tako teško reći što će biti s Naoko? — Vjerojatno zato što je toliko volim. Mislim da mi osjećaji smetaju pa je ne vidim

jasno. Hoću reći, zbilja je volim. Ali osim toga, ona ima gomilu drugih problema koji su

svi jedni s drugima upetljani, pa je teško razriješiti samo jedan. Moţda će dugo trebati da

se svi razmrse, ali nešto bi ih moglo potaknuti da se razriješe svi odjednom. To je tako. I

zato u svezi s njom nisam sigurna.

Opet je uzela loptu, zavrtjela je u rukama i odbila o zemlju.

— Najvaţnije je ne dopustiti sebi da izgubiš strpljenje — rekla je Reiko. — To je još

jedan savjet koji ti mogu dati: ne budi nestrpljiv. Ĉak i ako je sve tako zamršeno da ne

moţeš ništa, ne oĉajavaj, nemoj da ti pukne film pa da poĉneš cimati jedan konĉić

prije nego što se da odriješiti. Moraš shvatiti da će taj proces biti dugaĉak i da ćete

polako rješavati stvari, jednu po jednu. Misliš da ćeš moći?

— Mogu pokušati — rekao sam.

— Moţda će dugo trajati, znaš, a ĉak i onda moţda se neće potpuno oporaviti. Jesi li

mislio na to?

Kimnuo sam glavom.

— Teško je ĉekati — rekla je, udarajući loptom o zemlju. — Posebice kad si u toj dobi.

Samo sjedi i ĉekaj da se oporavi. Bez rokova, bez jamstava. Misliš da ćeš moći? Voliš li

je toliko?

— Nisam siguran — rekao sam iskreno. — Kao ni Naoko, ni ja nisam siguran što toĉno

znaĉi nekoga voljeti. Premda je ona to malo drukĉije mislila. Ali ja ţelim dati sve od

sebe. Moram, inaĉe neću znati kamo. Kao što ste rekli, Naoko i ja moramo spasiti jedno

drugo. To je jedini naĉin da ijedno bude spašeno.

— A hoćeš li nastaviti spavati s curama koje sretneš?

— Ne znam ni što s time da radim — rekao sam. — Što mislite? Da ĉekam i

masturbiram? Ni tu baš nemam kontrolu nad situacijom.

Reiko je spustila loptu na zemlju i potapšala me po koljenu. — Slušaj — rekla je — neću

ti reći da prestaneš spavati s curama. Ako tebi to ne smeta, onda je u redu. To je ipak tvoj

ţivot, to ti moraš odluĉiti. Ja samo kaţem da se ne bi smio trošiti na neki neprirodan

naĉin. Razumiješ što ţelim reći? To bi bila velika šteta. Devetnaesta i dvadeseta godina

predstavljaju kljuĉnu etapu u sazrijevanju karaktera, i ako dopustiš sebi da postaneš

izopaĉen u toj dobi, to će ti u kasnijim godinama priĉinjavati bol. Istina je. Zato dobro o

tom razmisli. Ako se ţeliš brinuti za Naoko, brini se za sebe.

Rekao sam da ću razmisliti o tome.

— I ja sam jednom imala dvadeset. Jednom davno. Moţeš li vjerovati?

— Naravno da vjerujem.

— U srcu?

— U srcu — rekao sam nasmiješivši se.

— A bila sam i zgodna. Ne kao Naoko, ali bogme dosta zgodna. Nisam imala sve ove

bore.

Rekao sam da mi se njezine bore jako sviĊaju. Zahvalila mi je. — Ali nikad nijednoj drugoj ţeni nemoj reći da ti se sviĊaju njene bore — dodala je. —

Ja to volim ĉuti, ali ja sam iznimka.

— Bit ću oprezan — rekao sam.

Izvukla je novĉanik iz dţepa na hlaĉama i pruţila mi fotografiju iz pretinca za kartice.

Bila je to kolor fotografija slatke djevojĉice od desetak godina na skijama u šarenom

skijaškom odijelu, koja je stajala na snijegu i draţesno se smijala u kameru.

— Nije li lijepa? Moja kći — rekla je Reiko. — Poslala mi ju je u sijeĉnju. Sad joj je -

koliko? - devet godina.

— Ima vaš osmijeh — rekao sam, vraćajući sliku. Reiko je stavila novĉanik u dţep, te,

šmrcnuvši, zatakla cigaretu meĊu usnice

i zapalila je.

— Trebala sam biti koncertna pijanistica — rekla je. — Imala sam talenta, i ljudi su to

prepoznali i radili strku oko mene dok sam odrastala. PobjeĊivala sam na natjecanjima i

imala najviše ocjene na konzervatoriju, a nakon diplome trebala sam studirati u

Njemaĉkoj. Nijednog oblaĉka na vidiku. Sve je išlo savršeno, a kad i nije, uvijek je

postojao netko tko će to popraviti. Ali onda se jednoga dana nešto dogodilo, i sve se

raspalo. Bila sam na posljednjoj godini konzervatorija, i primicalo se dosta vaţno

natjecanje. Stalno sam vjeţbala za njega, ali onda mi se najednom mali prst na ruci

prestao micati. Ne znam zašto, ali jednostavno je prestao. Pokušala sam ga masirati,

namakati u vrućoj vodi, nekoliko dana pauzirati od vjeţbanja: ništa nije pomagalo. Onda

sam se uplašila i otišla doktoru. Proveli su sve moguće pretrage, ali ništa nisu našli. Sa

samim prstom je sve bilo u redu, i ţivci su bili u redu, tako su rekli: nije bilo razloga da

se prestane micati. Problem je morao biti psihiĉke prirode. Onda sam otišla psihijatru, ali

ni on nije znao što mi je. Vjerojatno stres pred natjecanje, rekao je, i savjetovao mi da se

na neko vrijeme maknem od glasovira.

¦¦**•«**»•«*¦

Reiko je duboko udahnula i ispuhnula dim. Onda je nekoliko puta istegnula vrat na

stranu.

— I tako sam se otišla oporaviti baki na obalu Izua1 . Mislila sam da ću zaboraviti na to

natjecanje i istinski se opustiti, provesti nekoliko tjedana daleko od glasovira i ĉiniti što

mi doĊe. Ali bilo je beznadno. Mislila sam samo o glasoviru. Moţda više nikad neću

moći pomaknuti prst. Kako ću ţivjeti ako se to dogodi? Po mozgu su mi se stalno vrtjele

iste misli. A nije ni ĉudo: do tada je glasovir bio cijeli moj ţivot. Poĉela sam svirati s

ĉetiri godine, i dok sam odrastala mislila sam samo na glasovir, ni na što drugo. Nikad

nisam obavljala kućanske poslove da ne ozlijedim prste. Ljudi su obraćali pozornost na

mene samo zbog jednoga: mog dara za sviranje. Uzmite glasovir djevojci koja je tako

odrastala, i što ostane? A onda, škljocl U glavi mi je nastala potpuna zbrka. Sve se

smraĉilo.

Bacila je cigaretu na zemlju i ugasila je nogom, a onda još nekoliko puta nakrivila vrat.

— To je bio kraj moga sna o pijanistiĉkoj karijeri. Provela sam dva mjeseca u bolnici.

Poĉela sam micati prstom ubrzo nakon što sam stigla, pa sam se vratila na konzervatorij i

diplomirala, ali neĉega je u meni nestalo. Neki dragulj energije ili nešto takvo nestalo je -

ishlapjelo - iz moga tijela. Doktor je rekao kako nemam dovoljno umne snage da bih

postala profesionalni pijanist, pa mi je savjetovao da na to zaboravim. I tako sam nakon

diplome pouĉavala uĉenike kod kuće. Ali razdirala me strašna bol. Bilo mi je kao da mi

više nema ţivota. Imala sam tek malo više od dvadeset, a najbolji dio ţivota bio je iza

mene. Shvaćaš li kako je to uţasno? Preda mnom su bile tolike mogućnosti, a onda sam se

jednoga dana probudila i toga više nije bilo. Gotovo je s pljeskom, nitko više neće oko

mene raditi strku, nitko mi neće govoriti kako sam nevjerojatna. Dan za danom provodila

sam u kući pouĉavajući susjedsku djecu Beverovim vjeţbama17 i sonatinama. Bila sam

toliko jadna, stalno sam plakala. Sto li sam sve propustila! Slušala sam kako ljudi mnogo

manje daroviti od mene osvajaju druga

mjesta na natjecanjima ili drţe recital u toj i toj dvorani, i suze bi mi potekle potokom.

— Moji roditelji hodali su oko mene na prstima da me neĉim ne povrijede. Ali znala sam

koliko su razoĉarani. Njihova kći, kojom su se tako ponosili, najednom je postala bivši

duševni bolesnik. Ne mogu me ĉak niti udati. Kad ţiviš s nekim, osjećaš što misle, i to

mi je bilo grozno. Bojala sam se izići, bojala sam se da me susjedi ogovaraju. I onda,

škljocl Opet isto - zbrka, mrak. To mi se dogodilo u dvadeset ĉetvrtoj, i taj put u

sanatoriju sam provela sedam mjeseci. Ne u ovom: u pravoj ludnici s visokim zidovima i

zakljuĉanim kapijama. Bila je to prljava ustanova bez glasovira. Nisam znala što ću sa

sobom. Samo sam znala da ţelim što prije izići, pa sam se oĉajniĉki trudila oporaviti.

Sedam mjeseci: dugih sedam mjeseci. Tad su mi se poĉele pojavljivati bore.

Reiko se nasmiješila, a usnice su joj se široko razvukle.

— Nedugo nakon što sam izišla iz bolnice upoznala sam nekoga i udala se. Bio je godinu

dana mlaĊi od mene, inţenjer, radio je u tvornici zrakoplova, ja sam ga pouĉavala. Dobar

ĉovjek. Nije mnogo govorio, ali bio je srdaĉan i iskren. Uzimao je satove kod mene šest

mjeseci, a onda me najednom zaprosio. Tek tako - jednoga dana dok smo poslije sata pili

ĉaj. Vjeruješ li ti to? Nikad nismo izlazili niti se drţali za ruke. Uhvatio me posve

nespremnu. Rekla sam mu da se ne mogu udati. Rekla sam da mi je drag i sviĊa mi se

kao osoba, ali iz nekih se razloga ne mogu udati za njega. Htio je znati iz kojih, pa sam

mu sve sasvim otvoreno objasnila - da sam dvaput bila u bolnici zbog sloma ţivaca.

Rekla sam mu sve - što je bio uzrok, u kakvu sam stanju, i kako postoji mogućnost da se

to ponovi. Kazao je da mora malo razmisliti, a ja sam mu rekla neka samo razmišlja,

koliko god mu vremena treba. Ali kad je idućeg tjedna došao na sat, rekao je da me i

dalje ţeli za ţenu. Zamolila sam ga da priĉeka tri mjeseca. Moţemo se viĊati ta tri

mjeseca, rekla sam, i ako onda još bude htio da se vjenĉamo, opet ćemo razgovarati.

— Tijekom ta tri mjeseca izlazili smo jednom tjedno. Išli smo

posvuda, razgovarali o svemu, i poĉeo mi se jako sviĊati. Kad sam bila s njim, osjećala

sam kao da mi se ţivot napokon vratio. Kad bih bila nasamo s njim, osjećala sam veliko

olakšanje: mogla sam zaboraviti na sve grozne stvari koje su mi se dogodile. Pa što onda

ako nisam uspjela postati koncertna pijanistica? Pa što onda ako sam morala boraviti u

mentalnoj ustanovi? Moj ţivot nije završio. Ţivot je i dalje prepun divnih stvari koje

dotad nisam iskusila. Ako ni zbog ĉega drugoga, bila sam mu silno zahvalna što je u meni

probudio te osjećaje. Kad su prošla tri mjeseca, opet me zaprosio. I evo što sam mu

rekla: "Ako ţeliš spavati sa mnom, nemam ništa protiv. Ni s kim još nisam spavala, a ti si

mi vrlo drag, pa ako ţeliš da vodimo ljubav, nemam baš ništa protiv. Ali udaja je nešto

sasvim drugo. Ako se oţeniš mnome, preuzet ćeš sve moje probleme, a oni su mnogo

gori nego što moţeš zamisliti."

— Rekao je da ga nije briga, da ne ţeli samo spavati sa mnom, ţeli se oţeniti, dijeliti sve

ono što imam u sebi. I to je zbilja mislio. Bio je ĉovjek koji će reći samo ono što stvarno

misli, i uĉiniti sve što je rekao. Pa sam pristala na udaju. Drugo nisam mogla. Vjenĉali

smo se, da vidimo, ĉetiri mjeseca kasnije, mislim da je tako bilo. PosvaĊao se s

roditeljima zbog mene pa su ga se odrekli. Bio je iz stare obitelji iz ruralnog dijela

Sikokua. Raspitali su se o meni i saznali da sam dvaput bila u bolnici. Nije ni ĉudo što su

se protivili tom braku. Uglavnom, nismo imali vjenĉani obred. Samo smo otišli matiĉaru,

registrirali se i otputovali u Hakone na dvije noći. To nam je bilo dovoljno: bili smo

sretni. Napokon, do dana vjenĉanja ostala sam djevica. Bilo mi je 25 godina! Vjeruješ li ti

to?

Reiko je uzdahnula i opet podigla košarkašku loptu.

— Mislila sam da će dok god sam s njim sve biti u redu — nastavila je. — Dok god sam

s njim, problema neće biti. To je najvaţnije za ovakve bolesti kakve mi imamo: osjećaj

povjerenja. Ako se predam u ruke toj osobi, bit ću dobro. Ako se moje stanje poĉne i

mrvicu pogoršavati - ako mi se odšarafi i jedna daska u glavi - on će odmah primijetiti,

pa će to neopisivo briţno i strplji-

vo popraviti, on će opet zašarafiti ono što se razlabavilo, poslagat će sve upetljane

konce. Ako imamo taj osjećaj povjerenja, bolest se neće vratiti. Nema više škljocl Bila

sam tako sretna! Ţivot je bio divan! Osjećala sam se kao da me netko izvukao iz

hladnog, uzburkanog mora, umotao u deku i poloţio u topli krevet. Dvije godine nakon

vjenĉanja rodila sam dijete, i onda sam imala zbilja pune ruke posla! Praktiĉki sam

zaboravila na bolest. Ujutro bih ustala i obavila kućanske poslove, te se brinula o djetetu

i kuhala muţu ruĉak kad bi došao s posla. Svaki dan isto, ali ja sam bila sretna. Bilo je to

vjerojatno najsretnije razdoblje u mom ţivotu. Koliko je trajalo, pitam se? Bar do moje

trideset i prve. A onda, odjednom, škljocl Opet se dogodilo. Raspala sam se.

Reiko je zapalila cigaretu. Vjetar je zamro. Dim se dizao u ravnoj crti i nestajao u tami

noći. Tek tada primijetio sam da se nebo napunilo zvijezdama.

— Nešto se dogodilo? — pitao sam.

— Jest — rekla je — nešto vrlo ĉudno, kao da su mi postavili klopku. Ĉak i sad me

proĊe jeza kad se toga sjetim. — Reiko je slobodnom rukom protrljala sljepooĉnicu. —

Oprosti što te silim da sve ovo slušaš. Došao si vidjeti Naoko, ne slušati moju priĉu.

— Ali zbilja bih je volio ĉuti — rekao sam. — Ako nemate ništa protiv, rado bih ĉuo sve

do kraja.

— Pa — poĉela je Reiko — kad nam je kći krenula u vrtić, opet sam poĉela svirati, malo

pomalo. Ne za druge ljude, samo za sebe. Poĉela sam s kratkim skladbama Bacha,

Mozarta, Scar-lattija. Nakon tako dugog razdoblja praznine, naravno, nije mi se odmah

vratio osjećaj za glazbu. I prsti mi se nisu htjeli micati kao nekoć. Ali bila sam presretna

što opet sviram glasovir. Drţeći ruke na tipkama, shvatila sam koliko sam voljela glazbu

- i ţudim za njom. Moći svirati sam sebi, to je divna stvar.

— Kao što sam već rekla, svirala sam od svoje ĉetvrte godine, ali palo mi je na pamet da

nikad nisam svirala samo za sebe. Uvijek sam se trudila poloţiti neki ispit ili uvjeţbati

zadanu skladbu da nekoga impresioniram. Sve su to, naravno, vaţne stvari ako kaniš

svladati neki instrument. Ali kad zadeš u odreĊene godine, moraš poĉeti svirati sebi. To

je prava bit glazbe. Da bih to napokon shvatila, morala sam izići iz elitnog društva i

prijeći trideset prvi roĊendan. Poslala bih dijete u vrtić i brzo posvršavala sve po kući, a

onda bih sat ili dva provela svirajući omiljenu glazbu. Dosad još sve u redu, zar ne?

Kimnuo sam glavom.

— A onda mi je jednoga dana došla u posjet gospoĊa iz susjedstva, koju sam poznavala

iz viĊenja na ulici, i zamolila me da njezinoj kćeri drţim sate glasovira. Nisam poznavala

njezinu kćer

- iako smo ţivjeli u istoj ĉetvrti, kuće su nam bile dosta daleko

- ali prema ţeninim rijeĉima mala je prolazila kraj moje kuće i svidjelo joj se kako

sviram. Jednom me je i vidjela, i sada gnjavi majku da joj dajem sate. Bila je u ĉetvrtom

razredu, i već je uzimala satove od mnogih uĉitelja, ali uvijek bi nešto pošlo po zlu, i sad

nije imala nikoga.

— Odbila sam je. Imala sam rupu od nekoliko godina, i moţda bi imalo smisla uzeti

apsolutnog poĉetnika, ali nisam mogla hvatati korak s nekim tko je već godinama

odlazio na sate. Osim toga, imala sam previše posla oko svoje kćeri, i premda to nisam

ţeni rekla, nitko ne moţe s djetetom koje stalno mijenja uĉitelje. Onda me ţena zamolila

da bar uĉinim njezinoj kćeri uslugu i jednom se s njom upoznam. Bila je priliĉno

nasrtljiva, i vidjela sam da me neće tek tako pustiti na miru, pa sam pristala upoznati se s

djevojĉicom - ali samo upoznati. Tri dana kasnije djevojĉica je sama došla k meni. Bila je

pravi anĊeo, posjedovala je neku ĉistu, draţesnu, prozraĉnu ljepotu. Imala je dugu sjajnu

kosu, crnu kao svjeţe zamiješan tuš, vitke, graciozne ruke i noge, bistre oĉi i njeţna

ustašca koja su izgledala kao da ih je netko isklesao. Kad sam je ugledala, ostala sam bez

rijeĉi. Sjedeći na mojem kauĉu pretvorila je moj dnevni boravak u otmjeni salon. Od

izravna pogleda na nju zaboljele su me oĉi: morala sam zaškiljiti. Uglavnom, takva je

bila. I sad je jasno vidim.

Reiko je suzila oĉi kao da u tom ĉasu zamišlja djevojĉicu.

— Razgovarale smo cijeli sat uz kavu - o svemu i svaĉemu: glazbi, njezinoj školi, baš

svemu. Odmah sam vidjela da je pametna. Znala je voditi razgovor: imala je jasna,

oštroumna razmišljanja i uroĊeni dar da iz drugoga izmami mišljenje. To je bilo gotovo

zastrašujuće. Tad još nisam mogla odrediti što je ĉini tako zastrašujućom. Samo sam

primijetila kako je zastrašujuće inteligentna. Ali pred njom sam izgubila svu normalnu

moć rasuĊivanja koju sam moţda imala. Njezina ljepota i mladost toliko me se dojmila

da sam sebe poĉela promatrati kao niţe biće, nezgrapni primjerak ljudske vrste koji o

njoj misli sve najgore zbog vlastita izopaĉenog i pokvarenog uma.

Reiko je nekoliko puta odmahnula glavom.

— Da sam lijepa i pametna kao ona, bila bih normalno ljudsko biće. Što ti još treba ako

si tako pametan i tako lijep? Zašto bi muĉio i gazio one slabije i manje vrijedne od sebe

ako te svi tako vole? Kakvog je razloga moglo biti za takvo ponašanje?

— Je li vam uĉinila nešto strašno?

— Pa, samo da kaţem kako je mala bila patološka laţljivica. Jednostavno reĉeno, bila je

bolesno laţljiva. Sve je izmišljala. A dok bi izmišljala sve te priĉe, i sama bi u njih

povjerovala. A onda bi sve oko sebe promijenila kako bi se uklopilo u njezinu priĉu. Um

joj je radio tako brzo da je stalno bila korak ispred tebe i rašĉišćavala stvari koje bi se

tebi inaĉe uĉinile ĉudnima, pa ti nikad ne bi palo na pamet da laţe. Kao prvo, nitko nikad

ne bi posumnjao da bi takva lijepa djevojĉica lagala o najobiĉnijim stvarima. ]a u svakom

sluĉaju ne. Šest mjeseci govorila mi je hrpe laţi prije nego sam i izdaleka naslutila da

nešto nije u redu. Lagala je o svemu, a ja nikad nisam posumnjala. Znam da zvuĉi

blesavo.

— O ĉemu je lagala?

— Kad kaţem o svemu, mislim baš o svemu. — Reiko se sarkastiĉno nasmijala. — Kad

ljudi nešto slaţu, moraju izmisliti gomilu drugih laţi kojima će potkrijepiti prvu. To se

zove "mitomanija". Kad prosjeĉni mitoman laţe, obiĉno je rijeĉ o bezazlenim

primjercima pa većina ljudi primijeti. Ali ta djevojĉica ne. Da bi

sebe zaštitila, i ne trepnuvši je bila u stanju izreći najopakiju laţ. Zlorabila je sve što je

mogla. A lagala je manje ili više ovisno o tome s kim je razgovarala. Majci ili bliskim

prijateljima koji bi odmah primijetili rijetko je lagala, a ako je morala, bila je jako, jako

paţljiva i izmišljala laţi koje ne bi procurile. Ili ako bi pro-curile, našla bi neko

opravdanje ili bi se ispriĉala onim svojim plaĉnim glasićem, a iz lijepih okica curile bi

joj suze. Pa se više nitko nije mogao ljutiti na nju.

— Još ne znam zašto je izabrala mene. Jesam li joj ja bila samo još jedna ţrtva, ili izvor

spasa? Jednostavno ne znam. Naravno, to sada i nije vaţno. Sad kad je sve gotovo. Sad

kad sam ovakva.

Uslijedila je kratka tišina. — Ponovila je ono što mi je rekla njezina majka, da ju je dirnulo moje sviranje dok je

prolazila kraj kuće. Nekoliko puta me vidjela na ulici i poĉela je prema meni gajiti

oboţavanje. Upotrijebila je upravo tu rijeĉ: "oboţavanje". Od toga sam jarko pocrvenjela.

Hoću reći, da te "oboţava" takva prekrasna lutkica! Ali ne mislim da je u tome sasvim

lagala. Već sam bila zašla u tridesete, i nikad nisam mogla biti tako lijepa i pametna kao

ona, a nisam ni imala nikakav poseban dar, ali oĉito sam imala nešto što ju je privuklo k

meni, nešto što joj je nedostajalo, pretpostavljam da je bilo tako. Zacijelo ju je to isprva

zainteresiralo. Kad se sada toga sjetim, ĉini mi se da je bilo tako. I ne hvalim se.

— Ne, znam što hoćete reći.

— Donijela je sa sobom neke note i pitala smije li mi nešto odsvirati. Pa sam joj

dopustila. Bila je to jedna od Bachovih invencija. Izvedba joj je bila...zanimljiva. Ili da

kaţem ĉudna? Jednostavno, nije bila uobiĉajena. Naravno da nije bila dotjerana. Ona nije

išla u pravu školu, a ono malo satova što je uzimala bilo je neredovito; uglavnom je bila

samouka. Zvuk joj je bio neizvjeţ-ban. Na audiciji za glazbenu školu odmah bi je odbili.

Ali ona je to oţivjela. Premda je 90% bilo grozno, preostalih 10% bilo je tu: pod njezinim

je prstima propjevalo: bila je to glazba. I to Bachova invencija! Pa me zainteresirala.

Poţeljela sam saznati više o njoj.

L

— Ne treba reći da je svijet pun djece koja sviraju Bacha mnogo bolje od nje. Dvadeset

puta bolje. Ali većina njihovih izvedbi u sebi ne bi imala ništa. Bile bi šuplje, prazne.

Ova mala imala je lošu tehniku, ali imala je malo onoga neĉeg što ljude privlaĉi -ili bar

mene - da se uţive u njezinu izvedbu. Pa sam odluĉila da bi je moţda vrijedilo

poduĉavati. Naravno, nije dolazilo u obzir da je poĉnem pouĉavati ispoĉetka, tako da

postane profesionalka. Ali osjećala sam da od nje moţda mogu stvoriti sretnu pijanisticu

kao što sam ja tada bila - i još jesam - nekoga tko uţiva muzicirati samo za svoju dušu.

Ali pokazalo se da je to bila laţna nada. Ona nije bila od ljudi koji bi nenametljivo ĉinili

stvari za svoju dušu. To dijete detaljno je proraĉunavalo sva sredstva koja su mu bila na

raspolaganju kako bi zadivilo druge. Znala je toĉno što treba uĉiniti kako bi je ljudi

cijenili i hvalili. I toĉno je znala kakvom će izvedbom namamiti mene. Sve je

proraĉunala, sigurna sam, i dala sve od sebe da uvjeţba najvaţnije odlomke specijalno za

mene. Toĉno je mogu zamisliti kako to radi.

— No ipak, ĉak i sad, nakon što mi je sve to postalo jasno, ja mislim da je to bila

prekrasna izvedba, i da je opet ĉujem, isti bi me trnci proţeli. I sad kad znam sve o

njenim manama, lukav-štinama i laţima, i dalje bih se najeţila. Kaţem ti, ima na svijetu

takvih stvari.

Reiko se suho i grubo nakašljala i zašutjela.

— I, jeste li je uzeli za uĉenicu? — pitao sam.

— Jesam. Jedan sat na tjedan. Subotom ujutro. Subotom nije išla u školu. Nijednom nije

izostala sa sata, nijednom nije zakasnila, bila je idealna uĉenica. Uvijek je vjeţbala za sat.

Nakon svakog sata pojele bismo kolaĉ i malo ĉavrljale.

U tom trenu Reiko je pogledala na sat kao da se najednom neĉega sjetila.

— Zar se ne bismo trebali vratiti u sobu? Malo se brinem za Naoko. Nisi valjda ti sada

na nju zaboravio?

— Naravno da nisam — nasmijao sam se. — Samo sam se udubio u vašu priĉu.

— Ako ţeliš ĉuti ostatak, sutra ću ti ispriĉati. To je duga priĉa, preduga da se ispriĉa

odjedanput.

— Vi ste prava Šeherezada.

— Znam — rekla je, smijući se sa mnom. — Nikad se nećeš vratiti u Tokio.

Vratili smo se istim putem po šumskoj stazi i stigli do stana. Svijeće su bile utrnute,

svjetla u dnevnoj sobi pogašena. Vrata spavaće sobe bila su otvorena, a u dnevni boravak

dopiralo je svjetlo svjetiljke na noćnom stoliću. Naoko je sjedila sama na kauĉu, u

polumraku. Presvukla se u komotnu plavu spavaćicu, ĉiji je ovratnik ĉvrsto stegnula oko

vrata, a noge podvila pod sebe na kauĉ. Reiko joj je prišla i poloţila joj ruku na tjeme.

— Sad si dobro?

— Jesam. Oprosti — odgovorila je Naoko slabim glasićem. Onda se okrenula meni i

ponovila ispriku. — Sigurno sam te uplašila.

— Malo — rekao sam s osmijehom.

— DoĊi — rekla je. Kad sam sjeo kraj nje, Naoko se nagnula prema meni, i dalje

podvijenih nogu, sve dok joj lice nije gotovo doticalo moje uho, kao da će mi otkriti

neku tajnu. Onda me ovlaš poljubila kraj uha. — Oprosti — rekla je još jednom, ovaj put

ravno u moje uho, utišanim glasom. A onda se odmaknula od mene.

— Katkad sam tako zbrkana — rekla je — da ne znam što se dogaĊa.

— To se i meni stalno dogaĊa — rekao sam. Naoko se nasmiješila i pogledala me.

— Ako bi htjela — rekao sam — volio bih da mi još priĉaš o sebi. Kako ţiviš tu. Sto

radiš svaki dan. O ljudima koje susrećeš.

Naoko mi je govorila o svome dnevnom rasporedu, izraţavajući se kratkim, ali kristalno

jasnim reĉenicama. BuĊenje u šest ujutro. Doruĉak u stanu. Ĉišćenje ptiĉnjaka. Zatim

uobiĉajeni poljodjelski poslovi. Ona je vodila brigu o povrću. Prije ili poslije ruĉka imala

je ili jednosatnu sesiju s doktorom ili grupnu

raspravu. Popodne je mogla birati neki teĉaj koji je zanima, posao u polju ili sport. Išla je

na nekoliko teĉajeva: francuski, pletenje, glasovir, povijest starog vijeka.

— Reiko me uĉi svirati glasovir — rekla je. — Poduĉava i gitaru. Svi se izmjenjujemo

kao uĉenici i nastavnici. Netko tko teĉno govori francuski poduĉava francuski, jedna

osoba koja se bavila sociologijom poduĉava povijest, druga koja dobro plete poduĉava

pletenje: imamo zbilja impresivnu školu. Naţalost, ja nemam nešto što bih mogla

poduĉavati.

— Ni ja — rekao sam.

— Ovdje u uĉenje ulaţem mnogo više energije nego na fakultetu. Puno radim i uţivam

— zbilja.

— Sto radiš poslije veĉere?

— Razgovaram s Reiko, ĉitam, slušam ploĉe, idem drugima u goste pa igramo igrice,

takve stvari.

— Ja vjeţbam gitaru i pišem autobiografiju — rekla je Reiko.

— Autobiografiju?

— Ma šalim se — nasmijala se Reiko. — Idemo spavati oko deset. Zbilja zdrav ţivot,

zar ne? Spavamo kao mala djeca.

Pogledao sam na sat. Bilo je nekoliko minuta do devet. — Onda će vam se vjerojatno

uskoro prispavati.

— U redu je. Danas moţemo duţe ostati budne — rekla je Naoko. — Dugo te nisam

vidjela, ţelim još razgovarati. Priĉaj.

— Kad sam maloprije bio sam, odjednom sam poĉeo misliti na prošlost — rekao sam. —

Sjećaš li se kad smo ti Kizuki i ja došli u bolnicu u posjet? Onu na moru. Mislim da je to

bilo u prvom srednje.

— Kad sam operirala pluća — rekla je Naoko s osmijehom. — Naravno, sjećam se. Ti i

Kizuki došli ste motorom. Donio si mi bombonijeru, i sve su se ĉokoladice bile rastopile.

Bilo ih je uţasno teško jesti! Ne znam, to mi djeluje kao da je bilo jako davno.

— Da, stvarno. Mislim da si tada pisala pjesmu, neku dugaĉku.

— Sve cure u tim godinama pišu pjesme — zakikotala se Naoko. — Sto te na to

odjednom podsjetilo?

— I ja se pitam. Miris morskog vjetra, oleandri: najednom mi se pojavilo pred oĉima. Je

li te Kizuki ĉesto posjećivao u bolnici?

— Ma kakvi! Poslije smo se oko toga strašno posvaĊali. Došao je jednom, i onda poslije

s tobom, i to je bilo to. Bio je grozan. A onaj prvi put nije mogao sjediti na miru pa je

ostao samo desetak minuta. Donio mi je naranĉe i mumljao nešto što nisam razumjela,

onda mi je ogulio naranĉu i nešto dalje mumljao, a onda je otišao. Rekao je da je

alergiĉan na bolnice. — Naoko se nasmijala. — Kad su te stvari bile u pitanju, uvijek je

bio kao dijete. Hoću reći, nitko ne voli bolnice, zar ne? Zato ljudi i posjećuju bolesnike,

da im bude bolje, da ih malo obodre i tako to. Ali Kizuki to nije shvaćao.

— Ali nije se loše ponašao kad smo te nas dvojica došli posjetiti. Bio je normalan.

— Jer si ti bio s njim — rekla je Naoko. — Uvijek je bio takav s tobom. Trudio se sakriti

svoje slabosti. Sigurna sam da si mu bio veoma drag. Bilo mu je stalo da vidiš samo

njegovu najbolju stranu. Sa mnom nije bio takav. Iskljuĉio bi obrambene mehanizme.

Znao je biti vrlo ćudljiv. Jednog trena bi brbljao, a onda bi pao u depresiju. To se stalno

dogaĊalo. Takav je bio od malih nogu. Ali trudio se promijeniti, poboljšati.

Naoko je ponovno prekriţila noge na kauĉu.

— Silno se trudio, ali nije pomagalo, pa bi se zbog toga jako naljutio ili rastuţio. Imao je

mnogo dobrih i lijepih osobina, ali nikad nije mogao zadobiti samopouzdanje koje mu je

trebalo.

"Moram uĉiniti ovo, moram promijeniti ono", stalno je tako mislio, sve do samoga kraja.

Jadan Kizuki.

— Pa ipak — rekao sam ja — ako se uvijek trudio pokazati mi najbolju stranu, rekao bih

da je uspio. Ja sam i vidio samo njegovu najbolju stranu.

Naoko se nasmiješila. — Bio bi presretan kad bi te sad mogao ĉuti. Bio si mu jedini

prijatelj.

— I on meni — rekao sam. — Nikad nikoga drugog nisam mogao nazvati pravim

prijateljem, ni prije ni poslije njega.

— Zato mi je bilo tako lijepo s vama dvojicom. Onda sam i ja vidjela samo njegovu

najbolju stranu. Kad smo nas troje bili zajedno, mogla sam se opustiti i zaboraviti na

brige. To su mi bili najdraţi trenuci. Ne znam kako je tebi bilo.

— Ja sam se brinuo što ti misliš — rekao sam, odmahnuvši glavom. — Problem je bio što to nije moglo trajati dovijeka — rekla je Naoko. — Nemoguće je

odrţati takve savršene male kruţoke. Kizuki je to znao, a i ja, a i ti. Zar ne?

Kimnuo sam glavom.

— Ali da ti pravo kaţem — nastavila je Naoko — ja sam voljela i njegovu slabu stranu.

Voljela sam je kao što sam voljela njegovu dobru stranu. U njemu nije bilo baš niĉega

zlobnog ni podmuklog. Bio je slab, to je sve. Pokušala sam mu to reći, ali nije mi

vjerovao. Stalno mi je govorio da je to zato što smo zajedno od treće godine. Govorio mi

je da ga predobro poznajem: da ne vidim razliku izmeĊu njegovih jakih strana i mana, da

su mi one sve iste. Ali nije me mogao natjerati da promijenim mišljenje. I dalje sam ga

jednako voljela, i nikad me nije zanimao nitko drugi.

Naoko me pogledala s tuţnim osmijehom.

— I dok smo bili samo djeca, imali smo zaista neobiĉan odnos. Kao da smo bili spojenim

nekom tjelesnom vezom. Ako bismo bili razdvojeni, neka specijalna gravitacijska sila

opet bi nas spojila. Kad smo postali cura i deĉko, to je bila najprirodnija stvar na svijetu.

Nismo o tome morali razmišljati ni odluĉivati. Poĉeli smo se ljubiti u dvanaestoj a dirati u

trinaestoj. Ja bih otišla u njegovu sobu ili on u moju, i onda bih ga dovela do kraja

rukama. Nikad mi nije palo na pamet da smo preuranili. To se dogodilo normalno. Ako se

htio igrati s mojim grudima ili picom, uopće mi nije smetalo, ili ako je htio svršiti, nisam

imala ništa protiv da mu pomognem u tome. Sigurna sam da bismo se oboje šokirali kad

bi nas netko optuţio da smo nešto skrivili. Jer nismo. Samo smo ĉinili ono što smo

trebali. Oduvijek smo jedno drugome pokazivali sve dijelove tijela, lb je bilo gotovo kao

da nam naša tijela

zajedniĉki pripadaju. Ali isprva smo se trudili ne ići dalje od toga. Bojali smo se da ne

zatrudnim, a tada još nismo imali pojma kako se to sprjeĉava... Uglavnom, tako smo

Kizuki i ja rasli zajedno, s rukom u ruci, kao nerazdvojan par. Gotovo da nismo osjećali

pritisak seksa ni tjeskobu koja nastaje kada djeci u pubertetu naglo naraste ego. Sto se

tiĉe seksa bili smo potpuno otvoreni, a što se tiĉe naših ega, budući da smo ih

meĊusobno upijali i dijelili, nismo ih bili jako svjesni. Shvaćaš što hoću reći?

— Valjda — rekao sam.

— Nismo mogli podnijeti razdvojenost. Da je Kizuki poţivio, sigurno bismo bili

zajedno, i voljeli se, a onda bismo polako postali nesretni.

— Nesretni? Zašto?

Naoko je nekoliko puta prošla prstima kroz kosu, zaĉešljavajući je. Skinula je kopĉu, pa

joj je kosa pala preko lica kad je nagnula glavu.

— Jer bismo morali svijetu vratiti sve dugove — rekla je, podiţući oĉi u razinu s

mojima. — Bol odrastanja. Nismo platili kad smo trebali, pa su nam raĉuni došli na

naplatu. Zato je Kizuki to uĉinio, i zato sam ja ovdje. Bili smo kao djeca koja odrastaju

gola na pustom otoku. Kad bismo ogladnjeli, jednostavno bismo ubrali bananu; kad

bismo osjetili usamljenost, zaspali bismo jedno drugome u naruĉju. Ali takve stvari ne

traju zauvijek. Brzo smo odrasli i morali smo ući u društvo. Zato si nam ti bio tako

vaţan. Ti si bio karika koja nas je povezivala s vanjskim svijetom. Preko tebe smo se

pokušavali uklopiti u vanjski svijet što smo bolje mogli. No na kraju, naravno, nismo

uspjeli.

Kimnuo sam glavom.

— Ali nemoj misliti da smo te iskorištavali. Kizuki te stvarno volio. Jednostavno se tako

dogodilo da je naša veza s tobom bila naša prva veza s bilo kim drugim. I još je. Kizuki je

moţda mrtav, ali ti si još moja jedina veza sa svijetom vani. I kao što te Kizuki volio, i ja

te volim. Nikad te nismo htjeli povrijediti, ali vjerojatno

jesmo; vjerojatno smo u tvome srcu ostavili duboku ranu. Nikad nam nije palo na pamet

da bi se takvo što moglo dogoditi. Naoko je opet spustila glavu i zašutjela.

— Hej, jesmo li za šalicu kakaa? — ponudila je Reiko.

— Moţe. Baš mi se pije — rekla je Naoko.

— A ja bih popio malo konjaka koji sam donio, ako vam ne smeta — rekao sam.

— Samo izvoli — rekla je Reiko. — Mogu i ja malo gucnuti?

— Naravno — rekao sam smijući se.

Reiko je donijela dvije ĉaše pa smo nazdravili. Onda je otišla u kuhinju skuhati kakao.

— Moţemo li razgovarati o neĉemu malo veselijem? — pitala je Naoko.

Ja nisam imao nikakvu veselu temu. Pomislio sam, da je bar SmeĊekošuljaš još tu! Taj tip

znao je nadahnuti cijeli niz priĉa. Nekoliko takvih priĉa sve bi oraspoloţilo. Nisam mogao

ništa drugo doli naširoko prepriĉavati kako su deĉki u domu odvratni. Bilo mi je muka od

same priĉe o neĉemu tako odurnom, ali Naoko i Reiko su se praktiĉki previjale od

smijeha, njima je sve to bilo tako novo. Zatim je Reiko oponašala duševne bolesnike. I to

je bilo vrlo zabavno. Naoko je poslije jedanaest postala pospana, pa je Reiko razvukla

kauĉ i dala mi jastuk, posteljinu i deke.

— Ako ti usred noći doĊe da nekoga siluješ, nemoj zgrabiti krivu — rekla je. —

Nenaborano tijelo na lijevom krevetu, to ti je Naoko.

— Laţeš! Ja spavam na desnome — rekla je Naoko.

Reiko je dodala — Inaĉe, uredila sam da sutra preskoĉimo dio popodnevnih obveza.

Mogli bismo nas troje otići na mali izlet. Znam lijepo mjestašce tu u blizini.

— Dobra ideja — rekao sam.

Ţene su naizmjence oprale zube i povukle se u spavaću sobu. Ja sam natoĉio konjak i

ispruţio se na kauĉu, prevrćući u glavi dnevne dogaĊaje od jutra do veĉeri. Ĉinilo mi se

da je dan bio

uţasno dug. Soba se i dalje bjelasala na mjeseĉini. Osim što bi tu i tamo tiho zaškripio

krevet, iz spavaće sobe u kojoj su leţale Naoko i Reiko jedva da se ĉuo zvuk. Kad sam

sklopio oĉi, kroz tamu kao da su poĉeli plutati sićušni dijagramski oblici, i moje uši

osjetile su u zraku zaostale vibracije Reikine gitare, ali ni jedno ni drugo nije potrajalo.

Stigao je san i ponio me u hrpu toplog mulja. Sanjao sam o ţalosnim vrbama. S obje

strane planinskog puteljka nizale su se ţalosne vrbe. Nevjerojatna koliĉina vrba. Puhao je

priliĉno oštar vjetrić, ali grane vrba nisu se ni zanjihale. Zašto je tako? pitao sam se, a

onda sam vidio da se za svaku granu svakog stabla drţe sićušne ptiĉice. Njihova teţina

drţala je grane nepomiĉnima. Dograbio sam štap i njime udario obliţnju granu, nadajući

se da ću otjerati ptice i omogućiti grani da se zanjiše. Ali nisu htjele otići. Umjesto da

odlete, pretvorile su se u pticolike metalne komade koji su s trijeskom pali na zemlju.

Kad sam otvorio oĉi, ĉinilo mi se da gledam nastavak svog sna. Mjeseĉina je punila sobu

istom mekom bijelom svjetlošću. Nagonski, uspravio sam se u krevetu i poĉeo traţiti

metalne ptice, kojih, naravno, nije bilo. Umjesto toga u dnu kreveta vidio sam Naoko

kako sjedi, nepomiĉno, sama, zagledana kroz prozor. Na skupljena koljena naslonila je

bradu, podsjećala je na gladno siroĉe. Potraţio sam sat koji sam ostavio kraj kreveta, ali

nije bio ondje gdje je trebao biti. Iz kuta pod kojim je padala mjeseĉina nagaĊao sam da

mora biti oko dva ili tri ujutro. Osjetio sam kako me mori ţeĊ, ali odluĉio sam ostati

nepomiĉan i gledati Naoko. Imala je istu onu plavu spavaćicu u kojoj sam je vidio ranije,

a na jednoj strani kosu joj je pridrţavala kopĉa u obliku leptira, otkrivajući ljepotu

njezina lica na mjeseĉini. Ĉudno, pomislio sam, prije nego je legla skinula je kopĉu.

Naoko je ostala ukoĉeno sjediti, nalik na malu noćnu ţivotinjicu koju je mjeseĉina

izmamila van. Smjer svjetla prenaglasio je siluetu njezinih usnica. Naizgled silno krhka i

ranjiva, silueta je gotovo neprimjetno pulsirala u ritmu njezina srca ili gibanja

njezina unutarnjeg srca, kao da šapće bezglasne rijeĉi upućene tami.

Progutao sam slinu ne bih li tako ublaţio ţeĊ, ali u noćnome miru taj se šum uĉinio

silnim. Kao da joj je to bio znak, Naoko je ustala i tiho krenula prema uzglavlju moga

kreveta, uz jedva ĉujno šuštanje spavaćice. Kleknula je na pod kraj moga jastuka, oĉiju

prikovanih za moje. Uzvratio sam joj pogled, ali njezine mi oĉi ništa nisu govorile.

Neobiĉno prozirne, sliĉile su prozorima u neki drugi svijet, ali koliko god da sam zurio u

njihove dubine, nisam vidio ništa. IzmeĊu naših lica bilo je tek desetak pedalja, ali ona je

od mene bila udaljena svjetlosnim godinama.

Pruţio sam ruku da je dotaknem, ali Naoko je ustuknula, a usnice su joj blago zadrhtale.

Trenutak kasnije podigla je ruke i polako poĉela otkopĉavati dugmad na spavaćici. Bilo

ih je sveukupno sedam. Osjećao sam kao da i dalje sanjam dok sam gledao njezine

tanane, draţesne prste kako otkopĉavaju dugme po dugme, odozgo nadolje. Sedam malih

bijelih dugmeta: kad ih je sve otkopĉala, Naoko je svukla haljetak preko ramena i posve

ga zbacila, kao kukac koji odbacuje svoju oklop. Ispod njega nije nosila ništa. Na sebi je

sad imala samo kopĉu s leptirom. Onako gola, kleĉala je kraj kreveta i gledala me.

Okupano blagom mjeseĉinom, Naokino tijelo sjalo se poput novoroĊene puti i svojim

sjajem diralo u srce. Kad bi se pomaknula - a njezine su kretnje bile gotovo neprimjetne -

igra svjetlosti i sjene profinjeno bi za-titrala. Nabujale obline njezinih grudi, njezine

sićušne bradavice, urez njezina pupka, njezine bedrene kosti i stidne dlaĉice, svi su oni

bacali zrnate sjene, ĉiji su se oblici mijenjali poput valića što mreškaju mirnu površinu

jezera.

Kakva savršena put! pomislio sam. Otkad Naoko ima takvo savršeno tijelo? Sto se

dogodilo s tijelom koje sam proljetos drţao u naruĉju?

One noći dok sam je njeţno svlaĉio uplakanu, Naokino tijelo ostavilo je na mene dojam

nesavršenosti. Grudi su joj djelovale

tvrdo, bradavice na ĉudan naĉin ispupĉene, kukovi neobiĉno ukoĉeni. Bez daljnjega, bila

je lijepa djevojka, a tijelo joj je bilo divno i zamamno. One me noći uzbudilo i ponijelo

golemom silinom. No ipak, dok sam grlio, milovao i ljubio njezinu golu put, bio sam

ĉudno i moćno svjestan neravnoteţe i nezgrapnosti ljudskoga tijela. Dok sam drţao

Naoko u naruĉju, ţelio sam joj objasniti: "]a s tobom vodim ljubav. U tebi sam. Ali to

zapravo nije ništa. Nema veze. To je samo zdruţivanje dvaju tijela. Mi samo jedno

drugome govorimo stvari koje se mogu izreći samo trljanjem dvaju nesavršenih komada

puti. Na taj naĉin dijelimo svoju nesavršenost." Ali naravno, nikad tako nešto ne bih

mogao reći i nadati se da ću biti shvaćen. Zato sam je samo nastavio ĉvrsto grliti. I dok

sam je grlio, u njezinu sam tijelu ćutio nekakvo kamenito strano tijelo, neki dodatak

kojemu se nikad ne bih mogao primaknuti. A taj osjećaj istodobno je ispunjavao moje

srce osjećajima prema Naoko i mojoj erekciji podario zastrašujuću oštrinu.

No tijelo koje mi je Naoko sad iznijela na vidjelo nije bilo ni nalik onome koje sam te

noći grlio. Ova put prošla je kroz brojne promjene ne bi li se ponovno rodila u svom

svojemu savršenstvu pod svjetlom Mjeseca. Od Kizukijeve smrti nestao je svaki znak

djevojaĉke punašnosti, a zamijenila ju je put zrele ţene. Naokina tjelesna ljepota sada je

bila tako savršena da u meni nije budila nikakvu spolnu ţelju. Sve što sam mogao bilo je

netremice gledati, preneraţeno, u te draţesne obline struka i bokova, u zaobljenu raskoš

grudi, u vitak trbuh koji se njeţno gibao sa svakim udahom, te meku, crnu pubiĉnu sjenu

podno njega.

Na taj mi je naĉin podastirala svoju golotinju moţda pet minuta, sve dok se naposljetku

opet nije umotala u spavaćicu i zakopĉala je odozgo nadolje. Ĉim je posljednje dugme

bilo na mjestu, ustala je i tiho kliznula prema spavaćoj sobi, neĉujno otvorila vrata i

nestala.

Dugo sam ostao leţati kao ukopan, sve dok mi nije palo na pamet da ustanem iz kreveta.

Našao sam sat koji je bio pao na

pod i okrenuo ga naspram svjetlosti Mjeseca. Bilo je 3.40. Otišao sam u kuhinju i popio

nekoliko ĉaša vode, da bih se opet ispruţio u krevet, ali san mi nije dolazio na oĉi sve dok

jutarnje sunce nije zavirilo u svaki kutak sobe i rastjeralo i posljednji traĉak blijeda

mjeseĉeva sjaja. Bio sam na rubu sna kad je ušla Reiko i pljesnula me po obrazu, viĉući:

"Dobro jutro! Dobro jutro!"

Dok je Reiko slagala kauĉ, Naoko je otišla u kuhinju i poĉela pripremati doruĉak.

Nasmiješila mi se i poţeljela mi dobro jutro.

— Dobro jutro — odgovorio sam. Stajao sam po strani i gledao je dok je stavljala vodu

da zavrije i rezala kruh na kriške, sve vrijeme pjevušeći, ali u njezinu drţanju nisam

mogao naslutiti ništa što bi ukazivalo da mi je prethodne noći pokazala svoje golo tijelo.

— Oĉi su ti crvene — rekla mi je dok je nalijevala kavu. — Jesi li dobro?

— Probudio sam se usred noći i nisam više mogao zaspati.

— Sigurno smo hrkale — rekla je Reiko.

— Nimalo — rekao sam.

— Dobro onda — rekla je Naoko.

— To kaţe samo zato što je pristojan — rekla je Reiko zijevajući.

Isprva sam pomislio da se Naoko srami ili da glumi nevinašce zbog Reiko, ali njezino

ponašanje nije se promijenilo ni kad je Reiko na trenutak izišla iz sobe, a oĉi su joj bile

uobiĉajeno prozraĉne.

— Kako si ti spavala? — pitao sam Naoko.

— Kao top — odgovorila mi je s lakoćom. Imala je jednostavnu iglu za kosu, bez

ikakva ukrasa.

Nisam znao kako to protumaĉiti, i za sve vrijeme doruĉka osjećao sam se isto. Dok sam

mazao maslac na kruh ili ljuštio jaje, stalno sam dobacivao poglede Naoko, traţeći neki

znak.

— Zašto me stalno tako gledaš? — pitala je s osmijehom.

— Mislim da je zaljubljen u nekoga — rekla je Reiko.

I

L.

— Jesi li zaljubljen u nekoga? — pitala me Naoko.

— Moţe biti — rekao sam ja, uzvraćajući joj osmijeh. Kad su se njih dvije poĉele šaliti

na moj raĉun, odustao sam od razmišljanja

0 onome što se te noći dogodilo i usredotoĉio se na kruh i kavu. Nakon doruĉka, Reiko i

Naoko rekle su da idu hraniti ptice u

ptiĉnjaku. Ponudio sam se da poĊem s njima. Presvukle su se u traperice i radne košulje,

te bijele gumene ĉizme. Smješten u malenom parku iza teniskih terena, ptiĉnjak je bio

opskrbljen svim vrstama peradi, od kokoši i golubova do pauna i papiga, a oko njega su

bile lijehe s cvijećem, ukrasno grmlje i klupe. Dvojica muškaraca ĉetrdesetih godina, po

svemu sudeći takoĊer pacijenti sanatorija, grabljali su lišće koje je opalo po stazama.

Ţene su im prišle da im poţele dobro jutro, a Reiko ih je nasmijala još jednom svojom

šalom. U cvjetnim lijehama cvjetale su kozmeje, a ukrasno grmlje bilo je izvanredno

dobro njegovano. Ugledavši Reiko, ptice su poĉele ţagoriti i letjeti unutar kaveza.

Ona je ušla u kućicu kraj kaveza i izišla noseći torbu s hranom

1 vrtno crijevo. Naoko je priĉvrstila crijevo na slavinu i odvrnula vodu. Pazeći da im koja

ptica ne pobjegne, obje su hitro ušle u kavez; Naoko je mlazom vode ĉistila prljavštinu a

Reiko ribala dno kaveza partvišom. Sitne kapljice vode presijavale su se pod blještavim

zrakama jutarnjeg sunca. Paunovi su lepršali po kavezu kako ih ne bi

poprskala voda. Jedna purica digla je glavu i pogledala me mrko poput nekakva

mušiĉavog starca, a papiga na preĉki iznad mene izrazila je svoje negodovanje kriĉanjem

i lepe-tanjem krila. Reiko je mijauknula papigi, koja se nato pokunjeno odšuljala u

najdalji kut, ali ubrzo je poĉela dozivati — Hvala! Ludo! Seronja!

— Pitam se tko ga je nauĉio takve izraze? — rekla je Naoko s uzdahom.

— Ja nisam — rekla je Reiko. — Ja to nikad ne bih. — Opet je poĉela mijaukati, i

papiga je umuknula.

Smijući se, Reiko je objasnila — Frajer se jednom namjerio na maĉku. Sad ih se smrtno

boji.

Kad su završile s ĉišćenjem, odloţile su oruĊe i poĉele puniti hranilice. Šljapkajući po

lokvicama na podu, purica se zajurila prema svojoj hranilici i zabila glavu unutra, previše

zaokupljena hranom da bi se obazirala na Naokino tupkanje po repu.

— Svako jutro ovo radiš? — pitao sam Naoko.

— Svako jutro! — rekla je. — Ovaj posao obiĉno daju novim ţenama. Tako je lak.

Hoćeš vidjeti zeĉeve?

— Moţe — rekao sam. Kunićnjak je bio iza ptiĉnjaka. Unutra je leţalo desetak zeĉeva;

spavali su na slami. Naoko je poĉistila njihov izmet, stavila im hranu u kutiju i podigla

jedno mladunĉe, trljajući ga o obraz.

— Nije li presladak? — ushićeno je rekla. Dala mi je da ga drţim. Topla krznena loptica

šćućurila se u mojim rukama, trza-jući nosićem.

— Ne brini se, neće ti ništa — rekla je ona zecu, gladeći ga po glavi prstom i smiješeći

mi se. Bio je to tako blistav osmijeh, bez i jednog traĉka tuge, da sam se morao i sam

nasmiješiti. A što je znaĉilo ono noćas s Naoko? pitao sam se. Zasigurno sam znao da je

to bila prava Naoko, a ne san: nedvojbeno se svukla i pokazala mi svoje golo tijelo.

Reiko je zviţdala neku simpatiĉnu verziju Proud Mary dok je trpala sakupljen otpad u

plastiĉnu vrećicu i vezivala je pri vrhu. Pomogao sam im da ponesu oruĊe i vreću s

hranom do kućice.

— Jutro je moje omiljeno doba dana — rekla je Naoko. — Kao da sve poĉinje iznova,

sve ispoĉetka. Oko podneva postanem tuţna, a mrzim kad zalazi Sunce. Dan za danom

proţivljavam te osjećaje.

— I dok proţivljavate te osjećaje, vi mlaĊarija starite poput mene — rekla je Reiko s

osmijehom. — Mislite o tome kako je sada jutro ili noć, i još se ne okrenete, a već ste

stari.

— Ali ti voliš starjeti — rekla je Naoko.

— Baš i ne — rekla je Reiko. — Ali svakako ne bih htjela opet biti mlada.

— Zašto? — pitao sam.

— Jer je to takva gnjavaţa! — rekla je. Onda je ubacila metlu u kućicu i zatvorila vrata,

sve vrijeme zviţduĉući Proud Mary.

U stanu su ţene izule ĉizme i obule tenisice, te rekle da idu na farmu. Reiko je predloţila

da ostanem ĉitati ili nešto sliĉno, jer mi ne bi bilo zanimljivo gledati kako rade, a oni to

rade u skupini. — A dok ĉekaš, moţeš oprati hrpu prljavog rublja koje smo ostavile kraj

umivaonika — dodala je.

— Šalite se — rekao sam, zateĉen.

— Naravno da se šalim — nasmijala se. — Baš si sladak. Zar ne, Naoko?

— Stvarno jest — rekla je Naoko.

— Uĉit ću njemaĉki — rekao sam s uzdahom.

— Da, radi zadaću, budi dobar — rekla je Reiko. — Vratit ćemo se prije ruĉka. Izišle su

kikoćući se. Ĉuo sam korake i glasove mnoštva ljudi koji su prolazili dolje. Ušao sam u

kupaonicu i opet se umio, a onda posudio gric-kalicu i podrezao nokte. Za kupaonicu

kojom se koriste dvije ţene, prostorija je bila nevjerojatno jednostavna. Osim uredno

poslaganih boĉica krema za ĉišćenje, balzama za usta i krema za sunĉanje, u njoj nije bilo

gotovo niĉega što bi se moglo nazvati kozmetikom. Kad sam završio s rezanjem noktiju,

napravio sam si kavu i popio je za kuhinjskim stolom, nad otvorenom knjigom iz

njemaĉkoga. Skinuvši se u majicu kratkih rukava u suncem ispunjenoj kuhinji, dao sam

se na memoriranje svih oblika iz gramatiĉke tablice, a onda me obuzeo ĉudan osjećaj.

Uĉinilo mi se da nepravilne njemaĉke glagole od ovog kuhinjskog stola razdvaja najveća

zamisliva razdaljina.

Dvije ţene vratile su se s farme u pola dvanaest, naizmjence se istuširale i presvukle u

ĉistu odjeću. Svi troje krenuli smo na ruĉak u blagovaonicu, a onda odšetali do ulaza.

Ovaj put u stra-ţarskoj kućici bio je sluţbenik na duţnosti. Sjedio je za stolom i jeo

ruĉak koji su mu vjerojatno donijeli iz menze. S tranzistora na

polici ĉula se stara sentimentalna pop melodija. Prijateljski nam je mahnuo u znak

pozdrava dok smo se pribliţavali, i mi smo otpozdravili njemu.

Reiko mu je objasnila da idemo prošetati izvan kruga ustanove i da ćemo se vratiti za tri

sata.

— Baš fino — rekao je. — Imate sreće s vremenom. Ali klonite se ceste kroz dolinu.

Blato je od onog pljuska. Sve drugo je u redu.

Reiko je upisala svoje i Naokino ime u knjigu, kao i datum i vrijeme.

— Lijepo se provedite — rekao je straţar. — I ĉuvajte se.

— Fin ĉovjek — rekao sam.

— Nije mu ovdje sve u redu — rekla je Reiko, pokazujući na glavu.

Sto se tiĉe vremena, meĊutim, imao je pravo. Nebo je bilo svjeţe isprano i plavo, a na

nebeskom svodu drţao se tek trag bijelog oblaĉka nalik na tanku prugu slikarske boje.

Neko vrijeme hodali smo kraj niskog kamenog zida Hostela Ami, a onda smo se odmakli

i poĉeli penjati strmom, uskom stazicom, hodajući u koloni. Reiko je išla prva, Naoko u

sredini, a ja sam bio na zaĉelju. Reiko se uspinjala sigurnim korakom, kao ţena koja

poznaje svaki kutak svake planine u okolici. Koncentrirali smo se na hodanje, jedva

razmjenjujući pokoju rijeĉ. Naoko je imala tamnoplave traperice i bijelu bluzu, a jaknu je

nosila u ruci. Gledao sam njezinu dugu ravnu kosu kako se njiše lijevo-desno na spoju s

ramenima. Svako malo bi se osvrnula i dobacila mi pogled, smiješeći se kad bi nam se

oĉi susrele. Staza se penjala tako visoko da me već gotovo hvatala vrtoglavica, ali Reiko

nije usporavala korak. Naoko je ţurila da odrţi korak s njom, brišući znoj s lica. Kako se

već dulje vremena nisam upuštao u takve aktivnosti u prirodi, ubrzo sam se zadihao.

— Vi ovo ĉesto radite? — pitao sam Naoko.

— Moţda jednom na tjedan — odgovorila je. — Muĉiš se?

— Malo — rekao sam.

— Još malo i stigli smo — rekla je Reiko. — Ovo su dvije trećine puta. Hajde, deĉko si,

nisi?

— Da, ali nisam u formi.

— Stalno se igraš s curicama — promrmljala je Naoko, kao sebi u bradu.

Htio sam joj odgovoriti, ali bio sam previše zapuhan da bih govorio. Svako malo crvene

ptice s kukmama na glavi prhnule bi preko naše staze, blistajući se nasuprot plavetnilu

neba. Polja oko nas bila su puna bijelog, plavog i ţutog cvijeća, i posvuda su zujale

pĉele. Krećući se korak po korak, nisam mislio ni na što drugo osim na prizor koji mi je

bio pred oĉima.

Nakon još deset minuta nagib se smanjio i stigli smo do neke visoravni. Ondje smo se

odmorili, otrli znoj, došli do daha i popili vode iz boca. Reiko je pronašla neki list i od

njega napravila zviţdaljku.

Zašavši meĊu visok ustalasan gustiš, staza se poĉela lagano spuštati. Hodali smo još

nekih petnaest minuta, a onda prošli kroz selo. Tu od ljudi nije bilo ni traga, a svih

desetak kuća bile su u razliĉitim stadijima propadanja. MeĊu kućama je rasla trava koja

je dopirala ĉak do struka, a suhe bijele grudice golubljeg izmeta lijepile su se za rupe u

zidu. Na jednoj ruševnoj graĊevini preţivjeli su samo stupovi, dok su druge djelovale kao

da se u njima moţe ţivjeti ĉim se otvore ţaluzine. Te mrtve, tihe kuće tiskale su se s obje

strane ceste dok smo prolazili.

— Ljudi su do prije sedam-osam godina još ţivjeli u ovom selu — obavijestila me

Reiko. — Tu okolo bile su oranice. Ali svi se

pokupili. Ţivot je jednostavno bio preteţak. Kad bi snijeg zimi zapadao, bili su u klopci.

A zemlja nije baš naroĉito plodna. U gradu bolje ţive.

— Kakva šteta — rekao sam. — Neke kuće izgledaju savršeno upotrebljivo.

— Jedno vrijeme tu su pokušali ţivjeti neki hipiji, ali odustali su. Zime su im bile

preoštre.

Malo dalje od sela naišli smo na veliko ograĊeno podruĉje koje je nalikovalo pašnjaku.

Daleko na drugoj strani ugledao sam nekoliko konja kako pasu. Išli smo duţ linije

ograde, kadli je do nas dotrĉao veliki pas, mašući repom. Stao je na straţnje noge i

naslonio se na Reiko, njuškajući joj lice, a onda je zaigrano skoĉio na Naoko. Zazviţdao

sam pa je prišao meni i poĉeo mi lizati ruku svojim dugim jezikom.

Naoko je potapšala psa po glavi i objasnila da pripada pašnjaku. — Kladim se da ima već

dvadesetak godina — rekla je. — Zubi su mu tako loši da ne moţe gristi ništa tvrdo.

Cijeli dan spava pred dućanom, a kad ĉuje korake, dotrĉi.

Reiko je iz ruksaka izvadila ostatak sira. Nanjušivši ga, pas je doskoĉio do nje i stao

mljaskati.

— Ovog momka nećemo još dugo moći gledati — rekla je Reiko, tapšući psa po glavi.

— Sredinom listopada potrpaju konje i krave u kamione i odvedu ih dolje u staju. Puštaju

ih da pasu jedino ljeti, kad se otvara nekakva kavana za turiste. "Turiste"! Moţda

dvadeset planinara dnevno. Hej, idemo nešto popiti?

— Dobra ideja — rekao sam.

Pas nas je poveo do kavane, male bijele kuće koja je sprijeda imala trijem, a sa strehe joj

je visio izblijedjeli natpis u obliku kavene šalice. Odveo nas je uza stube i ispruţio se na

trijemu, škiljeći. Kad smo posjedali oko stola, izišla je djevojka s konjskim repom,

odjevena u gornji dio trenirke i bijele traperice, i pozdravila Reiko i Naoko kao da su

stare prijateljice.

— Ovo je Naokin prijatelj — rekla je Reiko predstavljajući me.

— Drago mi je — rekla je ona.

— I meni — odgovorio sam.

Dok su tri ţene razmjenjivale neobvezne komentare, ja sam ispod stola milovao psa po

vratu. Imao je tvrd, ţilav vrat od starosti. Kad sam ga poĉešao po kvrgavim mjestima, pas

je zatvorio oĉi i uzdahnuo od zadovoljstva.

— Kako se zove? — pitao sam djevojku.

— Pepe — rekla je.

— Zdravo, Pepe — rekao sam psu, ali nije se ni maknuo s mjesta.

— Nagluh je — rekla je djevojka. — Moraš mu glasnije govoriti ili te neće ĉuti.

— Pepe! — povikao sam. Pas je otvorio oĉi i smjesta se pozorno osvrnuo oko sebe,

zalajavši.

— Ništa nije, Pepe — rekla je djevojka. — Samo ti spavaj da duţe ţiviš. — Pepe je opet

kljoknuo kraj mojih nogu.

Naoko i Reiko naruĉile su ĉašu hladnog mlijeka, a ja sam zatraţio pivo.

— Idemo slušati radio — rekla je Reiko. Djevojka je ukljuĉila pojaĉalo i našla neku FM

radiopostaju. Pjevali su Blood, Sweat and Tears, pjesmu Spinning Wheel.

Reiko se na licu vidjelo zadovoljstvo. — Eto, zato smo ovdje! U sobi nemamo radio, pa

ako s vremena na vrijeme ne doĊemo ovamo, ja nemam blage veze što se vani sluša!

— Ti ovdje spavaš? — pitao sam djevojku.

— Ma kakvi! — nasmijala se ona. — Umrla bih od usamljenosti da ovdje prenoćim.

Sluţbenik iz ispaše me vozi u grad, a ujutro doĊem natrag. — Pokazala je na kamionet s

pogonom na sva ĉetiri, parkiran ispred obliţnjeg ureda za ispašu.

— Ubrzo ćeš na godišnji, zar ne? — pitala je Reiko.

— Da, uskoro ćemo zatvoriti — rekla je djevojka. Reiko joj je ponudila cigaretu pa su

zapalile.

— Nedostajat ćeš mi — rekla je Reiko.

— Ali vraćam se u svibnju — rekla je djevojka smijući se.

Na radiju su krenuli Cream s pjesmom White Room. Nakon promidţbene poruke, došao

je red na Simona i Garfunkela i Scarborough Fair.

— Ova mi se sviĊa — rekla je Reiko kad je pjesma završila. — Gledao sam film — rekao sam.

— Tko glumi?

— Dustin Hoffman.

— Ne znam tko je to — rekla je, tuţno odmahnuvši glavom. — Svijet se mijenja kao

lud, a ja ne znam što se dogaĊa.

Zamolila je djevojku da joj donese gitaru. — Odmah — rekla je djevojka, ugasila radio i

donijela neku staru gitaru. Pas je podigao glavu i onjušio je.

— To se ne jede — rekla je Reiko, toboţe strogo. Pred nama su se prostirale planine, a

njihovo grebenje oštro je upiralo u nebo.

— Ovo je kao neki prizor iz Moje pjesme, moji snovi — rekao sam Reiko dok se ona

uštimavala.

— Sto je to? — upitala je.

Prebirala je po ţicama traţeći prvi akord za Scarborough Fair. Oĉito je prvi put svirala tu

pjesmu, ali nakon nekoliko neuspješnih poĉetaka odsvirala ju je do kraja, bez zastajanja.

Do trećeg puta imala ju je u prstima, i ĉak je poĉela improvizirati. — Dobro uho — rekla

mi je, namigujući. — Ako nešto ĉujem tri puta, obiĉno to mogu i odsvirati.

Tiho pjevušeći melodiju, odsvirala je cijeli Scarborough Fair. Zapljeskali smo joj, a

Reiko je uzvratila naklonom glave, kako i dolikuje.

— Za Mozartov koncert dobivala sam više aplauza — rekla je. Ako odsvira Here Comes

the Sun od Beatlesa, kuća je ĉasti

mlijekom, rekla je djevojka. Reiko je u znak odobravanja podigla palac i zapjevala. Glas

joj nije bio pun, od previše pušenja postao je pomalo hrapav, ali bio je to lijep glas koji je

naprosto plijenio. Gotovo da sam osjetio kako doista ponovno izlazi Sunce dok sam ondje

sjedio, pio pivo i gledao planine. Bio je to njeţan, topao osjećaj.

Reiko je vratila gitaru i zamolila da opet puste radio. Onda je predloţila Naoko i meni da

se sat vremena nasamo prošećemo oko jezera.

— Ja bih još malo slušala radio i druţila se s njom. Ako se vratite do tri, to je u redu.

— Zar smijemo tako dugo biti zajedno sami?

— Pa, to je zapravo protiv pravila, ali k vragu sve. Nisam ja gar-

t ;,

dedama. I meni treba odmor. A ti si došao ĉak iz Tokija, sigurno imate hrpu stvari o

kojima ţelite razgovarati. Dok je govorila, Reiko je pripalila novu cigaretu.

— Idemo — rekla je Naoko i ustala.

Pošao sam za njom. Pas se probudio i neko vrijeme išao za nama, ali ubrzo mu je

dosadilo pa se vratio na trijem. Polako smo se zaputili ravnom stazom uz ogradu

pašnjaka. Naoko bi me svako malo uhvatila za ruku ili pod ruku.

— Ovo je sliĉno kao nekada, zar ne? — rekla je.

— Nije to bilo "nekada"! — nasmijao sam se. — To je bilo proljetos! Ako je to

"nekada", onda je ono otprije deset godina prapovijest!

— I djeluje mi kao prapovijest — rekla je Naoko. — Nego, oprosti za ono sinoć. Ne

znam, bila sam sva ţivĉana. Stvarno nisam to trebala uĉiniti nakon što si došao ĉak iz

Tokija.

— Nema veze — rekao sam. — Oboje imamo mnogo osjećaja koje moramo otvoreno

izraziti. Dakle, ako ţeliš nekoga odalamiti tim osjećajima, odalami mene. Onda ćemo

jedno drugo bolje shvaćati.

— I ako me bolje shvatiš, što onda? — Ne razumiješ, zar ne? — rekao sam. — Nije bitno što će onda biti. Neki ljudi uţivaju

u ĉitanju ţeljezniĉkih rasporeda i samo to rade po cijele dane. Neki od šibica izraĊuju

goleme makete brodova. Zašto onda na svijetu ne bi postojao ĉovjek koji te pokušava

shvatiti i u tome uţiva?

— Nešto kao hobi? — rekla je ona zainteresirano.

— Pa da, to bi se moglo nazvati hobijem. Većina normalnih ljudi nazvali bi to

prijateljstvom ili ljubavlju ili tako nešto, ali ako ti to ţeliš zvati hobijem, i to je u redu.

— Reci — kazala je Naoko — i tebi se sviĊao Kizuki, zar ne? —. Naravno — rekao

sam.

— A Reiko?

— Jako mi se sviĊa — rekao sam. — Zbilja je draga.

— Kako to da ti se uvijek sviĊaju takvi ljudi - hoću reći, ljudi

kao mi? Svi smo ĉudni, uvrnuti, utapamo se - i ja, i Kizuki, i Reiko. Zašto ti se ne sviĊaju

normalniji ljudi?

— Jer ja vas tako ne vidim — rekao sam nakon kraćeg razmišljanja. — Ja tebe, Kizukija

i Reiko ne smatram ni u kom smislu

"uvrnutima". Za mene su uvrnuti oni vani, oni koji jure okolo.

— Ali mi jesmo uvrnuti — rekla je Naoko. — Ja to vidim. Hodali smo šutke. Staza se

odmaknula od ograde i uvela nas u

kruţno travnato polje obrubljeno drvećem, nalik na jezerce.

— Katkad se usred noći probudim strašno uplašena — rekla je Naoko, stišćući se uz

moju ruku. — Bojim se da nikad više neću biti dobro. Da ću uvijek ostati ovako

uvrnuta, da ću ovdje ostarjeti

i uvenuti. Spopadne me takva jeza da se sva iznutra sledim. Uţasno je.. .tako hladno...

Obgrlio sam je rukom i privukao bliţe.

— Ĉini mi se kao da me Kizuki iz tame doziva i pruţa mi ruku: "Hej, Naoko, ne

moţemo više biti ovako razdvojeni." Kad ga ĉujem da to govori, ne znam što uĉiniti.

— I što onda ĉiniš?

— Pa...ali nemoj ovo krivo shvatiti.

— Dobro, neću.

— Kaţem Reiko da me zagrli. Probudim je, uvuĉeni joj se u krevet i u naruĉje. I plaĉem.

Onda me ona miluje dok se taj led ne otopi i dok se opet ne zgrijem. Misliš da je to

perverzno?

— Nije. Ali volio bih da te ja mogu grliti — rekao sam.

— Pa grli me onda. Sada. Tu.

Sjeli smo na suhu travu livade i zagrlili se. Oko nas je bila visoka trava, i nismo vidjeli

ništa osim neba i oblaka iznad nas. Njeţno sam polegnuo Naoko i uzeo je u naruĉje. Bila

je meka i topla, i njezine su me ruke prigrlile. Poljubili smo se istinski osjećajno.

— Reci mi nešto, Toru — prošaptala mi je Naoko u uho.

— Što? — pitao sam.

— Ţeliš li spavati sa mnom?

— Naravno da ţelim — rekao sam.

— Moţeš li ĉekati?

— Naravno da mogu.

— Prije nego to opet uĉinimo, ţelim se malo oporaviti. Ţelim postati osoba koja će biti

vrednija toga tvog hobija. Hoćeš li me priĉekati?

— Naravno da ću priĉekati.

— Je li ti se sada digao?

— Misliš na moj taban?

— Blesane — zakikotala se Naoko.

— Ako me pitaš imam li erekciju, naravno da imam.

— Daj budi ljubazan i prestani govoriti "naravno".

— Dobro, prestat ću.

— Je li to teško?

— Što?

— Kada ti se tako digne.

— Teško?

— Mislim, patiš li se?

— Ovisi kako gledaš na to.

— Hoćeš da ti pomognem da ti bude lakše?

— Rukom?

— A-ha. Da ti iskreno kaţem — rekla je Naoko — bode me otkako smo legli. Boli.

Odmaknuo sam kukove. — Bolje?

— Hvala.

— Znaš što? — rekao sam.

— Što?

— Hajde ipak.

— Dobro — rekla je s blagim osmijehom. Onda mi je otkopĉala zatvaraĉ na hlaĉama i

uzela moj kruti penis u ruku.

— Topao je — rekla je.

Poĉela je micati rukom, ali ja sam je zaustavio i otkopĉao joj bluzu, te posegnuo otraga

da joj otkopĉam grudnjak. Poljubio sam njezine meke ruţiĉaste bradavice. Zatvorila je

oĉi i polako poĉela micati prstima.

— Hej, dobro ti to ide — rekao sam.

— Daj budi dobar i zaĉepi — rekla je Naoko.

Nakon što sam svršio, zagrlio sam je i opet poljubio. Naoko je zakopĉala grudnjak i

bluzu, a ja zatvaraĉ.

— Hoće li ti sada biti lakše hodati? — pitala je.

— Za sve si ti zasluţna.

— Pa, onda, mladi gospodine, ako vam je po volji, hoćemo li još malo prošetati?

— Dapaĉe.

Zaputili smo se smo preko livade, kroz komad neposjeĉene šume, te preko još jedne

livade. Naoko je govorila o svojoj pokojnoj sestri, objasnivši mi da je to malo kome

spomenula, ali osjeća da bi meni morala ispriĉati.

— Bila je šest godina starija od mene, po karakteru smo bile sasvim razliĉite, ali

svejedno smo bile vrlo bliske. Nikad se nismo posvaĊale, nijednom. Istina je. Naravno,

uz tako veliku razliku u godinama, nismo ni imale oko ĉega.

Njezina sestra bila je jedna od onih djevojaka uspješnih u svemu - superstudentica,

supersportašica, omiljena, probitaĉna, ljubazna, izravna, voljeli su je deĉki, voljeli su je

nastavnici, zidovi su joj bili puni pohvalnica. U svakoj školi postoji takva djevojka. —

Ne govorim ovo zato što mi je sestra, ali ona nikad nije dopustila da je to pokvari, da

postane umišljena ili da se poĉne praviti vaţna. Jednostavno, što god si joj dao da uĉini,

ona bi to prirodnom sposobnošću uĉinila bolje od svih drugih.

— I zato sam kad sam bila mala odluĉila da ću ja biti slatka curica. — Dok je govorila,

Naoko je frkala vlat sladorovca. — Hoću reći, razumiješ, cijelo djetinjstvo slušala sam

kako je ona pametna, kako joj dobro idu sportovi, kako je omiljena. Naravno da sam

pretpostavila kako se nikad neću moći mjeriti s njom. Ali kako sam bar u licu bila malo

ljepša od nje, mama i tata su valjda odluĉili kako će me odgojiti da budem slatka. Od

samog poĉetka upisali su me u takvu školu. Odijevali su mi baršunaste haljinice, bluzice s

volanima, lakirane cipelice, vodili na satove glasovira

i balet. Zbog toga je sestra bila još luĊa za mnom - znaš već: ja sam bila njezina preslatka

sestrica. Davala mi je preslatke darove, vodila me svuda sa sobom, pomagala mi sa

zadaćom. Ĉak me vodila na sastanke s deĉkima. Bolju stariju sestru nitko ne bi mogao

poţeljeti.

— Nitko nije znao zašto se ubila. Isto kao i Kizuki. Potpuno isto. I njoj je bilo

sedamnaest, i nikad nije ni najmanjim znakom dala nasluti da će poĉiniti samoubojstvo.

Nije ostavila ni poruku. Zbilja, sve isto, zar ne?

— Tako zvuĉi.

— Svi su govorili da je bila previše pametna ili da je proĉitala previše knjiga. Ona je

zaista puno ĉitala. Imala je tone knjiga. Nakon njezine smrti i ja sam ih gomilu proĉitala,

bilo je tako tuţno. Na marginama su bile njezine zabilješke, izmeĊu listova prešano

cvijeće, pisma od mladića, i kad god bih na tako nešto naišla rasplakala bih se. Puno sam

plakala.

Naoko je na nekoliko trenutaka zašutjela i opet poĉela frkati travu.

— Uvijek je sve obavljala sama. Nikad ni od koga nije traţila savjet ni pomoć. Mislim

da to nije bila stvar ponosa. Jednostavno je postupala onako kako joj se ĉinilo prirodno.

Mama i tata navikli su se na to i mislili su da će biti dobro ako je puste na miru. Ja sam

se za savjete obraćala sestri i ona bi mi uvijek pomogla, ali sama se nikome nije

obraćala. Uvijek bi uĉinila ono što treba, i to sama. Nikad nije bila ljuta ili

neraspoloţena. Bilo je baš tako, kaţem ti, ne pretjerujem. Većina cura kad imaju

menstruaciju ili nešto drugo postanu mrzovoljne i istresaju se na drugima, ali ona nije

ĉinila ĉak ni to. Umjesto da postane zlovoljna, jako bi se smirila. To joj se dogaĊalo

moţda jednom u dva-tri mjeseca: zatvorila bi se u sobu i ostala u krevetu, ne bi otišla u

školu, jedva da je išta jela, pogasila bi svjetla i iskljuĉila se. Ali nije bila mrzovoljna. Kad

bih se vratila iz škole, pozvala bi me u svoju sobu, posjela kraj sebe i pitala kako sam

provela dan. Ja bih joj ispriĉala svaku sitnicu - recimo, što sam se sve igrala s

prijateljicama, ili

I

što je rekla uĉiteljica, ili kakve sam dobila ocjene, takve stvari. Ona bi pomno slušala,

davala bi komentare i prijedloge, ali ĉim bih ja otišla - igrati se s prijateljicom, ili na sat

baleta - opet bi se iskljuĉila. Nakon dva dana iz ĉista mira bi se trgnula i otišla u školu.

To je trajalo moţda ĉetiri godine. Mama i tata isprva su se brinuli, mislim da su išli

lijeĉniku traţiti savjet, ali, hoću reći, ona bi poslije dva dana bila sasvim dobro, pa su

mislili da će proći samo od sebe ako je puste na miru, bila je tako vedra, uravnoteţena

djevojĉica.

— No nakon njezine smrti ĉula sam roditelje kako razgovaraju o tatinom mlaĊem bratu

koji je preminuo prije mnogo godina. I on je bio vedar i bistar, ali zatvorio se u kuću na

ĉetiri godine - od svoje sedamnaeste do dvadeset i prve godine. A onda je najednom

jednoga dana otišao od doma i skoĉio pod vlak. Tata je rekao:

"Moţda nam je to u krvi — s moje strane."

Dok je Naoko govorila, prsti su joj nesvjesno ĉehali perjanicu sladorovca, rasipajući

vlakanca u vjetar. Kad je peteljka ostala gola, omotala ju je oko prsta.

— Ja sam našla sestru mrtvu — nastavila je. — Ujesen, kad sam bila u prvom razredu. U

studenome. Bio je tmuran, kišovit dan. Sestra je tada bila u šestom razredu. Vratila sam se

doma sa sata glasovira u pola sedam, mama je spremala veĉeru. Rekla mi je neka kaţem

sestri da je gotova. Otišla sam gore, pokucala na vrata i viknula: "Veĉera je gotova!" ali

nije bilo odgovora. U sobi joj je vladala potpuna tišina. To mi se uĉinilo ĉudnim, pa sam

opet pokucala, otvorila vrata i povirila. Mislila sam da valjda spava. Ali nije bila u

krevetu. Stajala je kraj prozora i gledala van, a vrat joj je bio nakrivljen, ovako, kao da

misli. Soba je bila u mraku, svjetlo je bilo ugašeno, ništa se nije vidjelo. "Što radiš?"

pitala sam je. "Gotova je veĉera." Tada sam primijetila da izgleda viša nego inaĉe. Sto se

dogaĊa? pitala sam se: strašno ĉudno! Zar je obula pete? Stoji li na neĉemu? Prišla sam

bliţe i baš sam joj se opet htjela obratiti kad sam vidjela: nad glavom joj je bilo uţe.

Spuštalo se ravno s grede u stropu - hoću reći, bilo je nevjero-

jatno ravno, kao da je netko u prostoru povukao crtu ravnalom. Sestra je na sebi imala

bijelu bluzu - da, jednostavnu bijelu bluzu baš kao ova - i sivu suknju, a prsti su joj bili

upereni u pod, kao u balerine, osim što je izmeĊu vrhova prstiju i poda bilo moţda

sedam-osam pedalja praznog prostora. Upila sam svaki detalj. I njezino lice. Pogledala

sam joj lice. Nisam se mogla suzdrţati. Pomislila sam: moram odmah ići dolje i reći

mami. Moram vrištati. Ali tijelo me ignoriralo. Kretalo se samo od sebe, odvojeno od

moga svjesnog uma. Pokušalo ju je skinuti s uţeta, a um mi je govorio da potrĉim dolje.

Naravno, tako mala djevojĉica nije raspolagala s dovoljno snage, pa sam samo stajala i

iskljuĉila se, na moţda pet-šest minuta, potpuno tupa, kao da je nešto u meni umrlo.

Ostala sam tako sa sestrom, u toj hladnoj, mraĉnoj sobi, sve dok nije došla mama da vidi

što je. Naoko je odmahnula glavom.

— Nakon toga tri dana nisam mogla govoriti. Samo sam leţala u krevetu kao mrtva,

široko otvorenih oĉiju, i gledala u prazno. Nisam znala što se dogaĊa. — Naoko se

stisnula uz moju ruku.

— Napisala sam ti u pismu, zar ne? Ja sam daleko nesavršenije ljudsko biće nego što ti

pretpostavljaš. Moja bolest mnogo je gora nego što misliš: ima mnogo dublje korijene. I

zato ţelim da ideš dalje, ako moţeš. Ne ĉekaj me. Spavaj s drugim curama ako hoćeš.

Nemoj da te sputavaju misli o meni. Ĉini ono što hoćeš. Inaĉe ću te moţda povući za

sobom, a to zbilja ne ţelim. Ne ţelim ti se miješati u ţivot. Ne ţelim se nikome miješati u

ţivot. Kao što sam već rekla, ţelim da me svako malo doĊeš posjetiti, i da me se uvijek

sjećaš. To je sve što ţelim.

— Ali to nije sve što ja ţelim — rekao sam.

— Trošiš ţivot petljajući se sa mnom.

— Ništa ne trošim.

— Ali ja se moţda nikad neću oporaviti. Zar ćeš me zauvijek ĉekati? Moţeš li ĉekati

deset ili dvadeset godina?

, — Previše se stvari bojiš — rekao sam. — Mraka, strašnih snova,

mrtvih i njihovih moći. Moraš ih zaboraviti. Sigurno ćeš ozdraviti ako ih zaboraviš.

— Ako uspijem — rekla je Naoko, odmahujući glavom.

— Ako uspiješ izići odavde, hoćeš li ţivjeti sa mnom? — pitao sam. — Onda ću te

moći štititi od mraka i strašnih snova. Onda ću te grliti ja, a ne Reiko, kada ti postane

teško.

Naoko se još jaĉe stisnula uz mene.

— To bi bilo divno — rekla je.

Vratili smo se u kavanu malo prije tri. Reiko je ĉitala knjigu i na radiju slušala Brahmsov

Drugi koncert za glasovir. Bilo je nekako posebno lijepo slušati Brahmsa na rubu travnate

livade, dok naokolo, koliko god pogled doseţe, nema nikoga. Reiko je zviţdukala uz

dionicu ĉela kojom poĉinje treći stavak.

— Backhaus i Bohml8 — rekla je. — Jednom mi se ta ploĉa izlizala, jednom davno.

Doslovce. Utori su se izlizali jer sam je neprestano slušala, svaku notu. Isisala sam glazbu

iz nje.

Naoko i ja naruĉili smo kavu.

— Jeste li se narazgovarali? — pitala je Reiko.

— I te kako — rekla je Naoko.

— Reći ćeš mi sve o njegovu, mmm, znaš već, poslije.

— To nismo radili — rekla je Naoko, porurnenjevši.

— Baš nimalo? — pitala me Reiko. — Ništa?

— Ništa — rekao sam.

— Do-o-osadno! — rekla je, a na licu joj je bio izraz dosade.

— Tako je — rekao sam, pijuckajući kavu.

Prizor u blagovaonici bio je isti kao dan ranije - atmosfera, glasovi, lica. Samo se jelovnik

promijenio. Proćelavi ĉovjek u bijelome, koji je juĉer govorio o izluĉivanju ţeluĉanih

sokova u uvjetima besteţinskog stanja, sjeo je za stol s nama trima i dugo govorio o

suodnosu veliĉine mozga i inteligencije. Dok smo jeli sojine pljeskavice, ĉuli smo sve o

obujmu Bismarckova mozga,

kao i Napoleonova. Odgurnuo je tanjur na stranu te nam kemijskom olovkom na

listovnom papiru stao crtati skice mozga. Poĉeo bi crtati, objavio: "Ne, nije dobro", i

poĉeo iznova. To se ponovilo nekoliko puta. Kad je završio, paţljivo je spremio preostali

papir u dţep na prsima, u kojemu je drţao sveukupno tri kemijske olovke, te nešto

obiĉnih i ravnalo. Završivši s jelom, ponovio je ono što je meni rekao dan prije — Zime

su ovdje zbilja lijepe. Morate nam opet doći kad bude zima — i izišao iz blagovaonice.

— Je li on lijeĉnik ili pacijent? — pitao sam Reiko.

— A što misliš?

— Zbilja ne mogu odrediti. U svakom sluĉaju ne djeluje baš normalno.

— Lijeĉnik je — rekla je Naoko. — Doktor Mijata.

— Da — rekla je Reiko — ali dam se kladiti da je najluĊi od svih ovdje.

— G. Omura, straţar, i on je dosta lud — odgovorila je Naoko.

— Toĉno — rekla je Reiko, kimajući glavom dok je nabadala brokule. — Svako jutro

radi gimnastiku kao mahnit, i iz svega glasa izvikuje budalaštine. A prije nego što si ti

došla, Naoko, u uredu je radila djevojka, gĊica Kinošita, koja se pokušala ubiti. A prošle

godine otpustili su bolniĉara Tokušimu koji je imao groznih problema s alkoholizmom.

— Reklo bi se da bi pacijenti i zaposlenici trebali zamijeniti mjesta — rekao sam.

— I to odmah — rekla je Reiko, mašući vilicom. — Napokon si shvatio kako ovdje

stvari funkcioniraju.

— Valjda jesam. — Najnormalnije se osjećamo — rekla je Reiko — kad znamo da nismo normalni.

Po povratku u sobu Naoko i ja igrali smo karte, a Reiko je vjeţbala Bacha na gitari.

— Kada sutra odlaziš? — pitala me Reiko kad je zastala da zapali cigaretu.

— Odmah poslije doruĉka — rekao sam. — Autobus dolazi u devet. Moram naveĉer

stići na posao.

— Šteta. Bilo bi lijepo da moţeš duţe ostati.

— Kad bih ostao predugo, moţda bih poĉeo ţivjeti ovdje — rekao sam, smijući se.

— Moţda i bi — rekla je Reiko. A onda se obratila Naoko

— Nego, da, moram ići Oki po groţĊe. Sasvim sam zaboravila.

— Da idem s tobom? — pitala je Naoko.

— A da mi posudiš svoga mladog g. Vatanabea?

— Moţe — rekla je Naoko.

— Dobro. Onda nas dvoje idemo u još jednu noćnu šetnju

— rekla je Reiko, uzimajući me za ruku. — Juĉer je bilo zamalo. Veĉeras idemo do

kraja.

— Dobro — rekla je Naoko, kikoćući se. — Ĉinite što vas je volja.

Noćni zrak bio je prohladan. Reiko je preko košulje imala blijedoplavi dţemper na

kopĉanje, i hodala je ruku zabijenih u dţepove traperica. Podiţući pogled prema nebu,

onjušila je zrak poput psa. — Miriše na kišu — rekla je. I ja sam ga onjušio, ali ništa

nisam osjetio. Zaista, na nebu je mnoštvo oblaka skrivalo Mjesec.

— Ako si ovdje dovoljno dugo, nauĉiš pogoditi vrijeme po mirisu zraka — rekla je

Reiko.

Ušli smo na pošumljen teren na kojemu su stajale kuće zaposlenika. Reiko mi je rekla da

malo priĉekam, prišla ulaznim vratima jedne kuće i pozvonila. Otvorila joj je neka ţena -

nesumnjivo domaćica - i poĉela na pragu ĉavrljati i smijuljiti se s Reiko. Onda je

skoknula unutra i vratila se s velikom plastiĉnom vrećicom. Reiko joj je zahvalila i

poţeljela laku noć, a onda se vratila k meni.

— Vidi — rekla je, otvarajući vrećicu. U njoj je bila hrpa groţĊa.

— Voliš groţĊe?

— Oboţavam.

Pruţila mi je grozd s vrha. — Moţeš jesti. Oprano je. Hodali smo i jeli groţĊe,

pijuckajući ljuske i koštice na zemlju. Bilo je svjeţe i veoma ukusno.

— Tu i tamo dajem njenom sinu sate glasovira, pa mi svašta daju. Ono vino koje smo

pili bilo je njihovo. Katkad ih zamolim da mi nešto kupe u gradu.

— Volio bih ĉuti ostatak priĉe od juĉer — rekao sam.

— Dobro — rekla je Reiko. — Ali budemo li se stalno vraćali doma kasno, Naoko će

postati sumnjiĉava.

— Spreman sam na taj rizik.

— Dobro onda. Ali ja bih nekamo pod krov. Veĉeras je malo prohladno.

Kad smo se pribliţili teniskim terenima, skrenula je nalijevo. Sišli smo uskim stubištem i

izbili pred nekoliko skladišta u nizu. Reiko je otvorila vrata prvoga, ušla i upalila svjetlo.

— UĊi — rekla je. — Premda se nema baš što vidjeti.

U skladištu su stajale uredno poslagane skije, ĉizme i štapovi, a na podu je bila hrpa

opreme za ĉišćenje snijega i vreće kamene soli.

— Nekoć sam stalno dolazila ovamo vjeţbati gitaru - kad sam htjela biti sama. Ugodno

je, zar ne?

Reiko je sjela na vreću kamene soli i pozvala me da sjednem kraj nje. Uĉinio sam što mi

je reĉeno.

— Nije baš prozraĉno, ali hoće li ti smetati ako zapalim? — Slobodno — rekao sam.

— To je jedina navika koje nikako da se riješim — rekla je mršteći se, ali pripalila je s

oĉitim uţitkom. Nema baš mnogo ljudi koji u duhanu uţivaju kao što je uţivala Reiko. Ja

sam jeo groţĊe, pomno guleći zrno po zrno, a ljuske i koštice bacao sam u limenku koja

je sluţila kao kanta za smeće.

— Da vidimo onda, dokle smo stigli sinoć? — pitala je Reiko.

— Noć je bila olujna i mraĉna, a vi se penjete uz strmu liticu ne biste li dohvatili ptiĉje

gnijezdo.

— Nevjerojatan si, kako se samo šališ, a mrtav si ozbiljan — re-

kla je Reiko. — Da vidimo, mislim da smo stigli do onoga da sam svake subote ujutro

davala djevojĉici satove glasovira.

— Tako je.

— Pod pretpostavkom da sve ljude na svijetu podijelimo na dvije skupine - one koji

znaju pouĉavati i one koji ne znaju - ja bih rekla da uglavnom pripadam prvoj grupi —

rekla je Reiko. — Kad sam bila mlada nisam tako mislila, i pretpostavljam da nisam tako

o sebi ni htjela misliti, ali kad sam zašla u stanovite godine i do neke mjere upoznala

sebe, shvatila sam da je ipak tako: ide mi pouĉavanje. Zbilja mi ide.

— Siguran sam da je tako.

— Prema drugima imam mnogo više strpljenja nego prema sebi, i mnogo lakše izvlaĉim

ono najbolje iz drugih nego iz sebe. Takva sam. Ja sam kao ono hrapavo na stranici kutije

šibica. Ali meni to odgovara. Uopće mi ne smeta. Bolje biti prvorazredna kutija šibica

nego drugorazredna šibica. Rekla bih da sam s tim rašĉistila nakon što sam poĉela

pouĉavati tu malu. Dok sam bila mlaĊa imala sam nekoliko uĉenika, strogo kao dodatna

aktivnost, a nisam shvaćala da imam tu osobinu. Tek kad sam nju poĉela pouĉavati,

poĉela sam o sebi razmišljati na taj naĉin. Hej - pa meni ide pouĉavanje. Tako su dobro

funkcionirali ti sati.

— Kao što sam juĉer rekla, njezina tehnika nije bila ništa posebno, i nije bilo ni govora o

tome da postane profesionalna glazbenica, pa sam mogla raditi neopterećeno. Usto je išla

u ţensku školu iz koje svatko s iole pristojnim ocjenama automatski upada na fakultet,

što je znaĉilo da se ne mora ubijati od uĉenja, a i njezina majka svesrdno se zalagala za to

da idemo lagano. Pa je nisam ni na što tjerala. Cim sam je vidjela, shvatila sam da takvu

djevojĉicu nije moguće ni na što natjerati, da će takvo dijete biti milo i drago, govoriti

"Da, da", ali ni u kom sluĉaju neće uĉiniti ništa što joj se ne da. Pa bih joj prvo dopustila

da odsvira skladbu koju je sama htjela - sto posto u svom stilu. Onda bih joj ja istu

skladbu odsvirala na nekoliko razliĉitih naĉina, pa bismo razgovarale koji je najbolji ili

koji joj se najviše sviĊa. Onda bih joj rekla

da je opet odsvira, i izvedba bi joj tada bila deset puta bolja nego prvi put. Sama bi

uvidjela što najbolje zvuĉi pa bi to upotrijebila u vlastitoj izvedbi.

Reiko je na trenutak zastala, promatrajući uţareni krajiĉak cigarete. Ja sam bez rijeĉi jeo

groţĊe.

— Znam da imam dosta dobar smisao za glazbu, ali ona je bila bolja od mene. Mislila

sam, kakva šteta! Mislila sam: "Da je bar poĉela raditi s dobrim uĉiteljem, da je dobila

pravu obuku, koliko bi uznapredovala!" Ali pogriješila sam. Ona nije bila dijete koje

moţe podnijeti pravu obuku. Takvih ljudi ima. Bog im je dao ĉudesan talent, ali ne mogu

se potruditi da ga usustave. Na kraju ga potrate, raspu ga na sve strane. Nagledala sam se

takvih ljudi. Isprva ti se ĉini da su nevjerojatni. Ravno iz nota odsviraju neku uţasno

tešku stvar, i to od poĉetka do kraja, savršeno. Gledaš ih i ne moţeš doći k sebi. Misliš:

"Ja to nikad ne bih mogla." Ali dalje ne ide. Oni više ne mogu? A zašto? Jer ne ţele

uloţiti dovoljno truda. Nisu im usadili disciplinu. Razmazili su ih. Dovoljno su daroviti

pa su u stanju svirati bez ikakva napora, i ljudi im od rane dobi govore kako su izvrsni, pa

im izgleda glupo truditi se i raditi. Uzmu neku skladbu koju bi neko drugo dijete moralo

vjeţbati tri tjedna, svrše s njom u pola sata, pa nastavnik povjeruje da su u nju uloţili

dovoljno truda i pusti ih da prijeĊu na iduću stvar. A oni i to naprave u pola sata i prijeĊu

na iduću skladbu. Nikad ne saznaju što znaĉi kad te nastavnik goni ne bi li ti nešto

utuvio; tako ostaju lišeni kljuĉnog elementa potrebnog za gradnju karaktera. To je

tragedija. I ja sam bila tome sklona, ali srećom sam imala vrlo strogog uĉitelja, pa sam

takve sklonosti obuzdala.

— Uglavnom, bio mi je uţitak pouĉavati je. Nešto kao da voziš autocestom u moćnom

sportskom automobilu koji reagira na najmanji tvoj dodir - katkad i prebrzo. S takvom

djecom trik je u tome što ih ne smiješ previše hvaliti. Ona su toliko navikla na hvalu da

im to ništa ne znaĉi. To treba mudro i štedljivo rasporediti. I ništa im ne moţeš

nametnuti. Moraš ih pustiti da sami odluĉe. I ne smiješ ih pustiti da jure s jedne stvari na

drugu, nego

ih natjerati da stanu i razmisle. Ali to je sve. Ako sve to uĉiniš, rezultati će biti dobri.

Reiko je bacila opušak na pod i zgazila ga. Onda je duboko uzdahnula kao da se ţeli

smiriti.

— Poslije sata popile bismo ĉaj i razgovarale. Katkad bih joj pokazivala neke jazz

stilove - recimo, ovo je Bud Powell, a ovo Thelonious Monk. Ali uglavnom je govorila

ona. I kako je samo znala govoriti! Smjesta bi te uvukla u razgovor. Kao što sam ti juĉer

rekla, mislim da je većina onoga što je govorila bilo izmišljeno, ali bilo je zanimljivo.

Imala je dar zapaţanja, precizno se sluţila jezikom, bila je oštra na jeziku i duhovita.

Znala je pobuditi emocije. Da, zbilja, to joj je išlo tako dobro — znala je ĉovjeku

pobuditi emocije, ganuti te. I znala je da ima tu moć. Koristila se njome što je vještije i

djelotvornije mogla. Bila je u stanju ĉovjeka navesti da osjeća toĉno ono što je htjela -

ljutnju, tugu, sućut, razoĉaranje, sreću. Manipulirala je ljudskim osjećajima samo kako bi

iskušala vlastitu moć. Naravno, to bi ĉovjek shvatio tek poslije. U tom trenutku nisam

pojma imala što mi radi.

Reiko je odmahnula glavom i pojela nekoliko zrna groţĊa.

— Bila je to bolest — rekla je. — Mala je bila bolesna. Bila je kao trula jabuka koja

kvari druge jabuke. I nitko je nije mogao izlijeĉiti. Tu bolest imat će do dana svoje smrti.

U tom smislu ona je jadno malo stvorenje. I ja bih je ţalila da nisam bila jedna od

njezinih ţrtvi. I ja bih nju smatrala ţrtvom.

Reiko je pojela još nekoliko zrna groţĊa. Ĉinilo se da razmišlja kako najbolje nastaviti s

priĉom.

— Pa, uglavnom, uţivala sam u toj poduĉi dobrih šest mjeseci. Katkad bi me nešto što je

rekla malo iznenadilo ili zaĉudilo. Ili bi nešto govorila, i mene bi preplavio uţas kad bih

shvatila kojom silinom mrzi nekoga, posve iracionalno, ili bi mi palo na pamet da je

jednostavno previše pametna, pa bih se pitala što zapravo misli. Ali, napokon, svi imaju

svoje mane, zar ne? I, na kraju krajeva, zašto bih ja propitivala njezinu osobnost ili

karakter? Ja sam joj bila samo nastavnica glasovira. Moja je zadaća bila samo

pobrinuti se da vjeţba. A osim toga, prava je istina bila da mi se sviĊala. Veoma mi se

sviĊala.

— Pa ipak, pazila sam da joj ne kaţem ništa odviše osobno o sebi. Imala sam neki

predosjećaj kako je bolje da o takvim stvarima ne govorim. Postavljala mi je stotine

pitanja - umirala je od ţelje da sazna više o meni - ali ja sam joj govorila samo

najbezazlenije podatke, sitnice iz djetinjstva, u koju sam školu išla, takve stvari. Rekla je

da ţeli znati više o meni, ali ja sam joj rekla da nema što: imam dosadan ţivot, obiĉnog

muţa, obiĉno dijete, i tonu kućanskih poslova. "Ali vi se meni tako sviĊate", rekla bi ona

i pogledala me ravno u oĉi, onako plaĉljivo. Kad bi to uĉinila, mene bi proţeli trnci - ali

ugodni trnci. No ipak joj nikad nisam rekla više nego što sam morala.

— A onda, jednoga dana - mislim da je bio svibanj - usred sata je rekla da joj je loše.

Vidjela sam da je blijeda, da se znoji, pa sam je pitala ţeli li ići doma, ali rekla je da će

joj moţda biti bolje ako malo prilegne. Pa sam je odvela - gotovo odnijela - u spavaću

sobu. Imali smo strašno malen kauĉ, i mogla je leći jedino na krevet. Ispriĉala se što mi

priĉinja neugodnosti, ali ja sam je umirivala govoreći da uopće nema problema i pitala

ţeli li što popiti. Rekla je ne, samo ţeli da budem kraj nje, što sam rado uĉinila.

— Nekoliko minuta kasnije zamolila me da joj izmasiram leĊa. Glas joj je zvuĉao kao da

joj je zbilja teško, i luĊaĉki se znojila, pa sam je poĉela svojski masirati. Onda se ispriĉala

i pitala me bih li joj skinula grudnjak, kao da je stišće. Pa sam joj ga, eto, skinula. Imala

je pripijenu bluzu, pa sam joj je morala otkopĉati i zavući ruku otraga da joj otkopĉam

kvaĉice na grudnjaku. Imala je velike grudi za trinaestogodišnjakinju. Dvaput veće od

mojih. I nije nosila neki prvi grudnjak za curice, nego model za odrasle, i to skup.

Naravno, ja na to tada nisam obraćala pozornost, nego sam joj kao glupaĉa i dalje

masirala leĊa. Ona se i dalje ispriĉavala svojim ţalobnim glasićem, kao da joj je zbilja

ţao, a ja sam joj stalno govorila u redu je u redu je.

Reiko je otresla pepeo cigarete na pod. Ja više nisam jeo groţĊe, nego sam svu pozornost

usmjerio na njezinu priĉu.

— Nedugo zatim poĉela je jecati. "Što ti je?" pitala sam je. "Ništa", rekla je. "Oĉito je

nešto", rekla sam ja. "Reci mi istinu.

Sto te muĉi?" A ona mi kaţe: "Katkad mi ovako doĊe. Ne znam što bih onda. Strašno

sam usamljena i tuţna, i ni s kim ne mogu razgovarati, i nikoga nije briga za mene. A

strašno patim kad mi je tako. Ne mogu noću spavati, ne jede mi se, i veselim se jedino što

ću doći ovamo na sat." Na što sam joj rekla: "Sa mnom moţeš razgovarati. Reci mi zašto

ti tako doĊe." "Imam problema kod kuće", kaţe ona. Ne moţe voljeti roditelje, a ni oni ne

vole nju. Otac joj se viĊa s drugom ţenom i gotovo ga nikad nema doma, a mama

zbog toga ludi pa se iţivljava na njoj; tuĉe je gotovo svaki dan, pa mrzi ići doma. Mala je

sad već doslovce ridala, oĉi su joj bile pune suza, one njene prekrasne oĉi. Od tog prizora

i bog bi se rasplakao. Kaţem ja njoj, ako ti je tako grozno ići doma, moţeš doći k meni

kad god hoćeš. Kad je to ĉula, baci se ona meni u naruĉje i kaţe: "Joj, strašno mi je ţao,

ali da nemam vas ne znam što bih. Molim vas, nemojte mi okrenuti leĊa. Ako mi

okrenete leĊa, neću imati kamo."

— Pa sam joj, ne znam, zagrlila glavu, i milujem je i govorim: "Dobro je, dobro je", a

ona grli mene i gladi me po leĊima, i

odjednom meni postane jako ĉudno, cijelim tijelom prolazi mi neka vrućina. Hoću reći,

kraj mene je ta mala, lijepa kao slika, na krevetu sam s njom, grlimo se, njene ruke glade

me po leĊima, nevjerojatno senzualno, moj muţ nikad ne bi znao ni sliĉno, i svaki put

kad me dotakne osjećam kako mi se sve spone u tijelu kidaju, i još nisam ni svjesna, a

ona mi je već skinula bluzu i grudnjak i gladi mi grudi. I tad mi je napokon palo na pamet

da je mala ĉista zadrta lezbijka. Jednom mi se to već bilo dogodilo, u školi, s jednom od

cura iz šestog razreda. I onda sam joj rekla da prestane.

— "O, molim vas", govori ona, "samo još malo. Tako sam

usamljena, tako sam usamljena, molim vas, vjerujte mi, imam samo vas, o, molim vas, ne

okreĉite mi leĊa", i uzme moju ruku i stavi je sebi na dojku - vrlo lijepu pravilnu dojku, i

jasno, ja sam ţensko, ali kroz mene proĊe neka struja svaki put kad mi ruka doĊe u

doticaj s njezinom koţom. Nemam pojma što bih. Samo ponavljam ne ne ne ne ne, kao

idiot. Osjećam se kao da sam paralizirana, ne mogu se pomaknuti. Uspjela sam odgurnuti

onu djevojku u školi, ali sad ne mogu ništa. Moje tijelo ne sluša. Ona mi drţi desnu ruku

na sebi svojom lijevom, dok mi ljubi i liţe bradavice, a desnom rukom mi miluje leĊa,

bok, straţnjicu. I eto mene u spavaćoj sobi, s navuĉenim zastorima, a djevojĉica od

trinaest godina praktiĉki me svukla do gola - sve mi je vrijeme nekako uspjela skidati

komad po komad odjeće - i posvuda me dira, i ja se sva izvijam od uţitka. Kad se sada

toga sjetim, djeluje mi nevjerojatno. Hoću reći, to je suludo, zar ne? Ali tada kao da me

zaĉarala.

Reiko je zašutjela da odbije dim cigarete.

— Znaš, ovo je prvi put da sam ovo rekla nekom muškarcu — rekla je gledajući me. —

Govorim ti to jer mislim da bih trebala, ali zbilja mi je neugodno.

— Zao mi je — rekao sam, jer nisam znao što drugo reći.

— To se tako nastavilo neko vrijeme, a onda se njezina desna ruka poĉela spuštati niţe, i

poĉela me dirati preko gaćica. Tada sam već bila sva mokra. Sramim se reći, ali tako

mokra nisam bila nikad, ni prije ni poslije. Uvijek sam sebe smatrala nekako

ravnodušnom prema seksu, pa sam se prenerazila što me to tako uzbuĊuje. A onda mi je

gurnula one svoje vitke, meke prste u gaćice, i...pa, znaš već, ne mogu se natjerati da to

kaţem. Hoću reći, bilo je sasvim drukĉije nego kad te muškarac ondje dira svojim

nespretnim rukama. Zbilja. Nalik na perje, ili paperje. Mislila sam da će mi u glavi sve

eksplodirati. No ipak, negdje u mom posve zamućenom mozgu, pala mi je na pamet

misao da to moram prekinuti. Ako dopustim da se jednom dogodi, nikad neću prestati, a

budem li morala ţivjeti s tom tajnom, u glavi će mi opet

zavladati potpuna zbrka. Pomislila sam i na svoju kćer. Što da me ona ovako vidi?

Subotom je obiĉno do tri bila kod mojih roditelja, ali što ako se nešto dogodi, pa se

neoĉekivano vrati kući? To mi je pomoglo da skupim snagu i pridignem se na krevetu.

"Prestani sada, molim te prestani!" povikala sam.

— Ali ona nije htjela prestati. Umjesto da prestane, strgnula mi je gaćice i poĉela se

koristiti jezikom. To sam rijetko dopuštala i muţu, bilo mi je jako neugodno, a sad me je

lizala trinaestogodi-šnjakinja. Jednostavno sam odustala. Mogla sam samo plakati. I bilo

je boţanstveno.

— "Prestani!" vrisnula sam još jednom i pljusnula je po obrazu što sam jaĉe mogla.

Napokon je prestala, digla se i pogledala me u oĉi. Obje smo bile gole golcate, na

koljenima, na krevetu, i netremice smo se gledale. Njoj je bilo trinaest godina, meni

trideset i jedna, ali, ne znam, dok sam gledala to njezino tijelo, bila sam izvan sebe od

divljenja. Ta mi je slika još ţivo pred oĉima. Jedva sam mogla vjerovati da gledam tijelo

trinaestogodišnje djevojĉice, i još ne mogu vjerovati. U usporedbi s njom, moje je tijelo

bilo da se rasplaĉeš od jada. Vjeruj mi.

Ništa nisam mogao reći, pa i nisam. — "Što nije u redu?" kaţe ona meni. "Ovo vam se sviĊa, zar ne? Znala sam ĉim sam vas

upoznala. Znam da vam se sviĊa. Mnogo je bolje nego s muškarcem - zar ne? Pogledajte

kako ste mokri. Sa mnom vam moţe biti još bolje ako mi dopustite. Istina je. Rasto-pit

ćete se od uţitka. Vi to ţelite, zar ne?" I imala je pravo. Bila je mnogo bolja od moga

muţa. I ja sam zbilja htjela da nastavi. Ali nisam mogla dopustiti da se to dogodi. "Idemo

to ĉiniti jednom tjedno", rekla je. "Samo jednom tjedno. Nitko neće otkriti. To će biti

naša mala tajna."

— Ali ja sam ustala iz kreveta i obukla kućnu haljinu, te sam joj rekla da odlazi i da se

više ne vraća. Samo me pogledala. Oĉi su joj bile potpuno tupe. Nikad ih još takve nisam

vidjela. Izgledale su kao nacrtane na kartonu. Uopće nisu imale dubinu. Nakon što je neko

vrijeme zurila u mene, bez rijeĉi je pokupila odjeću i

što je polaganije mogla, kao da je to neka predstava, stala oblaĉiti komad po komad,

jedan po jedan. Onda se vratila u sobu s glasovirom i iz torbe izvadila ĉetku. Poĉešljala se

i rupĉićem obrisala krv s usnica, obula se i otišla. Dok je izlazila, rekla je: "Znate, vi ste

lezbijka. Istina je. Moţete to skrivati, ali do smrti ćete biti lezbijka."

— Je li istina? — pitao sam.

Reiko je napućila usnice i dala se na razmišljanje. — Pa, i jest i nije. S njom mi je

definitivno bilo bolje nego s muţem. To je ĉinjenica. Neko sam se vrijeme doista muĉila

oko tog pitanja. Moţda sam i lezbijka, ali dotad nisam primijetila. Ali više tako ne

mislim. Što ne znaĉi da nemam sklonosti. Vjerojatno ih imam. Ali nisam lezbijka u

pravom smislu te rijeĉi. Nikad ne osjećam spolnu ţelju kad gledam neku ţenu.

Razumiješ?

Kimnuo sam.

— Postoji vrsta djevojaka koje reagiraju na mene, i ja osjetim kad se to dogodi. Jedino se

tada to manifestira u meni. Ali, dok, recimo, grlim Naoko, ne osjećam ništa posebno.

Kad je vruće, hodamo po stanu praktiĉki gole, zajedno se kupamo, katkad ĉak spavamo u

istom krevetu, ali ne dogaĊa se ništa. Ništa ne osjećam. Vidim da ima lijepo tijelo, ali to je

sve. Zapravo, Naoko i ja jednom smo igrale igricu. Pretvarale smo se da smo lezbijke.

Zanima te?

— Nego što. Recite mi.

— Kad sam joj ispriĉala ovu priĉu - mi jedna drugoj sve govorimo, znaš - Naoko je

pokušala izvesti eksperiment. Skinule smo se i ona me pokušala milovati, ali uopće nije

išlo. Samo me škakljalo. Mislila sam da ću umrijeti od smijeha. Kad se samo sjetim toga,

sve me zasvrbi. Bila je tako nespretna! Kladim se da ti je drago to ĉuti.

— Jest, da ti pravo kaţem.

— Pa, uglavnom, to bi bilo to — rekla je Reiko, ĉešući se kraj obrve vrškom malog

prsta. — Kad je mala otišla iz moje kuće, našla sam stolac i sjela, te pustila da mi misli

odlutaju, pitajući se

što da uĉinim. Duboko u sebi ĉula sam kako mi srce tupo udara. Osjećala sam da mi ruke

i noge teţe cijelu tonu, a u ustima mi je bio okus kao da sam pojela nekog moljca, tako su

mi bila suha. Ali uspjela sam se odvući do kupaonice, znajući da će mi se kći brzo vratiti.

Htjela sam oĉistiti ona mjesta na kojima me mala dirala i lizala. Izribala sam se sapunom,

ribala sam i ribala, ali nikako se nisam mogla riješiti sluzavog osjećaja koji mi je ostavila.

Znala sam da vjerojatno umišljam, ali nije pomagalo. Te noći sam traţila od muţa da

vodimo ljubav, gotovo kao da se ţelim riješiti te ljage. Naravno, ništa mu nisam rekla -

nisam mogla. Rekla sam mu samo neka ide polako, sporije nego inaĉe. I išao je.

Koncentrirao se na svaki detaljĉić, zaista je išao jako, jako sporo, i kako sam te noći

svršila, o da, tako nešto nikad prije nisam doţivjela, nikad otkako smo se uzeli. A što

misliš, zašto? Jer je u mome tijelu još zaostao dodir njezinih prstiju. Samo zato.

— O, Boţe, kako je ovo neugodno! Pogledaj, preznojila sam se! Ne mogu vjerovati da

sve to govorim - on je sa mnom "vodio ljubav", "svršila" sam! — Reiko se nasmiješila, a

usnice su joj se opet napućile. — Ali ĉak ni to nije pomoglo. Prošla su dva dana, pa tri,

no njen dodir je još bio ondje. A njene posljednje rijeĉi neprestano su mi odzvanjale u

glavi.

— Iduće subote nije došla. Srce mi je cijeli dan tuklo dok sam ĉekala i pitala se što ću

uĉiniti ako se pojavi. Ni na što se nisam mogla koncentrirati. Ali nije došla. Naravno.

Bila je ponosno stvorenje, a sa mnom je na kraju podbacila. Nije došla ni idući tjedan, ni

tjedan nakon toga, i ubrzo je već prošao cijeli mjesec. Odluĉila sam da ću uspjeti

zaboraviti što se dogodilo kada proĊe dovoljno vremena, ali nisam mogla zaboraviti. Kad

bih bila sama u kući, osjećala sam njenu nazoĉnost i bila na rubu ţivaca. Nisam mogla

svirati glasovir, nisam mogla misliti, ništa nisam mogla raditi tih prvih mjesec dana. A

onda sam jednoga dana shvatila da svaki put kad iziĊem iz kuće nešto nije u redu.

Susjedi su me ĉudno gledali. U njihovim oĉima vidjela sam neku novu distancu.

Pozdravljali su me pristojno kao i uvijek, ali u tonu njihova glasa

bilo je neĉega drukĉijeg, kao i u ponašanju prema meni. Moja prva susjeda, koja mi je

prije katkad znala doći u posjet, sad me izbjegavala. Ali pokušala sam se ne obazirati na

te stvari. Poĉneš li primjećivati takve stvari, imaš prve simptome bolesti.

— A onda me jednog dana posjetila druga domaćica s kojom sam bila dobra. Bile smo

istih godina, naše majke bile su prijateljice, a dijete joj je išlo u isti vrtić kao moje pa

smo bile dosta bliske. Jednoga dana nenadano se pojavila i pitala me znam li da o meni

kruţi grozan traĉ. "Kakav traĉ?" pitala sam. "Gotovo da to ne mogu izgovoriti, toliko je

grozno", rekla je. "E pa kad si ovo rekla, sad mi moraš reći sve do kraja."

— I dalje mi nije htjela reći, ali napokon sam sve izvukla iz nje. Hoću reći, i došla je

samo zato da mi kaţe što je ĉula, pa naravno da je na kraju sve izbrbljala. Prema njezinoj

priĉi, ljudi su govorili da sam zagriţena lezbijka i da sam zbog toga stalno u duševnim

bolnicama. Govorili su da sam svukla svoju uĉenicu glasovira i pokušala joj svašta raditi,

a kad se ona opirala, onda sam je tako jako pljusnula da joj je nateklo cijelo lice.

Naravno, okrenuli su priĉu naglavce, što je već samo po sebi bilo loše, ali najviše me

šokiralo to što su ljudi znali da sam bila u bolnici.

— Moja prijateljica svima je govorila da me poznaje cijelu vjeĉnost i da nisam takva, ali

djevojĉini roditelji povjerovali su u njenu verziju i sad su je širili po susjedstvu. Uza sve

to, još su se raspitali o meni i tako su saznali da sam doista imala mentalnih problema.

— Verzija koju je moja prijateljica ĉula bila je da je djevojĉica jednoga dana došla kući

sa sata - onoga dana, naravno - a lice joj je bilo naduto, usnica rasjeĉena i krvava, s bluze

joj je nedostajalo nekoliko dugmeta, ĉak joj i donji veš bio razderan. Moţeš li ti to

vjerovati? Sve je to, naravno, uĉinila da uĉini vjerodostojnom svoju priĉu, koju je mama

morala iz nje izvlaĉiti kliještima. Toĉno je vidim kako to ĉini - maţe krv na bluzu, kida

dugmad, dere ĉipku na grudnjaku, tjera samu sebe da plaĉe sve dok joj se oĉi ne

zacrvene, rašĉupava kosu i onda majci priĉa cijelu tu hrpu laţi.

— Nije da krivim ljude što su joj vjerovali. I ja bih joj vjerovala, toj lijepoj lutkici

Ċavolja jezika. DoĊe doma plaĉući, odbija govoriti jer ju je previše sram, a onda sve

provali iz nje. Naravno da će joj ljudi vjerovati. A da sve bude još gore, to je toĉno, ja

sam zbilja bila u bolnicama zbog mentalnih poremećaja, zbilja je jesam udarila po licu

što sam jaĉe mogla. Tko će meni povjerovati? Vjerojatno samo moj muţ.

— Prošlo je još nekoliko dana dok sam se borila s dilemom hoću li mu reći ili ne, ali

kad sam mu rekla, vjerovao mi je. Naravno. Ispriĉala sam mu sve što se toga dana

dogodilo - kakve mi je sve lezbijske stvari radila, kako sam je pljusnula. Naravno, nisam

mu rekla što sam osjetila. To mu nisam mogla reći. I uglavnom, bio je izvan sebe od

bijesa i uporno govorio da će otići ravno njezinoj obitelji. Rekao je: "Ti si ipak udana

ţena. Udana si za mene. I majka si. Nema šanse da si lezbijka. Kakav vic!"

— Ali ja ga nisam pustila da ide. Time bi samo sve pogoršao. Ja sam znala. Ja sam znala

da je ona bolesna. Vidjela sam na stotine bolesnih ljudi, pa sam znala. Mala je bila trula

iznutra. Oguliš li sloj one prekrasne koţe, ispod bi našao samo gnjilo meso. Znam da je to

strašno reći, ali istina je. I znala sam da normalni ljudi nikad ne bi shvatili kakva je

zapravo, da mi tu ne moţemo izići kao pobjednici. Bila je struĉnjak za manipuliranje

osjećajima odraslih ljudi oko sebe, a mi nismo imali dokaze. Kao prvo, tko bi povjerovao

da je trinaestogodišnja djevojka namamila u homoseksualnu stupicu ţenu u tridesetima?

Što god mi rekli, ljudi bi vjerovali što hoće. Što bismo se više borili, bili bismo u

ranjivijoj poziciji.

— Mogli smo samo jedno: odseliti se. Da sam ostala u toj ĉetvrti, stres bi me slomio:

nešto bi mi u glavi opet škljocnulo. A taj je proces već poĉeo. Morali smo otići odatle,

nekamo daleko gdje me nitko ne poznaje. Ali moj muţ nije bio spreman ići. Njemu još

nije bilo posve jasno u kolikoj sam krizi. A trenutak nije mogao biti gori: volio je svoj

posao, napokon nam je uspio kupiti vlastitu kuću (ţivjeli smo u montaţnoj kućici), a

kćeri je bilo lijepo u vrtiću. "Ĉekaj malo," rekao je, "ne moţemo tek tako dići sidro

i otići. Ja ne mogu tako lako naći posao. Morali bismo prodati kuću, naći novi vrtić.

Trebat će mi bar dva mjeseca."

— "Ja ne mogu ĉekati dva mjeseca", rekla sam mu. "Ovo će me zauvijek dokrajĉiti. Ne

šalim se. Vjeruj mi, znam što govorim." Simptomi su se već poĉeli pojavljivati: zvonilo

mi je u ušima, ĉula sam glasove, nisam mogla spavati. Predloţio je da ja odem prva, da

nekamo sama otputujem, a on će doći kad sve obavi.

— "Ne," rekla sam, "ne ţelim ići sama. Raspast ću se ako ne budem imala tebe. Trebam

te. Molim te, ne ostavljaj me." Zagrlio me i poĉeo preklinjati da izdrţim samo još malo.

Samo jedan mjesec, rekao je. On će se za sve pobrinuti - napustit će posao, prodati

kuću, urediti sve u vrtiću, naći novi posao. Moţda moţe dobiti mjesto u Australiji,

rekao je. Samo je traţio da priĉekam mjesec dana, i sve će biti u redu. Sto sam na to

mogla reći? Da sam se usprotivila, to bi me samo još više izoliralo.

Reiko je uzdahnula i pogledala u ţarulju na stropu.

— Ali nisam mogla izdrţati mjesec dana. Jednoga dana to se opet dogodilo: škljoc\ I ovaj

put bilo je stvarno loše. Uzela sam pilule za spavanje i odvrnula plin. Probudila sam se u

bolnici, i to je bio kraj. Tek za nekoliko mjeseci smirila sam se toliko da bih mogla

razmišljati, i onda sam zamolila muţa neka mi da razvod. Rekao je da se nema namjeru

rastavljati. "Moţemo poĉeti iznova", rekao je. "Moţemo otići na neko novo mjesto, samo

nas troje, i poĉeti sve ispoĉetka." "Sad je prekasno", rekla sam mu. "Sve je završilo kad si

traţio da priĉekam mjesec dana. Ako si stvarno ţelio poĉeti iznova, nisi mi to trebao reći.

Sada kamo god da odemo, koliko god se daleko odselimo, stalno će se dogaĊati isto. I ja

ću od tebe traţiti isto, i patit ćeš zbog mene. To više ne ţelim."

— Pa smo se rastavili. Ili bolje reĉeno, ja sam se rastavila od njega. Ali za dvije godine

opet se oţenio. Još mi je drago što sam ga natjerala da me ostavi. Zbilja. Znala sam da ću

biti ovakva do kraja ţivota, a nikoga nisam htjela povući za sobom. Nisam nikoga htjela

siliti da ţivi u stalnom strahu kako ću svaki ĉas opet izgubiti razum.

— Bio je divan prema meni: idealan muţ, vjeran, snaţan i strpljiv, netko kome sam

mogla u potpunosti vjerovati. Uĉinio je sve što je mogao ne bi li me izlijeĉio, i ja sam

uĉinila sve što sam mogla da se izlijeĉim, i zbog njega i zbog naše kćeri. I vjerovala sam

u oporavak. Šest godina sam bila sretna, od dana vjenĉanja. Pomogao mi je 99%, ali onaj

jedan posto je podivljao. Škljocl Srušilo se sve što smo izgradili. U djeliću sekunde sve

se pretvorilo u ništa. I to zbog te male.

Reiko je pokupila opuške koje je zgazila i bacila ih u limenu kantu.

— Grozna priĉa. Toliko smo se trudili, strašno, gradili smo svoj svijet opeku po opeku.

A srušio se u jednom trenu. Nismo se ni snašli, a već više niĉega nije bilo.

Ustala je i zabila ruke u dţepove. — Idemo natrag. Kasno je.

Nebo se smraĉilo, sloj oblaka bio je deblji nego prije, Mjesec se nije vidio. Shvatio sam

da sada osjećam miris kiše, kao Reiko. A s njim je bio pomiješan miris svjeţeg groţĊa u

njezinoj vrećici.

— Zato ne mogu otići odavde — rekla je. — Bojim se stupiti u izvanjski svijet. Bojim

se upoznati nove ljude i osjetiti nove osjećaje.

— Shvaćam — rekao sam. — Ali ja mislim da vi to moţete. Mislim da moţete izići i

da ćete uspjeti.

Reiko se nasmiješila, ali nije odgovorila.

Naoko je sjedila na kauĉu s knjigom. Noge su joj bile prekriţene, a dok je ĉitala, ruku je

prislonila na sljepooĉicu. Ĉinilo se kao da se prstima dotiĉe svake rijeĉi koja joj je ulazila

u glavu i tako je opipava. Po krovu su poĉele tapkati raspršene kapljice kiše. Bila je

obavijena svjetlošću lampe koja je oko nje lebdjela poput fine prašine. Nakon dugog

razgovora s Reiko Naokina mladolikost dojmila me se na nov naĉin.

— Oprosti što smo se toliko zadrţali — rekla je Reiko, tapšući Naoko po glavi.

— Je li vam bilo lijepo? — pitala je Naoko, podiţući pogled.

— Naravno — rekla je Reiko.

— Što ste radili — pitala me Naoko — tako nasamo?

— Nisam slobodan reći, gospoĊice — odgovorio sam.

Naoko se zakikotala i spustila knjigu. Onda smo svi troje jeli groţĊe uz zvuke kiše.

— Kad ovako pada kiša — rekla je Naoko — osjećam se kao da smo sami na svijetu.

Da bar nastavi padati, pa da nas troje ostanemo zajedno.

— Ma jasno — rekla je Reiko — a kad biste se vas dvoje bacili na posao, ja bih vas

valjda hladila lepezom ili svirala glazbu za ugoĊaj na gitari, kao neka glupa gejša? Ne,

hvala!

— Ma, ja bih ti ga tu i tamo posudila — rekla je Naoko, smijući

se.

— Okej, onda sam za — rekla je Reiko. — Hajde, kišo, pljusni!

Kiša je doista pljusnula, i nastavila pljuštati. S vremena na vrijeme udario bi grom. Kad

smo pojeli groţĊe, Reiko se vratila cigaretama i izvukla gitaru ispod kreveta, te poĉela

svirati: najprije Desafinado i Djevojku iz Ipaneme, onda malo Bacharacha i nekoliko

pjesama Lennona i McCartnevja. Reiko i ja opet smo pijuckali vino, a kad ga je nestalo

podijelili smo preostali konjak iz moje ploške. Dok smo tako dugo u noć razgovarali,

obuzelo nas je toplo, prisno raspoloţenje, pa sam zajedno s Naoko poĉeo ţeljeti da kiša

nastavi padati.

— Hoćeš li me opet doći vidjeti? — pitala je, gledajući me.

— Naravno da hoću — rekao sam.

— A hoćeš li mi pisati?

— Svaki tjedan.

— A hoćeš li dodati i nekoliko redaka za mene? — pitala je Reiko.

— Nego što — rekao sam — vrlo rado.

U jedanaest je Reiko razvukla kauĉ i spremila mi krevet kao i noć prije. Poţeljeli smo

jedni drugima laku noć i ugasili svjetlo. Kako nisam mogao zaspati, uzeo sam Ĉarobni

brijeg i bateriju iz

ruksaka i neko vrijeme ĉitao. Nešto prije ponoći odškrinula su se vrata spavaće sobe i

Naoko se uvukla u krevet kraj mene. Za razliku od prethodne noći, sad se ponašala

normalno. Oĉi su joj bile fokusirane, pokreti ţustri. Prislonivši usta na moje uho, pro-

šaptala je — Ne znam, ne mogu spavati.

— Ni ja — rekao sam. Spustio sam knjigu i ugasio bateriju, te sam je zagrlio i poljubio.

Posvuda oko nas bila je tama i zvuĉi kiše.

— A Reiko?

— Bez brige, zaspala je. A kad ona spava, onda zbilja spava. — A onda je Naoko upitala

— Hoćeš li mi zbilja opet doći?

— Naravno da hoću.

— Ĉak i ako ti ne budem mogla ništa dati?

Kimnuo sam u mraku. Osjećao sam njezine pune dojke. Dlanom sam pogladio obris

njezina tijela kroz spavaćicu. Od ramena preko leĊa do bokova, stalno sam iznova

prelazio rukom preko nje, utiskujući liniju i mekoću njezina tijela u mozak. Nakon što

smo neko vrijeme leţali u tom njeţnom zagrljaju, Naoko mi je prislonila usnice o ĉelo i

ustala iz kreveta. Njezina blijedoplava spavaćica bljesnula je u tami, nalik na ribu.

— Zbogom — rekla mi je slabašnim glasom. Slušajući kišu, utonuo sam u spokojan san.

Idućeg jutra još je kišilo - sipila je sitna, gotovo nevidljiva jesenja kišica, nimalo nalik na

juĉerašnju provalu oblaka. Vidjelo se da kiši samo po mreškanju lokvica i kapanju koje

se ĉulo sa streha. Kad sam se probudio, ugledao sam mlijeĉnobijelu maglu kako okruţuje

prozor, ali kako se Sunce dizalo, vjetrić ju je otpuhao, pa su iz nje izronile okolne šume i

breţuljci.

Kao i dan prije, doruĉkovali smo i otišli poĉistiti ptiĉnjak. Naoko i Reiko obukle su ţute

plastiĉne kabanice s kapuljaĉama. Ja sam navukao dţemper i nepropusnu vjetrovku. Vani

je zrak bio vlaţan i studen. I ptice su se sklonile s kiše, pa su se zbile u dno kaveza.

pP— Ovdje je dosta hladno kad pada kiša, zar ne? — rekao sam Reiko.

— Sad će sa svakom kišom postajati sve hladnije, dok ne padne prvi snijeg — rekla je.

— Oblaci iz Japanskog mora ovdje ispuštaju tone snijega.

— Što se zimi radi s pticama?

— Unesemo ih unutra, naravno. Što bismo drugo - da ih zaleĊene iskopamo iz snijega? I

onda ih odmrznemo, oţivimo i povi-ĉemo: OK, navali narode!

Ĉupnuo sam ţiĉanu mreţicu, a papiga je zalepetala krilima i zakriještala: "Seronja!"

"Hvala!" "Ludo!"

— E njega bih ja rado zamrznula — rekla je Naoko sjetno. — Mislim da ću stvarno

poludjeti ako to budem morala slušati

svako jutro.

Kad smo oĉistili ptiĉnjak, vratili smo se u stan. Dok sam se pakirao, ţene su odjenule

radnu odjeću. Zajedno smo izišli iz zgrade i rastali se kraj teniskih terena. One su

skrenule desno, a ja sam nastavio ravno. Dovikivali smo pozdrave i ja sam obećao da ću

opet doći. Naoko se blago nasmiješila i nestala iza ugla.

Na putu do kapije sreo sam nekoliko ljudi, sve u ţutim kabanicama kakve su imale

Naoko i Reiko, i svi su imali nataknute kapuljaĉe. Po kiši su sve boje bile neobiĉno jarke:

tlo je bilo intenzivno crno, borove grane blistavo zelene, a ljudi omotani ţutom djelovali

su kao prikaze s onog svijeta koje smiju hoditi zemljom samo za kišovitih jutara. Lebdjeli

su nad tlom u tišini, noseći poljodjelske alatke, košare i vreće.

Ĉuvar se sjetio moga imena i oznaĉio ga na listi posjetitelja dok sam izlazio. — Vidim da

ste došli iz Tokija — rekao je stari. — I ja sam jednom bio ondje. Samo jednom.

Svinjetina im je famo-

zna.

— Je li? — pitao sam, ne znajući što da mu odgovorim.

— Nije mi se baš sviĊala hrana u Tokiju, ali svinjetina je bila da prste poliţeš.

Vjerojatno ih uzgajaju na neki poseban naĉin.

Rekao sam da ne znam, sad sam prvi put tako nešto ĉuo. — A kad ste to bili u Tokiju?

— Hmm, da vidimo — rekao je, nakrivivši glavu — je li to bilo kad se oţenio Njegovo

Veliĉanstvo krunski princ? Moj sin je bio u Tokiju, pa sam rekao, morao bih bar jednom i

to vidjeti. Sigurno je to bilo 1959.

— E, tako davno je svinjetina u Tokiju sigurno bila dobra — rekao sam.

— A danas? — pitao je.

Nisam siguran, rekao sam, ali nisam baš ĉuo da je nešto posebno. To kao da ga je

razoĉaralo. Po svemu sudeći, htio je nastaviti razgovor, ali rekao sam mu da moram stići

na autobus i krenuo prema cesti. Nad stazom uz potok mjestimice su još lebdjele krpe

izmaglice, ali vjetrić ih je odnosio prema strmim obroncima obliţnje planine. Svako

malo zaustavio bih se u hodu, okrenuo, i bez ikakva posebnog razloga duboko uzdahnuo.

Osjećao sam se kao da sam došao na planet na kojemu vlada malo drukĉija sila teţe. Pa

naravno, rekao sam sebi tuţno: sad sam u izvanjskom svijetu.

Vrativši se u dom oko pola pet, smjesta sam se presvukao i otišao u prodavaonicu ploĉa u

Sindţuku da odradim svoje radno vrijeme. Ja sam pazio na prodavaonicu od šest do pola

jedanaest, nešto malo bih i prodao, ali uglavnom sam sjedio kao ošamućen i gledao

nevjerojatno šaroliko mnoštvo ljudi kako promiĉe vani. Bilo je obitelji, parova, pijanaca,

mafijaša, ţivahnih djevojaka u kratkim suknjama, bradatih hipija i barskih hostesa, te

nekih nedefiniranih tipova. Kad god bih pustio ţestoki rock, hipiji i odbjegla mlaĊarija

okupili bi se vani, plesali i udisali razrjeĊivaĉ, ili bi samo sjeli na zemlju i besposliĉarili.

Kad bih stavio Tonvja Bennetta, nestali bi.

Odmah pokraj nalazila se prodavaonica u kojoj je neki sredovjeĉni ĉovjek pospanih oĉiju

prodavao "igraĉke za odrasle". Ja nisam mogao zamisliti zašto bi itko htio kupiti

raznorazna seksi

pomagala koja je drţao, ali ĉinilo se da mu prodaja ide kao luda. U uliĉici koja se nalazila

dijagonalno nasuprot prodavaonici ploĉa vidio sam pijanog studenta kako povraća. U

igraonici preko-puta nas u drugom smjeru kuhar iz lokalnog restorana provodio je pauzu

igrajući tombolu uz novĉane oklade. Ispod streha prodavaonice koja je preko noći bila

zatvorena ĉuĉao je neki garavi beskućnik, ne miĉući se. U prodavaonicu je ušla djevojĉica

ne starija od dvanaest, trinaest godina, namazana blijedoruţiĉastim ruţem, i zamolila me

da stavim Jumpin ]ack Flash od Rolling Stonesa. Kad sam pronašao ploĉu i pustio joj je,

poĉela je puckati prstima u ritmu i drmati kukovima, te stala plesati po dućanu. Onda me

zatraţila cigaretu. Dao sam joj jednu od poslovoĊinih, koju je zahvalno popušila, a kad je

ploĉa završila, otišla je bez ijednog "hvala". Svakih petnaestak minuta zaĉuo bih sirenu

hitne pomoći ili policije. Naišla su tri pijana direktora u odijelima i kravatama, smijući se

iz svega glasa i dovikujući "Dobra guzica!" lijepoj dugokosoj djevojci u telefonskoj

kabini.

Što sam dulje gledao, postajao sam sve zbunjeniji. Ĉemu sve to, k vragu? Sto sve to

zapravo znaĉi?

PoslovoĊa se vratio s veĉere i rekao mi — Hej, znaš što, Vata-nabe? Preksinoć sam

povalio malu iz butika. — Već prije nekog vremena bacio je oko na djevojku koja je

radila u obliţnjem butiku, i svako malo odnio bi joj ploĉu na dar.

— Bravo — rekao sam mu, našto mi je on ispriĉao sve o svom podvigu, u detalje.

— Ako oćeš poševiti ţensku, evo što ti je ĉiniti — poĉeo je, sav pun sebe. — Prvo,

moraš joj nosit darove. Onda je moraš napit. Ono, baš napit. I onda obaviš poso. Lakše ne

moţe bit. Kuţiš?

Zbunjeniji nego ikad, ukrcao sam se na putniĉki vlak i vratio u dom. Navukao sam

zastore, ugasio svjetla, ispruţio se u krevet, i obuzeo me osjećaj da bi se Naoko svaki ĉas

mogla uvući kraj mene u krevet. Sklopivši oĉi, osjećao sam kako joj se grudi meko

nadimlju o moja prsa, ĉuo njezin šapat, i osjetio obrise njezina tijela u svome naruĉju. U

tami sam se vratio u njezin mali svijet.

Osjetio sam miris livadske trave, ĉuo noćnu kišu. Mislio sam na nju golu, kakvu sam je

vidio na mjeseĉini, i zamišljao je kako ĉisti ptiĉnjak i gaji povrće, a njezino meko, lijepo

tijelo bilo je umotano u onu ţutu kabanicu. Stišćući svoj nabrekli penis, mislio sam na

Naoko dok nisam svršio. To kao da mi je malo razbistrilo mozak, ali nije mi pomoglo da

zaspim. Osjećao sam se iscrpljeno, oĉajniĉki sam ţelio zaspati, ali san mi jednostavno

nije htio doći na oĉi.

Ustao sam iz kreveta i stao kraj prozora, a moje oĉi odlutale su prema stijegu. Sad kad na

njoj nije bio nacionalne zastave, motka je sliĉila divovskoj bijeloj kosti koja je stršila uvis

u noćnu tamu. Što li Naoko sada radi, pitao sam se. Naravno, sigurno spava, spava

dubokim snom, ogrnuta tamom u onom svome ĉudnovatom malom svijetu. Uhvatio sam

se kako mislim: neka od tjeskobe bude sigurna bar u snovima.

7

1 DUĆEG JUTRA, U ĈETVRTAK, NA SATU

tjelesnoga nekoliko sam puta preplivao olimpijski bazen. Od takve energiĉne tjelovjeţbe

glava mi se još malo razbistrila pa sam ogladnio. Nakon što sam pojeo obilan ruĉak u

studentskom restoranu poznatom po svojim obilnim ruĉkovima, krenuo sam u knjiţnicu

odsjeka za knjiţevnost pronaći neke podatke, kadli sam naletio na Midori Kobajaši. S

njom je bila neka sitna i graciozna djevojka s naoĉalama, ali kad me je ugledala, prišla mi

je sama.

— Kamo ideš? — pitala me.

— Na knjiţevnost, u knjiţnicu — rekao sam.

— Daj pusti to i hajde na ruĉak sa mnom.

— Već sam jeo.

— Pa što onda? Moţeš opet.

Na kraju smo otišli u obliţnju kavanu, gdje je ona pojela tanjur currvja a ja sam popio

kavu. Imala je bijelu košulju dugih rukava ispod ţute vunene veste s uzorkom riblje kosti,

usku zlatnu ogrlicu i Disnevjev sat. Curry joj se oĉito sviĊao, a popila je i tri ĉaše vode.

— Gdje si bio? — pitala je Midori. — Zvala sam te ne znam koliko puta.

— Nešto si me htjela pitati?

— Ništa posebno. Samo sam zvala.

— Razumijem.

— Sto razumiješ?

— Ništa. Samo "razumijem" — rekao sam. — Onda, je li bilo novih poţara?

— Baš je bilo zabavno, zar ne? Šteta nije velika, ali zbog onoli-kog dima sve je

djelovalo kao pravo. Super stvar. — Midori je is-kapila još jednu ĉašu vode, udahnula i

stala promatrati moje lice. — Hej, što je tebi? — pitala me. — Izgledaš kao odsutan

duhom.

Oĉi ti nisu fokusirane.

— Dobro sam — rekao sam. — Vratio sam se s puta pa sam umoran.

— Izgledaš kao da si upravo vidio duha.

— Tako dakle.

— Hej, imaš danas popodne predavanja?

— Njemaĉki i vjeronauk.

— Moţeš to preskoĉiti?

— Njemaĉki ne mogu. Danas imam test.

— Kad završava?

— U dva.

— Okej. Hoćeš da poslije odemo u grad na piće?

— U dva popodne?!

— Malo za promjenu, zašto ne? Izgledaš totalno odsutno. Hajde, doĊi piti sa mnom, da

se malo vratiš u ţivot. To i ja ţelim -piti s tobom da se malo vratim u ţivot. Sto veliš?

— Dobro, moţe — rekao sam uzdišući. — Potraţit ću te u knjiţevnom traktu u dva.

Nakon njemaĉkoga sjeli smo na bus za Šindţuku i otišli u neki avangardni bar po imenu

DUG, iza knjiţare Kinokunija. Oboje smo za poĉetak uzeli votku-tonik.

— Ja katkad svratim ovamo — rekla je. — Kod njih ti nije neugodno ako popodne piješ.

— A ti ĉesto piješ popodne?

— Katkad — rekla je, zveckajući ledom u ĉaši. — Katkad, kad svijet postane preteţak

za ţivot, doĊem ovamo na votku-tonik.

— Zar svijet katkad postane preteţak za ţivot?

— Katkad — rekla je Midori. — I ja imam svoje problemĉiće.

— Kakve?

— S obitelji, deĉkima, neredovitim menstruacijama. Tako to.

— Onda popij još jednu.

— I hoću.

Mahnuo sam konobaru i naruĉio još dvije votke-tonik.

— Sjećaš se kako si me u nedjelju poljubio? — pitala je Midori. — Mislila sam na to.

Bilo je lijepo. Baš je bilo lijepo.

— To je lijepo.

— "To je lijepo" — ponovila je za mnom. — Kako ĉudno govoriš!

— Da?

— No, razmišljala sam o tome. Razmišljala sam kako bi bilo lijepo da je to bilo prvi put

da me je neki deĉko poljubio. Kad bih mogla promijeniti redoslijed dogaĊaja u ţivotu,

definitivno bih htjela da mi to bude prvi poljubac, definitivno. A onda bih cijeli ţivot

mislila nešto kao: Hej, što li se dogodilo s onim malim Va-tanabeom s kojim sam se prvi

put poljubila, na gornjoj terasi, sad mu je negdje 58? Zar to ne bi bilo super?

— Da, stvarno — rekao sam, krĉkajući pistaciju.

— Hej, ma što je tebi? Zašto si tako odsutan? Još mi nisi ni odgovorio.

— Vjerojatno se još nisam priviknuo na svijet — rekao sam nakon kraćeg razmišljanja.

— Ne znam, osjećam se kao da ovo nije stvarni svijet. Ti ljudi, taj okoliš: jednostavno

mi ne djeluju stvarno.

Midori je naslonila lakat na šank i pogledala me. — U nekoj pjesmi Jima Morrisona bilo

je nešto takvo, gotovo sam sigurna.

— Ljudi su strani kad si stranac.

— Mir — rekla je Midori.

— Mir — rekao sam ja.

— Stvarno bi trebao sa mnom u Urugvaj — rekla je Midori, još nalakćena na šank. —

Cura, obitelj, fakultet - daj sve to lijepo nogiraj.

— Ideja nije loša — rekao sam smijući se.

— Zar ne misliš da bi bilo divno kad bismo se riješili svega i svih i otišli nekamo gdje

nikoga ţivog ne poznajemo? Katkad mi doĊe da to uĉinim. Zbilja, zbilja mi doĊe da to

uĉinim. Recimo, ti me odvedeš nekamo daleko, daleko, a ja bih ti rodila puno djece,

ţilave kao mali bikići. I ţivjeli bismo sretni do kraja ţivota, i valjali se po podu.

Nasmijao sam se i popio treću votku-tonik.

— Ali ti vjerojatno još ne ţeliš puno djece ţilave kao bikići — rekla je Midori.

— Zaintrigirala si me — rekao sam. — Volio bih vidjeti kako izgledaju.

— To je u redu, ne moraš ih ţeljeti — rekla je Midori jedući pistaciju. — A ja evo pijem

popodne i govorim štogod mi padne na pamet: "Ja bih sve nogirala i pobjegla." Ĉemu ići

u Urugvaj? Tamo imaju samo magareća govna.

— Moţda imaš pravo.

— Posvuda samo magareća govna. Govno tu, govno tamo, cijeli svijet je od magarećih

govana. Hej, ovu ne mogu otvoriti. Evo ti je. — Midori mi je pruţila pistaciju. Namuĉio

sam se dok je nisam otvorio. — Ali kako mi je u nedjelju laknulo] Išla sam s tobom na

gornju terasu, gledali smo poţar, pili pivo, pjevali pjesme. Ne znam kad sam zadnji put

osjetila takvo potpuno olakšanje. Ljudi me stalno na nešto prisiljavaju. Ĉim me vide,

poĉnu mi govoriti što da ĉinim. Ti me bar ni na što ne prisiljavaš.

— Ne poznajem te dovoljno da bih te na išta prisiljavao.

— Hoćeš reći, da me bolje poznaješ, i ti bi me prisiljavao, kao i svi drugi?

— Moguće — rekao sam. — Tako ljudi ţive u stvarnome svijetu: stalno jedni druge na

nešto prisiljavaju.

— Ti ne bi. Ja znam. Struĉnjak sam kad treba nekoga prisiljavati

i kad tebe netko prisiljava. Nisi ti taj tip. Zato se s tobom i mogu opustiti. Imaš li ti uopće

pojma koliko na svijetu ima ljudi koji vole druge prisiljavati, a i da njih drugi na nešto

prisiljavaju? Hr-petinal A onda oko toga prave veliku frku, kao, "Ja sam je prisilio", "Ti

si me prisilio!" To vole. Ali ja to ne volim. Ja to ĉinim samo zato što moram.

— A na što ti prisiljavaš druge ili drugi tebe? Midori je stavila kocku leda u usta i poĉela

je sisati.

— Ţeliš me bolje upoznati? — pitala je.

— Aha, recimo.

— Hej, slušaj, upravo sam te pitala: "Ţeliš li me bolje upoznati?" Kakav ti je to

odgovor?

— Da, Midori, volio bih te bolje upoznati — rekao sam.

— Zbilja?

— Da, zbilja.

— Ĉak i ako bi morao odvratiti oĉi od onoga Što ugledaš?

— Tako si loša?

— Pa, na neki naĉin — rekla je Midori mršteći se. — Hoću još jedno piće.

Pozvao sam konobara i naruĉio ĉetvrtu rundu pića. Dok nisu stigla, Midori je podboĉila

bradu rukom, još nalakćena na bar. Ja sam šutio i slušao Theloniousa Monka kako svira

Honeysuckle Rose. U lokalu je bilo još pet-šest mušterija, ali jedino smo mi pili alkohol.

Jak miris kave unosio je atmosferu prisnosti u sumornu unutrašnjost.

— Jesi li slobodan ovu nedjelju? — pitala je Midori.

— Mislim da sam ti već rekao, nedjeljom sam uvijek slobodan. Do šest, kad moram na

posao.

— Dobro onda, hoćemo li se ove nedjelje druţiti?

— Moţe — rekao sam.

— Doći ću po tebe u dom u nedjelju ujutro. Ali ne znam još kad. Je li to u redu?

— Moţe — rekao sam. — Nema problema.

— A sada da te pitam: moţeš li pogoditi što mi se sada radi?

— Ne mogu ni zamisliti.

— Pa, kao prvo, ţelim leći na velik, širok, paperjast krevet. Ţelim se udobno

raskomotiti, napiti, i da nigdje u blizini nema magarećeg govna, i da ti leţiš kraj mene. A

onda, malo pomalo, skidao bi mi odjeću. Jaaako njeţno. Onako kako majka svlaĉi malo

dijete. Jaaako polako.

— Hmm...

— I onda se ja iskljuĉim i ugodno mi je, a onda najednom shvatim što se dogaĊa i

poviĉem: "Prestani, Vatanabe!" A onda kaţem:

"Ti mi se stvarno sviĊaš, Vatanabe, ali viĊam se s drugim. Ne mogu ovo. Konzervativna

sam što se tiĉe ovakvih stvari, vjerovao ti ili ne, zato molim te prestani." Ali ti ne

prestaješ.

— Ali ja bih prestao — rekao sam.

— Znam da bi. Nema veze, to je samo moja fantazija — rekla je Midori. — I onda mi ga

pokaţeš. Svoju stvar. Kako strši nagore. Ja naravno smjesta zatvorim oĉi, ali već sam ga

na trenutak vidjela. Pa kaţem: "Prestani! Ne ĉini to! Ne ţelim nešto tako veliko i tvrdo!"

— Nije tako veliki. Obiĉan je.

— Nema veze, to je obiĉna fantazija. I onda se ti jako rastuţiš, i meni te bude ţao pa te

pokušavam utješiti. No, no, jadniĉak mali.

— I kaţeš da ti se to sada radi?

— Baš tako.

— A joj.

Otišli smo iz bara nakon pet rundi votke-tonika. Kad sam pokušao platiti, Midori me

pljesnula po ruci i platila šuštavom novĉanicom od 10.000 jena koju je izvadila iz

novĉanika.

— U redu je — rekla je. — Upravo su mi platili, a ja sam zvala tebe. Naravno, ako si

zadrti fašist pa ne dopuštaš da ti ţena plati piće...

— Ne, ne, u redu je.

— A i nisam ti pustila da mi ga staviš.

— Jer je tako velik i tvrd — rekao sam.

— Tako je — rekla je Midori. — Jer je tako velik i tvrd.

Onako pripita, Midori je promašila jednu stubu, pa smo zamalo pali niza stubište. Sloj

oblaka koji je zastirao nebo sad se povukao, i kasnopopodnevno sunce njeţnom je

svjetlošću kupalo gradske ulice. Midori i ja neko smo vrijeme tumarali naokolo. Rekla je

da bi se rado popela na drvo, ali naţalost u Sindţukuu nije bilo za penjanje pogodnih

stabala, a Carski vrtovi su se zatvarali.

— Baš šteta — rekla je Midori. — Oboţavam se penjati na

drveće.

Nastavili smo hodati i gledati izloge, i ubrzo su mi gradski prizori postali stvarniji nego

prije.

— Drago mi je što sam naletio na tebe — rekao sam. — Mislim da sam se sad malo više

priviknuo na svijet.

Midori je stala kao ukopana i zapiljila se u mene. — Istina je — rekla je. — Oĉi su ti sad

mnogo fokusiranije nego prije. Vidiš? Godi ti druţenje sa mnom.

— U to uopće nema sumnje — rekao sam.

U pola šest Midori je rekla da mora doma spremiti veĉeru. Rekao sam da ću se

autobusom vratiti u dom i otpratio je do

postaje.

— Znaš što mi se sada radi? — pitala me Midori dok sam odlazio.

— Nemam pojma na što sada misliš — rekao sam.

— Ţelim da mene i tebe zarobe gusari. Onda bi nas svukli i svezali jedno uz drugo,

licem u lice, gole, onim uţadima.

— Zašto bi to napravili?

— To su perverzni gusari — rekla je.

— Ti si perverzna — rekao sam.

— I onda nas zakljuĉaju u teretni prostor i kaţu: "Za sat vremena bacit ćemo vas u

more, pa se dotle zabavite."

— I...?

— I mi onda sat vremena uţivamo, i valjamo se naokolo isprepletenih tijela.

— I to je glavna stvar koja ti se sada radi?

— Tako je.

— A joj — rekao sam ja, odmahujući glavom.

Midori je došla po mene u nedjelju ujutro u pola deset. Upravo sam se bio probudio i još

se nisam ni umio. Netko mi je poĉeo udarati na vrata i vikati: "Hej, Vatanabe, neka

ţenska!" Sišao sam u predvorje i zatekao Midori kako sjedi prekriţenih nogu u

nevjerojatno kratkoj traper suknji, zijevajući. Svaki student na putu za doruĉak usporio je

i zabuljio se u njene duge, vitke noge. Imala je zbilja lijepe noge.

— Jesam li došla prerano? — pitala je. — Sigurno si se tek probudio.

— Moţeš priĉekati petnaest minuta? Da se umijem i obrijem.

— Mogu ĉekati, ali svi mi deĉki bulje u noge.

— A što si mislila, kad si došla u muški paviljon u tako kratkoj suknji? Naravno da

bulje.

— No dobro, nema veze. Danas imam stvarno slatke gaćice -sasvim su ruţiĉaste, na

volanĉiće i ĉipkice.

— Tim gore — rekao sam, uzdišući. Vratio sam se u sobu, umio i obrijao što sam brţe

mogao, odjenuo plavu košulju s ovratnikom na kopĉanje i sivu sportsku jaknu od tvida, a

onda sam se vratio i izveo Midori van kroz kapiju. Oblijevao me hladan znoj.

— Reci, Vatanabe — rekla je Midori, gledajući u paviljonske zgrade — ovdje svi deĉki

drkaju - cap-ca-rap?

— Vjerojatno — rekao sam.

— Misle li deĉki na cure kada to rade?

— Valjda. Sumnjam da itko dok drka misli na burzu ili spreza-nje glagola ili Sueski

kanal. Ne, priliĉno sam siguran da gotovo svi misle na cure.

— Sueski kanal?

— Na primjer.

— Dakle, oni valjda misle na neku odreĊenu curu, je li tako?

— A zašto to ne pitaš deĉka? — rekao sam. — Zašto bih ti ja tako nešto objašnjavao

nedjeljom ujutro?

— Samo me zanimalo — rekla je. — Osim toga, on bi se naljutio da ga tako nešto pitam.

Rekao bi da djevojke ne smiju postavljati takva pitanja.

— Što je sasvim logiĉan stav.

— Ali mene zanima. To je ĉista znatiţelja. Misle li deĉki na neku odreĊenu curu dok

drkaju?

Odustao sam od izbjegavanja odgovora. — Pa, ja da. Za druge ne znam.

— Jesi li ikad mislio na mene dok si to radio? Reci mi istinu. Neću se ljutiti.

— Ne, nisam, da ti pravo kaţem — odgovorio sam iskreno.

— Zašto? Nisam ti dosta zgodna?

— Ma, zgodna si ti. Slatka si, i super ti stoje seksi kompletići.

— Zašto onda ne misliš na mene?

— Pa, kao prvo, tebe smatram prijateljicom, pa te ne ţelim uvlaĉiti u svoje seksualne

maštarije, a kao drugo...

— Imaš neku drugu na koju moraš misliti.

— To bi otprilike bilo toĉno — rekao sam.

— Pristojan si ĉak i kad je o ovako neĉemu rijeĉ — rekla je Midori. — To mi se kod tebe

sviĊa. Pa ipak, ne bi li me pripustio samo na kratko? Ţelim biti u nekoj od tvojih

seksualnih maštarija ili sanjarija ili kako god ih već zoveš. Molim te to jer smo prijatelji.

Koga drugog mogu tako nešto moliti? Ne mogu tek tako nekome prići i reći: "Kad

veĉeras budeš drkao, moţeš li molim te jednu sekundu misliti na mene?" To te molim baš

zato što te smatram prijateljem. I ţelim da mi poslije kaţeš kako je bilo. Znaš, što si radio

i tako to.

Pobjegao mi je uzdah. — Ali ne moţeš mi ga metnuti. Jer smo samo prijatelji. Zar ne? Dok god mi ga ne

metneš, moţeš raditi što god hoćeš, misliti što god hoćeš.

— Ne znam, nikad to još nisam radio s tolikim ograniĉenjima — rekao sam.

— Hoćeš li samo misliti na mene?

— Dobro, mislit ću na tebe.

— Znaš, Vatanabe, ne ţelim da dobiješ pogrešan dojam — da sam nimfomanka ili da

sam isfrustrirana ili da te izazivam. Mene te stvari jednostavno zanimaju. Ţelim znati

kako je to. Odrasla sam okruţena samim djevojkama u djevojaĉkoj školi, to znaš. Ţelim

znati što deĉki misle i kako su im ustrojena tijela. I to ne samo iz dodataka ţenskim

ĉasopisima, nego iz pravih praktiĉnih analiza.

— Praktiĉnih analiza? — progunĊao sam.

— Ali moj deĉko ne voli kad mene zanimaju stvari ili kad hoću nešto pokušati. Naljuti

se, zove me nimfaĉom ili ludaĉom. Ne dopušta ĉak ni da mu popušim. E, to je jedna od

stvari koje umirem od ţelje prouĉiti.

— A-ha.

— I ti mrziš kad ti netko puši?

— Ne, ne baš, ne mrzim.

— Bi li se moglo reći da voliš?

— Da, moglo bi se. Ali moţemo li o tome drugi put? Gledaj, pred nama je lijepo

nedjeljno jutro, i ne ţelim ga upropastiti priĉama o drkanju i pušenju. Idemo razgovarati o

neĉemu drugom. Je li tvoj deĉko na istom fakultetu kao mi?

— Ne, on ide na drugi, naravno. Upoznali smo se u školi, na sekciji. Ja sam bila u

djevojaĉkoj školi, a on u muškoj, i znaš kako to rade, zajedniĉki koncerti i tako to. Ali

ozbiljno smo prohodali poslije ispita. Hej, Vatanabe.

— Što je?

— Samo jednom to uĉini. Misli na mene, dobro?

— Dobro, pokušat ću, idući put — rekao sam, predajući se.

Sjeli smo na putniĉki vlak za Oĉanomizu. Kad smo u Šindţukuu presjedali, na postaji

sam kupio tanki sendviĉ sa štanda kako

bih nadoknadio propušteni doruĉak. Kava koju sam uz to popio imala je okus po kuhanoj

tinti. Nedjeljni jutarnji vlakovi bili su puni parova i obitelji koji su krenuli na izlete.

Skupina djeĉaka s bejzbolskim palicama i jednakim dresovima jurili su po vagonu.

Nekoliko djevojaka u vlaku imale su kratke suknje, ali nijedna tako kratku kao Midori.

Midori je svako malo povlaĉila svoju nadolje. Neki muškarci buljili su u njezina bedra,

zbog ĉega mi je bilo neugodno, ali njoj to kao da nije smetalo.

— Znaš što bih sada voljela raditi? — prošaptala je kad smo već neko vrijeme putovali.

— Pojma nemam — rekao sam. — Ali molim te, nemoj sada o tome. Netko će te ĉuti.

— Šteta. Imala sam ludu ideju — rekla je Midori, naoĉigled razoĉarana.

— Nego, zašto idemo u Oĉanomizu?

— Vidjet ćeš.

Kako se oko postaje Oĉanomizu nalazilo mnoštvo dopunskih škola19, nedjeljom je taj

dio bio pun školaraca koji su krenuli na nastavu ili pripremu za ispit. Midori se gurala

kroz guţvu jednom rukom ĉvrsto stišćući remen torbice, a drugom moju ruku.

Bez ikakva upozorenja, upitala me — Hej, Vatanabe, znaš li ti razliku izmeĊu

konjunktiva sadašnjeg i prošlog u engleskome?

— Mislim da znam — rekao sam.

— Da te onda pitam, ĉemu takve stvari sluţe u svakodnevnom ţivotu, molim te lijepo?

— Baš niĉemu — rekao sam. — Moţda nemaju nikakvu konkretnu svrhu, ali zbilja te

uĉe da neke općenite stvari poĉneš shvaćati sustavnije.

Midori je na trenutak ozbiljno o tome promislila. — Nevjerojatan si — rekla je. — To

meni nikad nije palo na pamet. Ja sam stvari kao što su konjunktiv, diferencijalni raĉun i

kemijski simboli uvijek smatrala posve beskorisnima. Totalnom gnjavaţom. Pa sam ih

uvijek ignorirala. A sad se moram zapitati je li moj cijeli ţivot promašen.

— Ignorirala si ih?

— Aha. Ono, za mene ne postoje. Nemam blagog pojma što znaĉi "sinus" i "kosinus".

— Nevjerojatno! Kako si onda poloţila ispite? Kako si se upisala na fakultet?

— Ne budi smiješan — rekla je Midori. — Da bi prošao na pri-jamnome ne moraš znati

ništa! Samo ti treba malo intuicije - a ja imam sjajnu intuiciju. "Odaberite toĉan odgovor

od ponuĊena tri." Ja odmah znam koji je toĉan.

— Moja intuicija nije dobra kao tvoja, pa do neke mjere moram biti sistematiĉan. Kao

svraka koja skuplja komadiće stakla u šupljinu stabla.

— Ima li to neku svrhu?

— I ja se pitam. Vjerojatno je tako lakše obavljati neke stvari.

— Kakve stvari? Daj mi primjer.

— Recimo metafiziĉko razmišljanje. Svladavanje nekoliko jezika.

— Kakve koristi od toga?

— Ovisi o osobi koja to ĉini. Nekima koristi, nekima ne. Ali to je uglavnom vjeţbanje.

Drugo je pitanje ima li neku svrhu ili nema. Kao što sam rekao.

— Hmm — rekla je Midori, naizgled impresionirana. Povela me za ruku nizbrdo. —

Znaš, Vatanabe, ti zbilja dobro znaš objašnjavati.

— Ne znam baš — rekao sam.

— Istina je. Stotinu sam ljudi pitala ĉemu sluţi konjunktiv u engleskome, i nitko mi nije

dao dobar i jasan odgovor kao ti. Ĉak ni nastavnici engleskoga. Ili se zbune, ili naljute, ili

se samo nasmiju. Nitko mi nije dao iole pristojan odgovor. Da sam imala nekoga kao što

si ti kad sam postavljala to pitanje, da mi je to tako logiĉno objašnjeno, moţda bi ĉak i

mene zainteresirao konjunktiv. K vragu!

— Hmm — rekao sam.

— Jesi li ikad ĉitao Kapital?

— Aha. Ne cijeli, naravno, ali neke dijelove jesam, kao i većina ljudi.

— Jesi li ga shvatio?

— Neke dijelove sam shvatio, a druge nisam. Da bi ĉitala knjigu kao što je Kapital

moraš usvojiti neku osnovnu intelektualnu aparaturu. Ali mislim da razumijem osnovnu

ideju marksizma.

— Misliš da student prve godine koji nije ĉitao takve knjige moţe razumjeti Kapital na

prvo ĉitanje?

— To je gotovo pa nemoguće, rekao bih.

— Kad sam ja išla na fakultet, uĉlanila sam se u sekciju narodne glazbe. Samo sam

htjela pjevati pjesme. Ali drugi ĉlanovi bili su obiĉni prevaranti. Najeţim se kad ih se

samo sjetim. Kad se uĉlaniš, prvo ti kaţu da moraš ĉitati Marxa. "Za idući put proĉitajte

od stranice te i te do stranice te i te." Netko je drţao predavanje o tome kako narodne

pjesme moraju biti istinski povezane s društvom i radikalnim pokretom. Pa kvragu sve,

otišla sam doma i zbilja se potrudila to ĉitati, ali ništa ţivo nisam razumjela. Bilo je gore

od konjunktiva. Nakon tri stranice sam odustala. Onda sam kao dobra mala pionirka

otišla na idući sastanak i rekla da sam ĉitala, ali nisam razumjela. Od tada pa nadalje

odnosili su se prema meni kao da sam idiot. Nemam kritiĉku svijest o klasnoj borbi, rekli

su, ja sam društveni bogalj. Hoću reći, bili su stvarno ozbiljni. I sve to zato što sam rekla

da ne razumijem neki tekst. Zar nisu bili grozni?

— A-ha — rekao sam.

— A i njihove takozvane diskusije bile su grozne. Svi su govorili velike rijeĉi i pretvarali

se da znaju o ĉemu se govori. Ali ja bih postavila pitanje kad god nešto nisam razumjela.

"Što znaĉi ta imperijalistiĉka eksploatacija o kojoj govorite? Ima li to neke veze s

Istoĉnoindijskom kompanijom?" "Znaĉi li razaranje obrazovno-industrijskog kompleksa

da nakon diplome ne smijemo raditi za neku tvrtku?" I sliĉne stvari. Ali nitko mi ništa

nije htio objasniti. Ma kakvi - uţasno bi se naljutili. Moţeš li ti to vjerovati?

— Da, mogu — rekao sam.

— Jedan se proderao na mene: "Glupaĉo, kako ţiviš kad uopće nemaš mozga?" E pa

onda mi je bilo dosta. To nisam bila spremna trpjeti. Dobro, nisam jako pametna. Iz

radniĉke sam klase. Ali radniĉka klasa drţi svijet u pogonu, i radniĉku klasu izrabljuju.

Kakva je to revolucija kad se samo razbacuje velikim rijeĉima koje ljudi iz radniĉke klase

ne razumiju? Kakvo je to sranje od socijalne revolucije? Hoću reći, i ja bih rado

poboljšala svijet. Ako nekoga stvarno izrabljuju, moramo to zaustaviti. U to ja vjerujem, i

zato postavljam pitanja. Zar nemam pravo?

— Imaš pravo.

— I onda mi je sinulo. Sve su to laţnjaci. Na pameti im je samo da impresioniraju nove

ĉlanice svojim velikim rijeĉima kojima se tako ponose, pa da im mogu zavući ruku pod

suknju. A kada diplomiraju, ošišaju se na kratko i naprijed u Mitsubishi, IBM ili Fuji

Bank. NaĊu lijepe supruge koje nikad nisu ĉitale Marxa, dobiju djecu i daju im mondena

nova imena od kojih ti se povraća. Koji će obrazovno-industrijski kompleks oni razoriti?

Daj me nemoj nasmijavati! A ni novi ĉlanovi nisu bili ništa bolji. Ni oni ništa ţivo nisu

razumjeli, ali pretvarali su se da razumiju i smijali su mi se. Nakon sastanka bi mi rekli:

"Ne budi blesava! Pa što onda ako ne razumiješ? Samo se sloţi sa svime što kaţu." Hej,

Vatanabe, imam ja stvari od kojih sam znala još više poludjeti. Hoćeš ĉuti?

— Naravno, zašto ne?

— Pa, jednom su sazvali kasnonoćni politiĉki sastanak, i svakoj djevojci su rekli da

napravi dvadeset riţinih kuglica za zakusku. Hoću reći, zamisli ti tu spolnu

diskriminaciju! Ja sam odluĉila da ću za promjenu šutjeti, pa sam poslušno došla sa

svojih dvadeset riţinih kuglica, sve po propisu, unutra umeboši, izvana nori20. I što

misliš da sam dobila za svoj trud? Ljudi su se poslije ţalili jer su moje kuglice iznutra

imale samo umeboši, i nisam donijela ništa uz njih! Druge djevojke napunile su svoje

kuglice ikrom ba-kalara i lososom, i još su donijele lijepe debele kriške prţenih jaja. Tako

sam se razbjesnjela da nisam mogla govoriti! Sto si umišljaju

ti raspaĉivaĉi "revolucije", s kojim vraţjim pravom rade frku oko riţinih kuglica? Neka

budu sretni što su dobili i umeboši i nori! Neka se sjete da u Indiji djeca umiru od gladi!

Nasmijao sam se. — I što je dalje bilo sa sekcijom?

— U lipnju sam se ispisala, toliko sam bila ljuta — rekla je Mi-dori. — Većina tih

studentskih tipova su totalni foliranti. Umiru od straha da će netko otkriti kako nešto ne

znaju. Svi ĉitaju iste knjige, svi prosipaju iste slogane, i oboţavaju slušati Johna Coltra-

nea i gledati Pasolinijeve filmove. Tebi je to "revolucija"?

— Hej, mene nemoj pitati, ja revoluciju nikad nisam vidio.

— Pa, ako je to revolucija, nek si je metnu znaš kamo. Mene bi vjerojatno strijeljali što

sam stavila umeboši u riţine kuglice. I tebe bi strijeljali, jer razumiješ konjunktiv.

— Moglo bi se dogoditi.

— Vjeruj mi, znam što govorim. Ja sam iz radniĉke klase. S revolucijom ili bez

revolucije, radniĉka klasa i dalje će jedva spajati kraj s krajem i ţivjeti u istim svinjcima

kao i prije. A što je zapravo revolucija? Sigurno nije samo mijenjanje imena na gradskoj

vijećnici. Ali ti frajeri to ne znaju - oni samo znaju svoje velike rijeĉi. Reci mi, Vatanabe,

jesi li ikad vidio poreznika?

— Nikad.

— E pa ja jesam. Puno puta. Upadnu ti u kuću i poĉnu se praviti vaţni. "A za što vam

sluţi ova knjiga poslovanja?" "Hej, dosta su vam traljavo voĊene te knjige." "Ovo vi

zovete poslovnim izdatkom?" "Pokaţite mi sve svoje raĉune i to odmah." Mi dotle

ĉuĉimo u kutu i kada doĊe vrijeme veĉeri moramo ih poĉastiti sušijem deluxe - dostava u

kuću. E pa da ti kaţem, moj otac nijednom nije utajio porez. Takav je on, poštenjak iz

stare garde. Ali daj ti to reci porezniku. On samo kopa i kopa i kopa i kopa. "Prihod vam

je ovdje malo nizak, zar ne?" Pa naravno da je nizak

kad ne zaraĊuješ! Došlo mi je da vrištim: "Idite kontrolirati one koji imaju novca!" Misliš

da bi se poreznici drukĉije ponašali da doĊe do revolucije?

— Malo vjerojatno, malo vjerojatno.

— E pa eto onda. Ne ţelim vjerovati ni u kakvu vraţju revoluciju. Vjerovat ću samo u

ljubav.

— Mir — rekao sam.

— Mir — rekla je Midori.

— Hej, kamo mi idemo?

— U bolnicu — rekla je. — Tata mi je ondje. Danas je na mene red da budem s njim

cijeli dan.

— Tata?! Mislio sam da je u Urugvaju!

— To sam lagala — rekla je Midori sluţbenim tonom. — Cijeli ţivot galami da bi u

Urugvaj, ali nikad nije uspio. Jedva da moţe iz Tokija.

— Koliko je bolestan? — pitao sam.

— Samo je pitanje vremena — rekla je. Nastavili smo hodati u tišini.

— Znam što govorim. To je isto imala i mama. Tumor na mozgu. Moţeš li ti to

zamisliti? Jedva su prošle dvije godine otkako je umrla od tumora na mozgu, a sad ga je i

on dobio.

Hodnici Sveuĉilišne bolnice bili su buĉni i puni vikend-posjeti-telja i pacijenata s manje

teškim simptomima, posvuda je lebdio onaj posebni miris bolnice, oblak

dezinfekcijskog sredstva i buketa cvijeća koje su donijeli posjetitelji, te urina i madraca,

a sestre su jurile tamo-amo uz resko kloparanje potpetica.

Midorin otac bio je u poluprivatnoj sobi, u krevetu do vrata. Onako opruţen, izgledao je

kao neko sićušno stvorenje s kobnom ranom. Leţao je postrance, mlitavo, klonula lijeva

ruka bila mu je nepomiĉna, a u nju je bila zabodena intravenozna igla. Bio je to malen,

ţgoljav ĉovjek koji je djelovao kao da će se još više smanjiti i stanjiti. Oko glave bio mu

je omotan bijeli zavoj, a nezdravo bijele ruke bile su istoĉkane rupicama od injekcija i

intravenoznih dripova. Njegove poluotvorene oĉi zurile su u prazno, u neku fiksiranu

toĉku, nalik na dvije podlivene kugle

koje su se nekontrolirano trznule u našem smjeru kad smo ušli u sobu. Fiksirale su nas

nekih deset sekunda, a onda su opet polako odlutale u prazno.

Od samog pogleda na te oĉi bilo je jasno da će uskoro umrijeti. Na njegovoj puti nije bilo

znakova ţivota, tek blijedi traĉak neĉega što je nekoć bilo ţivot. Tijelo mu je bilo nalik

na oronulu staru kuću iz koje su odstranjene sve instalacije, i sada ĉeka da bude do

temelja srušena. Oko njegovih suhih usnica nicali su bu-senĉići brkova, nalik na korov.

Dakle, pomislio sam, ĉak i nakon što iz tijela nestane toliko ţivotne snage, brada i dalje

raste.

Midori je pozdravila debeljka u krevetu kraj prozora. On joj je kimnuo i nasmiješio se,

oĉito nesposoban da išta kaţe. Nekoliko se puta nakašljao te, nakon što je iz ĉaše kraj

jastuka otpio nekoliko gutljaja vode, premjestio je teţinu i prevrnuo se na bok, okrećući

se prema prozoru. Kroz prozor se vidio samo rasvjetni stup i nekoliko strujnih kablova,

ništa više, ĉak ni oblaĉak na nebu.

— Kako se osjećaš, tata? — rekla je Midori, govoreći ocu u uho kao da iskušava

mikrofon. — Kako si danas?

Njezin otac pomaknuo je usnice. 'Ne dobro', rekao je; umjesto da izgovori te rijeĉi, on

kao da ih je oblikovao iz suhog zraka u dnu grla. 'Glava', rekao je.

— Imaš glavobolju? — pitala je Midori.

'Je', rekao je on. Oĉito nije bio u stanju u jednom dahu izgovoriti više od jednog-dva

sloga.

— Pa, nije ni ĉudo — rekla je ona — baš su ti je rezali. Naravno da te boli. Zao mi je, ali

budi hrabar. Ovo je moj prijatelj Vata-nabe.

— Drago mi je — rekao sam. Midorin otac dopola je rastvorio usnice, a onda ih opet

zatvorio.

Midori je rukom pokazala na plastiĉni stolac kraj podnoţja kreveta i ponudila mi da

sjednem. Poslušao sam je. Midori je ocu dala da popije vode i pitala bi li pojeo neko

voće ili voćni ţele. 'Ne', rekao je, a kad je Midori poĉela navaljivati da nešto pojede,

rekao je: 'Jeo sam.'

Na noćnom stoliću kraj uzglavlja stajala je boca s vodom, ĉaša, zdjelica i maleni sat.

Midori je iz velike papirnate vreće ispod stola izvadila ĉistu pidţamu, donje rublje i

druge stvari, poravnala ih i sloţila u ormarić kraj vrata. Na dnu vrećice bila je hrana za

pacijenta: dva grejpfruta, voćni ţele i tri krastavca.

— Krastavci? Što oni tu rade? — pitala je Midori. — Nemam pojma što je došlo mojoj

sestri. Na telefon sam joj rekla toĉno što da kupi, a sigurna sam da krastavce nisam

spominjala! Trebala je donijeti kivi.

— Moţda te nije dobro razumjela — rekao sam.

— Da, moţda, ali da je promislila, shvatila bi da nisu krastavci. Hoću reći, što će

pacijent s njima? Da sjedi na krevetu i ţvaĉe sirove krastavce? Hej, tata, hoćeš

krastavac?

'Ne', rekao je Midorin otac. Midori je sjela kraj uzglavlja i poĉela ocu priĉati svakakve novosti od kuće. Slika na

televizoru postala je mutna pa je zvala servis; teta iz Takaida za nekoliko dana dolazi u

posjet; ljekarnik g. Mijavaki pao je s bicikla: takve stvari. Otac joj je odgovarao

mrmljajući.

— Sigurno nećeš ništa jesti? 'Ne', odgovorio je njezin otac.

— A ti, Vatanabe? Hoćeš grejpfrut?

— Ne — odgovorio sam.

Nekoliko minuta kasnije Midori me odvela u televizijsku dvoranu i sjela na kauĉ popušiti

cigaretu. Tri pacijenta u pidţamama takoĊer su pušili i gledali nekakvu politiĉku

diskusiju.

— Hej — prošaptala je Midori, a oĉi su joj se zasjajile. — Onaj stari sa štakama gleda

mi u noge otkako smo ušli. Onaj s naoĉalama u plavoj pidţami.

— A što si oĉekivala kad nosiš takvu suknju?

— Ali to je lijepo. Sigurno im je svima dosadno. Vjerojatno im ovo koristi. Moţda im

uzbuĊenje pomogne da se brţe oporave.

— Samo da ne proizvede suprotan uĉinak.

Midori se zagledala u dim koji joj se dizao iz cigarete.

— Znaš — rekla je — moj tata nije tako loš. Katkad se naljutim na njega jer kaţe grozne

stvari, ali u duši je pošten i istinski je volio mamu. Na svoj naĉin je proţivio ţivot što je

dublje mogao. Moţda je malo slab, i uopće nema glavu za posao, i ljudi ga baš ne vole,

ali mnogo je bolji od laţljivaca i varalica koji stalno nešto izglaĊuju jer su tako

slatkorjeĉivi. Ja nisam ništa bolja od njega, jednom kad nešto kaţem ni ja više ne

popuštam, tako da se stalno svaĊamo, ali on zapravo nije loš.

Midori mi je uzela ruku kao da podiţe nešto baĉeno na ulici i stavila je sebi na krilo. Pola

moje ruke leţalo joj je na suknji, a pola dodirivalo njezino bedro. Neko me vrijeme

gledala u oĉi.

— Oprosti što sam te dovela na ovakvo mjesto — rekla je — ali bi li još malo ostao sa

mnom?

— Ostat ću s tobom cijeli dan ako hoćeš — rekao sam. — Do pet. Volim biti s tobom, a

nemam nikakva drugog posla.

— Kako obiĉno provodiš nedjelju?

— Perem veš — rekao sam. — I glaĉam.

— Vjerojatno mi ne ţeliš priĉati o njoj...o svojoj curi?

— Ne baš. Komplicirano je, i ja, nekako, ne bih to mogao dobro objasniti.

— U redu. Ne moraš mi ništa objašnjavati — rekla je Midori. — Ali smijem li ti reći što

ja mislim da se tu dogaĊa?

— Smiješ. Imam dojam da će sve što ti izmisliš biti zanimljivo.

— Mislim da je udana.

— Zbilja?

— Da, ima negdje trideset i dvije, trideset tri, bogata je i lijepa, nosi bunde i cipele

Charles Jourdan21, svileno donje rublje, gladna je seksa, i voli raditi sve neke bljak

stvari. Vas dvoje nalazite se radnim danima popodne i onda gutate jedno drugo. Ali

nedjeljom je njezin muţ doma pa se ne moţe viĊati s tobom. Je li tako?

— Vrlo, vrlo zanimljivo.

— Traţi od tebe da je veţeš i da joj veţeš oĉi, pa onda liţeš svaki centimetar njezina

tijela. Onda te tjera da joj svašta guraš, i zau-

zima nevjerojatne poze, kao ţena od gume, a ti je slikaš polaroid fotoaparatom.

— Zvuĉi dosta zabavno.

— Sve vrijeme umire od ţelje za seksom, pa ĉini sve što joj padne na pamet. I svaki dan

misli na to. Slobodna je sve vrijeme, pa stalno planira: Hmm, idući put kada doĊe

Vatanabe, radit ćemo ovo, ili radit ćemo ono. Legnete u krevet i ona poludi, isprobava

sve te poloţaje, i u svakom svrši triput. I kaţe ti: "Zar nemam fantastiĉno tijelo? Mlade

cure više te ne mogu zadovoljiti. Mlade cure ti ovo neće ĉiniti, zar ne? Ni ovo. Je li ti

dobro? Ali nemoj još svršiti!"

— Ti si gledala previše pornića — rekao sam smijući se.

— Misliš? Malo sam se brinula zbog toga. Ali porniće oboţavam. Idući put moraš me

odvesti da pogledamo neki, vrijedi?

— Dobro — rekao sam. — Idući put kad budeš slobodna.

— Zbilja? Jedva ĉekam. Ići ćemo na pravi sado-mazo, s biĉevima, i, ono, kad curu

tjeraju da piški pred svima. To najviše volim.

— Ići ćemo.

— Znaš što mi se najviše sviĊa u porno kinima?

— Ne mogu ni zamisliti.

— Kad god poĉne neka seksi scena, ĉuje se onaj zvuk "Gut!" kad svi odjednom

progutaju knedlu — rekla je Midori. — Super mi je taj "Gut!" Tako slatko!

Kad smo se vratili u bolniĉku sobu, Midori je opet stala oca bombardirati reĉenicama, a

on je u znak odgovora nešto mrmljao ili bi samo šutio. Oko jedanaest supruga ĉovjeka u

drugom krevetu došla je muţu presvući pidţamu, oguliti voće i ostalo. Imala je okruglo

lice i izgledala dobroćudno, i dugo je ĉavrljala s Midori. Onda je došla bolniĉarka s

novim intravenoznim dripom i prije nego je otišla još malo je porazgovarala s Midori i

onom ţenom. Meni su oĉi lutale po prostoriji i kroz prozor do strujnih kablova. Svako

malo pojavili bi se vrapci i sletjeli na njih. Midori je razgo-

varala s ocem i brisala mu znoj s ĉela, pomagala mu da ispljune sluz u rupĉić i ĉavrljala

sa suprugom njegova cimera i bolniĉarkom, a povremeno bi i meni uputila pokoju

reĉenicu i provjeravala intravenoznu napravu.

Oko pola dvanaest lijeĉnik je stigao u vizitu, pa smo Midori i ja izašli u hodnik da

priĉekamo. Kad je lijeĉnik izašao, Midori ga je pitala kako je njezinu ocu.

— Pa, tek smo operirali, drţimo ga na analgeticima, pa je zato dosta izmoţden — rekao

je lijeĉnik. — Trebat će mi još dva-tri dana da procijenim rezultat operacije. Ako je

uspjela, bit će u redu, a ako nije, onda ćemo morati donijeti neke odluke.

— Nećete mu više otvarati glavu, zar ne?

— To doista ne mogu reći dok za to ne doĊe vrijeme — rekao je lijeĉnik. — Uau, kako

kratku suknju imate!

— Nije li zgodna?

— A što radite na stubama? — pitao je doktor.

— Ništa posebno. Pustim da mi sve visi — rekla je Midori. Bolniĉarka iza doktora

zakikotala se.

— Nevjerojatno. Morate nam jednom doći da otvorimo vašu glavu pa da vidimo što

ondje ima. Lijepo bih vas molio, dok ste u bolnici, idite dizalom. Ne treba mi još

pacijenata. I ovako imam posla preko glave.

Ubrzo nakon vizite došlo je vrijeme ruĉku. Bolniĉarka je krenula od sobe do sobe,

gurajući kolica puna obroka. Midorin otac dobio je gustu juhu od mesa i povrća, voće,

kuhanu ribu oĉišćenu od kosti, te povrće ispasirano u nekakvu kašicu. Midori ga je

okrenula na leĊa i podigla okrećući ruĉku u podnoţju kreveta. Poĉela ga je hraniti

juhom. Nakon pet-šest ţlica okrenuo je glavu na stranu i rekao: 'Više ne.'

— Moraš pojesti bar još toliko — rekla je Midori. 'Poslije', rekao je on.

— Nemoguć si - ako ne jedeš kako treba, nikad nećeš vratiti snagu — rekla je. — Još

ne moraš piškiti?

'Ne', rekao je on.

— Hej, Vatanabe, idemo dolje u kantinu.

Pristao sam, ali zapravo mi se i nije jelo. Kantina je bila puna doktora, sestri i posjetitelja.

Dugi nizovi stolaca i stolova ispunjali su golemu podzemnu špilju bez prozora u kojoj

kao da su sva usta jela ili govorila - nesumnjivo o bolestima, a glasovi su odzvanjali i

vraćali se kao u tunelu. Tu i tamo kroz jeku bi se probila neka interna obavijest

lijeĉnicima i sestrama. Dok sam ja zauzimao stol, Midori je kupila dva standardna obroka

i donijela ih na aluminijskom pladnju. Kroketi u umaku od vrhnja, krumpir-salata,

sjeckano zelje, povrće na pari, riţa i miso juha22: sve je to bilo naslagano na pladnju u

istim onakvim bijelim plastiĉnim posu-dicama kakve su davali i pacijentima. Pojeo sam

pola, a ostalo ostavio. Midori kao da je uţivala u jelu, i pojela je sve do zadnjeg zalogaja.

— Nisi gladan? — pitala je, pijuckajući vrući ĉaj.

— Pa i nisam — rekao sam.

— To je zbog bolnice — rekla je, prelazeći pogledom po kantini. — To se dogaĊa kad

ljudi nisu navikli na ovo mjesto. Zbog mirisa, zvukova, ustajalog zraka, lica pacijenata,

stresa, razdraţenosti, razoĉaranja, boli, umora — to te dokrajĉi. Nešto te stegne u ţelucu

i ubije ti apetit. Ali kad se jednom navikneš, uopće nije problem. Osim toga, ne moţeš se

dobro brinuti za bolesnika ako sam dobro ne jedeš. To je istina. Znam što govorim jer mi

se to dogodilo s djedom, bakom, mamom, a sad i s tatom. Nikad ne znaš hoćeš li

propustiti idući obrok, pa je vaţno jesti kad moţeš.

— Vidim što hoćeš reći — rekao sam.

— RoĊaci doĊu u posjet, pa siĊu sa mnom ovamo na ruĉak, i uvijek pola ostave, baš kao

ti. I uvijek kaţu: "Joj, Midori, baš lijepo što imaš tako dobar tek. Ja sam previše uzrujana

da bih jela." Daj se uozbilji, ja se tu brinem za pacijenta! Oni samo navrate i pokaţu malo

sućuti. Ja brišem govna i skupljam sluz i otirem znoj. Da je za ĉišćenje govana potrebna

samo sućut, imala bih pedeset

puta više sućuti nego svi drugi! Umjesto toga oni vide kako jedem i onda me pogledaju i

kaţu: "Joj, Midori, imaš tako dobar tek!" Sto misle da sam ja, magarac koji vuĉe

zapregu? Imaju dovoljno godina da znaju kako svijet funkcionira, zašto su onda tako

glupi? Lako je izgovarati velike rijeĉi, ali vaţno je hoćeš li ili nećeš oĉistiti govna. I

mene nešto zna zaboljeti, znaš. I ja se iscrpim kao i svi drugi. I meni doĊe da se

rasplaĉem od muke. Hoću reći, daj ti pokušaj gledati hrpu doktora kako se skupljaju na

gomilu i nekome otvaraju glavu, a nema nade da ga spase, i onda nešto unutra prĉkaju, pa

još jednom, pa još jednom, i svaki put je ĉovjeku sve gore, sve je luĊi, pa da vidim kako

će se tebi to svidjeti! I povrh svega ušteĊevina se topi. Ne znam hoću li moći nastaviti s

fakultetom još tri i pol godine, a nema šanse da će moja sestra, ako se ovako nastavi, moći

platiti vjenĉanje.

— Koliko dana u tjednu dolaziš? — pitao sam.

— Obiĉno ĉetiri — rekla je Midori. — Ova bolnica navodno nudi kompletnu njegu, i

sestre su divne, ali jednostavno imaju previše posla. Dobro je da neki ĉlan obitelji malo

uskoĉi. Sestra pazi na knjiţaru a ja moram studirati. Ali svejedno stigne doći tri dana na

tjedan, a ja doĊem ĉetiri. I još tu i tamo svratimo. Vjeruj mi, kompletno radno vrijeme!

— Kako se stigneš druţiti sa mnom ako si tako zauzeta?

— Volim se druţiti s tobom — rekla je Midori, vrteći plastiĉnu ĉašu.

— Idi se prošeci na nekoliko sati — rekao sam. — Ja ću paziti na tvog oca.

— Zašto?

— Moraš se maknuti iz bolnice i opustiti, nasamo - ni s kim ne razgovarati, samo

razbistriti glavu.

Midori je oko minutu razmišljala o tome, a onda je kimnula. — Hmm, moţda imaš pravo.

Ali znaš li što treba raditi? Kako ćeš se brinuti o njemu?

— Gledao sam. Uglavnom sam shvatio. Provjeriš ono intravenozno, daš mu vode,

obrišeš znoj i pomogneš mu da iskašlje sluz.

Guska je ispod kreveta, a ako ogladni dat ću mu ono što je ostalo od ruĉka. Što god ne

budem znao, pitat ću sestru.

— Mislim da će to biti dovoljno — rekla je Midori smiješeći se. — Ali ima još nešto.

Poĉinje se gubiti, pa zna reći ĉudne stvari -koje nitko ne razumije. Nemoj se brinuti ako

se to dogodi.

— Snaći ću se — rekao sam.

Kad smo se vratili u sobu, Midori je rekla ocu da mora nešto obaviti i da ću ga dotle ja

paziti. Ĉinilo se da on na to nema što reći. Moţda mu to ništa i nije znaĉilo. Samo je

leţao na leĊima i zurio u strop. Da nije svako malo trepnuo, netko bi pomislio da je

mrtav. Njegove oĉi bile su podlivene krvlju kao da je pio, i svaki put kad bi duboko

udahnuo nosnice bi mu se malo raširile. Osim toga, nije pomaknuo ni mišić, i uopće se

nije trudio odgovoriti Midori. Nisam mogao ni zamisliti što misli ili osjeća u tmastim

dubinama svijesti.

Kad je Midori otišla, pomislio sam da bih mogao pokušati s njim razgovarati, ali nisam

imao pojma što ni kako bih mu rekao, pa sam samo šutio. Ubrzo je sklopio oĉi i zaspao.

Sjeo sam na stolić kraj uzglavlja i promatrao kako mu se povremeno trza nos, sve

vrijeme u nadi da neće baš sada umrijeti. Kako bi to ĉudno bilo, mislio sam, kad bi ovaj

ĉovjek izdahnuo dok sam ja kraj njega. Na kraju krajeva, vidim ga prvi put u ţivotu, a

veţe nas samo Midori, djevojka koju sluĉajno poznajem s predavanja iz Povijesti drame.

Ali nije umirao, samo je spokojno spavao. Pribliţivši uho njegovu licu, ĉuo sam njegovo

slabašno disanje. Opustio sam se i poĉeo ĉavrljati sa ţenom pacijenta u susjednom

krevetu. Nije prestajala govoriti o Midori, misleći da sam joj ja deĉko.

— Divna je to djevojka — rekla je. — Krasno se brine o ocu; dobra je, njeţna, osjećajna

i ĉvrsta, i još je lijepa. Budi dobar prema njoj. Nemoj je pustiti da ode. Drugu takvu

nećeš naći.

— Bit ću dobar prema njoj — rekao sam ne ulazeći u diskusiju.

— Ja doma imam sina i kćer. Njemu je 17, njoj 21, i nijednome od njih ne padne na

pamet da doĊe u bolnicu. Ĉim im završi

škola, odu na surfanje ili spoj ili već nešto. Uţasni su. Izmuzu iz mene dţeparac i

nestanu.

U pola dva otišla je u kupnju. Obojica muškaraca ĉvrsto su spavali. Soba je bila okupana

blagim zrakama popodnevnog sunca, i ja sam se osjećao kao da bih i ja svaki tren mogao

zadrijemati onako nasaĊen na stolac. Ţute i bijele krizanteme u vazi na stolu kraj prozora

podsjećale su da je jesen. U zraku je lebdio slatkast miris kuhane ribe od ruĉka. Sestre su i

dalje klaparale hodnikom, razgovarajući ĉistim, prodornim glasovima. Svako malo

povirile bi u sobu i široko mi se nasmiješile kad su vidjele da oba pacijenta spavaju. Bilo

bi mi drago da imam što za ĉitanje, ali u sobi nije bilo knjiga, ĉasopisa ni novina, samo

kalendar na zidu.

Mislio sam na Naoko. Mislio sam na nju golu, samo s kopĉom za kosu na sebi. Mislio

sam na krivulju njezina struka i tamnu sjenu stidnih dlaĉica. Zašto mi se tako pokazala?

Zar je hodala u snu? Ili je to bila samo moja mašta? Kako je vrijeme prolazilo i taj maleni

svijet nestajao u daljini, postajao sam sve manje siguran da su dogaĊaji te noći bili

stvarni. Ako bih sebi rekao da su bili stvarni, vjerovao sam da jesu, a ako bih si rekao da

su bili mašta, izgledali su mi kao mašta. Bili su odviše jasni i detaljni da bi bili mašta, i

odviše zaokruţeni i prelijepi da bi bili stvarnost: Naokino tijelo i mjeseĉina.

Midorin otac najednom se probudio i poĉeo kašljati, te tako prekinuo moje sanjarenje.

Pomogao sam mu da iskašlje sluz u rupĉić i ruĉnikom mu obrisao znoj s ĉela.

— Hoćete li popiti vode? — pitao sam, na što je kimnuo po-maknuvši glavu oko ĉetiri

milimetra. Pridrţao sam mu staklenu boĉicu za vodu kako bi mogao malo pomalo

pijuckati, dok su mu suhe usnice podrhtavale a grlo se trzalo. Popio je i zadnju kap mlake

vode iz boce.

— Hoćete da vam dam još malo? — pitao sam. Uĉinilo mi se da mi nešto hoće reći, pa

sam pribliţio uho.

'Dosta je', rekao je tihim, suhim glasom - glas mu je bio ĉak tiši i suši nego prije.

— Zašto ne biste nešto pojeli? Sigurno ste gladni. — Odgovorio mi je laganim kimanjem

glave. Po uzoru na Midori, podigao sam mu krevet i poĉeo ga naizmjence hraniti ţlicama

povrtne kašice i kuhane ribe. Neizmjerno dugo trebalo mu je da pojede polovicu hrane, a

onda je malo odmahnuo glavom da mi signalizira kako mu je dosta. Ta kretnja bila je

gotovo neprimjetna; oĉito ga je boljelo ako bi se jaĉe pomaknuo.

— A malo voća? — pitao sam ga.

'Ne', rekao je. Obrisao sam mu krajiĉke usnica ruĉnikom i ponovno polegao krevet, a

onda sam iznio posuĊe u hodnik.

— Je li bilo fino? — pitao sam. 'Uţas', odgovorio je.

— Da — rekao sam smiješeći se. — I izgledalo je gadno. — Midorin otac kao da se nije

mogao odluĉiti hoće li jaĉe otvoriti oĉi ili ih zatvoriti, pa je samo šutke leţao i gledao

me. Pitao sam se zna li tko sam ja. Djelovao je opuštenije sa mnom nego kad je tu bila i

Midori. Vjerojatno me zamijenio s nekim. Ili sam ja bar tako htio misliti.

— Baš je lijep dan — rekao sam, balansirajući na stolcu prekriţenih nogu. — Jesen je,

nedjelja, vrijeme je divno, kamo god odete, svugdje guţva. Najljepše je na ovako lijep

dan odmoriti se negdje unutra. Naporno je s tim guţvama. A i zrak je loš. Ja nedjeljom

uglavnom perem veš - ujutro ga operem, objesim na krov paviljona, skinem ga prije

zalaska Sunca, dobro ga izglaĉam. Glaĉanje mi uopće nije problem. Posebno je

zadovoljstvo kad izravnaš nešto što je bilo naborano. A i dobro mi ide. Naravno, isprva

mi nikako nije išlo. Sve sam guţvao. Ali nakon mjesec dana prakse već sam znao što

radim. I tako mi je nedjelja postala dan za pranje i glaĉanje. Danas, jasno, nisam stigao.

Šteta: propade jedan savršen dan za pranje veša.

— Ali nema veze. Sutra ću ustati ranije da to obavim. Bez brige. Nedjeljom nemam

drugog posla.

— Kad sutra ujutro sredim rublje i objesim ga da se suši, otići ću na predavanje u deset.

Samo na to idem zajedno s Midori:

Povijest drame. Radim na Euripidu. On je bio stari Grk — jedan od velike trojke grĉkih

tragiĉara, zajedno s Eshilom i Sofoklom. Navodno je umro u Makedoniji, od ugriza psa,

ali u to ne vjeruju svi. Uglavnom, to je taj Euripid. Meni se više sviĊa Sofoklo, ali to je

valjda stvar ukusa. Stvarno ne mogu reći koji je bolji.

— Njegove drame odlikuju se naĉinom na koji se sve tako zapetlja da likovi padnu u

klopku. Razumijete? Pojavljuje se mnogo raznih ljudi, svi imaju svoje probleme, razloge

i opravdanja, i svaki ide za svojom idejom pravde ili sreće. A posljedica svega jest da

nitko ništa ne moţe. Sto je i oĉito. Hoću reći, praktiĉki je nemoguće da pobijedi svaĉija

pravda i trijumfira svaĉija sreća, pa nastupa kaos. I što mislite, što se onda dogodi?

Jednostavno -na kraju se pojavi neki bog i poĉne usmjeravati promet. "Ti izvoli tamo, ti

doĊi ovamo, ti se naĊi s njom, a ti sjedi i ĉekaj malo." Samo tako. On je tu da sve

popravi, na kraju se sve sredi. To zovu

"deus ex machina". Kod Euripida gotovo uvijek imamo deus ex machina, i upravo to je

podijelilo kritiĉare.

— Ali razmislite malo - što bi bilo da u stvarnom ţivotu postoji deus ex machina? Sve bi

bilo tako lako! Kad ti je teško ili se osjetiš uhvaćen u stupicu, odozgo se spusti neki bog i

riješi ti sve probleme. Ima li što lakše? Uglavnom, to je Povijest drame. Na fakultetu

radimo manje-više takve stvari.

Midorin otac nije govorio ništa, ali sve vrijeme dok sam govorio nije skidao svoje prazne

oĉi s mene. Naravno, ja u tim oĉima nisam mogao vidjeti razumije li išta od onoga što mu

govorim.

— Mir — rekao sam.

Nakon tolike govorancije obuzela me strašna glad. Za doruĉak nisam jeo gotovo ništa, a

ruĉak sam pojeo samo dopola. Sad mi je bilo ţao što za tim ruĉkom nisam jeo više, ali

ţaljenje mi nije pomagalo. Pogledao sam u ormarić ima li što za jelo, ali našao sam samo

konzervu norija, pastile protiv kašlja Vicks i sojin umak. Bila je tu i ona papirnata

vrećica s krastavcima i grejpfrutom.

— Ja bih pojeo malo krastavaca, ako smijem — rekao sam

Midorinu ocu. Nije mi odgovorio. Oprao sam krastavce u umivaoniku i u zdjelu nakapao

malo sojina umaka. Onda sam umotao krastavac u nori, umoĉio ga u sojin umak i

pohlepno saţvakao.

— Mmm, što je fino! — rekao sam Midorinu ocu. — Svjeţe, jednostavno, miriši na

pravo. Stvarno dobri krastavci. Mnogo bolja hrana od kivija.

Smazao sam jedan krastavac i bacio se na drugi. Bolesniĉka soba odjekivala je od moga

mljackanja. Tek nakon što sam pojeo cijeli drugi krastavac mogao sam odahnuti. Na

plinskom rešou u hodniku pristavio sam vodu za ĉaj.

— Pije li vam se štogod? Voda? Sok? — pitao sam Midorina oca.

'Krastavac', rekao je.

— Super — rekao sam ja osmjehujući se. — S norijem? Kratko je kimnuo. Opet sam

pridigao krevet. Onda sam

odrezao jedan zalogaj krastavca, umotao ga u plošku norija, sve zajedno nabo na

ĉaĉkalicu, umoĉio u sojin umak i ubacio u pacijentova nestrpljiva usta. Gotovo ne

promijenivši izraz lica Midorin otac ţvakao je i ţvakao komadić krastavca, da bi ga na

kraju progutao.

— Kakvo je? Fino, zar ne? 'Fino', rekao je. — Dobro je kad je ĉovjeku hrana ukusna — rekao sam. — To je kao neki dokaz da si

ţiv.

Jeo je dok nije pojeo cijeli krastavac. Kad ga je pojeo, traţio je vode, pa sam mu dao iz

boce. Nekoliko minuta kasnije rekao je da mora piškiti, pa sam ispod kreveta uzeo

staklenku za urin i pribliţio je vrhu njegova penisa. Onda sam ispraznio staklenku u

zahod i isprao je. Zatim sam se vratio u bolesniĉku sobu i popio ĉaj do kraja.

— Kako se osjećate? — pitao sam. 'Moja.. .glava', rekao je.

— Boli?

'Malo', rekao je, lagano se mršteći.

— Pa, nije ni ĉudo, upravo su vas operirali. Mene, naravno, nikad nisu, pa ne znam kako

je to.

'Karta', rekao je.

— Karta? Koja karta? 'Midori', rekao je. 'Karta.'

Nisam imao pojma o ĉemu govori, pa sam šutio. I on je na neko vrijeme zašutio. A onda

mi se uĉinilo da govori 'Molim'. Sirom je otvorio oĉi i upro ih u mene. Naslutio sam da

mi nešto ţeli reći, ali nisam imao ni najblaţu ideju što.

'Ueno', rekao je. 'Midori.'

— Postaja Ueno? Kratko je kimnuo.

Pokušao sam rezimirati da vidim na što cilja: "Karta, Midori, molim, postaja Ueno", ali

nisam imao pojma što mu to znaĉi. Pretpostavio sam da mu u glavi vlada zbrka, ali za

razliku od prije oĉi su mu sad bile strahovito bistre. Podigao je ruku za koju nije bila

prikvaĉena intravenozna naprava i ispruţio je prema meni. To mu je vjerojatno

predstavljalo golem napor, jer se vidjelo kako mu ruka dršće u zraku. Ustao sam i stisnuo

tu slabunjavu, naboranu ruku. Uzvratio mi je stisak s onoliko snage koliko je uspio

prikupiti i opet rekao: 'Molim.'

— Ne brinite se — rekao sam. — Ja ću se pobrinuti za kartu i Midori. — Pustio je da

mu ruka padne na krevet i zatvorio oĉi. A onda, glasno udahnuvši, pao je u san. Uvjerio

sam se da je još ţiv, a onda izašao da stavim još vode za ĉaj. Dok sam srkao vruću

tekućinu, shvatio sam da sam na neki naĉin zavolio tog malenog ĉovjeka na rubu smrti.

Ţena drugog pacijenta vratila se za nekoliko minuta i pitala je li sve u redu. Umirio sam

je i rekao da jest. I njezin muţ ĉvrsto je spavao i duboko disao.

Midori se vratila poslije tri.

— Bila sam u parku, potpuno sam se iskljuĉila — rekla je.

— Uĉinila sam ono što si mi rekao, ni s kim nisam razgovarala, pustila sam mozak na

pašu.

— Kako je bilo?

— Hvala, sad mi je mnogo bolje. Još imam onaj osjećaj tromosti i zamora, ali tijelo mi

je mnogo laganije nego prije. Valjda sam bila umornija nego što sam mislila.

Kako joj je otac ĉvrsto spavao, nismo imali što raditi, pa smo kupili kavu iz automata i

popili je u televizijskoj dvorani. Prijavio sam Midori sve što se dogodilo dok je nije bilo -

da joj je otac lijepo odspavao, onda se probudio i pojeo malo onoga što mu je ostalo od

ruĉka, onda je vidio mene kako jedem krastavac pa je i on traţio, da je pojeo cijeli i

piškio.

— Vatanabe, nevjerojatan si — rekla je Midori. — Mi ga svi kao ludi pokušavamo

natjerati da bilo što pojede, a tebi je pojeo cijeli krastavac! Nevjerojatno!

— Ne znam, mislim da me samo vidio kako s apetitom jedem svoj.

— Ili ti moţda jednostavno znaš ljude navesti da se opuste.

— Nema šanse — rekao sam smijući se. — Mnogi će ti reći da je upravo suprotno.

— Što misliš o mome ocu?

— SviĊa mi se. Ne da smo si bogzna što imali reći. Ali ne znam, djeluje mi kao dobar

ĉovjek.

— Je li šutio?

— Stalno.

— Trebao si ga vidjeti prije tjedan dana. Bio je grozan — rekla je Midori, odmahujući

glavom. — Kao da je potpuno skrenuo i podivljao. GaĊao me ĉašom, vikao grozote:

"Dabogda crkla, kravo glupa!" Od te bolesti ljudi znaju podivljati. Ne zna se zašto, ali

ljudi najednom postanu strašno pakosni. Isto je bilo i s mamom. Sto misliš, što mi je

rekla? "Nisi ti moja kći! Mrzim te iz dna duše!" Kad je to rekla, na sekundu mi se sve

zamraĉilo. Ali takve stvari sastavni su dio ove bolesti. Nešto pritisne neki dio mozga pa

ljudi govore svakakve gadarije. Ĉovjek zna da je to zbog bolesti,

ali svejedno zaboli. A što oĉekuješ? Ja se tu ubijam od posla zbog njih, a oni mi govore

grozote.

— Razumijem te — rekao sam. Onda sam se sjetio ĉudnih fragmenata koje mi je

promrmljao Midorin otac.

— Karta? Postaja Ueno? — rekla je Midori. — Pitam se što mu je to znaĉilo.

— A onda je rekao Molim i Midori.

— Molim te brini se za Midori?

— Ili moţda ţeli da odeš u Ueno i kupiš kartu. Red rijeĉi je zbrkan, tko zna što je htio

reći? Znaĉi li ti nešto postaja Ueno?

— Hmm, postaja Ueno. — Midori je neko vrijeme razmišljala. — Jedino se sjećam da

sam dvaput bjeţala od kuće, kad mi je bilo

osam i deset godina. Oba puta sjela sam na vlak iz Uena do Fuku-šime. Karte sam kupila

novcem koji sam uzela iz blagajne. Netko me doma jako naljutio, pa sam se htjela

osvetiti. Imala sam tetu u Fukušimi, dosta mi se sviĊala, pa sam otišla k njoj. Tata me

vratio doma. Došao je po mene ĉak u Fukušimu - sto pedeset kilometara! U vlaku do

Uena jeli smo ruĉak iz kutije23. Tata mi je priĉao svašta dok smo putovali, sitnice

izmeĊu kojih bi bio dug razmak. Recimo, o velikom potresu iz 1923.24 ili o ratu ili o

vremenu kad sam se rodila, stvari o kakvima obiĉno nije govorio. Kad sad pomislim,

jedino smo se ta dva puta tata i ja lijepo narazgovarali, samo nas dvoje. Hej, moţeš li ti to

vjerovati? - tata je bio usred Tokija za vrijeme jednog od najvećih potresa u povijesti, a

nije ga ni primijetio!

— Ma nemoj mi reći!

— Istina je! Vozio je bicikl s prikolicom kroz Koišikavu i ništa nije osjetio! Kad je

stigao kući, s krovova u susjedstvu otpali su svi crjepovi, i svi u obitelji grlili su stupove

i tresli se od straha. Njemu još ništa nije bilo jasno, pa je, kaţe, upitao: "Koji vam je

svima vrag?" To je "draga uspomena" mog oca na Veliki potres u Kantu! — Midori se

nasmijala. — Takve su sve njegove priĉe iz starih dana. Drame ni od korova. Samo su

malo pomaknute. Ne znam, kad ih on priĉa, nekako dobiješ dojam da se u Japanu već

pedeset-šezdeset godina nije dogodilo ništa vaţno. Ustanak mladih ĉasnika iz 1936., rat

za Pacifik, njemu je sve to nekako: "A, da, sad kad si spomenuo, mislim da se tako nešto

dogodilo." Strašno smiješno!

— I uglavnom onda mi je u vlaku priĉao sve te priĉe, djeliće priĉa, dok smo se vozili iz

Fukušime do Uena. A na kraju bi svaki put rekao: "Što znaĉi, Midori, da je sve isto kamo

god da odeš." A ja sam bila dovoljno mala pa me to impresioniralo.

— Dakle, to je tvoja "ugodna uspomena" na postaju Ueno? — pitao sam.

— Aha — rekla je Midori. — Jesi li ti kad pobjegao od kuće, Vatanabe?

— Nikad.

— Zašto?

— Nisam imao dovoljno mašte. Nije mi palo na pamet da pobjegnem.

— Uţasno si ĉudanl — rekla je Midori, kriveći glavu kao da je istinski impresionirana.

— Pitam se — rekao sam.

— No, uglavnom, mislim da je tata htio reći neka se brineš za mene.

— Zbilja?

— Zbilja! Ja takve stvari razumijem. Intuitivno. Reci mi, dakle, što si mu odgovorio?

— Pa, nisam razumio što govori, pa sam samo rekao OK, ne brinite se, ja ću se

pobrinuti i za tebe i za kartu.

— To si mu obećao? Rekao si da ćeš se brinuti za mene? — pogledala me ravno u oĉi,

sa smrtno ozbiljnim izrazom lica.

— Ne to — brzo sam je ispravio. — Stvarno nisam znao što govori, pa...

— Bez brige, šalim se — rekla je ona sa smiješkom. — To mi je super kod tebe.

Midori i ja popili smo kavu i vratili se u sobu. Njezin otac još je ĉvrsto spavao. Izbliza se

ĉulo kako ravnomjerno diše. Dok je po-

podne odmicalo, svjetlost na bolniĉkom prozoru bojila se prigušenim, blagim tonovima

jeseni. Na elektriĉnoj ţici otpoĉinulo je jato ptica, a onda su odletjele dalje. Midori i ja

sjedili smo u kutu sobe i sve vrijeme tiho razgovarali. Ĉitala mi je iz dlana i prorekla da ću

doţivjeti sto i petu, triput se ţeniti i poginuti u prometnoj nesreći. — Nije loš ţivot —

rekao sam.

Kad joj se nešto nakon ĉetiri probudio otac, Midori je sjela kraj njegova jastuka, obrisala

mu znoj s ĉela, dala vode i pitala boli li ga još glava. Došla je sestra da mu izmjeri

temperaturu, zabiljeţila koliko je puta urinirao i provjerila intravenoznu aparaturu. Ja sam

otišao u televizijsku dvoranu i malo gledao nogomet.

U pet sam rekao Midori da idem. Njezinu ocu sam objasnio

— Sad moram na posao. Prodajem ploĉe u Sindţukuu, od šest do pola jedanaest.

Svratio je pogled na mene i kratko kimnuo.

— Hej, Vatanabe, ne znam kako da ti ovo kaţem, ali zbilja sam ti zahvalna za ovo danas

— rekla mi je Midori kad me otpratila do prijamnog šaltera.

— Nisam bogznašto uĉinio — rekao sam. — Ali ako ti još mogu pomoći, doći ću i

drugi tjedan. Volio bih opet vidjeti tvog oca.

— Zbilja?

— Pa, u domu baš nemam što raditi, a ako doĊem ovamo opet ću dobiti krastavac.

Midori je prekriţila ruke i peticom stala tapkati po linoleumu.

— Voljela bih da opet idemo piti — rekla je, lagano nakrivivši glavu. — A pornići?

— Prvo ćemo to a onda idemo piti. I razgovarat ćemo o gadostima, kao i inaĉe.

— Nisam ja taj koji razgovara o gadostima — pobunio sam se.

— Nego ti.

— Uglavnom, razgovarat ćemo o takvim stvarima, napiti se i otići u krevet.

— A što će se onda dogoditi, znaš — rekao sam, uzdahnuvši. — Ja ću pokušati, a ti mi

nećeš dati. Je li tako?

Nasmijala se kroz nos.

— Uglavnom — rekao sam — doĊi opet po mene u nedjelju ujutro. Doći ćemo ovamo

zajedno.

— Da odjenem malo dulju suknju?

— To svakako — rekao sam.

No iduće nedjelje ipak nisam otišao u bolnicu. Midorin otac umro je u petak ujutro.

Nazvala me u pola sedam ujutro da mi to kaţe. Ukljuĉila se zujalica za signalizaciju

telefonskog poziva pa sam potrĉao dolje u predvorje, prebacivši samo dţemper preko

pidţame. Padala je tiha, hladna kiša.

— Maloprije mi je umro otac — rekla je Midori slabašnim, tihim glasom. Pitao sam je

mogu li joj ja kako pomoći. — Hvala

— rekla je. — Zbilja ne moţeš. Navikli smo na sprovode. Samo sam ti htjela javiti.

S usnica joj se otkinulo nešto nalik na uzdah.

— Nemoj dolaziti na sprovod. Mrzim takve stvari. Ne ţelim te ondje vidjeti.

— Razumijem — rekao sam.

— Stvarno ćeš me odvesti na pornić?

— Naravno da hoću.

— Neki stvarno odvratan.

— Dobro ću se raspitati.

— Fino. Nazvat ću te — rekla je i spustila slušalicu.

Prošao je tjedan dana, a od Midori ni rijeĉi. Nije nazvala, a u predavaonici joj nije bilo ni

traga. Kad god bih se vratio u dom, nadao sam se da će me zateći poruka od nje, ali nikad

ih nije bilo. Jedne noći pokušao sam odrţati obećanje tako što sam mislio na nju dok sam

masturbirao, ali nije išlo. Nekoliko puta pokuša

sao sam

se prebaciti na Naoko, ali taj put ĉak ni Naokino lice nije pomagalo. Bilo mi je tako

besmisleno da sam odustao. Potegnuo sam viski, oprao zube i otišao u krevet.

U nedjelju ujutro napisao sam Naoko pismo. Ispriĉao sam joj za Midorina oca. Išao sam

u bolnicu posjetiti oca kolegice s predavanja, i jeo sam krastavce kod njega u sobi. Kad je

ĉuo kako mljackam, i njemu su se prijeli, pa je i on pojeo jedan isto tako mljackajući. Ali

pet dana kasnije je umro. ]oš se ţivo sjećam kako je tiho mljackao dok je ţvakao

komadiće krastavca. Ljudi nakon smrti za sobom ostavljaju ĉudnovata mala sjećanja. U

pismu je dalje pisalo:

Kad se ujutro probudim, leţim u krevetu i mislim na tebe i Reiko u ptiĉnjaku. Mislim na

pauna i golubove i papige i pu-rice - i na zeĉeve. Sjećam se ţutih kabanica s kapuljaĉama

koje ste ti i Reiko nosile onoga kišnog jutra. Ugodno mi je misliti na tebe dok leţim u

toplom krevetu. Osjećam se kao da ti ĉvrsto spavaš sklupĉana kraj mene. I razmišljam

kako bi bilo divno da je tako.

Katkad mi uţasno nedostaješ, ali uglavnom ţivim dalje, s onoliko energije koliko uspijem

skupiti. Kao što se ti svako jutro brineš za ptice i njive, i ja svako jutro navijam vlastitu

oprugu. Dok ustanem, operem zube, obrijem se, doruĉku-jem, presvuĉem, odem iz doma

i stignem na fakultet, već sam je jedno 36 puta dobro navinuo. Samome sebi kaţem: "OK,

neka mi ovo bude dobar dan." Prije nisam primjećivao, ali kaţu mi da ovih dana ĉesto

razgovaram sa sobom. Vjerojatno mumljam nešto sebi u bradu dok navijam oprugu.

Teško mi je što te ne mogu vidjeti, ali moj ţivot u Tokiju bio bi mnogo gori da nema

tebe. Upravo zato što ujutro u krevetu mislim na tebe uspijevam navinuti oprugu i

samome sebi reći da moram proţivjeti još jedan dobar dan. Znam da ovdje moram dati

sve od sebe, baš kao ti ondje.

Ali danas je nedjelja, a toga dana ne navijam oprugu.

Oprao sam rublje, i sad sam u sobi i pišem ti. Kad završim ovo pismo, zalijepim marku i

ubacim ga u poštanski sanduĉić, neću više imati što raditi sve dok Sunce ne zaĊe.

Nedjeljom ni ne uĉim. Radnim danima dosta uĉim u knjiţnici izmeĊu predavanja, pa mi

za nedjelju ne ostane ništa. Nedjeljna popodneva su tiha i mirna, i za mene usamljena.

Ĉitam knjige ili slušam glazbu. Katkad se sjetim razliĉitih ruta kojima smo nedjeljom

šetali po Tokiju. Dosta si jasno mogu predoĉiti i što si na kojoj od šetnja imala na sebi.

Nedjeljom popodne sjećam se svakakvih stvari.

Pozdravi Reiko. Naveĉer mi veoma nedostaje njena gitara.

Kad sam završio pismo, odšetao sam se nekoliko ulica dalje do poštanskog sanduĉića, a

onda sam u obliţnjoj pekarnici kupio sendviĉ s jajima i Colu. Pojeo sam to za ruĉak dok

sam sjedio na klupi i gledao neke deĉke kako na mjesnom igralištu igraju bejzbol. Kako

je jesen odmicala, nebu je podarila intenzivnije plavetnilo i veću dubinu. Podigao sam

pogled i ugledao kako prema zapadu teku dva dimna traga, savršeno paralelna, baš poput

tramvajskih traĉnica. Do mene se dokotrljala neispravna lopta, a kad sam im je dobacio,

mladi igraĉi skinuli su kape uz pristojno "Hvala, gospodine". Kao i inaĉe u juniorskom

bejzbolu, bilo je mnogo slobodnih i ukradenih baza.

Kad je prošlo podne vratio sam se u svoju sobu i krenuo ĉitati, ali nisam se mogao

koncentrirati. Umjesto toga zatekao sam se kako zurim u strop i mislim na Midori. Pitao

sam se je li me njezin otac zbilja pokušavao zamoliti da se brinem na nju kad njega ne

bude, ali nisam mogao znati što mu je bilo na pameti. Vjerojatno me zamijenio s nekim.

U svakom sluĉaju, umro je u petak ujutro, dok je padala hladna kiša, i sad više nije bilo

moguće saznati istinu. Zamišljao sam da se nakon smrti skvrĉio i postao još sitniji nego

prije. A onda su ga spalili u peći, pa je postao sam prah. A što je ostalo iza njega? Ne

bogznakakva knjiţara u ne bog-

znakakvoj ĉetvrti i dvije kćeri, od kojih je bar jedna bila više nego malo ĉudna. Kakav je

to bio ţivot, pitao sam se. Dok je leţao u bolniĉkom krevetu s razrezanom glavom i

zbrkanim mozgom, što li mu je bilo na umu dok me gledao?

Dok sam tako razmišljao o Midorinu ocu, obuzeo me takav jad da sam morao skinuti

rublje s krova i prije nego se potpuno osušilo, i krenuti u Sindţuku da se prošećem po

ulicama i tako ubijem vrijeme. Nedjeljne guţve donijele su mi djelomiĉno olakšanje.

Knjiţara Kinokunija bila je natrpana baš kao vlak u vrijeme špice. Kupio sam primjerak

Faulknerove Svjetlosti u kolovozu i otišao u najbuĉniji jazz kafić kojega sam se mogao

sjetiti, te stao ĉitati knjigu slušajući Ornettea Colemana i Buda Povvella, i popio vruću,

gustu kavu neugodna okusa. U pola šest zatvorio sam knjigu, izašao i otišao na laganu

veĉeru. Koliko još takvih nedjelja — koliko još stotina nedjelja - leţi preda mnom?

"Tihih, mirnih i usamljenih", rekao sam glasno sam sebi. Nedjeljom nisam navijao

oprugu.

8

O,

'KO SREDINE TJEDNA USPIO SAM porezati dlan na komadić razbijenog stakla.

Nisam primijetio da je jedna od staklenih pregrada na polici s ploĉama napukla. Nisam

mogao vjerovati koliko je krvi pokuljalo iz mene, toliko da je pod kraj mojih nogu postao

jarkocrven. PoslovoĊa je pronašao neke krpe i ĉvrsto ih vezao oko moje rane. Onda je

nazvao Hitnu pomoć. Inaĉe od njega nije bilo bogznakakve koristi, ali sad je reagirao

iznenaĊujuće uĉinkovito. Bolnica je, srećom, bila u blizini, ali dok sam stigao krpe su već

bile natopljene crvenilom, a krv koju nisu mogle upiti kapala je po asfaltu. Ljudi su mi se

hitro micali s puta. Ĉinilo se da misle kako sam stradao u tuĉnjavi. Nisam osjećao

nikakvu posebnu bol, ali krv nije prestajala curiti.

Doktor je hladnokrvno odmotao krvlju natopljene krpe, zaustavio krvarenje podvezavši

mi zglob, dezinficirao i zašio ranu, te mi rekao da doĊem sutradan. Kad sam se vratio u

prodavaonicu poslovoĊa mi je rekao da idem kući: napisat će da sam odradio smjenu.

Autobusom sam otišao do doma i krenuo ravno u Naga-savinu sobu. Bio sam napet zbog

porezotine pa sam s nekim htio razgovarati, a Nagasavu već dugo nisam vidio.

Našao sam ga u sobi. Pio je konzervu piva i na televiziji gledao emisiju za uĉenje

španjolskoga. — A koji se vrag tebi dogodio?

— pitao je kad je vidio moj zavoj. Rekao sam mu da sam se pore-zao, ali da nije strašno.

Ponudio me pivom, ali odbio sam.

— Priĉekaj malo. Ovo će za minutu biti gotovo — rekao je Nagasava i nastavio vjeţbati

španjolski izgovor. Ja sam stavio vodu da zavri i skuhao si ĉaj iz vrećice. Neka

Španjolka recitirala je reĉenice za vjeţbu: "Nikad nisam vidio tako strašnu kišu!", "U

Barceloni je poplava odnijela mnoge mostove." Nagasava je naglas ĉitao tekst na

španjolskome. — Kakve grozne reĉenice! — rekao je. — Stalno nam daju takva sranja.

Kad je emisija završila, iskljuĉio je TV i iz malenog hladnjaka uzeo još jedno pivo.

— Sigurno ti ne smetam? — pitao sam.

— Jasno da ne. Poludio sam od dosade. Sigurno nećeš pivo?

— Ne, neću, zbilja — rekao sam.

— E, da, neki dan su izvjesili rezultate ispita. Prošao sam!

— Ispit za Ministarstvo vanjskih?

— Tako je. Sluţbeno se to zove "Ispit za sluţbenike prvog razreda drţavne sluţbe za

vanjske poslove". Kakav vic!

— Ĉestitam! — rekao sam i pruţio mu lijevu ruku.

— Hvala.

— Naravno, ja se uopće ne ĉudim što si ti prošao.

— Ne, ni ja — nasmijao se Nagasava. — Ali lijepo je kada to dobiješ sluţbeno.

— Misliš da ćeš jednom kad upadneš ići van?

— Ma ne, najprije te godinu dana obuĉavaju. Onda te na neko vrijeme pošalju van.

Pijuckao sam ĉaj, a on je s oĉitim uţitkom ispijao pivo.

— Kad odem, ako hoćeš dat ću ti ovaj hladnjak — rekao je Nagasava. — Volio bi ga

imati, zar ne? Super je za pivo.

— Aha, volio bih, ali zar neće tebi trebati? Ţivjet ćeš u nekom stanu, zar ne?

— Ne budi glup! Kad izaĊem odavde, kupit ću si veliki hladnjak. Ţivjet ću na visokoj

nozi! Bilo mi je dovoljno ĉetiri godine u ovoj

\

kenjari. Ne ţelim više ni vidjeti nešto ĉime sam se ovdje sluţio. Samo reci, sve ću ti dati

- televizor, termosicu, radio...

— Uzet ću sve što mi daš — rekao sam. Uzeo sam udţbenik iz španjolskoga s njegova

stola i zabuljio se u njega. — Uĉit ćeš španjolski?

— Aha. Što više jezika znaš, tim bolje. A ja imam dara. Sam sam nauĉio francuski, i to

gotovo savršeno. Jezici su kao igra. Nauĉiš pravila jednoga, i svi rade na istom naĉelu.

Kao i ţene.

— Aha, misaoni ţivot! — rekao sam, a u tonu mi je bila sarkastiĉna oštrica.

— Nego, vodit ćute na veĉeru.

— Misliš, u lov na ţene?

— Ne, pravu veĉeru. Ti, ja i Hatsumi - ići ćemo u neki dobar restoran. Da proslavimo

moj novi posao. Stari plaća, pa ćemo otići u neki zbilja skup.

— Zar ne bi trebao voditi samo Hatsumi?

— Ne, bit će bolje ako i ti doĊeš. Bit će mi ugodnije, a i Hatsumi.

O, ne, opet Kizuki, Naoko i ja, sve ispoĉetka.

— Ja ću poslije prespavati kod Hatsumi, a tebe pozivamo samo na veĉeru.

— OK, ako to zbilja oboje ţelite — rekao sam. — Ali što ćeš s Hatsumi? Kada ti završi

obuka, premjestit će te van, i vjerojatno te godinama neće biti. Sto će biti s njom?

— To je njen problem.

— Ne razumijem — rekao sam.

Digavši noge na stol, Nagasava je nategnuo pivo i zijevnuo.

— Slušaj, ne planiram se ţeniti. To sam Hatsumi jasno rekao. Ako se ţeli za nekoga

udati, neka samo izvoli. Ja je neću spreĉavati. Ako me ţeli ĉekati, neka ĉeka. To ţelim

reći.

— Mustra si, moram ti priznati — rekao sam.

— Misliš da sam govno, zar ne?

— Mislim.

— Slušaj, svijet je sam po sebi nepravedno mjesto. Ja nisam napisao pravila. Uvijek je

takav bio. Nikad nisam zavaravao Hat-sumi. Ona zna da sam ja govno i da me moţe

ostaviti kad god odluĉi da joj je dosta. To sam joj rekao još na poĉetku.

Nagasava je popio pivo i zapalio.

— Zar tebe ništa u ţivotu ne plaši? — pitao sam.

— Hej, nisam ja potpuni kreten — rekao je Nagasava. — Naravno da me ţivot katkad

plaši. Ali nije mi to polazna pretpostavka za sve drugo. Dat ću mu sto posto od sebe i ići

što dalje mogu. Uzet ću što ţelim i ostaviti ono što ne ţelim. Tako namjeravam ţivjeti, a

ako poĊe po zlu, onda ću zastati i zamisliti se. Ako razmisliš, nepravedno društvo je ono

društvo koje ti dopušta da svoje mogućnosti iskoristiš do krajnosti.

— Meni to zvuĉi kao priliĉno samoţiv naĉin ţivljenja — rekao

sam.

— Moţda, ali ja ne ĉekam da mi išta padne u tanjur. Ja naporno radim na vlastiti naĉin.

Trudim se deset puta više nego ti.

— To je vjerojatno istina — rekao sam.

— Katkad se osvrnem oko sebe i zgadi mi se u ţelucu. Zašto, kvragu, ti gadovi nešto ne

rade?, pitam se. Ţivo im se jebe za sve, a onda kukaju.

Zaprepašten oštrinom njegova tona, pogledao sam Nagasavu. — Meni se ĉini da se ljudi

trude. Ubijaju se od posla. Ili ja pogrešno gledam na stvari?

— Nije to trud. To je obiĉan fiziĉki rad — rekao je Nagasava odsjeĉno. — "Trud" o

kojem ja govorim više je usmjeren na sebe i ima više svrhe.

— Hoćeš reći, kao što ti uĉiš španjolski dok se svi drugi odmaraju? — Tako je. Do proljeća ću svladati španjolski. Engleski, njemaĉki i francuski imam u

malom prstu, a i talijanski ću ubrzo. Misliš da se takvo što dogaĊa bez truda?

Nagasava je odbio dim, a ja sam mislio na Midorina oca. On vjerojatno nikad nije ni

pomislio da poĉne uĉiti španjolski preko

televizije. Vjerojatno nikad nije ni razmišljao o razlici izmeĊu truda i fiziĉkog rada.

Vjerojatno je bio prezauzet da bi mislio o takvim stvarima - zauzet poslom, i dovoĊenjem

odbjegle kćeri iz Fukušime.

— Dakle, ta naša veĉera — rekao je Nagasava. — Odgovara ti u subotu?

— Moţe — rekao sam.

Nagasava je odabrao otmjen francuski restoran u tihoj sporednoj uliĉici u Azabuu. Na

vratima je rekao svoje ime pa su nas dvojicu odveli u odijeljenu privatnu prostoriju. Na

zidovima malene odaje visjelo je nekih petnaest slika. Dok smo ĉekali da doĊe Hatsumi,

Nagasava i ja pijuckali smo neko fino vino i ĉavrljali o romanima Josepha Conrada. On je

na sebi imao naizgled skupo sivo odijelo. Ja sam imao obiĉan plavi blejzer.

Hatsumi je stigla petnaest minuta kasnije. Bila je pomno našminkana, imala je zlatne

naušnice, prekrasnu tamnoplavu haljinu, te ukusne crvene salonke. Kad sam joj

komplimentirao na boji haljine, rekla je da se ta boja zove ponoćno plava.

— Kakav otmjen restoran! — rekla je.

— Moj stari tu jede kad god doĊe u Tokio — rekao je Nagasava. — Jednom je i mene

vodio. Ja nisam baš lud za ovakvim snobovskim mjestima.

— Ne škodi tu i tamo otići na ovakvo mjesto — rekla je Hatsumi. Okrenuvši se meni,

upitala me — Zar ne?

— Valjda. Glavno da ne plaćam ja.

— Moj stari ovamo obiĉno dovodi ljubavnicu — rekao je Nagasava. — Ima ljubavnicu u

Tokiju, znaš.

— Zbilja? — pitala je Hatsumi.

Otpio sam gutljaj vina, kao da ništa nisam ĉuo.

Ubrzo je došao konobar pa smo naruĉili. Nakon što smo izabrali predjela i juhu, Nagasava

je naruĉio patku, a Hatsumi i ja kirnju. Hrana je stizala bez ţurbe, pa smo polako uţivali u

vinu i razgovoru. Nagasava je najprije govorio o ispitu za Ministarstvo vanjskih poslova.

Većina ispitanika su smeće, koje treba baciti u jamu bez dna, rekao je, premda je moguće

da u cijeloj toj hrpi ima i nekoliko pristojnih momaka. Pitao sam ga misli li da je omjer

kvalitetnih momaka naprama smeću viši ili niţi nego u širem društvu.

— Isti je — rekao je. — Naravno. - Svugdje je isto, dodao je: to je nepromjenjiva

zakonitost.

Nagasava je naruĉio drugu bocu vina, te za sebe još dupli Scotch.

Hatsumi je poĉela govoriti o djevojci s kojom me htjela spojiti. To je izmeĊu nas bila

vjeĉna tema. Stalno mi je govorila o nekoj "slatkoj curi iz kluba", a ja sam stalno bjeţao.

— Ali zbilja je dobra, i zbilja zgodna. Idući put ću je dovesti. Trebao bi razgovarati s

njom. Sigurno će ti se svidjeti.

— Gubitak vremena, Hatsumi — rekao sam. — Ja sam previše siromašan da bih izlazio

s curama s tvog fakulteta. Ne znam s njima razgovarati.

— Ne budi šašav — rekla je. — Ova cura je jednostavna, prirodna i neizvještaĉena. — Hajde, Vatanabe — rekao je Nagasava. — Samo se upoznaj s njom. Ne moraš je

ševiti.

— To svakako ne! — rekla je Hatsumi. — Djevica je.

— Kao što si i ti bila — rekao je Nagasava.

— Toĉno — rekla je Hatsumi s blistavim osmijehom. — Kao što sam i ja bila. Ali zbilja

— rekla je obraćajući se meni — nemoj ti meni prodavati te fore da si "previše

siromašan". To s tim nema veze. Toĉno, na svakoj godini ima nekoliko superuobraţenih

cura, ali mi ostale smo sasvim normalne. Ruĉamo u fakultetskoj kantini za 250 jena...

— Ĉekaj samo malo, Hatsumi — rekao sam, prekidajući je. — Na mojem fakultetu

imamo tri ruĉka: A, B i C. Ruĉak A stoji 120 jena, ruĉak B 100 jena, a ruĉak C 80 jena.

Mene svi gledaju ispod oka kad uzmem ruĉak A, a onaj tko si ne moţe priuštiti ruĉak C

jede rezance za 60 jena. Na takav fakultet ja idem. Misliš li još da mogu razgovarati s

curama s tvoga?

Hatsumi se nije mogla prestati smijati. — Kako je to jeftinol — rekla je. — Moţda bih ja

trebala tamo na ruĉak! Ali Toru, ti si zbilja tako divan deĉko, sigurno bi se dobro slagao s

ovom curom. Moţda joj se ĉak svidi tvoj ruĉak za 120 jena.

— Nema šanse — rekao sam, smijući se. — Nitko to ne jede jer mu se sviĊa; jedu jer si

drugo ne mogu platiti.

— Uglavnom, ne sudi o knjizi prema koricama. Toĉno je da idemo na taj napuhani faks,

ali ima nas mnogo ozbiljnih ljudi koji ozbiljno razmišljamo o ţivotu. Ne traţe svi deĉka

sa sportskim autom.

— To znam — rekao sam.

— Vatanabe ima curu. Zaljubljen je — rekao je Nagasava. — Ali ništa neće reći o njoj.

Ništa ga ne moţe natjerati da progovori. On je zagonetka obavijena enigmom.25

— Zbilja? — pitala me Hatsumi.

— Zbilja — rekao sam. — Ali ovdje nema zagonetke. Samo je komplicirano i teško je o

tome govoriti.

— Zabranjena ljubav? Ooo! Meni sve moţeš reći! Otpio sam gutljaj vina da izbjegnem

odgovor.

— Vidiš što sam htio reći? — rekao je Nagasava, već na trećem viskiju. — Ne

progovara. Kad on odluĉi da nešto neće reći, nitko to iz njega ne moţe izvući.

— Kakva šteta — rekla je Hatsumi, reţući kriškicu terine i prinoseći je ustima. — Da

ste se sloţili, mogli smo izlaziti u ĉetvero.

— Da, mogli smo se napiti i malo se mijenjati — rekao je Nagasava.

— Dosta je bilo takvih priĉa — rekla je Hatsumi.

— Kakvih priĉa? Vatanabe je bacio oko na tebe — rekao je Nagasava.

— To nema veze s ovim o ĉemu govorim — promrmljala je

Hatsumi. — Nije on takav ĉovjek. Ozbiljan je i briţan. Ja to vidim. Zato mu i pokušavam

naći djevojku.

— Ma da, baš je ozbiljan. Kao onaj put kad smo zamijenili ţenske, ono davno. Sjećaš

se, Vatanabe? — Nagasava je to izrekao s blazirariin\ izrazom lica, a onda slistio ostatak

viskija i naruĉio još jedan.

Hatsumi je spustila noţ i vilicu i obrisala usta ubrusom. Onda me pogledala i rekla —

Toru, jesi li to zbilja uĉinio? Nisam znao kako joj odgovoriti pa nisam rekao ništa.

— Reci joj — rekao je Nagasava. — K vragu sve. — Atmosfera je postajala otuţna.

Nagasava je znao biti zloban kad se napije, ali veĉeras je njegova zloća bila uperena

prema Hatsumi, ne prema meni. To sam znao, pa mi je tim teţe bilo dalje ondje sjediti.

— Baš bih voljela ĉuti — rekla je Hatsumi. — Zvuĉi jako interesantno! — Bili smo pijani — rekao sam.

— U redu je, Toru. Ne krivim te. Samo me zanima što se dogodilo.

— Pili smo u nekom baru u Sibuji, i upoznali s dvjema curama. Išle su na neki fakultet i

takoĊer su bile mrtve pijane. Uglavnom, ovaj...otišli smo u hotel i spavali s njima. Bili

smo soba do sobe. Usred noći Nagasava mi je pokucao na vrata i rekao da se zamijenimo

za cure, pa sam ja otišao u njegovu sobu, a on u moju.

— Curama nije smetalo?

— Ne, i one su bile pijane.

— Uglavnom, imao sam dobar razlog za to — rekao je Nagasava.

— Dobar razlog?

— Pa, cure su bile drukĉije. Jedna je bila stvarno zgodna, ali druga je bila ruţna ko pas.

Ĉinilo mi se da je to nepravedno. Ja sam dobio zgodnu, ali Vatanabea je zapala ona

druga. Zato smo se zamijenili. Zar ne, Vatanabe?

— Da, valjda — rekao sam. Ali meni se zapravo sviĊala ona koja nije bila lijepa. Bila je

ugodna u razgovoru i draga. Nakon seksa

ugodno smo razgovarali u krevetu, a onda se pojavio Nagasava i predloţio da se

zamijenimo za partnerice. Pitao sam curu ima li što protiv, a ona je rekla da nema ako mi

tako ţelimo. Vjerojatno je mislila da ja ţelim povaliti ljepoticu.

— I je li bilo zabavno? — pitala me Hatsumi.

— Misliš, zamjena?

— Cijela stvar.

— Baš i nije. To se samo obavi. Tako spavati s curama i nije nešto.

— Zašto to onda radiš?

— Zbog mene — rekao je Nagasava.

— Pitam Toma — Hatsumi se otresla na Nagasavu. — Zašto ĉiniš takve stvari?

— Jer me tu i tamo obuzme silna ţelja da spavam s nekim.

— Ako si u nekoga zaljubljen, zar ne moţeš nekako s njom? — pitala je Hatsumi nakon

kraćeg razmišljanja.

— Komplicirano je. Hatsumi je uzdahnula.

U tom trenutku otvorila su se vrata i stigla je hrana. Nagasavi je servirana njegova peĉena

patka, a Hatsumi ja dobili smo kirnju. Konobari su na naše tanjure sloţili hrpu svjeţe

pripremljenog povrća i prelili ga umakom, a onda su se povukli i ostavili nas same.

Nagasava je odrezao komad patke i s uţitkom ga pojeo, te zalio viskijem. Ja sam uzeo

zalogaj špinata. Hatsumi nije ni taknula hranu.

— Znaš, Toru — rekla je — ne znam zašto je tvoj poloţaj tako "kompliciran", ali zbilja

mislim da to što si mi upravo ispriĉao nije

dobro za tebe. Ti nisi takav ĉovjek. Što ti misliš? — Spustila je ruke na stol i pogledala

me ravno u oĉi.

— Pa — rekao sam — i meni se katkad tako ĉini. — Zašto onda ne prestaneš?

— Jer katkad imam potrebu za ljudskom toplinom — iskreno sam odgovorio. — Katkad,

ako ne osjetim nešto poput topline ţenske koţe, obuzme me nepodnošljiva usamljenost.

— Evo, dajte da ja rezimiram u ĉemu je po mome mišljenju stvar — upao je Nagasava.

— Vatanabeu se sviĊa ta cura, ali zbog nekih kompliciranih razloga oni ne mogu u

krevet. Pa on sebi kaţe: "Seks je samo seks", i tu potrebu zadovolji s nekom drugom. Što

tu nije u redu? Sve ima savršenog smisla. Ne moţe sve vrijeme sjediti u sobi i natezati

maloga, zar ne?

— Ali ako je zbilja voliš, Toru, zar se ne bi mogao kontrolirati?

— Moţda — rekao sam, stavljajući u usta komadić kirnje u umaku od vrhnja.

— Ti ne razumiješ muške spolne potrebe — rekao je Nagasava Hatsumi. — Evo,

pogledaj mene. S tobom sam tri godine, i za to vrijeme spavao sam s mnogo ţena. Ali

uopće ih se ne sjećam. Ne sjećam im se imena, ne sjećam im se lica. Sa svakom sam

spavao toĉno jednom. Upoznam se, obavim to, zbogom. To je to. Sto tu nije u redu?

— Ja zbilja ne trpim tu tvoju bahatost — rekla je Hatsumi tiho.

— Nije sad bitno spavaš li s drugima ili ne. Ja se nikad nisam stvarno ljutila na tebe što

me varaš, zar ne?

— To se ĉak i ne moţe nazvati varanjem. To je samo igra. Nitko nikome ne nanosi bol —

rekao je Nagasava.

— Mene to boli — rekla je Hatsumi. — Zašto ti ja nisam dovoljna?

Nagasava je šutio i mućkao viski u ĉaši. — Nije da mi nisi dovoljna. To je druga faza,

drugo pitanje. U meni jednostavno postoji ta glad. Ako sam te povrijedio, ţao mi je. Ali

nije stvar u tome jesi li mi dovoljna ili nisi. Ja mogu samo ţivjeti s tom gladi. Takav sam

ĉovjek. To je ono što me ĉini onim koji jesam. Ja tu ništa ne mogu, zar ne shvaćaš?

Hatsumi je napokon uzela jedaći pribor u ruke i poĉela jesti ribu. — Ali bar ne bi morao

uvlaĉiti Torua u svoje "igre".

— Ali Vatanabe i ja, mi smo ti vrlo sliĉni — rekao je Nagasava.

— Ni jednoga ni drugoga u biti ne zanima išta osim sebe. Okej, ja sam bahat a on nije,

ali ni jedan od nas nije u stanju brinuti se za išta drugo osim vlastitih misli, osjećaja ili

postupaka. Zato

moţemo razmišljati o stvarima na naĉin koji je sasvim drukĉiji od bilo ĉijega. To volim

kod njega. Jedina je razlika da on to još o sebi ne zna, pa zato oklijeva i osjeća se

povrijeĊenim.

— Koji ĉovjek ne oklijeva i ne osjeća se povrijeĊenim? — insistirala je Hatsumi. —

Hoćeš reći da ti nikad te stvari nisi osjetio?

— Naravno da jesam, ali ja sam sebe disciplinirao tako da ih svedeni na najmanju

moguću mjeru. Ĉak će i štakor odabrati najmanje bolan put ako ga dovoljno šokiraš.

— Ali štakori se ne zaljubljuju.

— "Štakori se ne zaljubljuju." — Nagasava me pogledao. — To je super. Za ovo nam

treba popratna glazba - cijeli orkestar s dvije harfe i...

— Ne rugaj mi se. Ozbiljno govorim.

— Jedemo — rekao je Nagasava. —As nama je Vatanabe. Moţda bi bilo uljudnije od

nas da "ozbiljne" razgovore ostavimo za neku drugu prigodu.

— Mogu ja otići — rekao sam.

— Nemoj — rekla je Hatsumi. — Molim te, ostani. Bolje je kad si ti tu.

— Pojedi bar desert — rekao je Nagasava.

— Svejedno mi je, zbilja.

Svi troje nastavili smo neko vrijeme jesti u tišini. Ja sam pojeo ribu. Hatsumi je pola

ostavila. Nagasava je već mnogo prije sma-zao patku i sad se sasvim posvetio viskiju.

— Kirnja je bila izvrsna — pokušao sam ja, ali nitko se nije nadovezao. Bilo je to kao da

sam bacio kamen u dubok bunar.

Konobari su odnijeli tanjure i donijeli ledenu kremu od limuna i espresso. Nagasava je

jedva taknuo desert i kavu, te je odmah prešao na cigarete. Hatsumi je ignorirala kremu.

"A joj", mislio sam ja dok sam završavao s jelom. Hatsumi je zurila u svoje ruke

poloţene na stol. Kao i sva njezina odjeća, i ruke su joj izgledale šik, elegantno i skupo.

Pomislio sam na Naoko i Reiko. Što li one sada rade, pitao sam se. Naoko moţda leţi na

kauĉu i ĉita neku knjigu, a Reiko moţda na gitari svira Norvešku šumu. Osjetio sam

snaţnu ţelju da opet odem u njihovu sobu. Što, k vragu, uopće radim ovdje?

— Vatanabe i ja sliĉni smo po tome jer nas ţivo zaboli što nas nitko ne razumije — rekao

je Nagasava. — Po tome smo drukĉiji od drugih. Svi se brinu hoće li ih ljudi oko njih

razumjeti. Ali ja ne, a ni Vatanabe. Nas lagano zaboli. Ĉovjek nema veze s drugima.

— Je li to istina? — pitala me Hatsumi.

_ Nije — rekao sam. — Nisam ja tako snaţan. Ne mislim da je u redu ako me nitko ne

razumije. Imam ljude koje ţelim razumjeti i za koje ţelim da razumiju mene. Ali osim tih

nekoliko ljudi, pa, nekako imam dojam da tu nema nade. Ne slaţem se s Nagasavom.

Mene jest briga hoće li me ljudi razumjeti ili ne.

— To je praktiĉki isto ono što sam ja rekao — rekao je Nagasava, uzimajući u ruku

kavenu ţliĉicu. — To je isto! To je kao razlika izmeĊu kasnog doruĉka i ranog ruĉka. Isto

vrijeme, ista hrana, drugo ime.

Sad se Hatsumi obratila Nagasavi. — Zar te nije briga razumijem li te ja ili ne?

— Ti zbilja ne kuţiš, zar ne? Osoba A razumije osobu B jer je pravi trenutak da se to

dogodi, a ne zato što osoba B ţeli da je razumije osoba A.

— Dakle, pogrešno je što ja ţelim da me netko razumije — recimo ti?

— Ne, nije pogrešno — odgovorio je Nagasava. — Većina ljudi bi to nazvala ljubavlju,

ako misliš da me ţeliš razumjeti. Moj ţivotni sustav mnogo je drukĉiji od tuĊih ţivotnih

sustava.

— Dakle, hoćeš reći da ti mene ne voliš, zar ne?

— Pa, moj i tvoj sustav...

— Nosite se i ti i tvoj jebeni sustav! — uzviknula je Hatsumi. To je bilo prvi i posljednji

put da sam je ĉuo kako viĉe.

Nagasava je pritisnuo gumb kraj stola i konobar je donio raĉun. Nagasava mu je pruţio

kreditnu karticu.

— Oprosti zbog ovoga, Vatanabe — rekao je Nagasava. — Ot-pratit ću Hatsumi. Ti se

sam vrati u dom, moţe?

— Ne moraš mi se ispriĉavati. Veĉera je bila sjajna — rekao sam, ali nitko mi ništa nije

odgovorio.

Konobar je donio karticu, a Nagasava je provjerio iznos i potpisao se kemijskom

olovkom. Ustali smo i izašli van. Nagasava je upravo htio zaustaviti taksi kad ga je

Hatsumi sprijeĉila u tome.

— Hvala, ali danas mi se više ne da bitHtobom. Ne moraš me pratiti doma. Hvala na

veĉeri.

— Okej — rekao je Nagasava.

— Ţelim da me Toru otprati.

— Okej — rekao je Nagasava. — Ali Vatanabe ti je praktiĉki isti kao ja. Moţda je drag

deĉko, ali u dubini duše ne moţe voljeti nikoga. U njemu uvijek postoji dio koji je ostaje

budan i na distanci. On jednostavno ima tu glad koja ne prolazi. Vjeruj mi, znam o ĉemu

govorim.

Mahnuo sam taksiju i pustio Hatsumi da uĊe prva. — No dobro — rekao sam Nagasavi

— pobrinut ću se da doĊe doma.

— Oprosti što sam ti ovo priuštio — rekao je Nagasava, ali vidio sam da već misli na

nešto drugo.

Kad smo ušli u taksi, pitao sam Hatsumi — Kamo ti se ide? Natrag u Ebisu? — Stan joj

je bio u Ebisuu. Odmahnula je glavom.

— Dobro. Hoćeš da nešto popijemo?

— Da — rekla je kimajući glavom.

— Sibuja — rekao sam vozaĉu.

Prekriţivši ruke i sklopivši oĉi, Hatsumi se zavalila u kut sjedala. Njezine malene zlatne

naušnice svjetlucale su dok se taksi ljuljao. Njena ponoćno plava haljina kao da je bila

sašivena da se uklopi u tamnu unutrašnjost taksija. Svako malo njene ovlaš našminkane,

lijepo oblikovane usnice lagano bi zadrhtale kao da se u zadnji tren suzdrţala da ne

progovori sama sa sobom. Dok sam je gledao, shvaćao sam zašto ju je Nagasava odabrao

da mu bude posebna druţica. Bilo je mnogo ljepših ţena od Hatsumi, i Nagasava je

mogao osvojiti bilo koju. Ali Hatsumi je imala neko svojstvo od kojega bi vam srce

ustreptalo. Nije to bilo ništa silovito. Njezina je

snaga bila profinjena, ali izazivala je duboke titraje. Gledao sam je cijelim putem do

Šibuje i pitao se, premda nisam našao odgovor, kakve to emocionalne vibracije osjećam.

Nekih desetak godina kasnije napokon mi je svanulo. Bio sam u Santa Feu zbog intervjua

s nekim slikarom i baš sam sjedio u mjesnoj pizzeriji, pio pivo i jeo pizzu, te promatrao

ĉudesno lijep zalazak Sunca. Sve je bilo proţeto blistavim crvenilom - moja ruka, tanjur,

stol, cijeli svijet - kao da je sve zapljusnuo neki poseban voćni sok. Usred takva

veliĉanstvenog zalaza kroz glavu mi je sijevnula slika Hatsumi, i u tom trenutku shvatio

sam što je znaĉilo ono treperenje srca. Bila je to neka vrst djetinje ĉeţnje koja je zauvijek

ostala - i zauvijek će ostati - neispunjena. Zaboravio sam da postoje takve nevine, gotovo

ţigosane ţudnje: dugi niz godina zaboravio sam da su takvi osjećaji u meni ikad

postojali. Hatsumi je u meni probudila dio mojega "ja" koji je odavno leţao uspavan. A

kad sam to shvatio, to je saznanje u meni pobudilo takvu tugu da sam gotovo briznuo u

plaĉ. Bila je to apsolutno posebna ţena. Netko je trebao uĉiniti nešto - bilo što - da je

spasi.

Ali ni Nagasava ni ja to nismo uspjeli. Kao što su uĉinili i toliko drugi koje sam

poznavao, Hatsumi je došla do odreĊene toĉke u ţivotu i odluĉila - gotovo impulzivno -

da će ga završiti. Dvije godine nakon što je Nagasava otišao u Njemaĉku ona se udala, a

dvije godine nakon toga prerezala je vene ţiletom.

Tu vijest javio mi je, naravno, Nagasava. U njegovu pismu iz Bonna pisalo je:

"Hatsumina smrt u meni je nešto ugasila. Ovo je nepodnošljivo tuţno i bolno, ĉak i za

mene." Razderao sam njegovo pismo na komadiće i bacio ga. Nikad mu više nisam

pisao.

Hatsumi i ja otišli smo u mali bar i strusili nekoliko pića. Nismo mnogo govorili. Kao

neki izdosaĊen stari braĉni par, sjedili smo jedno prekoputa drugog, šutke pili i grickali

kikiriki. Kad se bar poĉeo puniti, izašli smo u šetnju. Hatsumi je rekla da će ona pla- titi

raĉun, ali ja sam insistirao da platim jer sam je ja pozvao na piće.

U noćnom zraku lebdjela je neka duboka studen. Dobro omotana blijedosivim

dţemperom na kopĉanje, Hatsumi je šutke hodala kraj mene. Ruku zabijenih u dţepove,

nisam na umu imao nikakvo odredište pa smo samo lutali noćnim ulicama. Ovo je baš

kao šetnja s Naoko, palo mi je na pamet.

— Znaš li nejco mjesto u blizini gdje bismo mogli igrati biljar? — pitala me Hatsumi

najednom.

— Biljar? Ti znaš igrati?

— Aha, i to dosta dobro. A ti?

— Igram pomalo. Nisam baš dobar.

— Dobro onda. Idemo.

U blizini smo pronašli dvoranu za biljar i ušli. Bio je to malen lokal na samom kraju

zabaĉene uliĉice. Oboje smo odudarali od prljave dvorane za biljar - Hatsumi u

elegantnoj haljini a ja u plavom blejzeru i vojniĉkoj kravati - ali Hatsumi kao da to uopće

nije zabrinjavalo dok je birala štap i kiksala ga. Iz torbe je izvadila kopĉu i priĉvrstila

kosu na sljepooĉici da joj ne smeta pri igri.

Odigrali smo dvije partije. Hatsumi je bila dobra baš kao što je i rekla, a meni je smetao

debeli zavoj koji sam još imao preko porezane ruke. Uništila me.

— Izvrsna si — rekao sam, diveći se.

— Hoćeš reći da izgled vara? — pitala me dok je odmjeravala udarac, smiješeći se.

— Gdje si nauĉila tako igrati?

— Moj djed - tatin tata - bio je stari plejboj. U kući je imao biljarski stol. Igrala sam s

bratom iz zabave, a kad sam malo narasla, djed me nauĉio pravim potezima. Bio je sjajan

ĉovjek - elegantan, naoĉit. Ali umro je. Uvijek se hvalio kako je jednom u New Yorku

upoznao Deannu Durbin26.

Ubacila je tri za redom, a onda ĉetvrtu promašila. Ja sam uspio ugurati jednu, a onda

promašio lak udarac.

— To je zbog zavoja — rekla je Hatsumi da me utješi.

— Ne, to je zato što dugo nisam igrao — rekao sam. — Dvije godine i pet mjeseci.

— Kako to da toĉno znaš?

— Noć nakon što smo odigrali posljednju partiju preminuo je moj prijatelj — rekao

sam.

— Pa si prestao igrati?

— Ne, zapravo ne — rekao sam nakon što sam malo razmislio.

— Samo više nisam imao priliku igrati. To je sve.

— Kako ti je umro prijatelj?

— U prometnoj nesreći.

Odigrala je još nekoliko poteza, ciljajući kugle smrtno ozbiljna lica i precizno

odmjeravajući jaĉinu udarca. Dok sam je gledao u akciji - njezinu kosu pomno zadignutu

tako da joj ne upada u oĉi, sjaj njezinih zlatnih naušnica, salonke ĉvrsto poloţene na pod,

njezine lijepe vitke prste uprte u zelenu ĉohu dok je ciljala

- osjećao sam kao da se njezina strana prljave dvorane za biljar pretvorila u dio nekog

otmjenog društvenog dogaĊaja. Nikad prije nisam s njom bio sam, i bilo mi je to ĉudesno

iskustvo, kao da me netko uzdignuo u višu sferu ţivota. Poslije treće partije - u kojoj me,

naravno, opet uništila - rana mi je poĉela pulsirati, pa smo prestali.

/

— Oprosti — rekla je, i ĉinilo se da se zaista brine. — Nisam ovo smjela predloţiti.

— U redu je — rekao sam. — Nisam se jako porezao, i uţivao sam u biljaru. Stvarno.

Dok smo izlazili iz dvorane, mršava ţena, vlasnica lokala, rekla je Hatsumi — Imaš

dobro oko, sestro. — Hatsumi joj se ljupko nasmiješila, zahvalila i platila raĉun.

— Boli li te? — pitala je kad smo izašli.

— Ne jako — rekao sam.

— Misliš da se otvorila?

— Ne, vjerojatno je u redu.

— Znam! Trebao bi doći k meni. Ja ću ti promijeniti zavoj. Imam dezinfekcijsko

sredstvo i sve. Hajde, tu sam blizu.

Rekao sam neka se ne brine, da ću biti dobro, ali insistirala je da moramo provjeriti je li

se rana otvorila ili ne.

— Ili moţda ne voliš biti sa mnom? Ţeliš se što prije vratiti u svoju sobu, je li to? —

rekla je s vragoljastim osmijehom.

— Ni sluĉajno — rekao sam.

— Dobro onda. Pusti sad protokol. Brzo ćemo stići pješice. Hatsumin stan nalazio se

petnaest minuta hoda od Sibuje

prema Ebisuu. Iako nije bila glamurozna, zgrada je bila i više nego pristojna, s lijepim

predvorjem i dizalom. Hatsumi me posjela za kuhinjski stol i otišla se presvući u

spavaću sobu. Vratila se u gornjem dijelu Princetonove trenirke s kapuljaĉom i

pamuĉnim hlaĉama - i bez zlatnih naušnica. Stavila je kutiju s prvom pomoći na stol,

odvezala mi zavoj, provjerila je li rana još zatvorena, nanijela malo sredstva za

dezinfekciju i povezala novi zavoj preko posjekotine. Sve je to izvela kao pravi struĉnjak.

— Kako to da si dobra u toliko stvari? — pitao sam je.

— Volontirala sam u bolnici. Nešto kao kad se igraš medicinske sestre. Tako sam

nauĉila.

Kad je Hatsumi stavila zavoj, donijela je iz hladnjaka dvije konzerve piva. Popila je pola

svoga, a ja svoje i još njezinu preostalu polovicu. Onda mi je pokazala slike drugih cura

iz kluba. Imala je pravo: neke su bile zgodne.

— Kad budeš htio djevojku, doĊi k meni — rekla je. — Ja ću ti je odmah naći.

— Na zapovijed.

— Dobro, Toru, a sad mi reci istinu. Misliš da sam stara svodnica, zar ne?

— Donekle — rekao sam iskreno, ali sa smiješkom. I Hatsumi se nasmiješila. Lijepo se

smijala.

— Reci mi još nešto, Toru — rekla je. — Što misliš o Nagasavi i meni?

— Kako što ja mislim? O ĉemu?

— Što misliš da bih trebala raditi. Odsad pa nadalje.

— Nema veze što ja mislim — rekao sam, otpivši velik gutljaj hladnog piva.

— Sve je u redu. Samo mi reci što misliš.

— Pa, da sam na tvome mjestu, ostavio bih ga. Našao bih nekoga s normalnijim

shvaćanjima i ţivio sretno do kraja ţivota. Nema šanse da s njim budeš sretna. Kako on

ţivi, nikad mu ne padne na pamet da usreći sebe ili druge. Ostaneš li s njim, samo će ti

propasti ţivci. Meni je već pravo ĉudo što si ostala s njim tri godine. Naravno, meni je on

vrlo drag, na svoj naĉin. Zabavan je, ima mnogo dobrih osobina. Ima jake strane i

sposobnosti kakve ja nikad neću imati. Ali na kraju krajeva njegove ideje i naĉin ţivota

nisu normalni. Katkad, kad razgovaram s njim, ĉini mi se kao da se stalno krećem u

krugu. Proces koji njega odvodi sve više mene vrti u krugu. Osjećam se tako prazno!

Naposljetku, i sami naši sustavi potpuno su razliĉiti. Shvaćaš što hoću reći?

— Shvaćam — rekla je Hatsumi i donijela mi još jedno pivo iz hladnjaka.

— Usto, kad se zaposli u Ministarstvu vanjskih poslova i završi godinu obuke, otići će

u inozemstvo. Što ćeš ti dotle raditi? Ĉekat ćeš ga? On se nema namjeru ţeniti.

— I to znam.

— Eto, nemam više što reći.

— Tako dakle — rekla je Hatsumi. Polako sam napunio ĉašu pivom.

— Znaš, dok smo maloprije igrali biljar, ne§io mi je palo na pamet — rekao sam. — Bio

sam jedinac, ali u djetinjstvu se nikad nisam osjetio zakinuto, nikad nisam poţelio imati

braću i sestre. Bio sam sretan što sam sam. Ali najednom, dok sam s tobom igrao biljar,

spopao me osjećaj da ţelim imati stariju sestru kao što si ti -tako šik i lijepu u ponoćno

plavoj haljini, sa zlatnim naušnicama, i majstoricu s biljarskim štapom.

Hatsumi mi je uputila blistav, sretan osmijeh. — To je najljepša stvar koju mi je itko u

posljednjih godinu dana rekao — rekla je. — Zbilja.

— Ja ti samo ţelim — rekao sam, zacrvenjevši se — da budeš sretna. Ali to je zbilja

suludo. Izgledaš mi kao osoba koja bi mogla biti sretna s bilo kim, pa kako si onda

završila baš s Nagasavom?

— Takve se stvari jednostavno dogode. Tu se baš i ne moţe mnogo uĉiniti. U mom

sluĉaju to je svakako istina. Naravno, Na-gasava bi rekao da sam za to sama odgovorna, a

ne on.

— Sigurno bi.

— Ali Toru, nisam ni ja najpametnija cura na svijetu. U svakom sluĉaju sam malo

priglupa, i staromodna. Za "sustave" i "odgovornost" uopće me nije briga. Ja se samo

ţelim udati i da me muškarac kojega volim svake noći drţi u naruĉju i da radimo djecu.

To je meni dovoljno. To je sve što ţelim od ţivota.

— A ono što ţeli Nagasava s tim nema veze.

— Ali ljudi se mijenjaju, zar ne? — pitala me Hatsumi.

— Hoćeš reći, odu van u svijet, dobiju po nosu i odrastu?

— Aha. A ako dugo vremena bude daleko od mene, moţda se njegovi osjećaji prema

meni promijene, zar ne?

— Moţda i bi, da je obiĉan ĉovjek — rekao sam. — Ali on je drukĉiji. Ima uţasno jaku

volju - jaĉu nego što ti i ja moţemo zamisliti. I svaki dan sve je snaţniji. Ako ga nešto

udari, on se potrudi još ojaĉati. Radije će gutati puţeve golaće nego da pred ikim

poklekne. Što oĉekuješ od takva ĉovjeka?

— Ali meni ne preostaje ništa drugo nego da ga ĉekam — rekla je Hatsumi, podboĉivši

bradu rukom.

— Toliko ga voliš?

— Volim — odgovorila je ona nakon kraćeg oklijevanja.

— A joj — rekao sam ja uzdišući i popio pivo do kraja. — Zacijelo je divno kad si tako

sigurna da nekoga voliš.

— Ja sam glupa staromodna djevojka — rekla je. — Jesi li za još jedno pivo? — Ne, hvala, moram ići. Hvala na zavoju i pivu.

Dok sam stajao u hodniku i obuvao se, zazvonio je telefon. Hatsumi je pogledala mene,

zatim telefon, a onda opet mene.

— Laku noć — rekao sam, izlazeći. Dok sam zatvarao vrata, ugledao sam Hatsumi

kako diţe slušalicu. Više je nikad nisam vidio.

Kad sam se vratio u dom, bilo je pola dvanaest. Otišao sam ravno u Nagasavinu sobu i

pokucao mu na vrata. Nakon desetog pokušaja palo mi je na pamet da je subota naveĉer.

Nagasava je subotom naveĉer uvijek imao noćnu propusnicu, pod izlikom da će

prespavati kod roĊaka.

Vratio sam se u svoju sobu, skinuo kravatu, stavio jaknu i hlaĉe na vješalicu, obukao

pidţamu i oprao zube. O, ne, pomislio sam, sutra je opet nedjelja! Nedjelja kao da je

stizala svaka ĉetiri dana. Još dvije nedjelje i bit će mi dvadeset godina. Ispruţio sam se

na krevetu i zagledao u kalendar, dok su me preplavljivali mraĉni osjećaji.

Sjeo sam za stol da kao i obiĉno u nedjelju ujutro napišem pismo Naoko. Pio sam kavu iz

velike šalice i slušao stare albume Milesa Davisa. Vani je padala sitna kišica, a u mojoj

sobi bilo je ledeno kao u akvariju. Iz debelog dţempera koji sam upravo izvadio iz kutije

za skladištenje širio se miris kuglica protiv moljaca. Visoko gore na prozorskom staklu

nepomiĉno se prilijepila golema debela muha. Bez imalo povjetarca, zastava Izlazećeg

sunca mlitavo je visjela na koplju nalik na togu rimskog senatora. Mršav smeĊi pas plaha

izgleda dolunjao je u dvorište i njuškao svaki cvijet u cvjetnoj lijehi. Nikako mi nije bilo

jasno zašto bi bilo koji pas po kiši hodao naokolo i njuškao cvijeće.

Moje pismo bilo je dugo, i kad god bi me porezan desni dlan zabolio od olovke, pustio

bih da mi pogled odluta na kišovito dvorište.

Prvo sam pisao Naoko kako sam gadno porezao desnu ruku

na poslu u prodavaonici ploĉa, a onda sam joj napisao kako smo sinoć Nagasava,

Hatsumi i ja proslavili to što je Nagasava poloţio ispit za Ministarstvo vanjskih poslova.

Opisao sam joj restoran i hranu. Hrana je bila sjajna, pisao sam, ali na pola veĉeri

atmosfera je postala neugodna.

Pitao sam se trebam li pisati o Kizukiju u svezi s tim da sam s Hatsumi igrao biljar, no

odluĉio sam da hoću. Osjećao sam da bih o tome trebao pisati.

Još se sjećam posljednjeg Kizukijeva poteza toga dana -onoga dana kad je preminuo. Bio

je to teţak potez iskosa i nisam oĉekivao da će pogoditi. Ali ĉinilo se da ga prati sreća:

udarac je bio savršen, i bijela i crvena lopta jedva da su ispustile ikakav šum kad su se

okrznule na zelenoj ĉohi u posljednjem poenu toga dana. Potez je bio prekrasan, i

dandanas ga se ţivo sjećam. Gotovo dvije i pol godine nakon toga nisam ni taknuo

biljarski štap.

Ali te veĉeri kad sam igrao s Hatsumi nisam pomislio na Kizukija sve do kraja prve

partije, i to me istinski šokiralo. Uvijek sam pretpostavljao da ću se, kad god igram

biljar, sjetiti Kizukija. Ali sjetio sam ga se tek kad je završila prva partija, kad sam kupio

Pepsi iz automata i poĉeo ga piti. Bilo je to zbog automata za Pepsi: u biljarskoj dvorani u

kojoj smo igrali stajao je jedan takav, i ĉesto smo igrali u sok.

Osjećao sam se krivim što odmah nisam pomislio na Kizukija, kao da sam ga u neku ruku

iznevjerio. No kad sam se vratio u sobu, poĉeo sam o tome misliti ovako: otkako se to

dogodilo prošle su dvije i pol godine, i Kizukiju je još sedamnaest godina. Sto ne znaĉi da

su moje uspomene na njega izblijedjele. Posljedice koje je izazvala njegova smrt još

su tu, u meni, jasno ih vidim, neke od njih ĉak jasnije nego kad su bile svjeţe. Ţelim reći

sljedeće: ja ću uskoro napuniti dvadesetu. Dio stvari koje smo Kizuki i ja dijelili kad nam

je bilo šesnaest ili sedamnaest već su išĉeznule, i koliko god plaĉem

neću ih vratiti. To ne mogu objasniti na bolji naĉin nego ovako, ali mislim da vjerojatno

razumiješ što sam osjećao i što ti ţelim reći. Zapravo, ti si vjerojatno jedina na svijetu

koja to moţe shvatiti.

Sada mislim na tebe više nego ikad. Danas pada kiša. Kišovite nedjelje teško mi padaju.

Kad pada kiša, ne mogu prati rublje, što znaĉi da ne mogu ni glaĉati. Ne mogu u šetnju, a

ne mogu ni leţati na krovu. Sve što otprilike mogu jest staviti gramofon na automatsko

ponavljanje i stalno slušati Kind ofBlue dok gledam kišu kako pada u dvorištu. Kao što

sam ti već napisao, nedjeljom ne navijam oprugu. Zato je ovo vraţje pismo tako

dugaĉko. Sad ću završiti. Idem u blagovaonicu na ruĉak.

Do viĊenja.

INI I IDUĆEGA DANA NA PREDAVANJU

nije bilo ni traga od Midori. Što joj se dogodilo? Prošlo je deset dana otkako smo se

posljednji put ĉuli telefonom. Pomislio sam je nazvati, ali odluĉio sam da neću. Rekla je

da će ona zvati mene.

Toga ĉetvrtka u blagovaonici sam sreo Nagasavu. Sjeo je kraj mene s punim pladnjem

hrane i ispriĉao se što je zbog njega naša "proslava" bila tako neugodna.

— Nema veze — rekao sam. — Zahvalan sam ti na tako finoj veĉeri. Ali moram

priznati, ĉudan naĉin da ĉovjek proslavi svoj prvi posao.

— Itekako ĉudan.

Prošlo je nekoliko minuta; jeli smo u tišini.

— Pomirio sam se s Hatsumi — rekao je.

— Ne ĉudim se.

— A koliko se sjećam, bio sam oštar i prema tebi.

— Otkud toliko ispriĉavanje? — pitao sam. — Jesi li bolestan?

— Moţda — rekao je, kimnuvši nekoliko puta. — Hatsumi mi kaţe kako si joj rekao da

me ostavi.

— To je jedino logiĉno — rekao sam.

— Da, valjda — rekao je Nagasava.

— Ona je divna cura — rekao sam, srĉući miso juhu.

— Znam — rekao je on s uzdahom. — Malo previše divna za mene.

Spavao sam kao zaklan kad je zazvonila zujalica za telefonski poziv. To me dozvalo iz

najdubljeg sna i bio sam potpuno zbunjen. Osjećao sam se kao da sam spavao glave

natopljene u vodi sve dok mi mozak nije nabubrio. Na satu je pisalo da je šest i petnaest,

ali ja nisam imao pojma je li jutro ili veĉer, a nisam se sjećao ni koji je dan. Pogledao

sam kroz prozor i shvatio da na koplju nema zastave. Vjerojatno je veĉer. Dakle, zastava

ipak neĉemu sluţi.

— Hej, Vatanabe, jesi li sada slobodan? — pitala je Midori.

— Ne znam, koji je dan?

— Petak.

— Jutro ili veĉer?

— Pa veĉer! Kako si ĉudan! Da vidimo, Sad je, mmm, šest sati i osamnaest minuta

naveĉer.

Dakle, ipak je veĉer! Pa da, leţao sam na krevetu i ĉitao knjigu kad sam zadrijemao.

Petak. Mozak mi se pokrenuo. Petkom ne moram u prodavaonicu ploĉa. — Da, slobodan

sam. Gdje si?

— Na postaji Ueno. Hajde da se naĊemo u Šindţukuu. Sad krećem.

Dogovorili smo vrijeme i mjesto i prekinuli vezu.

Kad sam stigao do DUG-a, Midori je sjedila na samom kraju šanka s pićem. Imala je

poludugi bijeli izguţvani muški kaput, tanki ţuti dţemper, tamnoplave traperice i dvije

narukvice na jednoj ruci.

— Što piješ? — pitao sam. — Tom Collins.

Ja sam naruĉio viski-sodu, a onda shvatio da kraj Midorinih nogu stoji veliki putni

kovĉeg.

— Nije me bilo — rekla je. — Upravo sam se vratila.

— Kamo si išla?

— Na jug do Nare i sjeverno do Aomorija.

— Na istom putovanju?!

— Ne budi glnp. Moţda sam ĉudakinja, ali ne mogu istodobno putovati na sjever i na

jug. S deĉkom sam išla u Naru, a onda u Aomori sama.

Pijuckao sam viski-sodu, a onda kresnuo šibicu da Midori pripalim Marlboro koji je

drţala meĊu usnicama. — Sigurno ti je bilo grozno zbog sprovoda i svega.

— Ma kakvi, sprovod je maĉji kašalj. Već smo se ispraksirali. Obuĉeš crni kimono i

sjediš kao dama, a drugi obavljaju sve što treba - stric, susjed, tako to. Donesu šake,

naruĉe suši, govore utješne stvari, plaĉu, prenemaţu se, dijele stvari za uspomenu. To je

lako. Prava šala. U usporedbi s danonoćnom njegom bolesnika, to je zbilja prava šala.

Sestra i ja bile smo izmoţdene. Nismo mogle ĉak ni plakati. Nije nam ostalo suza.

Ozbiljno. Ali onda za tobom poĉnu šaptati: "Te cure su hladne ko led." Pa što onda, mi

nikad nećemo plakati, takve smo nas dvije. Znam da smo mogle odglumiti, ali mi to

nikad ne bismo uĉinile. Gadovi! Sto su nas više htjeli vidjeti da plaĉemo, to smo mi bile

odluĉnije da im nećemo priuštiti to zadovoljstvo. Sestra i ja smo sasvim drukĉiji tipovi,

ali kad je u pitanju nešto takvo, posve smo usklaĊene.

Midorine narukvice zveckale su joj na ruci dok je mahala konobaru da naruĉi još jedan

Tom Collins i zdjelicu pistacija.

— I onda je sprovod završio i svi su otišli doma, a nas dvije pile smo šake do sutona.

Dokusurile smo veliku dvolitrenku, i još pola nove, i sve vrijeme smo ĉastile sve ţive -

ovaj je idiot, ovaj seronja, ovaj izgleda kao šugav pas, onaj je svinja, onaj licemjer, onaj

prevarant. Nemaš pojma kako je to bio dobar osjećaj!

— Mogu zamisliti.

— Naroljale smo se i otišle u krevet - obje smo bile mrtve pijane. Spavale smo satima, a

ako bi zazvonio telefon, samo smo ga pustile. Bile smo kao mrtve za cijeli svijet.

Napokon, kad smo se probudile, naruĉile smo suši i razgovarale što ćemo. Odluĉile smo

na neko vrijeme zatvoriti knjiţaru i uţivati. Mjesecima smo

se ubijale od posla i zasluţile smo odmor. Moja sestra samo je htjela malo biti s deĉkom,

a ja sam odluĉila da ću povesti svoga na piit na nekoliko dana pa ćemo se jebati kao ludi.

— Midori je naglo zaklopila usta i protrljala uši. — Ups, oprosti.

— U redu je — rekao sam. — Pa ste otišli u Naru.

— Da. Uvijek mi se ondje sviĊalo. Hramovi, park s jelenima.

— I jebali ste se kao ludi?

— Ne, uopće, ĉak nijednom — rekla je s uzdahom. — Ĉim smo ušli u hotelsku sobu i

bacili torbe, dobila sam mjeseĉnicu. Pravi potop.

Morao sam se nasmijati.

— Hej, nije smiješno. Uranila mi je tjedan dana! Kad mi se to dogodilo, nisam mogla

prestati plakati. Mislim da mi je to bilo od stresa. Deĉko mi se uuuţasno naljutio. Takav

je: odmah se naljuti. A nisam ja bila kriva. Nije da sam ja htjela dobiti mjeseĉnicu. Osim

toga, meni one ionako teško padaju. Prvih dan-dva nije mi ni do ĉega. Pazi da me se tih

dana kloniš.

— Volio bih, ali kako ću znati? — pitao sam.

— Dobro, nosit ću šešir nekoliko prvih dana kad mi poĉne mjeseĉnica. Crveni. To bi

trebalo upaliti — rekla je smijući se. — Ako me vidiš na ulici u crvenom šeširu, ne

razgovaraj sa mnom,

samo bjeţi.

— Super. Kad bi bar sve cure tako — rekao sam. — I što ste

radili u Nari?

— A što smo drugo mogli? Hranili smo jelene i šetali naokolo. Bilo je grozno! Strašno

smo se posvaĊali, i nisam ga vidjela otkako smo se vratili. Nekoliko dana sam se motala

tu, a onda sam odluĉila da ću lijepo sama otići na put. Pa sam otišla u Aomori. Prve

dvije noći bila sam kod prijateljice u Hirosakiju, a onda sam poĉela putovati okolo -

Simokita, Tappi, takva mjesta. Lijepo je. Jednom sam pisala brošuru za kartu tog

podruĉja. Jesi li bio ondje?

— Nikad.

— Uglavnom — rekla je Midori, otpila Tom Collins, a onda

razvalila pistaciju — sve vrijeme dok sam putovala sama mislila sam na tebe. Mislila sam

kako bi bilo lijepo da si sa mnom.

— Kako to?

— Kako to?! — Midori je pogledala kroz mene. — Kako to misliš "Kako to"?!

— Baš tako. Kako to da si mislila na mene?

— Moţda zato što mi se sviĊaš, eto kako! Zašto bih inaĉe mislila na tebe? Tko bi ikad

razmišljao da ţeli biti s nekim tko mu se ne sviĊa?

— Ali ti imaš deĉka — rekao sam. — Ne moraš misliti na mene. — Polako sam otpio

gutljaj viski-sode.

— Hoćeš reći, ne smijem misliti na tebe ako imam deĉka?

— Ne, nije to, samo...

— Neka ti jedna stvar bude jasna, Vatanabe — rekla je Midori, upirući prstom u mene.

— Upozoravam te, u meni se nakupilo mjesec dana jada i bijede, i samo što nisam

eksplodirala. Zato pazi što mi govoriš. Nastaviš li tako, suzama ću poplaviti lokal.

Jednom kad poĉnem, mogu cijelu noć. Jesi li spreman na to? Kad poĉnem plakati,

pretvorim se u zvijer, nema veze gdje sam! Ne šalim se.

Kimnuo sam i ušutio. Naruĉio sam drugu viski-sodu i pojeo nekoliko pistacija. Negdje

onkraj pljuskanja šejkera, zveckanja ĉaša i struganja ledomata Šarah Vaughan pjevala je

starinsku ljubavnu pjesmu.

— IzmeĊu mene i deĉka stvari ne štimaju još od incidenta s tamponom.

— Incidenta s tamponom?

— Aha, prije mjesec dana bila sam na piću s njim i nekoliko njegovih prijatelja, pa sam

im ispriĉala priĉu o ţeni iz mog susjedstva kojoj je izletio tampon kad je kihnula.

Smiješno, zar ne?

— To zbilja jest smiješno — rekao sam, smijući se.

— Da, i svima drugima je bilo. Ali on je poludio i rekao da ne bih smjela priĉati o

takvim gadarijama. Kakav hladan tuš!

— Uau.

— Divan je deĉko, ali kad je rijeĉ o takvim stvarima, zna biti uţasno uskogrudan —

rekla je Midori. — Recimo, naljuti se ako odjenem rublje koje nije bijele boje. Zar ne

misliš da je to uskogrudno?

— Moţda — rekao sam — ali to je samo stvar ukusa. — Meni je djelovalo nevjerojatno

da takav tip ţeli curu kao što je Midori, ali tu misao zadrţao sam za sebe.

— A što si ti radio? — pitala me.

— Ništa. Isto kao i uvijek — rekao sam, ali onda sam se sjetio pokušaja da masturbiram

misleći na Midori kao što sam obećao. Rekao sam joj to tihim glasom kako drugi oko

nas ne bi ĉuli.

Midorine oĉi su se razvedrile i pucnula je prstima. — I kako je bilo? Dobro?

— Ma kakvi, na pola puta mi je postalo neugodno pa sam prestao.

— Hoćeš reći, izgubio si erekciju?

— Tako nekako.

— K vragu — rekla je ona i ošinula me zlovoljnim pogledom. — Ne smiješ dopustiti da

ti postane neugodno. Misli na nešto

stvarno seksi. Smiješ, dajem ti dopuštenje. Hej, znam što! Idući put ću te nazvati: "O, o,

to je super... O, osjećam to... Prestani, svršit ću... O, nemojl" Govorit ću ti takve stvari

dok to radiš.

— Telefon u domu stoji u predvorju kraj ulaznih vrata, ljudi stalno ulaze i izlaze —

objasnio sam. — Upravitelj doma zadavio bi me golim rukama da me vidi kako drkam na

takvom mjestu.

— Joj, baš šteta.

— Nema veze — rekao sam. — Opet ću pokušati sam, ovih dana.

— Daj se potrudi — rekla je Midori.

— Hoću — rekao sam.

— Pitam se je li stvar u meni — rekla je. — Moţda jednostavno nisam seksi. PriroĊeno.

— Nije to — razuvjerio sam je. — To je više pitanje stava.

— Znaš — rekla mi je — imam jako osjetljiva leda. Kad mi lagano prstima prijeĊeš

preko leĊa...mmmmm.

— Imat ću to na umu.

— Hej, idemo sad na pornić! — predloţila je Midori. — Neki odvratan sado-mazo.

Iz bara smo otišli u jeguljarnicu27, a onda u jedno od najzapu-štenijih kina za odrasle u

Šindţukuu na trostruku predstavu. U novinama nismo našli drugo kino koje bi

prikazivalo sado-mazo filmove. Unutrašnjost kina odisala je nekim nedefiniranim vo-

njem. Dobro smo tempirali: dok smo sjedali na mjesta, upravo je poĉeo sado-mazo film.

Bila je to priĉa o tajnici i njezinoj sestri školarki koje otme skupina muškaraca i podvrgne

sadistiĉkoj torturi. Muškarci su stariju tjerali da radi svakakve grozne stvari pod

prijetnjom da će joj silovati sestru, ali uskoro se starija sestra pretvori u pomahnitalu

mazohisticu, a mlaĊa se zapali od gledanja svih akrobacija na koje je tjeraju. Film je bio

tako sumoran i repetitivan da mi je vrlo brzo dosadio.

— Da sam ja mlaĊa sestra, ja se ne bih tako lako zapalila — rekla je Midori. — Ja bih

još gledala.

— Siguran sam da bi — rekao sam.

— Uostalom, zar ti se ne ĉini da su joj bradavice malo pretamne za školarku i djevicu?

— Svakako.

Midorine oĉi bile su prikovane za platno. Bio sam impresioniran: onome tko se s takvom

ţestinom zadubi u film karta se i više nego isplatila. Stalno mi je prenosila svoje misli:

"O, Boţe, daj ti to pogledaj!" ili "Trojica odjednom! Razvalit će je" ili "Ja bih to na

nekome iskušala, Vatanabe." Uţivao sam u Midori mnogo više nego u filmu.

Kad su se tijekom pauze upalila svjetla, shvatio sam da u cijelom kinu nema nijedne

druge ţene. Neki mladić koji je sjedio blizu nas - vjerojatno student - pogledao je Midori

i otišao sjesti ĉak na drugi kraj.

— Reci, Vatanabe, digne li ti se kad gledaš ovakve stvari?

— Pa, da, katkad — rekao sam. — Zato ih i snimaju.

— Dakle, svaki put kad poĉne neka takva scena, svakom muškarcu u kinu stvar se digne

u stav pozor? Njih trideset-ĉetrdeset svi odjednom u vis? To je zbilja ĉudno, ako ĉovjek

razmisli, zar

ner

— Da, valjda, sad kad si spomenula.

Drugi film bio je priliĉno normalan pornić, dakle još dosadniji nego prvi. U njemu je bilo

mnogo scena oralnog seksa, i svaki put kad bi poĉeli s felacijom ili kunilinktusom ili

pozom šezdeset i devet, cijelim kinom razlegli bi se glasni zvuĉni efekti sisanja i srkanja

s vrpce. Dok sam ih slušao, na neki ĉudan naĉin me ganulo što provodim ţivot na ovom

našem bizarnom planetu.

— Tko li se samo sjeti ovih zvukova — rekao sam Midori.

— Meni su super\ — rekla je ona.

Bio je tu i zvuk penisa koji ulazi i izlazi iz vagine. Nikad prije nisam primijetio da takvi

zvuĉi postoje. Muškarac je stalno dahtao, a ţena je govorila uobiĉajene izraze: "To!" i

"Još!" - dok se grĉila ispod njega. Ĉulo se i škripanje kreveta. Takvi su se prizori

nastavljali unedogled. Ĉinilo se da Midori isprva u njima uţiva, ali ĉak je i njoj nakon

nekog vremena dosadilo pa je predloţila da odemo. Izašli smo i nekoliko puta duboko

udahnuli. Prvi put u ţivotu uĉinilo mi se da je zrak u Sindţukuu ĉist i zdrav.

— Baš je bilo zabavno — rekla je Midori. — Moţemo jednom opet.

— Stalno rade iste stvari — rekao sam.

— Pa, što drugo mogu? Svi mi stalno radimo iste stvari. Tu je imala pravo.

Pronašli smo još jedan bar i naruĉili piće. Ja sam opet pio viski, a Midori je popila tri-

ĉetiri koktela neke nedefinirane vrste. Kad smo opet izašli, Midori je rekla da joj se penje

na drvo.

— Ovdje baš nema drveća — rekao sam. — A ĉak i da ima, previše si nesigurna na

nogama da bi se sad penjala.

— Ti si uvijek tako razuman, k vragu, sve upropastiš. Pijana sam

jer ţelim biti pijana. Što tome fali? A ako i jesam pijana, svejedno se mogu penjati na

drvo. K vragu, popet ću se na sam vrh velikog, debelog, visokog stabla i piškit ću po

svima!

— Da ti se moţda ne ide na zahod?

— Aha.

Odveo sam Midori u zahod na postaju Šindţuku, ubacio novĉić u otvor i ugurao je

unutra, a onda sam na obliţnjem štandu kupio veĉernje novine i ĉitao dok sam je ĉekao

da izaĊe. Ali nije izlazila. Nakon petnaest minuta sam se zabrinuo, pa sam već htio ući i

vidjeti što je s njom, ali onda je napokon izašla, blijeda u licu.

— Oprosti — rekla je. — Zaspala sam.

— Jesi li dobro? — pitao sam, ogrćući je svojim kaputom.

— Baš i nisam — rekla je.

— Vodim te doma. Samo trebaš otići doma, prirediti si lijepu dugu kupku i otići u

krevet. Iscrpljena si.

— Neću ići doma. Zašto bih? Doma nema nikoga. Ne ţelim spavati sama na takvome

mjestu.

— Baš super — rekao sam. — Nego što ćeš?

— Idemo u neki hotel za jednu noć pa ću spavati dok me ti cijelu noć grliš. Kao top.

Sutra ujutro negdje ćemo doruĉkovati pa ćemo zajedno na predavanja.

— To si sve vrijeme planirala, zar ne? Zato si me i nazvala.

— Naravno.

— Trebala si zvati deĉka, ne mene. To je jedino logiĉno. Zato sluţe deĉki.

— Ali ja ţelim biti s tobom.

— Ne moţeš biti sa mnom — rekao sam. — Kao prvo, do ponoći se moram vratiti u

dom. Inaĉe ću zakasniti. Jednom kad sam to napravio imao sam strašnu frku. A kao

drugo, ako odem s nekom curom u krevet, htjet ću spavati s njom, i nikako ne ţelim

leţati i suzdrţavati se. Ne šalim se. Na kraju bih te mogao prisiliti na nešto.

— Hoćeš reći, udario bi me, svezao i silovao otraga?

— Hej, ja se ne šalim.

— Ali tako sam usamljena! Ţelim biti s nekim! Znam da ti radim grozote, postavljam

zahtjeve a ništa ti ne dajem zauzvrat, govorim što mi god padne na pamet, izvlaĉim te iz

sobe i tjeram da me vodiš naokolo, ali ti si jedini kojemu takve stvari mogu raditi! Nikad

ni s kim nisam mogla istjerati svoje, nijednom u ovih dvadeset godina ţivota. Tata,

mama, oni na mene nikad nisu obraćali ni najmanju pozornost, a moj deĉko, pa, on

jednostavno nije takav tip. On se naljuti ako ja hoću da bude po mome. Pa se posvaĊamo.

Ti si jedini kome mogu govoriti takve stvari. A sad sam stvarno, stvarno, stvarno

umorna, i ţelim zaspati dok slušam kako mi netko govori koliko mu se sviĊam i

kako sam lijepa i tako to. Samo to ţelim. A kad se probudim, bit ću puna energije i nikad

više neću postavljati takve sebiĉne zahtjeve. Kunem se. Bit ću dobra.

— Razumijem te, ali ja tu ne mogu ništa.

— Hajde, molim te! Inaĉe ću sad sjesti na zemlju i cijelu noć plakati ko kišna godina. I

spavat ću s prvim koji mi se obrati.

To je upalilo. Nazvao sam studentski dom i traţio Nagasavu. Kad je došao na telefon,

pitao sam ga moţe li urediti da izgleda kao da sam se vratio. Sa ţenskom sam, objasnio

sam.

— Dobro — rekao je. — Svrha je plemenita. Bit će mi drago da ti mogu pomoći. Samo

ću okrenuti ploĉicu s tvojim imenom na

"u sobi". Bez brige. Samo ti ostani koliko god hoćeš. Ujutro moţeš ući kroz moj prozor.

— Hvala. Duţnik sam ti — rekao sam i spustio slušalicu.

— SreĊeno? — pitala je Midori.

— Uglavnom — rekao sam ja s uzdahom.

— Sjajno, idemo u disko, još je rano.

— Ĉekaj malo, mislio sam da si umorna.

— Za ovako nešto nisam. -A joj.

I imala je pravo. Otišli smo u disko, i dok smo plesali energija joj

se malo pomalo vraćala. Popila je dvije viski-kole i nije silazila s podija dok joj ĉelo nije

bilo okupano znojem.

— Kako je ovo zabavnol — uzviknula je kad smo sjeli za stol da se odmorimo. —

Ovako nisam plesala već sto godina. Nemam pojma, kad pokrećeš tijelo, na neki naĉin ti

se duh oslobaĊa.

— Tvoj duh je uvijek osloboĊen, rekao bih ja.

— A, ne — rekla je ona odmahujući glavom i smiješeći se.

— No, sad kad mi je bolje, umirem od gladi! Idemo na pizzu. Odveo sam je u pizzeriju

za koju sam znao i naruĉio toĉeno

pivo te pizzu s inćunima. Ja nisam bio previše gladan pa sam pojeo samo ĉetiri od

dvanaest kriški. Midori je pojela ostalo.

— Ti si se bogme brzo oporavila — rekao sam. — Još maloprije si bila blijeda i

nesigurna na nogama.

— Zato što je netko saslušao moje sebiĉne zahtjeve — odgovorila je. — To me

oslobodilo. Uau, kako je dobra ova pizza!

— Ali reci mi, doma ti zbilja nema nikoga?

— Nema. Sestra mi je kod prijateljice. E, ta se zbilja boji svoje sjene. Ne usudi se sama

spavati u kući ako mene nema.

— Hajde da onda zaboravimo tu glupost s hotelom za jednu noć. Ondje se ĉovjek samo

osjeća jeftino. Idemo k tebi doma. Sigurno imaš posteljinu i za mene.

Midori je razmišljala o tome oko minutu, a onda kimnula.

— Dobro, provest ćemo noć kod mene.

Sjeli smo na liniju Jamanote do Otsuke, i ubrzo smo dizali metalnu roletu koja je štitila

izlog Knjiţare Kobajaši. Na roleti je stajao papirnati natpis: privremeno zatvoreno. U

mraĉnoj knjiţari osjećao se jak miris starog papira, kao da roleta već dugo nije otvarana.

Pola polica bilo je prazno, a većina ĉasopisa stajali su u zaveţljajima za remitendu. Onaj

osjećaj praznine i jeze koji me obuzeo pri prvom posjetu sad se samo produbio.

Prostorija je izgledala kao napuštena brodska olupina.

— Ne planirate opet otvoriti? — pitao sam.

— Ma kakvi, prodat ćemo je — rekla je Midori. — Podijelit ćemo novac i neko vrijeme

ţivjeti same, bez iĉije "zaštite". Sestra

mi se iduće godine udaje, a ja imam još tri godine fakulteta. Trebale bismo dobiti

dovoljno da izdrţimo bar toliko. A ja ću i dalje raditi honorarno. Kad jednom prodamo

knjiţaru, neko vrijeme ţivjet ću sa sestrom u stanu.

— Misliš da će je netko htjeti kupiti?

— Vjerojatno. Znam ţenu koja tu hoće otvoriti predionicu vune. Nedavno me pitala

hoću li prodati lokal. Jadni tata. Toliko se muĉio da otvori knjiţaru, malo pomalo je

otplaćivao zajam, a na kraju jedva da mu je išta ostalo. Sve se otopilo, kao pjena na

rijeci.

— Ali imao je tebe — rekao sam.

— Mene? — nasmijala se Midori. Duboko je udahnula i izdahnula. — Idemo gore. Tu

dolje je hladno.

Gore me posjela za kuhinjski stol i otišla ugrijati vodu za kupanje. Dok se bavila time, ja

sam pristavio kotlić za ĉaj. Dok smo ĉekali da se rezervoar zagrije, sjedili smo suĉelice

za kuhinjskim stolom i pili ĉaj. Brade naslonjene na ruku, dugo me netremice promatrala.

Ĉulo se samo otkucavanje sata i zujanje motora hladnjaka koji se ukljuĉivao i iskljuĉivao

usporedo s termostatom. Sat je pokazivao da se brzo primiĉe ponoć.

— Znaš, Vatanabe, kad te ĉovjek bolje pogleda, imaš dosta zanimljivo lice.

— Misliš? — pitao sam, malo povrijeĊen.

— Kod mene ti lijepo lice moţe puno postići — rekla je. — A tvoje.. .pa, što ga više

gledam, sve više mislim: "Nije ni tako loš."

— I ja isto — rekao sam. — Svako malo sam sebi kaţem: "Ma k vragu, nisam ni tako

loš."

— Hej, nisam mislila ništa loše. Ne znam ti ja baš dobro izraziti osjećaje. Zato me ljudi

pogrešno shvate. Samo hoću reći da mi se sviĊaš. Jesam li ti to već rekla?

— Jesi — rekao sam.

— Hoću reći, nije samo meni teško shvatiti muškarce. Ali shvatit ću ja na kraju, malo-

pomalo.

Midori je donijela kutiju Maribora i zapalila. — Kad poĉneš od nule, moraš mnogo

nauĉiti.

— Ništa ĉudno.

— Joj, zamalo sam zaboravila! Hoćeš upaliti štapić tamjana za mog oca? Pošao

sam za Midori u sobu s budistiĉkim oltarom, zapalio štapić tamjana pred

fotografijom njezina oca i sklopio ruke.

— Znaš što sam neki dan radila? — pitala me Midori. — Skinula sam se do gola pred

tatinom slikom. Skinula sam sve do zadnje krpice da me dobro pogleda. Kao u nekom

poloţaju iz joge. Ono, "Evo, tata, ovo su ti moje cice, a ovo piĉka."

— Koji ti je vrag bio da to napraviš? — pitao sam.

— Ne znam, samo sam mu htjela pokazati. Hoću reći, pola mene nastalo je iz njegove

sperme, zar ne? Zašto mu ne bih pokazala? "Evo kćeri koju si napravio." Bila jesam

malo pijana. Vjerojatno je to djelomice bio razlog.

— Vjerojatno.

— Ušla je moja sestra i zamalo se srušila. Ja stojim pred tatinim spomen-portretom gola,

raširenih nogu. I ti bi se malo iznenadio.

— Mislim da bih.

— Objasnila sam joj zašto to radim i rekla: "Dakle, Momo (zove se Momo), skini se i ti,

sjedni kraj mene i pokaţi mu", ali nije htjela. Otišla je sva u šoku. Ona ti je malo

konzervativna.

— Drugim rijeĉima, relativno je normalna, hoćeš reći.

— Reci, Vatanabe, kako se tebi svidio moj otac?

— Ne znam se baš ponašati kad nekoga tek upoznam, ali nisam imao ništa protiv da

ostanem sam s njim. Bilo mi je baš ugodno. Razgovarali smo o svemu i svaĉemu.

— O ĉemu?

— O Euripidu — rekao sam.

Midori se glasno nasmijala. — Kakav si ti ĉudakl Nitko ne razgovara o Euripidu s

ĉovjekom na samrti kojega je tek upoznao!

— Pa, nitko takoĊer ne sjedi pred spomen-portretom svoga oca raširenih nogu! Midori

se zakikotala i zazvonila u zvonce na oltaru. — Pa-pa, tatice. Mi se sad idemo malo

zabaviti, a ti se ne brini i lijepo spavaj. Više se ne patiš, je li tako? Mrtav si, dobro?

Sigurna sam da se ne patiš. Ako se patiš, idi se ţaliti bogovima. Reci im da je to okrutno.

Nadam se da ćeš sresti mamu i da ćete se pohvatati. Vidjela sam ti pimpek kad sam ti

pomagala da se popiškiš. Stvarno je impresivan! Dakle, samo navali. Laku noć.

Naizmjence smo se okupali i presvukli u pidţame. Ja sam dobio novu pidţamu njezina

oca. Bila mi je malo tijesna, ali bolja nego nikakva. Midori je za mene stavila madrac na

pod oltarne odaje.

— Ne bojiš se spavati pred oltarom? — Uopće. Ništa nisam skrivio — rekao sam, smiješeći se.

— Ali bit ćeš sa mnom i grlit ćeš me dok ne zaspim, je li tako?

— Tako je — rekao sam.

Praktiĉki viseći s ruba Midorina malenog kreveta, drţao sam je u naruĉju. Nos mi je

pritisnula o prsa a ruke stavila na moje bokove. Desnu ruku obavio sam oko njezinih

leĊa, a lijevom rukom drţao sam se za okvir kreveta da ne padnem. Situacija nije bila

previše seksualno poticajna. Moj nos poĉivao je na njezinoj glavi, pa me njena kratka

kosa svako malo zaškakljala.

— Hajde, reci mi nešto — rekla je Midori, lica zagnjurenog u moja prsa.

— Što ţeliš da kaţem?

— Bilo što. Nešto što će me oraspoloţiti.

— Stvarno si zgodna — rekao sam.

— "Midori" — rekla je. — Reci moje ime.

— Stvarno si zgodna, Midori — ispravio sam se.

— Što ti to znaĉi, stvarno zgodna?

— Tako zgodna da je tvoja ljepota u stanju urušiti planine i isušiti oceane.

Midori je podigla glavu i pogledala me. — Ti zbilja znaš s rijeĉima.

— Kada to kaţeš, srce mi se smekša — kazao sam s osmijehom.

— Reci nešto još ljepše.

— Stvarno mi se sviĊaš, Midori. Puno.

— Koliko puno?

— Kao proljetni medvjedić — rekao sam.

— Proljetni medvjedić? — Midori je opet podigla glavu. — Što ti sad pak to znaĉi?

Proljetni medvjedić.

— Jednoga proljetnog dana šećeš sam šumom, i odjednom naiĊe slatko malo mladunĉe

medvjeda s baršunastim krznom i sjajnim okicama. I kaţe ti: "Zdravo, mala damice.

Hoćeš da se valjamo?" I onda se ti i medvjedić cijeli dan grlite i valjate po brdašcu

punom djeteline. Lijepo, zar ne?

— Da. Jako lijepo.

— Eto, toliko mi se sviĊaš.

— To je najbolja stvar koju sam ikad ĉula — rekla je Midori, privinuvši se uz mene. —

Ako ti se toliko sviĊam, uĉinit ćeš što god ti kaţem, zar ne? Nećeš se naljutiti, je li tako?

— Naravno da neću.

— I uvijek ćeš se brinuti za mene, zauvijek.

— Naravno da hoću — rekao sam, milujući njezinu kratku, meku, djeĉaĉku kosu. —

Ne brini se, sve će biti u redu.

— Ali ja se bojim — rekla je. Njeţno sam je grlio, i ubrzo su se njezina ramena poĉela dizati i spuštati, i zaĉuo sam

kako pravilno diše u snu. Iskrao sam se iz kreveta i otišao u kuhinju, gdje sam popio pivo.

Nimalo mi se nije spavalo, pa sam pomislio da bih mogao ĉitati knjigu, ali u blizini nisam

mogao naći ništa vrijedno truda. Palo mi je na pamet da se vratim u Midorinu sobu i

potraţim neku knjigu, ali nisam htio preturati okolo da je ne probudim.

Neko vrijeme sam sjedio i gledao u prazno, pijuckajući pivo,

a onda sam se sjetio da sam u knjiţari. Sišao sam, upalio svjetlo i poĉeo traţiti po

policama s broširanim izdanjima. Nije bilo mnogo meni zanimljivih knjiga, a i one koje

su bile uglavnom sam već proĉitao, ali morao sam naći nešto za ĉitanje, bilo što.

Odabrao sam izblijedjeli primjerak U ţrvnju Hermanna Hessea koji je vjerojatno već

dugo stajao neprodan u knjiţari, i ostavio novac kraj blagajne. Bio je to moj mali

doprinos smanjenju dugova Knjiţare Kobajaši.

Sjedio sam tako za kuhinjskim stolom, pijuckao pivo i ĉitao U ţrvnju. Taj sam roman

prvi put proĉitao kad sam se upisao u školu. A sada, oko osam godina kasnije, ĉitao sam

istu tu knjigu u kuhinji neke djevojke, u tijesnoj pidţami njezina preminulog oca.

Smiješno. Da nije bilo svih tih ĉudnih okolnosti, vjerojatno nikad ne bih ponovno

proĉitao U ţrvnju.

Knjiga je na trenutke bila zastarjela, ali kao roman nije bila loša. Polako sam je išĉitavao i

uţivao u svakom retku, dok sam usred noći sjedio u tihoj knjiţari. Na polici u kuhinji

stajala je prašnjava boca konjaka. Natoĉio sam si malo u kavenu šalicu i stao pijuckati.

Zgrijao me, ali ni od njega mi se nije prispavalo.

Malo poslije tri otišao sam provjeriti kako je Midori, ali ona je ĉvrsto spavala. Vjerojatno

je bila mrtva umorna. Kroz prozor je iz bloka dućana dopiralo meko bijelo svjetlo nalik

na mjeseĉinu i punilo sobu. Midori je spavala leĊima okrenuta svjetlu. Leţala je potpuno

nepomiĉna, kao zaleĊena. Nagnuvši se nad nju, zaĉuo sam njezino disanje. Spavala je

isto kao njezin otac.

Kraj kreveta je stajao kovĉeg s njenih netom završenih putovanja. Preko stolca je bio

prebaĉen njen bijeli kaput. Pisaći stol bio joj je uredan, a na zidu nad njim visio je

kalendar sa Snoopvjem. Gurnuo sam zastor u stranu i bacio pogled na opustjele dućane.

Svi su bili zatvoreni, sa spuštenim metalnim roletama, a jedino što je djelovalo kao da

ĉeka zoru bio je automat za prodaju koji se grbio ispred prodavaonice alkoholnih pića.

Svako malo zrak bi protrnuo od cviljenja kamionskih guma. Vratio sam se u kuhinju,

natoĉio si još jedan konjak, i nastavio ĉitati U ţrvnju.

Kad sam završio, na nebu se već razdanjivalo. Napravio sam si instant kavu, na stolu

pronašao malo papira i kemijsku olovku, te Midori napisao poruku: Popio sam ti malo

konjaka. Kupio sam knjigu U ţrvnju. Vani je svanulo, pa idem doma. Do viĊenja. A

onda, nakon kraćeg oklijevanja, napisao sam: Baš si slatka kad spavaš. Oprao sam šalicu

od kave, ugasio svjetlo u kuhinji, sišao, tiho digao roletu i izašao. Brinuo sam se da ću

biti sumnjiv nekom susjedu, ali u pet i pedeset i nešto ujutro na ulici nije bilo nikoga.

Samo su vrane ĉuĉale na krovu i smrknuto promatrale ulicu. Pogledao sam

blijedoruţiĉaste zastore na Midorinu prozoru, otpješaĉio do tramvajske postaje, odvezao

se do kraja linije i odšetao se do doma. Usput sam pronašao kafić koji je bio otvoren pa

sam doruĉkovao riţu i miso juhu, ukiseljeno povrće i peĉena jaja. Obišao sam dom i

kucnuo otraga na prozor Nagasavine sobe u prizemlju. Odmah mi je otvorio.

— Kavu? — pitao me.

— Ma ne.

Zahvalio sam mu, otišao u svoju sobu, oprao zube, skinuo hlaĉe, uvukao se u krevet i

ĉvrsto stisnuo oĉi. Naposljetku se nada mnom sklopio san bez snova, nalik na teške

olovne dveri.

Svaki tjedan pisao sam Naoko, i ona bi mi ĉesto otpisala. Pisma joj nikad nisu bila odviše

duga. Ubrzo su se u njima poĉela spominjati hladna jutra i veĉeri mjeseca studenog.

Vratio si se u Tokio baš kad se jesensko vrijeme ustaljivalo, pa neko vrijeme nisam znala

reći je li se u meni otvorila praznina jer te nema ili zbog promjene godišnjeg doba. Reiko

i ja stalno razgovaramo o tebi. Kaţe da te svakako pozdravim. Dobra je prema meni kao i

uvijek. Mislim da bez nje ne bih podnijela boravak ovdje. Kad sam usamljena, plaĉem.

Reiko kaţe da je dobro što mogu plakati. Ali usamljenost zbilja boli. Kad sam noću

usamljena, iz tame mi se javljaju ljudi. Njihov je govor nalik na cviljenje stabala na

noćnom vjetru. Kizuki;

moja sestra: stalno mi tako govore. I oni su usamljeni, i traţe nekoga s kim će

razgovarati.

Kad sam noću usamljena i trpim bol, ĉesto ĉitam tvoja pisma. Zbunjuju me mnoge stvari

izvana, ali tvoji opisi svijeta oko tebe donose mi divno olakšanje. Strašno ĉudno! Pitam

se, zašto je tako? Pa ih stalno iznova ĉitam, a i Reiko ih ĉita. Onda razgovaramo o

stvarima o kojima pišeš. Jako mi se svidjelo ono o ocu te cure Midori. Svakoga tjedna

veselimo se dolasku tvoga pisma, to nam je jedna od malobrojnih razonoda — da, na

ovakvu mjestu pisma su nam razonoda.

Trudim se svaki tjedan odvojiti vrijeme da ti pišem, ali kad jednom sjednem pred prazan

list papira, osjetim depresiju. I ovo pismo se zbilja silim napisati. Reiko galami na mene

da ti odgovorim. Ali nemoj me krivo shvatiti. Imam gomilu stvari o kojima s tobom

ţelim razgovarati, za koje ti ţelim reći. Samo mi je teško sve to izraziti rijeĉima. Zato mi

je tako teško pisati pisma.

Kad smo kod Midori, zvuĉi mi kao zanimljiva osoba. Iz tvog pisma stekla sam dojam da

je moţda zaljubljena u tebe. Kad sam to kazala Reiko, ona mi je rekla: "Pa naravno da je

zaljubljena! Ĉak sam i ja zaljubljena u Vatanabea!" Svaki dan beremo gljive, skupljamo

kestenje i jedemo ih. I to doista svaki dan: riţu s kestenjem, riţu s gljivama matsutake ,

ali tako su ukusni da ih se nikad ne zasitimo. Ali Reiko ne jede mnogo. I dalje puši

cigaretu za cigaretom. Ptice i zeĉevi su dobro.

Do viĊenja.

Tri dana nakon moga dvadesetog roĊendana stigao mi je paket od Naoko. U njemu sam

našao bordo pulover okruglog izreza i pismo.

Sretan roĊendan! Nadam se da će ti ova dvadeseta godina biti lijepa. Meni će po svemu

sudeći dvadeseta godina za-

vršiti jadno, ali tebi ţelim da budeš sretan kao ti i ja zajedno. Doista. Reiko i ja zajedniĉki

smo ti isplele ovaj dţemper. Da sam ga plela sama, ne bi bio gotov do idućeg

Valentinova. Dobra polovica je Reikina, a loša moja. Reiko sve radi izvrsno, pa katkad

gledajući nju mrzim samu sebe. Hoću reći, ja ni u jednoj jedinoj stvari nisam baš jako

dobra!

Do viĊenja.

Budi dobro.

U paketu je bila i poruka od Reiko.

Kako si? Za tebe je Naoko moţda vrhunac sreće, ali meni je ona obiĉna šeprtljavica. Ali

ipak smo ti uspjele dovršiti dţemper do roĊendana. Baš je lijep, je li? Same smo izabrale

boju i kroj.

Sretan roĊendan.

IO

JN.AD SE SADA SJETIM 1969. GODINE,

pred oĉima mi je samo moĉvara - duboko, ljepljivo tresetište koje kao da će mi usisati

cipelu kad god koraknem. Izmoren hodam kroz mulj. Ispred i iza sebe ne vidim ništa,

samo nepreglednu moĉvarnu tamu.

I vrijeme je sporo klipsalo u ritmu s mojim teturavim koracima. Ljudi oko mene odavno

su krenuli dalje, a moje vrijeme i ja još smo zaostajali, probijajući se kroz mulj. Svijet

oko mene stajao je na rubu velike promjene. Smrt je već odnijela Johna Coltranea,

kojemu su se sada pridruţili i toliki drugi. Ljudi su vrištali da će nastupiti revolucionarni

obrati - koji su, ĉinilo se, uvijek bili tu negdje iza ugla. Ali "obrati" koji su nastupili bili

su obiĉne dvo-dimenzionalne kulise, pozadine bez sadrţaja i znaĉenja. Povlaĉio sam se

od dana do dana, rijetko podiţući glavu, oĉiju prikovanih za beskonaĉnu moĉvaru koja je

leţala preda mnom, spuštao desnu nogu, dizao lijevu, spuštao lijevu, dizao desnu, nikad

ne znajući gdje sam toĉno, nikad ne znajući krećem li se u pravom smjeru, znajući

samo da moram nastaviti, korak po korak.

Napunio sam dvadesetu, jesen je ustupila mjesto zimi, ali u mome ţivotu ništa se bitno

nije promijenilo. Posve ravnodušan, išao sam na predavanja, tri veĉeri na tjedan radio u

prodavaonici

ploĉa, tu i tamo ĉitao Velikog Gatsbyja, a nedjeljom bih prao rublje i pisao Naoko duga

pisma. Katkad bih izašao s Midori na ruĉak, u zoološki vrt ili kino. Prodaja Knjiţare

Kobajaši protekla je po planu, pa su se Midori i njena sestra preselile u trosobni stan blizu

Miogadanija, u malo elitniju ĉetvrt. Kad se sestra uda, rekla je Midori, ona će unajmiti

vlastiti stan. U meĊuvremenu me jednom pozvala na ruĉak u njihov novi stan. Bio je to

sunĉan, lijep stan, i Midori se oĉito daleko više sviĊalo ţivjeti tu nego nad Knjiţarom

Kobajaši.

Svako malo Nagasava bi predloţio da odemo na neku od naših ekskurzija, ali ja bih

uvijek imao drugog posla. Jednostavno mi se nije dalo gnjaviti. Ne da mi spavanje s

curama nije bilo privlaĉno: ali kad bih pomislio na cijelu proceduru - piće u gradu,

traţenje pravih kandidatkinja, razgovor, odlazak u hotel - bilo je to previše truda. Još sam

se više divio Nagasavi jer je nastavljao dalje s tim ritualom a da mu nikad nije dosadio.

Moţda je ono što mi je rekla Hatsumi imalo uĉinka: mogao sam sebe navesti da budem

daleko sretniji samo misleći na Naoko nego da spavam s nekom glupom bezimenom

djevojkom. U meni je još ţivjelo sjećanje na Naokine prste koji me dovode do vrhunca

usred travnatog polja.

Poĉetkom prosinca pisao sam joj i pitao smijem li je posjetiti tijekom blagdana. Reiko mi

je odgovorila da će me rado ugostiti. Objasnila mi je da Naoko ima problema s pisanjem

i da zato ona odgovara umjesto nje. Ne moram misliti da je Naoko posebno loše: neka se

ne brinem. To dolazi u valovima.

Kad su stigli blagdani, potrpao sam stvari u ruksak, obukao ĉizme za snijeg i krenuo put

Kjota. Onaj ĉudni doktor imao je pravo: zimske planine zastrte snijegom bile su

nevjerojatno lijepe. Kao i prvi put, dvije sam noći spavao u stanu s Naoko i Reiko, te s

njima proveo tri dana radeći uglavnom isto što i prije. Kad bi zašlo Sunce, Reiko je

svirala gitaru, a mi smo sjedili i razgovarali. Umjesto na izlet, otišli smo na skijanje.

Poslije sat vremena nabadanja po planinama na skijama ostali smo bez daha i sasvim se

oznojili. Kad smo imali vremena, pomagali smo stanarima i

osoblju u odgrtanju snijega. Doktor Mijata za veĉerom je skoĉio do našeg stola da objasni

zašto je srednji prst duţi od kaţiprsta, a kod noţnih prstiju je drukĉije. Straţar Omura

opet mi je govorio

0 tokijskoj svinjetini. Reiko su se svidjele ploĉe koje sam donio iz grada. Skinula je

nekoliko melodija i vjeţbala ih na gitari.

Naoko je bila još manje priĉljiva nego jesenas. Kad smo svi troje bili zajedno, sjedila je

na kauĉu i smiješila se, ali jedva da je išta govorila. Reiko je brbljala kao da ţeli to

nadoknaditi. — Ali ne brini se — rekla mi je Naoko. — Takvo mi je razdoblje došlo.

Mnogo mi je zabavnije slušati vas dvoje nego da sama govorim.

Reiko je samoj sebi zadala neke poslove kako bi se maknula iz kuće da bismo Naoko i ja

mogli otići u krevet. Ljubio sam joj vrat, ramena i grudi, a ona me je rukom dovela do

klimaksa kao

1 prije. Dok sam je poslije grlio, rekao sam joj kako sam svih ovih mjeseci osjećao

njezin dodir, i da sam mislio na nju dok sam masturbirao.

— Ni s kim drugim nisi spavao? — pitala je Naoko.

— Nijednom — rekao sam.

— Dobro onda, evo ti još nešto što ćeš pamtiti. — Skliznula je nadolje i poljubila mi

penis, a onda ga obuhvatila svojim toplim ustima i poĉela prelaziti jezikom preko njega, a

sa svakim pokretom usnica njezina duga ravna kosa zanjihala bi se preko moga trbuha i

prepona, sve dok nisam drugi put svršio.

— Hoćeš li to pamtiti? — pitala je.

— Naravno da hoću — rekao sam. — Uvijek ću to pamtiti. Ĉvrsto sam je zagrlio i

zavukao joj ruku u gaćice, dotaknuvši

njezinu još suhu rodnicu. Naoko je odmahnula glavom i maknula mi ruku. Neko smo se

vrijeme šutke grlili.

— Na kraju semestra planiram se iseliti iz doma i potraţiti stan — rekao sam. — Dosta

mi je domskog ţivota. Ako nastavim honorarno raditi, moći ću si pokriti troškove. Bi li

došla u Tokio pa da ţivimo zajedno, kao što sam ti već predlagao?

— O, Toru, hvala ti. Tako sam sretna što si me to pitao!

— Ne kaţem ja da ovdje nije lijepo — rekao sam. — Tiho je,

okolina je savršena, a Reiko je divna osoba. Ali nije to mjesto na kojemu bi ĉovjek

mogao dugo ostati. Za to je previše specijalizirano. Što si duţe tu, to ti je teţe otići,

siguran sam.

Umjesto da odgovori, Naoko je upravila pogled prema van. Kroz prozor se nije vidjelo

ništa osim snijega. Teški snjeţni oblaci visjeli su nisko na nebu, a izmeĊu njih i snijegom

prekrivene zemlje utisnuo se najmanji mogući razmak.

— Dobro razmisli o tome, bez ţurbe — rekao sam. — Što god se dogodilo, ja ću se do

kraja oţujka preseliti. Kad god odluĉiš, moţeš doći.

Naoko je kimnula glavom. Obavio sam je rukama oprezno kao da drţim neko umjetniĉko

djelo satkano od krhka stakla. Obgrlila me rukama oko vrata. Bio sam gol, a ona je na

sebi imala naj-oskudnije moguće bijelo donje rublje. Tijelo joj je bilo tako lijepo da sam

ga s uţivanjem mogao gledati cijeli dan.

— Zašto se ne mogu navlaţiti? — promrmljala je Naoko. — To se dogodilo samo onaj

put. Na moj dvadeseti roĊendan, u travnju. One noći kad si me drţao u naruĉju. Što nije

u redu sa mnom?

— To je ĉisto psihološki, siguran san — rekao sam. — Samo polako. Nema ţurbe. — Svi moji problemi su ĉisto psihološki — rekla je Naoko. — Što ako se nikad ne

oporavim? Što ako do kraja ţivota ne budem sposobna za seks? Hoćeš li me ti svejedno

voljeti? Hoće li ti ruke

i usta uvijek biti dovoljni? Ili ćeš rješavati problem seksa spavajući s drugim

djevojkama?

— Ja sam roĊeni optimist — rekao sam.

Naoko se uspravila u krevetu i navukla majicu kratkih rukava. Preko toga je obukla

flanelsku košulju i spuznula u traperice. I ja sam se odjenuo.

— Pusti me da promislim — rekla je Naoko. — A promisli i ti.

— Hoću — rekao sam. — A kad smo kod usta, ono što si sad radila bilo je super.

Lagano se zacrvenjela i blago nasmiješila. — I Kizukiju se sviĊalo.

— On i ja imali smo otprilike isti ukus i shvaćanja — rekao sam ja sa smiješkom.

Sjeli smo za kuhinjski stol jedno nasuprot drugome, te popili kavu i razgovarali o starim

danima. Sad je već više govorila o Kizukiju. Znala je zastati da pomno odabere rijeĉi.

Svako malo poĉeo bi padati snijeg. Nebo se nije razvedrilo sva tri dana što sam bio ondje.

— Mislim da ću u oţujku opet moći doći — rekao sam na odlasku. Posljednji put

zabundano sam je zagrlio odjeven u zimski kaput, i poljubio sam je u usta.

— Do viĊenja — rekla je.

Došla je i 1970. — godina koja je donijela neke sasvim nove glasove, i to je stavilo toĉku

na moje tinejdţerske godine. Sad sam mogao zakoraĉiti u sasvim novu moĉvaru. Onda je

došlo vrijeme ispitima, koje sam poloţio relativno lako. Ako nemaš što drugo raditi pa

sve vrijeme provodiš na predavanjima, nije potrebna neka posebna sposobnost da proĊeš

završne ispite.

U domu su se, meĊutim, pojavili problemi. Neki mladići aktivni u jednoj od politiĉkih

struja zadrţali su kacige i ţeljezne šipke i skrili ih u svojim sobama. Imali su okršaj s

nekim bejzbolašima, upraviteljevim štićenicima, te su dvojica od njih ozlijeĊeni, a

šestorica izbaĉeni. Dugo nakon incidenta osjećao se šok, te su se gotovo svakoga dana

dogaĊali manji obraĉuni. U domu je vladala teška atmosfera, i svi su bili na rubu ţivaca. I

mene je zamalo premlatio neki bejzbolaš, ali umiješao se Nagasava i uspio izgladiti

situaciju. U svakom sluĉaju, bilo je vrijeme da odem.

Jednom kad sam poĉistio većinu ispita, poĉeo sam ozbiljno traţiti stan. Nakon tjedan dana

traţenja našao sam odgovarajući stan ĉak u predgraĊu Kiĉidţodţi. Lokacija nije baš bila

povoljna, ali bila je to kuća: samostojeća kuća - pravo blago. IzgraĊena kao vrtna kućica

ili već neka koliba, stajala je odvojeno na uglu povelike okućnice, a izmeĊu nje i glavne

kuće sterao se velik, zapušten vrt. Gazda će se sluţiti glavnim ulazom, a ja straţnjim, pa

ću tako imati svoj mir. Imala je jednu poveliku sobu, malu kuhinju i ku- paonicu, te

nezamislivo veliku garderobu. Imala je ĉak i verandu s pogledom na vrt.

Kuću je izdavao ugodan stari braĉni par, i to daleko ispod trţišne cijene, pod uvjetom da

se stanar bude spreman iseliti dogodine ako se njihov unuk odluĉi doseliti u Tokio.

Uvjeravali su me da ću tu moći ţivjeti sasvim po svojoj volji; oni neće postavljati

nikakve zahtjeve.

Nagasava mi je pomogao pri selidbi. Uspio je na posudbu dobiti kombi za prijevoz mojih

stvari, te mi darovao obećani hladnjak, televizor i veliku termosicu. Njemu moţda više

nisu trebali, ali meni su bili savršeni. I on sam trebao se iseliti za dva dana, u stan u

ĉetvrti Mita. — Pa, sad se vjerojatno dugo nećemo vidjeti — rekao mi je na odlasku — zato se ĉuvaj.

Još sam siguran da ćemo se nakon mnogo godina sresti na nekom ĉudnom mjestu.

— Već jedva ĉekam — rekao sam.

— A onaj put kad smo zamijenili cure ona ruţnjikava je bila daleko bolja.

— Nego što — rekao sam ja, smijući se. — Nego, Nagasava, brini se za Hatsumi. Tako

dobru curu teško je naći. I mnogo je ranjivija nego što izgleda.

— Da, znam — rekao je, kimajući glavom. — Zato sam se nadao da ćeš je ti uzeti kad

meni dosadi. Vas dvoje bili biste sjajan par.

— Baš! — rekao sam.

— Samo se šalim — rekao je Nagasava. — Uglavnom, budi sretan. Nekako mi se ĉini da

ćeš doţivjeti još mnoga sranja, ali tvrdoglava si ti faca, sigurno ćeš se snaći. Mogu li ti

dati jedan savjet?

— Samo daj.

— Ne saţalijevaj se — rekao je. — To rade samo pizdeki.

— Imat ću to na umu — rekao sam. — Rukovali smo se i pošli svatko na svoju stranu,

on u svoj novi svijet, a ja natrag u moĉvaru.

Tri dana nakon selidbe pisao sam Naoko. Opisao sam joj svoju novu kuću i koliko mi je

laknulo što sam se maknuo od idiota u domu i svih njihovih kretenarija. Sad mogu poĉeti

novi ţivot, s novim razmišljanjima.

Moj prozor gleda na veliki vrt, koji svim maĉkama u susjedstvu sluţi kao sastajalište.

Volim se ispruţiti na verandi i promatrati ih. Nisam siguran koliko ih se okupi, ali to je

pravi maĉji ĉopor. Sunĉaju se u skupinama. Mislim da im nije previše drago što sam se ja

tu naselio, ali kad sam jednom iznio komad starog sira, doplazilo ih je nekoliko i malo su

gricnule. Vjerojatno ćemo se uskoro sprijateljiti. U ĉoporu je i jedan prugasti maĉak

napola izgrizenih ušiju. Nevjerojatno je koliko sliĉi mom bivšem upravitelju u domu.

Samo ĉekam da poĉne dizati zastavu.

Fakultet mi je malo daleko, ali kad mi poĉne treća godina, neću imati puno jutarnjih

predavanja, pa i neće biti tako strašno. Moţda je i bolje jer ću u vlaku imati vremena za

ĉitanje. Sad samo moram ovdje naći neki lagan posao koji mogu raditi tri-ĉetiri dana u

tjednu. Onda se mogu vratiti svom ţivotu i navijanju opruga.

Ne ţelim te poţurivati, ali travanj je dobro vrijeme za nove poĉetke, i stalno mi se ĉini da

bi za nas bilo najbolje kad bismo tada poĉeli ţivjeti zajedno. I ti bi se mogla vratiti na

fakultet, ako sve bude dobro. Ako ti bude problem ţivjeti sa mnom, mogu ti naći stan

negdje blizu. Najvaţnije nam je da uvijek budemo blizu. Ne mora to biti sad u proljeće,

naravno. Ako ti misliš da je bolje u ljeto, i to mi odgovara. Samo mi javi što misliš.

Dobro?

Planiram neko vrijeme raditi prekovremeno. Da pokrijem troškove selidbe. Trebat će mi

dosta novca za razne potrepštine kad jednom poĉnem ţivjeti sam: tave, lonce, posuĊe,

takve stvari. U oţujku ću biti slobodan, i svakako te ţelim

doći vidjeti. Koji ti datum najbolje odgovara? Onda ću isplanirati put u Kjoto. Veselim

se što ću te vidjeti i jedva ĉekam da mi odgovoriš.

Idućih nekoliko dana kupovao sam potrebne stvari u obliţnjoj šoping ĉetvrti u

Kiĉidţodţiju, i poĉeo sam sam sebi spremati jednostavna jela. U obliţnjem skladištu

kupio sam nešto dasaka i dao ih izrezati da si napravim pisaći stol. Mislio sam da bih na

njemu mogao uĉiti, a zasad i jesti. Napravio sam police i opskrbio se lijepom zalihom

zaĉina. Bijela maĉka od nekih šest mjeseci odluĉila je da joj se sviĊam, pa je poĉela jesti

kod mene. Nazvao sam je Galebica.

Jednom kad sam donekle sredio stan, otišao sam u grad i našao honorarni posao kao

pomoćnik u slikarskom atelijeru. Tako sam radio dva solidna tjedna. Plaća je bila dobra,

ali posao je bio ubitaĉan, a od isparavanja mi se vrtjelo u glavi. Svaki dan nakon posla jeo

sam u jeftinom restoranu, zalio sve pivom, otišao doma i poigrao se s maĉkom, a onda

zaspao kao zaklan. Od Naoko sve to vrijeme nije stizao odgovor.

Upravo sam bio usred slikanja kad mi je na pamet pala Midori. S njom nisam bio u

kontaktu već gotovo tri tjedna, shvatio sam, i nisam joj ĉak ni rekao da sam se preselio.

Spomenuo sam joj da planiram selidbu, i rekla je: "O, je li?" Tada smo posljednji put

razgovarali.

Otišao sam do govornice i okrenuo njezin broj. Ţena koja se javila vjerojatno je bila

njena sestra. Kad sam rekao svoje ime, rekla je — Samo malo — ali Midori se nije javila.

A onda se sestra, ili tko god je to već bio, vratila na liniju. — Midori kaţe da je previše

bijesna da bi razgovarala s tobom. Preselio si se a da njoj to nisi ni spomenuo, je li?

Nestao si tek tako i nisi joj ni rekao kamo ideš, je li? E, pa sad je ljuta ko ris. A kad ona

poludi, nema pomoći. Pretvori se u zvijer. — Molim vas, moţete li mi je dati? Objasnit

ću joj.

— Kaţe da je ne zanimaju tvoja objašnjenja.

— Mogu li onda vama objasniti? Jako mi je ţao što vam ovo prireĊujem, ali biste li me

samo saslušali i prenijeli joj?

— A, ne! Morat ćeš to sam. Kakav si ti to muškarac? To je tvoja odgovornost, ti to

uĉini, i uĉini to kako treba!

Nije bilo nade. Zahvalio sam joj i spustio slušalicu. Nisam se mogao ljutiti na Midori što

je bijesna. Dok sam se selio, useljavao i zaraĊivao novac za dodatne troškove, nisam je se

ni sjetio. Za to vrijeme ĉak mi ni Naoko nije pala na pamet. To kod mene nije bilo

neobiĉno. Kad god bih se neĉim poĉeo baviti, sve drugo bih iskljuĉio.

Ali onda sam poĉeo misliti kako bi meni bilo da je situacija bila obratna i da se Midori

nekamo preselila, a da mi nije rekla niti mi se javila tri tjedna. Bio bih povrijeĊen - i to

jako, bez sumnje. Ne, mi nismo ljubavnici, ali na neki naĉin otvorili smo se jedno

drugome dublje nego ljubavnici. Ta pomisao nanijela mi je veliki jad. Kako je samo

strašno raniti nekoga do koga ti je zaista stalo -i to nesvjesno.

Ĉim sam se vratio s posla, sjeo sam za svoj novi stol i poĉeo pisati Midori. Napisao sam

joj kako se osjećam, što sam iskrenije mogao. Ispriĉao sam se, bez objašnjenja i

opravdanja, što sam bio tako bezobziran i bešćutan. Nedostaješ mi, napisao sam. Ţelim

te vidjeti što prije. Ţelim da vidiš moju novu kuću. Molim te, piši mi, napisao sam, i

poslao pismo preporuĉenom poštom.

Odgovor nije stigao.

Poĉinjalo je neko ĉudno proljeće. Cijele blagdane proveo sam ĉekajući pisma. Nisam

mogao na putovanje, nisam mogao doma roditeljima. Ĉak se nisam mogao ni honorarno

zaposliti, jer nisam mogao znati kad će stići pismo od Naoko, u kojemu će pisati neka

doĊem na taj i taj datum. Popodneva sam provodio u obliţnjoj šoping ĉetvrti u

Kiĉidţodţiju, gledajući dvostruke projekcije ili ĉitajući u jazz kafeu. Ni s kim se nisam

viĊao, gotovo ni s kim razgovarao. Jednom na tjedan pisao bih Naoko. Nikad joj nisam

spomenuo da ţeljno išĉekujem odgovor. Nisam je htio ni

na koji naĉin opterećivati. Pisao sam joj o svome poslu kod slikara, o Galebici, o

rascvjetanoj breskvi u vrtu, o dragoj staroj gospoĊi koja prodaje tofu, o opakoj staroj

gospoĊi u obliţnjem restoranu, o jelima koje sam spremam. No ona nije otpisala.

Kad god bi mi dojadilo ĉitanje ili slušanje ploĉa, malo bih radio u vrtu. Od gazde sam

posudio grablje, metlu i vrtlarske škare, pa sam vrijeme provodio ĉupajući korov i

obrezujući grmlje. Nije trebalo mnogo pa da vrt postane lijep. Jednom me vlasnik

pozvao na ĉaj, pa smo na verandi velike kuće ispijali zeleni ĉaj, ţvakali riţine krekere i

ĉavrljali. Nakon umirovljenja dobio je posao u nekoj osiguravajućoj tvrtki, kazao je, ali i

odatle je otišao poslije nekoliko godina, i sad se odmara. Kuća i zemljište već su dugo u

obitelji, djeca su mu odrasla i osamostalila se, pa moţe pod stare dane udobno ţivjeti ne

radeći ništa. Zato on i njegova ţena stalno zajedno putuju.

— To je lijepo — rekao sam.

— Nije — rekao je on. — Putovanja uopće nisu zabavna. Ja bih mnogo radije radio.

Zapustio je vrt, rekao je, jer nigdje u blizini nije bilo pristojnog vrtlara i jer je dobio razne

alergije zbog kojih nije mogao sam raditi. Od košenja trave poĉeo bi kihati.

Kad smo popili ĉaj, pokazao mi je kućicu koja je sluţila kao skladište i rekao da mogu

uzeti što god unutra naĊem, manje-više kako bi mi zahvalio što sam uredio vrt. — Nama

ne treba ništa od toga — rekao je — stoga slobodno uzmi.

Kućica je bila prepuna svakakvih stvari - bio je tu stari drveni ĉabar, djeĉji bazen,

bejzbolske palice. Našao sam stari bicikl, blagovaoniĉki stol praktiĉne veliĉine s dva

stolca, zrcalo i gitaru. — Ovo bih posudio, ako nemate ništa protiv.

— Slobodno uzmi — rekao je on opet.

Cijeli dan zabavljao sam se s biciklom: ĉistio sam hrĊu, podmazivao leţajeve, pumpao

gume, podešavao brzine, a na kraju sam ga odnio u radionicu za popravak kako bi mu

ugradili novu sajlu mjenjaĉa brzina. Kad je bilo gotovo, izgledao je kao nov. Sa stola

sam oĉistio debeli sloj prašine i ponovno ga prelakirao. Zamijenio sam ţice na gitari i

zalijepio dio trupa koji je otpadao. Ţicom sam sastrugao hrĊu na vijcima i podesio ih.

Nije to bila neka gitara, ali bar sam uspio odrţati melodiju. Shvatio sam da gitaru nisam

imao u rukama još od škole. Sjeo sam na trijem i polako stao svirati Up on the Roof od

Driftersa. Zaprepastio sam se kad sam shvatio da se još sjećam većine akorda.

Zatim sam uzeo nekoliko drvenih dasaka i izradio si ĉetvrtasti sanduĉić za pisma. Obojio

sam ga u crveno, napisao na njega svoje ime i postavio ga pred vrata. Sve do trećeg

travnja u moj je sanduĉić od pošte stiglo jedino nešto što su mi proslijedili iz doma:

obavijest odbora za proslavu godišnjice mature iz moje škole. Proslava godišnjice mature

bila je zadnje u što sam se htio upuštati. U tom sam razredu bio s Kizukijem. Bacio sam

ga u koš.

Popodne ĉetvrtog travnja u sanduĉiću sam našao pismo. Na poleĊini je pisao Reiko Išida.

Škarama sam lijepo i uredno prore-zao peĉat i izašao na trijem da ga proĉitam. Imao sam

dojam da vijesti nisu dobre, a tako je i bilo.

Najprije se Reiko ispriĉala što sam tako dugo ĉekao na odgovor. Naoko se upinjala da mi

piše, rekla je, ali nikako nije uspijevala napisati pismo do kraja.

Ponudila sam se da ti ja pišem umjesto nje, ali svaki put kad sam joj ukazala na to da nije

u redu što ti ne odgovara, odgovarala je da je stvar previše osobna, da će ti pisati sama, i

zato ti nisam pisala ranije. Zao mi je, zbilja. Nadam se da ćeš mi oprostiti.

Znam da ti je zacijelo bilo teško dok si cijeli mjesec ĉekao odgovor, ali vjeruj mi, i

Naoko je ovaj mjesec bio jednako tako teţak. Molim te, shvati kroza što prolazi. Stanje

joj nije dobro, moram najiskrenije reći. Dala je sve od sebe da stane na svoje noge, ali

zasad rezultati nisu dobri.

Gledano unatrag, sada vidim da je prvi simptom njezina problema bio gubitak sposobnosti da piše pisma. To se dogodilo pred kraj studenoga ili

poĉetkom prosinca. Onda je poĉela ĉuti glasove. Kad god bi pokušala nešto napisati, ĉula

bi ljude kako joj nešto govore, i zato nije mogla pisati. Glasovi bi joj smetali da odabere

rijeĉi. Nije bilo tako strašno sve do tvoga drugog posjeta, pa ja to nisam ozbiljno

shvaćala. Svima nama koji smo ovdje ti simptomi dolaze u ciklusima, manje-više. U

njenom sluĉaju nakon tvoga odlaska jako su se pogoršali. Sad joj je teško i voditi obiĉan

razgovor. Ne moţe naći rijeĉi, i to je uţasno zbunjuje - zbunjuje i plaši. A "stvari" koje

ĉuje postaju sve gore.

Svaki dan imamo sastanak sa specijalistom. Naoko, doktor i ja sjedimo i razgovaramo, te

pokušavamo locirati što se to toĉno u njoj slomilo. Meni je palo na pamet da bi bilo dobro

ukljuĉiti i tebe u neku od naših sesija, ako je to moguće, i doktor se sloţio, ali Naoko je

bila protiv. Mogu ti reći toĉno koje je bilo obrazloţenje: "Ţelim da se moje tijelo oĉisti

od svega ovoga kad se susretnem s njim." Nije u tome problem, rekla sam joj ja; sada joj

treba pomoći da se što prije oporavi, i navalila sam na nju sa svih strana, ali nije se

predomislila.

Mislim da sam ti jednom objasnila kako ovo nije specijalizirana bolnica. Imamo

medicinske struĉnjake, naravno, i oni pruţaju djelotvorne tretmane, ali koncentrirana

terapija je nešto drugo. Svrha ovoga mjesta jest stvoriti blagotvorno okruţenje u kojemu

će pacijent izlijeĉiti sam sebe, a to ne ukljuĉuje pravi medicinski tretman. Što znaĉi da

ako se Na-okino stanje još pogorša, vjerojatno će je morati prebaciti u neku drugu

bolnicu ili medicinsku ustanovu, ili već nešto. Meni bi to bilo jako bolno, ali to bismo

morali uĉiniti. Što ne znaĉi da se ne bi mogla vratiti ovamo na nekakav privremeni

"dopust". Ili, još bolje, mogla bi se izlijeĉiti i sasvim završiti s bolnicama. U svakom

sluĉaju, ĉinimo sve što moţemo, i Naoko ĉini sve što moţe. U meĊuvremenu se jedino

moţeš nadati njezinu oporavku, i šalji joj i dalje ta pisma.

Pismo je bilo datirano 31. oţujka. Kad sam ga proĉitao, ostao sam na trijemu i pustio da

mi pogled odluta u vrt, koji je sada sav bujao od svjeţine proljeća. Bila je tu i stara

trešnja, a njezini pupoljci bili su u punom cvatu. Puhao je blag povjetarac, a dnevna

svjetlost sve je bojila neobiĉno zamućenim, zagasitim bojama. Galebica je odnekud

dolunjala, i nakon što se neko vrijeme ĉešala o ogradu verande, ispruţila se kraj mene i

zaspala.

Znao sam da bih morao ozbiljno razmisliti, ali nisam imao pojma kako. A, da iskreno

kaţem, uopće mi nije bilo do razmišljanja. Uskoro će doći vrijeme kad više neću imati

izbora, a kada doĊe to vrijeme, dobro ću o svemu promisliti. Ali ne sada. Ne sada.

Cijeli dan zurio sam u vrt naslonjen na stup i milovao Gale-bicu. Osjećao sam se potpuno

iscijeĊeno. Popodne je odmaklo, pribliţio se sumrak, a vrt su zaogrnule plaviĉaste sjene.

Galebica je nestala, ali ja sam i dalje zurio u cvjetove trešnje. U proljetnoj polutami

izgledali su kao meso koje se rascvalo kroz koţu nad zagnojenim ranama. Vrt se napunio

slatkastim, teškim smradom trulog mesa. I onda sam pomislio na Naokinu put. Naokina

prelijepa put leţala je preda mnom u tami, kroz koţu su joj praskali bezbrojni pupoljci,

zeleni i uzdrhtali na gotovo neprimjetnom lahoru. Zašto tako lijepo tijelo mora biti tako

bolesno, pitao sam se. Zašto ne ostave Naoko na miru?

Ušao sam i navukao zavjese, ali ĉak ni unutra nisam mogao pobjeći od mirisa proljeća.

Ispunjao je sve, od tla naviše. Ali meni je miris proljeća sada u glavu prizivao jedino

onaj gnjili smrad. Zatvoren iza zastora, osjećao sam ţestoko gnušanje prema proljeću.

Mrzio sam ono što će mi proljeće donijeti; mrzio sam tupu, pulsirajuću bol koju je

budilo u meni. Nikad u ţivotu nisam ništa mrzio takvom silinom.

Puna tri dana nakon toga proveo sam kao da se budim na dnu mora. Jedva da sam ĉuo što

mi ljudi govore, a i njima je bilo jednako teško razumjeti mene. Cijelo tijelo kao da mi je

bilo umotano u neku vrstu membrane, koja je spreĉavala izravan dodir izmeĊu mene i

vanjskoga svijeta. Ja nisam mogao dotaknuti "njih", a "oni" nisu mogli do mene. Bio sam

posve nemoćan, i dokle god sam bio u takvu stanju, "oni" nisu mogli doprijeti do mene.

Sjedio sam naslonjen na zid i zurio u strop. Kad bih ogladnio, okusio bih prvo što mi je

palo pod ruku, popio malo vode, a kad bi me dotukla tuga, ubio bih se u viskiju. Nisam se

kupao, nisam se brijao. Tako su prošla ta tri dana.

Šestog travnja stiglo je pismo od Midori. Pozvala me da se naĊemo na kampusu i

ruĉamo, desetoga kad smo imali upise na predavanja. Odugovlaĉila sam s pisanjem što

sam duţe mogla, što znaĉi da smo kvit, pa hajde da se pomirimo. Moram priznati, nedo-

staješ mi. Ĉitao sam pismo, ukupno ĉetiri puta, i opet nisam shvaćao što mi ţeli reći. Sto

to moţe znaĉiti? Mozak mi je bio tako smeten da nisam vidio vezu izmeĊu reĉenica.

Kako ćemo postati "kvit" ako se naĊemo na dan upisa? Zašto je htjela da odemo na

"ruĉak"? Polako sam se gubio. Um mi je postao mlitav, poput ras-kvašenog korijenja

neke podzemne biljke. Ali nekako sam znao da se moram iz toga trgnuti. A onda su mi na

pamet pale one Nagasavine rijeĉi: "Ne saţalijevaj se. To rade samo pizdeki."

— Dobro, Nagasava. Nego što — ĉuo sam sebe kako mislim. Uzdahnuo sam i ustao na

noge.

Prvi put u nekoliko tjedana oprao sam rublje, otišao u javnu kupaonicu i obrijao se,

oĉistio kuću, nakupovao hranu i za promjenu skuhao pristojan obrok, nahranio

izgladnjelu Galebicu, pio samo pivo, i trideset minuta vjeţbao. Dok sam se brijao, u

zrcalu sam otkrio da postajem suhonjav. Oĉi su mi bile izbuljene. Jedva sam sebe

prepoznao.

Idućeg jutra otišao sam na podugaĉku voţnju biciklom, a nakon što sam doma ruĉao, još

jednom sam proĉitao Reikino pismo. Zatim sam ozbiljno promislio što sljedeće uĉiniti.

Glavni razlog zbog kojega sam tako teško primio Reikino pismo bio je taj što je ono

uzdrmalo moju optimistiĉnu vjeru da se Naoko

oporavlja. Sama Naoko jednom mi je rekla: "Moja bolest mnogo je gora nego što misliš:

ima mnogo dublje korijene." A Reiko me upozorila da se ne moţe znati što će se

dogoditi. Pa ipak, dvaput sam vidio Naoko i dobio dojam da je na putu oporavka. Bio

sam pretpostavio da je jedini problem hoće li skupiti hrabrost da se vrati u stvarni svijet, i

da ćemo ako to uspije nas dvoje udruţiti snage i pokušati zajedno.

Reikino pismo srušilo je imaginarnu kulu koju sam izgradio na toj lomnoj pretpostavci, a

za njom je ostala samo poravnana površina lišena osjećaja. Morat ću nekako vratiti

uporište. Naokin oporavak vjerojatno će trajati dugo. A ĉak i onda zacijelo će biti još

slabija i imat će manje samopouzdanja nego ikad. Morat ću se prilagoditi takvoj novoj

situaciji. No koliko god snaţan postanem, to neće riješiti sve probleme. To sam znao. Ali

ništa drugo nisam mogao: morao sam drţati glavu gore i ĉekati da se oporavi.

Hej, Kizuki, mislio sam. Za razliku od tebe, ja sam odluĉio ţivjeti - i to najbolje što

znam. Znam, bilo ti je teško. K vragu, teško je i meni. Zbilja teško. A sve zato što si se ti

ubio i ostavio Naoko. Ali ja to nikad neću. Nikad, nikad joj neću okrenuti leĊa. Kao

prvo, zato što je volim, i zato što sam snaţniji od nje. I postat ću još snaţniji. Sazrijet ću.

Odrasti. Jer moram. Uvijek sam mislio da bih volio zauvijek imati sedamnaest ili

osamnaest, kad bih mogao. Ali više ne. Više nisam tinejdţer. Sad imam osjećaj

odgovornosti. Nisam više onaj isti koji sam bio kad smo se druţili. Sad imam dvadeset. I

moram platiti cijenu da bih nastavio ţivjeti.

— K vragu, Vatanabe, a što je tebi bilo? — pitala je Midori. — Pa ti si gola kost i koţa!

— Tako loše izgledam, je li?

— Previše znamo već ĉega s onom tvojom udanom curom, dam se kladiti.

Nasmiješio sam se i odmahnuo glavom. — Ni s kim nisam spavao od poĉetka listopada.

— Fju! Nemoguće. To ti je šest mjeseci!

— Ĉula si me.

— Nego kako si onda izgubio toliko kila?

— Odrastanjem — rekao sam.

Midori mi je stavila ruke na ramena i pogledala me ĉudnovato mrko, ali ubrzo joj se

licem razlijegao njeţan osmijeh. — Istina je — rekla je. — Nešto je drukĉije. Promijenio

si se.

— Rekao sam ti, odrastao sam. Sad sam odrastao ĉovjek.

— Fantastiĉan si, kako ti samo radi mozak — rekla je kao da sam je zbilja

impresionirao. — Idemo jesti. Umirem od gladi.

Otišli smo u restoranĉić iza odsjeka za knjiţevnost. Naruĉio sam specijalitet dana, pa je i

ona.

— Hej, Vatanabe, ti se ljutiš na mene?

— Zašto bih?

— Sto ti nisam odgovorila, samo da ti vratim. Misliš da nisam smjela? Hoću reći,

ispriĉao si se i sve to.

— Da, ali ja sam bio kriv. Tako to ide.

— Sestra mi kaţe da nisam smjela. Da sam bila previše nepopustljiva i djetinjasta.

— Da, ali bilo ti je bolje, zar ne, kad si mi tako vratila? -Aha.

— Dobro onda, to je to.

— Ti zbilja znaš oprostiti, zar ne? — rekla je Midori. — Ali reci mi istinu, Vatanabe,

zbilja se nisi seksao šest mjeseci?

— Nijednom.

— Dakle, onda kad si me stavio na spavanje, sigurno ti je bilo gadno.

— Da, mislim da jest.

— Ali nisi, zar ne?

— Slušaj, ti si mi sada najbolja prijateljica — rekao sam. — Ne ţelim te izgubiti.

— Znaš, da si me tada pokušao na nešto prisiliti, ne bih ti se mogla oduprijeti. Bila sam

previše iscrpljena.

— Ali bio mi je prevelik i pretvrd — rekao sam.

Midori se nasmiješila i dotaknula moje zapešće. — Malo prije

toga odluĉila sam da ću ti vjerovati. Sto posto. Tako sam uspjela onako zaspati, sasvim

spokojno. Znala sam da će sve biti dobro, da sam s tobom sigurna. I zbilja sam spavala

kao top, zar ne?

— Nego što.

— S druge strane, da si mi rekao: "Midori, idemo to obaviti. Onda će sve biti super", ja

bih to vjerojatno napravila. Nemoj sad misliti da te hoću zavesti ili da te draţim. Samo ti

kaţem što mislim, totalno iskreno.

— Znam, znam.

Dok smo ruĉali, pokazali smo jedno drugome upisne knjiţice i otkrili da smo se upisali na

dva ista kolegija. Sto je znaĉilo da ću je viĊati najmanje dvaput tjedno. Kad smo to riješili,

Midori mi je ispriĉala kako ţivi. Isprva se ni ona ni sestra nisu mogle naviknuti na ţivot u

stanu - jer je prelako, rekla je. Navikle su po cijeli dan trĉati naokolo kao lude, njegovati

bolesnike, pomagati u knjiţari, ili već što drugo.

— Ali napokon se navikavamo — rekla je. — Ovako smo stalno trebale ţivjeti - ne

brinuti se za tuĊe potrebe, nego se pruţati kamo god nam je volja. U poĉetku smo obje

bile ţivĉane, kao da nam tijelo lebdi nekoliko pedalja od zemlje. Nije nam se to ĉinilo

stvarnim, kao da stvarni ţivot ne moţe biti takav. Obje smo bile napete, kao da će se sve

svakog ĉasa srušiti.

— Dvije briţnice — rekao sam s osmijehom.

— Pa, ţivot je dosad prema nama bio okrutan — rekla je Midori. — Ali to je u redu.

Dobit ćemo sve što nam je ostao duţan.

— Siguran sam u to — rekao sam — poznajući tebe. Ali reci mi, što ti sestra sada radi?

— Prijateljica joj je nedavno otvorila šminkerski butik s modnim dodacima. Sestra joj

tamo pomaţe triput tjedno. Inaĉe studira kulinarstvo, nalazi se sa zaruĉnikom, ide u kino,

drţi sve ĉetiri u zraku, i jednostavno uţiva u ţivotu.

Midori me onda pitala kako ja sada ţivim. Opisao sam joj kuću, te veliki vrt i maĉku

Galebicu, kao i gazdu.

— Je li ti lijepo? — pitala je.

— Dosta — rekao sam ja.

— Tko bi rekao — rekla je Midori.

— Da, a i proljeće je — rekao sam.

— A ti nosiš taj fora pulover koji ti je djevojka isplela. Šokiran, spustio sam pogled na

bordo dţemper. — Kako si

znala?

— Stvarno si poštenjaĉina — rekla je Midori. — NagaĊam, naravno! Uglavnom, što ti

je?

— Ne znam. Pokušavam skupiti malo entuzijazma.

— Ne zaboravi, ţivot je bombonijera.

Odmahnuo sam glavom nekoliko puta i pogledao je. — Moţda nisam baš pametan, ali

katkad nemam pojma o ĉemu govoriš.

— Znaš, u bombonijeri imaš sortirane ĉokolade, i neke ti se sviĊaju, a neke ne? I onda

pojedeš one koje ti se sviĊaju, pa ti ostanu samo one koje ti se baš ne sviĊaju? Uvijek

mislim na to kad mi se dogodi nešto tuţno. "Sad samo da ove smaţem, i sve će biti u

redu." Ţivot je bombonijera.

— Pa, nekakva filozofija jest.

— Ali istina je. Znam iz iskustva.

Baš smo pili kavu kad su ušle dvije djevojke. Ĉinilo se da ih Midori poznaje s fakulteta.

Njih tri usporedile su upisne knjiţice i pretresle milijun tema: "Sto si dobila iz

njemaĉkog?" "Taj i taj je stradao u fakultetskim nemirima." "Super cipele, gdje si ih

kupila?" Napola sam slušao, ali osjećao sam kao da njihove opaske dolaze s one strane

svijeta. Pijuckao sam kavu i gledao prizor pred izlogom. Bio je to tipiĉan proljetni

fakultetski prizor na poĉetku nove godine: na nebu je visjela izmaglica, trešnje su cvale,

novi studenti (to se odmah vidjelo) nosili su pune ruke knjiga. Osjećao sam da sam malo

odlutao i pomislio kako Naoko ove godine opet ne moţe nastaviti studij. Kraj prozora je

stajala ĉašica puna anemona.

Kad su se dvije djevojke vratile za svoj stol, Midori i ja otišli smo se prošetati po okolici.

Ušli smo u nekoliko antikvarijata,

kupili nešto knjiga, otišli u drugi kafić na još jednu kavu, odigrali fliper u igraonici, i

sjeli na klupu u park te razgovarali — zapravo, govorila je Midori, a ja sam uglavnom

nešto gunĊao u znak odgovora. Kad je rekla da je ţedna, otrĉao sam do kioska i kupio

nam dvije Cole. Kad sam se vratio, zatekao sam je da nešto brzo škraba kemijskom

olovkom na papiru s linijama.

— Što je to? — pitao sam.

— Ništa — rekla je.

— Moram ići — obavijestila me u pola ĉetiri. — Moram se naći sa sestrom u Ginzi.

Otpješaĉili smo do postaje metroa i razišli se. Na odlasku mi je Midori u dţep gurnula

komad papira, ĉetverostruko presavijenog. — Proĉitaj ovo kada doĊeš kući — rekla mi

je. Proĉitao sam u vlaku.

Pišem ti ovo pismo dok ti kupuješ sok. Ovo mi je prvi put u ţivotu da pišem pismo

nekome tko sjedi kraj mene na klupi, ali osjećam da jedino tako mogu doprijeti do tebe.

Hoću reći, uopće me ne slušaš. Zar ne?

Shvaćaš li da si mi danas uĉinio groznu stvar? Nisi ni primijetio da imam drukĉiju

frizuru, zar ne? Cijelu vjeĉnost trudim se oko nje, pokušavam pustiti kosu, i krajem

prošlog tjedna napokon sam je uspjela urediti tako da se već moţe nazvati djevojaĉkom,

a ti nisi ni primijetio. Izgledalo je dosta dobro, pa sam mislila da ću te malo šokirati kad

me vidiš prvi put nakon tako dugog vremena, ali ti to nisi ni registrirao. Zar ne misliš da

je to uţasno? Sigurna sam da se ne sjećaš ni što sam danas imala na sebi. Hej, ja sam

ţensko! Pa što onda ako te nešto muĉi? Moţeš me bar jednom pristojno pogledati! Da si

samo rekao: "Zgodna frizura", oprostila bih ti što si utonuo u milijun misli, ali ne!

Zato ću ti slagati. Nije istina da se idem naći sa sestrom u Ginzi. Planirala sam

prespavati kod tebe. Ĉak sam ponijela i pidţamu. Istina je. U torbi imam pidţamu i

ĉetkicu za zube.

Kakva sam ja glupaĉa! Hoću reći, ĉak me nisi ni pozvao da vidim tvoju kuću. No,

dobro, kvragu sve, oĉito ţeliš biti sam, pa ću te pustiti na miru. Idi, razmišljaj, koliko ti

srce ţeli!

Ali nemoj me krivo shvatiti. Nisam sasvim ljuta na tebe. Samo sam tuţna. Bio si tako

dobar prema meni kad sam ja imala problema, a sad kad ih ti imaš, ja kao da ti nikako ne

mogu pomoći. Zatvorio si se u taj svoj mali svijet, i kad ja pokušam pokucati na vrata, ti

samo na sekundu podigneš pogled i isti ĉas se vratiš unutra.

Sada te vidim kako nosiš sokove - hodaš i misliš. Nadala sam se da ćeš se spotaknuti, ali

nisi. Sad sjediš kraj mene i piješ Colu. Gajila sam još tu zadnju nadu da ćeš primijetiti i

reći: "Hej, frizura ti je drukĉija!" ali ne. Da jesi, poderala bih ovaj papir i rekla: "Idemo k

tebi. Skuhat ću ti finu veĉeru. A poslije se moţemo maziti u krevetu." Ali ti si osjećajan

kao ĉeliĉna ploĉa. Zbogom.

P.S. Molim te, ne obraćaj mi se kad se idući put sretnemo.

Nazvao sam Midorin stan s postaje kad sam sišao s vlaka u Ki-ĉidţodţiju, ali nitko se

nije javljao. Kako nisam imao što drugo raditi, lutao sam po ĉetvrti i traţio neki honorarni

posao koji bih mogao poĉeti raditi kad poĉnu predavanja. Bit ću slobodan cijelu subotu i

nedjelju, a mogao sam raditi i ponedjeljkom, srijedom i ĉetvrtkom poslije pet; ali uopće

nije bilo lako pronaći posao koji bi odgovarao takvom rasporedu. Odustao sam i otišao

doma. Kad sam izašao kupiti namirnice za veĉeru, opet sam nazvao Midorin stan.

Njezina sestra rekla mi je da Midori još nije došla doma, i da nema pojma kada će se

vratiti. Zahvalio sam joj i spustio slušalicu.

Nakon što sam pojeo, pokušao sam pisati Midori, ali nakon nekoliko neuspješnih

pokušaja odustao sam i umjesto toga krenuo pisati Naoko.

Proljeće je stiglo, pisao sam, i poĉinje nova akademska godina. Rekao sam joj da mi

nedostaje, da se nadam kako ćemo se već na

neki naĉin uspjeti sastati i razgovarati. U svakom sluĉaju, pisao sam, odluĉio sam ojaĉati.

Koliko ja vidim, to je jedino što mogu.

I još nešto. Moţda to ima veze samo sa mnom, i tebi to moţda neće biti vaţno, ali više ni

s kim ne spavam. To je zato što ne ţelim zaboraviti posljednji put kad si me dotaknula.

To mi je znaĉilo mnogo više nego što moţeš zamisliti. Stalno na to mislim.

Stavio sam pismo u omotnicu, zalijepio marku i dugo sjedio za stolom zureći u njega.

Bilo je to mnogo kraće pismo nego inaĉe, ali imao sam dojam da će me Naoko tako

moţda bolje razumjeti. Natoĉio sam si palac i pol viskija, popio ga u dva gutljaja i otišao

spavati.

Sutradan sam blizu postaje Kiĉidţodţi našao posao koji sam mogao raditi subotom i

nedjeljom: bit ću konobar u malecnom talijanskom restoranu. Uvjeti su bili dosta slabi, ali

bili su ukljuĉeni troškovi prijevoza i topli obrok. A kad god netko iz popodnevne smjene

ponedjeljkom, srijedom ili ĉetvrtkom uzme slobodan dan (a to se dogaĊalo ĉesto), ja ću ga

zamijeniti. To mi je savršeno odgovaralo. PoslovoĊa je rekao da će mi nakon tri mjeseca

povisiti plaću, i htjeli su da poĉnem raditi odmah u subotu. Bio je to mnogo pristojniji

ĉovjek od idiota koji je vodio prodavaonicu ploĉa u Šindţukuu.

Opet sam pokušao nazvati Midorin stan, i opet joj se javila sestra. Midori se od juĉer nije

vratila, rekla je, umornim glasom, i sad se već i ona brine: imam li pojma kamo je otišla?

Ja sam znao samo da Midori u torbi ima pidţamu i ĉetkicu za zube.

Na predavanju u srijedu vidio sam Midori. Na sebi je imala tamnozeleni pulover i tamne

naoĉale koje je onoga ljeta ĉesto nosila. Sjedila je u posljednjem redu i razgovarala s

mršavom

djevojkom s naoĉalama koju sam već jednom vidio. Prišao sam joj i rekao da poslije

ţelim s njom razgovarati. Prvo me pogledala djevojka s naoĉalama, a onda i Midori.

Frizura joj je, zaista, bila nešto ţenstvenija nego prije: zrelija.

— Nalazim se s nekim — rekla je, lagano kriveći glavu.

— Neću te dugo zadrţati — rekao sam. — Pet minuta. Midori je skinula naoĉale i

zaškiljila u mene. Izgledala je kao

da promatra ruševnu, napuštenu kuću stotinjak metara dalje.

— Ne ţelim razgovarati s tobom. Ţalim — rekla je. Djevojka s naoĉalama me pogledala,

a oĉi su joj govorile: Kaţe

da ne ţeli razgovarati s tobom. Ţalim.

Sjeo sam u desni kraj prvog reda (predavanje je bilo o djelima Tennesseeja Williamsa i

njihovu mjestu u ameriĉkoj knjiţevnosti), a kad je završilo, polako sam izbrojio do tri i

okrenuo se. Midori nije bilo.

Travanj je bio odviše samotan mjesec da bi ga ĉovjek proveo sasvim sam. U travnju su

svi oko mene izgledali sretno. Ljudi su zbacivali kapute i uţivali u društvu na suncu -

razgovarali su, igrali lovice, drţali se za ruke. Ali ja sam uvijek bio sam. Naoko, Midori,

Nagasava: svi su otišli od mene. Sad nisam imao nikoga da mu kaţem "Dobro jutro" ili

"Ugodan dan". Nedostajao mi je ĉak i SmeĊekošuljaš. Cijeli mjesec proveo sam s tim

osjećajem beznaĊa i samoće. Nekoliko puta pokušao sam razgovarati s Midori, ali uvijek

bih od nje dobio isti odgovor: "Sad ne ţelim razgovarati s tobom", a iz tona

njezina glasa znao sam da tako i misli. Stalno je bila s onom curom s naoĉalama, ili bih je

viĊao s nekim visokim mladićem kratke kose. Imao je nevjerojatno duge noge i uvijek je

bio u bijelim tenisicama.

Travanj je došao kraju i stigao je svibanj, ali svibanj je bio još gori od travnja. U sve

dubljem svibanjskom proljeću nisam imao izbora — morao sam prepoznati treperenje

svoga srca. To se obiĉno dogaĊalo na zalasku Sunca. U blijedom veĉernjem sumraku,

dok je u zraku lebdio blag miris magnolije, moje srce bez upozorenja bi se poĉelo

nadimati, i treperiti, i trnuti od boli. Pokušavao

sam ĉvrsto zatvoriti oĉi i stisnuti zube, te ĉekao da proĊe. I prošlo bi - ali polako, bez

ţurbe, a za sobom bi ostavilo tupu bol.

U takvim trenucima pisao sam Naoko. U svojim pismima opisivao bih samo dirljive,

ugodne i lijepe stvari: miomirise raznih trava, njeţni dodir proljetnog lahora, svjetlost

Mjeseca, film koji sam gledao, pjesmu koja mi se svidjela, knjigu koja me ganula. I

samog bi me utješila ta pisma kad sam ih pregledavao. I sam sam osjećao da je svijet u

kojemu ţivim lijep. Napisao sam bezbroj takvih pisama, ali od Naoko i Reiko ni glasa.

U restoranu u kojemu sam radio upoznao sam studenta mojih godina po imenu Itoh.

Dugo je potrajalo dok taj krotki, povuĉeni student s odsjeka za ulja na platnu nekog

umjetniĉkog fakulteta nije sa mnom stupio u razgovor, ali na kraju smo poĉeli poslije

posla odlaziti u obliţnji kafić i razgovarati o svemu i svaĉemu. I on je volio ĉitati i slušati

glazbu, pa bismo obiĉno razgovarali o knjigama i ploĉama koje nam se sviĊaju. Bio je to

mršav, zgodan deĉko s mnogo kraćom kosom i daleko ĉišćom odjećom nego što je

uobiĉajeno u studenata likovnjaka. Nikad nije govorio mnogo, ali imao je toĉno definiran

ukus i stavove. Volio je francuske romane, posebice Georgesa Bataillea i Borisa Viana29.

Sto se tiĉe glazbe, najdraţi su mu bili Mozart i Ravel. Baš poput mene, i on je traţio

prijatelja s kojim će moći razgovarati o takvim stvarima.

Itoh me jednom pozvao u stan. Nije bio tako zabaĉen kao moj: bila je to ĉudna

jednokatnica iza parka Inokašira. Njegova soba bila je prepuna slikarskog pribora i

platna. Zamolio sam ga da mi pokaţe svoje radove, ali rekao je da mu je neugodno išta

mi pokazivati. Pili smo Chivas Regal koji je otuĊio iz oĉeva stana, prţili gavune na peći

na ugljen, i slušali kako Robert Casadesus^0 izvodi Mozartov koncert za glasovir.

Itoh je bio iz Nagasakija. Imao je djevojku s kojom je spavao kad god bi otišao doma,

rekao je, ali u posljednje vrijeme veza im baš nije štimala.

— Znaš kakve su cure — rekao je. — Kad napune dvadeset ili dvadeset i jednu,

najednom ih spopadnu svakakve ideje. Postanu

superrealistiĉne. A kad se to dogodi, sve što je na njima nekada izgledalo slatko i

draţesno, sad poĉne izgledati obiĉno i depresivno. Kad se sad naĊem s njom, nakon što to

obavimo ona me poĉne ispitivati: "Sto ćeš nakon diplome?"

— I, što ćeš nakon diplome? — pitao sam ga. Ţvaĉući zalogaj gavuna, odmahnuo je glavom. — A što mogu? Studiram slikarstvo! Ako

se ĉovjek poĉne oko toga brinuti, nitko više neće studirati slikarstvo! To se ne radi za

novac. I dakle ona kaţe, ono: "Zašto se ne bi vratio u Nagasaki i radio kao nastavnik

likovnog?" Ona planira biti nastavnica engleskog.

— Više nisi baš lud za njom, zar ne?

— Pa, ukratko — priznao je Itoh. — I tko, zaboga, ţeli biti nastavnik likovnog? Neću

cijeli jebeni ţivot uĉiti tinejdţersku stoku kako se crta!

— To s tim nema veze — rekao sam ja. — Zar ne misliš da bi trebao prekinuti s njom? I

zbog nje i zbog sebe.

— Naravno da bih trebao. Ali ne znam kako bih joj to rekao. Ona planira cijeli ţivot

provesti sa mnom. Kako joj, kvragu, mogu reći: "Hej, trebali bismo prekinuti. Više te ne

volim"?

Pili smo Chivas bez leda, a kad nam je nestalo gavuna, narezali smo krastavce i celer i

umakali ih u miso. Dok su mi meĊu zubima hrskale kriške krastavca, sjetio sam se

Midorina oca, a to me podsjetilo kako mi je ţivot jednoliĉan i bljutav bez Midori, pa sam

se gadno oneraspoloţio. Nisam ni shvatio, a ona mi je postala silno vaţna.

— Imaš ti curu? — pitao je Itoh.

— Aha — rekao sam, a nakon pauze dodao — ali sad ne mogu biti s njom.

— Ali razumijete se, zar ne?

— Nadam se. Ĉemu inaĉe sve? — rekao sam ja i nacerio se. Itoh je utišanim glasom

govorio o Mozartovoj veliĉini. Mozarta

je znao napamet, onako kako djeĉak sa sela poznaje brdske staze. Njegov otac oboţavao

je glazbu i od najmlaĊeg ga je djetinjstva okruţio njome. Ja nisam toliko znao o klasiĉnoj

glazbi, ali sluša-

jući ovaj Mozartov koncert uz Itohove inteligentne i osjećajne komentare ("To - taj dio",

"A ovo?"), osjećao sam kako me obuzima mir, prvi put nakon tako dugo vremena. Gledali

smo polumjesec kako visi nad parkom Inokašira i popili Chivas Regal do posljednje

kapljice. Fantastiĉan viski.

Itoh je rekao da mogu prespavati, ali ja sam mu rekao da imam nekog posla, zahvalio na

viskiju i otišao od njega prije devet. Na putu kući iz govornice sam nazvao Midori. Na

moje veliko iznenaĊenje ovaj se put javila.

— Ţalim — rekla je — ali ne ţelim sad s tobom razgovarati.

— Znam, znam. Ali ja ne ţelim da naš odnos ovako završi. Ti si mi jedna od

malobrojnih prijatelja, i boli me što te ne mogu vidjeti. Kad ću moći razgovarati s

tobom? Bar mi to reci.

— Kad se meni bude razgovaralo s tobom — rekla je.

— Kako si? — pitao sam.

— Dobro — rekla je i spustila slušalicu.

Sredinom svibnja stiglo mi je pismo od Reiko.

Hvala što tako ĉesto pišeš. Naoko vesele tvoja pisma. A i mene. Ne ljutiš se što ih ĉitam,

zar ne?

Oprosti što ti tako dugo nisam mogla odgovoriti. Da iskreno kaţem, bila sam malo

iscrpljena, a nema ni dobrih vijesti. Naoko nije dobro. Neki dan došla joj je mama iz

Kobea. Nas ĉetvero - ona, Naoko, doktor i ja - dugo smo razgovarali, i došli do zakljuĉka

da Naoko neko vrijeme mora boraviti u pravoj bolnici, na intenzivnom tretmanu, a onda

će se moţda vratiti ovamo, ovisno o rezultatima. Naoko kaţe da bi, ako je moguće,

voljela ostati tu i sama sebe izlijeĉiti, i znam da će mi nedostajati i brinut ću se za nju,

ali ĉinjenica je da ju je ovdje sve teţe drţati pod kontrolom. Uglavnom je dobro, ali

katkad joj osjećaji postanu iznimno nestabilni, a kad se to dogodi, ne smijemo oka

skidati s nje. Nitko ne

moţe znati što je kadra uĉiniti. Kad joj poĉnu te intenzivne epizode s glasovima, posve se

zatvori u sebe i samuje.

Zbog ĉega se i sama slaţem kako je za Naoko najbolje da se neko vrijeme lijeĉi u pravoj

ustanovi. Mrzim što to moram reći, ali to je sve što moţemo. Kao što sam ti već jednom

rekla, strpljenje je najvaţnije. Moramo raspetljavati te zamršene konce jedan po jedan, ne

gubeći nadu. Bez obzira kako beznadno njezino stanje moţda izgleda, prije ili kasnije

naći ćemo taj razmotani konĉić. Ako se nalaziš u mrklom mraku, moţeš samo sjediti dok

ti se oĉi ne priviknu na tamu.

Dok ti ovo primiš, Naoko će već biti u drugoj bolnici. Ţao mi je što ti javljam kad je

odluka već donesena, ali sve se dogodilo brzo. Nova bolnica je vrlo dobra, s dobrim

doktorima. Dolje ću ti napisati adresu: molim te, piši joj tamo. I meni će javljati kako

napreduje, pa ću ti javiti što saznam. Nadam se da će vijesti biti dobre. Znam da će ti

ovo biti teško, ali ne gubi nadu. I premda Naoko više nije tu, molim te, piši katkad i meni.

Do viĊenja.

Toga proljeća napisao sam gomilu pisama: svaki tjedan jedno za Naoko, nekoliko za

Reiko, i još nekoliko za Midori. Pisao sam pisma u predavaonici, pisao sam pisma za

stolom kod kuće, s Ga-lebicom u krilu, pisao sam pisma za praznim stolovima tijekom

stanke u talijanskom restoranu. Osjećao sam se kao da pisanjem pisama drţim na okupu

komadiće svoga raspadnutog ţivota.

Midori sam pisao: Travanj i svibanj su za mene bili bolni, osamljeni mjeseci jer nisam

mogao razgovarati s tobom. Nisam imao pojma da proljeće moţe biti tako bolno i

osamljeno. Bolje imati tri veljaĉe nego ovakvo proljeće. Znam kako je sada prekasno da

to kaţem, ali super ti stoji nova frizura. Stvarno je slatka. Sad radim u talijanskom

restoranu, i kuhar me nauĉio praviti izvrsne špagete. Volio bih ti ih uskoro skuhati.

Svaki dan išao sam na fakultet, radio u restoranu dva ili tri puta tjedno, s Itohom

razgovarao o knjigama i glazbi, proĉitao nekoliko romana Borisa Viana koje mi je

posudio, pisao pisma, igrao se s Galebicom, kuhao špagete, radio u vrtu, masturbirao

misleći na Naoko, i pogledao puno filmova.

Bila je već gotovo polovica lipnja kad je Midori poĉela razgovarati sa mnom. Dva

mjeseca jedno drugome nismo rekli ni rijeĉ. Poslije jednog predavanja sjela je kraj mene,

naslonila bradu na ruku i ostala tako sjediti, ništa ne govoreći. S druge strane prozora je

kišilo - bio je to pravi pljusak, kao u kišnoj sezoni, pljuštao je bez imalo vjetra, i namakao

sve pod sobom. Dugo nakon što su drugi studenti izmiljeli iz predavaonice Midori je

ostala sjediti kraj mene bez rijeĉi. Onda je iz dţepa na trapericama uzela cigaretu

Maribora, stavila je u usta i pruţila mi šibice. Kresnuo sam šibicu i pripalio joj cigaretu.

Midori je napućila usnice i njeţno mi puhnula oblak dima u lice.

— Je li mi dobra frizura? — pitala je.

— Fantastiĉna je.

— Koliko fantastiĉna?

— Toliko da bi se od njene ljepote srušila sva stabla u svim šumama svijeta.

— Zbilja tako misliš?

— Zbilja tako mislim.

Neko vrijeme nije skidala oĉiju s mojih, a onda mi je pruţila desnu ruku. Primio sam je.

Izgledala je kao da joj je laknulo ĉak i više nego meni. Otresla je pepeo na pod i digla se

na noge.

— Idemo jesti. Umirem od gladi — rekla je.

— Kamo hoćeš da idemo? — pitao sam.

— U restoran robne kuće Takašimaja u Nihonbašiju.

— Zašto baš tamo?

— Tamo katkad volim otići, to je sve.

Pa smo podzemnom otišli do Nihonbašija. Sve je bilo gotovo pusto, moţda zato što je

cijelog jutra kišilo. Miris kiše ispunio je

cijelu veliku, prostranu robnu kuću, i svi zaposlenici na licima su imali izraz tipa "A što

ćemo sad?" Midori i ja otišli smo u restoran u podrumu, i nakon što smo pomno

pregledali plastiĉnu hranu u izlogu, oboje smo se odluĉili za klasiĉnu hladnu platu s

riţom, ukiseljenim povrćem, ribom na ţaru, tempurom i piletinom terijaki31. Unutra je

bila sve samo ne guţva, iako je bila sredina dana.

— Boţe, kad li sam zadnji put ruĉao u restoranu robne kuće — pitao sam se naglas,

pijući zeleni ĉaj iz jedne od onih dopadljivih bijelih šalica kakve se mogu naći samo u

restoranima robnih kuća.

— Ja volim raditi ovakve stvari — rekla je Midori. — Ne znam, onda se osjećam kao da

radim nešto posebno. Vjerojatno me to podsjeća na djetinjstvo. Roditelji me gotovo

nikad nisu vodili u robne kuće.

— A ja potajno sumnjam da moji ništa drugo i nisu radili. Moja mama bila je luda za

robnim kućama.

— Blago tebi!

— O ĉemu ti to? Ja baš ne volim ići u robne kuće.

— Ne, hoću reći da ti je blago što im je bilo stalo do tebe pa su te svugdje vodili.

— Pa, bio sam dijete — rekao sam.

— Kad sam ja bila mala, sanjala sam o tome da ću kad odrastem sama otići u restoran u

robnoj kući i jesti što god poţelim. Kakav isprazan san! Zar je zabavno natrpati puna

usta riţe na ovakvome mjestu ako si sam? Hrana i nije tako sjajna, restoran je samo velik,

prepun, zagušljiv i buĉan. No svejedno svako malo pomislim kako ću doći ovamo.

— Bio sam strašno usamljen ova dva mjeseca — rekao sam.

— Da, znam. Pisao si mi u pismima — rekla je Midori ravnim glasom. — Nego, idemo

jesti. Sad ne mogu ni o ĉemu drugome misliti.

Pojeli smo sve prţene, peĉene i ukiseljene stvarĉice u odvojenim odjeljcima ukusnih

lakiranih kutija u obliku polumjeseca,

popili bistru juhu iz lakiranih zdjela, te zeleni ĉaj iz onih bijelih šalica. Midori je nakon

ruĉka zapalila cigaretu. Kad je popušila, bez rijeĉi je ustala i uzela kišobran. I ja sam

ustao i uzeo svoj.

— Kamo sad ţeliš ići? — pitao sam.

— Na krov, naravno. To je idući korak nakon ruĉka u restoranu robne kuće.

Na krovu po kiši nije bilo nikoga, na odjelu za kućne ljubimce nije bilo prodavaĉa, a na

kioscima i kućici za prodaju karata za djeĉji zabavni park rolete su bile zatvorene. Otvorili

smo kišobrane i poĉeli lutati meĊu mokrim drvenim konjima, vrtnim stolcima i

štandovima. Bilo mi je nevjerojatno da u Tokiju postoji tako pusto mjesto. Midori je rekla

da ţeli pogledati kroz teleskop, pa sam ubacio novĉić i pridrţao joj kišobran dok je ona

škiljila kroz okular.

U jednom kutu krova bio je natkriveni prostor za igru s nizom atrakcija za djecu. Midori i

ja sjeli smo jedno kraj drugoga na nekakvu platformu i promatrali kako pada kiša.

— Reci, dakle — kazala je Midori. — Nešto mi ţeliš reći,

znam.

— Neću se opravdavati — rekao sam — ali onaj put bio sam zbilja potišten. Mozak mi

je bio posve smućen. Ništa nisam registrirao. Ali kada te više nisam mogao viĊati, jedna

stvar postala mi je kristalno jasna. Shvatio sam da sam do tada uspio preţivjeti jedino

zato što sam u ţivotu imao tebe. Kad sam izgubio tebe, bol i samoća zbilja su me dotukli.

— Zar nemaš pojma kako su meni ova dva mjeseca bila bolna i usamljena bez tebe?

Ovo me sasvim zateklo. — Ne — rekao sam. — To mi nikad nije palo na pamet. Mislio

sam da si ljuta na mene i da me ne ţeliš vidjeti.

— Kako moţeš biti takav idiot? Naravno da sam te ţeljela vidjeti! Rekla sam ti koliko

mi se sviĊaš! Kad se meni netko sviĊa, onda mi se zbilja sviĊa. Kod mene ti to ne ide

tako, ĉas mi se sviĊaš, ĉas ne. Zar ni to ne znaš o meni?

— Ma, da, ali...

— Zato sam bila tako ljuta na tebe! Htjela sam te dobro šutnuti nogom u guzicu. Hoću

reći, tako se dugo nismo vidjeli, a ti si bio tako odsutan jer si mislio na tu drugu curu da

mene nisi ni pogledaol Kako se ne bih naljutila? Ali osim svega toga, dugo sam imala

dojam da bi za mene bilo bolje kad bih te se neko vrijeme klonila. Da rašĉistim neke

stvari u glavi.

— Kakve stvari?

— Naš odnos, naravno. Došlo je dotle da mi je u društvu s tobom bilo mnogo ljepše nego

s njim. Hoću reći, zar ti to nije ĉudno? I komplicirano? Naravno da mi se on još sviĊa.

Malo je samoţiv i uskogrudan i donekle fašist, ali ima mnogo dobrih strana, i on je prvi

muškarac za kojega sam se ozbiljno zainteresirala. Ali ti, no, ti mi znaĉiš nešto posebno.

Kad sam s tobom osjećam da je sve onako kako treba biti. Vjerujem u tebe. SviĊaš mi se.

Ne ţelim te pustiti. Postajala sam sve zbunjenija, pa sam otišla k njemu i pitala ga što da

uĉinim. Rekao mi je da se prestanem viĊati s tobom. Rekao je, ako se kanim viĊati s

tobom, neka onda raskinem s njim.

— I što si uĉinila?

— Raskinula sam s njim. Samo tako. — Midori je stavila cigaretu Maribora u usta,

zaklonila je rukom i zapalila, te uvukla dim.

— Zašto?

— Zašto?! — vrisnula je. — Jesi li ti lud? Znaš engleski ko-njunktiv, razumiješ

trigonometriju, moţeš ĉitati Marxa, a ne znaš odgovor na tako jednostavno pitanje? Zašto

uopće moraš pitati? Zašto prisiljavaš djevojku da takvo što kaţe? Ti mi se sviĊaš više

nego on, to je sve. Voljela bih da sam se zaljubila u nekoga malo zgodnijeg, naravno. Ali

nisam. Zaljubila sam se u tebel

Pokušao sam nešto reći, ali osjećao sam kako mi rijeĉi zastaju u grlu.

Midori je bacila cigaretu u lokvicu. — Daj molim te makni taj izraz s lica! Rasplakat ćeš

me. Ne brini se, ja znam da ti voliš

drugu. Ništa ne oĉekujem od tebe. Ali bar me moţeš zagrliti. Ova dva mjeseca bilo mi je

gadno.

Otvorio sam kišobran pa smo otišli iza igraonice i ĉvrsto se zagrlili. Naša tijela uprla su

se jedno o drugo, i usnice su nam se spojile. Miris kiše lijepio se za njezinu kosu i traper

jaknu. Djevojaĉka tijela tako su meka i topla! Osjećao sam kako se njezine grudi tiskaju

o moja prsa kroz odjeću. Kad sam posljednji put osjetio tjelesni dodir nekog ljudskog

bića?

— Onaj dan kad sam te posljednji put vidjela, te veĉeri sam razgovarala s njim i

prekinuli smo — rekla je Midori.

— Volim te — rekao sam joj. — Iz dna duše. Nikad te više ne ţelim pustiti. Ali ja tu ne

mogu ništa. Ne mogu napraviti taj potez.

— Zbog nje? Kimnuo sam glavom.

— Reci mi, jesi li spavao s njom?

— Jednom. Prije godinu dana.

— I od onda je nisi vidio?

— Jesam, dvaput. Ali ništa nismo radili.

— Zašto? Zar te ne voli?

— Teško je to reći — rekao sam. — Vrlo je komplicirano. I zbrkano. I traje već jako

dugo. Ne znam više što je što. A ne zna ni ona. Samo znam da imam odgovornost kao

ĉovjek, i ne mogu joj okrenuti leĊa. Tako mi se bar sada ĉini. Ĉak i ako me ona ne voli.

— Daj da ti samo jedno kaţem, Vatanabe — rekla je Midori, prislanjajući obraz uz moj

vrat. — Ja sam prava, ţiva djevojka, u ţilama mi kola prava, topla krv. Ti me drţiš u

naruĉju, i ja ti govorim da te volim. Spremna sam uĉiniti sve što mi ti kaţeš. Moţda sam

malo luda, ali dobra sam cura, i poštena, i marljiva, i priliĉno sam zgodna, imam lijepe

cice, dobro kuham, a otac mi je ostavio zakladu. Hoću reći, sjajna sam prilika, zar ne?

Ako me ti ne uzmeš, na kraju ću otići nekamo drugamo.

— Treba mi vremena — rekao sam. — Treba mi vremena da

promislim i sve posloţim u glavi, da donesem odluku. Oprosti, ali to je sve što sada mogu

reći.

— Da, ali ti mene zbilja voliš iz dna duše, zar ne? I nikad me više ne ţeliš pustiti, zar ne?

— To sam rekao i to mislim.

Midori se odmaknula od mene s osmijehom na licu. — Dobro, ĉekat ću! Vjerujem ti —

rekla je. — Ali kad me uzmeš, uzet ćeš samo mene. I kad me drţiš u naruĉju, mislit ćeš

samo na mene. Je li to jasno?

— Savršeno sam razumio.

— Briga me što ćeš mi uĉiniti, ali ne ţelim da me povrijediš. Toga mi je u ţivotu bilo

dosta. Više nego dosta. Sada ţelim biti sretna.

Privukao sam je bliţe i poljubio u usta.

— Baci taj prokleti kišobran i zagrli me objema rukama - ĉvrsto! — rekla je.

— Ali bit ćemo mokri do gole koţe!

— Pa što onda? Prestani razmišljati i ĉvrsto me zagrli! Puna dva mjeseca ĉekam na ovo!

Spustio sam kišobran i zagrlio je na kiši. Jednoliĉan šum guma s autoceste omotao nas je

poput magle. Kiša je padala bez prestanka, bez zvuka, natapajući njezinu i moju kosu, i

poput suza tekla niz naše obraze, po njezinoj traper jakni i mojoj ţutoj najlonskoj

vjetrovci, te se širila u tamnim mrljama.

— A da se vratimo pod krov? — pitao sam.

— DoĊi k meni. Nikoga nema doma. Ovako ćemo se oboje prehladiti.

— Istina je.

— Ovo je kao da smo upravo preplivali rijeku — rekla je Midori, smiješeći se. —

Kakav dobar osjećaj!

Na odjelu rublja kupili smo povelik ruĉnik i naizmjence otišli u zahod obrisati kosu.

Onda smo sjeli na podzemnu, i doplativši karte otišli do njezina stana u Miogadaniju.

Pustila me da se istu-širam prvi, a onda je otišla i ona. Dok se moja odjeća sušila, Mi-

dori mi je posudila da odjenem kupaći ogrtaĉ, a ona se presvukla u polo majicu i suknju.

Sjeli smo za kuhinjski stol popiti kavu.

— Priĉaj mi o sebi — rekla je Midori.

— Što o sebi?

— Hmm, ne znam, što mrziš?

— Piletinu i spolne bolesti i brijaĉe koji previše govore.

— Što još?

— Samotne travanjske noći i ĉipkaste tabletiće za telefon.

— Što još?

Odmahnuo sam glavom. — Niĉega se više ne mogu sjetiti.

— Moj deĉko - hoću reći, moj bivši deĉko - imao je gomilu stvari koje je mrzio.

Recimo, kad ja nosim prekratke suknje, ili kad pušim, ili što se prebrzo napijem, ili kad

govorim gadosti, ili kada kritiziram njegove prijatelje. Dakle, ako ti se išta na meni ne

sviĊa, samo reci, pa ću vidjeti što mogu.

— Niĉega se ne mogu sjetiti — rekao sam nakon kraćeg razmišljanja. — Nema niĉega.

— Zbilja?

— SviĊa mi se sve što obuĉeš, i sviĊa mi se što ĉiniš i govoriš i kako hodaš i kako se

napiješ. Sve.

— Hoćeš reći, zbilja sam u redu ovakva kakva sam?

— Ne znam kako bi se mogla promijeniti, pa si valjda dobra takva.

— Koliko me voliš? — pitala je Midori.

— Dovoljno da se svi tigrovi na svijetu otope i postanu kao maslac — rekao sam.

— Ludnica — rekla je ona s notom zadovoljstva u glasu. — Bi li me opet zagrlio?

Legli smo u njezin krevet i zagrlili se, ljubeći se dok nam je zvuk kiše punio uši. Onda

smo razgovarali o svemu i svaĉemu, od nastanka svemira do vlastitih sklonosti kad je

rijeĉ o tvrdoći kuhanih jaja.

— Pitam se što mravi rade kad pada kiša — rekla je Midori.

— Nemam pojma — rekao sam. — Oni su marljivi, pa vjerojatno tada ĉiste kuću ili

rade inventuru.

— Ako su tako marljivi, zašto ne evoluiraju? Isti su od pamtivijeka.

— Ne znam — rekao sam. — Moţda im tjelesna graĊa nije pogodna za evoluciju - za

razliku od, recimo, majmuna.

— Hej, Vatanabe, puno ti stvari ne znaš. Ja sam mislila da znaš sve.

— Svijet je velik — rekao sam.

— Planine su visoke, a mora duboka — rekla je Midori. Gurnula mi je ruku ispod

kupaćeg ogrtaĉa i napipala moj nabrekli penis. Progutavši knedlu, rekla je — Hej,

Vatanabe, šalu na stranu, ovo neće ići. Ja nikad ne bih mogla primiti ovakvu veliku,

tvrdu stvar. Nema šanse.

— Šališ se — rekao sam s uzdahom. — Aha — rekla je ona, kikoćući se. — Ne brini se. Sve će biti u redu. Sigurno će ući.

Ovaj, mogu li pogledati?

— Samo izvoli.

Midori se zavukla ispod pokrivaĉa i sveg me isprepipala, nategnula koţu mog penisa,

odvagnula teţinu mojih testisa na dlanu. Onda je provirila van i uzdahnula. — Savršeno!

— rekla je. — Ne laskam ti! Stvarno mi je savršen!

— Hvala — rekao sam osjećajući ĉistu zahvalnost.

— Ali zbilja, Vatanabe, ti to ne ţeliš raditi sa mnom, zar ne -dok sve to ne riješiš?

— Nema šanse da ne ţelim s tobom — rekao sam. — Toliko to ţelim da ću poludjeti.

Ali to jednostavno ne bi bilo u redu.

— Kako si tvrdoglav! Da sam ja na tvome mjestu, jednostavno bih to uĉinila - a onda bih

poslije razmišljala.

— Je li?

— Samo se šalim — rekla je Midori slabašnim glasićem. — Vjerojatno ne bih ni ja, da

sam na tvome mjestu. I to volim kod tebe. To stvarno volim kod tebe.

— Koliko me voliš? — pitao sam, ali nije odgovorila. Umjesto toga stisnula se uz mene,

prislonila mi usnice na bradavicu i poĉela micati ruku kojom mi je obujmila penis. Prvo

što mi je palo na pamet bilo je kako to ĉini sasvim drukĉije nego Naoko. Obje su bile

njeţne i divne, ali nešto je tu bilo drukĉije, pa je ovo djelovalo kao posve drukĉije

iskustvo.

— Hej, Vatanabe, kladim se da misliš na onu drugu curu.

— Ne mislim — slagao sam.

— Zbilja?

— Zbilja.

— Jer to bi mi zbilja bilo grozno.

— Ja ne mogu misliti ni na koga drugog — rekao sam.

— Hoćeš mi dirati grudi, ili dolje? — pitala je Midori.

— O, volio bih, ali radije ne. Ako uĉinimo sve to odjednom, bit će mi previše.

Midori je kimnula glavom i poĉela nešto šuškati pod pokrivaĉem, te svukla gaćice i

prislonila ih uz vršak mog penisa.

— Moţeš svršiti u njih — rekla je.

— Ali uprljat ću ih.

— Daj prestani! Rasplakat ćeš me — rekla je Midori, kao da je na rubu suza. — Samo

ih trebam oprati. Zato se nemoj suzdrţavati, svrši kad god hoćeš. Ako se brineš za moje

gaćice, kupi mi nove. Ili nećeš moći svršiti jer su moje?

— Ma kakvi — rekao sam.

— Hajde onda, idemo.

Kad sam svršio, Midori je paţljivo razgledala moju spermu. — Uau, koliko toga ima!

— Previše?

— Ma ne, ludice, u redu je. Samo ti svršavaj koliko hoćeš — rekla je s osmijehom.

Onda me poljubila.

Naveĉer je Midori otišla u kupnju i skuhala veĉeru. Jeli smo za kuhinjskim stolom,

tempuru i riţu s graškom, i sve zalili pivom.

— Jedi puno da imaš puno sperme — rekla je Midori. — Onda ću ja biti ljubazna i

pomoći ću ti da je se riješiš.

— Hvala lijepa — rekao sam. — Znam ja svakakve naĉine. Uĉila sam iz ţenskih ĉasopisa dok smo još imali knjiţaru.

Jednom su imali specijalno izdanje o tome kako se brinuti oko muţa da te ne bi varao dok

si trudna i ne moţeš se seksati. Ima gomila naĉina. Hoćeš da iskušamo?

— Jedva ĉekam — rekao sam.

Nakon što sam se rastao od Midori, na postaji sam kupio novine, ali kad sam ih u vlaku

otvorio, shvatio sam da nemam ama baš nikakvu ţelju da ih ĉitam, i zapravo nisam ni

shvaćao što piše. Samo sam bio u stanju zuriti u nerazumljivu tiskanu stranicu i pitati se

što će mi se sada dogoditi, i kako će se stvari oko mene promijeniti. Osjećao sam kako

svijet svako malo podrhtava. Duboko sam uzdahnuo i zaţmirio. Što se tiĉe onoga što sam

toga dana uĉinio, ni najmanje se nisam kajao; zasigurno sam znao da, kad bih sve morao

ispoĉetka, ovaj bih dan proţivio na posve isti naĉin. Ĉvrsto bih grlio Midori na kišnom

krovu; smoĉio bih se s njom do gole koţe; i dopustio bih da me u krevetu prstima dovede

do vrhunca. U to nisam sumnjao. Volio sam Midori, i bio sam sretan što mi se vratila.

Nas dvoje moţemo uspjeti, to je bilo sigurno. Kao što je sama Midori rekla, ona je prava,

ţiva djevojka kojoj ţilama teĉe krv, i svoje je toplo tijelo predavala mome naruĉju. To je

bilo sve što sam mogao uĉiniti kako bih potisnuo snaţnu ţelju da je skinem do gola,

raskrilim njezino tijelo i utonem u njezinu toplinu. Nikako se nisam mogao natjerati da je

zaustavim jednom kad mi je uhvatila penis i poĉela micati ruku. Htio sam da mi to ĉini,

ona je to htjela, i bili smo zaljubljeni. Tko je to mogao sprijeĉiti? Bila je to istina: volio

sam Midori. I vjerojatno sam to već neko vrijeme znao. Samo sam jako dugo izbjegavao

taj zakljuĉak.

Problem je bio u tome što takav razvoj dogaĊaja nikako nisam mogao objasniti Naoko.

To bi u svakom ĉasu bilo dovoljno teško, ali sad kad je bila u ovakvom stanju, nikako joj

nisam mogao reći

da sam se zaljubio u drugu djevojku. A osim toga, ja sam još volio Naoko. Koliko god

uvrnuta ta ljubav bila, volio sam je. Negdje u sebi još sam ĉuvao široko, otvoreno

prostranstvo, nedirnuto, samo za Naoko.

Mogao sam jedino napisati Reiko pismo i sve priznati, potpuno iskreno. Kod kuće sam

sjeo na verandu, promatrao kako noćna kiša lije na vrt, i slagao reĉenice u glavi. Onda

sam otišao do stola i napisao pismo. Gotovo mi je nepodnošljivo što ti sada moram pisati

ovakvo pismo, poĉeo sam. Ukratko sam opisao svoj odnos s Midori i objasnio što se toga

dana dogodilo.

Uvijek sam volio Naoko, i još je volim. Ali ovo što postoji izmeĊu Midori i mene na neki

je naĉin odluĉeno i konaĉno. To ima neku neodoljivu snagu koja me vuĉe u budućnost.

Prema Naoko osjećam silno mirnu, njeţnu i ĉistu ljubav, ali ono što osjećam prema

Midori posve je drukĉiji osjećaj. On samostalno stoji i hoda, ţivi i diše, vibrira i drma

same temelje moga bića. Ne znam što ću. Zbunjen sam. Ne ţelim se opravdavati, ali

vjerujem da sam ţivio što sam iskrenije mogao. Nikad nikome nisam lagao, i godinama

sam se trudio ne povrijediti ljude. No ipak sam se sada našao u ovom labirintu koji me

baca tamo-amo. Kako je to moguće? Ne mogu to objasniti. Ne znam što da uĉinim.

Moţeš li mi ti reći, Reiko? Samo se tebi mogu obratiti za savjet.

Te veĉeri poslao sam pismo preporuĉenom poštom.

Reikin odgovor stigao je pet dana kasnije, s datumom 17. lipnja.

Da poĉnem s dobrim vijestima. Naoko se oporavlja mnogo brţe nego što je itko mogao

oĉekivati. Jednom sam s njom razgovarala telefonom, i govorila je krajnje lucidno.

Moţda će se ĉak ubrzo ovamo vratiti. A sad o tebi.

Mislim da sve shvaćaš preozbiljno. Divno je što voliš nekoga, i ako je ta ljubav iskrena,

nitko se neće gubiti u labirintu. Moraš imati više vjere u sebe.

Moj savjet vrlo je jednostavan. Kao prvo, ako te ta Midori tako snaţno privlaĉi, prirodno

je da si se u nju zaljubio. To moţe završiti dobro, a i ne mora. Ali takva je ljubav. Kad se

zaljubiš, prirodno je da se predaš. Tako ja mislim. To je jednostavno oblik iskrenosti.

Kao drugo, što se tiĉe pitanja trebaš li spavati s Midori ili ne, to sam moraš odluĉiti. Ja tu

ništa ne mogu reći. Razgovaraj s Midori i doĊi do vlastitog zakljuĉka, onako kako se tebi

ĉini najbolje.

Kao treće, nemoj to reći Naoko. Ako se stvari razviju do te mjere da joj svakako budeš

morao reći, onda ćemo ti i ja zajedno smisliti neki dobar plan. Zasad samo šuti. Prepusti

to meni.

Ĉetvrta stvar koju moram reći jest da si za Naoko bio takav izvor snage da ĉak i ako

prema njoj više ne gajiš ljubavne osjećaje, još joj umnogome moţeš pomoći. Dakle, ne

mozgaj o tome i ne razbijaj glavu na taj svoj superozbiljan naĉin. Svi mi (a pod time

mislim svi, i normalni i ne tako normalni) nesavršena smo ljudska bića koja ţive u

nesavršenu svijetu. Ne ţivimo s mehaniĉkom preciznošću bankovnog raĉuna niti

mjerimo svoje linije i kutove ravnalima i kutomjerima. Imam li pravo?

Meni se ĉini da je ta Midori sjajna cura. Već iz tvog pisma razumijem zašto te privukla.

A razumijem i zašto te privlaĉi Naoko. U tome nema niĉega grešnog. Takve se stvari

stalno dogaĊaju u ovom našem velikom svijetu. To je kao da ĉamcem isploviš na

prekrasno jezero po divnom danu, i misliš kako su i nebo i jezero divni. Dakle, prestani

se gristi. Stvari će se razviti onako kako se moraju razviti ako im dopustiš da idu svojim

prirodnim tokom. Koliko god se ti trudio, ljudi će biti povrijeĊeni kada za to doĊe

vrijeme. Takav je ţivot.

Znam da zvuĉim kao da govorim s propovjedaonice, ali vrijeme je da nauĉiš tako ţivjeti.

Previše se trudiš prilagoditi ţivot svojim idejama. Ako ne ţeliš završiti u ludnici, moraš

se malo više otvoriti i prepustiti se prirodnom toku ţivota. Ja sam obiĉna nemoćna i

nesavršena ţena, ali svejedno katkad pomislim kako ţivot moţe biti prekrasan! Vjeruj mi,

to je istina! Dakle, prestani s time što sada radiš i budi sretan. Potrudi se da budeš sretan!

Ne moram ni reći da mi je ţao što ti i Naoko niste doĉekali sretan kraj. Ali tko moţe reći

što je najbolje? Zato treba zgrabiti svaku šansu za sreću koja se ukaţe, i ne brinuti se

previše za druge. Iskustvo mi govori da u ţivotu ne dobijemo više od dvije-tri takve

šanse, i ako ih propustimo, kajat ćemo se do kraja ţivota.

Svaki dan sviram gitaru, ni za koga posebno. Ĉini mi se malo besmisleno. Ne volim ni

mraĉne, kišne noći. Nadam se da ću opet imati priliku svirati gitaru i jesti groţĊe u sobi s

tobom i Naoko.

No, dobro, do tada... Reiko Išida

11

IVeiko mi je pisala nekoliko puta

nakon Naokine smrti. Nisam ja kriv, rekla je. Nitko nije kriv, kao što se nikoga ne moţe

kriviti ni za kišu. Ali nisam joj odgovorio. Što sam mogao reći? Ĉemu bi to sluţilo?

Naoko više nije bilo na ovome svijetu; postala je tek šaĉica pepela.

Naoko je pokopana krajem kolovoza u Kobeu, u krugu obitelji, a kad je sprovod završio,

vratio sam se u Tokio. Stanodavcu sam rekao da me neko vrijeme neće biti, a šefu u

talijanskom restoranu da se neću vraćati na posao. Midori sam napisao kratku poruku:

zasad joj ništa ne mogu reći, ali nadam se da će me još malo ĉekati. Iduća tri dana proveo

sam u kinima, a kad sam pogledao sve nove filmove u Tokiju, spakirao sam ruksak, uzeo

iz banke svu ušteĊevinu, otišao na postaju Šindţuku i sjeo na prvi ekspresni vlak koji je

odlazio iz grada.

Kamo sam sve putovao ne mogu se sjetiti. Dosta se jasno sjećam prizora, zvukova i

mirisa, ali imena gradova nekamo su nestala, kao i svako poimanje redoslijeda u kojemu

sam putovao od mjesta do mjesta. Išao bih od grada do grada vlakom ili autobusom, ili

bih stopirao kamione, vreću za spavanje širio sam na praznim parkiralištima, postajama,

parkovima, na obali rijeka ili

mora. Jednom sam ih nagovorio neka me puste da prespavam u kutu mjesne policijske

postaje, a drugi put spavao sam kraj groblja. Nisam mario gdje spavam, dokle god

nikome nisam smetao i dok sam u vreći za spavanje mogao ostati koliko ţelim. Iscrpljen

od hoda, upuzao bih u nju, sasuo u grlo malo jeftinog viskija i ĉvrsto zaspao. U ljubaznim

gradovima ljudi su mi davali hranu i tablete protiv komaraca, a u ne tako ljubaznim

pozvali bi policiju da me najuri iz parka. Meni je bilo svejedno. Samo sam htio spavati u

nepoznatim gradovima.

Kad bi mi ponestalo novca, nekoliko bih dana radio kao nadniĉar dok ne bih zaradio

koliko mi treba. Za mene je uvijek bilo posla. Išao sam od grada do grada, bez ikakva

odredišta na umu. Svijet je bio velik, pun ĉudnih stvari i neobiĉnih ljudi. Jednom sam

nazvao Midori jer sam joj morao ĉuti glas.

— Semestar je odavno poĉeo, znaš — rekla je. — Na nekim kolegijima već traţe eseje.

Što kaniš? Shvaćaš li da te nema već cijela tri tjedna? Gdje si? Sto radiš?

— Oprosti, ali ne mogu se vratiti u Tokio. Ne još.

— I to je sve što ćeš mi reći?

— Sada ti zbilja nemam više što reći. Moţda u listopadu... Midori je poklopila bez

rijeĉi.

Nastavio sam putovati. Svako malo odsjeo bih u nekom jeftinom prenoćištu da se

okupam i obrijem. Ono što sam vidio u zrcalu izgledalo je strašno. Sunce mi je isušilo

koţu, oĉi su mi bile upale, na obrazima sam imao mrlje i posjekotine. Izgledao sam kao

da sam upravo ispuzao iz neke špilje, ali to sam ipak bio ja. To sam bio ja.

Tada sam već putovao obalom, što sam dalje mogao od Tokija - moţda sam bio u Totoriju

ili na skrivenoj strani Hjoga. Bilo je lako sam hodati obalom mora. Uvijek sam u pijesku

mogao naći udobno mjesto za spavanje. Zapalio bih vatru od naplavljenog drva i ispekao

malo suhe ribe koju bih kupio od mjesnog ribara. Onda bih progutao malo viskija i slušao

valove, misleći na Naoko. Bilo je previše ĉudno misliti da je mrtva i više nije dio ovoga

svi-

jeta. Nisam mogao usvojiti tu istinu. Nisam to mogao povjerovati. Ĉuo sam kako se u

poklopac njezina lijesa zabijaju ĉavli, ali još se nisam priviknuo na pomisao da se vratila

u ništavilo.

Ne, njezina slika još je bila previše ţiva u mome sjećanju. Još sam je vidio kako ustima

obuhvaća moj penis, kako joj kosa pada po mome trbuhu. Još sam osjećao njezinu

toplinu, njezin dah, i onaj bespomoćni trenutak kad nisam mogao ništa drugo nego

svršiti. Svega sam se toga sjećao jasno kao da se dogodilo prije pet minuta, i bio sam

siguran da je Naoko još kraj mene, da mogu samo ispruţiti ruku i opipati je. Ali ne, ona

nije bila ondje; njezina put na ovome svijetu više nije postojala.

Onih noći kad nisam mogao spavati pred oĉi su mi se vraćali prizori s Naoko. Nikako ih

nisam mogao potisnuti. U meni se naguralo previše uspomena na nju, i ĉim bi jedna od

njih pronašla i najmanju pukotinu, ostale bi nezadrţivo pokuljale van, nalik na

nezaustavljivu bujicu: Naoko u ţutoj kabanici kako onoga kišnog jutra ĉisti ptiĉnjak i

nosi vreću s hranom; urušena roĊendanska torta i onaj osjećaj kad su Naokine suze

promoĉile moju košulju (da, i tada je kišilo); Naoko kako hoda kraj mene u zimskom

kaputu od kamelhara; Naoko kako dira kopĉu za kosu koju je uvijek nosila; Naoko kako

me netremice gleda onim svojim nevjerojatno bistrim oĉima; Naoko kako sjedi na kauĉu,

nogu podvuĉenih ispod plave spavaćice, brade naslonjene na koljena.

Uspomene bi me ţestoko preplavile nalik na valove nadolazeće plime, i otplavile moje

tijelo na neko nepoznato novo mjesto -mjesto gdje ţive mrtvi. Ondje je ţivjela Naoko, pa

sam mogao s njom razgovarati i drţati je u naruĉju. Na tome mjestu smrt nije bila

presudni element kojim je završavao ţivot. Ondje je smrt bila tek jedan od mnogih

elemenata od kojih se sastojao ţivot. Ondje je Naoko ţivjela sa smrti unutar sebe. A meni

je rekla: "Ne brini se, to je samo smrt. Nemoj da ti smeta."

Na tome ĉudnom mjestu nisam osjećao tugu. Smrt je bila smrt, a Naoko Naoko. "U ĉemu

je problem?" pitala me s plahim osmijehom. "Ja sam tu, zar nisam?" Njezine dobro

poznate male

kretnje blaţile su moje srce nalik na iscjeljujući balzam. "Ako je ovo smrt," pomislio

sam, "onda smrt i nije tako loša." "Istina je," rekla je Naoko, "smrt nije bogzna što. To je

samo smrt. Ovdje mi je sve tako lako." Naoko mi je govorila u intervalima izmeĊu udara

tamnih valova.

No na kraju bi se plima povukla, a ja bih ostao na plaţi sam, bespomoćan, nisam mogao

ići nikamo; tuga bi me obavila dubokom tamom, a onda bi potekle i suze. Manje sam

osjećao da plaĉem, a više da iz mene suze cure same, nalik na znoj.

Iz Kizukijeve smrti nauĉio sam jedno, i vjerovao sam da je ta spoznaja postala dio mene

u obliku filozofije: "Smrt postoji, ne kao suprotnost ţivotu, nego kao njegov sastavni

dio."

Ţiveći svoj ţivot mi hranimo smrt. Premda istina, bila je to samo jedna od istina koje

moramo nauĉiti. Iz Naokine smrti nauĉio sam ovo: nijedna istina ne moţe izlijeĉiti tugu

koju osjećamo kad izgubimo voljenu osobu. Nikakva istina, nikakva iskrenost, nikakva

snaga, nikakva ljubaznost tu tugu ne mogu izlijeĉiti. Samo moţemo do kraja izdrţati tu

tugu, i nešto iz nje nauĉiti, ali ono što nauĉimo neće nam pomoći da se suoĉimo s idućom

tugom koja će nas zadesiti bez upozorenja. Slušajući noću valove, osluškujući šum

vjetra, dan za danom ja sam mislio takve misli. S naprtnjaĉom na leĊima i pijeskom u

kosi, kretao sam se sve dalje na zapad, ţiveći od viskija, kruha i vode.

Jedne vjetrovite veĉeri, dok sam leţao umotan u vreću za spavanje, i plakao, uz neku

brodsku olupinu, kraj mene je prošao mladi ribar i ponudio mi cigaretu. Primio sam je i

prvi put zapalio u više od godinu dana. Pitao me zašto plaĉem, i gotovo refleksno rekao

sam mu da mi je umrla mati. Ne mogu podnijeti tu tugu, rekao sam mu, pa sam krenuo na

put. Izrazio mi je duboku sućut i iz kuće donio veliku bocu sakea, te dvije ĉaše.

Vjetar je brisao preko pjeskovite plaţe, a mi smo sjedili i pili. Rekao mi je da je i sam u

šesnaestoj godini izgubio majku. Nikad zdrava, iscrpla se radeći od jutra do mraka.

Slušao sam ga samo

napola, pijuckajući šake i svako malo protisnuvši nešto u znak odgovora. Osjećao sam se kao da slušam priĉu iz nekog dalekog svijeta. Sto on to govori, k vragu, pitao sam se, i

najednom me preplavio ţestoki gnjev: došlo mi je da ga zadavim. Koga briga za tvoju

majku? Ja sam izgubio Naoko! Njezina prekrasna put sad je nestala s ovog svijeta! Kog

mi vraga govoriš o svojoj jebenoj majci?!

Ali moj gnjev nestao je jednako brzo kako se razbuktao. Sklopio sam oĉi i nastavio

odsutno slušati beskrajnu ribarevu priĉu. Naposljetku me upitao jesam li jeo. Nisam,

rekao sam, ali u ruksaku imam kruha i sira, jednu rajĉicu i komadić ĉokolade. Sto sam

ruĉao, pitao me. Kruh i sir, rajĉicu i ĉokoladu, odgovorio sam. — Ĉekaj tu — rekao je on

i otrĉao. Pokušao sam ga zaustaviti, ali odjurio je u mrak ne osvrćući se.

Mogao sam samo nastaviti piti šake. Po obali su bili razbacani komadići papira od

petardi koje je netko ispalio na pijesku, a valovi su udarali o ţalo uz divlju riku. Mašući

repom, prišao mi je mršav pas i stao njuškati oko moje logorske vatrice ne bi li našao što

za jelo, ali na kraju je odustao i otišao dalje.

Mladi ribar vratio se pola sata kasnije s dvije kutije sušija i novom bocom sakea. Gornju

kutiju neka pojedem odmah jer u njoj ima ribe, a u donjoj su samo rolice norija i prţene

opne tofua^2, pa će potrajati cijeli dan sutra. Napunio nam je ĉaše sakeom iz nove boce.

Zahvalio sam mu i sam pojeo sve iz gornje kutije, premda je tu bilo i više nego dovoljno

hrane za dvojicu. Kad više nismo mogli piti šake, ponudio mi je da prespavam kod njega,

ali kad sam rekao da bih radije spavao sam na obali, nije navaljivao. Ustajući, iz dţepa je

izvadio smotanu novĉanicu od 5.000 jena i gurnuo mi je u dţep na košulji. — Uzmi —

rekao je — kupi si nešto zdravo za jelo. Izgledaš grozno. — Rekao sam da je za mene

uĉinio i više nego dovoljno i da ne mogu primiti još i novac, ali nije ga htio uzeti natrag.

— Nije to novac — rekao je — to su moji osjećaji. Ne misli previše o tome, samo uzmi.

— Mogao sam mu samo zahvaliti i primiti novac.

Kad je otišao, najednom sam se sjetio svoje nekadašnje djevojke, one s kojom sam prvi

put spavao u završnom razredu srednje škole. Prošli su me trnci kad sam shvatio kako

sam se ruţno ponio prema njoj. Jedva da sam i pomislio na njezine misli i osjećaje, ili na

bol koju sam joj nanio. Bila je tako draga i blaga, ali ja sam tada njezinu dobrotu uzeo

zdravo za gotovo, i uopće nisam o tome dalje razmišljao. Sto li ona sada radi, pitao sam

se. I je li mi oprostila?

Preplavio me val muĉnine, i povraćao sam kraj starog broda. Glava me boljela od previše

sakea, i osjećao sam se loše jer sam lagao ribaru i uzeo njegov novac. Vrijeme mi je da

odem u To-kio, odluĉio sam; ne mogu ovako dovijeka. Ugurao sam vreću za spavanje u

ruksak, provukao ruke kroz remene i otpješaĉio do mjesne ţeljezniĉke postaje. Ĉovjeku

na blagajni rekao sam da ţelim što prije stići u Tokio. Provjerio je red voţnje i rekao da

ujutro mogu stići do Osake ako budem presjedao s jednog noćnog vlaka na drugi, a

odatle mogu superbrzim vlakom. Zahvalio sam mu i novĉanicom od 5.000 jena koju mi

je dao ribar kupio kartu za Tokio. Dok sam ĉekao vlak, kupio sam novine i provjerio koji

je datum: 2. listopada 1970. Dakle, putovao sam cijeli mjesec. Znao sam da je vrijeme za

povratak u stvarni svijet.

Mjesec dana putovanja nije me ni obodrilo, niti ublaţilo udarac koji mi je nanijela

Naokina smrt. U Tokio sam stigao u pribliţno istom stanju kao što sam i otišao. Nisam se

ĉak ni mogao natjerati da nazovem Midori. Sto sam joj mogao reći? Kako bih poĉeo?

"Sad je sve gotovo, ti i ja moţemo biti sretni zajedno"? Ne, to nije dolazilo u obzir. No

kako god ja to izrekao, ĉinjenice su bile iste: Naoko je mrtva, a Midori je još tu. Naoko je

sada bila hrpica bijelog pepela, a Midori ljudsko biće koje ţivi i diše.

Preplavio me osjećaj da sam nešto oskvrnuo. Premda sam se vratio u Tokio, danima sam

bio zatvoren u svojoj sobi. Pamćenje mi je i dalje bilo prikovano za mrtve, a ne za ţive.

Sobe koje sam u njemu odvojio za Naoko bile su zamraĉene, pokućstvo prekriveno

bijelim prevlakama, prozorske daske prašnjave. Veći

dio dana provodio bih u tim sobama. I mislio sam na Kizukija. "Dakle, napokon si uzeo

Naoko", ĉuo sam sebe kako mu govorim. "No, dobro, ionako je bila tvoja. Sad je moţda

ondje gdje joj je mjesto. Ali na ovome svijetu, na ovome nesavršenom svijetu koji

pripada ţivima, ja sam za nju uĉinio sve što sam mogao. Pokušao sam izgraditi novi ţivot

za nas dvoje. Ali pusti sada to, Kizuki. Dajem ti je. Tebe je, ipak, izabrala. Objesila se u

šumi mraĉnoj kao dubine njezina srca. Jednom davno ti si u svijet mrtvih odvukao dio

mene, a sad je Naoko u taj svijet odvukla još jedan dio mene. Katkad se osjećam kao

kustos u muzeju - u golemom, praznom muzeju, u koji nitko nikada ne zalazi, a ja ga

ĉuvam, ni za koga osim za sebe."

Ĉetvrti dan po mome povratku u Tokio dobio sam pismo od Re-iko. Preporuĉeno. Bila je

to jednostavna poruka: Već tjednima ne mogu stupiti u kontakt s tobom, pa se brinem.

Molim te nazovi me. U devet ujutro i devet naveĉer ĉekat ću kraj telefona.

Nazvao sam je te veĉeri u devet. Reiko se javila ĉim je prvi put odzvonilo.

— Jesi li dobro? — pitala je.

— Manje-više — rekao sam.

— Smijem li te prekosutra posjetiti?

— Posjetiti? Misliš, ovdje u Tokiju?

— Upravo tako. Ţelim da porazgovaramo.

— Odlaziš iz sanatorija?

— Jedino tako te mogu posjetiti, zar ne? U svakom sluĉaju, i vrijeme mi je da odem.

Ovdje sam ipak već osam godina. Budu li me još drţali, poĉet ću trunuti.

Bilo mi je teško progovoriti. Nakon kraće šutnje Reiko je nastavila — Bit ću u

superbrzom vlaku u 15.20, prekosutra. Hoćeš li me doĉekati na postaji? Još se sjećaš

kako izgledam? Ili te više ne zanimam sad kad je Naoko mrtva?

— Ni govora — rekao sam. — Vidimo se na postaji u Tokiju prekosutra u 15.20.

— Lako ćeš me prepoznati. Ja ću biti stara gospoĊa koja nosi kutiju za gitaru. Takvih

nema baš mnogo.

I doista, lako sam u guţvi uoĉio Reiko. Imala je muški sako od tvida, bijele hlaĉe i crvene

tenisice. Kosa joj je bila kratka kao i uvijek, a okolo su joj kao i obiĉno stršili ĉuperci. U

desnoj ruci imala je smeĊi koţnati kovĉeg, a u lijevoj crnu kutiju za gitaru. Ĉim me

ugledala srdaĉno mi se i naborano nasmiješila, i ja sam se zatekao kako joj uzvraćam

širokim osmijehom. Uzeo sam njezin kovĉeg pa smo otpješaĉili do vlaka za zapadna

predgraĊa.

— Hej, Vatanabe, koliko već imaš tu strašnu facu? Ili se to danas u Tokiju tako nosi?

— Malo sam putovao, stalno sam jeo smeće — rekao sam. — Kako ti se svidio

superbrzi vlak?

— Uţasan je! — rekla je. — Ne moţeš otvoriti prozore. Htjela sam kupiti lunch-paket u

nekom bifeu na postaji.

— Prodaju ih u vlaku, znaš.

— Da, bezobrazno skupe plastiĉne sendviĉe. To ne bi pojeo ni pas s maslom. Meni su se

uvijek sviĊali ruĉkovi na postaji Go-tenba.

— Nekada davno, prije superbrzog vlaka.

— Pa, i ja potjeĉem iz davnina otprije superbrzog vlaka!

U vlaku za Kiĉidţodţi Reiko je kroz prozor promatrala krajolik Musašina zainteresirano

kao turist.

— Je li se jako promijenilo u ovih osam godina? — pitao sam.

— Ti ne znaš što ja sada osjećam, zar ne, Vatanabe?

— Ne, ne znam.

— Bojim se — rekla je. — Toliko se bojim da bih mogla isti ĉas poludjeti. Ne znam što

bih trebala uĉiniti ovako izbaĉena van u svijet, sama. — Zastala je. — Slušaj, "isti ĉas

poludjeti". Zgodan izraz, zar ne?

Nasmiješio sam se i primio je za ruku. — Ne brini se — rekao sam. — Bit ćeš ti dobro. I

dovde te dovela vlastita snaga.

— Nije me moja snaga izvukla odande — rekla je Reiko. — Nego Naoko i ti. Nisam

mogla izdrţati bez Naoko, i morala sam doći u Tokio kako bih razgovarala s tobom. To

je sve. Da se ništa nije dogodilo, vjerojatno bih cijeli ţivot provela ondje.

Kimnuo sam.

— Što namjeravaš raditi odsad pa nadalje? — pitao sam Reiko.

— Idem u Asahikavu — rekla je. — Gore, u divljinu Hokaida! Moja stara prijateljica s

fakulteta ondje ima glazbenu školu, i već dvije-tri godine me moli da joj pomognem.

Rekla sam joj da je ondje prehladno za mene. Hoću reći, napokon izaĊem na slobodu, i

sad bih trebala ići u Asahikavu? Teško se uzbuditi oko takvog mjesta - to je neka rupa.

— Nije tako strašno — rekao sam ja, smijući se. — Bio sam ondje. Nije loš gradić. Ima

posebnu atmosferu.

— Siguran si?

— Apsolutno. Mnogo bolje nego da ostaneš u Tokiju.

— No, dobro — rekla je. — Ionako nemam kamo, a stvari sam već poslala. Hej,

Vatanabe, obećaj da ćeš me doći posjetiti u Asahikavu.

— Naravno da hoću. Ali moraš li ići odmah? Ne moţeš malo ostati u Tokiju?

— Voljela bih se zadrţati koji dan, ako mogu. Mogu prespavati kod tebe? Neću ti

smetati.

— Nema problema — rekao sam. — Imam veliku garderobu u kojoj mogu spavati, u

vreći za spavanje.

— Ne mogu ti to uĉiniti.

— Ne, zbilja. Garderoba je golema.

Reiko je ritmiĉno tapkala po kutiji za gitaru koju je drţala meĊu nogama. — Vjerojatno

ću se morati malo prilagoditi prije nego odem u Asahikavu. Jednostavno nisam

naviknuta na vanjski svijet. Mnogo stvari ne razumijem pa sam napeta. Moţeš li mi malo

pomoći? Samo tebe mogu pitati.

— Uĉinit ću sve što mogu da ti pomognem — rekao sam.

— Nadam se da ti ne ometam planove — rekla je.

— Nemam nikakve planove koje ti moţeš omesti — rekao sam.

Pogledala me i blago iskrivila krajeve usnice u osmijeh, ali nije rekla ništa.

Ostatak puta do postaje Kiĉidţodţi govorili smo malo, kao i u autobusu do moje kuće.

Razmijenili smo nekoliko nasumiĉnih komentara o promjenama u Tokiju, Reikinu

boravku na Glazbenoj akademiji i mojem putu u Asahikavu, ali o Naoko nismo govorili.

Prošlo je deset mjeseci otkako sam posljednji put vidio Reiko, ali dok sam hodao kraj nje

osjećao sam se neobiĉno smiren i utješen. Poznat mi je taj osjećaj, mislio sam, a onda mi

je palo na pamet da sam se tako osjećao dok sam hodao ulicama Tokija s Naoko. I kao

što smo Naoko i ja dijelili mrtvog Kizukija, Reiko i ja dijelili smo mrtvu Naoko. Zbog te

pomisli nisam mogao dalje razgovarati. Reiko je još neko vrijeme govorila, ali kad je

shvatila da ja ništa ne govorim, i ona je ušutjela. U autobusu nismo progovorili ni rijeĉ.

Bilo je to jedno od onih ranih jesenskih popodneva kad je svjetlost oštra i jasna, baš

kakva je bila godinu dana ranije, kad sam posjetio Naoko u Kjotu. Oblaci su bili bijeli i

uski kao kosti, nebo prostrano i visoko. Miris povjetarca, dubina svjetla, sićušni cvjetići

u travi, fina jeka koja je pratila zvukove: sve mi je to govorilo da je jesen opet tu, i da se

razdaljina izmeĊu mene i mrtvih sa svakim ciklusom godišnjih doba povećava. Kizukiju

je još bilo sedamnaest, a Naoko dvadeset i jedna: zauvijek.

— O, koliko mi je lakše kad sam na ovakvu mjestu! — rekla je Reiko, osvrćući se oko

sebe kad smo sišli s autobusa.

— Jer nema niĉega — rekao sam.

Dok sam je kroz straţnja vrata i vrt vodio do svoje kućice, Reiko se dojmilo sve što bi

ugledala.

— Ovo je fantastiĉno! — rekla je. — Sam si izradio te police i stol?

— Aha — rekao sam, nalijevajući nam ĉaj.

— Oĉito si vješt s rukama. I kako ti je sve uredno!

— SmeĊekošuljašev utjecaj — rekao sam. — Pretvorio me u manijaka. Ali gazda se ne

ţali.

— Joj, tvoj gazda! Trebala bih mu se predstaviti. Ono je njegova kuća, na drugoj strani

vrta?

— Predstaviti? Zašto?

— Kako to misliš "zašto"? Neka stara ĉudakinja pojavi se kod tebe i poĉne svirati gitaru,

što će ĉovjek misliti? Bolje odmah poĉeti ispravno. Ĉak sam mu donijela kutiju slatkiša.

— Vrlo lukavo — rekao sam.

— Ta ti mudrost dolazi s godinama. Reći ću mu da sam ti teta s majĉine strane, da sam

te došla posjetiti iz Kjota, zato mi ne proturjeĉi. U ovakvim sluĉajevima razlika u

godinama dobro doĊe. Nitko neće posumnjati.

Reiko je iz torbe uzela kutiju slatkiša i smjerno se otišla upoznati. Ja sam sjedio na

verandi, ispijao još jednu šalicu ĉaja i igrao se s maĉkom. Prošlo je dvadeset minuta, a

kad se Reiko napokon vratila, iz torbe je izvukla limenku riţinih krekera i rekla da je to

dar za mene.

— O ĉemu ste tako dugo razgovarali? — pitao sam, ţvaĉući kreker.

— O tebi, naravno — rekla je Reiko, grleći maĉku i trljajući obraz o nju. — Kaţe da si

vrlo pristojan mladić, ozbiljan student.

— Sigurna si da je mislio na mene?

— Ni najmanje ne sumnjam da je mislio na tebe — rekla je, smijući se. A onda je uoĉila

moju gitaru, uzela je, uštimala, i odsvirala Desafinado Antonija Carlosa Jobima. Već

mjesecima nisam ĉuo Reikinu gitaru, pa me preplavio onaj stari osjećaj topline.

— Vjeţbaš gitaru? — pitala je.

— Leţala je u gazdinom spremištu pa sam je posudio, i svako malo nešto drndam po

njoj. To je sve.

— Poslije ću te poduĉiti. Potpuno besplatno. — Reiko je spustila gitaru i skinula sako od tvida. Sjedila je naslonjena na stup verande i pušila cigaretu. Na sebi je imala kariranu

košulju od madrasa kratkih rukava.

— Lijepa košulja, zar ne? — pitala je.

— Lijepa je — rekao sam. Košulja je zbilja bila zgodna, sa zanimljivim uzorkom.

— Naokina je — rekla je Reiko. Sigurno nisi znao da nosimo istu veliĉinu. Posebice kad

je tek došla u sanatorij. Poslije se malo udebljala, ali još smo nosile otprilike isti broj:

bluze, hlaĉe, cipele, šešire. Nismo mogle dijeliti jedino grudnjake. Ja nemam praktiĉki

ništa. Pa smo uvijek razmjenjivale odjeću. Zapravo, to je bilo više kao zajedniĉka

imovina.

Sad kad je to spomenula, uvidio sam da je Reiko graĊena gotovo identiĉno kao Naoko.

Zbog oblika njezina lica i njenih tankih ruku i nogu uvijek sam imao dojam da je sitnija i

mršavija nego Naoko, ali zapravo je bila iznenaĊujuće ĉvrste graĊe.

— I sako i hlaĉe su njeni — rekla je Reiko. — Sve je njeno. Smeta ti što me vidiš u

njenim stvarima?

— Nimalo — rekao sam. — Siguran sam da bi Naoko bilo drago da netko nosi njezinu

odjeću - posebice ti.

— Ĉudno je to — rekla je Reiko, pucnuvši tiho prstima. — Naoko nije ostavila nikakvu

oporuku - osim za odjeću. Naškrabala je reĉenicu na notesu na stolu. "Neka svu moju

odjeću dobije Reiko." Baš je bila ĉudna, zar ne? Zašto bi se brinula baš za odjeću dok se

spremala umrijeti? Koga briga za odjeću? Sigurno je imala gomilu drugih stvari koje je

htjela reći.

— Moţda nije — rekao sam.

Odbijajući dim cigarete, Reiko kao da je utonula u misli. A onda je rekla — Ţeliš ĉuti

cijelu priĉu, od poĉetka do kraja, zar ne?

— Ţelim — rekao sam. — Molim te, reci mi sve.

— Pretrage u bolnici u Osaki pokazale su da se Naokino stanje popravlja, ali da bi trebala

ondje ostati malo dulje kako bi mogli nastaviti s intenzivnom terapijom, u cilju

dugoroĉnog oporavka. To sam ti rekla i u pismu - onome koje sam ti poslala oko desetog

kolovoza.

— Da. Proĉitao sam to pismo.

— Pa, 24. kolovoza nazvala me Naokina majka i pitala smije li me Naoko posjetiti u

sanatoriju. Naoko je htjela spakirati stvari koje je ostavila kod mene, i kako me neko

vrijeme neće moći viĊati, htjela je sa mnom razgovarati, moţda ĉak i prespavati u našem

stanu. Rekla sam da moţe. J ja sam nju jako htjela vidjeti i razgovarati s njom. I tako su

idućeg dana, dvadeset i petog, stigle Naoko i njena majka, taksijem. Nas tri zajedno smo

radile, pakirale Naokine stvari i brbljale. Kasnije popodne Naoko je rekla da mama moţe

ići doma, ona je dobro, pa su pozvali taksi i mama je otišla. Uopće se nismo brinuli jer

je Naoko bila izvrsno raspoloţena. Zapravo, dotad sam bila jako zabrinuta. Oĉekivala

sam da će biti potištena, iscrpljena, mršava. Hoću reći, znam koliko pretrage, terapija i

ostalo u takvim bolnicama znaju izmoriti ĉovjeka, pa sam zbilja dvojila kako će proći

posjet. Ali ĉim sam je ugledala, odmah sam se uvjerila da je dobro. Izgledala je mnogo

zdravije nego što sam oĉekivala, smijala se, šalila i govorila mnogo normalnije nego kad

smo je posljednji put vidjeli. Bila je kod frizera i sad se hvalila novom frizurom. Pa sam

pomislila da nema mjesta brizi, ĉak i ako joj mama ode i ostavi nas same. Naoko mi je

rekla kako će ovaj put dopustiti tim bolniĉkim doktorima da je jednom zauvijek izlijeĉe,

a ja sam rekla da bi to vjerojatno bilo najbolje. I tako smo nas dvije izašle u šetnju, i sve

smo vrijeme razgovarale, uglavnom o budućnosti. Naoko mi je rekla kako bi jako voljela

da nas dvije izaĊemo iz sanatorija i negdje zajedno ţivimo.

— Da zajedno ţivite? Ti i Naoko?

— Tako je — rekla je Reiko slegnuvši ramenima. — Ja sam joj rekla da meni to

odgovara, ali što s Vatanabeom? A ona je rekla:

"Ne brini se, ja ću s njim sve urediti." To je sve. Onda je govorila gdje ćemo ţivjeti i što

ćemo raditi, takve stvari. Nakon toga otišle smo u ptiĉnjak i igrale se s pticama.

Uzeo sam pivo iz hladnjaka i otvorio ga. Reiko je zapalila još jednu cigaretu, a na krilu

joj je mirno spavala maĉka.

— Ta cura sve je bila smislila. Sigurna sam da je zato bila puna energije, nasmiješena i

onako ĉila. Moralo joj je to biti silno olakšanje kad je smislila što će toĉno uĉiniti.

Završile smo s pretresanjem njenih stvari, a ono što joj nije trebalo spalile smo u metalnoj

baĉvi u vrtu: biljeţnicu koja joj je sluţila kao dnevnik i sva pisma koja je primala. I tvoja

pisma. To mi je bilo malo ĉudno, pa sam je pitala zašto pali takve stvari. Hoću reći, uvijek

je pomno spremala tvoja pisma na sigurno mjesto i stalno ih ĉitala. Rekla je: "Rješavam

se svega iz prošlosti da se mogu ponovno roditi u budućnosti." Pa, ja sam joj povjerovala

na rijeĉ. A to je u neku ruku i logiĉno. Sjećam se da sam pomislila koliko

ţelim da ozdravi i bude sretna. Toga dana bila je tako draţesna i ljupka: da si je samo

vidio!

— Kad je to bilo gotovo, otišle smo u blagovaonicu na veĉeru, baš kao nekoć. Onda smo

se okupale, a ja sam otvorila bocu dobrog vina koje sam ĉuvala za posebne prilike kao što

je ta, pa smo pile, a ja sam svirala gitaru. Beatlese, kao i uvijek, Norvešku šumu,

Michelle, njezine omiljene pjesme. Obje smo se osjećale dosta dobro. Ugasile smo

svjetlo, skinule se i legle u krevet. Noć je bila uţasno sparna. Prozori su nam bili širom

otvoreni, ali nije bilo ni daška vjetra. Vani je bilo mraĉno kao u rogu, skakavci su kriĉali,

a miris ljetne noći bio je tako teţak da je u sobi bilo teško disati. A onda je najednom

Naoko poĉela govoriti o tebi - o onoj noći kad je spavala s tobom. Do u najsitnije detalje.

Kako si joj skinuo odjeću, kako si je dirao, kako je osjetila da je vlaţna, kako si ušao u

nju, kako je bilo divno: sve mi je to ţivo i detaljno opisala. Pa sam je pitala: zašto mi to

sada govoriš, odjednom? Hoću reći, do tada mi nikad nije otvoreno govorila o seksu.

Naravno, imale

smo otvorene razgovore o seksu u okviru terapije, ali bilo joj je neugodno ići u detalje. A

sad je nisam mogla zaustaviti. Bila sam šokirana.

— Rekla mi je: "Ne znam, jednostavno mi se o tom razgovara. Prestat ću ako ti se ne

sluša." "Ne", rekla sam, u redu je. "Ako o neĉemu moraš govoriti, najbolje je da sve

istreseš. Slušat ću što god mi ţeliš reći."

— Tako da je nastavila s priĉom: "Kad je ušao u mene, nisam mogla vjerovati koliko

boli. To mi je ipak bilo prvi put. Bila sam tako vlaţna da je odmah skliznuo unutra, ali

svejedno mi se u mozgu zamraĉilo - toliko je boljelo. Gurnuo ga je što je dublje mogao,

mislila sam, ali onda mi je digao noge i ušao još dublje. Od toga su mi cijelim tijelom

prošli srsi, kao da se namaĉem u ledenoj vodi. Ruke i noge su mi utrnule, a kroz mene je

prošao val hladnoće. Nisam znala što se dogaĊa. Mislila sam da ću toga ĉasa umrijeti, ali

bilo mi je svejedno. Ali on je shvatio da me boli, pa se prestao micati, i dok je još bio

duboko u meni poĉeo me posvuda ljubiti - kosu, vrat, grudi - i to dugo, dugo. Malo

pomalo u moje tijelo vratila se toplina, i onda se vrlo polako poĉeo micati. O, Reiko, bilo

je tako divno! Ĉinilo mi se da će mi se mozak rastopiti. Htjela sam zauvijek tako ostati,

zauvijek leţati u njegovu naruĉju, do kraja ţivota. Tako je bilo prekrasno."

— Pa sam je onda pitala: "Ako je bilo tako prekrasno, zašto nisi ostala s Vatanabeom i

nastavila to ĉiniti svaki dan?" Ali ona je rekla: "Ne, Reiko, znala sam da se to više nikad

neće dogoditi. Znala sam da je to nešto što će mi doći jednom, i otići, i nikad se neće

vratiti. To se dogaĊa jednom u ţivotu. Nikad prije nisam osjetila tako nešto, a ni ikad

poslije. Nikad nisam osjetila da to ţelim ponovno raditi, i nikad više nisam bila tako

vlaţna."

— Ja sam joj, naravno, objasnila da se to ĉesto dogaĊa mladim ţenama i da u većini

sluĉajeva proĊe s godinama. Napokon, taj put je uspjelo: nema mjesta brizi da neće opet.

I sama sam imala svakakve probleme kad sam se tek udala.

— Ali ona je rekla: "Ne, nije to, Reiko. To me uopće ne zabrinjava. Samo ne ţelim da

itko ikada više uĊe u mene. Ne ţelim da me netko na taj naĉin oskvrne - nitko."

Popio sam pivo, a Reiko je popušila drugu cigaretu. Maĉka se protegnula na Reikinu

krilu, pronašla novi poloţaj i opet zaspala. Reiko kao da nije znala kako nastaviti sve dok

nije zapalila treću cigaretu.

— Nakon toga Naoko je poĉela jecati. Ja sam sjela na rub njezina kreveta i poĉela je

milovati po kosi. "Ne brini se," rekla sam joj, "sve će biti u redu. Lijepa mlada djevojka

kao što si ti mora imati muškarca da je grli i usrećuje." S Naoko su se cijedili znoj

i suze. Uzela sam veliki ruĉnik i obrisala joj lice i tijelo. Ĉak su joj i gaćice bile posve

mokre, pa sam joj pomogla da ih skine - e sad samo malo, ne umišljaj nikakve gluposti,

nije tu bilo niĉega škakljivog. Stalno smo se kupale zajedno. Bila mi je kao mlaĊa sestra.

— Znam, znam — rekao sam.

— E pa uglavnom, Naoko je htjela da je zagrlim. Rekla sam da je daleko prevruće za

grljenje, ali rekla je da je to posljednji put što se vidimo, pa sam je zagrlila. Samo malo.

IzmeĊu nas sam stavila ruĉnik kako se naša znojna tijela ne bi lijepila. A kad se smirila,

opet sam je obrisala, obukla joj spavaćicu i smjestila u krevet. Odmah je ĉvrsto zaspala. Ili

se moţda samo pretvarala da spava. Bilo kako bilo, te je noći izgledala tako draţesno i

ljupko, lice joj je bilo kao u trinaest- ili ĉetrnaestogodišnjakinje kojoj nitko od roĊenja

nije uĉinio ništa naţao. Vidjela sam taj izraz na njezinu licu i znala da mirna srca mogu

zaspati.

— Kad sam se u šest ujutro probudila, nije je bilo. Spavaćica joj je bila ondje, gdje ju je

bacila na pod, ali odjeće, tenisica i baterije koju sam uvijek drţala kraj kreveta nije bilo.

Odmah sam znala da nešto nije u redu. Hoću reći, već i samo to što je uzela bateriju

znaĉilo je da je otišla po noći. Za svaki sluĉaj pregledala sam njezin stol i našla poruku:

Neka svu moju odjeću dobije Reiko. Smjesta sam sve probudila pa smo je krenuli traţiti

na sve strane.

Pretraţili smo svaki pedalj imanja, od spavaonica do okolne šume. Trebalo nam je pet

sati da je naĊemo. Ĉak je ponijela svoje uţe. Reiko je uzdahnula i pogladila maĉku.

— Hoćeš ĉaja? — pitao sam.

— Hoću, hvala — rekla je Reiko.

Stavio sam vodu da zavri i donio kotlić ĉaja na verandu. Pribliţavao se zalazak Sunca.

Dnevno svjetlo je oslabilo, a duge sjene stabala protezale su se ĉak do naših nogu.

Pijuckao sam ĉaj i promatrao ĉudnovato nepravilan vrt s neobiĉnom mješavinom ţutih

planinĉica, ruţiĉastih azaleja i visokih zelenih nandina.

— Onda su došli bolniĉari i odnijeli Naoko, a policija me poĉela ispitivati. Ne da je tu

bilo mjesta sumnji. Postojala je ta neka oproštajna poruka, i bilo je oĉito da je rijeĉ o

samoubojstvu, a oni su kao normalno prihvatili da je samoubojstvo jedna od stvari koje

duševni bolesnici rade. Tako da je sve bilo priliĉno pro forma. Ĉim su otišli, ja sam ti

brzojavila.

— Kakav je to bio tuţan mali sprovod — rekao sam. — Njezinu obitelj oĉito je

uznemiravalo Što ja znam da je Naoko preminula. Sigurno nisu htjeli da ljudi saznaju

kako je to bilo samoubojstvo. Vjerojatno nisam smio ni otići. Zbog ĉega mi je bilo još

gore. Ĉim sam se vratio, dignuo sam sidro i krenuo na put.

— Hej, Vatanabe, idemo u šetnju. Moţemo kupiti i nešto za veĉeru. Umirem od gladi.

— Moţe. Jede li ti se nešto posebno?

— Sukijaki — rekla je. — Godinama to nisam jela. Sanjala sam o sukijakiju - kako se

natrpavam govedinom, mladim lukom, rezancima, prţenim tofuom i povrćem.

— Naravno, to ćemo kupiti, ali nemam tavu za sukijaki.

— Prepusti to meni. Ja ću je posuditi od tvoga gazde. Otrĉala je do glavne kuće i vratila

se s povelikom tavom, plinskim rešoom i gumenim crijevom.

— Nije loše, ha?

— Nije loše!

Kupili smo sve sastojke u obliţnjim dućanĉićima - govedinu,

jaja, povrće, tofu. Ja sam izabrao dosta pristojno bijelo vino. Htio sam platiti, ali Reiko je

insistirala na tome da plati sve.

— Zamisli samo kako bi mi se obitelj smijala kad bi ĉuli kako sam nećaku dopustila da

plati hranu! — rekla je Reiko. — Osim toga, imam sa sobom dosta gotovine. Zato se ne

brini. Nisam iz sanatorija izašla bez novĉića.

Reiko je oprala riţu i stavila je da se kuha, a ja sam na verandi posloţio sve za kuhanje.

Kad je sve bilo spremno, Reiko je izvadila svoju gitaru i iskušala je svirajući laganu

Bachovu fugu. Kod teških dijelova namjerno bi usporila ili ubrzala, poĉela svirati

uzdrţano ili pak sentimentalno, oĉito uţivajući u raznolikosti zvukova koje je izvlaĉila iz

glazbala. Kad je svirala gitaru, Reiko je izgledala kao sedamnaestogodišnjakinja koja

uţiva u novoj haljini. Oĉi su joj se blistale, i pućila je usnice u lagani smiješak. Kad je

završila, naslonila se na stup i zagledala u nebo, kao da je utonula u misli.

— Smijem li te nešto pitati? — pitao sam.

— Naravno — rekla je. — Samo sam razmišljala kako sam gladna.

— Zar ne planiraš vidjeti muţa ili kćer dok si tu? Sigurno su negdje u Tokiju.

— Blizu, u Jokohami. Ali ne, ne planiram ih vidjeti. Sigurno sam ti već rekla: bolje je za

njih ako nemaju više veze sa mnom. Poĉeli su novi ţivot. A i meni bi bilo strašno da ih

vidim. Ne, najbolje je da ih se klonim.

Zguţvala je praznu kutiju cigareta Seven Stars i iz kovĉega izvadila novu. Potrgala je

markicu i stavila cigaretu u usta, ali nije zapalila.

— Kao ĉovjeku meni više nema pomoći — rekla je. — Ti gledaš u blijedo sjećanje na

ono što sam nekoć bila. Najvaţniji dio mene, ono što je bilo unutra, odavno je umro, i

sad funkcioniram samo preko automemorije.

— Ali ti se meni sada sviĊaš, Reiko, ovakva kakva si, bila ti bli-

jedo sjećanje ili ne. I moţda moje mišljenje nije bitno, ali zbilja mi je drago što nosiš

Naokinu odjeću.

Reiko se nasmiješila i zapalila cigaretu upaljaĉem. — Za tako mladog muškarca doista

znaš kako usrećiti ţenu.

Osjetio sam kako crvenim. — Samo govorim ono što stvarno mislim.

— Da, znam — rekla je Reiko smiješeći se.

Kad je ubrzo nakon toga bila gotova riţa, nauljio sam tavu i posloţio u nju sastojke za

sukijaki.

— Reci mi da ovo nije san — rekla je Reiko, njušeći zrak.

— Ne, ovo je stopostotno stvaran sukijaki — rekao sam. — Empirijski govoreći,

naravno.

Umjesto da razgovaramo, bacili smo se na sukijaki uz pomoć štapića, popili puno piva, i

završili s riţom. Privuĉena mirisom, pojavila se i Galebica, pa smo s njom podijelili

obrok. Kad smo se dosita najeli, naslonili smo se na stupove trijema i tako sjedili

promatrajući mjeseĉinu.

— Jesi li sad zadovoljna? — pitao sam.

— Sasvim — progunĊala je. — Nikad u ţivotu nisam toliko jela.

— Sto sad ţeliš raditi?

— Popušiti cigaretu i otići u javnu kupaonicu. Kosa mi je katastrofa. Moram je oprati.

— Nema problema. U ulici imamo jednu.

— Reci, Vatanabe, ako smijem pitati, jesi li spavao s tom curom Midori?

— Misliš, je li bilo seksa? Ne još. Odluĉili smo da nećemo dok se situacija ne sredi.

— Pa sad se sredila, zar ne?

Odmahnuo sam glavom. — Misliš, sad kad je Naoko mrtva?

— Ne, ne to. Ti si donio odluku davno prije nego je Naoko umrla - da nikad nećeš

napustiti Midori. Bila Naoko mrtva ili ţiva, to nema veze s tvojom odlukom. Odabrao si

Midori. Naoko

je odabrala smrt. Sad si odrastao, pa moraš preuzeti odgovornost za svoje odluke. Inaĉe

ćeš sve upropastiti.

— Ali ja je ne mogu zaboraviti — rekao sam. — Kazao sam Naoko da ću je ĉekati, ali

nisam uspio. Na kraju sam joj okrenuo leĊa. Ne kaţem da je itko kriv za to: to je samo

moj problem. Mislim da bi se sve tako završilo i da joj nisam okrenuo leĊa. Naoko je sve

vrijeme birala smrt. Ali to nema veze s ovim. Ne mogu oprostiti sam sebi. Ti mi kaţeš da

se ništa ne moţe uĉiniti kad se osjećaji promijene, da je to prirodno, ali moj odnos s

Naoko nije bio tako jednostavan. Ako razmisliš, ona i ja bili smo zdruţeni na granici

izmeĊu ţivota i smrti. Tako je bilo od samog poĉetka.

— Ako osjećaš bol zbog Naokine smrti, savjetovala bih ti da zadrţiš tu bol do kraja

ţivota. A ako iz toga moţeš nešto nauĉiti, nauĉi. Ali isto tako, nevezano s tim, moraš biti

sretan s Midori. Tvoja bol nema veze s vašim odnosom. Povrijediš li je još više, rana će

biti preduboka i nećeš to više moći popraviti. Dakle, koliko god ti bilo teško, moraš biti

jak. Moraš još više odrasti, postati pravi odrastao ĉovjek. Otišla sam iz sanatorija i došla

ĉak u Tokio da ti to kaţem - cijelim putem u onom lijesu od vlaka.

— Shvaćam što mi govoriš — rekao sam Reiko — ali ja još nisam spreman krenuti

dalje. Hoću reći, bio je to tako tuţan mali sprovod! Nitko tako ne bi smio umrijeti.

Reiko je ispruţila ruku i pogladila me po glavi. — Svi ćemo jednom tako morati

umrijeti. I ja, a i ti.

Otpješaĉili smo kraj obale rijeke do pet minuta hoda udaljene javne kupaonice, i doma

smo se vratili osvjeţeni. Otvorio sam bocu vina pa smo sjeli na verandu i pili.

— Hej, Vatanabe, moţeš donijeti još jednu ĉašu? — Naravno — rekao sam. — Ali zašto?

— Priredit ćemo svoj sprovod za Naoko, samo nas dvoje. I neće biti tako tuţan.

Kad sam joj pruţio ĉašu, Reiko ju je do vrha napunila i poloţila

na kamenu svjetiljku u vrtu. Onda je sjela na verandu, naslonila se na stup s gitarom u

rukama, i zapalila cigaretu.

— A sada donesi kutiju šibica. Najveću koju naĊeš.

Donio sam veliki paket kuhinjskih šibica za domaćinstvo i sjeo kraj nje.

— A sada ţelim da staviš jednu šibicu na zemlju svaki put kad odsviram neku pjesmu,

samo ih poslaţi u nizu. Ja ću svirati sve pjesme kojih se sjetim.

Prvo je odsvirala njeţnu, prekrasnu verziju Dragog srca Henrvja Mancinija.

— Darovao si Naoko tu ploĉu, zar ne? — pitala je.

— Jesam. Za pretprošli Boţić. Tu pjesmu je jako voljela.

— I ja je volim — rekla je Reiko. — Tako je njeţna i lijepa... — Odsvirala je još

nekoliko dionica iste melodije prije nego je

otpila vino. — Pitam se koliko pjesama mogu odsvirati prije nego što se potpuno

napijem. Bit će ovo lijep sprovod, zar ne - ne tako tuţan?

Reiko je prešla na Beatlese, te odsvirala Norvešku šumu, Yes-terday, Michelle, i

Something. Otpjevala je Here Comes the Sun, a onda odsvirala The Fool on the HM. Ja

sam nanizao sedam šibica.

— Sedam pjesama — rekla je Reiko, otpivši još vina i zapalivši novu cigaretu. — Ti

deĉki zbilja su znali što je ţivotna tuga, i blagost.

Pod "ti deĉki" Reiko je, naravno, mislila na Johna Lennona, Paula McCartnevja i

Georgea Harrisona. Nakon kratkog predaha, Reiko je zgnjeĉila cigaretu i opet uzela

gitaru. Odsvirala je Penny Lane, Blackbird, Juliju, When Vm 64, Nowhere Man, And I

Love Her i Hey ]ude.

— Koliko je to pjesama?

— Ĉetrnaest — rekao sam.

Uzdahnula je i upitala me — A ti? Znaš li ti nešto odsvirati -moţda jednu pjesmu?

— Nema šanse. Uţasan sam.

— Onda sviraj uţasno.

Donio sam svoju gitaru i poĉeo nabadati Vp on the Roof. Reiko se odmarala uz vino i

cigarete. Kad sam završio, zapljeskala je.

Onda je odsvirala gitarsku obradu Ravelove Pavane za preminulu infantkinju te

prekrasno ĉistu izvedbu Debussvjeve Mjeseĉine.

— Obje sam usavršila nakon što je Naoko umrla — rekla je Reiko. — Njen glazbeni

ukus do samoga kraja nije se uzdigao iznad sentimentalnoga.

Zatim je odsvirala nekoliko Bacharachovih pjesama: Close to You, Raindrops Keep

Falling on my Head, Walk on By, Wedding Bell Blues.

— Dvadeset — rekao sam.

— Ja sam ţena-dţuboks! — uzviknula je Reiko. — Moji profesori onesvijestili bi se da

me sada vide.

Nastavila je pijuckati, odbijati dimove i svirati: nekoliko bossa nova, Rogersa i Harta,

Gershvvina, Boba Dvlana, Raya Charlesa, Carole King, Beach Boyse, Stevieja Wondera,

Sukiyaki Song od Kjua Sakamota33, Blue Velvet, Green Fields. Katkad bi sklopila oĉi i

kimanjem pratila melodiju ili tiho pjevušila.

Kad smo popili vino, prešli smo na viski. Vino iz ĉaše u vrtu prolio sam po kamenoj

svjetiljci, te nalio viski.

— Kako stojimo brojĉano? — pitala je Reiko.

— Ĉetrdeset i osam — rekao sam.

Kao našu ĉetrdeset i devetu pjesmu Reiko je odsvirala Eleanor Rigby, a pedeseta je bila

repriza Norveške šume. Nakon toga odmorila je ruke i otpila malo viskija. — Moţda je to

dosta — rekla je.

— I jest — odgovorio sam. — Ĉudesno.

Reiko me pogledala u oĉi i rekla — Slušaj me sad, Vatanabe. Ţelim da zaboraviš na onaj

tuţan mali sprovod koji si vidio. Zapamti samo ovaj divni naš.

Kimnuo sam.

— A evo još jedna priĊe — rekla je, i kao pedeset i prvu skladbu odsvirala svoju

omiljenu Bachovu fugu. Kad je završila, rekla je glasom koji je bio tek malo ĉujniji od

šapta — A da to obaviš sa mnom, Vatanabe?

— ĉudno — rekao sam. — I ja sam upravo na to mislio.

Ušli smo unutra i navukli zastore. A onda, u zamraĉenoj sobi, Reiko i ja pali smo jedno

drugom u zagrljaj kao da je to najprirodnija stvar na svijetu. Skinuo sam joj bluzu i hlaĉe,

a onda i donje rublje.

— Imala sam ĉudan ţivot — rekla je Reiko — ali nikad nisam mislila da će mi gaćice

skidati muškarac devetnaest godina mladi od mene.

— Hoćeš ih radije sama svući?

— Ne, samo daj. Ali nemoj da te šokiraju sve moje bore.

— Volim tvoje bore.

— Rasplakat ćeš me — prošaptala je.

Posvuda sam je izljubio, posebno pazeći da jezikom prijeĊem preko svih naboranih

mjesta. Imala je grudi kao curica. Milovao sam ih i grickao bradavice zubima, a onda sam

zavukao prst u njenu toplu, vlaţnu rodnicu i poĉeo ga pomicati.

— Krivo mjesto, Vatanabe — prošaptala mi je Reiko u uho. — To je samo bora.

— Ne mogu vjerovati da se u ovakvom ĉasu šališ!

— Oprosti — rekla je. — Bojim se. Nisam ovo radila godinama. Osjećam se kao

sedamnaestogodišnja curica: došla sam deĉku u njegovu sobu, i odjednom sam gola.

— Da ti pravo kaţem, i ja se osjećam kao da nasrćem na sedamnaestogodišnju curicu.

Drţeći prst u njenoj "bori", pomicao sam joj usnice uz vrat sve do uha i prstima drţao

bradavicu. Kad joj se disanje pojaĉalo i grlo poĉelo podrhtavati, raširio sam njene duge

vitke noge i lagano ušao u nju.

— Pazit ćeš da ne zatrudnim, zar ne? Vodiš brigu? — promr-mljala mi je Reiko u uho.

— Bilo bi mi strašno neugodno da u ovim godinama zatrudnim.

— Bez brige — rekao sam. — Samo se opusti.

Kad sam ušao do kraja, zadrhtala je i ispustila uzdah. Gladeći je po leĊima micao sam se

u njoj, a onda najednom, bez upozorenja, svršio. Bila je to silovita, nezadrţiva

ejakulacija. Grĉevito sam je stisnuo dok je moja sperma ritmiĉno brizgala u njezinu

toplinu.

— Oprosti — rekao sam. — Nisam se mogao zaustaviti.

— Ne budi smiješan — rekla je Reiko, pljesnuvši me po kriţima. — Za to se ne moraš

brinuti. Zar ti je to uvijek na pameti kad to

radiš s curama?

— Da, uglavnom.

— E pa sa mnom ne moraš na to misliti. Zaboravi. Samo se prepusti, koliko god hoćeš.

Je li bilo dobro?

— Fantastiĉno. Zato se i nisam mogao suzdrţati.

— Nije vrijeme za suzdrţavanje. U redu je. I meni je bilo divno.

— Znaš, Reiko — rekao sam.

— Što?

— Trebala bi opet naći ljubavnika. Sjajna si. Ovo je strašna šteta.

— Pa, razmislit ću — rekla je. — Ali pitam se imaju li u Asahi-kavi ljudi ljubavnike i

tako to.

Kad mi se nakon nekoliko minuta opet digao, ušao sam u nju. Reiko je zadrţala dah i

izvila se ispod mene. Micao sam se polako i bez rijeĉi, grlio je, i razgovarali smo. Bilo je

divno tako razgovarati. Ako bih rekao nešto duhovito što ju je nasmijalo, njezini drhtaji

kroz penis su prešli na mene. Dugo smo se tako grlili.

— O, ovo je divno — rekla je Reiko.

— Nije ni micanje loše — rekao sam.

— Hajde. Pokušaj.

Podigao sam joj bokove i ušao što sam dublje mogao, a onda

sam stao uţivati u osjećaju kruţenja sve dok naposljetku, kad sam se do kraja nauţivao,

nisam svršio.

Sve u svemu te smo noći ĉetiri puta zdruţili tijela. Na kraju svakog puta Reiko mi je

leţala u naruĉju, blago uzdrhtala, sklopljenih oĉiju, i duboko uzdisala.

— Nikad više ovo ne moram raditi — rekla je Reiko — do kraja ţivota. O, molim te,

Vatanabe, reci da je istina. Reci da se sada mogu opustiti jer sam ovo radila dovoljno za

cijeli ţivot.

— To ti nitko ne moţe kazati — rekao sam. — Ne moţemo znati.

Pokušao sam uvjeriti Reiko da bi putovanje zrakoplovom bilo brţe i lakše, ali ona je

insistirala da u Asahikavu poĊe vlakom.

— Volim trajekt do Hokaida. I nemam ţelju letjeti zrakom — rekla je. Otpratio sam je

na postaju Ueno. Nosila je gitaru, a ja

njezin kovĉeg. Sjeli smo na klupu na peronu da priĉekamo vlak. Reiko je na sebi imala

isti sako od tvida i bijele hlaĉe koje je nosila kad je stigla u Tokio.

— Zbilja misliš da Asahikava nije tako loša? — pitala je.

— Lijep je to grad. Ubrzo ću te doći posjetiti.

— Zbilja?

Kimnuo sam. — I pisat ću ti.

— Oboţavam tvoja pisma. Naoko je spalila sva ona koja si joj poslao. A bila su tako

dobra!

— Pisma su samo listovi papira — rekao sam. — Spališ li ih, ono što je u tvom srcu

ostaje; zadrţiš li ih, ono što nestaje nestat će.

— Znaš, Vatanabe, zapravo se bojim sama ići u Asahikavu. Zato mi svakako piši. Kad

god ĉitam tvoja pisma, osjećam da si sa mnom.

— Ako to ţeliš, stalno ću ti pisati. Ali ne brini se. Poznajem ja tebe: dobro će ti biti

kamo god da odeš.

— I još nešto. Imam dojam da je u meni nešto zapelo. Da ne umišljam? — Samo blijedo sjećanje — rekao sam i nasmiješio se. I Reiko se nasmiješila.

— Ne zaboravi na mene — rekla je.

— Neću te zaboraviti — rekao sam. — Nikad.

— Moţda se više nikad nećemo vidjeti, ali kamo god da odem, uvijek ću pamtiti tebe i

Naoko.

Vidio sam da plaĉe. Prije nego što sam shvatio što ĉinim, već sam je stao ljubiti. Drugi

ljudi na peronu zurili su u nas, ali to mi više nije bilo vaţno. Bili smo ţivi, ona i ja. I

samo smo morali misliti na to kako ćemo nastaviti ţivjeti.

— Budi sretan — rekla mi je Reiko dok se ukrcavala na vlak. — Savjetovala sam ti sve

što sam mogla. Više ti nemam što reći.

Samo da budeš sretan. Uzmi moj dio sreće i Naokin, i spoji ih u jedno za sebe.

Uhvatili smo se za ruke, a onda se rastali.

Telefonirao sam Midori.

— Moram razgovarati s tobom — rekao sam. — Imam milijun stvari o kojima moram s

tobom razgovarati. Milijun stvari o kojima moramo razgovarati. Na ovom svijetu ţelim

samo tebe. Ţelim te vidjeti pa da razgovaramo. Ţelim da poĉnemo ispoĉetka.

Midori mi je uzvratila dugom, dugom tišinom - tišinom nalik na sve magliĉaste kiše

svijeta koje padaju na sve netom pokošene livade svijeta. Ĉela pritisnutog o staklo,

sklopio sam oĉi i ĉekao. Napokon je tišinu prekinuo Midorin tihi glas — Gdje si sada?

Gdje sam sada?

Ĉvrsto šĉepavši slušalicu, podigao sam glavu i okrenuo se da vidim što se nalazi izvan

telefonske govornice. Gdje sam? Nisam imao pojma. Ni najblaţeg pojma. Gdje je ovo?

Pred oĉima su mi promicali samo bezbrojni obrisi ljudi koji su odlazili u ništa. I opet sam

iznova stao zazivati Midori iz samog središta ovoga mjesta zakopana u ništavilu.

Prevoditeljičine napomene!

1. Prema konvenciji na hrvatskoj glazbenoj sceni, naslovi glazbenih brojeva ostavljeni

su u izvorniku, osim u sluĉaju skladbe koja je i naslov knjige, te opće prihvaćenih

prijevodnih ekvivalenata.

2. Kamen je tipiĉno japansko jelo, rezanci obiĉno posluţeni u juhi s mesom ili

povrćem.

3. Honda je 1967. godine lansirala N-360, svoj prvi mini-auto, duljine samo 3 m. Ovaj

model ubrzo je osvojio trţište i postao kultni statusni simbol medu mladima.

4. Tzv. bullet train (vlak-metak) jest superbrzi japanski putniĉki vlak.

5. Japanski knjiţevnici. Kenzaburo Oe (r. 1935) u svojim se romanima bavi uglavnom

odnosom mita, povijesti i suvremenog japanskog društva; dobitnik Nobelove nagrade za

knjiţevnost 1994-(najpoznatije djelo Tihi plaĉ). Jukio Mišima (Yukio Mishima) (1925-

70) piše o srazu tradicionalnih japanskih vrednota i duhovnog siromaštva današnjice;

završio ţivot harakirijem.

6. Riţine kuglice (moĉi) tradicionalno su jelo koje Japanci jedu za Novu godinu, obiĉno

u miso juhi, ali i kao dodatak drugim jelima. Toĉan postupak izrade propisan je

tradicijom, a prave se od posebne vrste riţe i vrlo su ljepljive, te se svake godine nakon

no-

vogodišnjeg slavlja u medijima pojavljuje podatak o tome koliko se ljudi zagušilo jedući

taj specijalitet.

7. Osamu Dazai (1909-48.) japanski knjiţevnik (najpoznatiji roman Sunce na zalazu);

nekoliko se puta pokušavao ubiti, da bi na kraju i uspio poĉinivši dvostruko

samoubojstvo zajedno s ljubavnicom.

8. Obred ĉaja tradicionalni je japanski ritual koji simbolizira slogu, mir, ĉistoću i

poštovanje prema gostu. Obred ĉaja odrţava se u prostoriji koja sluţi samo za tu prigodu,

a svaki pozvani gost (obiĉno ih je ĉetiri) ima u tom ritualu svoju ulogu. Sastoji se od

toĉno utvrĊenih etapa i moţe trajati do ĉetiri sata, a osim nekoliko vrsta ĉaja sluţi se i

bogat obrok od tradicijom propisanih jela, od kojih svako ima svoju simboliku.

9. Zeleni obad je kultna kriminalistiĉka televizijska serija prikazivana 1966-7., slavna

prvenstveno zbog borilaĉkih sekvenci u kojima nastupa Bruce Lee kao Kato, vjerni

pratitelj glavnog junaka.

10. Kinokunija je najveći lanac knjiţara u Japanu.

11. Sveuĉilište Keio najstarije je japansko sveuĉilište, osnovano 1858. g., a od njega je

prestiţnije tek drţavno Tokijsko sveuĉilište.

12. Ajumi Išida (Ayumi Ishida) je japanska pjevaĉica koja je 1968. objavila jedan od

najpopularnijih japanskih evergrina Blue Light Yokohama.

13. Tempura je tradicionalno japansko jelo od komadića morskih plodova, povrća i

voća pohanih u dubokom ulju.

pri-

14. Dţunsai je biljka iz porodice lopoĉa koja se u Japanu rabi za pravu raznih jela; jaja

dašimaki japansko je jelo sliĉno rolanom zapeĉenom omletu.

15. Daikon rotkvice su divovske japanske rotkvice oblika nalik na veliku mrkvu (duge

20-35 cm> promjera do 10 cm), blagog okusa i bijele boje, neizostavni sastojak mnogih

japanskih jela.

16. Izu je poluotok zapadno od Tokija, rekreacijsko središte poznato po mineralnim

vrelima.

17. Ferdinand Beyer (1803-63) autor je prve poĉetnice za uĉenike glasovira. Njegova

tradicionalna metoda, premda zastarjela, i danas je najpopularnija u Japanu, zemlji

napredne tehnologije, gdje je uĉenje glasovira dobilo maha 1950-ih kao metoda

mentalnog oporavka od ratnih strahota.

18. Wilhelm Backhaus (1884-1969), njemaĉki pijanist i Karl Bohm (1894-1981)

austrijski dirigent.

19. Dopunske škole (japanski dţuku) specijalizirane su ustanove koje pomaţu

uĉenicima da se pripreme za polaganje prijamnih i drugih ispita, ali i da bolje svladaju

neke predmete. U Japanu i drugim istoĉnoazijskim zemljama ovakva mreţa dopunskih

škola toliko je razgranata da one praktiĉki tvore paralelni obrazovni sustav.

20. Umeboši je ukiseljena japanska marelica, tradicionalni japanski specijalitet koji se

ĉesto jede s riţom te takvo jelo podsjeća na japansku zastavu (crveni krug na bijelom

polju), a stavlja se i u sredinu riţine kuglice. Nori su listovi morskih algi koji se obiĉno

omataju oko riţinih kuglica, ali rabe se i u mnogim drugim jelima.

21. Charles Jourdan, slavni francuski proizvoĊaĉ cipela, sinonim za luksuz. Njegove

cipele nosila je izmeĊu ostaloga i Brigitte Bardot, a proslavio se po tome što je svaka

njegova kolekcija cipela imala ograniĉen broj modela, ali svi su se oni proizvodili u

preko dvadeset boja i svim veliĉinama, te tri širine.

22. Miso juha je tradicionalna japanska slatkasto-slana juha ĉiji su glavni sastojci riba,

morske alge i soja. Sadrţi aktivne mikroorganizme i dio je tradicionalnog japanskog

doruĉka, a obiĉno se sluţi u lakiranim zdjelicama s poklopcem i pije se izravno iz zdjele.

23. Japanski bento, ili ruĉak iz kutije, tradicionalni je obrok koji se jede izvan kuće, a

svaka japanska domaćica posebno se diĉi

vještinom spravljanja takve ukusne i za oko privlaĉne porcije jela. Obiĉno se sastoji od

riţe, ribe ili mesa i komada ukiseljenog ili kuhanog povrća, a tradicionalno se pakira u

lakiranu kutiju. Takvi ruĉkovi prodavali su se i na ţeljezniĉkim postajama, a u japanskim

školama dugo nisu postojale menze pa je raskošan bento postao statusni simbol meĊu

uĉenicima.

24. Dana 1. rujna 1923. ravnicu Kanto pogodio je potres jaĉine 7,9 stupnjeva Richterove

ljestvice, koji je potpuno uništio grad Joko-hamu i okolicu. U njemu je ţivot izgubilo oko

150.000 ljudi.

25. Izraz "a riddle wrapped up in an enigma" prvi je put upotrijebio Winston Churchill

1939. da njime oznaĉi nemogućnost predviĊanja ruskih postupaka, i otada je ušao u

jezik.

26. Deanna Durbin (r. 1921.), kanadska glumica i pjevaĉica iz zlatnoga doba

Hollywooda. Premda najbolje plaćena glumica svoga doba, u dobi od 28 godina zbog

udaje se povukla i otišla ţivjeti u Francusku.

27. Restorani u kojima se prodaju raznorazni specijaliteti od jegulja rasprostranjeni su u

Japanu.

28. Gljive matsutake vaţan su sastojak tradicionalne japanske kuhinje, veoma skupe jer

se teško uzgajaju, a postoji i tradicija darivanja ovih gljiva koja se odrţala ĉak i u

moderno doba meĊu japanskim poslovnim ljudima.

29. Georges Bataille (1897-1962.), francuski knjiţevnik i filozof; Boris Vian (1920-59.),

francuski romanopisac. Obojica su se bavila temama seksualnosti, nasilja i smrti.

30. Robert Casadesus (1899-1972.), francuski pijanist i skladatelj.

31. Terijaki je tradicionalni japanski naĉin pripremanja jela, pri kojemu se peĉeni ili

kuhani komadići mesa namaĉu u slatkoj marinadi od sojina umaka, riţina vina, sakea i

šećera.

32. Tijekom proizvodnje tofua (sojinog sira) na površini se skupljaju debele opne, koje se

skupljaju i suše, te rabe pri pripremi raznih jela.

33. Kju Sakamoto (1941-85.), japanski pjevaĉ ĉiji je najveći hit Sukiyaki Song 1963.

dospio na prvo mjesto ameriĉke top-liste. Premda se u pjesmi ne govori o jelu sukijaki,

nego o autorovoj nesretnoj ljubavi, na Zapadu joj je nadjenuto takvo, "tipiĉno japansko"

ime " radi lakše pamtljivosti. Kju Sakamoto je poginuo u zrakoplovnoj nesreći.

O prevoditeljici

Maja Tanĉik roĊena je 1974. u Zagrebu, a djetinjstvo je provela u Novom Slankamenu

(Srijem), što ju je uvelike formiralo kulturalno i jeziĉno. Diplomirala je engleski i

španjolski jezik i knjiţevnost na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Radi kao mlaĊi

asistent na Katedri za englesku knjiţevnost toga fakulteta. Dosad objavila sljedeće

prijevode: romani Taxi Anne Daviš - (Hena-com, Zagreb, 2002), Bijes Salmana

Rushdieja (Vuković & Runjić, Zagreb, 2002 — Godišnja nagrada Društva hrvatskih

knjiţevnih prevodilaca za najbolji prijevod proze), Teško je naći dobra ĉovjeka Flannerv

O'Connor (AGM, Zagreb, 2003), Poţuda Josephine Hart (Mirakul, Zagreb, 2003), Misli...

Davida Lodgea (Vuković & Runjić, Zagreb, 2004). Za Zagrebaĉku nakladu prevodi

integralnu strip-ediciju Harolda Fostera Princ Valiant. Na Trećem programu Hrvatskoga

radija te u knjiţevnim ĉasopisima objavila je prijevode niza fikcionalnih i nefikcional-nih

tekstova. Prevodi i za televiziju.