13-karboksilne kiseline

KARBOKSILNE KISELINEKARBOKSILNE KISELINE

karboksilna karboksilna grupa = grupa = karbkarbonilna + onilna + hidrhidroksilnaoksilna grupagrupa

alifatskaalifatska karboksilna kiselina, karboksilna kiselina, RRCOCO22HHaromatskaaromatska karboksilna kiselina, karboksilna kiselina, ArArCOCO22HH

C O H

O: ....

:

COOH CO2H

Mnoge jednostavne kiseline su nađene u Mnoge jednostavne kiseline su nađene u prirodi i kao prvi prouprirodi i kao prvi prouččavani organski avani organski spojevi nose spojevi nose trivijalna imenatrivijalna imena, p, prema rema prirodnim sirovinama u kojima su nađeniprirodnim sirovinama u kojima su nađeni. . Acetatna kiselinaAcetatna kiselina, CH, CH33COOH, glavni COOH, glavni sastojak vinskog sirsastojak vinskog sirććeta, octa, poznata je eta, octa, poznata je kao kao sirsirććetna etna ili ili octena kiselinaoctena kiselina; ; Butanska kiselinaButanska kiselina, CH, CH33CHCH22CHCH22COOH je COOH je odgovorna za miris uodgovorna za miris užžeglog maslaca, eglog maslaca, otuda joj ime otuda joj ime maslamaslaččnana ili ili buterna kiselinabuterna kiselina; ;

Heksanska kiselinaHeksanska kiselina, , kapronska kiselinakapronska kiselina, , CHCH33(CH(CH22))44COOH, je dijelom uzrok COOH, je dijelom uzrok karakteristikarakterističčnog mirisa koza (nog mirisa koza (lat. caperlat. caper = = koza).koza).U U žživim organizmima nalaze se mnoge ivim organizmima nalaze se mnoge karboksilne kiseline komplikovane karboksilne kiseline komplikovane strukture kao npr. strukture kao npr. holna kiselinaholna kiselina, glavna , glavna komponenta humane komponenta humane žžuučči, a dugolani, a dugolanččaste aste alifatske kiseline kao alifatske kiseline kao ššto su to su oleinskaoleinska i i linoleinska kiselinalinoleinska kiselina, kao i , kao i palmitinskapalmitinska i i stearinska kiselinastearinska kiselina biolobiološški su prekursori ki su prekursori masti i drugih lipida.masti i drugih lipida.

Linoleinska kiselina

Oleinska kiselina

(CH2)7

H HC C

COOH

C CH H

CH3(CH2)4 CH2

CH3(CH2)7 (CH2)7COOH

H HC C

Holna kiselina

H

H

H

CH3

H3C

HHH

H

HCOOH

HO

OH

OH

Palmitinska kiselina Stearinska kiselina

CH3(CH2)16COOHCH3(CH2)14COOH

Primjeri karboksilnih kiselinaPrimjeri karboksilnih kiselina

NOMENKLATURA NOMENKLATURA KARBOKSILNIH KISELINAKARBOKSILNIH KISELINA

IUPAC ime karboksilne kiseline izvodi IUPAC ime karboksilne kiseline izvodi se iz imena najduse iz imena najdužžeg karbonovog eg karbonovog lanca koji sadrlanca koji sadržži karboksilnu grupu i karboksilnu grupu dodatkom sufiksa dodatkom sufiksa ––skaska i rijei riječči i kiselinakiselina. . Lanac se numeriLanac se numerišše poe poččevevšši od i od karbonovog atoma karboksilne grupe karbonovog atoma karboksilne grupe koji nosi broj koji nosi broj 11. .

IUPAC sistem dozvoljava i trivijalna IUPAC sistem dozvoljava i trivijalna imena za mravlju i acetatnu kiselinu:imena za mravlju i acetatnu kiselinu:

HCOOH CH3COOH

Metanska kiselina Etanska kiselina (Mravlja kiselina) (Acetatna kiselina)

CH3CHCH2COOH

CH3

3-Metilbutanska kiselina

Ako karboksilna kiselina sadrAko karboksilna kiselina sadržži karboni karbon--karbon dvostruku vezu ili trostruku vezu, karbon dvostruku vezu ili trostruku vezu, ispred sufiksa se stavlja umetak ispred sufiksa se stavlja umetak --enen-- ili ili --inin, , da se naznada se naznačči prisustvo vii prisustvo viššestruke veze i estruke veze i njen polonjen položžaj se oznaaj se označčava brojem:ava brojem:

H2C CHCOOH HC CHCOOH

(E)-2-Butenska kiselina ( trans-Krotonska kiselina)

C CH COOH

H3C H

Propenska kiselina 3-Fenilpropenska kiselina(Akrilna kiselina) (Cimetna kiselina)

Prema IUPAC sistemu, Prema IUPAC sistemu, karboksilna grupakarboksilna grupaima prednostima prednost nad venad veććinom ostalih inom ostalih funkcionalnih grupa, ukljufunkcionalnih grupa, uključčujuujućći i hidroksilnu i amino grupu, kao i hidroksilnu i amino grupu, kao i karbonilnu grupu aldehida i ketona, koje karbonilnu grupu aldehida i ketona, koje dobivaju prefiks dobivaju prefiks hidroksi hidroksi ((––OHOH), ), aminoamino ((––NHNH22 ), odnosno ), odnosno oksookso ((C=OC=O):):

CH3CHCH2CH2CH2COOH

OH6 5 4 3 2 1

ε δ γ β α

5-Hidroksiheksanska kiselina(δ-Hidroksikapronska kiselina)

CH2CH2CH2COOHH2N4 3 2 1

γ β α 4-Aminobutanska kiselina

(γ-Aminobuterna kiselina)

(δ-Oksokapronska kiselina)5-Oksoheksanska kiselina ε δ γ β α

6 5 4 3 2 1O

CH3CCH2CH2CH2COOH

Dikarboksilne kiseline se imenuju Dikarboksilne kiseline se imenuju dodatkom sufiksa dodatkom sufiksa dikiselinadikiselina ili ili dikarboksilna kiselinadikarboksilna kiselina osnovnom imenu osnovnom imenu alkana koji sadralkana koji sadržži obje karboksilne i obje karboksilne grupe. grupe. Brojevi karboksilnih karbona se ne Brojevi karboksilnih karbona se ne navode jer mogu biti samo na navode jer mogu biti samo na krajevima alkanskog lanca. IUPAC krajevima alkanskog lanca. IUPAC sistem je zadrsistem je zadržžao neka trivijalna imena ao neka trivijalna imena dikarboksilnih kiselina.dikarboksilnih kiselina.

« Oh, my sweet, good apple pie, sweet as sugar »

HOC COH

O O

O O

HOCCH2COH

HOCCH2CH2COH

O O

HOCCH2CH2CH2COH

O O

O O

HOCCH2CH2CH2CH2COHO O

HOC(CH2)5COH

HOC(CH2)6COH

O O

HOC(CH2)7COH

O O

HOC(CH2)8COH

O O

Etan-dikiselina(Oksalna kiselina)

(Malonska kiselina)Propan-dikiselina

(Jantarna ili Sukcinska kiselina)

Butan-dikiselina

(Glutarna kiselina)Pentan-dikiselina

Heksan-dikiselina(Adipinska kiselina)

Heptan-dikiselina(Pimelinska kiselina)

Oktan-dikiselina(Suberinska kiselina)

Nonan-dikiselina(Azaleinska kiselina)

Dekan-dikiselina(Sebacinska kiselina)


Naziv Naziv ooksalna kiselina izveden je iz svog ksalna kiselina izveden je iz svog izvora u bioloizvora u biološškom svijetu, tj. prema kom svijetu, tj. prema biljkama roda biljkama roda OxalisOxalis, kojima pripada i , kojima pripada i rabarbara rabarbara ččije liije liššćće sadre sadržži otrovnu oksalnu i otrovnu oksalnu kiselinu.kiselinu.MMalonska kiselina je prvi put dobivena iz alonska kiselina je prvi put dobivena iz jabujabuččne kiseline (2ne kiseline (2--hidroksibutanhidroksibutan--dikiseline, dikiseline, MMalic acid; alic acid; lat. malumlat. malum= jabuka).= jabuka).

Jantarna ili Jantarna ili ććilibarna (ilibarna (ssukcinska) ukcinska) kiselina dobivena je kao produkt kiselina dobivena je kao produkt destilacije fosilne smole ambre (destilacije fosilne smole ambre (lat.lat.succinum succinum = ambra, jantar, = ambra, jantar, ććilibar). Soli ilibar). Soli su joj sukcinati.su joj sukcinati.GGlutarna kiselina dobila ime prema lutarna kiselina dobila ime prema glutaminskoj kiselini iz koje je prvi put glutaminskoj kiselini iz koje je prvi put dobivena.dobivena.



AAdipinska kiselina je komercijalno najvadipinska kiselina je komercijalno najvažžnija nija jer je jedan od dva monomera koji su jer je jedan od dva monomera koji su potrebni u sintezi polimera nylona 66. potrebni u sintezi polimera nylona 66. Dobivena je oksidacijom nezasiDobivena je oksidacijom nezasiććenih masnih enih masnih kiselina (kiselina (lat. adepslat. adeps= mast).= mast).PPimelinska kiselina (imelinska kiselina (grgrčč.. = = mast) je mast) je takođe takođe produkt oksidacije nezasiprodukt oksidacije nezasiććenih masti.enih masti.SSuberinska kiselina (uberinska kiselina (lat. suberlat. suber = hrast = hrast plutnjak) nastaje oksidacijom pluta.plutnjak) nastaje oksidacijom pluta.


AAzaleinska kiselina je glavni produkt zaleinska kiselina je glavni produkt oksidacije nezasioksidacije nezasiććenih masti pomoenih masti pomoćću u nitratne (azotne) kiseline (nitratne (azotne) kiseline (franc. azotefranc. azote i i grgrčč..elaionelaion = maslinovo ulje).= maslinovo ulje).SSebacinska kiselina (ebacinska kiselina (lat. sebumlat. sebum = loj), sli= loj), sliččna na je vosku. Nastaje u obliku njene natrijeve je vosku. Nastaje u obliku njene natrijeve soli pri destruktivnoj destilaciji Nasoli pri destruktivnoj destilaciji Na-- sapuna iz sapuna iz ricinusova ulja.ricinusova ulja.

NajvaNajvažžnije nezasinije nezasiććene dikarbonske ene dikarbonske kiseline su kiseline su maleinskamaleinska i i fumarna fumarna kiselinakiselina kao klasikao klasiččni primjeri ni primjeri geometrijske izomerije tzv. geometrijske izomerije tzv. ciscis-- i i transtrans--izomerija: izomerija:

H

C

C C

C

COOH COOH

COOHH

H

HHOOC

cis-Maleinska kiselina trans-Fumarna kiselina

Spojevi koji imaju Spojevi koji imaju --COOH grupu COOH grupu vezanu na prsten imenuju se pomovezanu na prsten imenuju se pomoćću u sufiksa sufiksa --karboksilna kiselina. karboksilna kiselina.

12

3

3-Bromcikloheksankarboksilna kiselina 1-Ciklopentenkarboksilna kiselina

COOH

Br

COOH1

2

34

5

65

4

2-Cikloheksenkarboksilna kiselina trans-1,3-Ciklopentandikarboksilna kiselina

COOHCOOH HOOC12

3

Najjednostavnija aromatska kiselina je Najjednostavnija aromatska kiselina je benzenkarboksilna kiselinabenzenkarboksilna kiselina poznatija kao poznatija kao benzojeva kiselinabenzojeva kiselina . Derivati benzojeve . Derivati benzojeve kiseline se imenuju pomokiseline se imenuju pomoćću brojeva i prefiksa u brojeva i prefiksa koji pokazuju prisustvo i polokoji pokazuju prisustvo i položžaj supstituenata aj supstituenata u odnosu na karboksilnu grupu. u odnosu na karboksilnu grupu.

(Benzojeva kiselina)

Benzenkarboksilna kiselina

COOH

Salicilna kiselinaSalicilna kiselina je prvi put izolovana je prvi put izolovana iz kore vrbe, drveta iz roda iz kore vrbe, drveta iz roda Salix.Salix.

OHCOOH

2-Hidroksibenzenkarboksilna kiselina; 2-Hidroksibenzojeva kiselina;

Salicilna kiselina

PABA PABA je faktor rasta potreban je faktor rasta potreban mikroorganizmima za sintezu folne mikroorganizmima za sintezu folne kiseline. Funkcija sulfa droga je da kiseline. Funkcija sulfa droga je da djeluju kao antibiotici inhibirajudjeluju kao antibiotici inhibirajućći i enzimski sistem u bakteriji koji katalizira enzimski sistem u bakteriji koji katalizira ugradnju PABA u folnu kiselinu.ugradnju PABA u folnu kiselinu.

H2N COOH

4-Aminobenzenkarboksilna kiselina; p- Aminobenzojeva kiselina; PABA

Tereftalna kiselinaTereftalna kiselina je jedna od dvije je jedna od dvije organske komponente potrebne za organske komponente potrebne za sintezu tekstilnih vlakana poznatih pod sintezu tekstilnih vlakana poznatih pod nazivom Dacron. nazivom Dacron.

COOH

COOHHOOC COOH

1,2-Benzendikarboksilna kiselina(Ftalna kiselina)

1,4-Benzendikarboksilna kiselina(Tereftalna kiselina)

So So ftalne kiselineftalne kiseline, , KHPKHP se se šširoko iroko primjenjuje kao primarni standard u primjenjuje kao primarni standard u pripremanju otopina za kiselinskopripremanju otopina za kiselinsko--bazne titracije. bazne titracije.

(KHP)

COO-K+

COOH

Kalijum hidrogen ftalat

Imenovanje karboksilnih kiselina sa tri i viImenovanje karboksilnih kiselina sa tri i višše e karboksilnih grupa vrkarboksilnih grupa vršši se pomoi se pomoćću sufiksa u sufiksa ––trikarboksilnatrikarboksilna kiselinakiselina, , --tetrakarboksilna tetrakarboksilna kiselina kiselina itd.itd. Primjer jePrimjer je::22--hidroksihidroksi--1,2,31,2,3--propantrikarboksilna kiselinapropantrikarboksilna kiselina, , poznatija kao poznatija kao limunska kiselinalimunska kiselina (Citric acid)(Citric acid) jer jer se mose možže ekstrahirati iz plodova roda e ekstrahirati iz plodova roda CitrusCitrus..

HOOC C OH

CH2COOH

CH2COOH

UU soku limuna je ima 5 do 8%. soku limuna je ima 5 do 8%. U duhanu je vezana sa nikotinom. U duhanu je vezana sa nikotinom. Soli joj se nazivaju Soli joj se nazivaju citraticitrati. . Limunska kiselina je vaLimunska kiselina je važžna u na u metabolimetaboliččkom procesu koji je poznat kom procesu koji je poznat pod nazivom pod nazivom ciklus trikarboksilnih ciklus trikarboksilnih kiselina (TCA)kiselina (TCA) ili ili Krebsov ciklusKrebsov ciklus..

Limunska kiselinaLimunska kiselina spada u grupu spada u grupu HETEROFUNKCIONALNIH KISELINAHETEROFUNKCIONALNIH KISELINA od kojih od kojih su vasu važžne ne HIDROKSIHIDROKSI, , OKSOOKSO ((KETOKETO) i ) i AMINOKISELINEAMINOKISELINE. . Vinska kiselinaVinska kiselina je uz limunsku kiselinu druga je uz limunsku kiselinu druga vavažžna hidroksi kiselina, a dolazi kao na hidroksi kiselina, a dolazi kao nuzprodukt fermentacije Dnuzprodukt fermentacije D--glukoze u glukoze u grogrožžđanom soku pri proizvodnji vinađanom soku pri proizvodnji vina, gdje , gdje se skuplja kao so, se skuplja kao so, kalijum hidrogen tartaratkalijum hidrogen tartarat

O O

HOCCHCHCOH

HO OH 2,3-Dihidroksibutan-dikiselina

JabuJabuččna kiselinana kiselina se nalazi u sokovima se nalazi u sokovima razlirazliččitog nezrelog voitog nezrelog voćća. Soli su joj a. Soli su joj malatimalati..MlijeMliječčna kiselinana kiselina je takođe hidroksi kiselinaje takođe hidroksi kiselina,,a ime je dobila prema kiselom mlijeku u a ime je dobila prema kiselom mlijeku u kojem nastaje pod djelovanjem kojem nastaje pod djelovanjem mikroorganizama mikroorganizama LactobacillusaLactobacillusa na na ššeeććer er laktozulaktozu. Soli su joj . Soli su joj laktatilaktati..

2-Hidroksibutanska kiselina (Jabučna kiselina)

OH

CH3CH2CHCOOH

2-Hidroksipropanska kiselina (Mliječna kiselina)

OH

CH3 CH COOH

PirogroPirogrožžđana kiselinađana kiselina je vaje važžan an međuprodukt u organizmumeđuprodukt u organizmu, a nastaje , a nastaje pri razlaganju glukoze kao izvora pri razlaganju glukoze kao izvora energije. Spada u tzv. energije. Spada u tzv. αα-- ketokiselineketokiselineili ili 22--oksokiselineoksokiseline. Soli su joj . Soli su joj piruvatipiruvati..

CH3 C COOH

2-Oksopropanska kiselina (Pirogrožđana kiselina)

O

AminokiselineAminokiseline ččine posebnu grupu ine posebnu grupu supstituiranih karboksilnih kiselina koje supstituiranih karboksilnih kiselina koje predstavljaju gradivne jedinice vapredstavljaju gradivne jedinice važžnih nih biomolekula, biomolekula, proteinaproteina..

α-Amino kiselinaα

R CH COOH

NH2

2-Aminopropanska kiselina(α-Aminopropionska kiselina; Alanin)

NH2

CH3 CH COOH

PRIREPRIREĐĐIVANJEIVANJE KARBOKSILNIH KISELINAKARBOKSILNIH KISELINA

1. 1. OKSIDACIJA PRIMARNIH ALKOHOLAOKSIDACIJA PRIMARNIH ALKOHOLA

Ciklopentilmetanol Ciklopentankarboksilna kiselina

O

COHH2O, acetonK2Cr2O7, H2SO4CH2OH

2. 2. OKSIDACIJA METILKETONA U OKSIDACIJA METILKETONA U HALOFORM REAKCIJIHALOFORM REAKCIJI

3. 3. OKSIDACIJA ALDEHIDAOKSIDACIJA ALDEHIDA

(CH3)2C CHCOH + CHCl3

O1.Cl2, KOH u H2O/dioksan

O

(CH3)2C CHCCH32. HCl, H2O

ogledaloSrebreno

D-Gliceraldehid D-Glicerat anion

H OH + Ag + 2NH3 CH2OH

COO-NH3, H2O

CHO

CH2OHH OH + Ag(NH3)2+

4. OKSIDACIJA ALKILBENZENA4. OKSIDACIJA ALKILBENZENA

5. REAKCIJA SA ORGANOMETALNIM 5. REAKCIJA SA ORGANOMETALNIM REAGENSIMAREAGENSIMA

(p-Bromkumen)

1-Brom-4-izopropilbenzen 4-Brombenzojeva kiselina

2. HCl, H2O

1. KMnO4, KOH/H2OBr COOHBr CH(CH3)2

HCl, H2O+LiCO-O

CO2Li Li

O

COHBr

Bromciklo- Ciklopentil Litijum ciklopentan- Ciklopentan- pentan litijum karboksilat karboksilna kise

5. REAKCIJA SA ORGANOMETALNIM 5. REAKCIJA SA ORGANOMETALNIM REAGENSIMAREAGENSIMA

6. HIDROLIZA CIJANIDA (NITRILA)6. HIDROLIZA CIJANIDA (NITRILA)

4-Metoksibenzojeva kiselina

CH3O

CH3O2. 1. Mg, eter

COH

OCO2

O

CO-[MgBr]+HCl, H2OBr

4-Bromanisol

CH3O

CH3CH2CH2Br NaCN CH3CH2CH2CNH2O

H+ CH3CH2CH2COOH

(Propilbromid) (Butirnitril) (Buterna kiselina) 1-Brompropan Butannitril Butanska kiselina

7. KOLBEOVA KARBOKSILACIJA: 7. KOLBEOVA KARBOKSILACIJA: SINTEZA SALICILNE KISELINESINTEZA SALICILNE KISELINE

Fenol Salicilna kiselina

H3O+

O

OH C

OH

CO2NaOH

OH

8. INDUSTRIJSKA SINTEZA ACETATNE 8. INDUSTRIJSKA SINTEZA ACETATNE KISELINEKISELINE

CaO + 3C CaC2 HC CH 2500oC-CO

2H2O

Kalcijum Kalcijum Acetilen oksid karbid

O

Acetilen Enol acetaldehida Acetaldehid Acetatna kise

O2

Co3+HgSO4

H2SO4HC CH + H2O [CH2 CHOH] CH3CH CH3COH

O

FIZIFIZIČČKE OSOBINE KISELINAKE OSOBINE KISELINA

Karboksilne kiseline su polarne Karboksilne kiseline su polarne molekule.molekule.SliSliččno alkoholima, no alkoholima, stvaraju vodikove stvaraju vodikove veze između sebe i sa drugim veze između sebe i sa drugim molekulama. Otuda imaju visoke tamolekulama. Otuda imaju visoke taččke ke kljuključčanja. anja.

Grade dimere sa Grade dimere sa ččvrsto vezanim vrsto vezanim molekulama koje se drmolekulama koje se držže zajedno e zajedno pomopomoćću u dvijedvije vodikove veze.vodikove veze.

Vodikova veza takođe objaVodikova veza takođe objaššnjava njava topivost karboksilnih kiselina manjih topivost karboksilnih kiselina manjih molekulskih temolekulskih težžina u vodi.ina u vodi.

R C C RO H O

O H O

δ+

δ+ δ−

δ−

FIZIFIZIČČKE OSOBINE KE OSOBINE NEKIH KARBOKSILNIH NEKIH KARBOKSILNIH KISELINAKISELINA

KISELOSTKISELOSTKarboksilne kiseline su slabe kiseline i Karboksilne kiseline su slabe kiseline i ioniziraju, disociraju, u vodi, dajuioniziraju, disociraju, u vodi, dajućći i karboksilatni anionkarboksilatni anion i oksonijum ion:i oksonijum ion:

OH R C + H 2O

O OR C + H O H

O-

H

..+

karboksilatni ion oksonijum ion (hidronijum ion)

CH3 C O

O

rezonancija u karboksilatnom ionu

CH3 C ili O-..

..

..

..O

....

O-.. ....

..O

CH3 C

ElektronElektron--privlaprivlaččeećće grupe (npr. e grupe (npr. halogeni) povehalogeni) poveććavaju kiselost, dok avaju kiselost, dok elektronelektron--otpuotpušštajutajućće grupe smanjuju e grupe smanjuju kiselost karboksilnihkiselost karboksilnih kiselina zbog kiselina zbog induktivnog efekta grupa koje se induktivnog efekta grupa koje se nalaze u blizini.nalaze u blizini.

KISELOSTKISELOST

REAKCIJA SA BAZAMAREAKCIJA SA BAZAMA: : PREVOPREVOĐĐENJE ENJE U SOLIU SOLI

(slabo topiva u vodi) (60g/100 cm 3 vode)Benzojeva kiselina Natrijum benzoat

COO -Na+ + H 2O H2OCOOH + NaOH

KISELOSTKISELOST

DERIVATI KARBOKSILNIH KISELINADERIVATI KARBOKSILNIH KISELINA

CH3C NH2

O

CH3C OR

O

CH3C Cl

O

CH3C O

O

CR

O

CH3C OH

O

Kiselinski hlorid

Kiselinski anhidrid Ester

Amid

KISELINSKI HLORIDIKISELINSKI HLORIDI

CH3C OH

OCH3C Cl

OSOCl2

PCl5ili

Etanska kiselina Etanoilhlorid(Acetatna kiselina) (Acetilhlorid)

KISELINSKI ANHIDRIDIKISELINSKI ANHIDRIDI

O

O

O200oC

H+

200oC

H+

200oC

H+

CO2H

CO2H

CH3C O O

CCH3

O

200oC

H+

CH3C OHO

(Acetatna kiselina) (Acetanhidrid)Etanska kiselina Etanski anhidrid

Ftalna kiselina Anhidrid ftalne kiseline

ESTERIESTERI

CH3CH2CH2CO

OCH3CH3ICH3CH2CH2C

OO- Na+

OCH3

OCH3CH2CH2C

OCH3

OCH3CH2CH2C

CH3CH2CH2CO

OH + CH2N2

CH3CH2CH2CO

OH + CH3OH

Fisherova esterifikacija

H2SO4

Diazometan

Natrijum butanoat Metilbutanoat

Mehanizam Fischerove esterifikacije

AMIDIAMIDI

CH3CO- NH4+

O

CH3COH + NH3

OCH3CO- NH4

+O

CH3CNH2 + H2OO

Δ

Amonijum acetat Etanamid (Acetamid)

PREGLED REAKCIJA DERIVATA PREGLED REAKCIJA DERIVATA KARBOKSILNIH KISELINAKARBOKSILNIH KISELINA

CH3C R'

OH

R'

CH3C H

OH

H

CH3C R'

O

CH3C H

O

CH3C NHR'

O

CH3C OH

O

CH3C OR'

O

R'MgX

[H]R'OHRNH2

H2OCH3C L

O

ili

ili

Mehanizam reakcijeMehanizam reakcije::

1.1. Adicija na Adicija na C=O C=O grupu (nastanak grupu (nastanak tetraedarskog karbona)tetraedarskog karbona)

2.2. Eliminacija Eliminacija L L grupe i ponovno grupe i ponovno uspostavljanje uspostavljanje C=OC=O veze.veze.

+ L-RC Nu

ORC L

O-

Nu:Nu

RC L

O

Red reaktivnosti derivata karboksilnih Red reaktivnosti derivata karboksilnih kiselinakiselina::

>

>>

>

CH3C O

O

CCH3

O

CH3C OR'

O

CH3C NHR'

O

CH3C SR'

O

CH3C Cl

O

REAKCIJE KISELINSKIH HLORIDAREAKCIJE KISELINSKIH HLORIDA

CH3C Cl

O

H2O

RNH2

R'OH [H]

R'MgX

CH3C OR'

O

CH3C OH

O

CH3C NHR'

O CH3C H

O

CH3C R'

O

CH3C H

OH

H

CH3C R'

OH

R'

ili

ili

Primjena: Sinteza Nylona 6,6Primjena: Sinteza Nylona 6,6

Nylon 6,6

(CH2)6 NHHN (CH2)6 NHHN(CH2)4 CC

O O

+ (CH2)4 C ClCCl

O O

H2N (CH2)6 NH2

Heksametilendiamin Dihlorid adipinske kiseline

REAKCIJE KISELINSKIH ANHIDRIDAREAKCIJE KISELINSKIH ANHIDRIDA

ili

ili CH3C R'

OH

R'

CH3C H

OH

H

CH3C R'

O

CH3C H

O

CH3C NHR'

O

CH3C OH

O

CH3C OR'

O

R'MgX

[H]R'OHRNH2

H2OCH3C O

O

CCH3

O

PRIMJENA: SINTEZA ANALGETIKAPRIMJENA: SINTEZA ANALGETIKA

Acetilsalicilna kiselina (Aspirin)

Acetaminofen (Tylenol)

HO

NH2 CH3COCCH3

O O

HO

NHCCH3

O

CH3COH

O

CH3COH

OCH3COCCH3

O OC

O

OH

OH+

C

O

OH

OCCH3

O

+

REAKCIJE ESTERAREAKCIJE ESTERA

CH3C O

O

CH2CH3

CH3C R'

OH

R'

CH3C H

OH

H

CH3C R'

O

CH3C H

O

CH3C NHR'

O

CH3C OH

O

CH3C OR'

O

R'MgX

[H]R'OHRNH2

H2O

ili

ili

Primjena: Sinteza polietilentereftalata (PET)Primjena: Sinteza polietilentereftalata (PET)

+ CH3OH

n

HOCH2CH2OH+

CC OCH2CH2O

O O

CCCH3O OCH3

O O

REAKCIJE NITRILAREAKCIJE NITRILA

RC N

H2O(H+ or OH- cat.) [H]

LiAlH4

[H]DIBAH, then H2O

R'MgXRCR'

O

RCOH

O

RCH2NH2 RCH

O

NITRIL

1.2. H2O

13-karboksilne kiseline

Documents