179177675 poslovna etika doc

8/13/2019 179177675 Poslovna Etika Doc

1/30

SADRZAJSADRZAJ.............................................................................................................1

UVOD..................................................................................................................2

1. ETIKA...........................................................................................................3

1.1. RAZVOJ ETIKE MISLI...............................................................................4

1.1.1. Helenska etika !isa"...............................................................4

1.1.2. Etik" #en$e Ist"ka..................................................................%1.2. OD&OS ETIKE I MORALA........................................................................1'

1.2.1. M"(alni )(in*i)i # +i(e! s!isl#...............................................1'

1.2.2. M"(alni )(in*i)i # #,e! s!isl#...............................................11

2. -OSLOV&A ETIKA.......................................................................................13

2.1. -REDMET -OSLOV&E ETIKE....................................................................1

2.2. -RI&/I-I -OSLOV&E ETIKE.....................................................................2'

2.2.1. O)+ti )(in*i)i..........................................................................2'

2.2.2. -"se0ni )(in*i)i.....................................................................22

2.3. ETIKI KODEKS U ORA&IZA/IJI.............................................................24

ZAKLJU/AK....................................................................................................2%

LITERATURA.................................................................................................. 2

1


2/30

UVOD

Od nastanka i razvoja svakog preduzea, namee se pitanje koje je veita dilema:da li se poslovanje odvija u skladu sa moralom i moralnim delovanjem pojedinaca, grupa i

preduzea u celini? U vezi sa tim, postoji miljenje da poslovanje bez moralnih kriterijuma

i ekonomija bez etike ne mogu obezbediti dugoronije, stabilnije i znaajnije rezultate, nitiodreenu zajednicu uiniti srenom i naprednom!ato se, poslovnoj etici danas, posveujeznaajna pa"nja, kao i teorijskom i praktinom osposobljavanju kadrova za rad napitanjima koja se odnose na moral ljudi u razliitim "ivotnim i radnim situacijama U tomcilju se pristupilo izradi knjige ud"benike namene #Poslovna etika.

Ovo delo ima viestruku namenu Ono je, pre svega, zamiljeno kao osnovninastavno$obrazovni materijal za studente %isoke poslovne kole iz &eograda i studente%isoke kole strukovnih studija iz 'aka (eutim, ona e korisno poslu"iti i onima koji su

se u svojoj poslovnoj praksi opredelili za uva"avanje etikih standarda, kao i onimakojima je etika kao nauka o moralu bliska

2


3/30

1. ETIKA

Od nastanka i razvoja svakog preduzea, namee se pitanje koje je veita dilemma:da li se poslovanje odvija u skladu sa moralom i moralnim delovanjem pojedinaca, grupa i

preduzea u celini? U vezi sa tim, postoji miljenje da poslovanje bez moralnih kriterijumai ekonomija bez etike ne mogu obezbediti dugoronije, stabilnije i znaajnije rezultate, nitiodreenu zajednicu uiniti srenom i naprednom !bog toga je va"no razmotriti etikudimenziju poslovanja #azmatranje tog pitanja podrazumeva sagledavanje poslovne etikekao dela opteg polja etike, jer, izvan tog ireg kruga, poslovna etika se ne mo"e shvatitikako treba

Osnovno znaenje pojma eikasadr"ano je u grkim reima ethos $obiaj% i ethicos

$moral%, to je za posledicu imalo da etika i moral poprime isto znaenje &eutim, moralizrasta iz ovekovog razuma, intelekta, sposobnosti saznanja i planiranja sopstvenihpostupaka, iz ovekove emotivnosti, pa i iracionalnostii nagonskog u njemu !a razliku odtoga, etika je nauka $ali i 'ilozo'ija% o moralnom 'enomenu kao skupu obiaja, navika,normi, kojima se ljudi rukovode u svom celokupnom poiaanju (ri tom valja istai da setek sa moralnom sveu oveka, nastalom na visokom stepenu njegovog razvoja, javljaetika kao nauka o moralu !ahvaljujui tome dolo se do sazanja da su u raznim drutvima

postojale razne vrste morala

U najirem smislu etika se najee de'inie kao nauka o moralu (filozofija), tj.nauka koja se bavi ispitivanjem morala: teei da ga opie, objasni u razume; nastojei

da jasno utvrdi, formuliie prinipe i pravila kojima se treba rukovoditi, odnosno tatreba !initi u koji" se prinipa pri tom treba pridravati )o je razlog da je etiku moguepodeliti na dve osnovne grane: na teorijskui normativnu etiku

#eorijska etikabavi se analizom, objanjenjem i razumevanjem morala #adi togapostoje konkretne nauke koje se bave ovim problemom etike, kao to je, na primer,sociologija morala U najnovije vreme u svetu se razvila posebna grana teorijske etike podnazivom logika, ili gnoseologija morala, koja se bavi osobenou i prirodom moralnogsuenja i, posebno, osobenou, osobenim gnoseolokim statusom moralnih odrednicadobro izlo

$ormativna etika nastoji da 'ormulie i obrazlo"i norme pravilnog, ispravnog,

dobrog postupanja ljudi ida tako odigra praktinu, rukovodstvenu ulogu, da pomogne usamom delovanju Ova grana etike deli se na: optu praktinu etiku i posebne praktineetike *ok opta praktina etikaostaje na optim kriterijumima,posebna praktina etikautvruje konkretne kriterijume ponaanja u odreenim konkretnim situacijama i odnosimau vidu du"nosti

3


4/30

1.1. RAZVOJ ETIKE MISLI

1.1.1. Helenska etika misao

)tiko$moralni sistemi

(okuaj da se nauno pristupi moralno etikom uenju datira jo od antike +rke(rvi koji je nauno pristupio moralnoetikom uenju, bio je -okrat $.// god pre noveere%, otkada etika, kao 'ilozo'skonauno uenje o dobru, srei, spasenju, ulazi u sreditecelokupne 'ilozo'ije 0li, njeno prouavanje i tumaenje sve do danas, prolazilo jemnotvom sukoba i saglasnosti miljenja izra"avanim pojmovima i sistemima

&eutim, bilo da je re o hrianskoj etici, racionalnoj etici, etikom nihilizmu,nadrealistikoj etici, asketskoj, socijanopolitikoj, empirijskoj, demagokoj i teorijskoj

etici, etiki idealizam i dualizam, normativna, pro'esionalana etika, predstavljaju velikiizbor pojmova, iji su sadr"aji nepotpuni i uglavnom ne odgovaraju ukusu dananjih ljudi1aime, sve navedene etike, umesto da spajaju u jedan, jasan smisao "ivota, razdvajajuljude u jedan smisao "ivljenja

(odela etikomoralnih sistema u osnovi svodi se na tri sistema (rvi sistem vezanje za 2susa i 3udu U sutini ovaj sistem u prvi plan istie 4"enske vrline5 6 vrline ljubavi,na zlo se odgovara dobrim, bezgranina demokratija *rugi etikomoralni sistem oslonjen

je na 4muki princip5, koga zastupa &akijaveli i 1ie, za koje su ljudi nejednaki, ceni setzv herojski moral, borba, vlast, osvajanje i dr"ava aristokratije i moi

Osnovu treeg etikomoralnog sistema, iji su zagovornici -okrat, 0ristotel i

(laton, iako naginje 4mukom principu5, ini opta primenljivost mukih i "enskih vrlina,pri emu jedino ovek razuma u odreenim uslovima mo"e biti okrenut ljubavi i moi !arazliku od njih, -pinoza je pokuao sva tri sistema da pove"e u jedinstvenu celinu 6 poinjeod sree, za koju vezuje cilj ljudske delatnosti, a srea je prisustvo zadovoljstva i odsustvo

bola

&eutim, uprkos suprostavljenim stavovima velikih etikomoralnih imena o etici,kad se njihove komplikovane reenice 4oiste od pametovanja5, ne ostaje 4mnogo novog5,to ve 4stari mudraci 2stoka5 nisu rekli7

(isterija i helenska etika

8vropski narodi su neraskidivo vezani kako za helensku etiku i helensku 'ilozo'ijutako i za celokupnu duhovnu kulturu 2 na nae prostore upravo preko 9elena stigla su

pojedina etika miljenja O tome &ilo uri;, u *storiji helenske etike, ka"e: 4Od svojihpoetaka, pa sve do neposredne sadanjosti etika novijih vremena nije donela ni jednupresudnu misao a da to nije uinila pod veoma dubokim uticajem helenske etike u kojoj senavode osnove svih novijih etikih sistema i pravaca, i za nas ono to su za njih bili njihovi bogovi, a = 1ie da su oni >uzdodr"enae i svake kulture (onekad se ini da su 9eleni sa svojim 'ilozo'ijskim sistemimaodigrali svoju ulogu, da su za svagda utonuli ispod povrine vremena, dobri plivai ironioci, kao i njihov Odisej, izlaze na svetlost, ali ne da nam budu norma nego da buduseme i da razvijaju smisao za razvitak etike svetlosti5 *a helenska etika predstavlja

1(ejakovi -, Otaevi -:+azvoj etike misli i moralnog ponaanja, (rosveta 1i, 1i, 7@@@, str A2uri &:*storija helenske etike, 32+!, 3eograd, 7@BC, str ;

4


5/30

osnovu za izuavanje etike do dananjih dana potvruje sadr"aj tzv do'ilozo'ijskog delau kojem su zastupljeni: misterijske religije, poetak etike u knji"evnosti, 'ilozo'iji iso'istici

Darakteristike do'ilozo'ijske etike u osnovi su vezane za nesistematinost ikonkretnost, jer u mnotvu misli i etikih iskaza ne postoje oni iz kojih bi se mogla'ormulisati pojedinana moralna norma i koja bi mogla da ini sastavni deo nekog propisa,tj regulatora odnosa meu ljudima 0li, uprkos tome, postoje konkretni primeri koji suesto slu"ili za usmeravanje etikog ponaanja, u zavisnosti od brojnih 'aktora, kao to su:tradicija, pripadnost socijalnom stale"u, porodica, vaspitanje i dr &eutim, osnova iz kojese crpe etika saznanja je predanje naslonjeno na pretke, porodicu, pleme

=iloso'ijska etika, koju, kao to smo ranije videli, neki etiari nazivaju i naunometikom, sadr"i jednu vrstu sistema, tako do saznanja do kojih se dolo imaju univrzalnikarakter, tj odnose se na svakog oveka, grupu ljudi, konkretne u"e i ire drutvenezajednice )ako etika shvatanja postaju 'ilozo'ijsko uenje o moralnom ponaanju, priemu, u ovom procesu, odreeni znaaj imaju i saznanja iz 'ilozo'ijskog dela 0li kako su

se 'ilozo'ijskom etikom bavili 'ilozo'i, razumljivo je da je svaki pravac etikog poimanjavelikim delom zavisio od 'ilozo'ijskog pravca i pripadnosti svakog 'ilozo'a

8leusinska, or'ika i samotraka misterija osnovni su temelj saznavanja sutinehelenske etike, koje su, praktino, nastojale da vladaju mislima i oseanjima 9elena, pritom imajui u vidu da su oni znali za monarhiju, oligarhiju, demokratsku republiku, pa i zatiraniju &eutim, iako su helenski 'ilozo'i svojim uenjem stvarali idealnu dr"avu, nisuuspeli da otkriju sutinu teokratije Eedno od znaajnih dela iz tog vremena predstavlja(latonova *r"ava, kao najstariji dokument egejske kulture i njeno religioznoetikoshvatanje

&it o *emetri, kojim se ustanovljavaju osnove sveta i ljudske due, povratak

bogovima, odnosno sutini ovekovoj, i Dori $(erse'oni% kao prvobitnoj stvaralakoj snazi,predstavljaju osnovu eleusinskih misterija U tome je, u stvari, razlika izmeu racionalnonaunog miljenja i mitskomistinog do"ivljavanja sebe i sveta (rema mitu, *emetra je,nakon dolaska na zemlju, ispoljila milostivost prema ljudima, jer su oni prema njoj bililjubazni, to se, inae, ini samo prema posveenim osobama U znak zahvalnosti,*emetra je ljudima poklonila: $7% plodove na poljima, kako bi "iveli bolje od "ivotinja i $;%misterije, koje ljudima pru"aju nadu u venost i nakon zavretka "ivota Doliko je bio jakuticaj eleusinske misterije, te da je prerastao u vievekovnu tradiciju, pokazuje podatak dasu one opstale i posle F@. godine, kada je car )eodosije zatvorio verske hramove izabranio da se prinose "rtve bogovima Ono ime su eleusinske misterije moralno uticalena svoje vernike, po tvrdnji &iloa uriaF, 4satoji se u tome to su oni bili duboko

predani potovanju osnovnih "ivotodavnih svetinja, nepristupanih racionalnom saznanjui strogo vodili rauna o tome da se te svetinje ne unize razno raznim tumaenjimaneobavetenih, a to ih je sve zajedno vezivalo jakim oseanjem moralne solidarnosti5

&ada se u misterijama ne nalazi, kao sutinsko, saznanje, ve oseanje i vera u datoobeanje, u tom smislu eleusinski zavet utanja znaajan je za eikomoralno ponaanjeljudi 1aime, uvanjem onoga to je u misterijama saznao pojedinac dosti"e nivo svetosti,

jer je, drugaije reeno, svako izra"avanje reima o tome predstavlja bo"je skrnavljenje,radi ega je onaj ko se ogreio ka"njavan smru !ato se, kada je re o 'ilozo'sko

praktinom odnosu prema utanju, mo"e zakljuiti da je utanje reitije od svake rei, sobzirom da re pripada vremenu, a utanje venosti Uostalom, 9rist i 3uda povlaili su se

u pustinju kako bi razgovarali sa sobom i tako spoznali vii smisao "ivota 8tikomoralna3uri &: 2storija helenske etike, 32+!, 3eograd, 7@BC, str ;;

5


6/30

osnova takvog suda nalazi se u tvrdnji da 4utanje znai najveu katarsu, najveeoienje, i samo u takvoj katarsi ovek se oslobaa od mr"nje, sujete i pakosti i dolazi doonoga to je najuzvienije i najdublje5 Eer, 4samo u samoi mogla je Ee'imija, otmenavezilja, >odoleti ljutoj buri due i tela svojega i postati jedna od najklasinijih gospa naeistorije5.

!a or'ike misterije, iji su predstavnici 6 or'iari bili jedna verska sekta koja jeimala posebno miljenje o dui i "ivotu posle smrti, sutinu predstavlja kult o bogu*ionisu, iji kult predstavlja mo i uticaj due na "ivot, a samim tim stvara uverenje da ne

postoji vezanost due za telo koje je prolazno, ve da se "ivot due mo"e produ"iti (rematome, sutina njihovog uenja jeste da sve to se dogaa u prirodi nije zasnovano na relacijiod "ivota prema smrti, ve obrnuto, dakle, kretanje u krug

8tiki uticaj or'ikog uenja, iji su znaajniji predstavnici bili 8mpedokle i (laton,nije beznaajan, jer su njegova pravila usmerena na izgraivanje odgovornosti radispasenja, navodno, u nekom buduem "ivotu, proklamovanjem naina "ivljenja koji je

prihvatao askezu i odbacivanje robovanja telesnom "ivotu, protivljenje prolivanju krvi,

iskljuivanje iz ishrane mesa, pasulja i jaja, jer se u njima nalazi klica "ivota U osnovi,negovanje kulta boga *ionisa, pored ostalog, znaio je olakavanje veoma tekesvakodnevnice ni"ih narodnih slojeva, dakle, ve tada, uoene socijalne krize i borbeizmeu stale"a

U samotrakim misterijama najznaajniji je kult Dabira u )ebi i na ostrvu-amotraci &ada se o ovim misterijama malo zna, znaajno je da je primanje u misterijemoralno dostojanstvo onih koji treba da budu posveeni u misteriji

9omerovi spisi, koji predstavljaju humanizaciju mitskih dogaaja, predstavljajupoetke etike u knji"evnosti )ako se 9omer u 2lijadi zala"e za drutvenu ravnopravnost i,istovremeno, protivi samovolji vlastele i tra"i domainski odnos prema dr"avnim

poslovima, ali i a'irmaciji boraca koji nisu plemii i koji postaju okosnica vojneorganizacije kojim se, kao posledica ove vojne demokratizacije zagovara politikademokratizacija 9omerova knji"evnost je usmerena ovozemaljskom "ivotu, s obzirom dase herojskim shvatanjem "ivota savlauje pesimizam, a na pijedestal uzdi"e ratniku slavui erotiku &eutim, ratnike odlike ne odnose se samo na moralne i duhovne sposobnosti,ve i na nain miljenja i ukupnu spretnost ratnika i takmiara Ovde dominira uenje ovrlinama koje se ispoljava u samopotvrivanju, posebna odlika je ast, uskraivanje

poasti najvea ljudska tragedija, ali visoko vrednovane i socijalne vrline U etikomoralnom smislu, zaeci pravednog nalaze se u Odiseji, gde je najznaajnije mesto datorobovima i slugama 1aroito vrednovane socijalne vrline su: gostoljubivost, zatita slabihi starih, ljubaznost gospodara prema posluzi, zakletva, davanje uzdarja, pravda i stid i dr

!a razliku od homerovskog ratnikog ideala drutva, za 9esioda rad pru"amogunost da ljudi budu moralniji Upamen je po svom objanjenju nu"nosti rada, zla imuke u ljudskom "ivotu, to je olieno mitovima o (rometeju i (andori, ali i podiscendencionalnoj teoriji o razvitku ljudskog roda, gde ovek iz prvobitne aneoskeistote sve vie pada u avolsko, to rezultira ratnim stanjem !animljiva je tvrdnja da seovek mo"e osloboditi nevolje moralnom energijom

elenska nauna etika

9eleni su kolonizacijom drugih dr"ava tog doba poveali svoje bogatstvo, naroitorazvojem brodarstva i trgovine i unapredili kulturu i nauku, a time i uveali politiku mo

42sto, str ;7

6


7/30

)ako je grad &ilet postao kolevka helenske 'ilozo'ije i nauke !naajan inilac etikomoralnog razvoja i miljenja predstavljale su politike, ekonomske i socijalne promene

1aime, umesto dr"ave na ijem je elu kralj, gradska dr"ava postala je socijalni okvir, toje uticalo na helensku obrazovanost, na intelektualnu i socijalnu revoluciju

)o je peirod u kome su bivstvovala 4sedmorica mudraca5, intelektualni vrhondanjeg doba, koji je znatno uticao na ukupan drutveni "ivot i njegov moral )o behu4odlini, i uticajni graani, koji su, u kritinim trenucima, oslanjajui se na svoje

poznavanje "ivota i bogato praktino iskustvo, savetima ili opomenama ukazivali napotrebu negovanja due i tela, na potrebu trezvenosti, uviavnosti, potovanja roditelja,drutvenosti i, uopte, postavljali etika pravila za snala"enje u "ivotu Odlikujui sedubokim poznavanjem ljudske prirode, oni su umeli pouzdanom rukom da upravljajudr"avnom laom i >da svagda bilo u veu bilo na sudu nau podesnu odluku Oni nisutoliko teoretiari koliko obazrivi praktiari i zakonodavci, u kojima se prvi put ukrtajuindividualno i univerzalno i kristalie duh vremena5G

!natan broj misli helenskih mudraca ni u dananje vreme nije izgubio na znaaju

1a primer, )ales, univerzalna nauna i 'ilozo'ska linost tog doba, kao praktiar, ali iosniva jonske nauke i 'ilozo'ije, sa stanovita etikomoralne misli, poznat je poizrekama: 4&isli na neprijatelja bili "ivi ili pokojni5, 41e bogati se nepravinou5,4Dakva dobra uini roditeljima takva i sam u starosti oekuj5, 41e budi nedadan ma i

bogat bio5, 4+ledaj da ti pre zavide nego da te "ale5, 4(ridr"avaj se mere5

(rvi u istoriji ljudskog miljenja koji je dao pojam zakonitosti koja vlada svimdeavanjem, tj procesima u vaseljeni, bio je 0naksimandar i koji se smatra da je prvi

pokuao da prirodni poredak shvati kao i kao etikiH on je prirodnu uzronost i posledinostprimenjivao i na etike probleme 0nksimen je odbacivao mitske bogove i na etike'enomene primenjivao prirodnu uzronost

(itagora i pitagorovci manje su 'ilozo'i, a vie etiari, jer je predmet njihovoginteresovanja predstavljala mudrost o "ivotu (oznato je da je (itagora upravo bio prvi koji

je osnovao religioznomoralno i nauno bratstvo, tj prvo udru"enje i uzor 'ilozo'ijskihkola, a da pitagorovci svoju etiku nisu odvajali od politike, uz napomenu da je njihovetikopolitiki interes bio jai od naunog )ako je 'ilozo'ija njihove politike, koja je, uosnovi, imala elemente aktuelne situacije, sadr"avala sledei stav, koji je uoptio &ilouri: 4Uopte nema veeg zla od anarhijeH jer ovek nije po prirodi takav da se mo"eodr"ati a da njime niko ne upravlja O onima koji upravljaju i o onima kojima se upravljaovako se misli: oni koji upravljaju treba da budu ne samo nauno, tj struno, obrazovaninego i oveku da budu prijatelji, a oni kojima se upravlja treba da budu ne samo posluninego i odani onima koji upravljaju5C

8tiki mislilac je i Dseno'an, koji se protivi sadr"ajima aristokratskog obrazovanja iegoistinim "eljama i rasipnitvu, zahtevajui pravino postupanje, duhovni razvoj inapredak On je, takoe, bio poznat po tome to je, u svom delu #ugalice, izneo stav,svakako, etiki zasnovan na neverovanju u tradicionalne bogove (raktino, to je bio prvisluaj suprotstavljanja epskoj slici sveta, njegovim miljenjem da ljudi nisu tvorevine

bogova, ve da su bogovi tvorevina ljudi

Iovek kao duhovno i moralno bie za 9eraklita je osnova 'ilozo'skog izuavanjaOn je smatrao da je jedino promena postojana, odnosno da u svetu nema nieg postojanog,te da kosmos, isti za sva bia, nije uredio nikakav bog i nikakav ovek, nego je oduvek bio

52sto, str 77B62sto, str 77B

7


8/30

i jeste i bie veno "ivi oganj, koji se merama pali i merama gasi 1jegovo uenje najeese deli na: ontologiju, kosmologiju, antropologiju, psihologiju i etiku -a stanovitaontologije i kosmologije, ovaj mislilac, oveka smatra moralnim biem, dok je ugnoseolokom smislu, ulno opa"anje nepouzdano, a razum merilo istine, a u etikomsmislu da ukoliko ovek svoj "ivot potvruje optem zakonu utoliko je moralniji i sreniji

Dao pobornik monarhije, on je etiku klasno determinisao, dajui joj podrku, ukoliko senalazi u pravim rukama Osnovni etiki principi za koje se zalagao su predanost optemzakonu i samoprevazila"enje, dok su osobine, kao i vrednosti relativne, a samim tim da ne

postoji moral koji bi bio apsolutno postojan !ato je moral smatrao specijalnim prirodnimprocesom u odnosu na socijalna obele"ja drutva

(redstavnik elejske 'ilozo'ijske kole, (armenid, smatra se pravim etikopolitikim re'ormatorom On je postavio problem naune teorije saznanja, a time i'ilozo'skonaunog zasnivanja etike

2z kratkog osvrta, mo"e se zakljuiti, da, bez obzira na ontoloke, gnoseoloke iaksioloke kritike, helenska etika predstavlja temelj dananje etike u saznajnom i

praktinom smislu !ato se moderna etika, odnosno etikomoralno promiljanje, s pravomne mo"e smatrati ozbiljnim bez znanja osnovnih obrisa helenske misli i prakse etike

1.1.2. Etiko uenje Istoka

*deal indijske svetovne -ilozo-ije

2deal staroindijske svetovne -ilozo-ijeB moki 6 izbavljenju, nego u jednom delu'ilozo'ije pod nazivom dharma6 4ono to bi trebalo biti5 1jena osnovna sutina oznaena

je skupom moralnih principa za ispravan "ivot, koji su izra"eni kao du"nost Ona u"ivotnom smislu slu"i odr"anju poretka, a ne nosi u sebi smisao etike odgovornosti i ideal

ispravnosti (ojedinac u dharmi ispoljava svoju linu du"nost i obaveze prema odreenojkasti, s obzirom da su u razliitim kastama bile i razliite norme

Osnovno naelo moralnosti ispoljava se u potovanju kastinske organizacijedrutva (ri tom je, meutim, oduvek postojao latentni sukob dharme, koja je vezana za

porodicu i koja proistie iz kastinskih du"nosti )u, kao to se vidi, pojedinac je u pozicijinametnute uloge, jer se od njega tra"i nepristrasno izvravanje du"nosti, odnosno

bezuslovno ispoljavanje obaveza Osnovna sutina ove, ovekove, 4nametnute igre5,predstavlja mehanistiko ispunjavanje du"nosti, koje su kanonizirane iskljuuje sepojedinana odgovornost, pa ak i individualna reakcija

Iovek je od detinjstva vaspitavan usmereno, tako da jo kao dete, mora da prihvati

sve ono to ga u "ivotu eka i da se tome mora pokoravati U 3hagavagita pie: 4)voja jedu"nost da radi, a nikako rezultat radaH neka nikad lina korist ne bude pokreta tvojeaktivnosti, ali nemoj nikad pasti u neaktivnost5 *u"nost $dharma% -vami


9/30

Dod indijskih mudraca 6 etiara, interesantno znaenje imaju stvaralake rei iakustiko poreklo svemira 2skustvo nas ui da re raspaljuje najni"e strasti, da vika u sebinosi nasilje, a da mirna i tiha re smiruje, to znai da praktini um treba da se disciplinujeda bi se duh oplemenio 1jihova etika mnogo vre je povezana s logikom teorijomspoznaje nego evropska, posebno hrianska &oralna zabluda, kao i intelektualna

pogreka, proizilaze iz 4neznanja5 koje je ukorenjeno u ogranienosti transcedentalnestrukture ljudskog razuma Upravo, hrianstvo je bilo ono koje je ovaj razumski toketikog razvitka poremetio, okrenuvi antiku kulturu u iracionalnost

.ineska civilizacija i etika

(osebno je interesantan kineski prilaz svetskoj 'ilozo'ijiA(rema njemu ovek nemo"e razviti svoju prirodu do savrenstva ukoliko se ne trudi da to bolje obavlja svojudu"nost u drutvu -ebe mo"e usavriti samo pod jednim uslovo, a to je da istovremenousavrava i druge Iovek mora maksimalno da ini dobroga za dr"avu, kao pripadnikdr"ave, ali i za dobro sveta, kao pripadnik sveta (ri tom, u kineskoj 'ilozo'iji

internacioalizama, dobar red u dr"avi nije cilj ukoliko takav red ne postoji i u drugimdr"avama !bog toga to Dinezi nisu skloni nacionalizmu, jer su navikli da misle u okvirusvetskih termina

2 za starokineske 'ilozo'e du"nost ima poseban znaaj za ovekovo ponaanje udrutvu )ako Don'uuje polazi od odrednice da 4svako ime u drutvenim odnosima

podrazumeva izvesne odgovornosti i du"nosti5, te da je sutina ispunjavanja du"nostiljubav prema drugima, odnosno ovekoljublje !a njega, dakle, 4ovek koji zaista volidruge je ovek kadar da obavlja svoje du"nosti u drutvu5 1e udi to je kineskoj civilizajietika duhovna podrka, a ne religija &eutim, opravdano se postavlja pitanje da li kinezi usvojoj svesti poseduju i takve vrednosti koje imaju vii rang nego moralne? 0ko je tako, to

bi bile nadmoralne vrednosti, pa je tako ljubav prema oveku moralna vrednost, a ljubav

prema bogu nadmoralna vrednost U stvari, ovim svojim odnosom ovek, pa i kineski, imaza cilj da prodre u prostore koji su iza ovostranog, u onostrani svet

(otvrda za ovaj stav o dometu i mogunostima oveka mo"e se pronai u kineskoj'ilozo'iji !a kineze to je mudrac u kome se pojedinac poistoveuje sa svemirom 0li, trebase zapitati da li se takvo poistoveivanje mo"e postii pukim naputanjem drutva, pa inegiranjem "ivota?J 3uda, ali i neki mislioci izvan kineske kulture (laton i or'iari,smatraju da je to potrebno, a neki taoisti su govorili 4da je "ivot guka, oteklina, a da smrttreba shvatati kao provaljivanje otekline5

(o tom shvatanju, mudrac mora da napusti drutvo, pa i sam "ivot, da bi ostvarionajvie dostignue, konano osloboenje - obzirom da je ova 'ilozo'ska misao u

praktinom smislu neupotrebljiva, Dinezi su o'ormili i 'ilozo'iju koja se kree krozdrutvo, koja razmilja o ljudskim odnosima i poslovima, 'ilozo'ija koja je4ovozemaljska5 *akle, po njihovom miljenju zadatak 'ilozo'ije je da uini sintezu4ovozemaljske5 i 4nadzemaljske5 'ilozo'ije, a koga e mudrac praktino realizovatizahvaljujui njegovom karakteru sastavljenog od 4unutranje mudrosti5 i 4spoljanjegkraljevstva5 On ovim prvim posti"e duhovno kultivisanje, a drugim 'unkcionisanje udrutvu 2z reenog proizilazi da se kineski mudrac, kao graanin drutva, bavisvakidanjim poslovima i problemima, ali i svemirom, iji je takoe graanin, tj da je ukineskom 'ilozo'u objedinjeno znanje i vrlina

Dod kon'uijanaca i taoista zastupljena je doktrina 4nikad suvie5, koji su, izmeu

ostalog, idealizirali ratara i njegovu nevinu misao i osuivali civilizaciju, kao to su82sto, str A7/

9


10/30

ideilizirali nevinost dece i prezirali znanje *ok su ratari u stalnoj vezi sa prirodom, te da jeiz tog razloga vole i dive joj se, dotle se mudrac poistoveuje sa svekolikom prirodom Uskladu sa ovim, Kao Le tvrdi: 4&udrac odbacuje preterano, ekstravagantno, krajnje5, imese, u sutini, preporuuje dobro ponaanje, ne preterivanje, umerenost, smernost, krotkost!ato, po miljenju istog 'ilozo'a, 4nema vee nesree od toga da ovek ne zna da se

zadovolji onim to imaH nema veeg greha od "elje za sticanjem5 2stovremeno, on od ljuditra"i malo "elja ali malo znanja, s obzirom da je znanje ujedno i gospodar i sluga "elje, jer4kako im se znanje uveava, ljudi vie nisu u stanju da znaju kako da budu zadovoljni i gdeda se zaustave5 -linog je miljenja i Kao)zu, koji smatra da je s pojavom znanja iinteligencije poela 4opta la"5

!a identi'ikovanje ulnih utisaka kojim bi im se dao neki smisao potreban je um(reciznije reeno, kineski mudraci, meu kojima i Don'uije, &o Lu, &encije, uglavnomsu bili skloni vraanju u prolost da bi opravdali svoje uenje u sadanjosti, jer su, kaotradicionalisti, u prolosti videli iskustvo sazdano na veoj mudrosti, koje e, oslonjeno naiskustvo predaka, doprineti neem novom Oni su zlatno doba oveanstva videli u

prolosti, ime je, kako se vidi iz njihovog miljenja, istorija usmeravala ka regresiji, ili kadegeneraciji 6 spasenje oveka nije u stvaranju novog, nego u povratku na staro &eutim,ovom miljenju suprotstavljali su se legalisti, koji su smatrali da je ovek prvobitno zao

1.2. ODNOS ETIKE I MORALA


11/30

%oluntarizam.(o ovom principu ovek je du"an da se moralno opredeljuje samo uskladu sa sopstvenim interesima, koji, u sutini, i odreuju njegovu moralnost


12/30

-ltruista i ne traei, nae ono to egoistane nalazi i kad trai.

.raus

/goizam.(redstavlja etiko gledite po kome svaki ovek treba da misli samo nasebe, da daje prednosti vlastitim interesima u odnosu na drutvene i interese -hodno tome,

pretpostavlja iskljuivo vlastitu dobrobit bez obzira na tetu koju drugi trpe, to predstavljanajotvorenije ispoljavanje individualizma

-ltruizam. Dao moralni princip, u najirem smislu zani nekoristoljubivopomaganje drugim osobama 2z toga proizilazi ponaanje koje podrazumeva ulaganjenapora, pa i vee ili manje lino"rtvovanje da bi se pru"ila pomoonima kojima je ona neophodna-toga se altruizam posmatra kaosuprotnost egoizmu

Portvovanost.Odnosi se na pozitivan moralni kvalitet koji izra"ava dobrovoljno"rtvovanje linih interesa, a nekad ak i "ivota, radi interesa drugih ljudi, ostvarivanjanekih ideala i optih ciljeva

&edonizam.2zra"ava te"nju za zasnivanje morala i tumaenje njegove prirode iciljeva koja polazi od shvatanja das u zadovoljstva i u"ivanje vrhunske vrednosti i da semoral zasniva na nastojanju da se izbegne patnja, kao i na traganju za zadovoljstvima-amo usmerenost ka u"ivanjima uz najmanju moguu patnju mo"e obezbediti "ivotnu imoralnu dinamiku

/pikurizam. Dao podvrsta hedonizma, epikurizam7/polazi od stanja bla"enstva,u"ivanja i zadovoljstva, posebno duhovnih 'ormi zadovoljstva $u"ivanje u mudrosti,dru"enjue, drutvenom spokojstvu% kao najvieg dobra koje pokree sva moralna injenja)elesna zadovoljstva su prihvatljiva ukoliko su razumom kontrolisan

-sketizam.Olien je u normama ponaanja koje podrazumevaju "rtvovanje telesnih

zadovoljstva radi dostizanja odreenih socijalnih ciljeva ili moralnog usavravanja0sketizam je prvobitno bio vezan iskljuivo za religiozno isposnitvo Dasnije se proiriona karakteristino samoliavanje pripadnika savremenih teolokih ideolokih pokreta, sa

preruenom ili otvorenom religijskom posveenou

Puritanstvo. (redstavlja nain "ivota koji karakterie krajna strogost obiaja,asketsko ograniavanje potreba, bunt protiv bilo kakve raskoi i udobnosti, kult rada,tedljivost i kruta disciplina u ponaanju Odnos prema porodici i braku je krajnje

patrijahalan

0igorizam. )esno je povezan sa prethodnim principom $puritanstvom%(odrazumeva strogo potovanje odreenih moralnih normi, bez obzira na konkretne

uslove, i bezuslovno potinjavanje moralno shvaenoj obavezi1toiizam.!ahteva asketsko ograniavanje potreba, strogo potovanje moralnih

zahteva, smirenost u tekim "ivotnim situacijama, odustajanje od borbe za ostvarivanjeiskljuivo linih interesa, a za zadatak postavlja smolino moralno samousavravanje

2tilitarizam. Dako istie =irdus *"ini, utilitarizam je princip ponaanja kojipodrazumeva potinjavanje svih postupaka postizanju materijalne koristi, sticanjupogodnosti i egoistinom raunu )ako je utilitarizam ravan uskom prakticizmu77

oralni ni"ilizam. 2zra"ava odnos oveka prema moralnim vrednostima drutva,uz negiranje optih moralnih normi, principa i ideala, kao i nepotovanje bilo kakvihdrutvenih autoriteta

10Ovaj moralni princip dobio je ime po starogrkom 'ilozo'u 8pikuru11*"ini =,(oralni principi u u"em i irem smislu, U knjizi: 8tika inovac 6 eseji, 3eograd, ;//;, str 7A.

12


13/30

-moralizam. Ovaj princip proglaava nemoralnost za legitiman nain ljudskogponaanja 2spoljava se kao, na primer, ovekomrzatvo, cinizam, neprincipijelnost, pseudohumana tolerantnost, pasivni odnos prema delikventnom ponaanju drugih i slino

akijavelizam.(od ovim principom se podrazumeva nain delovanja i ponaanja ukorienju bilo kakvih, ukljuujui i nemoralna sredstva, radi ostvarivanja postavljenihciljeva $cilj opravdava sredstva%

1avedeni etiki principi, sasvim sigurno, predstavljaju polaznu osnovu zade'inisanje optih, odnosno univerzalnih principa i vrednosti Mto je poslovna praksaslo"enija i delikatnija, to e biti i vie takvih principa koji e uiniti poslovanje uspenijim

2. 'OSLOVNA ETIKA

8tino ponaanje u poslovanju, na izgled, sasvim je razumljiva i prihvatljiva

pojava &eutim, kada se spoji neosporna ljudska pogreivost sa iskuenjima koja nameunovac i mo, javlja se potreba da se promilja o moralnim izazovima u poslovnoj praksi Otome, mo"da, najubedljivije govori sluaj )ajlenol $)Nenol%, leka amerikog proizvoaa*"onson i *"onson $Eohnson and Eohnson%7;

1aima, F/ septembra 7@A; na podruju Iikaga tri osobe su umrle od cijanidaunetog u kapsule ekstra jakog tajlenola


14/30

da bi loe vesti i gubici nesumnjivo doveli do dramatinog pada akcijskogkapitala kompanije $koji je zapravo u prvoj sedmici oktobra ve opao za 7G

procenata%H da je konkurencija na tr"itu analgetika svirepa, te da e njihovi konkurenti

svakako pokuati da od tete s tajlenolom izvuku za sebe korist

)o su bile izvesnostiH sve drugo bila su nagaanja i domiljanja U tim okolnostimapostavljalo se pitanje: kako kompanija da odlu!i ta treba preduzeti u ovakvoj situaiji31aravno, odgovoriti na ovo pitanje nije bilo ni malo jednostavno, jer su se javile brojnedileme

$7% 1isu li zdravlje kompanije i interesi deoniara prva briga poslovodstva?

$;% 1e zadovoljavaju li se oni najbolje oprezom, usvajanjem pristupa ekajividi,poricanjem da su pomenute smrti greka kompanije i tvrdnjom da ih je izveo ili nekisaboter ili mo"da pomahnitali kriminalac?

$F% !ar poslovne odluke ne treba da se zasnivaju na injenicama i 'mansijskim

obzirima?!a mnoge, odgovor na ova pitanja je potvrdan (a ipak, znamo da je, suoen s

injenicom da je sedmoro umrlo i da ih mo"e biti jo,4onson i 4onson naloio je:

trenutno povlaanje boica tajlenola, jer je bezbednost javnosti stavila na prvomesto, kao to je to i nalagalo vodee naelo kompanijeH

da se neizbe"na teta po 'irmu, mada tragina i nepo"eljna, stavi u drugi planH odgovorno davanje in'ormacija javnosti

Ovaj sluaj pretvorio se u legendu, i reakcija 'irme *"onson i *"onson postala jekolski primer kako valja odgovoriti na tragediju 1e samo da je pomenuta odluka

pozdravljena kao dolina s etike take gledita, ve je kompanija uspela i da s

posledicama tragedije umeno izie na kraj Dompanija je bila otvorena u davanjuin'ormacija javnosti, i tokom 7A meseci povratila je @G svog ranijeg udela na tr"itu!aista jeste izgubila 7// miliona dolara, i vrednost njenog akcijskog kapitala jeste bilaopala

2nae, istragom je utvreno da se nepropisno rukovalo lekom Dapsulu je cijanidomzatrovao neki psihiki bolesnik u samom objektu u kome se lek prodavao

*"ejms 8 3erk $Eames 8 3urke% predsedavajui i generalni direktor 'irme*"onson i *"onson, koji je kasnije hvaljen zbog svog postupka, veli da je data akcija ustvari bila jedina koja se mogla preduzeti, imajui u vidu kredo kompanije, te da gaiznenauje to su ljudi od njegove kompanije mogli oekivati ita manje od takvog

postupka

$avedeni primer neminovno namee sledea pitanja:

14

NA KREDOVerujemo da je naa prevashodna odgovornost prema lekarima medi!inskim sestrama i pa!ijentima

prema majkama o"evima i svima ostalima koji koriste nae proi#vode i usluge$ %ve to "inimo da i#a&emo ususret njihovim potre'ama mora 'iti naj'oljeg kvaliteta$ (oramo neprestano da se trudimo da sni#imo naetrokove kako 'i smo odr)ali ra#umnu !enu$ *arud)'ine kupa!a moraju se ispunjavati ta"no i na vreme$ *aimdo'avlja"ima i distri'uterima se mora dati prilika da #arade poten pro+it$

,dgovorni smo i prema naim #aposlenima mukar!ima i )enama koji rade #a nas irom sveta$ %vakogposmatramo kao li"nost$ (oramo potovati njihovo dostojanstvo i sagledati njihove vrednosti$ ,ni moraju daose-aju sigurnost u svoj rad$ *agra&ivanje mora da 'ude poteno i adekvatno a uslovi rada sigurni s pose'nimnaglaskom na red i "isto-u$ (oramo da imamo na umu na"ine na koje mo)emo da pomognemo #aposlenima daispune svoje porodi"ne o'ave#e$ .aposleni moraju da imaju slo'odu da iska)u svoje predloge i prigovore$(oraju da se o'e#'ede jednaki uslovi #a #apoljavanje usavravanje i napredovanje svih kvali+ikovanih$(oramo da o'e#'edimo sposo'no rukovodstvo i njegov rad mora da 'ude pravedan i eti"an$

,govorni smo i prema #ajedni!ama u kojima )ivimo i radimo kao i !elokupnoj svetskoj #ajedni!i$(oramo da 'udemo do'ri gra&ani / da podr)avamo do'ra dela i do'rotvorne organi#a!ije i da ispunjavamosvoje poreske o'ave#e$ (oramo da podr)avamo unapre&enje gra&anskog )ivota #dravstvene #atite io'ra#ovanja$ (oramo da odr)avamo u ispravnom stanju do'ra #a koja nam je data privilegija da ih mo)emokoristiti tite-i okolinu i prirodna 'ogatstva$

*aa kona"na odgovornost je prema ak!ionarima$ oslovanje mora da donosi solidan pro+it$ (oramo daeksperimentiemo novim idejama$ (ora da se radi na istra)ivanju i inovativnim programima greke moraju dase plate$ (ora da se kupuje nova oprema o'e#'e&uju nova postrojenja i lansiraju novi proi#vodi$ (oraju da sestvaraju re#erve #a teka vremena$ ko radimo po ovim prin!ipima nai ak!ionari mogu da ra"unaju na solidnudo'it od svojih ulaganja$Izjava o odgovornostima kompanije iji je osniva general Robert Wood Johnson 1947. godine.


15/30

7 da li su kompanije podlo"ne etikoj odgovornosti za svoje postupke?; treba li javnost od njih da tra"i etike standarde?F treba li oekivati da kompanije potuju zakon, a rukovode se poslovnim,

ekonomskim i tr"inim obzirima?

Eavnost se dugo dvoumila u svom odgovoru Uprkos tome, bilo je sve viesaglasnosti da etika treba da odigra svoju ulogu u biznisu

-luaj kompanije *"onson i *"onson jasno ukazuje da postoje vidovi poslovneprakse koji su etiki utemeljeni &eutim, postoje primeri koji ukazuju da neki privrednisubjekti ne primrnjuju ili nedovoljno uva"avaju moralne standarde u svojoj poslovnoj

praksi, i obrnuto U vezi s timtreba imati u vidu da poslovna praksa predstavlja sloeniproes, da je podlona promenama i da s toga uti!e na formiranje poslovne etike. +stotako, uvaavanje eti!ki" standarda povratno uti!e na poslovnu praksu !inei je boljom.Oigledno je, dakle, da poslovna etika danas predstavlja naunu disciplinu bez koje

poslovanje ne mo"e uspeno i pro'itabilno da 'unkcionie

2.1. 'REDMET 'OSLOVNE ETIKE

(oslovna etika predstavlja primenu poslovnih naela etike na poslovno ponaanje, iesto se poistoveuje sa ljudskim i poslovnim dostojanstvom zaposlenih, visokimstepenom linog i opteg poslovnog morala, koji tra"i visoka produktivnost, pro'itabilnost ie'ektivnost poslovanja7F (od poslovnom etikom se podrazumeva 5obaveza da se posaoobavi na odgovarajui nain i odgovornost za njegovo $ne%odobravanje57. Ona predstavljaorganizacionu ili korporativnu kulturu, koja se odnosi na pravila etikog ponaanja,

osnovne vrednosne sisteme, etike principe i speci'ina etika pravila koja kompanijanastoji da primeni

(oslovna etika bavi se i principima i pravilima ponaanja zasnovani na optojposlovnoj kulturi, koji dominiraju u meuljudskim odnosima (oznavanje ovih principa ipravila je od velikog znaaja za sve uesnike u poslovnom sistemu, kako bi se lakeuklopili i ostvarili uspeh za sebe i svoje kompanije (oslovna etika obuhvata i poslovnukomunikaciju koja je determinisana odnosom poslovne kulture i etike u poslovanju

U mnotvu de'inicija poslovne etike, jedna od prihvatljivijih je de'inicija - #akas(olazei od osnovnih naela etike i njihove primene na poslovno ponaanje, poslovnuetikude'inie kao5skup moralni" normi o ponaanju prema soio6kulturnoj i poslovnoj

sredini, prema drugim ljudima sa kojima se stupa u poslovni kontakt i premaodlu!ivanju, dunostima, obavezama, pravim i odgovornostima u svim aspektima isferama poslovanja77G Ona prouava moralna pravila ponaanja u svim poslovnimaktivnostima usmerenim ka uspenom i pro'itabilnom biznisu Ova pravila moraju da budukonzistentna sa optim drutvenim stavovima i sistemom vrednosti &eusobni odnosorganizacija i drutva u celini utie na 'ormiranje i oblikovanje optih moralnih standardakoji va"e, kako za organizacije, tako i za njihovo drutveno okru"enje

13 -uboti *, Kazi E:/oslovna etika odabrana poglavlja iz etike, morala, sociologije rada i kultureposlovanja, D2! Lentar, 3eograd, 7@@B, str 7G

14 &ascarenas, OsPald 0 E:)0onerating Unethical (arketing e0ecutive &ehaviores: 1 2iagnostic

3rame4ork, Eournal o' &arketing, ;Q7@@G, str .F15 #akas -: Uvod u poslovnu etiku $tree dopunjeno i proireno izdanje%, &egatrend univerzitet primenjenihnauka, 3eograd, ;//C, str 77F

15


16/30

Uticaj okoline na organizaciju ogleda se u mogunostima i ogranienjima'unkcionisanja organizacije *rutvena okolina merodavna je za prihvatanje ilineprihvatanje proizvoda i usluga koje organizacija isporuuje potroaima Ocenaupotrebne vrednosti proizvoda i usluga utvruje se na tr"itu preko odnosa ponude itra"nje, cene i kvaliteta *rutveno opravdani proizvodi i usluge su oni koji stignu da

ciljnog potroaa, ostvare prihod i obezbede opstanak organizacije u okru"enju kojeodlikuju brze i drastine promene

Uticaj organizacije na okolinu takoe je veoma znaajan Organizacije seprilagoavaju zahtevima okru"enja da bi obezbedile svoj opstanak Ovde je re oreaktivnom odnosu prema okru"enju (ostoji i mali broj lidera u svojim branama koji setrude da zadr"e proaktivni odnos prema okru"enju, odnosno poziciju sa koje oni odreuju

pravila ponaanja i unose promene

2 pored postojanj velikog broja razliitih moralnih aspekata poslovanja, poslovnaetika se, uopte, mo"e podeliti u tri osnovne oblasti odluivanja:

izbori u okviru zakonskih propisa kakvi oni treba da budu i da li ih potovati ilineH

izbori u okviru ekonomskih i socijalnih pitanja izvan granica zakona obino seodnose na ljudske vrednosti Oni se tiu naina na koje jedna linost tretira druge iobuhvataju, ne samo moralne pojmove iskrenosti, date reci ipotenja nego i izbegavanjenanoenja povrede i svojevoljnu nadoknadu za uinjenu tetuH

izbori koji podrazumevaju davanje prednosti sopstvenom interesu izra"avajustepen do kojeg sopstvena dobrobit pojedinca ima prednost nad interesima preduzea ilidrugih ljudi unutar i van preduzea Ovde se mogu svrstati i odluke uvezi sa pitanjima

prava vlasnitva, kao i o tome koliko novca treba da se zadr"i ili distribuira u drugimpravcima7C

(rema #iardu ) de *ord"u $#ichard ) de +eorge%, poslovna etika uglavnomobuhvata pet vrste delatnosti

Prva je primena opti" eti!ki" na!ela na posebne slu!ajeve ili oblike prakse uposlovanju.Utvrivanje da li su odreene radnje nemoralne ili moralno opravdane U tompostupku esto je potrebno uva"avati i posebne, a ne samo optia moralnia naela

4ruga vrsta posla je metaeti!na.2stra"ivanje mogunosti primene etikih termina,koji se obino koriste za opis jedinki i radnji koje one obavljaju, i na organizacije,korporacije, poslovne 'irme i druge kolektivne entitete

#rei posao poslovne etike jeste analiza pretpostavki biznisa. -agledavanje

poslovanja sa moralne take gledita'etvrto,one koji se bave poslovnom etikom ponekad neizbe"ni problemi navedu da

iz polja etike preu na podru!je filozofije i u druge oblasti znanja.#eavanje mnogihproblema na polju poslovne etike zahtevaju interdiciplinarni pristupkao )o znai da seposlovna etika u reavanju makromoralnih pitanja oslanja i na druge nauke 6 ekonomiju,teoriju organizacije, sociologiju, psihologiju i druge nauke

Peti posao kojim se poslovna etika najee bavi je opisivanje hvale vrednih iuzoritih postupaka,bilo pojedinaca u poslovanju, bilo posebnih 'irmi (oslovna etika se ne

bavi samo razjanjavanjem koje su radnje pogrene, ve i predstavljanjem moralnih idealakojima poslovni ljudi i korporacije mogu da streme

16*ramond *", 3ein 3:/oslovna etika, Llio, ;//7, str ;.

16


17/30

!a potpuno integrisanje poslovne etike u poslovnu praksu privrednog subjektapotrebno je da se ona realizuje na tri nivoa:

$7%+ndividualni nivo podrazumeva da zaposleni i lanovi organa privrednogsubjekta, kao i lica zaposlena na osnovu ugovora prilikom izvravanja svojih radnihzadataka i obaveza postupaju ne samo u skladu sa zakonskim propisima ve i sa osnovnimmoralnim vrednostima

$;% rganizaioni nivo pretpostavlja primenu poslovne etike unutar samogprivrednog subjekta (ri tome je veoma va"no u kojoj men privredni subjekt prilikomdonoenja i ostvarivanja poslovnih odluka uva"ava osnovne etike vrednosti i karaktermeusobnih odnosa u privrednom subjektu

$F%4rutveni nivoizra"ava stepen uva"avanja etikih principa u odnosima saokru"enjem, jer je to od obostranog interesa

- obzirom na to da biznis, poput drugih drutvenih delatnosti, pretpostavljapostojanje moralne pozadine i da bi bez nje bio nemogu, sasvim opravdano se postavlja

pitanje odnosa zakona i morala 1jihov odnos jse javlja u sledeim relacijama $slika F%:

nogi zakoni zabranjuju nemoralnu praksu. !akon staviti pod nadzorponaanje koje je nemoralno i ozbiljno tetno po drutvo $na primer: ubistvo, kraa,krivokletstvo, rasna i verska, i slino%

8akon je najveim delom reaktivan.Iesto postoji vremenski razmak izmeuneke prakse koju drutvo razotkrije kao tetnu i donoenja zakona koji je proglaavajunezakonitom

$isu svi zakoni moralno odbranljivi.1emoralno je donositi zakon kojim se odnekog legalno zahteva da injenjem ili neinjnjem naosi moralnu i materijalnu tetu

drugome $velike sile esto donose zakone i uredbe u korist svojih interesa, ne vodeirauna o posledicama%

$e moe se sve nemoralno proglasiti za nelegalno. 1e mo"e se svako laganje,iako je nemoralno, zakonski sankcionisati $ako poslovni partner, za koga se iskustveno znada je neodgovoran u vraanju pozajmice, zatra"i novac, neete ga grubo odbiti, ali e tenai izgovor da mu ne pozajmite% 1aravno, to ne znai da poslovni ljudi mogu da la"ukad god im se prohte, jer bi se to u veini sluajeva smatralo loim i nemoralnim

poslovanjem

5lika 6: Odnos zakona i morala

17


18/30

(oslovna etika se mo"e posmatrati i kao vodi! kroz poslovni svet, koji odreuje tatreba, a ta ne treba initi, kako se treba, a kako ne treba ponaati

Oblici neetikog ponaanja su:a% lina korist pojedinca koja se esto nae ispred optih interesa kompanijeH' kon'likt individualnih i organizacionih ciljevaH7B

c% menad"erske vrednosti i stavoviHd% pritisak konkurencije, ie kulturoloke razlike7A

1asuprot ovome, primeri etikog ponaanja bili bi:

a% dobronamernostHb% dr"anje obeanjaHc% zatita interesa pojedinaca, preduzea i drutva u celiniHd% potovanje preuzetih prava, odgovornosti i obavezaHe% doslednost, itd

(roblemi poslovne etike mouu se posmatrati kroz prizmu opte i poslovne kulture

pta kulturapredstavlja odraz tradicije, istorije, religije, obiaja, verovanja, itdUsled kompleksnosti ove teme, njeno razmatranje i neke dublje analize prevazilazile biokvire ove knjige

Poslovna kulturase mo"e podeliti naposlovnu kulturu ambijenta 7organizacije8iposlovnu kulturu pojedinca (oslovnu kulturu preduzea oblikuju svi zaposleni upreduzeu, poslovna politika preduzea, kao i kultura drutva

(o #obinsu, organizaciona kultura obezbeuje razgranienje izmeu organizacije i

okru"enja i ostvaruje homogenizaciju identiteta lanova organizacije Ona poma"epripadnicima organizacije da se oseaju njenim delom !a taj oseaj sigurnosti, zaposleniuzvraaju aktivnostima koje doprinose njenom odr"anju Dultura doprinosi ouvanjuorganizacije kroz postavljanje standarda ponaanja7@

(rema Mejnu, kultura ima ulogu eksterne adaptacije i interne integracije 8ksternuadaptaciju ostvaruje kroz uticaj na strateke odrednice preduzea, kao to su: vizija, misija,ciljevi, strategije itd 2nterna integracija se posti"e 'ormiranjem zajednikog jezika ikomunikacionih koncepata, postavljanjem ulaznoizlaznih pravila, de'inisanjem iskaliranjem moi i uticaja i dr;/

9endi je razlikovao kulturu moi, uloga, zadataka i podrke.ultura moibazira se

na re'erentnoj kulturi lidera organizacije 1jegove pretpostavke, vrednosti i postavljenenorme u toku 'unkcionisanja se di'uzno prenose na sve lanove kulture !aposleni samo umalom stepenu uspevaju da oblikuju nametnutu kulturu Oni se oslanjaju na njeno uenje iindividualnu adaptaciju Osnovni mehanizam ouvanja integriteta kulture je izbor ljudi naosnovu 5sopstvenog lika5, odnosno lika lidera &ogunosti napredovanja zavise od togakoliko se pojedinac uklopio u kulturu (roblem za ovu vrstu kulture nastaje odlaskomlidera - obzirom da su u organizaciji ostali samo pojedinci kojima ovakvo stanje ne smeta,odnosno osobe koje nisu spremne ili sposobne da preuzmu inicijativu ili neto promene,

7B

7B )eorija R preuzeta iz: *ulanovi S, *"inovi &: Osnovi organizacije, =O1, 3eograd, 7@@B, str G;GF18

(okrajac -, -pasojevi


19/30

pravog naslednika lidera je teko pronai .ultura uloga bazira se na pravilima iprocedurama regulisanja ponaanja pojedinca Ona je tipina za preduzea sa visokimstepenom 'ormalizacije Ovde je kultura depersonalizovana, odnosno nezavisna od linostilidera O ovakvoj kulturi najvie je pisao poznati teoretiar organizacije &aks


20/30

#iard *e *"ord" je tvrdio da se mogu ustanoviti univerzalna moralna pravila kojae va"iti va"iti za sve zemlje sveta (ored ovih univerzalnih moralnih normi, koje bi bilekarakteristine za internacionalni biznis, *e *"ord" smatra da postoje pet osnovnihmoralnih normi;;

/rvu moralnu normunaziva 4moralni minimum5, i ona se odnosi na to 4da se nananosi namerno neposredno zlo5 Ona se mora odnositi na sve organizacije u svimdelovima sveta &eutim, injenica je da se ova norma, posebno u poslovnim odnosimaamerikih kompanija i zemalja treeg sveta, ne potuje

U skladu sa neinjenjem namernog zla, multinacionalne kompanije u manjerazvijenim zemljama 4moraju imati u vidu nesumnjive razlike izmeu zemlje koja izvozi izemlje koja uvozi5 (ri tome, aktivnosti multinacionalnih kompanija moraju da budumoralno opravdane, odnosno moraju u zemlji u koju izvoze da donesu dobro Ovo jedruga norma

9rea norma se odnosi na 4potovanje ljudskih prava radnika i konzumenta uzemlji domaina5, etvrta na 4unapreenje i razvoj pravednih pozadinskih institucijaunutar zemlje, kao i na internacionalnom nivou5, dok peta norma 4zahteva odmultinacionalne korporacije da potuje zakone zemlje domaina i da potuje njenu kulturui lokalne vrednosti, pod uslovom da se ne povreuju ljudska prava ili nameu nemoralnizakoni5

Ovih pet pravila ponaanja, ili optih etikih normi, treba da karakteriu sveposlovne aktivnosti svih kompanija u svim zemljama (ored optih etikih normi, postoje ispeci'ine etike norme -peci'ini moralni zahtevi vezani za osobenosti razliitih

pro'esija, bez obzira na njihovu univerzalnost, u raznim oblastima radne aktivnosti, javljajuse u speci'inom obliku U tom smislu, etika propisuje speci'ina pravila ponaanja, kojase zasnivaju na moralnim principima karakteristinim za pojedine industrije

*akle, etika u internacionalnom biznisu je neminovnost, kao to su i etike norme oponaanju multinacionalnih kompanija realnost

2.2. 'RIN(I'I 'OSLOVNE ETIKE

(oslovnih lidera iz 8vrope, Eapana i -0*a, na LauT okruglom stolu u Mvajcarskoj7@@. godine, razvili su principe poslovne etike U njihovom de'inisanju polo se od dvaosnovna etika ideala 6 kajoi i ljudsko dostojanstvo Eapanski pojam 4kajoi5 znai "iveti iraditi zajedno za opte dobro, omoguavajui da saradnja i uzajamni prosperitetkoegzistiraju sa zdravom i potenom konkurencijom Kjudsko dostojanstvo se odnosi nasvetost ili vrednost svake osobe kao cilja, a ne prosto kao sredstva za ostvarenje tuihciljeva ili ak diktata veine;F

2.2.1. O"$ti "in#i"i

dgovornost sveta poslovanja

22#akas -: Uvod u poslovnu etiku $tree dopunjeno i proireno izdanje%, &egatrend univerzitet primenjenihnauka, 3eograd, ;//C, str 7A7

23 3ojanovi #:/sihologija meuljudskih odnosa, 3eograd, 7@@F

20


21/30


22/30

-vet poslovanja treba da titi i, gde je to mogue, unapreuje okru"enje, pospeujeneprekidni razvoj i spreava rasipniki odnos prema prirodnim izvorima

+zbegavanje nezakoniti" radnji

(oslovni ljudi ne bi trebalo da imaju udela ili da se ogluuju o davanje mita, pranjenovca i druge prakse korupcijeH uistinu, oni treba da meusobno sarauju u iskorenjivanjuovih pojava Oni ne bi trebalo da trguju oru"jem ili drugim predmetima koji se koriste zateroristike aktivnosti, drogama, niti da uestvuju u bilo kom vidu organizovanogkriminala

2.2.2. 'ose)ni "in#i"i

Potroa!i


23/30

podstiemo zapoljavanje ljudi sa razliitim radnim sposobnostima na radnimmestima gde oni mogu istinski da budu korisniH

titimo zaposlene od prvreda i oboljenja na radnom mestuH ohrabrujemo i poma"emo zaposlene u razvoju bitnih i prenosivih vetina i

znanja, i

budemo osetljivi na ozbiljne probleme nezaposlenosti, koji su esto povezani saposlovnim odlukama, i radimo sa vladama, grupama zaposlenih i svima drugimau reavanju ovih poremeaja

%lasnii 9 investitori


24/30


25/30

interesa i interesa drutvenog okru"enja u kojem deluju (ri tome treba imati u vidu dapotovanje principa i pravila poslovne etike podrazumeva, ali se njima ne ograniavaju,sledea naela:

7 pro'esionalno obavljanje poslovne delatnostiH; savesno i potpuno preuzimanje i izvravanje obaveza i odgovornostiHF obavljanje privredne delatnosti na nain kojim se ne ugro"ava pro'esionalni

ugledH. korienje doputenih sredstava za postizanje poslovnih ciljevaHG potovanje propisa o nespojivim poslovimaHC uvanje poslovne tajneHB izbegavanje sukoba izmeu linih i interesa privrednih subjekataHA obavljanje poslovnih aktivnosti na nain kojim se ne nanosi teta postojeim

akcionarima, lanovima ili ortacimaH@ obavljanje poslovnih aktivnosti koje poveavaju vrednost kapitala privrednog

drutvaH

7/ uzdr"avanje od korienja politikog uticaja ili pritiska radi ostvarivanjaposlovnih ciljevaH77 ostvarivanje poslovne saradnje sa drugim privrednim subjektima bona -ideH7; reavanje sporova sa poslovnim partnerima putem pregovora ili posredovanja,

uz nastojanje da se nastave poslovni odnosiH7F potovanje prava intelektualne svojineH7. obavljanje poslovne aktivnosti u skladu sa propisima o zatiti i unapreenju

"ivotne sredine, i7G uva"avanje standarda poslovne etike i doprinos daljoj a'irmaciji morala u

poslovnim odnosima;G

8tiki kodeksi sadr"e osnovna prava i du"nosti privrednih subjekata kojih se oni

pridr"avaju u obavljanju delatnosti, kao i prava i obaveze zaposlenih, lanova organaprivrednih subjekata i svih drugih lica koja po ugovoru ili po nekom drugom osnovuprivremeno ili trajno obavljaju delatnost u ime privrednog subjekta Organi (rivrednekomore koja je donela Dodeks izriu odgovarajue mere onima za koje se utvrdi da su

povredili njegove odredbe 0utonomna primena Dodeksa u najveoj meri zavisi odnjegovog kvaliteta i mere u kojoj je prilagoen potrebama privrednih subjekata

Odgovor na pitanje da li se zahtevi koje Dodeks postavlja pred privredne subjektemogu uklopiti u strategiju razvoja i poslovne procese zavisi od nekoliko stvari:

7 da li su etiki principi i pravila element procesa odluivanja u privrednomsubjektu,

; da li postoji mehanizam pru"anja pomoi zaposlenima i ostalim obavezanimlicima u reavanju svakodnevnih etikih problema i dilema, i

F da li postoji kontrola sprovoenja etikih principa i pravila nainstitucionalnom i linom planu

-kuptina (rivredne komora -rbije donela je Dodeks poslovne etike, koje e seukratko obrazlo"iti po obraenim delovima

Osnovne odredbe i osnovna naela

U ovom delu de'inisani su oblast primene, ciljevi, subjekti i znaenje pojmovakorienih u Dodeksu Dodeks sadr"i principe i pravila poslovne etike kojih treba da se

pridr"avaju privredni subjekti u svojoj ukupnoj delatnosti Dodeks postavlja sistem etikih25.odeks poslovne etike, 4-lu"beni glasnik #-5, br 7Q;//C

25


26/30

pravila koja e se primenjivati uporedo sa zakonima i omoguava razvijanje etikizasnovane poslovne prakse

Osnovna naela na kojima se zasniva poslovna etika predstavljaju vrstu generalneklauzule kojom se na najoptiji nain predviaju osnovne moralne du"nosti privrednihsubjekata

Unutranji odnosi u rivrednom subjektu

Ovaj deo Dodeksa odnosi se na:

Poloaj zaposleni", poloaj !lanova organa privredni" subjekata i liaangaovani" na osnovu ugovora. (rivredni subjekt mora potovati osnovna ljudsaka

prava i sankcionisati, svaki oblik diskriminacije ili pokuaja diskriminacije (olitikaodnosa, prema zaposlenima povratno utie na njihov odnos prema privrednom subjektu)reba naglasiti da stepen ostvarenja drutvene odgovornosti privrednih subjekata u

poslovnoj praksi u najveoj meri zavisi od zdravih odnosa u privrednom subjektuUkoliko su odnosi izmeu zaposlenih i izmeu njih i lanova organa privrednih subjekata

zasnovani na uva"avanju ljudskoog dostojanstva i osnovnih moralnih principa, vea jeverovatnoa da e se i saradnja sa poslovnim partnerima odvijati na isit nain !a lanoveorgana privrednih subjekata postoji obaveza potovanja i Dodeksa korporativnogupravljanja &eutim, zbog speci'inosti njihove pozicije i veih ansi da dou u situacijekoje su sa moralnog aspekta sporne, naglaena je njihova du"nost postupanja u iskljuivominteresu privrednog subjekta, to ukljuuje i potovanje pravila o zabrani sukoba interesa izabrani nelojalne konkurencije

8atitu imovine privrednog subjekta i voenje poslovni" knjiga i zapisnika.Obaveza zatite imovine je osnov uspenog poslovanja privrednog subjekta igaranturednog izvrenja preuzetih obaveza


27/30

Prema vlasniima,koji je bitan za podsticanje kvaliteta korporativnog upravljanja

1a javnou i dravnim organima. Odnosi sa javnou i sa dr"avnim organimapru"aju priliku privrednim subjektima da poka"u stepen opredeljenosti za postupanjeutemeljeno na zakonskim odredbama i etikim principima (ojdinani privredni subjekttreba da uini sve stoje u njegovoj moi da pomogne u otkrivanju povrede zakona, zatimda ne utie na politiko opredelenje svojih zaposlenih, lanova organa i lica anga"ovanihna osnovu ugovora i da ne spreava njihovo uee u drutvenim aktivnostima

"atita slobodne konkuren#ije

Obezbeenje potene i korektne tr"ine utakmice jedan je od osnovnih zahtevaposlovne etike U tom smislu Dodeks zabranjuje nekorektne oblike konkurentske borbe inekorektne saradnje sa konkurentima

"atita $ivotne sredine

#azvoj ekoloke svesti i uva"avanje ekolokih standarda deo je Dodeksa poslovneetike, koji, pored imperativnih, sadr"i i nekoliko okvirnih odredaba koje imaju dopunskikarakter i koje samo u sadejstvu sa !akonom o zatiti "ivotne sredine mogu obezbediti

potpuno ostvarenje pomenutog cilja

%otovanje Kodeksa

Ovaj deo Dodeksa regulie:

Pitanja usvajanja i primene odeksa. (rimena Dodeksa poslovne etike jeobavezna s obzirom da obezbeuje pozitivan uticaj na poslovanje i reputaciju privrednihsubjekata

$adzor nad primenom odeksa. 8'ikasna primena Dodeksa zavisi od karakterasubjekta koje vri nadzor (o"eljno je u tom pogledu praviti razliku izmeu internog

nadzora, za koji je zadu"en ovlaeni organ u privrednom subjektu i eksternog nadzora

Pokretanje odgovarajueg postupka ukoliko se na osnovu vrenja nadzora utvrdipostojanje povrede Dodeksa ili posumnja daje povreda uinjena

ere koje mogu biti izre!ene i primenjeneza sluaj povrede Dodeksa;C

3ez obzira na univerzalnost moralnih zahteva, oni se u razliitim pro'esijamajavljaju i u speci'inom obliku !ato svaka pro'esija treba da ima svoj kodeks ponaanjakoji, pored optih principa moralnosi, kao to su savestan odnos prema radu, humanost,asno ispunjavanje svojih radnih obaveza i du"nosti, dostojanstvo, potenje, sadr"i ispeci'ine moralne zahteve koji izviru iz posebnih karakteristika pro'esije )ako se govori

o Kisabonskom kodeksu ponaanja pablik rilejens $public relations% pro'esionalaca,Dodeksu novinara -rbije i slino

26.odeks poslovne etike, V-lu"beni glasnik #-5, br 7Q;//C

27


28/30

ZAKLJ+(AK

!ajednik i " ivo t , meusobna zav isnos t l jud i dovodi do n iza soc i ja ln ihprocesak o j i o d r e u j u s a d r " a j , o b l i k i n a i n d e l o v a n j ap o j e d i n c a i g r u p a u d r u t v e n i m procesima Don'ormnost s grupama,normama, saradnja meu pripadni cima grupe i odgovornost za zajednikeciljeve osnovni su rezultat socijalne interakcije 3udui dasu ti oblicii nt er ak ci j e e se nc ij al ni z a d ru t ve nu e gz is te nc ij u, s va ko d ru t vo i ht e" ii ns ti tu ci on al in al iz ov at i k ao k ul tu rn e v re dn os ti i d a p ro ce so msocijal izacije 'or mir a p o j ed i n ca k o j i j e u o s no v i k o n' o r mi s t ,k o o p e r a t i v a n i s o c i j a l n o o d g o v o r a n - v a k i p o j e d i n a c " i v i u d r u t v uu o k v i r u z a j e d n i k e k u l t u r e , p r i l a g o a v a s e s o s n o v n i m u l o g a m ak u l t u r e i d r u t v a D o n ' o r m i z a m j e e s t o p r i s u t a n u s i t u a c i j i k a d a

p o s t o j i d r u t v e n o o e k i v a n j e z a o d r e e n i o b l i k p o n a a n j a , a l i n e iind iv idua lna po t reba ,odnosno "e l j a 1a na e " ivo tno i skus tvo sna"nou t i u d r u g i l j u d i 1 a e p o n a an j e e s t o j e odreeno drutvenimsituacijama i normama, percepcijom, onim to mi mislimo o sebi,a l i i o o n o m e

t o d r u g i m i s l e o n a m a ) o k o m s v o j e g " i v o t a o v j e k j e $ s v j e s n oilinesvjesno% podlo"an drutvenim uticajima *rutveni uticaj kao uticaj veine

28


29/30

dovodi dosmanjenja sukoba izmeu pojedinca i grupe, ali i manjina ljudi ilijedna osoba katkadam o " e v r i t i v r l o s n a " a n u t i c a j n a g r u p u p o m o us t a t us a i mo i man j i ne te s t i l om ponaanja manjineOdnos po jed inca isocija lne okoline zavis i o drutvenim odnosima, sadr"ajugrupnih normi,vrednovanju pojedinih oblika ponaanja te individualnim odnosom prema

grupi, njegovoj osposobljenost i *rutveni uslovi kon'ormizma suurbanizacija,sredstva masovnog komuniciranja, nagle promjene kulturnihobrazaca $brze promjenevrijednosnih sistema, politike kon'rontacije iideologizacija politikih odnosa

LITERAT+RA

(ejakovi -, Otaevi -:+azvoj etike misli i moralnog ponaanja, (rosveta 1i, 1i, 7@@@, str Auri &:*storija helenske etike, 32+!, 3eograd, 7@BC, str ;Objanjenje staroindijske 'iloso'ije o du"nostiisaznanjupriredili: (ejakovi -, Otaevi -:+azvoj etike

misli i moralnog ponaanja, (rosveta 1i, 1i, 7@@@, str A%#akas -: Uvod u poslovnu etiku $tree dopunjeno i proireno izdanje%, &egatrend univerzitet primenjenih

nauka, 3eograd, ;//C, str @G@C

Ovaj moralni princip dobio je ime po starogrkom 'ilozo'u 8pikuru*"ini =,(oralni principi u u"em i irem smislu, U knjizi: 8tika inovac 6 eseji, 3eograd,;//;, str 7A.#iard ) de *"ord":/oslovna etika, 4=ilip


30/30

(okrajac -, -pasojevi

179177675 poslovna etika doc

Documents