140866347-francuska-revolucija

7/24/2019 140866347-Francuska-revolucija

1/10

Spanska I Nizozemska revolucija

Spansko kraljevstvo nastaje 1485 godine. Oni se bore protiv Arabljana. ako

bi pobedili vladari Aragona !"erdinand# I astilje !Isabela# resavaju da stupeu $ormalan brak I tako $ormiraju spansku kraljevinu I rese se Arabljana.

%edjutim 1485 nije cela teritorija bila u nji&ovim rukama. 'uzne oblasti drze

Arabljani. 14(). osvajanjem *ranade se oslobadjaju Arabljana . Od tada se

Spansko kraljevstvo razvija I napreduje. Naslednica spanskog prestola +uana

, 'ovana !-uda# cerka "erdinanda I Isabele se udeje se za "ilipa -epog koji je

bio austrijski I nemacko , rimski car. Nji&ov sin je arlo /. arlovo carstvo je

tamo gde sunce nikada ne zalazi0. *ovorilo se da vode pametnu politiku I

postajala je premisa 2ok ostali svet ratuje Austrija se zeni0. 3ako su sirili

teritorije . arlo / je rodjen u Nizozemskoj !elgija I +olandija#. Nizozemska jebila bogata I imaju stabilnu imovinu I razvijenu privredu. Nizozemska

sastojala od 1 posebni& provincija koje je arlo postovao. ili su naklonjeni

+abzburgovcima placali su porez koji je $inansirao kraljevu kucu.

Nizozemska se podelila u pogledu vere sever6 protestanti !17 provincija# jug

katolici ! provincija#. 3o je otezavalo Spaniju. roblem pocinju posle arla /.

Njegov sin "ilip II !1559615(8# nasledjuje spanske oblasti a oblasti Austrije

je odtavio svom bratu "ernandu I tako se deli +abzburgovska kuca. "ilip II je

bio u verskom smislu tolerantan bio je veliki katolik. "ilip je bio opterecen

velicinom svog imena I poseda. +teo je da Spanija bude dominantna u:vropi. io je covek asketa veoma skroman. :skorijal , nimalo renesnsna

gradjevina ogromna ali stroga odatle je "ilip II vladao. Izgradjena je u obliku

resetki jer je posvecena Sv. -orencu koji je ubijen na rostilju I zato je ova

gradjevina u obliku rostilja. Imala je preko 1777 prostorija bez ukrasa ni

spolja ni iznutra. "illip je mnogo radio I ziveo je u jednom maloj sobi.

Nastojao je da pomaze katolicku stranu pa se upletao u verske ratove.

;atovao je protiv 3uraka. Osmansko carstvo je bilo na vr&uncu svoje moci I

bilo je dominantno na Sredozemnom moru. "ilip II je uspeo da unisti

pomorsku moc 3uraka u bici kod -epanta.

"ilip II je imao problema sa $inansijama. are ce nabavljati sa razliciti& strana

na razne nacine. On s&vata da je Nizozemska za njega


2/10

vojvodu od Albe. /ojvoda je bio po&lepan okrutan I surov. >veo je poreze ,

alkabal. Nije mnogo gledao da l? su katolici ili protestanti pljackao je sve

!opljackao je I Antverpen koji je vazio za najbogatiji grad#. 3o je izazvalo

revolt. 15) , severne oblasti u Nizozemskoj predvode novi ustanak. Na celu

je bio /iljem Oranski !zemljoposednicki aristokrata#. Nizozemska je sve nade

polagala u svoju $lotu tako da su ratovali I na moru protiv "ilipa. Nazvani su

geze !odrpanci prosjaci#. >stanak se prosiruje spusta se I na juzne

provincije 159 god sklopljen je sporazum u *anu. "illip popusta zeli da

zadrzi kontrolu nad juznim oblastima !katolici#. Nizozemski protestanti su bili

agresivni I katolici su i& se pribojavali udruzuju se sa njima pa ima je

zagarantovana zastita od Spanaca. Savez je trajao @ godine a onda juzne

provincije !elgijanci# odlucuje da se odvoji od tog saveza I oni $ormiraju

15(.godine Arasku uniju. Ostali su uz Spaniju I odustaju od borbeali se bore

protiv >ter&tske unije koju su 15( godine osnovale severne provincije koje

kasnije dobijaju ime +olandija.

> :ngleskoj vlada :lizabeta I koja pomaze pobunjenicima koji 1581 pobedjuju

I proglasavaju nezavisnost I organizuju se kao republika. %edjunarodno je

priznata 1948 godine !;epublika +olandija# /est$alskim ugovorom. Na celu je

/iljem Oranski , stat&older !upravnik provincija I predsednik skupstine#. 3o je

nasledna titula ali i& bira skupstina. +olandija je na granici izmedju republike

I monar&ije jer se jedna porodica dugo smenjivala. Napreduje kor 1. I 18.

/ek preuzimaju trgovinu zacinima od ortugalaca imaju vodecu $lotu. "illip

II osvaja ortugal 1585.godine I Spanija se siri. +olandjani mnogo zaradjuju

jer je cena zacina visoka. recu u kolonizaciju na Sr. ameriku Antile +aiti.

Spanija ne $unkcionise vise kao pomorska sila jer je "ilip II vodio neracionalne

ratove. On se zaduzivao a nemacka kuca "ugaj mu je pozajmljivala pare.

/ladao je do 15(8.godine. >mire u dugovima razocaran jer je pretrpeo

mnoge poraze. Spanija posraje trecerazredna drzava re$ormacija nije

unistena "ilip je radio ceo zivot a nista nije uradio. Nije imao ni naslednika

jer je svog sina ubio zbog zavere. Nasledjuju ga nedostojni naslednici.

retrpeo je poraz od :ngleske 158.godine. okrenuo je svoju armadu u

nameri da pokori :nglesku. :lizabeta je 158 godine ubila skotsku kraljicu%ariju Stjuart jer je bila katolkinja. "illip je krenuo u rat protiv :lizabete zbog

toga sto je tajno pomagala protestantima a kao izgovor je iskoristio ovo

ubistvo. "ilip II je bio ozenjen %arijom 3judor !ona je vladala pre :lizabete#.

"illip je ponudio brak I :lizabeti ali ga je ona odbila I od tada su oni veliki

protivnici. ato salje armadu koju je u&vatilo nevreme kod obale Irske pa su

svi obrodovi unisteni. /ise nije bilo sredstava za novu $lotu.


3/10

+abzburgovci svoju vladavinu u Spaniji zavrsavaju krajem 1.veka. oslednji

je arlos II koji je zavestao presto unuku "ilipu / koji je bio unuk I -uja BI/.

vog toga izbija rat jer su se ostale zemlje plasile personalne unije Spanije I

"rancuske a -uj BI/ je insistirao da njegov unuk nasledi obe drzave. ;at

izmedju Austrije I "rancuske traje do 11).godine. avrsio se kompromisom

, mir je postignut u >tre&tu 11@. po kom je na spanski presto dosao unuk

-uja BI/ "ilip /ali on nije mogao da vlada I "rancuskom tako da je toga

morao da se odrekne. Na presto u "rancuskoj dolazi -uj B/I. Spanijom I

danas vladaju urboni naslednici "ilipa / najduza vladarska porodica. Oni

su tu od 19.veka.

Nizozemska revolucija je korenita promena na vise $rontova. Oni su izvrsile

sledece promene

/odili su nacionalno oslobodilacki rat6oslobodili su se Spanije odn.

Spanske vlasti.

;at za versku nezavisnost , ostali su protestanti

Organizovali su drzavu. 3o je bila prva burzoaska drzava u :vropi.

lemstvo je imalo burzoaski karakter kao u :ngleskoj kasnije.

Nizozemska je uredjena kao gradjanska republika. Ovo je prva

burzoaska revolucija gde se oslobadjaju $eudalaca.

osledica ovi& dogadjaja je podela zemlje na +olandiju I elgiju. +olandija je

kalvinisticka I republikanska. elgija ostaje


4/10

Iako izmucena posle Stogodisnjeg rata I ;atova ruza :ngleska je uspela da

postane vodeca evropska drzava I velika pomorska I kolonijalna sila.

a&valjujuci verski tolerantnom vladarskom apsolutizmu u :nglesku pristizu

protestanti proterani iz "rancuske Nemacke I Spanije. Oni su donosili novac

znanje I unapredili manu$akturnu proizvodnju. :ngleska je ostala najveci

proizvodjac vune I gotovi& tkanina. 2ok je :vropa bila u verskim ratovima

:ngleska je uspela da sustigne razvijene evropske drzave.

+enri je na pocetku svoje vladavine bio odan crkvi te je dobio od pape titulu


5/10

nizeg plemstva#. bog nji& izbija :ngleska revolucija. Anglikanskom crkvom

vlada dvorsko plemstvo.

1599 , osnovana -ondonska berza veliki uspon u :ngleskoj. Istocna indijska

kompanija preuzimaju trgovinu zacina od +olandije I trguju sa Amerikom.

rva kolonija koju su :nglezi osnovali je /irdzinija. Najznacajnije trgovackoudruzenje bila je Istocno6indijska kompanija 1977 koja je dobila monopol nad

trgovinom od ;ta dobre nade do %agelanovog moreuza.

:lizabeta je podrzavala pomorce !polu gusare polu admirale# da idu u novi

svet da naseljavaju nove teritorije. 3ada pocinje rivalstvo sa Spanijom I licno

rivalstvo izmedju "ilipa I :lizabete. 3ada je Spanija bila mnogo jaca. :ngleska

jos uvek nije pomorska sila. Ona zeli da nadmasi Spaniju I zato je slala te

svoje gusare koji su presretali I pljackali spanske brodove a zatim se

naseljavali u Severnoj Americi.

1588 je bio odlucujuci sukom izmedju :ngleske I Spanije. "illip salje svoju

armadu. "illip se od ovog poraza nije oporavio a :ngleska postaje vodeca

sila !imaju konkurenciju jos samo od +olandjana#. Oni su bili dobri na moru I

u 1 veku je rivalstvo izmedju nji&. :nglezi pobedjuju I postaju vodeca sila.

:lizabeta nije imala naslednika. 'edan od naslednika je %eri Stjuart

!katolkinja# koja je bila zena "ransoa II , $rancuskog prestolonaslednika a

zatim se ona vraca u Skotsku. Nju su koristili svi pogotovo papa kako bi se

suprotstavio :lizabeti. :lizabeta je to saznala I zarobila ju je. asnije je

saznala da je ona jos uvek u kontaktu sa papom I pogubila ju je 158 godine.%eri Stjuart je imala sina 2zemsa koji je odrastao na dvoru u :ngleskoj.

:lizabeta ga je vaspitala kako je &tela I on postaje njen naslednik. On je

ujedinio Skotsku I :nglesku. Od tada !15(@# pocinje epo&a Stjuarta.

:ngleska revolucija

Stjuarti su zeleli da vladaju apsolutisticki ali ne uz pomoc parlamenta.

Smatrali su das u mocniji od parlameta I ulazili su u oruzane sukobe sa

njima. 2zems I !19)9# nije doveo sukobe do usijanja. >jedinio je vlast I u

Skotskoj ali su se oni bunili pa su njegovi naslednici morali da traze poreze

od parlamenta za ratove u Irskoj. 2zems je progonio neanglikance najvise

puritance. Sve kalvinisticke grupe traze utociste u novom svetu beze od

smrti sele se u nove kolonije. olonije se nizu duz Atlantske obale ne idu


6/10

dublje u kontinent zbog dobijanja namirnica iz :ngleske. ilo im je tesko

tamo ali su se snasli. ili su produktivni vredni pridrzavali su se

kalvinisticki& teorija zivota. Nadalje :ngleska pospesuje selidbu u novi svet

jer od nji& imaju pri&ode. olonije su bile vezane za :nglesku zakonima

parlamentom I zato im :ngleska namece poreze I bukvalno i& pljackaju.

2zemsa I nasledjuje =arls I njegov sin 19)5.

=arls I je bio kralj koji ce zaostriti odnose sa parlamentom zbog poreza !trazi

poreze za rat sa Skotlandjanima# nije dobio saglasnost I odlucio je da ponisti

parlament. 19)8 je napisana eticija o pravima , kralj se obavezuje da ce

postovati parlament I da nece zatvarati gradjane. 19)( godine je raspustio

parlament vladao je bez nji&. io je prinudjen 1947 da ponovo sazove

parlament !zbog ustanka u Skotskoj# I oni su odlucili da isteraju svoja prava.

On nije pri&vatio I ponovo je raspustio parlament , to je tzv. ratki parlament

jer su bili okupljeni samo @ nedelje. Oni se zatim samostalno okupljaju , 2ugi

parlament koji su radili dve decenije. arlament se delio na pristalice vladara

kavaljere I opoziciju vladaru okrugloglavce. osle pogubljenja jednog

kraljevog ministra I jednog biskupa parlament je doneo sledece mere

>kidaju se vanredni sukobi

arlament se mora sastajati najmanje jednom u @ godine

orezi se ne mogu ubirati bez njegove dozvole

3im odlukama je onemogucena apsolutisticka vladavina.

/odili su borbu protiv kralja dzemarije , predstavnici sitnog plemstva I u

verskom pogledu su bili margina !ostaci puritanaca#. 2onji dom parlamenta

su predstavnici gradjana burzoazije ce se suprotstaviti kralju. 2olazi do

sukoba !rvi I 2rugi gradjanski rat 194)6194(# u kom ce parlament pobediti

kralja. Imali su vise para prednost I novcem kupuju vojsku a kralj je bio

ogranicen na svoje pristalice. arlament je vodio Oliver ronvel , sitni plemic

bio je pripadnik indipendenata. /ojska se odlikovala disciplinom I

privrzenoscu toj borbi. Odlucujuca bitka bila je 1945 kod Nezbija. ralj

potucen bezi u Skotsku jer misli da su tamo jos naklonjeni Stjuartimamedjutim tu su kalvinisti. Oliver je ponudio novac Skotlandjanima I oni su ga

uzeli I prodali kralja. ad je vracen u :nglesku kralju se sudilo. Osudjen je na

smrt 194(. ralj je tvrdio da nema sta da razgovara sa parlamentom ne

priznaje i& jer on nije izabran ni od strane naroda ni parlamenta vec od

strane boga. Njegove pristalice beze u "rancusku.


7/10

> :ngleskoj je period vladavine Olivera ronvela. 195@ je uzeo titulu lord

protektor nije &teo titulu kralja. Ovu titulu je dobio jedinim pisanim ustavom

:ngleske cinio je mnogo za :nglesku. Objedinio je drzavu nazvao ju je

>jedinjeno raljevstvo !ujedinio :nglesku Skotsku I Irsku# I taj naziv ima jos I

danas. *ledao je da potisne +olandiju na moru. Izdao je Navigacioni akt

!1951# o tome da strain brodovi ne mogu u engleske luke I tako zabranjuje

trguvinu +olandije. 3ime je podstakao da se :ngleska razvija. Smatrali su ga

&erojem I zlocincem tako da nije bio mnogo omiljen. >mro je 1958.

amenio ga je ;icard sa istom titulom. On vrlo brzo gubi naklonost

parlamenta. %onar&ija je jedini oblik vladavine I parlament 1997 obavljaju

restauracijupozivaju iz "rancuske da se vrati =arls II sin =arlsa I. On pristaje

medjutim mora da se drzi odredjeni& pravila

%ora da postuje prava parlamenta

Ne sme se svetiti za smrt oca

2a ne menja postojece imovinske odnose !da ovi sto su pobegli ne

traze nazad svoju imovinu#

On to obecava dolazi 1997 godine. =arls II je iskopao ronvelov les I obesio

ga jer je on osudio njegovog oca na smrt. =arls II ce postaviti parlamentarnu

monar&iju u :ngleskoj iako je pokusavao da radi mimo parlamenta. Nastajudve protivnicke stranke vigovci liberali danasnji koji su bili protiv kralja I

zalagali su se za njegovu jacu kontrolu I torijevci konzervativci koji su

podrzavali kralja.

=arls II je trosio mnogo novca I ziveo veoma luksuzno jer je navikao tako u

"rancuskoj I zato je stalno bio u sukobu sa parlamentom. rodao je

"rancuskoj tvrdjavu ale zbog novca. Sumnjalo se da je presao na

katolicanstvo u "rancuskoj. 2zejms II njegov sin je bio katolik I to mu se

veoma zameralo. =arls II je trebalo da potpise 19( +abeas corpus act po

kome je morao da se obaveze da niko nece biti u&apsen bez sudskog nalogaI da ne moze biti zadrzavan u zatvoru bez sudske presude. =arls II se nije

slozio I napusta presto.

2zems II ga nasledjuje. rvi njegov akt je akt o toleranciji ili deklaracija o

toleranciji , sve veroispovesti su u istom rangu dozvoljene drzava i& sve

priznaje medjutim smatralo se da zbog toga drzava nece napredovati.


8/10

Anglikanska crkva gubi povlastice. 2zems II je to uradio jer je bio katolik.

arlament je bio nezadovoljan time ali su ga ipak trpeli jer su mislili da je on

poslednji Stjuart. %edjutim 2zems pod kasne dane dobija sina. ;azgovaraju

sa stat&olderom /iljemom Oranskim da dodje I da zbaci sa vlasti kralja. On je

bio ozenjen %arijom Stjuart cerkom 2zemsa II. arlament je pritiskao

2zemsa da se povuce sa prestola ali su bili spremni I za borbu. 2zems je

pokupio svoju porodicu I otisao u "rancusku bas kada je pristizao /iljem sa

brodovima. 1988 je smena na prestolu I to se naziva Slavna ili eskrvna

revolucija.

2o 171 godine na prestolu su /iljem Oranski I %arija Stjuart. arlament im

je trazio da potpisu akt o nasledstvu I deklaraciju o pravima !198(#. Ova

deklaracija je obezbedila prednost parlamentu u odnosu na vladara. /ladar

mora da saziva parlament I ne moze bez nji& da donese neki akt. Ako vladar

zanemari il o pravima moze da se zameni. Od tada se kaze da parlament

vlada a kralj kraljuje , apsolutnu kontrolu ima parlament. Ovo pravilo se

zadrzalo I do danas. :ngleski parlament se sastoji iz dva doma donji dom

koji cini sitno plemstvo clanovi dodnjeg doma se biraju na parlamentarnim

izborimaI gornji dom ciji su clanovi nasledjivali mesta.

osle 171 godine kada je umro Oranski dolaze predstavnici kuce +anover

!po Aktu o nasledstvu#. Oni vladaju I do danas. > prvom svetskom ratu su

promenili ime da i& ne bi tretirali kao protivnike :ngleske I sad su /indzor.

:ngleska ulazi u novo doba postaje vodeca industrijska pomorska I

kolonijalna sila. Napravila je najvece kolonijalno carstvo. 2olazi do razvoja I

masinske industrije kao I tekstilne I zeleznicke. eleznice su povezivale

velike gradove I luke. Sve to se naziva engleskom industrijskom revolucijom.

"rancuska


9/10

osle stogodisnjeg rata pocinje uspon "rancuske. -uj BI uvodi apsolutizam

stvara stajacu vojsku I tako kralj postaje nezavisan od $eudalaca I moze da

ratuje protiv nji&. rupno plemstvo je glavni kraljev protivnik. "eudalci teze

tome da ogranice kraljevu vlast kako bi sami dosli do nje. > "rancuskojapsolutizam jaca do -uja BI/.

> 19.veku javlja se problem re$ormacije. ;e$ormacija se prenosi u "rancusku

I izaziva velike problem. >staljuje se kalvinizam !&ugenoti#. Oni su nosioci

ekonomskog uspona zbog svoji& stavova I zato sto pripadaju gradjanskom

stalezu. Oni ne smeju da se istrebljuju jer onda nema para a oni sve vise

jacaju. 2rugi problem je to sto krajem prve polovine 19.veka dolazi do cesti&

smena na prestolu jer su vladari bili maloletni ili nesposobni. Na kraju su

s&vatili dace doci do izumiranja /aloa tako d ace presto preci u ruke porodici

urboni !vladari Navare#. Oni ce biti prvi koji ce naslediti /aloe ako izumru.%edjutim oni su bili &ugenoti a to katolicko krupno plemstvo nikako ne zeli I

moraju $izicki da i& istrebe. 2olazi do verskog rata koji dovodi do istrebljenja

"rancuskog plemstva !za razliku od :ngleske#. ;at se zavrsava tako sto je

Anri urbonski ipak preziveo jer je cesto menjao versku stranu. 158(.godine

nasledjuje presto tako sto mu je Anri III zavestao presto jer nema nikog

drugog boljeg kandidata. Anri urbonski postaje Anri I/ I prelazi na

katolicanstvo iz drzavni& interesa da bi bio pri&vacen od strane pape I da bi

mogao da vlada ali jos uvek je u dusi &ugenot. Od tada pocinje doba mira u

"rancuskoj. Anri je bio zabelezen kao dobar kralj nazivali su ga 2obri kraljAnri. /ladao je do 1917.godine. napisao je Nanski edikt 15(8 da je

&ugenotima pravo veroispovesti I daje im 177 gradova. eleo je da postigne

da


10/10

'avlja se Arman an de lesi , kardinal ;isere on ostaje na poziciji prvog

ministar a -uj BIII zavrsava svoju vladavinu 197@. On nije radio nista sve

poslove je preuzeo kardinal ;isere. On se smatra idejnim tvorcem

apsolutizma. *ovorio je da je kralj boziji izabranik njegovim odlukama se ne

moze zameriti svi moraju dag a slusaju I postuju a kralj ne mora da polaze

nikom racune sem ogu. On moze imati savetnike I cinovnike ali oni samo

izvrsavaju naredbe. ardinal tako sebi daje odresene ruke jer kralj nista ne

misli sve prepusta njemu samo potpisuje njegove ideje. ardinal ;isere

ukida Nanski edikt tvrdi das u &ugenoti povlasceni drzava u drzavi.

+ugenoti se bune I dolazi do kratkog rata. ;isere 19)(.godine izdaje Aleski

edikt o milosti , &ugenoti gube politicka prava ali imaju slobodu

veroispovesti. osle ovog nema vise verski& problema pa se posvecuje

privredi sve drzi pod kontrolom. ada -uj BIII umire 194@ godine nasledjuje

ga maloletni -uj BI/. 3ada pocinje pobuna pokusavaju da vrate stalesku

monar&iju. Skupstina staleza se poslednji put sastala 1914.godine. arlamentvise niko ne pita oko donosenja zakona. Organizuju se dve pobune protiv

maloletnog kralja.

140866347-francuska-revolucija

Documents