seminarski rad poslovna etika

7/29/2019 Seminarski Rad Poslovna Etika

1/23

UNIVERZITET U BEOGRADU TEHNIKI FAKULTET U BORU

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA: POSLOVNA ETIKA

Tema: MORAL I RADNI MORAL

Profesor : Milovan Vukovi Student : Vladimir Pavlovi 171/07

Bor,Novembar 2011


2/23

S A D R A J:

1. MORAL.2

1.1. Poreklo i pojammorala ..................................................................................................

..21.2. Moral Iobiaj ..................................................................................................4

1.3. Moral I pravo..4

1.4. Osnovne karakteristika morala...5

2.ETIKA .................................................................................................................................................6

2.1. Pojametike ................................................................................................................................6

2.2. Etika kao filozofskadisciplina ..........................................................................................7

3. RADNIMORAL ..............................................................................................................................8

3.1. Pojam radnogmorala .......................................................................................................8


3/23

3.2. Norme radnogmorala ..................................................................................................9

3.3. Moral I radnimoral .........................................................................................................13

3.4. Motivacija za rad I radnimoral ......................................................................................13

4.ZAKLJUAK. ..........................................................................16

LITERATURA ..............................................................................................................................20

|UVOD

Upotrebom rei moralu svakodnevnom govoru nalazimo u definiciji gde se kae da je

moral: shvatanje odnosa prema dobru i zlu u najirem smislu; skup nepisanihdrutvenih

naela,normi, ideala, obiaja o ponaanju i odnosima meu ljudima koji se nameu

savesti pojedinca i zajednice u skladu s optim kriterijima o dobru koji vladaju u

odreenom drutvu.Neku osobu moemo smatrati moralnom ukoliko deluje u skladu sa

svojom saveu,moralnim zakonom ili ono to moralna pravila nalau. Dve stvari


4/23

ispunjavaju duu uvek novim I sve veim divljenjem I strahopotovanjem, to se vie I

istrajnije razmiljanje bavi njima: zvezdano nebo nada mnom I moralni zakon u meni

(Imanuel Kant)

-1-

1. MORAL

1.1. Poreklo i pojam moralaMoral (lat. mos obiaj; mores vladanje; moralis moralan) je jedan od najvanijih

oblika ovekovog delatnog odnoenja prema svetu, prema drugim ljudima i prema sebi

samom. On se sastoji u vrednosnom procenjivanju ljudskih htenja i postupaka kao

pozitivnih ili negativnih, pri emu se prvi odobravaju, ele, preporuuju i zahtevaju, a

drugi se neodobravaju, kude osuuju i zabranjuju. Ukratko, moral je aktivno ovekovo

oblikovanje i ocenjivanje sebe i drugih ljudi kao dobrih i zlih.


5/23

Moral je skup nepisanih normi kojima se odreuje kako ljudi treba da se ponaaju jedni

prema drugima i prema zajednici, a pomou kojih se ocenjuju vlastiti i tui postupci kao

dobri li ravi.Moralna norma nastala je veoma davno, jo u prvobitnoj zajednici. Tokom svoje

evolucije ovek je, najpre, iveo u malim grupama. Boravei i ivei u grupi, prvobitni

ovek je neminovno sebi postavljao dva pitanja: kakav treba da budem ja, da bi drugi

ljudi i ja bili sreni i kakvi treba da su drugi, da bih ja bio srean i da bi moja srea uopte

bila mogua? Na osnovu takvih razmiljanja formirana su pravila ljudskog ponaanja,

nastala je filozofska disciplina-etika, koja izuava smisao i sutinu ljudskog bitisanja,

smisao kodifikacije normi ponaanja da bi ljudi, pre svega bili sreni.

Moral je objektivna drutvena pojava koju konstituie, prvo, skup pravila (normi, merila)

-2-

koja reguliu ponaanje lanova jedne drutvene zajednice; drugo, skup stvarnih navika

ponaanja. Znaajno je istai da te norme, naela ili pravila ponaanja uvek

podrazumevaju regulisanje meuljudskih odnosa, dakle odnosa ljudi izmeu sebe kao i

odnosa jedinke prema drutvu.

Moral se manifestuje u vrednosnom procenjivanju ljudskih postupaka i htenja kao

pozitivno ili negativno vrednih. Moralni sud ili ocena odnosi se na neki postupak,

rasuivanje, dranje, ponaanje ili karakter nekog oveka ili nas samih. Objekat moralne

ocene je uvek samo ovek.


6/23

Po Sigmundu Frojdu, norme koje drutvo definie, posebno one kojima se odreena

ponaanja zabranjuju, linost samo delimino usvaja, pa tako ne mogu ni postati deo

unutranje strukture linosti. Frojd tvrdi, imajui u vidu nagonsku, impulsivnu stranu

ljudske prirode, da je potpuna harmonizacija moralne svesti, kao oblika drutvene

cenzure, i svesti pojedinca gotovo nedostina.

Moemo da tvrdimo, uvaavajui znaajna miljenja u ovoj oblasti, da je poreklo morala

ljudsko, da se moe nai u ljudskom drutvu, u samom oveku. Jer, ivei u drutvu,

ivei sa drugim ljudima, stvarane su razne vrste normi koje su regulisale odnose tog

zajednikog ivljenja. ovek kao slobodno, (samo)svesno, stvaralako i odgovorno bie,stvara moral kao tvorevinu koja slui ouvanju njegovog ljudskog identiteta.

Pod pojmom "moral" najee se podrazumeva sistem normi ili pravila ljudskog

ponaanja. Odnosno, moral je skup obiaja, navika, normi ili pravila ponaanja kojima

-3-

se ljudi rukovode u svojim postupcima.

Kao skup pravila ponaanja, moral se zasniva na normama o dobru i zlu, a manifestuje se

u vrednosnom procenjivanju ljudskih postupaka, u smislu koje je ponaanje dostojno

oveka a koje nije, koje je vredno a koje se moe oznaiti kao bezvredno, koje se

odobrava a koje se osuuje. U skladu sa moralnim normama, a u sklopu sloene

komunikacije koja se odvija u drutvu, ljudi formiraju svoje linosti, karaktere i osobine,

usmeravaju svoju motivaciju i delovanje, vrednuju i sude i sebi i drugima.

1.2. Moral i obiaj


7/23

Obiaj je najstarija forma regulisanja drutvenih odnosa i ponaanja. U poetnim fazama

razvoja ljudskog drutva, stihijski su nastala brojna pravila kojima su regulisana

najraznovrsnija ljudska ponaanja. Jednom ustaljena pravila vremenom okarakterie

odsustvo svesti o njihovoj svrsi i razlozima zbog kojih postoje. Stihijski nastala obiajna

pravila vezana su za animizam, kult i magiju. Nastaju iz potrebe da se ovlada prirodom i

drutvenim procesima. Zato je obiaj u svojoj osnovi navika ili praksa koja se formira i

postoji kao rezultat trajne predstave. Brojni obiaji vremenom prerastaju u moralne

norme. Upravo zbog toga, postoji opravdanje za tvrdnju da se poreklo morala moe nai

u obiajima.1.3. Moral i pravoinjenica je da regulisanje ponaanja ljudi ne moe biti preputeno stihiji, dobroj volji

pojedinaca ili tenji javnog mnjenja da regulie kolektivnu svest.

-4-

Drugim reima, ukupnost drutvenih odnosa mora regulisati neka organizovana snaga,

neki organ koji ima sredstva da obezbedi nesmetano odvijanje i funkcionisanje istih.

Drava odreuje drutvene norme koje se oznaavaju kao pravno-politike norme. Dalje,

pravo predstavlja sistem drutvenih normi, drutvenih propisa ije nepotovanje

sankcionie drava.

Pravo i moral se sadrinski razlikuju, ali se u izvesnoj meri i dodiruju. Razlikovanje

prava i morala je najvidljivije u odnosu na sankciju. Naime, sankcija za prekraj moralnih

normi se uglavnom izraava kao spontana reakcija drutva (ue ili ire sredine), u nekim

varijantama predviala je i iskljuenje iz drutva, to se ipak razlikuje od organizovane


8/23

prinude od strane drave radi sprovodjenja pravnih normi. Isto tako, moralna dunost i

pravna obaveza nisu uvek u skladu jer odreena pravna radnja moe svoj izvor da

pronadje u motivima koji su ak nemoralni, a da sa pravnog stanovita ipak budeispravna. Medjutim, pravo u odreenim situacijama moe da bude na ak i viem etikom

nivou u odnosu na odreeni moralni sistem.

1.4. Osnovne karakteristika morala

Osnovna karakteristika moralnih normi je njihova obaveznost. Obaveznost je

karakteristika i pravnih i obiajnih normi. Moralna obaveznost je dvostruka, to znai da

je moral obavezujui i drutveno (spolja) i individualno (unutra), za razliku od pravne i

obiajne obaveznosti koja je iskljuivo drutvena (jednostruka). Takodje, kao jedna od

bitnijih karakteristika morala, navodi se i trenutanost - obaveza pojedinca da moralno

-5-

postupi, gotovo po automatizmu, kada se nadje u odreenoj moralnoj situaciji. Pominju

se i bezuslovnost, nametnutost i sl.

Da bi ovek kao praktino bie usvojio moralne norme i po njima se ponaao, da bi

formirao vrednosno-normativni odnos prema sebi, ali i prema drugim ljudima, mora da

donese odgovarajui moralni sud. Moralni sud je sud o vlastitom ponaanju, ponaanju

drugih ljudi, drugih drutvenih grupa i to u odnosu na moralnu normu. Sud moe biti

pozitivan ili negativan. U sluaju da moralna norma bude prekrena, odreeno ponaanje

uslovilo negativan sud, sledi moralna sankcija. Moralna sankcija moe biti individualna

(unutranja, npr. gria savesti) i drutvena (spoljanja, npr. prezir, pa ak i iskljuenje iz


9/23

drutva).

2. ETIKA

2.1. Pojam etike

Re "etika" potie od grkih rei ethos - to znai obiaj, i ethikos - to znai moralan.

Etika je nauka o moralu ili o moralnom fenomenu (mos, moris - latinska re koja znai i

obiaj, narav).

Etika je filozofska disciplina koja prouava moral, odnosno moralni fenomen u najiremsmislu - prouava njegovo poreklo, ciljeve i smisao moralnog delovanja.

-6-

2.2. Etika kao filozofska disciplina

Posmatrana kao uenje o moralu etika je prevashodno filozofska disciplina. Ona

objanjava mesto morala u sistemu drutvenih odnosa, ispituje njegovu prirodu i

unutranju strukturu, traga za izvorima morala i kriterijumima moralnog vrednovanja

ljudskih postupaka i nastoji da razume smisao i ciljeve ovekovih moralnih pobuda.

Etika je u poetku bila stopljena s filozofijom i pravom i imala je karakter praktinog

moralnog uenja koje pripoveda telesnu i psihiku higijenu ivota. Njen poloaj se

izvodio neposredno iz prirode kosmosa (shvaenog kao red i harmonija, neto lepo,


10/23

sreeno, skladno, nakit, za razliku od haosa). Tek Aristotel je izdvojio etiku kao posebnu

disciplinu. On je uveo i sam termin (Nikomahova etika", Eudemova etika") i svrstao je

etiku izmeu uenja o dui (psihologija) i uenja o dravi (politika): oslanjajui se na

prvo, ona slui drugom. Cilj etike je stvaranje estitog graanina drave. Mada je za

Aristotela uenje o vrlinama kao moralnim svojstvima linosti centralni deo etike, u

njegovom sistemu dola su do izraaja i neka vena pitanja etike kao to su ona o prirodi

i izvoru morala, o slobodi volje i osnovama moralnog postupka, o smislu ivota i

vrhovnom dobru, pravednosti.

Od stoika poinje podela filozofije na tri oblasti: logiku, fiziku( i u tom smislu imetafiziku) i etiku. Ove deoba karakteristina je i za srednji vek i filozofiju renesense, da

bi je Kant obrazloio kao razgranienje uenja o metodu, prirodi i slobodi (moralnosti).

Sve do modernog doba etika se esto shvatala kao uenje o prirodi oveka i uzrocima i

-7-

ciljevima njegovog delovanja uopte. Proirenje predmeta etike proisteklo je iz shvatanja

njenog zadatka: ona je bila pozvana da poduava oveka dobrom ivotu tj. ivotu koji je

u skladu s njegovom prirodom. Zbog toga su se u njoj mogli nai elementi teorije o biu

oveka, o njegovim strastima i njegovoj dui, spojeni s uenjem o putevima ostvarenje

dobrog ivota. Dokantovska etika je nesvesno proizilazila iz teze o jedinstvu istinitog i

dunog. Po Kantu, etika je uenje o dunosti, o onome to treba da bude, a ne o onome

to jeste i to je uzrono uslovljeno. Marksistika etika negira suprotstavljanje isto

teorijskog i praktinog, odnosno ne bavi se samo filozofskom analizom prirode morala,

nego i istraivanjem principa, kriterijuma i normi odreenog moralnog sistema, istorijim


11/23

razliitih etikih uenja i teorijom moralnog vaspitanja.

3. RADNI MORAL

3.1. Pojam radnog morala

U skladu sa podelom Konferencije amerikih psihologa iz 1940. godine Rudi Supek je

sainio podelu definicija radnog morala. U skladu sa tim, definicije radnog morala su

svrstane u srodne grupe pa se zato razlikuju 3 pristupa. To su :

individualno organsko gledite - pojam morala odnosi se na uslove telesnog iemocionalnog blagostanja kod pojedinca, koji ga ine sposobnim da radi i ivi sa nadom i

uspehom, oseajui da deli osnovne ciljeve grupe iji je lan, koji ga ine sposobnim da

moe izvriti zadatke sa energijom, zanosom i samodisciplinom, podran uverenjem da,

-8-

uprkos preprekama i sukobima, njegovi lini i socijalni ideali vrede da bi ih sledio.

po kolektivnom gleditu - moral se odnosi na uslove ivota grupe u kojoj postoje jasni i

odreeni grupni ciljevi koje pojedinac smatra vanim i u skladu sa individualnim

ciljevima; gde postoji poverenje da e postii ciljeve, sredstva za njihovo postizanje,

poverenje u voe, i u samog sebe gde su agresivnost i neprijateljstvo upereni protiv sila

koje vie tete grupi nego pojedincima unutar grupe.

moral sa gledita pojedinca u grupi - kada se grupi da odreeni zadatak, moral doprinosi

da pojedinac pun nade i energino uestvuje u ivotu grupe, tako da svojim delom i

naporima pojaava uspenost grupe u izvravanju tekuih zadataka.


12/23

Najpotpunije shvatanje radnog morala u naoj literaturi dao je Danilo . Markovi.

Polazei od saznanja da je moral sloena drutveno-duhovna pojava, odreena drutveno-

ekonomskim i tehniko-tehnolokim odnosima, Markovi radni moral odreuje kao:skup normi o ponaanju oveka u radnoj sredini, zasnovanih na shvatanju o poloaju i

znaaju rada u drutvu, pri emu norme u sebe ukljuuju motive, stavove i zadovoljstva

uesnika u radnom procesu i radnoj grupi.

3.2. Norme radnog morala

Svako drutvo, odnosno drutvena grupa ima potrebu da formira norme radnog morala.

U skladu sa drutveno-ekonomskim odnosima, svojinskim oblicima i oblicima

organizovanja rada Danilo . Markovi se opredeljuje za 5 osnovnih normi radnog

morala : radinost, ovenost, pravinost, potenje i drugarstvo.

-9-

Neke od ovih normi radnog morala sve vie postaju i vladajue norme o ponaanju u

mnogim kompanijama.

ovekovo ponaanje u radnoj sredini u kojoj obavlja proces rada odreeno je ne samo

uslovima rada, ve i osobinama njegove linosti. Poto se linosti po svojim osobinama

meusobno razlikuju, sasvim je normalno to je i njihov odnos prema radu razliit, iako

rad ima isti sadraj, iako se vri u istim drutveno-ekonomskim odnosima.

Odnos prema radu je veoma bitan faktor radnog morala. U najoptijem smislu taj odnos

se moe odrediti kao pozitivan i kao negativan. Naime, pozitivan odnos prema radu imaju

one linosti koje u radu nalaze bilo koju vrstu zadovoljstva a negativan one koje rad


13/23

doivljavaju kao prinudu i to najee ekonomske vrste. U osnovi, ako ovek ima

pozitivan odnos prema radu, on e se u znaajnoj meri iskazati kao stvaralako bie, pri

emu e teiti da to uspenije obavi svoj posao i postigne zadovoljavajue rezultateMoralne norme, kao i norme radnog morala, postoje u svakom drutvu i svakom

vremenu. Nastaju u okviru kategorijalnog sistema vrednosti svakog drutva, razvijaju se

u skladu sa moralnim konceptom svakog drutva, menjaju se sa promenom sistema

vrednosti nastalom promenom njihovih socijalnih ili politikih nosilaca. U tim odnosima

stvaraju se i moralne vrednosti koje se odnose i na proces rada i ukupne odnose u okviru

radne grupe u kojoj se proces rada odvija. Inae, odreenja vrednosti i kategorijalnog

sistema vrednosti razlikuju se u zavisnosti od naune discipline koja ih razvija, u

zavisnosti od istorijskog perioda u kome su nastale i od toga kakav status vrednosti

dobijaju u odnosu na druge pojave. Drutvene vrednosti, kao osnovni pojam aksiolokog

-10-

sadraja, na razne naine bivaju odreene, a sistem vrednosti, kao skup meusobno

povezanih vrednosti karakteristian za odreene kulture, klase i grupe, dobija razliita

znaenja u raznim vremenskim periodima, u razliitim ideologijama, filozofskim

sistemima i u okviru raznih psiholokih i sociolokih teorija.

Postoje razliita shvatanja o tome da li postoje vrednosti i moralne norme koje uvaavaju

svi ljudi ili ih bar oseaju i priznaju da bi ih trebalo uvaavati, jer se njima obezbeuju

neke objektivne vrednosti. Naime, etiki relativisti i etiki pozitivisti osporavaju

postojanje apsolutnih moralnih normi i vrednosti, istiui raznolikost i suprotnost u

moralnim shvatanjima i suenjima, ne samo u raznim fazama istorijskog razvitka drutva,


14/23

ve i kod raznih naroda u istom periodu razvoja drutva. Za razliku od ovog shvatanja,

etiki univerzalisti, smatraju da postoje univerzalne vrednosti i elementarne dunosti koje

mora da ispotuje svaka zajednica, svaka drutvena grupa.Kako svako drutvo stvara svoj sistem vrednosti i to preko drutvenih grupa koje oblikuju

moralne norme, moe se govoriti o postojanju univerzalnog ljudskog morala, ali uporedo

sa moralom pojedinih drutava, kultura i grupa. Naime, svakako da postoji jedan opti

okvir koji je zajedniki za sva drutva, ali se on prelama kroz prizmu konkretnih

drutava, kulture i grupa koje ga konkretnije oblikuju i pretvaraju u kodeks. U tom

smislu, nastali kodeksi su obuhvatili sve oblasti drutvenog i profesionalnog ivota.

Obuhvatili su pravila ponaanja koja su zasnovana na odgovarajuim vrednostima

karakteristinim za svaku grupu koja ih je sistematizovala u kategorijalni sistem. Tako je

nastao i kodeks o ponaanju u procesu rada i radnoj grupi zasnovan na normama radnog

-11-

morala. Na formiranje normi radnog morala, pored ukupnog moralnog koncepta drutva,

tipa kulture, istorijskog perioda u kome su konkretne radne grupe nastale, utiu i

karakterne osobine linosti, jer ljudi uestvuju u stvaranju, ali i prihvatanju tih normi o

ponaanju u procesu rada. Svako drutvo, odnosno drutvena grupa ima potrebu da

formira norme radnog morala. Meutim, vrednosti na kojima se ove norme zasnivaju su

razliite, kao to su i kriterijumi za njihov odabir razliiti.

Shvatanje o postojanju opteg radnog morala i individualnog radnog morala, kao i

shvatanje o postojanju optih normi radnog morala i konkretnih normi koje uesnici u

procesu rada prihvataju i po njima se ponaaju, treba dobro razmotriti, jer ima u nekim


15/23

aspektima osnova i za njihovu kritiku. Naime, ponekad su se norme radnog morala

poistoveivale sa tehnikim pravilima u procesu rada, sa pravilima ponaanja u okviru

formalnih i neformalnih odnosa u radnoj grupi. Ponekad su norme radnog morala bivaleizjednaavane sa vrednostima hrianske ideologije, pa su isticani pravinost,

egalitarizam, humanizam ili su bivale izjednaavane sa protestantskom ideologijom koja

je propisivala tenju za uspehom, individualizam, radinost, preduzetnitvo kao vrednosti i

norme ponaanja u procesu rada. Pored toga, kao norme radnog morala isticane su i

kooperativnost, solidarnost, egoizam, drugarstvo, poslovni uspeh, status, mo i tome

slino.

-12-

3.3 Moral i radni moralPostoji relativno mali broj optih moralnih normi vezanih za proces rada. One se obino

ispoljavaju putem konkretnih i brojnih dunosti oblikovanih u procesu rada u vidu

odreenih tehnikih pravila, formalnih i neformalnih odnosa i pravila ponaanja izmeu

svih uesnika u procesu rada. Drutvo u celini postavlja pojedincu moralne zahteve koji

su u skladu sa optim shvatanjem o znaaju i ulozi rada, postavlja zahteve koji se odnose

na sam proces rada, u smislu ta se od njega u tom procesu oekuje, postavlja zahteve u

odnosu na organizaciju rada i zahteve u odnosu na ponaanje u odreenoj grupi. Prema

istaknutim moralnim zahtevima, svaki uesnik u procesu rada zauzima svoje stavove, ili


16/23

ih usvaja, pa ih osea kao svoju unutranju obavezu i zato biva motivisan u radu, ili

postavljene zahteve osea kao prinudu, pa se prema njima negativno odnosi.

3.4. Motivacija za rad i radni moral

Motivaciju moemo odrediti kao proces pokretanja aktivnosti radi ostvarenja odreenih

ciljeva, usmeravanja aktivnosti na odreene objekte i regulisanje naina na koji e se

postupiti. A motivi su oni unutranji inioci koji pokreu na aktivnost, koji je usmeravaju

i njome upravljaju radi ostvarenja odreenih ciljeva.Za ovekovo ponaanje od posebnog su znaaja socijalni motivi, koji se zasnivaju na

psiholokim potrebama i to onim potrebama koje se mogu zadovoljiti samo neposrednim

kontaktima sa drugim ljudima ili ije zadovoljavanje pretpostavlja postojanje drutva.

-13-

Socijalni motivi koji imaju poseban znaaj za rad i motivaciju su :

gregarni motiv - odnosi se na tenju pojedinca da bude u drutvu, da u njemu bude

prihvaen, da sarauje i izbegne usamljenost.

motiv za linom afirmacijom - odnosi se na tenju pojedinca da bude prihvaen i priznat

od strane drutva, tj. da ima odreeni poloaj u drutvu.

motiv za postignuem,

motiv sigurnosti,

motiv za sticanjem,

altruistiki motiv - koji poiva na elji pojedinca da pomogne nekom drugom, a da


17/23

pritom ne ostvari linu korist.

Savremena psihologija priznaje sledee osnovne teorije motivacije :

teorija hijerarhije potreba,teorija dvojne motivacije,

teorija pravinosti ili teorija drutvenog uporeivanja,

teorija oekivanja.

Tvorac teorije hijerarhije potreba je Abraham Maslov. Po ovoj teoriji ljudsko ponaanje

je odreeno potrebama koje se po hijerarhiji mogu podeliti u 5 grupa. s tim da potrebe izvie grupe mogu da se zadovolje samo ako su ve zadovoljene one nie grupe.

U prvu grupu spadaju bioloke potrebe (potrebe za hranom, vodom, vazduhom,

odeom, sklonitem...).

-14-

Drugu grupu ine potrebe sigurnosti i to ne samo fizike ve i socioekonomske,

poput statusa, ugleda i zaposlenja.

Treu grupu ine potrebe za pripadnou grupi i za prihvatanje od strane grupe.

etvrtu grupu ine potrebe za samopotovanjem i oseanjem line vrednosti,- Petu grupu ine razvojne potrebe, potrebe da se pojedinac razvija i izrazi kao

linost, da se ostvari kao stvaralac, potreba samoaktualizacije.

Teorija dvojne motivacije polazi od dva nezavisna niza faktora koji utiu na

produktivnost. U prvom nizu su faktori zadovoljstva, a u drugom faktori nezadovoljstva.

Teorija pravinosti polazi od toga da od zadovoljstva na radu zavisi stepen pravednosti u


18/23

procesu rada (odnos onoga to pojedinac ulae u proces rada (napor) i onoga to za to

zalaganje dobija od preduzea (zarada)).

Teorija oekivanja se odnosi na motivacioni napor kao rezultat mnoenja verovatnoe dae uloeni napor dovesti do oekivanog ishoda i subjektivne vrednosti koja se pridaje

realnom ishodu.

-15-

4. ZAKLJUAK

Kao i u svakidanjem ivotu, tako i u svetu biznisa vai stav da inajbolji ljudi imaju

moralne probleme i dileme, kao to su:

pohlepa,krenje obeanja o rokovima, poniavanje kolega i klijenata,favorizovanje, diskri

minacija, dodvoravanje, korupcija, napredovanje naraun drugih, sukob interesa itd. Cilj

poslovne etike je da nas upozna sa osnovnim etikim pojmovima i principima, sa

prirodom etikeargumentacije i odluivanja, da stvori sposobnost sagledavanja i


19/23

vrednovanja moralnih situacija, da praktino pomogne u razreavanjumoralnih sukoba i

da doprinese razvoju linosti.Razgradnja sistema moralnih i duhovnih vrednosti jedna je

od najteih posledica viegodinje drutvene i ekonomske krize u naoj zemlji. Stoga je

obnova moralne svesti i samosvesti na svim nivoima drutvenog organizovanja i

delovanja, a posebno obnova odgovornostikao sutinske etike kategorije u upravljanju i

rukovoenju, pokazatelj imera spremnosti za prevazilaenje krize i ukljuivanje u

evropske isvetske integracione procese. Otuda proistie i vanost izuavanja poslovne

etike. Uverenje o vanosti etikog obrazovanja i vaspitanjatemelji se na jednoj od pouka

starogrkog poimanja moralnosti koja jekolevka moderne zapadnoevropske kulture icivilizacije: moralnost semoe i mora vebati i uiti i naroito dobrim primerom pokazati,

aopomenuta mogunost proizilazi iz sutinskog identiteta znanja i vrline.Trokovi i tete

u poslovanju su velike, a poslovne afere este.Ovoj temi je potrebno posvetiti mnogo vie

-16-

panje kroz edukaciju iistraivanje, kao i neposredne primere u poslovnoj praksi.

Polazei od saznanja da je radni moral sloena drutveno-duhovna pojava odreena

drutveno-ekonomskim i tehniko-tehnolokim odnosima, radni moral se odreuje kao

skup normi o ponaanju oveka u radnoj sredini.

Iako moral postoji od kada postoji ovek i drutvo, ipak se moralne norme, a posebno

norme radnog morala, javljaju u svom punom izraaju tek onda kada su ljudi u radni

proces poeli da se ukljuuju kao slobodna bia, pravno slobodna bia, kao bia koja su

po svojoj slobodnoj volji mogli da procenjuju ukupan radni proces i kada su mogli da


20/23

zauzimaju svoje sopstvene stavove i da stvaraju norme o ponaanju u radnoj sredini.

Radni moral je veoma obuhvatan i kompleksan fenomen, jer u njegov sastav ulaze ili se

podrazumevaju razliite pojave. Radni moral je veoma sloena pojava, jer i njegovo

znaenje upuuje na vieslojnost moralne prirode koja ga karakterie.

Sloenost radno-moralnog fenomena

tako se odnosi na rad, kao drutveni proces u kome je povezano ponaanje pojedinaca

usmereno ka stvaranju materijalnih ili duhovnih tvorevina. Takvo povezano ponaanje

pojedinaca u procesu rada regulisano je drutvenim normama,

Meutim, pojmovno odreenje radnog morala jo uvek je neprecizno i nejasno;saglasnost o faktorima koji ine njegovu sadrinu jo uvek nije postignuta; postoje

neslaganja o oblicima u kojima se radni moral ispoljava; ima nejasnoa u izrazima to se

odrazilo na razliitost znaenja koja se radnom moralu sve do dananjih dana pripisuju.

-17-

Nejasnoe i nepreciznosti u pojmovnom odreenju radnog morala odnose se na

izjednaavanje ili njegovo svoenje na produktivnost, na poistoveivanje sa grupom, pri

emu se u njegovom predmetnom odreenju posebno uzima u obzir psihofiziko zdravlje

pojedinca, njegova lina pozitivna oseanja, sposobnost da se integrie u grupu, njegov

odnos prema ciljevima grupe, i tako redom. Pratee pojave brojnih nejasnoa u

odreivanju radnog morala odnose se i na mnotvo raznorodnih faktora koji u velikoj

meri utiu na moralne stavove u procesu rada. Ti faktori su duh grupe, kooperativa,

zadovoljstvo, drugarstvo, ustrojstvo, solidarnost, elan, motivacija; interpersonalni odnosi


21/23

i fizika okolina koji se odnose na uticaj rukovodioca, distribuciju prava i odgovornosti,

uspenost grupe, zarade, umor, nain obavljanja rada, samopotovanje, glasine,

mogunosti ispoljavanja stavova i interesa radnika. Navode se i drugi faktori, koji se,uglavnom, mogu nai u naunim studijama. Ti faktori su: interesantnost i sigurnost posla,

posao kao takav, radni uslovi, asovi rada, plata i drugi ekonomski stimulansi, beneficije,

mogunost nagraivanja, socijalni aspekti posla, lakoa posla, uvaavanje od strane

rukovodioca preduzea. Kao najznaajniji izvori frustracije na poslu uglavnom se

navode: odsustvo vlasnitva nad proizvodnjom, izneverena oekivanja u napredovanju na

poslu, beznaajnost rada, menjanje tehnike u uslovima rada, ekonomska nesigurnost

posla, izolacija svog rada unutar zajednice, nedostatak odreene uloge i korisnog izbora

na poslu.

Ako radnik usvoji norme o ponaanju koje se od njega oekuju i ako ih prihvati kao svoju

-18-

unutranju potrebu, onda e biti izuzetno motivisan da se angauje i za sebe i za

preduzee, tako da e ispoljiti pozitivan odnos prema radu, prema saradnicima i

rukovodiocima u radnoj grupi. A ako radnik zahteve koji se pred njega postavljaju osea

kao nametnute, bie i pesimistian, sklon konfliktima i ispoljie negativan odnos prema

radu. U itavoj svojoj kompleksnosti i sloenosti, radni moral nosi i obeleja naina

proizvodnje, oblika rada, osobina linosti uesnika u procesu rada, karakteristika radne

grupe u kojoj se proces rada odvija, ali pri tom ima i peat odreenog istorijskog perioda

i odreenog socijalnog okruenja.


22/23

-19-

L I T E R A T U R A:

- Milan Tripkovi: Sociologija,

Futura publikacije Novi Sad, 1998, str. 365-367

- Danilo . Markovi: Sociologija rada,


23/23

Savremena administracija, Beograd, 1999, str. 167.

- Savo Trifunovi: Radni moral,

Mainski fakultet, Kraljevo, 1996., str. 41.

- Milo Marjanovi, Slobodanka Markov: Osnovi sociologije,

Prirodno matematiki fakultet Novi Sad, 1998., str. 365-367

- Milovan Vukovi, Predrag Rsti: Poslovna etika,

Visoka kola strukovnih studija za Menadment u saobraaju, Ni, 2010,str. 1

seminarski rad poslovna etika

Documents