15 goticka umetnost 4

Goticka umetnost 4/6

Gotiko vajarstvo, onakvo kakvo smo ga dosada upoznali, odraava elju da tradicionalnim temama hrianske umetnosti da to veu emocionalnu snagu. Pred kraj XIII veka iz ove nove tendencije rodila se nova vrsta religioznih kipova, namenjenih za privatne potrebe vernika. esto se nazivaju nemakim imenom - andach'tsbild zato to je Nemaka odigrala glavnu ulogu u njihovom razvoju. Najkarakteristiniji i najraireniji tip andachtsbilda bila je Pieta (italijanska re izvedena od latinske pietas, koja je posluila kao koren za engleski izraz "pity" - jad i "piety" -pobonost). To je predstava Bogorodice koja oplakuje mrtvog Hrista. U jevanelskim opisima stradanja nema ovakvog prizora. On i e verovatno bio pronaen - ne znamo tano kada i gde -kao tragian pandan poznatom motivu Bogorodice s detetom. Primer koji je prikazan na slici 408 potie iz istog razdoblja kao i Parika Bogorodica.

408. Pieta. Poetak XIV veka.

Drvo, visina 87,50 cm.

Pokrajinski muzej, Bonn

Page 1 of 13Goticka umetnost

23.11.2014file://C:\com_caislabs_ebk\html\15-Goticka umetnost-4.htm

Kao veina takvih grupa, i ova je rezana u drvetu, obojena ivim bojama da bi se pojaalo njeno dejstvo. Ovde je realizam postao samo nosilac izraza - izmuena lica, sasuenom krvlju pokrivene rane Hristove poveane su skoro do grotesknog, dok su, meutim, tela i udovi tanki i ukoeni kao u lutke. Oigledno je da je svrha dela bila da izazove takvo neodoljivo oseanje uasa i jada da gledalac potpuno identifikuje svoje oseanje s oseanjima ojaene Bogorodice. Na prvi pogled naa Pieta, reklo bi se, ima malo dodirnih crta s Parikom Bogorodicom. Pa ipak, obema su svojstvene ona mravost i "splasnutost" koja je karakteristina odlika umetnosti severne Evrope od kraja XIII do sredine XIV veka. Tek posle 1350. godine ponovo nalazimo interesovanje za teinu i zapreminu udrueno s obnovljenom pobudom da se ispituje opipljiva stvarnost. Ova struja je dostigla vrhunac oko 1400. godine, za vreme takozvanog meunarodnog stila. Njen najvei nosilac bio je Claus Sluter, vajar nizozemskog porekla, u slubi burgundskog vojvode u Dijonu.



Portal kartuzijanskog manastira u Champmolu (sl. 409), koji je izradio 1385-93. godine, podsea na monumentalne statue na portalima katedrala XIII veka, ali su figure postale tako velike i obimne da skoro gue arhitektonski okvir. Ovaj utisak ne dolazi samo od^ veliine i smele trodimenzionalnosti skulptura ve i od injenice to su statue na dovratnicima (vojvoda Filip Smeli i njegova ena s pratnjom svetaca zatitnika) okrenute Bogorodici na trimou tako da svih pet figura stvaraju jednu monolitnu, povezanu celinu, kao i Raspee u Naumburgu. U oba primera vajarska kompozicija prosto je bila nanesena - premda spretno - na oblik portala, a nije se razvila iz njega, kao u Chartresu, Notre-Dame ili Reimsu. Dosta je karakteristino to to portal Champmola nije prokrio put za obnovu skulpture na arhitekturi. On je ostao usamljen napor, a Sluterova ostala dela pripadaju drugoj kategoriji, koju u nedostatku boljeg izraza moramo oznaiti kao crkveni mobilijar (grobnice, predikaonice itd.). Na ovim delima skulptura velikih dimenzija kombinovana je s arhitektonskim okvirom malih dimenzija. Najjai utisak medu njima ostavlja Mojsijev kladenac u kartuzijanskom manastiru u Champmolu (sl. 410), simbolini kladenac koji podupiru leima etiri statue, Mojsije i drugi starozavetni proroci, a na ijem je vrhu nekada bilo Raspee.

409. Claus Sluter,

Portal kartuzijanskog manastira u Champmolu, kod Dijona.

1385-93.



U velianstvenom Mojsiju saete su sve osobine Sluterovih statua sa portala. Meka, raskono drapirana odea obavija masivno telo kao kakva velika ljutura, nabujali oblici kao da se pruaju u okolni prostor, reeni da od njega osvoje to vie (obratite panju na upolje isturenu spiralu svitka). U Isaiji, okrenutom ulevo na naoj slici, ovi vidovi stila naeg umetnika manje su naglaeni. Naprotiv, ono to nam pada u oi jeste precizni i majstorski realizam svake pojedinosti, od beznaajnih sitnica odee do grae izborane koe. Glava, za razliku od Mojsijeve, odlikuje se punom individualnou portreta. Ovaj utisak nas ne vara, jer je vajarstvo koje je dostiglo vrhunac u delu Clausa Slutera, u svom razvoju, poev otprilike od 1350. godine,

410. Claus Sluter.

Mojsijev kladenac. 1395-1406.

Visina figura oko 1,85 m.

Kartuzijanski manastir u Champmolu, kod Dijona



dalo prve prave portrete posle kasne antike. I sam Sluter ostavio nam je dva sjajna primera u glavama vojvode i vojvotkinje na portalu manastira. Ba ta privrenost opipljivom i posebnom je ono to izdvaja njegov realizam od ostalih dela u ovom stilu XIII veka. Prouavanje italijanskog gotikog vajarstva ostavili smo za kraj, zato to i na ovom polju, isto kao i u arhitekturi, Italija stoji po strani od ostale Evrope. Najstarije gotiko vajarstvo na italijanskom tlu bilo je, po svoj prilici, stvoreno na krajnjem jugu, u Apuliji i na Siciliji, teritoriji pod vlau nemakog cara Friedricha II, koji je na svom dvoru pored domaih umetnika upoljavao i Francuze i Nemce. Od dela ijem je stvaranju on dao podstrek malo je sauvano, ali je oigledno da je on najvie voleo jako izraen klasini stil iji je koren bio u statuama portala na transeptu katedrale u Chartresu i grupe Posete iz Reimsa. Ovaj stil ne samo to je bio pogodan likovni izraz za vladara, koji je u sebi video naslednika antikih cezara ve se takoe lako uklapao u klasine tendencije italijanskog romanikog vajarstva. Takva je bila umetnika prolost Nicole Pisana, koji je doao u Toskanu iz June Italije oko 1250. godine (godine Friedrichove smrti). Godine 1260. zavrio je mermernu predikaonicu u krstionici katedrale u Pizi (sl. 411).

411. Nicola Pisano.

Mermerna predikaonica.

1259-60.

Krstionica, Piza



Njegovo delo je bilo dobro opisano kao delo "najveeg - i u izvesnom smislu poslednjeg - od srednjovekovnih klasiara". Na predikaonici pizanske krstionice duh klasicizma je zaista tako snaan, bilo da gledamo na arhitektonski okvir bilo na rezbarene delove, da se gotiki elementi na prvi pogled teko mogu otkriti. Ali, mi svakako nalazimo takve elemente u opisu lukova, u obliku kapitela i u figurama u stojeem stavu na uglovima (koje lie na potomke statua manjih dimenzija s dovratnika francuskih gotikih katedrala). Jo upeatljiviji je moda gotiki karakter ljudskog oseanja u narativnim prizorima kao to je Roenje Hristovo (sl. 412).



Gusto zbijene figure, s druge strane, nemaju paralele u gotikom vajarstvu severa (osim Roenja na ploi su prikazane Blagovesti i pastiri u polju kada primaju radosne glase o roenju Hrista). Ovakva obrada reljefa, kao plitke kutije, koja je do take prskanja nabijena vrstim, ispupenim oblicima govori nam da je Nicola Pisano poznavao rimske sarkofage (upor. sl. 263). Pola veka kasnije Nicolin sin, Giovanni, takoe obdaren vajar, napravio je mermernu predikaonicu za katedralu u Pizi. I na njoj se nalazi Roenje Kristovo (sl. 413).

Oba dela imaju dosta dodirnih taaka, kao to se i moe oekivati, pa ipak, ona stoje u otroj - i pounoj - suprotnosti. Giovannijeve vitke izvijene figure, u draperijama koje se sputaju u glatkim talasastim naborima, vie ne podseaju na klasinu starinu niti na grupu Pasete iz Keimsa. Umesto toga, podseaju na elegantni stil s parikog kraljevskog dvora, koji je postao

412. Roenje Hristovo,

detalj sa mermerne predikaonice u krstionici,

Piza.

413. Giovanni Pisano.

Roenje Hristovo, detalj sa mermerne predikaonice.

1302-10.

Katedrala, Piza



uzorna formula gotike u drugoj polovini XIII veka. A s ovom promenom doao je i novi postupak u izradi reljefa: za Giovannija Pisana prostor je isto toliko vaan koliko i plastian oblik. Figure nisu vie gusto zbijene; sada su dovoljno razmaknute da bismo mogli videti i predeo koji ih uokviruje, a svakoj figuri dodeljen je njen deo prostora. Ako Nicolino Roenje Hristovo deluje na nas u sutini kao niz ispupenih zaobljenih masa, Giovannijevo izgleda kao da je nainjeno od samih udubljenja i upljina. Giovanni Pisano je dakle bio, kako se ini, pristao uz onu struju "bestelesnosti" koju smo sreli severno od Alpa oko 1300. godine. Ali, on to ini samo u granicama. Uporedena s Parikom Bogorodicom njegova Madona u Pratu (sl. 414, 415) odmah u nama budi seanje na Nicolin stil.

Trodimenzionalna vrstina modelovanja je jo vie naglaena izrazitim okretom glave i

414, 415. Giovanni Pisano. Madona. Oko 1315. Mermer, visina 68,50 cm. Katedrala, Prato



izbeenim levim bokom; zapaamo takode krupne nabore nalik na podupirae koji privruju statuu za postolje. Pa ipak, van svake je sumnje da je statua iz Prata raena prema francuskom prototipu koji je morao biti slian Parikoj Bogorodici (izgled s leda, s nagovetajem "gotike izvijenosti" jo oiglednije otkriva ovu vezu nego izgled en face). Fasade italijanskih gotikih crkava, kao to se seamo, ne mogu se takmiiti s francuskim katedralama, koje su bile arita arhitektonskog i va-jarskog pregnua. Francuski gotiki portal i njegove statue na do vratnicima i bogato vajani tim-panoni nisu uopte bili omiljeni na Jugu. Umesto njih esto nalazimo sauvane tragove romanikih tradicija skulpture na arhitekturi, kao to su statue u niama ih' reljefi manjih dimenzija koji pokrivaju zidne povrine (upor. sl. 357). U katedrali u Orvietu, Lorenzo Maitani pokrio je iroke pilastre izmeu portala reljefnim rezbarijama nenim kao ipka, pa ih zapaamo tek kad Lm pridemo sasvim blizu. Reljef koji prikazuje muke prokletih iz Stranog suda na najjunijem pilastru (sl. 416) omoguuje pouno uporedenje sa slinim prizorima u romanikoj umetnosti (kao na sl. 353).

udovita iz ada su opaka kao i ranije, ali grenici sada bude saaljenje, a ne samo

416. Lorenzo Maitani.

Strani sud (detalj).

Oko 1320.

Proelje katedrale u Orvietu



zgraavanje. ak i ovde, dakle, oseamo onaj duh ljudskog saoseanja po kome se gotika razlikuje od romanike. Ako se italijansko gotiko vajarstvo nije takmiilo s obimnim skulpturalnim programima severne Evrope, ono se odlikovalo na polju crkvenog mobilijara, kako smo ga mi nazvali, kao to su predikaonice, horske pregrade, krinje i nadgrobni spomenici. Medu ovim poslednjim najznaajniji je, moda, spomenik za grobnicu gospodara Verone, Cana Grande della Scala. Ova visoka konstrukcija sagraena odmah ispred crkve Sta Maria Antica sastoji se od zasvedenog baldahina koji krije sarkofag, a nad njim se die zarubljena piramida, koja nosi konjaniku statuu pokojnika (sl. 417).

Predstavljen na teko oklopljenom konju, ovaj vladalac prikazan je u punom oklopu, s maem u ruci, kao da stoji na vetrometini na vrhu brda na elu svojih trupa; a da pokae najvee samopouzdanje, lice je razvukao u irok osmeh. Oigledno je da ovo nije Kristov vojnik, nije krstaki vitez i nikakvo otelovljenje vitekog ideala, ve neprikriveno slavljenje moi. Can Grande, koga se danas seamo uglavnom kao zatitnika i prijatelja Danteovog, bio je zaista izuzetna figura. Iako je Veronu drao kao feudalno dobro dobijeno od nemakog cara, nazivao

417. Konjanika statua Cana Grande della Scala, s njegove grobnice.

1330.

Muzej, Verona



je sebe "velikim kanom", pokazujui na taj nain svoju tenju za apsolutnom vlau azijatskog vlastodrca. Njegova vrlo slobodna konjanika statua -- oblik po tradiciji rezervisan za imperatore - izraava istu tu tenju na vizuelan nain. Tokom druge polovine XIV veka severna Italija pokazala se kao osobito gostoljubiva prema umetnikim uticajima koji su dolazili preko Alpa, ne samo u arhitekturi (vidi milansku katedralu, sl. 393), ve i u vajarstvu.

Apostoli na horskoj pregradi u crkvi S. Marco u Veneciji (sl. 418), dela Jacobella i Pierpaola dalle Masegne oko 1394. godine, ogledalo su tenje ka veem realizmu i obnovljenog interesovanja za masu i zapreminu, koji su dostigli vrhunac u delu Clausa Slutera, premda te odlike ovde jo nisu razvijene u punoj meri. S apostolima S. Marca nalazimo se na pragu "meunarodnog stila", koji je cvetao u zapadnoj Evropi izmeu 1400. i 1420. godine. Njegov najistaknutiji predstavnik u italijanskom vajarstvu je Lorenzo Ghiberti, koji je kao mladi morao biti u bliskom dodiru s francuskom umetnou. Sreemo ga prvi put 1401-1402. godine, kada je pobedio na konkursu za bogato ukraena bronzana vrata za krstionicu u Firenci. (Bilo mu je potrebno vie od dve decenije da zavri ova vrata koja zatvaraju severni portal graevine.) Svi umetnici koji su uestvovali u konkursu morali su da podnesu jedan probni reljef u gotikom etvorolisnom okviru, s predstavom rtvovanje Isaka.

418. Jacobello i Pierpaolo dalle Masegne.

Apostoli, na horskoj pregradi.

1394.

Mermer, visina oko 134,50 cm.

Crkva S. Marco, Venecija



Ghibertijev reljef (sl. 419) na nas ostavlja utisak, pre svega, savrenstvom zanatske izrade, u emu se ogleda njegova zlatarska obuka. Svilenkasti sjaj povrina i bogatstvo divno ralanjenih pojedinosti omoguuju nam da shvatimo zato je nagrada dodeljena ovom takmiaru. Ako izgleda da kompoziciji donekle nedostaje dramska snaga, to je karakteristino kako za Ghibertijevu mirnu, lirsku prirodu tako i za tadanji ukus, jer realizam meunarodnog stila nije obuhvatio i oblast oseanja. Figure u meko drapiranoj irokoj odei zadravaju dvorsku eleganciju ak i kada uestvuju u prizorima punim estine. No, ma koliko da njegovo delo duguje francuskom uticaju, Ghiberti u jednom pogledu dokazuje da je pravi Italijan: svojim divljenjem prema klasinom vajarstvu, koje je posvedoeno divnim nagim torzom Isakovim. Ovde je na umetnik oiveo tradiciju klasicizma koja je dostigla vrhunac u Nicoli Pisanu ali je postepeno izumrla tokom XIV veka. Ali, Ghiberti je isto tako i naslednik Giovannija Pisana. U Pisanovoj kompoziciji Roenje Hristovo (sl. 413) zapazili smo smelo novo naglaavanje prostornog okvira. Probni reljef otiao je u ovom jo mnogo dalje, postiui mnogo prirodnije oseanje dubine. Prvi put posle klasine antike doivljujemo pozadinu ploe ne kao ravnu povrinu, ve kao prazan prostor iz kojeg vajani oblici izranjaju u pravcu gledaoca (obratite panju na anela u gornjem desnom uglu). Ova "slikarska" odlika dovodi Ghibertijevo delo u vezu sa slikarstvom meunarodnog stila, gde nailazimo na istu panju poklonjenu prostornoj dubini i atmosferi. I ako sam nerevolucionaran, on priprema put za veliku revoluciju koja e obeleiti drugu deceniju XV

419. Lorenzo Ghiberti. rtvovanje Isaka.

1401-02.

Pozlaena bronza, 53 x 43 cm.

Narodni muzej, Firenca



veka u firentinskoj umetnosti a koju mi nazivamo ranom renesansom.

PRETHODNA STRANA SLEDEA STRANA



15 goticka umetnost 4

Documents