1

• БРОЈ 2 • ДЕЦЕМБАР 2014. • ИЗЛАЗИ ГОДИШЊЕ• БРОЈ 2 • ДЕЦЕМБАР 2014.

ЛИСТ УДРУЖЕЊА ГРАЂАНА „БУКИНАЦ” БАРОШЕВАЦ

• ИЗЛАЗИ ГОДИШЊЕ

2

Издавач:Удружење грађана „Букинац“ Барошевац

Редакција:Зоран Мирковић, главни уредникЈасмина Иванковић, лекторЗоран Тошић

Контакт:bukinac.weebly.combukinac.barosevac@gmail.com

Жиро рачун:180 – 1491210040710 – 21

Тираж: 500

Штампа:Eлвод-принт

Бесплатан примерак

САДРЖАЈ

НЕКА НАША ПРАВА .................................................................3

ЛЕТОПИС БАРОШЕВЦА ЗА 2013. ГОДИНУ ........................5

СТРАНА .................................................................................... 17

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ ............................................................. 42

КО СЕ СЕЛИ, ТАЈ СЕ НЕ ВЕСЕЛИ ....................................... 47

ДОК ТРАЈУ УТИСЦИ ИЗ МЛАДИХ ДАНА... ...................... 51

МОЈ ДОКТОРЕ ........................................................................ 52

ГОДИНА ПРОЛАЗИ ПРЕКО НАШИХ ЛИВАДА И ЊИВА .................................... 56

ПРАЗНИЦИ СУ ПОНАЈМАЊЕ ОБИЧАЈИ ......................... 62

ТРАГОВИ ОСТАЈУ ................................................................... 63

ДРУГО ЛИЦЕ ЗАВИЧАЈА ...................................................... 65

МОРАМО ПРЕПОЗНАТИ ЗНАЊЕ И ПОШТЕЊЕ ............. 66

БРЕНД ИЛИ БЛАТОШЕВАЦ ................................................. 68

ДО САДА УОЧЕНЕ ГРЕШКЕ У ПРВОМ БРОЈУ ЧАСОПИСА „БУКИНАЦ“ ....................... 71

ФОТО ГАЛЕРИЈА* .................................................................. 74

Насловна страна:Зорка Милојевић (1914-1992). Снимљено

седамдесетих година ХХ века. Фотографија је у власништву њене ћерке Десанке Пантелић

Последња страна:Супружници Милојка (1920-2008) и Миливоје

(1914-1998) Пантелић. Снимљено у другој половини четрдесетих година ХХ века. Фотографија је у власништву њихове снахе Десанке Пантелић

Прва фотографија (74. страна)Златија (1928-2013) и Александар (1924-2002)

Ристивојевић. Снимак са њиховог венчања 1947. године. Фотографија је у власништву њиховог сина Мирослава

Друга фотографија (75 страна)Раденко Гајић (1921-2009) у војсци, почетком

четрдесетих година ХХ века. Фотографија је у власништву његовог сестрића Милете Петровића

3

Део наших суграђана овако размишља: „Пош-то је угаљ који се копа у ‘Колубари’ пре свега потреба државе беспоговорно треба изићи у

сусрет овој фирми, имајући на уму да од ње сви жи-вимо и зависимо и не тражити у свему томе НЕКАКВА права“.

Анализирајући овакав став може се доћи до не-колико закључака. Прво, у вршењу својих послова држава треба да буде безобзирна према онима који због тога могу трпети, било да су то појединци, де-лови насеља, читава села, области... Друго, у једној заједници постоји само један, групни, свеобухватни, општепризнати интерес целине, ту нема места поје-диначним нити било којим другим интересима, онај први је свепрожимајући и поред њега нема потребе за неким другим. Даље, поред општих, најважнијих, контролисаних активности, које апсорбују већи део потенцијала друштва – беспотребне су неке друге радње, идеје, иновације, предлози, неважно је што ће део тог потенцијала бити неискоришћен и мате-ријално незбринут. На крају, ако би ово били прин-ципи на којима је постављена та друштвена целина, и ако она функционише, увођење још једног, норма-тивног принципа, нарушило би интегритет те цели-не, она би се распала и ушла у беспотребну неизвес-ност.

Хајде сада да видимо зашто те наше комшије, рођаци, пријатељи, колеге тако размишљају. При свему томе треба имати на уму да је ХХI век већ поприлично одмакао, да је (скоро) цео свет прожет општим напретком (друштвеним, културним, науч-ним, технолошким), да су неке личност и догађања из прошлости добили своју општеприхваћену оцену. Да је Орвелова „Хиљаду деветсто осамдесет четвр-та“ културна баштина у скоро целом свету, да су стаљинистички гулази добили коначну осуду, да је реалсоцијалистички начин привређивања доживео крах (рецимо, економска моћ Русије и Кине почива на капиталистичкој производњи). Да је Брозов став, из времена његове диктатуре, „Ови правници би се држали закона као пијан плота“ постао сажаљујуће-осуђујућа анегдота.

Дакле, вероватно је материјални моменат доми-нантан у заузимању оваквог става: страх од губитка радних места, вратоломни пад стандарда, неслуће-на криза из које се не назире излаз. Не види се, или неће да се види да су наша јавна предузећа огроман

друштвени баласт који нас годишње кошта милијар-ду долара. Само да се ради, па колико кошта то (ово друштво) – нека кошта. Затим, општепознато је да је то опредељење оних који нас Барошевчане (на-жалост) представљају. У непринципијелној, по нас погубној спрези руководства „Колубаре“, општинске власти и још неких чинилаца нашли су своје бедно место, чинећи штету сеоским интересима и заузели став који су наметнули делу наших суграђана. Даље, истина је, коју често потискујемо, непријатна нам је, да је међу многим оштрим поделама нашег друштва присутна и она по питању информисаности, културе, образовања (болна је чињеница да половину нашег Савета месне заједнице чине они чија се писменост састоји само у томе да се знају потписати) и могло би се закњучити да је став о оваквом односу према „Ко-лубари“ доминантан код оних сапетијх по овом пи-тању. Највише ми боде очи карактерни, родољубиви моменат. Барошевац нам тоне у колубарском блату, колубарској прашини, колубарској буци, а неки од нас окрећу главу од тога, за пролазни тренутак славе, моћи, материјалне потпоре спремни су да искључе мозак, да баце душу и срце у смрдљиви глиб. Забо-рављају се славна прошлост, углед и нестала лепота нашег села.

Да ли су ово само наклапања, која су то „нека наша права“ која би поткрепила горе изнето? Реци-мо, прва два става 22. члана „Закона о безбедности саобраћаја на путевима“ („Службени гласник РС“ 41/2009, 53/2010 и 101/2011) гласе: „Предмет, од-носно материја која може да угрози, односно омета безбедност саобраћаја, не сме се налазити на путу. Учесник у саобраћају је дужан да, без одлагања, са пута уклони предмет, односно материју која се на коловозу нашла његовим чињењем, као и предмет, односно материју која потиче са возила којим уп-равља“. Значи, под „предметом, материјом који уг-рожавају безбедност саобраћаја“ може се сматрати блато, земља коју колубарска возила износе на наше јавне путеве. Који су разлози што се ова бахатост државе, због које трпимо, не санкционише, што се са овом праксом наставља? Очигледно је да „неко наше право“ ипак постоји, да су га донели они који су за то овлашћени и плаћени (нашим новцем). Заш-то нам онда овако изгледају наши путеви, нарочито „аранђеловачки“ и нарочито током зиме? Да ли је у питању наша необавештеност, наш немар, кука-

НЕКА НАША ПРАВА

УВОДНИК

4

вичлук, да ли глупост или издаја оних који нас (не)представљају?

У делу „Плана генералне регулације за подручје насеља Барошевац, Медошевац, Зеоке и Бурово“, који је 30. 12. 2008. године донела Скупштина ГО Ла-заревац, који се односи на заштиту животне средине, на страни 102. стоји: „Са аспекта заштите свих елеме-ната животне средине као и здравља људи, у првој етапи спровођења Плана неопходно је спровести следеће приоритетне активности: 1) у припрем-ној фази за експлоатацију угља (Поља „Е“ и „Б/Ц“): - формирати заштитне појасеве зеленила (имисио-них заштитних шума), приоритетно у насељској зони Барошевца и Зеока.“ На 170. страни истог акта стоји: „Загађење ваздуха на планском подручју узроковано је емисијом штетних материја са површинских копо-ва (због екстракције угља, одлагања јаловине, рада рударских машина), од саобраћаја (транспорт угља тракама, камионима и железницом) и током зимског периода из индивидуалних ложишта. За смањење нивоа емисије штетних материја у ваздух и смањење степена изложености становништва загађеном ваз-духу, потребно је применити следеће мере: - подићи заштитни зелени појас око копова 150 – 200 m, пре започињања експлоатације.“ Ево га још једно „неко наше право“ које се не поштује, а експлоатација угља већ излази из зоне нашег насеља. А колико је само коштала израда овог Плана, колико је само стручња-ка уткало у њега своје знање и искуство? Поставља се питање, зашто је он уопште и доношен? Никакав, ама баш никакав, да поновим и трећи пут, апсолутно никакав утицај на извођење рударских радова у Ба-рошевцу није имала чињеница постојања овог акта. А „Колубарини“ „еколози“ (да, под знацима навод-ника сам написао ову реч) се на сва уста хвале како се улаже у заштиту животне средине у нашем селу. Па то су образоване особе, вероватно знају да то ула-гање подлеже одређеним правилима, за чије доно-шење је уложен огроман (опет наш) новац. И чиме је резултирало то улагање, да се можда не мисли на онај бедни насип земље са северне стране „аранђе-ловачког“ пута? Ја како нас само штити његово „рас-кошно“ зеленило од коповске прашине, „благо ли је се нама“.

Осврнуо бих се и на одговоре на анкетно питање из овог броја часописа које се односило на питање будућности нашег села. Први ми је утисак, на основу

одговора анкетираних, да у Барошевцу нису извође-ни рударски радови, него да је на његову теритирију бачена атомска бомба. У ствари, наш народ је у пра-ву (можда није свестан тога), то и нису били рударски (без наводника), већ „рударски“ радови, без пошто-вања „неких наших права“. Па, у целом свету се пре-копава ради вађења руда и та делатност нема ути-цаја на појединце и насеља у зони копања. (У смислу непоштовања „неких њихових права“.) Једноставно, ако је обим радова толики да нема потребе за пре-мештањем целог насеља, оно остаје, али без нега-тивних утицаја на њега од стране извођача радова. Следећи утисак из анкетних одговора ми је да неки мисле да бисмо у селу требали бити „јединственији“ по питању доношења кључних одлука. (Друго је пи-тање што се у Барошевцу у задњих десетак година никакве кључне одлуке и не доносе, те није ни било прилике за испољавање „јединствености“, ако при-хватимо да је „кључна“ она одлука која се донесе на збору грађана, после исцрпне расправе о одређеном проблему који би се решио доношењем такве одлуке. Вероватно се неко плаши да би на таквим окупљањи-ма неко потегао питање непоштовања „неких наших права“.) Елем, лажна је свака јединственост, најје-динственије заједнице су дубоко у себи увек биле најнејединственије. Природно је и у реду је да смо различити, да су те разлике баш кључ напретка, да ће те разлике, борећи се међу собом, на здрав начин, избацити у том тренутку најоптималније решење по ту групу. Ако нема те борбе, најјединственији међу јединственима одмах почињу упирати прстом у оне који траже „нека наша права“. Апелујем на све, пре свега на младе, писмене (али баш писмене), који су своју будућност везали за Барошевац, да мало по-размисле о „неким нашим правима“, која постоје, али се не поштују, због чега сви трпимо.

Извињавамо се за грешке учињене у досада-шњем раду Удружења. Захваљујемо се свима онима који су помогли у излажењу овог броја часописа. Жа-лимо што је његов изглед скромнији и тираж мањи, у односу на претходни број, што је последица беспа-рице.

Децембар 2014. Зоран Мирковић

5

СТАНОВНИШТВО

СПИСАК ДОМАЋИНСТАВА И ЊИХОВИХ ЧЛАНОВА

Меродавни датум за стање које следи је 31. де-цембар 2013. године.

Узели смо да се засеок Страна простире западно од потока Ракинац, а са северне стране је ограничен реком Пештан, засеок Варошица између Стране и Пештана, засеок Горњи крај северно од Аранђело-вачког пута, засеок Вашариште западно од главне улице, која спаја главну раскрсницу и бетонски мост, засеок Јелав I источно од Вашаришта, па до улице која води од Аранђеловачког пута до мајдана, преко Пештана, а засеок Јелав II источно од Јелава I.

За славе смо употребили одомаћене називе који се односе на следеће датуме: Стевањдан – 9. јану-ар (Свети првомученик и архиђакон Стефан), Српска Нова година – 14. јануар (Свети Василије Велики), Јовањдан – 20. јануар (Сабор светог Јована Крсти-теља), Савине вериге – 29. јануар (Часне вериге светог апостола Петра), Ђурђевдан – 6. мај (Свети великомученик Георгије), Марковдан – 8. мај (Све-ти апостол и јеванђелист Марко), Свети Илија – 2. август (Свети пророк Илија), Александридан – 12. септембар (Пренос моштију светог Александра Нев-ског), Михољдан – 12. октобар (Преподобни Киријак Отшелник), Томиндан – 19. октобар (Свети апостол Тома), Срђевдан – 20. октобар (Свети мученици Сер-гије и Вакхо), Света Петка – 27. октобар (Препо-добна мати Параскева), Свети Лука – 31. октобар (Свети апостол и јеванђелист Лука), Митровдан – 8. новембар (Свети великомученик Димитрије), Врачи – 14. новембар (Свети Козма и Дамјан), Ђурђиц – 16. новембар (Обновљење храма светог великомучени-ка Георгија), Аранђеловдан – 21. новембар (Сабор светог Архангела Гаврила), Мратиндан – 24. новем-бар (Свети краљ Стефан Дечански), Алимпијевдан – 9. децембар (Преподобни Алимпије Столпник), Ни-кољдан – 19. децембар (Свети Николај, архиепископ мириклијски Чудотворац).

I – ВАРОШИЦАБожић 1. (Милан) Владислав (1950); НикољданБожић 2. (Радисав) Милунка (1929); НикољданБожић 3. (Милић) Славка (1932); НикољданБошковић 4. (Градимир) Слободанка (1949); Ни-кољданВујић 5. (Милован) Даринка (1935); ЂурђицВесић 6. (Љубомир) Марко (1987), Јелена (1990)-супруга; ЂурђевданГајић 7. (Миодраг) Милош (1950), Радинка (1957)-супруга, Владан (1978)-син, Стеван (1982)-син; ЂурђицГајић 8. (Радован) Петрија (1958), Јовановић Младен (1978)-зет (Светланин супруг), Јовановић Светлана (1979)-ћерка, Драгана (1983)-ћерка; ЂурђицГерасимовић 9. (Димитрије) Милорад (1930), Вла-дан (1955)-син, Видосава (1957)-снаха, Ненад (1983)-унук, Анђелка (1983)-Ненадова супруга, Лука (2006)-праунук, Лена (2009)-праунука; Ни-кољданЂорђевић 10. (Милан) Богољуб (1934), Даница (1937)-супруга, Аца (1959)-син, Гордана (1964), снаха, Ми-лан (1985)-унук, Бранко (1988)-унук; ЂурђицЂорђевић 11. (Борисав) Милан (1953), Миланка (1955)-супруга, Мирослав (1980)-син; ЂурђицЂорђевић 12. (Борисав) Милорад (1956), Олга (1934)-мајка, Злата (1963)-супруга, Александар (1984)-син, Драгана (1991)-ћерка; ЂурђицЂукнић 13. (Чедомир) Љиљана (1953); СтевањданЖивковић 14. (Илија) Горан (1963), Радојка (1940)-мајка, Нада (1963)-супруга, Неда (1986)-ћерка, Јована (1995)-ћерка; НикољданЖивковић 15. (Мирослав) Дарко (1964), Станислава (1943)-мајка, Татјана (1974)-супруга, Александар (1992)-син; НикољданЖивковић 16. (Илија) Драган (1971), Верица (1970)-супруга, Ања (2001)-ћерка, Урош (2005)-син; Ни-кољданЖивковић 17. (Миодраг) Милан (1932), Ангелина (1935)-супруга; НикољданЖивковић 18. (Драгомир) Радивоје (1957), Живанка (1958)-супруга, Маја (1990)-ћерка; Никољдан

ЛЕТОПИС БАРОШЕВЦА ЗА 2013. ГОДИНУ

6

Живковић 19. (Драгослав) Радисав (1962), Милан-ка (1939)-мајка, Соња (1967)-супруга, Стефан (1989)-син, Тијана (1996)-ћерка; НикољданЖивковић 20. (Милан) Слободан (1957), Слави-ца (1958)-супруга, Ирена (1986)-ћерка, Алекса (1994)-син; НикољданЖивковић 21. (Миодраг) Слободанка (1953); Ни-кољданЈанковић 22. (Благоје) Милорад (1932), Ђурђија-на (1934)-супруга, Иван (1957)-син, Споменка (1959)-снаха, Бојан (1987)-унук, Филип (1991)-унук; НикољданЈовановић 23. (Велимир) Јован (1938), Радојка (1945)-супруга, Миодраг (1964)-син, Верица (1969)-снаха, Драгомир (1994)-унук, Живан (1998)-унук; НикољданКовачевић 24. (Радивој) Милош (1960), Милена (1934)-мајка, Снежана (1960)-супруга, Даниела (1982)-ћерка, Лидија (1984)-ћерка, Милијана (1986)-ћерка, Орозовић Сара (2002)-унука (Ли-дијина ћерка), Орозовић Лара (2004)-унука (Ли-дијина ћерка); ЈовањданМаринковић 25. (Драгутин) Бранислав (1948), Ми-ланка (1954)-супруга, Александар (1970)-син, Је-лена (1971)-снаха, Вељко (1997)-унук; НикољданМаринковић 26. (Миодраг) Владимир (1947), Жи-вана (1926)-мајка, Рајна (1950)-супруга, Жељко (1973)-син, Владан (1976)-син; НикољданМаринковић 27. (Синиша) Дејан (1970), Олга (1939)-мајка, Гордана (1973)-супруга, Јована (1995)-ћер-ка, Ивана (2000)-ћерка; НикољданМаринковић 28. (Миодраг) Чедомир (1943), Горан (1967)-син; НикољданМатић 29. (Томислав) Милан (1979), Весна (1983)-супруга, Анастасија (2007)-ћерка, Ангелина (2009)-ћерка; ЈовањданМиловановић 30. (Живомир) Бранко (1946), Ко-виљка (1954)-супруга, Горан (1970)-син, Души-ца (1973)-снаха, Милош (1997)-унук, Немања (1997)-унук; СтевањданНедељковић 31. (Драгутин) Бранко (1959); Алим-пијевданНиколић 32. (Милован) Раденко (1948), Јованка (1971)-супруга, Дејан (1995)-син, Јовица (1997)-син; НикољданПавловић 33. (Миодраг) Радован (1943), Милина (1954)-супруга, Мирослав (1972)-син, Јелена (1975)-снаха, Милица (1995)-унука, Јована (1999)-унука, Снежана (2000)-унука; ЂурђицПајић34. (Богдан) Владимир (1960), Љубица (1969)-супруга; Света Петка

Пантелић 35. (Момчило) Мирослав (1954), Весна (1967)-супруга, Небојша (1986)-син, Тања (1987)-снаха, Страхиња (2008)-унук, Ана (2011)-унука; ЂурђицПантелић 36. (Милутин) Срећко (1966), Славица (1963)-сестра, Марина (1968)- супруга, Алек-сандра (1992)-ћерка, Марија (1993)-ћерка, Сара (1997)-ћерка; ЂурђицСтанојевић37. (Живорад) Томислав (1950); Српска Нова годинаТерзић 38. (Миодраг) Предраг (1963), Весна (1965)-супруга, Спасић Тања (1985)-ћерка, Спасић Иван (1985)-зет, Немања (1987)-син, Вук (2008)-унук (Тањин и Иванов син), Ива (2011)-унука (Тањина и Иванова ћрка); Свети ЛукаФилиповић 39. (Момчило) Милан (1971), Мили-ца (1947)-мајка, Гордана (1967)-сестра, Лидија (1973)-супруга, Стефан (1994)-син, Филип (1996)-син; Ђурђиц

II – ВАШАРИШТЕАлибеговић 1. (Миодраг) Анђела (1966); Ђурђев-данБожић 2. (Милан) Драгослав (1943), Надежда (1942)-супруга, Дејан (1967)-син, Биљана (1967)-снаха, Вукашин (1991)-унук, Дејана (1993)-унука; НикољданВесић 3. (Љубомир) Милосав (1927), Розина (1932)-супруга, Зоран (1953)-син, Милан (1984)-унук; ЂурђевданГајић 4. (Здравко) Дејан (1971), Гордана (1974)-супруга, Предраг (1994)-син, Ђорђе (1997)-син; ЂурђевданГајић 5. (Миливоје) Здравко (1949), Борка (1952)-супруга, Драган (1977)-син, Јелена (1979)-снаха, Наташа (2002)-унука, Лука (2005)-унук; Ђурђев-данГајић6. (Добривоје) Рајко (1944), Добринка (1939)-супруга, Зорица (1968)-ћерка; ЂурђевданГајић7. (Миливоје) Слободан (1950), Босиљка (1951)-супруга, Весна (1971)-ћерка, Владан (1979)-син, Биорац Сандра (1997)-унука (Веснина ћерка); ЂурђевданДимитријевић 8. (Радомир) Миланка (1954); Сте-вањданДимитријевић 9. (Предраг) Милун (1947), Милица (1954)-супруга; СтевањданДимитријевић 10. (Предраг) Младен (1949), Љу-бинка (1955)-супруга; СтевањданДимитријевић 11. (Живота) Радојица (1933), Ми-рољуб (1960)-син, Јасна (1963)-снаха, Марија (1987)-унука; Стевањдан

7

Дујмовић 12. (Стипо) Стипо (1960), Верица (1963)-супруга, Марија (1988)-ћерка; НикољданЂорђевић 13. (Миливоје) Горан (1976), Радојка (1958)-мајка, Драгана (1990)-супруга; ЂурђицЂорђевић 14. (Драгиша) Дејан (1954), Милица (1955)-супруга, Немања (1980)-син, Снежана (1987)-снаха, Никола (2012)-унук; ЂурђицЂорђевић 15. (Богомир) Милован (1942), Емилија (1948)-супруга; Ђурђиц Ђорђевић 16. (Светозар) Милован (1962), Ранковић Јелена (1936)-ташта, Милена (1941)-мајка, Гор-дана (1966)-супруга, Никола (1986)-син, Алексан-дар (1988)-син; ЂурђицЂорђевић 17. (Драгислав) Раденко (1935), Бранка (1942)-супруга; ЂурђицЂорђевић 18. (Милош) Саша (1982), Тања (1986)-су-пруга, Милица (2007)-ћерка, Милош (2009)-син; ЂурђицЂорђевић 19. (Чедомир) Слободан (1945), Надежда (1948)-супруга, Владн (1969)-син, Драгана (1972)-снаха, Урошевић Никола (1998)-шураковић (син Надеждиног брата Милана Урошевића), Тијана (2004)-унука, Александар (2005)-унук; ЂурђицЂорђевић 20. (Радисав) Томислав (1940), Зоран (1962)-син, Дана (1962)-снаха, Ана (1986)-уну-ка, Никола (1989)-унук, Злата (1991)-Николина супруга, Викторија (2013)-Златина и Николина ћерка; ЂурђицЂукнић 21. (Иван) Александар (1971), Љиљана (1949)-мајка, Мара (1978)-супруга, Иван (2009)-син, Душан (2013)-син; СтевањданЂуровић 22. (Светозар) Вукашин (1956), Соња (1973)-супруга, Јелена (1995)-ћерка, Јована (1996)-ћерка, Милица (1999)-ћерка, Николина (2002)-ћерка, Јеврем (2004)-син, Теодор (2006)-син; НикољданЖица 23. (Павао) Драган (1959), Душанка (1937)-мајка, Гостојић Меланија (1961)-супруга, Павао (1987)-син; ЂурђевданИвановић 24. (Љубисав) Милорад (1940), Живодар-ка (1948)- супруга; Свети Лука Јовановић 25. (Драгослав) Александар (1937); Ни-кољданЈовановић 26. (Велимир) Милан (1975), Јасмина (1976)-супруга, Тодор (2000)-син, Никола (2004)-син; НикољданЈовић 27. (Драгиша) Љубинка (1947); ЂурђевданЈовичић 28. (Миливоје) Радојица (1952), Гордана (1958)-супруга; ЂурђицЈосиповић 29. (Радован) Владан (1961), Анђелка (1962)-супруга, Марко (1984)-син, Маја (1986)-ћерка; Свети Илија

Лубарда 30. (Неђа) Влајко (1945), Гроздана (1940)-супруга; ЂурђевданМиљанић 31. (Благоје) Бојана (1954), Славица (1978)-ћерка; НикољданМиљанић 32. (Будимир) Драган (1972), Данка (1953)-мајка; НикољданМиљанић 33. (Радисав) Драган (1967), Мирјана (1969)-супруга, Ђорђе (1989)-син; НикољданМиљанић 34. (Радисав) Мирослав (1966), Дубравка (1970)-супруга, Јелена (1990)-ћерка, Вукашин (2008)-син; НикољданМихаиловић 35. (Миодраг) Владан (1972), Љиљана (1953)-мајка, Слађана (1978)-супруга, Милица (2002)-ћерка, Ђорђе (2003)-син; ЂурђевданНиколић 36. (Живомир) Александар (1984); Никољ-данНиколић 37. (Милорад) Зоран (1956), Јулијана (1935)-мајка, Љиљана (1965)-супруга, Филипо-вић Јелена (1986)-ћерка, Филиповић Теодора (2007)-унука; НикољданНиколић 38. (Тихомир) Милић (1936), Ангелина (1939)-супруга; НикољданНиколић 39. (Богосав) Миодраг (1934), Десанка (1943)-супруга, Горан (1961)-син, Снежана (1965)-снаха, Бојан (1985)-унук, Невена (1991)-унука; НикољданНиколић 40. (Милош) Мирослав (1959), Горица (1964)-супруга, Немања (1987)-син, Лазар (1988)-син; НикољданНиколић 41. (Ђорђе) Слободан (1953), Љиљана (1958)-супруга, Жељко (1982)-син, Ана (1986)-снаха, Страхиња (2008)-унук, Емилија (2012)-уну-ка; НикољданНиколић 42. (Живојин) Трифун (1929), Душан (1952)-син, Ненад (1983)-унук; НикољданПавловић 43. (Радован) Деан (1960); ЂурђицПавловић 44. (Љубисав) Зоран (1960), Мирјана (1954)-супруга, Сузана (1995)-ћерка; ЂурђицПантелић 45. (Радован) Горан (1969), Весна (1972)-супруга, Немања (1995)-син, Сандра (1998)-ћер-ка; ЂурђицПантелић 46. (Живадин) Милан (1950), Јулка (1955)-супруга, Иван (1990)-син; ЂурђицПетровић 47. (Светислав) Милован (1942), Јеленка (1935)-супруга; НикољданПетровић 48. (Живојин) Радован (1952), Гордана (1949)-супруга, Душан (1985)-син; МитровданПоповић 49. (Драгомир) Наталија (1940); ЂурђицРајковић 50. (Радоје) Ранко (1948), Бранка (1954)-супруга, Саша (1977)-син, Светлана (1981)-снаха, Мартина (2009)-унука; Ђурђиц

8

Станић 51. (Живорад) Милош (1938), Душанка (1949)-супруга, Владан (1970)-син, Весна (1973)-снаха, Сања (1992)-унука, Саша (1994)-унук; НикољданТомић 52. (Лука) Добрисав (1944), Славка (1946)-су-пруга; Јовањдан

III – ГОРЊИ КРАЈБојић 1. (Милош) Драган (1967), Драгана (1973)-супруга, Ђурђевић Владо (1989)-зет (Маријин супруг), Ђурђевић Марија (1993)-ћерка, Ана (1995)-ћерка, Ђурђевић Лука (2012)-унук (Ма-ријин и Владин син); ВрачиБојић 2. (Витомир) Живомир (1936), Гроздана (1939)-супруга, Зоран (1962)-син, Слађана (1965)-снаха, Катарина (1991)-унука, Ненад (1994)-унук; ВрачиБојић 3. (Слободан) Јордан (1961), Бранкица (1967)-супруга, Слободан (1988)-син, Александра (1990)-ћерка; ВрачиБојић 4. (Радован) Миломир (1959), Слободанка (1962)-супруга, Марко (1986)-син, Ђорђе (1990)-син; ВрачиБојић 5. (Радисав) Милорад (1947), Лепосава (1951)-супруга, Радослав (1969)-син; ВрачиБојић 6. (Михаило) Милосав (1946), Верица (1954)-супруга, Горан (1977)-син, Снежана (1987)-снаха, Стефан (2005)-унук, Даница (2009)-унука; Врачи Бојић 7. (Михаило) Милош (1934), Божана (1944)-супруга, Драгица (1967)-ћерка; ВрачиБојић 8. (Радован) Миодраг (1961), Радмила (1964)-супруга, Никола (1988)-син, Немања (1990)-син; ВрачиБојић 9. (Чедомир) Томислав (1938), Милина (1946)-супруга, Дејан (1969)-син, Светлана (1975)-снаха, Александар (2001)-унук; ВрачиВесић 10. (Милутин) Милић (1955), Драгица (1953)-супруга, Ненад (1990)-син; ЂурђевданДавидовић 11. (Душан) Зоран (1954), Радојичић Радојка (1926)-ташта, Милица (1954)-супруга, Миодраг (1978)-син, Весна (1982)-ћерка, Сла-вица (1983)-снаха, Анђела (2007)-унука, Никола (2012)-унук; НикољданДимитријевић 12. (Степан) Милисав (1940), Дра-ган (1968)-син, Мирјана (1971)-снаха, Катарина (2004)-унука, Ђорђе (2007)-унук; СтевањданЂокић 13. (Милорад) Ђура (1967); ЂурђевданИлић 14. (Стојан) Вукашин (1959), Марић Стојка (1962)-супруга, Милена (1995)-ћерка, Стана (1997)-ћерка, Стојан (1999)-син, Јевросима (2001)-ћерка, Мара (2003)-ћерка; ЈовањданИлић 15. (Јован) Новица (1967), Љиљана (1970)-супруга), Иван (1990)-син, Сања (1991)-ћерка; Јовањдан

Мијатовић 16. (Живорад) Драган (1956), Милица (1961)-супруга; Митровдан Мијатовић 17. (Живорад) Јован (1954); МитровданРадовановић 18. (Ратко) Милорад (1966), Радмила (1938)-мајка; ЂурђицЋалић 19. (Божо) Драган (1966), Сава (1939)-мајка; ЈовањданЧавић20. (Милован) Драгиша (1946), Милица (1953)-супруга, Владан (1971)-син, Данка (1979)-снаха, Јована (2013)-унука; Срђевдан

IV – ЈЕЛАВ I Андрић 1. (Драгослав) Андрија (1965), Љиљана (1963)-супруга, Лазар (1997)-син; ЂурђицАнђелковић 2. (Светолик) Даринка (1951); Сте-вањданБожић 3. (Мирослав) Владан (1972), Милина (1975)-супруга, Данило (1997)-син, Вељко (1999)-син; НикољданБожић 4. (Милан) Љубисав (1949), Срећко (1985)-син, Марија (1986)-ћерка; НикољданБожић 5. (Милан) Мирослав (1944), Драган (1969)-син; НикољданВесић 6. (Љубомир) Томислав (1931), Зорка (1931)-супруга, Љубомир (1954)-син, Марија (1986)-уну-ка, Дарко (1989)-унук; ЂурђевданВоларев 7. (Раде) Зоран (1957); АранђеловданГаврић 8. (Милован) Милош (1942); ЂурђевданГаврић 9. (Милован) Михаило (1946), Вера (1955)-супруга; ЂурђевданГерасимовић 10. (Михаило) Слободан (1959), Коса-ра (1925)-мајка, Марковић Гордана (1948)-сес-тра, Марковић Андрија (1970)-сестрић (Горданин син); НикољданЂерић 11. (Зоран) Горан (1982), Бојана (1982)-супру-га; Митровдан Ђорђевић 12. (Драгислав) Владимир (1938), Го-ран (1976)-син, Драгана (1979)-снаха, Вукашин (2003)-унук, Урош (2004)-унук; ЂурђицЂорђевић 13. (Живорад) Горан (1965), Весна (1968)-супруга, Марко (1989)-син, Дијана (1990)-снаха (Маркова супруга), Милица (1990)-ћерка, Дарко (1994)-син, Елена(2011)-унука (Дијанина и Мар-кова ћерка); ЂурђицЂорђевић 14. (Богомир) Милош (1939), Слободан-ка (1946)-супруга, Златан (1965)-син, Кристина (1980)-снаха, Марјан (2003)-унук, Кристијан (2006)-унук; ЂурђицЖивановић 15. (Миодраг) Бранко (1961), Славица (1966)-супруга, Бојана (1992)-ћерка, Миодраг (1994)-син; ЂурђицИгњатовић 16. (Љубомир) Зоран (1954), Гордана (1959)-супруга; Аранђеловдан

9

Игњатовић 17. (Борисав) Иван (1938), Севда(1935)-супруга, Радослав (1965)-син, Јасмина (1967)-снаха, Никола (1989)-унук, Јелена (1993)-унука; АранђеловданИгњатовић 18. (Зоран) Ненад (1979), Маријана (1985)-супруга, Хелена (2006)-ћерка, Михаило (2008)-син, Петра (2011)-ћерка; АранђеловданИлић 19. (Душан) Радомир (1953), Зорица(1958)-су-пруга; Свети ЛукаЈовановић 20. (Илија) Милорад (1935), Будимка (1932)-супруга, Радован (1957)-син, Весна (1958)-снаха, Гордана (1985)-унука, Бојана (1988)-унука; ЈовањданЈовић 21. (Крстивоје) Радомир (1933), Неранџа (1929)-супруга, Милош (1986)-унук; ЂурђевданЈовичић 22. (Момчило) Дарко (1971), Рамиза (1973)-супруга, Никола (1994)-син, Виолета (1997)-ћер-ка; ЂурђицЈовичић 23. (Радован) Момчило (1948), Милица (1949)-супруга, Душко (1970)-син, Јела (1973)-снаха, Сандра (1994)-унука, Тамара (1998)-унука; ЂурђицЈосиповић 24. (Радован) Драган (1957), Милена (1966)-супруга, Бранко (1983)-син; Свети ИлијаМирковић 25. (Чедомир) Радивоје (1943), Љубица (1949)-супруга, Славко (1967)-син, Сања (1974)-снаха, Чедомир (1996)-унук, Стеван (2000)-унук; НикољданНедељковић 26. (Драгослав) Бранко (1964); Аранђе-ловданНедељковић 27. (Душан) Драгослав (1931), Мила-динка (1939)-супруга, Ранко (1975)-син; Аранђе-ловданНиколић 28. (Здравко) Бојан (1983), Радојка (1941)-мајка, Марија (1990)-супруга; НикољданНиколић 29. (Миливоје) Будислав (1950), Ненад (1977)-син, Предраг (1977)-син, Зорица (1980)-снаха (Предрагова супруга), Петар (2007)-унук (Зоричин и Предрагов син); НикољданНиколић 30. (Радисав) Гвозден (1964), Милица (1946)-мајка, Стефан (1991)-син, Немања (1993)-син, Урош (2000)-син; НикољданНиколић 31. (Божидар) Ђорђе (1929), Јулијана (1930)-супруга; НикољданНиколић 32. (Витомир) Милева (1925), Добрила (1953)-снаха, Стевановић Славица (1973)-унука; НикољданНиколић 33. (Мирослав) Милојко (1955), Лина (1959)-супруга, Ненад (1985)-син, Бојан (1987)-син; Никољдан

Николић 34. (Радомир) Милун (1949), Живодарка (1923)-мајка, Јасмина (1968)-супруга, Бојана (2000)-ћерка, Милица (2003)-ћерка; НикољданНиколић 35. (Властимир) Радисав (1941), Славка (1945)-супруга, Милан (1967)-син, Тања (1971)-снаха, Јована (1996)-унука; НикољданНиколић 36. (Чедомир) Славољуб (1962), Млађана (1970)-супруга, Анђела (1992)-ћерка, Светлана (1995)-ћерка; НикољданПавловић 37. (Живан) Драгослав (1948), Верка (1951)-супруга; ЂурђицПавловић 38. (Живан) Радомир (1956), Славица (1961)-супруга, Бојан (1984)-син; ЂурђицПантелић 39. (Властимир) Бранко (1965), Вукосава (1940)-мајка, Љиљана (1968)-супруга, Бојана (1996)-ћерка, Ђорђе (1998)-син; ЂурђицПантелић 40. (Милан) Милун (1951); Александри-данПантелић 41. (Милован) Надежда (1936); ЂурђицПауновић 42. (Миленко) Бранко (1962), Радмила (1942)-мајка; Свети ЛукаПетровић 43. (Живојин) Драгован (1958), Весна (1962)-супруга; МитровданПоповић 44. (Милан) Дејан (1968), Јулијана (1972)-супруга, Марија (1992)-ћерка, Јелена (1994)-ћер-ка, Жељко (1997)-син; ЂурђицПоповић 45. (Милан) Драган (1962), Гордана (1966)-супруга, Мирјана (1989)-ћерка, Милан (1991)-син; ЂурђицПоповић 46. (Живојин) Милан (1943), Драгица (1935)-супруга; ЂурђицПоповић 47. (Драгутин) Славко (1969), Слободанка (1948)-мајка, Драгана (1973)-супруга, Невена (1993)-ћерка, Ненад (1995)-син; ЂурђицРистивојевић 48. (Србољуб) Светислав (1964), Ради-ца (1978)-супруга, Стефан (2006)-син; Никољдан Савковић 49. (Светомир) Зоран (1956), Душица (1961)-супруга; НикољданСавковић 50. (Велизар) Момир (1951), Смиљка (1953)-супруга, Дејан (1973)-син; НикољданСавковић 51. (Велизар) Славко (1953), Миланка (1956)-супруга, Зоран (1974)-син, Данка (1977)-снаха, Маријана (1995)-унука, Катарина (1997)-унука, Милан (2004)-унук; НикољданСтанић 52. (Милош) Весна (1980); НикољданСтепановић 53. (Радован) Милисав (1946), Михали-на (1947)-супруга, Предраг (1974)-син, Маријана (1981)-снаха, Ђурђа (2012)-унука; СтевањданСтепановић 54. (Радован) Милош (1953), Анђелка (1958)-супруга, Дејан (1978)-син; СтевањданСтепановић 55. (Радован) Светлана (1972), Милица (1994)-ћерка; Стевањдан

10

Степановић 56. (Радомир) Слободан (1971), Ружица (1944)-мајка; СтевањданЋирић 57. (Тихомир) Ђорђе (1952), Мила (1952)-су-пруга, Маја (1975)-ћерка, Нина (1983)-ћерка, Ми-лица (1999)-унука (Мајина ћерка), Ђорђе (2001)-унук (Мајин син), Јелена (2001)-унука (Мајина ћерка); АранђеловданШостарић 58. (Павле) Мирослав (1959); Никољдан

V – ЈЕЛАВ IIБојић 1. (Радован) Мирослав (1961), Милина (1964)-супруга; ВрачиГајић 2. (Негослав) Раде (1981), Драгана (1990)-су-пруга, Теодора (2012)-ћерка; ЂурђевданГарчевић 3. (Рајко) Жељко (1963), Невена (1965)-супруга, Александар (1992)-син; АранђеловданЂорђевић 4. (Иван) Ђорђе (1936), Милева (1939)-супруга, Милан (1961)-син: ЂурђицЂорђевић 5. (Светозар) Радован (1960), Славица (1966)-супруга, Ненад (1989)-син, Стефан (1997)-син; ЂурђицЂорђевић 6. (Милош) Срђан (1981), Радмила (1936)-баба, Марија (1989)-супруга, Ђорђе (2011)-син, Ђурђа (2012)-ћерка; ЂурђицЂурић 7. (Радомир) Чедомир (1955), Милина (1955)-супруга; ЂурђевданИвановић8. (Никола) Борисав (1945), Радмила (1943)-супруга; ЂурђицИвановић 9. (Живан) Дејан (1966); ЂурђицИвановић 10. (Живко) Иван (1942), Вера (1951)-су-пруга, Жељко (1970)-син; ЂурђицИвановић 11. (Живорад) Љубиша (1949), Славка (1959)-супруга, Саша (1980)-син, Слободан (1982)-син, Мирјана (1984)-снаха (Сашина су-пруга), Лука (2010)-унук, Николина (2012)-унука; ЂурђицИгњатовић 12. (Милан) Андреја (1950); Аранђелов-данЈонић 13. (Владимир) Дарко (1968), Душанка (1950)-мајка, Милош (1994)-син; АранђеловданЛукић 14. (Томислав) Милета (1965); МратинданМарковић 15. (Љубиша) Влада (1979), Радмила (1933)-баба, Миланка (1959)-мајка, Јелена(1980)-супруга, Маја (1980)-сестра; ЂурђицМарковић 16. (Милош) Драгиша (1957), Драги-ца (1962)-супруга, Милош (1986)-син, Зорица (1988)-ћерка, Марта (2013)-унука (Зорицина ћер-ка); ЂурђицМарковић 17. (Слободан) Душко (1974), Милица (1952)-мајка; ЂурђицМарковић 18. (Миодраг) Зоран (1953), Ана (1952)-супруга, Дарко (1982)-син; Ђурђиц

Марковић 19. (Драгомир) Јован (1953), Данка (1958)-супруга, Владимир (1980)-син, Марина (1983)-снаха, Весна (1985)-ћерка, Дуња (2008)-унука, Миња (2010)-унука; ЂурђицМарковић 20. (Драгомир) Милорад (1946), Стани-ца (1938)-супруга, Зоран (1970)-син, Данијела (1974)-снаха, Петар (1999)-унук, Јана(2004)-уну-ка; ЂурђицМијатовић 21. (Момчило) Милош (1959), Милица (1938)-мајка, Раде (1961)-брат; МитровданМиличић 22. (Стојан) Владан (1955); МарковданМилојевић 23. (Радомир) Мира (1957), Марина (1983)-ћерка; ЂурђицМилојевић 24. (Драгослав) Мирослав (1946), Љиљана(1958)-супруга, Раде (1978)-син, Сандра (1980)-снаха, Радица (1982)-ћерка, Милица(2012)-унука; ЂурђицМиљанић 25. (Велимир) Властимир (1933), Милун (1959)-син, Срећко (1991)-унук; НикољданМиљанић 26. (Велимир) Живомир (1926), Пер-са (1930)-супруга, Верица (1953)-снаха, Саша (1973)-унук; НикољданМиљанић 27. (Милоје) Љубиша (1937), Босиљка (1941)-супруга, Мирковић Владисав (1964)-зет (Маријанин супруг), Мирковић-Миљанић Ма-ријана (1969)-синовица, Мирковић Бојан (1990)-унук, Мирковић Стефан (1993)-унук; НикољданМиљанић 28. (Радомир) Томислав (1967), Спасенија (1934)-мајка, Драгана (1978)-супруга, Милош (1995)-син, Милица (1999)-ћерка; НикољданМирковић 29. (Милан) Бранко (1963), Верка (1938)-мајка, Љиљана (1963)-супруга, Никола (1989)-син, Урош (1991)-син; НикољданМирковић 30. (Милош) Зоран (1957), Љубинка (1938)-мајка; НикољданНиколић 31. (Дамјан) Јагода (1967), Жељко (2004)-син; ЂурђицНиколић 32. (Миодраг) Миладин (1963), Гордана (1968)-супруга, Ана (1988)-ћерка; ЂурђицНиколић 33. (Чедомир) Милинко (1955), Милена (1934)-мајка, Мирјана (1969)-супруга, Ана (1989)-снаха, Срећко (1989)-син, Светлана (1992)-ћерка; НикољданНиколић 34. (Станко) Милка (1948); ЂурђицНиколић 35. (Живорад) Милосав (1953), Спасенија (1925)-мајка, Радмила (1957)-супруга; ЂурђицНиколић 36. (Никола) Раде (1961), Љуба (1958)-супруга, Марко (1984)-син, Милош (1986)-син; НикољданНиколић 37. (Никола) Славко (1959), Даница (1956)-супруга, Катарина (1984)-ћерка, Александар (1989)-син, Милица (1989)-снаха, Нађа (2013)-унука; Никољдан

11

Павловић 38. (Драгиша) Радосав (1945), Љубица (1946)-супруга, Срђан (1975)-син, Тамара (1987)-снаха, Никола (2009)-унук; ЂурђицПантелић 39. (Милан) Момчило (1947), Душица (1953)-супруга, Бранко (1969)-син, Поповић Биљана (1983)-снаха; ЂурђицПетровић 40. (Владан) Марко (1986), Вера (1959)-мајка, Славица (1989)-супруга, Хелена (2010)-ћерка; ЂурђицПетровић 41. (Мирослав) Миомир (1960); ЂурђицПетровић 42. (Ђорђе) Негослав (1939), Јагода (1946)-супруга, Милош (1969)-син, Далиборка (1971)-снаха, Јелена (1991)-унука, Марија (1991)-унука, Јована (2001)-унука; ЂурђицРадојичић 43. (Живко) Драган (1960), Весна (1959)-супруга, Јована (1990)-ћерка, Јелена (1991)-ћер-ка, Марија (1993)-ћерка, Милица (1998)-ћерка; ЂурђицРадојичић 44. (Живко) Здравко (1958), Душица (1966)-супруга, Милош (1985)-син; ЂурђицСавковић 45. (Војислав) Андреја (1980), Марија(1979)-супруга, Никола (2001)-син, Ненад (2007)-син; НикољданСавковић 46. (Мирослав) Војислав (1954), Надежда (1934)-мајка, Зорица (1957)-супруга, Александар (1977)-син, Наташа (1985)-снаха, Вељко (2011)-унук; НикољданСавковић 47. (Миомир) Радосав (1958), Љубица 1933-мајка, Милица (1963)-супруга, Јована (1994)-ћерка; НикољданСтевановић 48. (Милан) Милинко (1952), Јагодина (1953)-супруга; ВрачиСтевановић 49. (Братислав) Мирослав (1961), Зора (1964)-супруга; ВрачиСтепановић 50. (Обрад) Данило (1958), Николић Зорица (1963)-супруга, Александар (1989)-син, Саша (1994)-син, Марко (1996)-син, Николић Да-нијела (1999)-ћерка; Света ПеткаТанасковић 51. (Рајко) Драган (1980), Јонић Милка (1942)-баба (Славичина мајка), Пантелић Слави-ца (1961)-мајка; АранђеловданЧавић 52. (Милисав) Раде (1962), Ангелина (1934)-мајка, Милица (1966)-супруга, Марко (1985)-син, Милисав (1995)-син; Срђевдан

V – СТРАНАВесић 1. (Слободан) Драган (1979), Ана (1982)-супруга, Алексић Вељко (2005)-пасторак (Анин син), Деспот (2012)-син; ЂурђевданВесић 2. (Светозар) Љубинка (1939); ЂурђевданВесић 3. (Живорад) Слободан (1956), Љиљана (1928)-мајка, Живодарка (1956)-супруга, Душан

(1980)-син, Драгица (1981)-снаха, Елена (2005)-унука, Сара (2011)-унука; ЂурђевданГаврић 4. (Милован) Љубиша (1948), Лепосава (1956)-супруга, Милан(1985)-син; ЂурђевданГајић 5. (Томислав) Мирослав (1961), Љиља-на (1964)-супруга, Ивана (1984)-снаха, Ивица (1985)-син, Уна (2013)-унука; ЂурђицГајић 6. (Периша) Радмила (1945); ЂурђицГајић 7. (Милорад) Радован (1946), Милеса (1952)-супруга, Александар (1974)-син, Душица (1977)-снаха, Лена (2008)-унука, Урош (2010)-унук; ЂурђицГајић 8. (Тихомир) Томислав (1931), Радмила (1938)-супруга, Негослав (1960)-син, Зорица (1962)-снаха, Дејан (1985)-унук, Јована (1985)-унукова супруга, Дуња (2013)-праунука; ЂурђицЂурђевић 9. (Радосав) Мирослав (1953); НикољданЖивковић 10. (Живомир) Миомир (1953), Драган (1977)-син, Данијела (1980)-снаха, Виктор (2006)-унук, Дарио (2012)-унук; НикољданЈовановић 11. (Милован) Миодраг (1958), Мирја-на (1965)-супруга, Горан (1982)-син, Маргарета (1984)-снаха, Анастасија (2007)-унука, Вељко (2008)-унук, Лазар (2012)-унук; ЈовањданКовачевић 12. (Милорад) Мирослав (1957), Милан-ка (1952)-супруга; ЈовањданМарковић 13. (Драгослав) Павле (1944), Љиљана (1954)-супруга, Душан (1976)-син, Јелена (1984)-снаха, Матеја (2005)-унук, Марија (2007)-унука; Савине веригеМарковић 14. (Драгослав) Слободан (1946), Стоја (1944)-супруга, Слађана (1974)-снаха, Жељко (1979)-син, Марко (2003)-унук, Магдалена (2006)-унука; Савине веригеМилојевић 15. (Владислав) Бранислав (1954), Биља-на (1957)-супруга; ЂурђевданМилојевић 16. (Слободан) Горан (1971), Далибор-ка (1976)-супруга, Јована (1996)-ћерка, Јован (2000)-син; ЂурђевданМилојевић 17. (Милован) Зоран (1968), Гордана (1972)-супруга, Стефан (1995)-син; ЂурђевданМилојевић 18. (Иван) Јелка (1950); ЂурђевданМилојевић 19. (Славољуб) Милан (1955); Ђурђев-данМилојевић 20. (Славољуб) Слободан (1954), Гор-дана (1956)-супруга, Ирена (1988)-снаха, Ненад (1989)-син; Ђурђевдан Милојевић 21. (Мирослав) Томислав (1957), Драга-на (1962)-супруга, Марија (1991)-ћерка, Марија-на (1992)-ћерка, Мирослав (1993)-син, Марина (1999)-ћерка; Ђурђевдан

12

Милутиновић 22. (Милорад) Радиша (1935), Миљка (1936)-супруга, Владимир (1974)-син, Биљана (1978)-снаха, Давид (1998)-унук, Филип (2001)-унук; СтевањданМилутиновић 23. (Милинко) Срђан (1984), Мирјана (1964)-мајка; НикољданНиколић24. (Драгица) Ненад (1995), Драгица (1961)-мајка, Ђурђевић Нада (1982)-сестра, Козо-мара Ђорђе (2009)-сестрић; ТоминданПантелић 25. (Драгиша) Верка (1939); ЂурђицПантелић 26. (Светозар) Десанка (1941); ЂурђицПантелић 27. (Милован) Зоран (1959), Гордана (1961)-супруга; ЂурђицПетровић 28. (Иван) Гроздана (1953); НикољданПетровић 29. (Милорад) Драгомир (1947), Десанка (1951)-супруга; НикољданПетровић 30. (Живојин) Милета (1950), Перка (1923)-мајка, Радојка (1949)-супруга, Горан (1980)-сн; МитровданПетровић 31. (Слободан) Милун (1961), Миланка (1942)-мајка, Невенка (1963)-супруга, Бобан (1984)-син, Недељковић Радован (1987)-зет (Слободанкин супруг), Недељковић Слободанка (1988)-ћерка, Којић Ана (1989)-снаха, Недељко-вић Василије (2009)-унук (Слободанкин и Радо-ванов син), Никола (2013)-унук (Бобанов и Анин син); НикољданРистивојевић 32. (Томислав) Душан (1962), Божица (1968)-супруга, Невена (1990)-ћерка; НикољданРистивојевић 33. (Михаило) Зоран (1957), Душанка (1961)-супруга; НикољданРистивојевић 34. (Сретен) Зоран (1963), Зорка (1934)-мајка, Милина (1966)-супруга, Ивица (1987)-син, Јелена (1990)-ћерка; НикољданРистивојевић 35. (Драган) Марко (1982), Олга (1958)-мајка, Жаклина (1985)-супруга, Милица (2007)-пасторка, Александар (2009)-син; Никољ-данРистивојевић 36. (Чедомир) Милан (1957), Марина (1963)-супруга, Бојан (1985)-син, Чеда (1988)-син; НикољданРистивојевић 37. (Томислав) Милорад (1963), Данка (1966)-супруга, Милош (1992)-син; НикољданРистивојевић 38. (Милан) Милутин (1961), Перси-да (1939)-мајка, Слађана (1967)-супруга, Јелена (1988)-ћерка, Никола (1990)-син; НикољданРистивојевић 39. (Александар) Мирослав (1954), Максида (1963)-супруга, Данијела (1983)-ћерка, Александар (1994)-син; НикољданСтевановић 40. (Александар) Томислав (1949), Ми-лунка (1948)-супруга, Саша (1972)-син, Далибор-ка (1973)-снаха, Александра (1994)-унука, Алек-сандар (1998)-унук; ЂурђицСулимановић 41. (Воја) Зоран (1958), Вера (1956)-супруга, Драгослав (1977)-син, Бобан (1982)-син,

Дејан (1985)-син, Дијана (1990)-ћерка; Аранђе-ловданТошић 42. (Иван) Зоран (1967), Милица (1943)-мајка, Данијела (1977)-супруга, Андријана (2007)-ћерка, Ивана (2008)-ћерка; Михољдан

Р О Ђ Е Н И

Гајић Дуња1. , ћерка Јоване (1985) и Дејана (1985), у домаћинству Томислава Гајића (1931), у засе-оку СтранаГајић Уна2. , ћерка Иване (1984) и Ивице (1985), у домаћинству Мирослава Гајића (1961), у засеоку СтранаЂорђевић Викторија3. , ћерка Злате (1991) и Нико-ле (1989), у домаћинству Томислава Ђорђевића (1940), у засеоку ВашариштеЂукнић Душан4. , син Маре (1978) и Александра (1971), у домаћинству Александра Ђукнића (1971), у засеоку ВашариштеМарковић Марта5. , ћерка Зорице (1988), у до-маћинству Драгише Марковића (1957), у засеоку Јелав IIНиколић Нађа6. , ћерка Милице (1989) и Алек-сандра (1989), у домаћинству Славка Николића (1959), у засеоку Јелав IIПетровић Никола7. , син Ане (1989) и Бобана (1984), у домаћинству Милуна Петровића (1961), у засеоку Страна.Чавић Јована8. , ћерка Данке (1979) и Владана (1971), у домаћинству Драгише Чавића (1946), у засеоку Горњи крај

У М Р Л И

Алибеговић Душанка 1. (1943), из домаћинства Анђеле Алибеговић (1966), у засеоку Вашариште (Душанка је Анђелина мајка)Весић Радиша2. (1951), из својег домаћинства, у засеоку Вашариште (Радиша је живео сам у до-маћинству)Ивановић Олга 3. (1935), из својег домаћинства, у засеоку Јелав II (Олга је живела сама у домаћин-ству)Јовановић Олга 4. (1928), из домаћинства Велими-ра Јовановића (1947), у засеоку Страна (Олга је Велимирова мајка)Јонић Владимир5. (1947), из домаћинства Дарка Јонића (1968), у засеоку Јелав II (Владимир је Дарков отац)Марковић Слободан6. (1944), из домаћинства Душка Марковића (1974), у засеоку Јелав II (Сло-бодан је Душков отац)Мијатовић Јагода 7. (1933), из домаћинства Јована Мијатовића (1954), у засеоку Горњи крај (Јагода је Јованова мајка)

13

Мијатовић Момчило8. (1930), из домаћинства Милоша Мијатовића (1959), у засеоку Јелав II (Момчило је Милошев отац)Милојевић Надежда 9. (1930), из својег домаћин-ства, у засеоку Страна (Надежда је живела сама у домаћинству)Миљанић Луција10. (1939), из домаћинства Драга-на Миљанића (1967), у засеоку Вашариште (Лу-ција је Драганова мајка)Недељковић Драгутин11. (1929), из домаћинства Бранка Недељковића (1959), у засеоку Варошица (Драгутин је Бранков отац)Николић Смиљка 12. (1933), из својег домаћинства, у засеоку Јелав I (Смиљка је живела сама у до-маћинству)Николић Снежана 13. (1959), из домаћинства Алек-сандра Николића (1984), у засеоку Вашариште (Снежана је Александрова мајка)Николић Чедомир 14. (1938), из домаћинства Сла-вољуба Николића (1962), у засеоку Јелав I (Чедо-мир је Славољубов отац)Павловић Милена15. (1932), из домаћинства Деана Павловића (1960), у засеоку Вашариште (Милена је Деанова мајка)Ристивојевић Златија 16. (1928), из својег домаћин-ства, у засеоку Страна (Златија је живела сама у домаћинству)

У Д А Т Е

Ђурић Катарина 1. (1988), ћерка Милине (1955) и Чедомира (1955), из засеока Јелав II, за Немању Лекића из ЛазаревцаПоповић Јована 2. (1990), ћерка Снежане (1963) и Драгана (1961), из засеока Јелав I, у Београд

О Ж Е Њ Е Н И

Весић Марко1. (1987), син Славице (1967) и Љубо-мира (1954), из засеока Јелав I, Јеленом Старче-вић (1989), из АранђеловцаЂорђевић Никола 2. (1989), син Дане (1962) и Зорана (1962), из засеока Вашариште, Златом Петровић (1991) из ЈунковцаМилојевић Ненад3. (1989), син Гордане (1956) и Слободана (1954), из засеока Страна, Иреном Војиновић (1988) из МедошевцаНиколић Срећко 4. (1989), син Мирјане (1969) и Милинка (1955), из засеока Јелав I, Аном Колача-рић (1989) из Чибутковице

СЕЛИДБА ДОМАЋИНСТАВА ЗБОГ ЕКСПРОПРИЈАЦИЈЕ ОД СТРАНЕ „КОЛУБАРЕ“

Гаврић 1. (Милован) Милунка (1955), из засеока Страна, у Мале Црљени

Јовановић 2. (Светозар) Велимир (1947), из засе-ока Страна, у ЛазаревацЈовановић 3. (Светозар) Драгомир (1949), из засе-ока Страна, у ЛазаревацЈовановић 4. (Велимир) Јован (1938), из засеока Страна, у засеок ВарошицаЈовановић 5. (Милоје) Јулијана (1948), из засеока Страна, у ЛазаревацНиколић 6. (Која) Мика (1947), из засеока Страна, у ЛазаревацПетровић 7. (Живојин) Драгован (1958), из засеока Страна, у засеок Јелав I (син Драган са својом по-родицом у Лазаревац)Петровић 8. (Живојин) Радован (1952), из засеока Страна, у засеок ВашариштеПоповић 9. (Радиша) Владан (1962), из засеока Страна, у насеље Нови МедошевацПоповић 10. (Радиша) Горан (1964), из засеока Стра-на, у насеље Нови МедошевацПоповић 11. (Живомир) Зоран (1968), из засеока Страна, у ЛазаревацРистивојевић 12. (Светозар) Драган (1938), из засе-ока Страна, у РипањРистивојевић 13. (Драгомир) Лазар (1926), из засе-ока Страна, у ЛазаревацРистивојевић 14. (Србољуб) Радосав (1966), из засе-ока Страна, у ЛазаревацРистивојевић 15. (Србољуб) Светислав (1964), из засеока Страна, у засеок Јелав I

(СЕЛИДБА У 2012. ГОДИНИ)

Вујновић 1. (Гојко) Влада (1957), из засеока Ваша-риште, у ЛазаревацГаврић 2. (Михаило) Владан (1973), из засеока Страна, у ЛазаревацГаврић 3. (Милован) Милош (1942), из засеока Страна, у засеок Јелав IГаврић 4. (Милован) Михаило (1946), из засеока Страна, у засеок Јелав IДамњановић 5. (Бранко) Ненад (1986), из засеока Вашариште, у ЛазаревацЈовановић 6. (Драгослав) Александар (1937), из засеока Страна, у засеок ВашариштеЈовановић 7. (Александар) Миладинка (1934), из засеока Страна, у ЛазаревацМарковић 8. (Радомир) Драган (1982), из засеока Вашариште, у ЛазаревацПетровић 9. (Живојин) Милан (1948), из засеока Страна, у Лазаревац (син Јовица са својом поро-дицом у Шопић)Петровић 10. (Јован) Милош (1975), из засеока Ва-шариште, у Београд

14

ОСНОВНА ШКОЛА „МИЛОРАД

ЛАБУДОВИЋ – ЛАБУД“

У основној школи „Милорад Лабудовић – Лабуд“ из Барошевца школску 2012/13. годину завршио је 141 ученик, од чега их је из нашег села 60. По разре-дима то изгледа овако: први разред – 17 (7 из Баро-шевца), други разред – 19 (7 из Барошевца), трећи разред – 19 (8 из Барошевца), четврти разред – 14 (4 из Барошевца), пети разред – 19 (9 из Барошевца), шести разред – 16 (7 из Барошевца), седми разред – 15 (8 из Барошевца), осми разред – 22 (10 из Баро-шевца).

У школској 2013/14. години у овој школи је уписано 126 ученика, од чега их је из Барошевца 54. По раз-редима то изгледа овако: први разред – 11 (5 из Ба-рошевца: Герасимовић (Ненад) Лука, Живковић (Дра-ган) Виктор, Игњатовић (Ненад) Хелена, Ристивојевић (Светислав) Стефан и Савковић (Андреја) Ненад), дру-ги разред – 17 (7 из Барошевца: Алексић (Ана) Вељко, Бојић (Горан) Стефан, Весић (Душан) Елена, Гајић (Дра-ган) Лука, Ђорђевић (Владан) Александар, Живков-ић (Драган) Урош и Марковић (Жељко) Магдалена), трећи разред – 17 (7 из Барошевца: Димитријевић (Драган) Катарина, Ђорђевић (Златан) Марјан, Ђорђе-вић (Владан) Тијана, Ђуровић (Вукашин) Јеврем, Јова-новић (Милан) Никола, Марковић (Душан) Матеја и Орозовић (Дренко) Лара), четврти разред – 18 (8 из Барошевца: Ђорђевић (Горан) Урош, Илић (Вукашин) Мара, Марковић (Зоран) Јана, Марковић (Жељко) Марко, Михаиловић (Владан) Ђорђе, Николић (Рајко) Жељко, Николић (Милун) Милица и Савковић (Зоран) Милан), пети разред – 14 (4 из Барошевца: Гајић (Дра-ган) Наташа, Ђорђевић (Горан) Вукашин, Ђуровић (Ву-кашин) Николина и Орозовић (Дренко) Сара), шести разред – 17 (9 из Барошевца: Бојић (Дејан) Алексан-дар, Живковић (Драган) Ања, Илић (Вукашин) Јевро-сима, Милутиновић (Владимир) Филип, Михаиловић (Владан) Милица, Петровић (Милош) Јована, Савков-ић (Андреја) Никола, Станић (Милан) Ђорђе и Станић (Милан) Јелена), седми разред – 16 (7 из Барошевца: Јовановић (Милан) Тодор, Маринковић (Дејан) Ивана, Милојевић (Горан) Јован, Николић (Милун) Бојана, Николић (Данило) Данијела, Николић (Гвозден) Урош и Павловић (Мирослав) Снежана), осми разред – 16 (7 из Барошевца: Божић (Владан) Вељко, Илић (Ву-кашин) Стојан, Марковић (Зоран) Петар, Милојевић (Томислав) Марина, Миљанић (Томислав) Милица, Мирковић (Славко) Стеван и Павловић (Мирослав) Јо-вана).

На крају 2013. године школска библиотека је има-ла 7360 књига и 951 часопис. Услуге библиотеке је користило 111 ученика и 10 наставника.

У 2013. години у барошевачкој основној школи били су запослени: Бабић Александар – вероучитељ у Бистрици (од 01. 09. 2013), Бачанац Предраг – на-ставник физичког васпитања, Бачанац Тијана – наста-вница математике, Белошевић Љиљана – наставни-ца историје, Богдановић Ђука – помоћна радница, Божић Зорица – учитељица, Бошковић Мирјана – наставница техничког и информатичког образовања и информатике, Дамњановоић Марина – наставни-ца техничког и информатичког образовања (од 01. 09. 2013), Драговић Радојка – наставница биологије, Иванковић Марија – наставница енглеског језика, Илић Љиљана – директорка, Јазић Живан – настав-ник математике (од 05. 10. 3013), Јанковић Весна – наставница географије, Јевтић Мирјана – учитељи-ца, Јовановић Гордана – педагошкиња, Јовановић Миодраг – помоћни радник, Јовановић Славка – учитељица у Стрмову, Ковач Љубица – наставница немачког језика, Кузмановић Радмила – учитељи-ца у Бистрици, Кулић Анита – наставница физике, Маринов Марко – наставник ликовног васпитања, Мијатовић Милош – вероучитељ, Милић Тијосав – наставник географије, Миљанић Драгана – помоћ-на радница, Ненадовић Ђорђе – учитељ у Зеокама, Ненадовић Јасмина – учитељица у Зеокама, Нико-лић Даница – наставница српског језика, Николић Љуба – наставница српског језика и библиотекар-ка, Њуњић Огњен – наставник физичког васпитања, Пауновић Љиљана – помоћна радница, Поповић Душица – учитељица у Бистрици (од 16. 09. 2013), Радојичић Зорица – секретарка, Рајковић Радојка – помоћна радница, Рајковић Татјана – помоћна рад-ница, Романовић Мирка – наставница енглеског је-зика, Савић Радиша – домар, Симеуновић Милица – учитељица, Станковић Весна – помоћна радница, Станковић Милосава – наставница хемије, Станоје-вић Јелена – наставница музичког васпитања, Сте-вановић Славица – помоћна радница, Филиповић Лидија – шефица рачуноводства.

ФУДБАЛСКИ КЛУБ „МЛАДОСТ “

У пролећном делу сезоне 2012/13. године у Другој београдској лиги, група „Сава“ (шести степен такми-чења у држави, трећи одоздо, испод се налазе Прва и Друга општинска лига Лазаревца), „Младост“ је по-стигла следеће резултате:

24. 03. 2013. • Младост – Напредак (Нови Медо-шевац) 1:030. 03. 2013. Кртинска – • Младост 4:107. 04. 2013. • Младост – Младост (Чибутковица) 1:013. 04. 2013. Рвати – • Младост 0:921. 04. 2013. • Младост – Степојевац Вага 0:105. 05. 2013. • Младост – ОФК Мељак 7:1

15

12. 05. 2013. Вранић – • Младост 2:319.05. 2013. • Младост – Бељина 3:125. 05. 2013. ОФК Бурово – • Младост 1:402. 06. 2013. • Младост – Барајево 4:308. 06. 2013. • Младост – Будућност (Звечка) 1:115. 06. 2013. ТЕК Слога (Велики Црљени) – • Мла-дост 1:5

Фудбалску сезону 2012/13. године „Младост“ је завршила на 3. месту, од укупно 13 клубова. На 24 одигране утакмице Барошевчани су имали 17 побе-да, 4 пута су одиграли нерешено, а 3 пута су изгуби-ли. Постигли су 67 голова, а примили 28, што значи да им је гол разлика била плус 39. Освојили су укупно 55 бодова. Овим пласманом „Младост“ се пресели-ла у виши ранг такмичења.

Следећу сезону, 2013/14. године, „Младост“ је иг-рала у Првој београдској лиги, група „Б“ (пети степен такмичења у држави, трећи одоздо, испод се налазе Прва и Друга општинска лига Лазаревца). У јесењем делу те сезоне постигла је следеће резултате:

коло 25. 08. 2013. 1. Младост – Борац (Лазаревац) 2:1коло 31. 08. 2013. Кртинска – 2. Младост 1:1коло 08. 09. 2013. 3. Младост – Велики Борак 2:0коло 15. 09. 2013. Прва Искра (Барич) – 4. Младост 1:2коло 22. 09. 2013. 5. Младост – Вранић 0:1коло 02. 10. 2013. Шумадија (Шопић) – 6. Младост 0:0коло 06. 10. 2013. 7. Младост – ОФК Забрежје 2:0коло 13. 10. 2013. 8. Младост – Степојевац Вага 1:2коло 20. 10. 2013. Стрелац (Мислођин) – 9. Мла-дост 1:1коло 27. 10. 2013. 10. Младост – Будућност (Звечка) 4:1коло 02. 11. 2013. Напредак (Нови Медошевац) – 11. Младост 3:5коло 10. 11. 2013. 12. Младост – Посавина (Стубли-не) 4:1коло 13. 11. 2013. Младост (Цветовац) – 13. Младост 0:3

Јесењи део фудбалске сезоне 2013/14. године „Младост“ је завршила на 4. месту, од укупно14 клубова. На 13 одиграних утакмица Барошевчани су имали 8 победа, 3 пута су одиграли нертешено, а 2 пута су изгубили. Постигли су 27 голова, а примили 12, што значи да им је гол разлика била плус 15. Ос-војили су укупно 27 бодова.

На првенственим утакмицама у 2013. години за „Младост“ је играло 26 фудбалера. Из Барошевца су играли Божић Срећко (1985), Ђорђевић Александар (1988) и Николић Лазар (1988), из Лазаревца Бошња-ковић Александар (1992), Вукашиновић Дарко (1984), Мијатовић Радомир (1987), Младеновић Дамњан (1991), Петровић Слободан (1985), Стојановић Здрав-ко (1994), Стојановић Зоран (1974), Трајковић Милош (1989) и Чадиковски Марко (1982), из Аранђеловца Беговић Иван (1985), Добричић Владимир (1983),

Зафировић Милош (1987), Радић Александар (1990), Прековић Влада (1983) и Терзић Драган (1983), из Буковика Гавриловић Ивица (1981) и Швабић Иван (1985), из Даросаве Богдановић Никола (1991) и Па-вловић Никола (1993), из Венчана Јовановић Саша (1996), из Дрена Стојковић Александар (1990), из Малих Црљени Миловановић Жарко (1989), а из Ру-доваца Зекић Игор (1987).

У 2013. години тренер фудбалског клуба „Мла-дост“ из Барошевца био је Милета Перишић из Ру-доваца, тренер голмана Душан Милић из Малих Црљени, председник клуба Жељко Тарић из Ма-лих Црљени (који је уједно био и помоћни тренер), потпредседник клуба Милан А. Ђорђевић, а секре-тар Предраг Терзић.

У јесењем делу сезоне 2013/14. године јунио-ри „Младости“ играли су у општинској пионирској лиги где су постигли следеће резултате: Полет (Ми-росаљци) – Младост 2:3, Младост – Колубара (Лаза-ревац) 1:6, Велики Борак – Младост 10:4, Младост – Борац (Лазаревац) 2:2, ТЕК Слога (Велики Црљени) – Младост 1:1, Младост – Будућност (Дудовица) 3:3 и Раднички (Рудовци) – Младост 1:6. У овом делу сезо-не у барошевачком клубу је тренирало 26 пионира. Из Барошевца их је било 12: Божић (Владан) Вељко (1999), Бојић (Дејан) Александар (2001), Гајић (Дејан) Ђорђе (1997), Ђуровић (Вукашин) Милица (1999), Јо-вановић (Миодраг) Живан (1998), Јовановић (Милан) Никола (2004), Милојевић (Горан) Јован (2000), Ми-лутиновић (Владимир) Филип (2001), Николић (Ми-лун) Бојана (2000), Николић (Гвозден) Урош (2000), Савковић (Андреја) Никола (2001) и Станић (Милан) Ђорђе (2001). Из Малих Црљени их је било 7: Лазаре-вић Лазар (2001), Лазаревић (Владан) Никола (1999), Лазаревић Урош (1999), Милутиновић Никола (1999), Николић Жељко (1999), Павловић Слободан (1999) и Симић Милош (2000). Из Стрмова су тренирали Ми-линковић Дарко (1998), Миловановић Бојан (2000) и Миловановић Милош (1998), из Крушевице Мирко-вић Никола (1999), из Пркосаве Новаковић Срећко (2000), из Рудоваца Лазаревић Јован, а из Трбушнице Јеремић Алекса (1999). Тренирао их је Драган Божић – Канда.

ДОГАЂАЊА

На Бадње вече, 6. јануара, у организацији Црквене општине Барошевац, у сарадњи са месним заједни-цама Барошевац, Зеоке, Мали Црљени и Бистри-ца, испред зидане цркве организовано је паљење бадњака. Дељени су поклон пакетићи, служени су чај, врућа ракија и кувано вино, које су даровали „Зеочки виногради“. Приређен је ватромет, а „испаљивање“ светлећих ракета вршено је са пута за ново гробље на Црвеном брду, изнад куће Влаје Маринковића.

16

Двадесет трећег јануара одржан је Збор грађа-на са више од 300 присутних бирача из Барошевца. Изабран је нови Савет месне заједнице: Бојић Ми-ломир (1959), Игњатовић Радослав (1965), Марковић Јован (1953), Милојевић Слободан (1954), Николић Зоран (1956), Николић Славко (1959) и Петровић Ми-лош (1969). На првој, конститутивној седници новог Савета за председника је изабран Зоран Николић, а Славко Николић је поднео оставку на чланство у овом органу.

Поводом школске славе, Светог Саве, 27. јануара у школи је одржана приредба и приређен је свечани ру-чак чији је домаћин био Зоран (Милорад) Николић.

На седници Скупштине градске општине Лазаре-вац, одржаној 28. марта, донета је одлука о забрани сахрањивања на старом барошевачком гробљу, у по-тесу Бранеж, а уједно је ново гробље, на брду Петко-вача, добило употребну дозволу, иако је на њему већ извршено седам сахрана.

Крајем марта почело је рушење кућа са експроп-рисаних домаћинстава у засеоку Страна. Експро-пријација је извршена због потреба ПД РБ „Колуба-ра“. Прве су на реду биле куће Светислава и Радосла-ва Ристивојевића.

Уочи Ђурђевдана, петог маја, на Мајдану су, тра-диционално, организовани уранак и паљење ватре. Пошто је сутрадан, шестог маја, падао и Васкрсни понедељак, у спомен на стару барошевачку литију у зиданој цркви је приређено ломљење колача, где је домаћин био Зоран (Милорад) Марковић.

У организацији Еколошког друштва „Барошевац“ осамнаестог маја је, тринаести пут за редом, органи-зовано пролећно уређење села. У акцији су учество-вали ученици барошевачке школе и радници Кому-налног предузећа „Лазаревац“.

На „Мали Никољдан“, 22. маја, кроз село је ишла литија са око 40 крстоноша, које су возили један ка-миончић и троја кола. Обишла су се сва четири запи-са а домаћин је био Зоран Тошић.

Због руча јаловинске земље у Јунковцу која је пре-крила пут за ово село, преко старе Монтаже, исти је првог јуна затворен, а саобраћај је усмерен преко Турије, кроз Миросаљце, куда су ишли и раднички аутобуси за Волујак.

На Ивањдан, 7. јула, у организацији Месне зајед-нице Барошевац у црквеној порти увече је органи-зовано такмичење у кувању рибље чорбе, тринаести пут за редом. Победник је била екипа из Лазаревца.

На Прокопије, 21. јула, поводом рударске славе, у организацији Синдиката „Колубаре“ у барошевачкој црквеној порти одржана је забавна емисија Радио телевизије Србије „Жикина шареница“.

Крајем јула завршено је исељавање оних породи-ца из засеока Страна чија су домаћинства експроп-рисана.

У септембру је завршено постављање ограде око црквене порте које је започето 2011. године.

У новембру је завршено рушење кућа са експроп-рисаних домаћинстава у Страни.

Раднички аутобуси за Волујак су од 9. децембра престали саобраћати преко Миросаљаца због слабе пропусне моћи моста преко Турије. Усмерени су на пут преко Вреоца и Великих Црљени.

Први број часописа „Букинац“ који је издало ис-тоимено удружење грађана из Барошевца изашао је 20. децембра.

Двадесет трећег децембра почели су радови на ек-схумацији гробова са старог барошевачког гробља, у потесу Бранеж. Ископ, преношење и укоп посмртних остатака врши Комунално предузеће „Лазаревац“, а премештање спомен обележја фирма „Тектон“ из Београда.

Што се тиче временских прилика у 2013. години прво треба истаћи да у прва два месеца није било значајнијих падавина нити хладноћа. У марту и пр-вој половини априла било је уобичајено нестабилно, да би друга половина четвртог месеца била топла, стабилна, а крај су му окарактерисале праве летње врућине, температура се пела и до 32 степена Цел-зијусова. Првих недељак дана у мају било је такође необично топло, касније је освежило, а у задњој де-кади овог месеца падале су доста јаке кише. Оне су настављене и у првих недељак дана јуна, а средину овог месеца су окарактерисале велике врућине. У првој половини јула време је било нестабилно, са доста кише, касније је било осредње топло, а крај месеца су обележиле тропске врућине. У првој по-ловини августа била је велика суша и врућина, да би у другој половини овог месеца било мало падавина, са подношљивијим температурама ваздуха. Највре-лији летњи дани били су 29. јул и 9. август, када је измерено по 39 степени. Септембар и октобар су по питању временских прилика били уобичајени месе-ци, с тим што је прву половину десетог месеца ока-рактерисала велика суша. Лишће на дрвећу је, неу-обичајено, остало дуго зелено. Прва слана је била 4. октобра, а први мраз тридесетог дана овог месеца. До 25. новембра било је релативно топло време, двадесет шестог је пао први снег и задњих пет дана предзадњег месеца су окарактерисали снег, мразе-ви, право зимско време. Децембар је био без значај-нијих снежних падавина, до двадесет петог је било хладно, да би задњих пет дана године било топлије.

По питању пољопривреде 2013. година била је осредња. Пшеница је одлично родила, с тим што је проблем представљало нестабилно време у жетви. Кукуруз, траве и баште били су осредњи, а воће при-лично добро.

Зоран Тошић и Зоран Мирковић

17

За потребе колубарских угљенокопа експро-пријација непокретности, извршена током 2011. и 2012. године, захватила је и део баро-

шевачког засеока Страна. На удару се нашло и 26 домаћинстава, од којих је пет било ненастањених. Исељавање породица, чија су домаћинства експроп-рисана, почело је после литије (22. мај, Мали Никољ-дан) 2012. године и трајало је до средине следеће године. Експроприсане зграде су порушене од марта до новембра 2013. године. Циљ овог текста је да се сачува успомена на целовитост овог нашег засеока. Извори информација су нам, углавном, била усмена сведочења локалног становништва, затим, натписи на споменицима покојника, подаци из неких цркве-них књига, увиди у одређене породичне архиве, из-весна литература (пре свега, незаобилазна „Шума-диска Колубара“ Петра Ж. Петровића, у издању САНУ из 1949. године)

ОПШТИ ДЕОI – ГРАНИЦЕСеверна граница засеока Страна иде реком

Пештан, од ушћа потока Ракинац, низводно, око 1,5 ки-лометара, до на око 200 метара западно од „гвоздене ћуприје“. (Са друге стране ове границе је барошевач-ки засеок Вашариште.) Одатле почиње западна гра-ница Стране, а она је, уједно, и део граничне линије између Барошевца и Зеока. Она од Пештана иде на југ, прво између парцела Драгомира – Гана (Светозар) Јовановића (са барошевачке, источне стране) и по-којног Милоја – Кокије Рајковића (са зеочке, западне стране) , затим пресеца бившу трасу „ћирине“ пруге, па између парцела Драгомира (Милорад) Петровића (са барошевачке стране) и Властимира Рајковића (са зеочке стране), избија на главни пут кроз Страну, иде тим путем на запад, према Зеокама, педесетак мета-ра, до потока Суви Змајевац, који је целим својим ко-ритом, дугим око 250 метара, део границе између ова два села. Од почетка корита овог сувог потока граница продужује на југ, између појединих парцела, и после педесетак метара избија на пут за Дрен (пут „преко Крџиног гроба“), код куће Зеочанина Мије Милоје-вића - Ћумила. Одатле иде поменутим путем, према Дрену, још око 800 метара, до тромеђе Барошевац – Зеоке - Дрен, и ту почиње јужна граница овог засе-

ока. Ова граница иде некатегорисаним путевима, на исток, у дужини око 1,8 километара, до тромеђе Баро-шевац – Бистрица – Мали Црљени, која се налази код кућевног плаца Бистричанина Негослава (Добривоје) Гајића. На половини ове раздаљине налази се тро-међа Барошевац – Дрен – Бистрица. Од Негославље-ве куће на север иде источна граница Стране, чији је први део, уједно, и део граничне линије између Баро-шевца и Малих Црљени. На почетку она углавном иде некатегорисаним путем, према црљеначком засеоку Петковача, до на око 200 метара пре кућа из овог за-сеока, које припадају фамилији Ивановић. Одатле се, са северне стране поменутог пута, простире бароше-вачки засеок Варошица, а са јужне стране остаје атар села Мали Црљени. Граница између барошевачких за-сеoка Страна и Варошица почиње од поменутог места на овом некатегорисаном путу, па кроз шуму, после 250 метара, избија на извор потока Ракинац. Целим својим током Ракинац је део источне границе засеока Страна, све до његовог ушћа у Пештан, са чије друге, источне стране је засеок Варошица.

II – ВОДОТОКОВИ Као што је поменуто, део реке Пештан предста-

вља северну границу засеока Страна. Ово је средњи ток ове реке која је дуга 33 километра, извире испод Букуље, а улива се у Колубару, у Вреоцима.

Суви Змајевац је, као што му име и говори, суви поток, чије корито чини део границе између Бароше-вца и Зеока. Почиње на око 50 метара северно од пута за Дрен (пут „преко Крџиног гроба“), наспрам куће Зе-очанина Мије Милојевића – Ћумила, води на север и после 250 метара избија на главни пут кроз Страну и ту престаје. Скупља бујичну воду са околних парцела која се са северне стране овог пута каналима одводи у Пештан. Покојни Милоје - Кокија Рајковић из Зеока (рођен 1928. године, а умро почетком овог века) причао је да је у кориту овог потока, на око педесетак метара пре пута, постојао извор, чија је „жица“ нестала после неког земљотреса и појавила се изнад куће Зеочанина Михаила Рајковића. Тај извор и сада постоји и назива се Змајевац. (Могуће је да је у питању јак земљотрес који је ове крајеве погодио 1923. године.)

Поток Ајдуковац (Калуђеровац) извире на стоти-нак метара северно од тромеђе Барошевац – Бистри-

СТРАНАНАШИ ЗАСЕОЦИ

18

ца – Мали Црљени, под брдом Вис. Тече правцем југ – север, између шума Вис и Жарковац (Вис је са његове леве стране), после 800 метара наилази на страњан-ско насеље Поток, кроз њега иде још 400 метара и пресеца главни пут кроз Страну, 600 метара источно од Сувог Змајевца идући тим путем према центру Ба-рошевца, а на 250 метара одатле улива се у Пештан. У првих 200 метара свога тока има више мањих извора.

Пушинац је суви поток чије корито почиње у шуми изнад домаћинства покојног Раје Гајића. Иде правцем југ – север и после 150 метара избија на главни пут кроз Страну, 400 метара источно од Ајду-ковца идући тим путем према центру Барошевца. Ту престаје, а бујична вода, коју доноси, каналима се, кроз Оровачу одводи у Пештан.

Поток Ракинац, који представља већи део источ-не границе засеока Страна, настаје од више мањих извора, на око 150 метара северно од црљеначког засеока Петковача. Тече према северу, кроз шуму, и после пола километра избија на главни пут кроз Стра-ну, 350 метара источно од Пушинца идући тим путем према центру Барошевца. Од овог пута до Пештана тече још 350 метара.

III – ПУТЕВИ Главни пут, који спаја центар Барошевца и Зе-

оке, пружа се приближно правцем исток – запад, а кроз Страну има дужину око 1400 метара. До седа-мдесетих година двадесетог века то је углавном био земљани пут. Између 1973. и 1980. године рађен је каменом са нашег мајдана, посипан ризлом и ваљан, у неколико деоница. Први пут је асфалтиран новем-бра 1985. године. Мост преко Ајдуковца на овом путу урађен је средином седамдесетих година двадесетог века, а преко Ракинца у априлу 1986. године.

Пештански пут води од барошевачке школе и иде на запад. На почетку засеока Страна прелази преко Ракинца и на том месту је изграђен бетонски мостић, на стотинак метара пре ушћа овог потока. Од овог моста пут прати поток Ракинац, са леве стра-не, све до његовог ушћа, а онда иде левом обалом Пештана и код куће Јуле Јовановић прелази преко Ајдуковца. И на том месту изграђен је бетонски мос-тић. Онда савија на југ, иде кроз Јовановића сокак, углавном поред леве обале Ајдуковца и између до-маћинстава Јове Јовановића и покојног Србе Ристи-војевића избија на главни пут кроз Страну. Асфал-тиран је од домаћинства Лазе Ристивојевића па до спајања са главним путем. Од мостића на Ајдуковцу,

према Пештану, на север, одваја се краћи земљани огранак овог пута и после 60 метара прелази реку на „броду“ (израз за место где се вода може прегазити) који је од „гвоздене ћуприје“ удаљен 100 метара уз-водно.

На месту где се Пештански пут спаја са главним путем кроз Страну налази се раскрсница, одакле на југозапад, узбрдо, води пут за Дрен (пут „преко Крџиног гроба“). Кроз засеок који се у овом тексту обрађује има дужину 1600 метара, прва половина му је асфалтирана почетком овог века, а друга половина представља границу између Барошевца и Зеока, све до тромеђе ова два села и Дрена.

Јужно од места где главни пут кроз Страну прелази преко Ајдуковца иде пут кроз страњанско насеље Поток, дужине 400 метара, пратећи десну страну Ај-дуковца. Асфалтиран је у првој деценији овог века.

На половини пута кроз Поток налази се раскрсни-ца са које на југоисток, узбрдо, одваја пут за Петро-виће, а на југозапад, такође узбрдо, иде пут за кућу Радише Милутиновића. Први је дугачак 150, а други 300 метара. На месту где овај други пут пре-лази преко потока Ајдуковца изграђен је бетонски мостић. Оба пута су асфалтирана приближно у исто време када и пут кроз Поток.

IV – ПРУГАКроз страњанске потесе Кључ и Подастраном про-

лазила је „ћирина“ пруга уског колосека у дужини од 200 метара. Повезивала је Лајковац и Младеновац, а саобраћај на њој је функционисао од 1910. до 1983. године. После тога су поскидане шине и прагови, ос-тала је само траса пруге и чувена „гвоздена ћуприја“ преко Пештана.

V – ПОТЕСИПотес Подастраном простире се у северо-

западном делу засеока Страна. Граница му иде реком Пештан, од зеочког атара, па стотинак метара узвод-но, одатле пресеца њиве и избија на мостић преко Ајдуковца, код куће Јуле Јовановић. Од овог мостића граница овог потеса иде на југ, Пештанским путем, до места где он излази на главни пут кроз Страну, код куће Јове Јовановића. После овог раскршћа путева граница потеса Подастраном иде на запад, путем, према Зео-кама, до краја барошевачког атара, а одатле се спушта граничним парцелама са барошевачке и зеочке стра-не до поменутог места на Пештану.

19

Источно од претходног потеса простире се Кључ. Његова источна граница почиње на месту где се са главног пута кроз Страну скреће за домаћинства браће Владана и Горана Поповића и иде на север, њивама, до Пештана, двадесетак метара низводно од куће Лазе Ристивојевића. Од тог места на Пештану иде се-верна граница овог потеса, речним током, низводно, пролазећи „брод“ и „гвоздену ћуприју“ и зауставља се на стотинак метара узводно од зеочког атара, до места где почиње потес Подастраном. Одатле иде западна граница Кључа, а то је, у ствари, источна граница по-теса Подастраном, дакле, она пресеца њиве и избија на мостић преко Ајдуковца, код куће Јуле Јовановић, онда иде овим потоком, узводно, на југ, до места где он пресеца главни пут кроз Страну. Од тог места иде јужна граница Кључа, на исток, овим путем, до поме-нутог места гсе са њега скреће за домаћинства браће Владана и Горана Поповића.

Јечмиште је врло мали потес смештен између два претходно наведена, а простире се са обе стране главног пута кроз Страну. Дакле, од раскрснице код куће Јове Јовановића западна граница овог потеса се спушта на север, Пештанским путем, до места где се овај пут састаје са потоком Ајдуковац. Онда се овим потоком враћа на главни пут, прелази преко њега и обухвата кућевне плацеве синова покојног Тоше Ристивојевића, Душана и Милорада, да би се опет вратила на раскрсницу између кућа Јове Јовановића и покојног Србе Ристивојевића. (Некада је главни пут кроз Страну пролазио са јужне стране поменутих кућевних плацева Душана и Милорада Ристивоје-вића, тако да тада потес Јечмиште и није прелазио на јужну страну главног пута, као сада, у ситуацији промењене трасе овог пута.)

Ракинац је такође помали потес. То је, у ствари, узани појас земље, ширине педесетак метара, уз леву обалу потока истоименог назива, а простире се са обе стране главног пута кроз Страну: низ поток, према северу, у дужини од око 150 метара, а уз по-ток, према југу, у дужини од око 30 метара.

Оровача се простире између потеса Кључ и Раки-нац, с тим што у њен састав не улази насељени део, са северне стране главног пута кроз Страну, широк око 150 метара.

Поменути насељени простор са пештанске стране главног пута кроз Страну, који не улази у потес Орова-ча, састоји се од два потеса. Источни део овог просто-ра је Гајића крај и он се на запад простире до правца

сувог потока Пушинац, а западно од њега је Ристи-војевића крај. Овај други потес се на западном делу спаја са главним путем кроз Страну и то између кућев-них плацева Драгице (Василије ) Николић (1961) и Зо-рана (Александар) Ристивојевића (1948).

Потес Пољана се налази на западу барошевачког засеока Страна, са јужне стране главног пута. Дакле, западна граница овог потеса прати граничну линију између Барошевца и Зеока, од главног пута према југу, долази до пута за Дрен, онда продужује њим, на југ, још око 400 метара. Са тог места скреће на ис-ток и иде њивама стотинак метара, а онда се враћа назад, према Барошевцу, такође њивама, паралелно са овим путем, да би на њега изишла наспрам куће Миодрага (Милован) Јовановића и низ пут силази до раскршћа на главном путу.

Потес Поток се простире са обе стране Ајдуковца, у ширини од по педесетак метара, јужно од главног пута кроз Страну. Простор овог потеса иде уз овај по-ток око 400 метара, до „Ружичиног бунара“ (Ружица Јовановић, Светислављева супруга).

Јанички крај се простире јужно од Пољане, ис-точна граница му је потес Поток, па даље, према југу, граница му иде уз Ајдуковац, све до прве веће шуме, која се зове Оборско. Одатле му иде јужна граница, на запад, све до потеса Пољана.

Потес Пушинац се простире са обе стране сувог потока истоименог назива у ширини од по 50 метара.

Западна граница Брда је потес Поток, она се даље продужава уз Ајдуковац, све до шуме Жарко-вац, онда скреће на исток и иде до наспрам сувог по-тока Пушинац, да би се затим спустила према њему и избила на главни пут кроз Страну.

Источно од потеса Пушинац и Брдо простире се Пантелића брдо. Овај потес смо тако назвали зато што су се на његов простор доселили преци ове фа-милије и дуго су ту живели и имовина им је заузима-ла његов велики део. (Треба напоменути да у овом потесу имовину поседује и фамилија Гајић.) Дакле, овај потес се простире са јужне стране главног пута кроз Страну, источна граница му је поток Ракинац која уз њега иде све до шуме Жарковац, која би била јужна граница Пантелића брда.

Преостали простор засеока Страна, који није обух-ваћен до сада набројаним потесима, а налази се јужно од њих, чине повеће шуме, чијим набрајањем и раз-граничењем би завршили овај део текста. Шума Жар-ковац се налази на истоку засеока Страна и простире

20

се на запад до потока Ајдуковац. Западно од Ајду-ковца је шума Вис, а после ње, према путу за Дрен (пут „преко Крџиног гроба“) , долази шума Ивковача. Између Виса и Ивковаче уденута је шума Оборско, која не избија на јужну границу овог засеока.

VI – РАЗВОЈ НАСЕЉАСве до пред крај XIX века страњанска домаћинства

су се налазила у брду, са јужне стране главног пута, доста удаљена од њега, чак и до близу пола киломе-тра. Неповерење према равници и предностима жи-вљења у њој последица је дугог периода живљења у несигурности и сталне борбе за одржавање голог живота кроз коју је пролазио наш народ. До почет-ка XX века ниједно домаћинство се није налазило са северне, пештанске стране главног пута, а до Другог светског рата било их је само пет: Радован Пантелић се 1904. године преселио на место где се сада налази домаћинство његовог праунука Драгомира (Милорад) Петровића (1947), у Гајића крају; у другој деценији XX века Драгомир (Антоније) Ристивојевић се преселио на место где је до недавно било домаћинство њего-вог унука Миодрага (1948), у Оровачи; двадесетих го-дина ХХ века Димитрије (Лазар) Гајић се преселио на место где се сада налази домаћинство његовог прау-нука Радована (1946), у Гајића крају; браћа Бранивоје и Милош Пантелић се 1933. године пресељавају на место где се сада налази домаћинство Зорана (Иван) Тошића (1967), у Ракинцу; пред сам Други светски рат Божидар Кондић се сели на место где се до скоро на-лазила кућа у власништву Милуна (Слободан) Петро-вића (1961), у потесу Подастраном. Тек је од половине ХХ века почело учесталије „силажење“ Страњана са брда, у равницу, са обе стране главног и уз споредне путеве, и насеље почиње добијати облик какав данас познајемо. Овај процес ћемо подробније приказати у даљем тексту, нарочито у представљању појединих домаћинстава у посебном делу.

VII – ВОДОСНАБДЕВАЊЕСве до прве деценије ХХ века у Страни није било

копаних бунара. Домаћинства из источног дела за-сеока воду за пиће су доносила са извора Ракинца, као и из“бунарића“, мањих удубљења са обе стране горњег тока овог потока, у којима се скупљала питка вода. Домаћинства из западног дела Стране воду за пиће углавном су доносила из оваквих „бунарића“ са обе стране Ајдуковца, којих је било и у средњем току овог потока. За време летњих суша ови резервоар-

чићи пијаће воде би пресушивали, па се морало ићи чак на извор Ајдуковца, удаљен близу једног киломе-тра. То се дешавало и за време великих водотокова, када би ова удубљења била потопљена и загађена. Као „техничка“ вода коришћена је кишница, скупље-на у одговарајуће резервоаре, „баре“, веће или мање рупе ископане у земљи, у близини кућа и сточних стаја. Она је служила за прање и појење стоке. У то време вода се много мање користила: становништво се није купало, са одећом се оскудевало. Наравно, за ову сврху коришћена је и вода из Пештана.

Почетком ХХ века Страњани копају прве бунаре, на својим имањима, у равници и на мањим узвишењима. По брду се нису копали. Они у равници су били плит-ки, дубине 10-12 метара, они на мањим узвишењима 17-24 метра. Овакви бунари су копани углавном у бли-зини пута, да би воду са њих користило што више по-родица. Деобом породичних задруга сва одељена до-маћинства задржавала су право коришћења воде из бунара ископаних пре деоба. Копани су и заједнички, ортачки бунари, пошто су само копање и зидање ис-тих биле поприличне инвестиције за ондашње време. Са неких од страњанских бунара још увек се користи вода за пиће.

У првој деценији ХХ века Чедомир, отац Алек-сандра – Леке Пантелића (1906-1995), док му је домаћинство још увек било на брду, око 200 метара удаљено од главног пута кроз Страну, копа бунар у равници, на својем имању, са леве стране потока Раки-нац, на месту десетак метара удаљеном од водотока и стотинак метара узводно од укрштања овог потока са главним путем. Воду са њега су користили сви Пан-телићи, а и породице из других, околних фамилија. Вероватно је и у копању учествовало више суседних породица. Тај бунар и сада постоји и у власништву је Живадина Матића (1956).

У првој деценији ХХ века ископан је и „Аночин бунар“ (Анока, 1876-1950, супруга Бранислава Ристи-војевића), на месту удаљеном двадесетак метара изнад главног пута кроз Страну, педесетак метара ју-гоисточно од садашњег домаћинства Милутина (Ми-лан) Ристивојевића (1961). Воду са њега су користиле породице из ове фамилије. Он и сада постоји и нала-зи се на складу између Милутиновог кућевног плаца и парцеле Зорана (Сретен) Ристивојевића (1963).

До недавно је постојао и бунар у дворишту покој-ног Мије Ристивојевића (1946-1998), поред Пештана, у Оровачи, који је у првој деценији ХХ века ископао Драгомир (Антоније) Ристивојевић (1878-1954),

21

Мијин деда, пошто се преселио на поменуто место, изашавши из старе куће, која се налазила у близини наведеног „Анокиног бунара“.

Фамилија Гајић је у првој деценији ХХ века иско-пала бунар уз десну обалу сувог потока Пушинац, на својем имању, стотинак метара изнад главног пута. Овај бунар се осуо и за њега се зна из приче.

Бунар који и сада постоји у дворишту покојног Ра-досава – Раје Гајића (1938-2005), тридесетак мета-ра изнад главног пута, ископан је двадесетих година ХХ века.

У исто време копа бунар и Димитрије (Лазар) Гајић (1870-1954), који и сада постпоји на кућевном плацу његовог праунука Радована (1946).

Пред Други светски рат копа бунар Предраг (Марко) Ристивојевић (1908-1990), на својем имању, са северне стране главног пута, уз Пушинац, преко пута домаћинства у којем је живео. Овај бунар се сада налази у оквиру домаћинства Предраговог унука Зорана (1963).

Петар (Чедомир) Петровић (1903-1981) пред Други светски рат копа бунар на својој парцели у Кљу-чу, ради заливања баште. Шездесетих година ХХ века ову парцелу купује Милорад (Драгољуб) Николић (1921-1998) и на њој подиже домаћинство, сишавши са брда, са места удаљеног око пола километра јужно. Овај бунар је постојао до недавно и налазио се у дво-ришту Милорадовог унука Зорана (1967).

Између два светска рата ископан је Гаврића бу-нар, на граници Јаничког краја и Пољане, испод са-дашњег домаћинства Љубише (Милован) Гаврића (1948). Он и сада постоји.

Пред Други светски рат Божидар Кондић (1904-1987) копа бунар у својем дворишту, у потесу По-дастраном, који је до недавно постпојао.

Између два светска рата ископан је „Ружичин бунар“ (Ружица, супруга Светислава Јовановића, 1886-1949), у Потоку, 7-8 метара десно од Ајдуковца, 400 метара узводно од главног пута кроз Страну. Овај бунар и данас постоји.

Миодраг (Радован) Пантелић (1901-1944) из-међу два светска рата копа бунар у својем дворишту, у којем се сада налази домаћинство његовог унука Драгомира (Милорад) Петровића (1947). И овај бу-нар још увек постоји.

Године 1942. Љубисав (Милован) Пантелић (1892-1954) копа бунар у својем дворишту, петнае-стак метара јужно од главног пута, који и сада постоји

у дворишту Десанке (1941), супруге покојног Љуби-сављевог унука Милоја (1941-2005).

После Другог светског рата Страњани „силазе“ са брда и по равници копају бунаре, у оквиру својих нових домаћинстава. Браћа Славко (1932-1956) и Властимир (1934-1997) Пантелић (Бранивојеви си-нови) 1950. године копају бунар на парцели на којој се сада налази домаћинство Зорана (Иван) Тошића (1967). Следеће године Љубисав (Милован) Панте-лић (1892-1954), сишавши са брда, где је већ ископао један бунар, у својем новом дворишту копа и други, на месту где се сада налази домаћинство његове сна-хе Верке (1939). Половином педесетих година ХХ века Тикомир (Љубомир) Гајић (1910-2001) копа бунар који се сада налази у дворишту његовог сина Томисла-ва (1931). У овој деценији је ископано још четири бу-нара у Страни: Драгомир (Лазар) Гајић (1884-1969) – на својем имању Кључу, који се до недавно налазио на кућевном плацу његовог унука Милана (Живојин) Петровића (1947); Предраг (Драгомир) Ристивоје-вић (1922-1987) – који је до недавно постојао у оквиру његовог домаћинства у Оровачи; Лазар (Драгомир) Ристивојевић (1926) – који је до недавно постојао у оквиру његовог домаћинства у Оровачи; Живомир (Милутин) Поповић (1904-1983) – који је до недав-но постојао на кућевном плацу његовог сина Зорана (1968).

Шездесетих година ХХ века Страњни копају још осам бунара: Милан (Божидар) Ристивојевић (1931-1998) – који се налази у оквиру домаћинства његовог сина Милутина (1961); Стеван (Јован) Ве-сић (1905-1997) – који се налази на кућевном плацу његове снахе Љубинке (1939), у Потоку; Владислав (Периша) Милојевић (1925-2011) – који се нала-зи у оквиру домаћинства његовог сина Бранислава (1954), такође у Потоку; браћа Светозар (1930-2010), Рајко (1932-2011) и Јован (1938) Јовано-вић (Велимирови синови) – који се до недавно на-лазио у Јовановом дворишту, у потесу Подастраном; Александар (Драгослав) Јовановић (1937) – који се до недавно налазио на његовом кућевном плацу, у истом потесу као и претходни; Љубиша (Тикомир) Поповић (1925-1991) – који се до недавно налазио у оквиру његовог домаћинства у потесу Подастраном; Светозар (Велимир) Јовановић (1930-2010) – по-што се одвојио од браће Рајка и Јована, са којима је већ ископао један бунар, а овај други се донедавно налазио у потесу Подастраном, на кућевном плацу његовог сина Драгомира(1949); најзад, крајем те де-

22

ценије браћа Чедомир (1928-1983) и Властимир (1932-2010) Ристивојевић (Милојеви синови) – који се налази у Потоку, на складу између њихових дворишта.

Седамдесетих година прошлог века копају се сле-дећи бунари: Слободан (Томислав) Милојевић (1948-1998) - који се сада налази у оквиру домаћин-ства његовог сина Горана (1971); Миомир (Живо-мир) Живковић (1953) – у својем дворишту, у Пото-ку; Љубиша (Живомир) Живковић (1949-2010) – у својем дворишту, такође у Потоку. У истој деценији Милорад (Радован) Ковачевић (1937-2007) копа два бунара који се сада налазе у оквиру домаћинства његовог сина Мирослава (1957), на Пољани. Наиме, пошто се у првом бунару није појавила вода, он иско-па и други, десетак метара удаљен (копао Слободан Петровић, 1936-2007, Петров син), у којем нађе воду, а после тога вода се појави и у првоископаном бунару, тако да је то сада двориште са два бунара.

За осамдесете године ХХ века везан је и занимљив покушај Надежде (Бранислав) Милојевић (1930) да ископа бунар у својем дворишту, на Пољани. Ни по-сле 50 метара копања у дубину вода се није појави-ла. (Копао је Милован Јовановић, 1929-1999, Драгу-тинов син, и у копању је наилазио на отровне гасове, те су га онесвешћеног извлачили из рупе.) Надеждин покушај потврђује зашто Страњани нису копали бу-наре по брдима. У овој деценији престаје копање бу-нара у Страни, пошто се од средине седамдесетих го-дина ХХ веко почело са довођењем воде пластичним цевима, у дужини од 400 до 1000 метара, са извора Ракинца и Ајдуковца, које је трајало до 1984. године, када у Страну стиже градска вода, из медошевачког водовода. Код извора су прављени бетонски резер-воари, који су пуњени водом, да би она пластичним цевима, слободним падом дотицала до страњанских домаћинстава.

Са извора потока Ракинца вода се пластичним це-вима доводи у три крака: Милорад (Чедомир) Гајић (1926-1989) и Милован (Љубисав) Пантелић (1934-1999); Миливоје (Љубисав) Пантелић (1914-1998); браћа Павле (1944) и Слободан (1946) Марковић (Драгослављеви синови) и Душан Божић (1935). (Ду-шаново домаћинство је 1989. године купио Томислав Стевановић, 1949).

Са извора Ајдуковца вода се пластичним цеви-ма доводи у четири крака: Радиша (Тикомир) По-повић (1928-2005) и Милорад (Драгољуб) Николић (1921-1998); браћа Чедомир (1929-1990) и Слободан (1936-2007) Петровић (Петрови синови); браћа Све-тозар (1930-2010), Рајко (1932-2011) и Јован (1938) Јовановић (Велимирови синови) и Лазар (Драгомир) Ристивојевић (1926); браћа Милош (1942) и Михаило (1946) Гаврић (Милованови синови), Љубиша (Тико-мир) Поповић (1925-1991) и Милован (Драгутин) Јо-вановић (1929-1999).

У јесен 1984. године око 40 страњанских домћин-става организовано доводи градску воду са водо-вода Медошевац – Рудовци. Прикључак је био код Нове Монтаже.

VIII – СТРУЈАСтруја је у Страну „стигла“ око 1950. године, од-

мах након „увођења“ у центар села. Радове је изво-дио неки Марко. Трафостаница 10/0,4 kV, из које се напаја већи део засеока, постављена је 1984. године и налази се са леве стране Ајдуковца, на месту где се овај поток укршта са главним путем (са јужне стране пута).

IX – ПОРЕКЛО ФАМИЛИЈАПрема досадашњим сазнањима, пре Првог срп-

ског устанка у Страну су досељене следеће фами-лије: Пантелићи (Ђурђиц) – крајем XVIII века, од Сје-нице, у потес који смо по њима назвали „Пантелића брдо“, испод садашњег положаја шуме Жарковац, у близини извора Ракинца; Гајићи (Ђурђиц) – вероват-но су са Пантелићима били једна фамилија, а касније се разродили; Ђурђевићи (Никољдан) – крајем XVIII века, на Пољану; Милојевићи (Ђурђевдан) – у Јанич-ки крај; Николићи (Никољдан) – крајем XVIII века, на Брдо, стотинак метара југоисточно од „Ружичиног бу-нара“ (не треба их мешати са Николићима из Горњег краја, иако славе исту славу); Танасковићи (Лазарева субота) – у Јанички крај (изумрли по мушкој линији); Пауновићи (Никољдан) – на Пољану (у Барошевцу их више нема по мушкој линији, а из ове фамилије по-тиче Даринка Вујић, 1935, Милованова ћерка; има их одсељених у Зеокама.)

Прва поливина XIX века: Ристивојевићи (Никољ-дан) – двадесетих година XIX века, из Гукоша, у Качеру,

23

на место где се сада налази домаћинство Зорана (Ми-хаило) Ристивојевића (1957); Петровићи (Никољдан) (Брдо) – у приближно исто време када и претходна фа-милија, из Кадине Луке, у Качеру, на место где се сада налази домаћинство Милуна (Слободан) Петровића (1961) (некада су се презивали Стаменићи).

Друга половина XIX века: Гаврићи (Ђурђевдан) – из Гукоша, на Пољану; Јовановићи (Никољдан) – из Босуте, под Букуљом, на Брдо, у суседство Николића; Јовановићи (Јовањдан) – из Качера, на Пољану; Ми-лутиновићи (Стевањдан) – у Јанички крај; Поповићи (Ђурђиц) – око 1870. године, из Босуте, у Јанички крај, на имање Танасковића, склапањем брака; Ве-сићи (Ђурђевдан) – крајем XIX века, из барошевачког Горњег краја, у Јанички крај, склапањем брака муш-ке особе из ове фамилије са женском особом од По-повићих; Живковићи (Никољдан) – крајем XIX века, из околине Димитровграда (село Звонце), у Поток (онда је Димитровград припадао Бугарској, у Србији је од 1918. године); Максићи (Никољдан) – на Поља-ну (нема их више у Барошевцу).

Двадесети век, до Другог светског рата: Кондићи (Ђурђиц) – 1928. године, из Трбушнице, у Јанички крај, на имање Поповића, склапањем брака (нема их више у Барошевцу, одсељени); Марковићи (Савине вериге) – тридесетих година прошлог века, из Петке, на имање Гајића; Лепан – тридесетих година ХХ века, из Босне, на Пољану (изумрли по мушкој линији).

После Другог светског рата: Петровићи (Митров-дан) – око 1950. године, из Велике Иванче, у Гајиће, склапањем брака; Петровићи (Никољдан) (Гајића крај) – педесетих година прошлог века, са Пољане (порекло од Петровићих из Малих Црљени), у Пантелиће, скла-пањем брака; Ковачевићи (Јовањдан) – педесетих го-дина ХХ века, од барошевачког извора Гвоздена вода, у фамилију Лепан, склапањем брака; Тошићи (Михољ-дан) – 1958. године, из Брезовица (околина Ваљева) (прво био подстанар, а четири године касније долази у Ракинац, на имање купљено од Пантелићих); Ми-лојевићи (Ђурђиц) – 1975. године, са зеочке Пољане, у „Ристивојевића крај“, на имање купљено од ове фами-лије; Сулимановићи (Аранђеловдан) – 1986. године, из села Прва Кутина (општина Нишка Бања) (три године били подстанари, па се населили на Пољану, на имање купљено од Милојевићих); Стевановићи (Ђурђиц) –

1989. године, из Медошевца, у потес Ракинац, са јужне стране главног пута.

X – ЕКСПРОПРИЈАЦИЈАЕкспропријација је обухватила целе потесе По-

дастраном и Кључ, део Јечмишта са северне стране главног пута и већи, западни део Ороваче. (Прециз-није речено, граница експроприсаног дела Орова-че иде реком Пештан, на северу, до ушћа Ракинца, онда продужује овим потоком, узводно, седамде-сетак метара, а са тог места се, преко њива, пружа према западу и избија на главни пут, негде између домаћинстава Драгице Николић и Зорана (Алексан-дар) Ристивојевића.)

У потесу Подастраном експроприсана су домаћин-ства чији су власници: Зоран (Живомир) Поповић (1968), Гаврић (Милован) Милош (1942), Гаврић (Ми-лован) Михаило (1946), Гаврић (Михаило) Владан (1973), Гаврић (Милован) Милунка (1956), Јовано-вић (Велимир) Јован (1938), Јовановић (Александар) Миладинка (1934), Јовановић (Светозар) Драгомир (1949), Јовановић (Светозар) Велимир (1947), Јовано-вић (Драгослав) Александар (1937) и Јовановић (Ми-лоје) Јулијана (1948). Овоме треба додати и два праз-на домаћинства: у првом је некада живео покојни Поповић (Тикомир) Љубиша (1925-1991), а у другом Кондић Божидар (1904-1987).

У потесу Јечмиште: Ристивојевић (Србољуб) Ра-досав (1966) и Ристивојевић (Србољуб) Светислав (1964).

У потесу Кључ: Николић (Милан) Зоран (1967), Петровић (Живојин) Милан (1947), Петровић (Жи-војин) Радован (1952) и Петровић (Живојин) Драго-ван (1958).

У потесу Оровача: Ристивојевић (Драгомир) Ла-зар (1926), Ристивојевић (Светозар) Драган (1938), Поповић (Радиша) Горан (1964) и Поповић (Радиша) Владан (1962). Овоме треба додати и три празна до-маћинства: у првом је некада живео покојни Ристи-војевић (Светозар) Миодраг (1946-1998), у другом покојни Ристивојевић (Драгомир) Предраг (1922-1987), а треће је у власништву Зорана (Александар) Ристивојевића (1948).

Значи, укупно је експроприсано 26 домаћинста-ва, од чега је 5 било празних.

24

Поток

AJДУКОВАЦ

Зеок

е

Баро

шев

ацЋ

Ћ

граница села

PRODUCED BY AN AUTODESK EDUCATIONAL PRODUCT

PRODUCED BY AN AUTO

DESK EDUCATIONAL PRO

DUCT

PRODUCED BY AN AUTODESK EDUCATIONAL PRODUCT

PRO

DUCE

D BY

AN

AUTO

DESK

EDU

CATI

ONA

L PR

ODU

CT

Скица насељеног дела Стране из 2012. године. Цртао Бранко Мирковић

25

Л Е Г Е Н Д А

1. Поповић Љубиша 26. Сулимановић Зоран 51. Ристивојевић Милутин

2. Поповић Горан 27. Ђурђевић Мирослав 52. Ристивојевић Миодраг

3. Поповић Владан 28. Јовановић Миодраг 53. Ристивојевић Драган

4. Поповић Витомир 29. Ковачевић Мирослав 54. Ристивојевић Лазар

5. Кондић Божидар 30. Милутиновић Срђан 55. Ристивојевић Предраг

6. Поповић Зоран 31. Милутиновић Радиша 56. Ристивојевић С. Зоран

7. Гаврић Љубиша 32. Живковић Загорка 57. Николић Драгица

8. Гаврић Милош 33. Живковић Миомир 58. Милојевић Горан

9. Гаврић Михаило 34. Весић Слободан 59. Петровић Милан

10. Гаврић Владан 35. Весић Драган 60. Петровић Радован

11. Гаврић Милунка 36. Весић Љубинка 61. Петровић Драгован

12. Јовановић Јован 37. Петровић Милун 62. Петровић Милета

13. Јовановић Миладинка 38. Петровић Гроздана 63. Гајић Радован

14. Јовановић Драгомир 39. Николић Зоран 64. Гајић Радмила

15. Јовановић Велимир 40. Ристивојевић Евица 65. Гајић Томислав

16. Јовановић Александар 41. Ристивојевић Милан 66. Гајић Мирослав

17. Јовановић Јулијана 42. Ристивојевић Златија 67. Марковић Мирољуб

18. Милојевић Надежда 43. Ристивојевић Мирослав 68. Марковић Павле

19. Милојевић Зоран 44. Ристивојевић Драган 69. Марковић Слободан

20. Милојевић Зорка 45. Ристивојевић А. Зоран 70. Пантелић Десанка

21. Милојевић Слободан 46. Ристивојевић М. Зоран 71. Пантелић Верка

22. Милојевић Милан 47. Ристивојевић Милорад 72. Пантелић Зоран

23. Милојевић Јелка 48. Ристивојевић Душан 73. Петровић Драгомир

24. Милојевић Томислав 49. Ристивојевић Радосав 74. Стевановић Томислав

25. Милојевић Бранислав 50. Ристивојевић Светислав 75. Тошић Зоран

26

ПОСЕБНИ ДЕОУ овом делу биће побројана и описана сва до-

маћинства која су постојала у барошевачком засеоку Страна док још био целовит, пре експропријације, обављене током 2011. и 2012. године, која је обух-ватила и нека од њих. Меродавни датум за податке који ће бити изнети је 22. мај 2012. године.

1. ПОПОВИЋ (ТИКОМИР) ЉУБИША (1925-1991) (Ђурђиц)

Домаћинство Љубише (Коче) Поповића налазило се у потесу Подастраном, поред главног пута кроз Страну, прво до Зеока. Ту је он са својом породицом шездесетих година ХХ века сишао из Јаничког краја, одвојивши се од оца Тикомира и браће Радише и Сло-бодана, на породичну парцелу која је њему припала после деобе са браћом. Године 2012. у кући није жи-вео нико, а она је због експропријације порушена.

Љубиша је био ожењен Косаном (1933-1983), ћерком Петра (Чедомир) Петровића (1903-1981), са страњанског потеса Брдо, и са њом је имао ћерке До-брилу (1956-2012), која је била у браку са Радомиром Марковићем (1952-2010) из Медошевца и Миланку (1957), удату за Радосава Миловановића из Медо-шевца, који због селидбе сада живе у насељу Црне Међе у Новом Медошевцу.

Љубиша је син Лепосаве (1892-1967, ћерка Петра Јовановића, са страњанског потеса Брдо) и Тикомира (1894-1968), који су поред њега имали још и Мило-рада-Миту (1921-1992), Наталију (1924-1999, удату у Павловиће, у Мале Црљени), Радишу (1928-2005) и Слободана (1930-1983). Љубишин отац Тикомир је син Николије (1875-1948) и Драгутина (1875-1951), који су поред њега имали и Витомира (1896-1978). Љубишин деда Драгутин је син Марице (1827-1919) и Спасоја, који су још имали Димитрија (1877-1947), Милутина (1878-1960), Миленију ( -1934, удату за Јо-вана Весића из Барошевца), Ружицу и Станицу (удату у Јовановиће, у Медошевац). Љубишин прадеда Спа-соје је дошао из Босуте, у кућу Радоја Танасковића, у Јанички крај, оженивши његову ћерку Марицу.

2. ПОПОВИЋ (РАДИША) ГОРАН (1964) (Ђурђиц)

Домаћинство Горана Поповића налазило се у ју-гозападном делу потеса Оровача, на адреси „Први реон 49“. Са главног пута кроз Страну имало је при-лазни сокачић дужине педесетак метара. На ову ло-кацију је 1973. године сишао Горанов отац Радиша са својом породицом из Јаничког краја, купивши земљу од Предрага (Драгомир) Ристивојевића (1922-1987).

Године 2012. укућани су, поред Горана, били и Љиљана (1978) – супруга, ћерка Милана Минића, који је због експропрјације одсељен из барошевач-ког Горњег краја, затим Илија (2005) – син и Михаило

(2006) – син. Кућа је због експропријације порушена. Горанова породица се 2013. године одселила у на-сеље Црне Међе, у Новом Медошевцу, где су сагра-дили породичну кућу.

Горан је син Софије (1933-1999), која је пореклом из Петке, од Марковићих и Радише (1928-2005), који су још имали и сина Владана (1962). Горанов отац Ра-диша је син Лепосаве (1892-1967) и Тикомира (1894-1968), а наставак родослова ове породице је исти као и у претходно обрађеном домаћинству Горановог стрица Љубише (1925-1991).

3. ПОПОВИЋ (РАДИША) ВЛАДАН (1962) (Ђурђиц)

Домаћинство Владана Поповића налазило се по-ред претходно обрађеног, које је припадало његовом брату Горану (1964), источно од њега, које је Владан основао 1990. године, оженивши се и изашавши из претходног, у коме је остао Горан, са родитељима.

Године 2012. укућани су, поред Владана, били и Снежана (1965) – супруга, пореклом из Степојевца (де-војачко презиме Павловић), као и синови, близанци, Андрија и Томислав (1991). Кућа је због експроприја-ције порушена, а Владанова породица се 2013. године одселила на исту локацију где и Горанова, такође са-градивши породичну кућу, поред братове.

Наравно, Владанов родослов је исти као и код ње-говог брата Горана.

4. ПОПОВИЋ (ДРАГУТИН) ВИТОМИР (1896-1978) (Ђурђиц)

Домаћинство Витомира Поповића налази се у Ја-ничком крају и оно је једино преостало у старој насе-обини ове фамилије. Кућа је у усељивом стању коју повремено посећују Витомирови потомци.

Витомир је био ожењен Полексијом (1901-1949), из Кораћице. Имали су ћерке Станицу (1924-1995), која се није удавала, као и Олгу, која такође није више жива, а била је удата за извесног Миличка и живели су у Београду. Олга је у браку са Миличком родила ћерку Светлану (1952), која се сада презива Лукић.

Витомир је син Николије(1875-1948) и Драгутина (1875-1951), који су поред њега имали и Тикомира (1894-1968). Наставак родослова ове породице исти је као и код Витомировог синовца Љубише (1925-1991), који је описан у домаћинству број 1.

5. КОНДИЋ БОЖИДАР (1904-1987) (Ђурђиц)

Домаћинство Божидара (Боже) Кондића нала-зило се у потесу Подастраном, поред главног пута кроз Страну, друго од Зеока. Ту је Божидар сишао пред сам Други светски рат, одвојивши се од бившег таста Димитрија Поповића, из Јаничког краја, на Ди-митријеву земљу. Божидарева кућа је пета по реду

27

саграђена са северне стране главног пута, а прва у том делу засеока. Ово домаћинство је пре неколико година купио Милун (Слободан) Петровић (1961), у њему нико није живео 2012. године, а кућа је због експропријације порушена.

Крајем двадесетих година прошлог века Божидар је оженио Стаменку Поповић (1910-1929), једино живо дете Миљке (1888-1959), која је пореклом из Бистрице, од Николићих и Димитрија (1877-1947), и дошао да живи у домаћинству свога таста, у Јанич-ком крају. Божидарева супруга Стаменка без порода умире у првој години брака, а његов, тада већ бивши таст Димитрије га задржава у кући. Неколико година касније Божидар жени Јованку Андрић (1906-1995) из Сакуље, а према договору са Димитријем има обавезу да му прворођено дете у новом браку да на усвојење, да би, заузврат, остао живети на његовом имању и делом га наследити. Иначе, о родослову Ди-митрија Поповића може се видети у опису домаћин-ства број 1 (Љубиша Поповић).

Јованкина и Божидарева деца су била: Десанка (живела у Београду), Драгомир (1936, живи у Мел-бурну, у Аустралији) и Стаменка (живела у Београду).

6. ПОПОВИЋ (ЖИВОМИР) ЗОРАН (1968) (Ђурђиц)

Домаћинство Зорана Поповића налазило се у потесу Подастраном, где је 1956. године, са својом породицом, сишао Зоранов деда Милутин, из Јанич-ког краја, са старе насеобине ове фамилије, на своје имање.

Године 2012. укућани су, поред Зорана, били и Марина (1968) – супруга, пореклом из Лазаревца (де-војачко презиме Миленковић), Милош (2000) – син и Александар (2002) – син. Ова породица се крајем 2012. године одселила у Лазаревац, у купљену кућу, а зграде у домаћинству у Страни су порушене.

Зоран је син Радојке (1932-2004), која је порек-лом из Бистрице, од Миловановићих, и Живомира (1904-1983). Зоранов отац Живомир је син Милеве (1876-1960), која је пореклом из Пркосаве, од Жи-војиновићих, и Милутина (1878-1960). Њихова деца су, поред Живомира, била и Живојин (1908-1945) и Даница (1910-1973), која је била удата у Зеоке, у Ми-лијановиће. Наставак родослова ове породице може се видети у опису домаћинства број 1 (Љубиша По-повић).

7. ГАВРИЋ (МИЛОВАН) ЉУБИША (1948) (Ђурђевдан)

Домаћинство Љубише Гаврића налази се на Поља-ни, са јужне стране пута за Дрен, једино преостало на старој насеобини ове фамилије.

Године 2012. укућани су, поред Љубише, били и Лепосава (1956) – супруга, пореклом из Дрена, од

Јанковићих, Мирјана (1984) – ћерка и Милан (1985) – син.

Љубиша је син Наталије (1923-1976), која је порек-лом из Крушевице, од Николићих и Милована (1907-1972), који су поред њега имали и Милоша (1942), Михаила (1946) и Милицу (1954), удату у Брајковац, у фамилију Агатоновић. Љубишин отац Милован је син Љубице (1879-1955) и Петра, који је био у избе-гличкој српској војсци у Првом светском рату и 1916. године је страдао на Крфу. Они су од деце имали још Павла (1900-1948) и Живка (1906-1951). Љубишин деда Петар је имао сестре Петрију, која је била удата за Милутина Милојевића и Стаменку.

У 2012. години Мирјана (1984) се удала за Мило-ша Мијатовића (1986), вероучитеља из Барошевца.

8. ГАВРИЋ (МИЛОВАН) МИЛОШ (1942) (Ђурђевдан)

Домаћинство Милоша Гаврића налазило се у по-тесу Подастраном, на адреси „Први реон 30“, где је он седамдесетих година ХХ века сишао са Пољане, из старе родитељске куће, где су му живела браћа, направивши дом на својем имању. Милошево дво-риште је имало прилазни пут са главног пута кроз Страну, дуг тридесетак метара.

Године 2012. у домаћинству је живео само Миош. Исте те године он се преселио у насеље Јелав I, где је направио кућу, а ова стара, у потесу Подастраном је порушена.

Милошев родослов је исти као и код његовог бра-та Љубише (1948), који је обрађен у претходној та-чки.

9. ГАВРИЋ (МИЛОВАН) МИХАИЛО (1946) (Ђурђевдан)

Домаћинство Михаила Гаврића налазило се, као и оно претходно обрађено, његовог брата Милоша, у потесу Подастраном, мало удаљеније од главног пута кроз Страну, на адреси „Први реон 31“. Ту је Ми-хаило сишао са Пољане, са исте локације као и Ми-лош, мало касније од њега.

Године 2012. укућани су, поред Михаила, били и Вера (1955) – супруга, пореклом из Стубице, од Благоје-вићих и Драган (1976) – син. Исте те године Михаило и Вера се пресељавају у насеље Јелав I, у кућу купљену од Радмила (Љубомир) Герасимовића (1949), а Драган у Аранђеловац, у купљени стан. Експроприсано до-маћинство у Страни им је порушено.

Михаилов родослов је исти као и код његовог бра-та Љубише (1948), који је обрађен под бројем 7.

10. ГАВРИЋ (МИХАИЛО) ВЛАДАН (1973) (Ђурђевдан)

Домаћинство Владана Гаврића налазило се на истој локацији као и оно од његовог оца Михаила

28

(1946), обрађено у претходној тачки, мало увученије. Деведесетх година ХХ века Владан се жени, гради нову кућу и излази из очеве.

Године 2012. укућани су, поред Владана, били и Светлана (1982) – супруга, пореклом из Малих Црље-ни, од Матићих и ћерке Анђелија (1999) и Јелена (2001). Исте те године породица се сели у Лазаревац, где су претходно направили кућу, код дрењанске цркве, а стара се, због експропријације, руши.

Владан је син Вере (1955) и Михаила (1946), који још имају и сина Драгана (1976). За наствак Владано-вог родослова важи исто што је речено и у претходно обрађеном домаћинству његовог оца.

11. ГАВРИЋ (МИЛОВАН) МИЛУНКА (1955) (Ђурђевдан)

Домаћинство Милунке Гаврић налазило се у по-тесу Подастраном, где је њен покојни муж Мило-рад, средином шездесетих година ХХ века, сишао са Пољане, са старе насеобине ове фамилије.

Године 2012. у домаћинству је живела само Милун-ка. Следеће године сели се у Мале Црљени, где је купи-ла кућу, а стара се, због експропријације, руши.

Милунка је пореклом из Дрена, од Ђорђевићих. Она је удовица покојног Милорада – Миће (1945-1996), са којим је родила Данијелу (1985). Милорад је син Бранке (1921-1976), која је пореклом из Прко-саве, од Вукадиновићих и Живка (1906-1951), који су поред њега имали и Марка, Милену и Радмилу. Наставак Милорадовог родослова може се видети у опису домаћинства Љубише Гаврића (1948), под бројем 7.

12. ЈОВАНОВИЋ (ВЕЛИМИР) ЈОВАН (1938) (Никољдан)

Домаћинство Јована (Јове) Јовановића налазило се у потесу Подастраном, на раскрсници главног пута кроз Страну и Пештанског. Ту је он 1958. године сишао са Брда, са старе насеобине ове фамилије, са својом браћом, која су касније, деобом, изишла у своје куће, на истој локацији, низ пут према Пештану.

Године 2012. укућани су, поред Јована, били и Радојка (1945) – супруга, која је пореклом из Ми-росаљаца, од Стевановићих, Миодраг (1964) – син, Верица (1969) – снаха, која је пореклом из Тулежа, од Стевановићих, Драгомир (1994) – унук и Живан (1998) – унук. Следеће године су се преселили у Ва-рошицу, у кућу купљену од Раје Пантелића, а стара је, због експропријације, порушена.

Поред сина Миодрага, Јован и Радојка имају и ћерку Драгану (1963), удату у Лазаревац, која се сада презива Платанић.

Јован је син Росе (1913-1946), која је пореклом из Зеока, од Рајковићих и Велимира (1912-1983), који је после заробљеништва у Немачкој (1941-1945) оти-

шао у САД, где је и умро. Јованови родитељи Роса и Велимир су, поред њега, имали и Светозара – Ра-дишу (1930-2010), Рајка (1932-2011) и Јелену (1936) – удату у Лазаревац (сада се презива Михаиловић). Јованов отац Велимир је син Персе (1885-1946), која је пореклом од Живковићих, из засеока Варошица и Светозара – Цвеје (1885-1941), који је крајем XIX века дошао у Барошевац, из Босуте, населивши се на страњански потес Брдо. Јованова баба и деда, Перса и Светозар, су, поред Јовановог оца Велимира, има-ли и Анку (1907-1972) – удату за Славољуба Божића, Михаила и Јелену.

13. ЈОВАНОВИЋ (АЛЕКСАНДАР) МИЛАДИН-КА (1934) (Никољдан)

Домаћинство Миладинке Јовановић налазило се у потесу Подастраном, на истој локацији где и оно које је обрађено у претходној тачки, њеног девера Јована, прво испод њега, према Пештану. Ту је Ми-ладинкин муж Рајко почетком шездесетих година ХХ века направио кућу, изашавши из оне у којој је остао његов брат Јован, у коју су, 1958. године, њих двоји-ца и трећи им брат Светозар, сишли са Брда, са старе насеобине ове фамилије.

Године 2012. у домаћинству је живела само Ми-ладинка. Исте те године сели се у Лазаревац, где у стану живи са ћерком Мирјаном, а стара кућа је, због експропријације, порушена.

Миладинка је пореклом из Дрена, од Михаило-вићих. Она је удовица покојног Рајка (1932-2011), са којим је родила три ћерке: Јасмину (1956), уда-ту у Лазаревац (сада се презива Мијатовић), Јелену (1958), јудату у Степојевац (сада се презива Марко-вић) и Мирјану (1967). Рајков родослов је, наравно, исти као и његовог брата Јована, обрађен у претход-ној тачки.

14. ЈОВАНОВИЋ (СВЕТОЗАР) ДРАГОМИР (1949) (Никољдан)

Домаћинство Драгомира (Гана) Јовановића нала-ило се у потесу Подастраном, прво испод (на север) оног које је описано у претходној тачки, а које је при-падало његовој стрини Миладинки. Ту је Драгомиров отац Светозар (Радиша) почетком шездесетих година ХХ века направио кућу (изашавши из оне у којој је ос-тао његов брат Јован) на исти начин као и његов брат Рајко, што је такође описано у претходној тачки.

Године 2012. укућани су, поред Драгомира, били и Драгана (1961) – супруга, која је пореклом из Вре-оца, од Нешићих и Зоран (1979) – син. Следеће годи-не Драгомир и Драгана се селе у Лазаревац, а Зоран купује стан у Београду, где сада живи. Стара кућа се, због експропријације, руши.

Драгомир је син Олге (1928-2013), која је порек-лом из Трбушнице, од Милановићих и Светозара

29

(1930-2010), који поред њега имају и другог сина, Ве-лимира (1947). Родослов Драгомировог оца Светоза-ра је исти као и Јованов, обрађен у тачки 12.

15. ЈОВАНОВИЋ (СВЕТОЗАР) ВЕЛИМИР (1947) (Никољдан)

Домаћинство Велимира (Веље) Јовановића на-лазило се у потесу Подастраном, суседно са оним описаним у претходној тачки, које је припадало ње-говом брату Драгомиру, северно од њега, низ пут према Пештану. Ту је Велимир седамдесетих година прошлог века изишао из родитељске куће, са својом породицом и са родитељима, оделивши се од брата.

Године 2012. у домаћинству је, поред Велимира, живела и његова мајка Олга, која је следеће године умрла. Исте те године и Велимир се сели у Лазаре-вац, а кућа се руши, због експропријације.

Велимир је у браку са покојном супругом Слави-цом (1953-1986), која је пореклом из Великих Црље-ни, девојачког презимена Мађар, добио ћерку Ман-далину (1972, удату у Лазаревац, сада се презива Петровић) и сина Милана (1975), који се раније из засеока Страна преселио у засеок Вашариште, где има своје домаћинство у којем живи са својом по-родицом. Милан је у браку са Јасмином (1976, по-реклом из Зеока, од Дамњановићих) добио синове Тодора (2000) и Николу (2004).

На Велимиров родослов се односи исто оно што је напоменуто у претходној тачки, где је обрађено до-маћинство његовог брата Драгомира.

16. ЈОВАНОВИЋ (ДРАГОСЛАВ) АЛЕКСАНДАР (1937) (Никољдан)

Домаћинство Александра (Леје) Јовановића на-лазило се у потесу Подастраном, са западне стране пута који од главног води према „броду“, пето у низу од њих шест из фамилије Јовановић (Никољдан), гле-дајући према Пештану. Ту је Александар 1962. годи-не сишао са Брда, са старе насеобине ове фамилије, направивши кућу на својем имању.

Године 2012. у домаћинству је живео само Алек-сандар. Исте те године се сели у засеок Вашариште, поред игралишта, у купљену кућу, а стара се руши, због експропријације.

Александар је у браку са Живодарком (1939-2010, пореклом од Миловановићих, из Бистрице) добио сина Зорана (1960) и ћерку Радмилу (1966, удата у Теодосијевиће, у Шопић). Зоран је ожењен Зорицом (1966) из Венчана, од Јанковићих, са којом има сино-ве Дејана и Владимира. (Зоранова породица живи у Аранђеловцу.)

Александар је син Славке (1902-1970), која је пореклом из Петке, од Томанићих и Драгослава (1899-1942), који су поред љега имали и Анку (1929), Радмилу (1926-2001), Слободанку (1928), Радивоја

(1930, живи у Лазаревцу), Мирослава (1932-1976) и Живанку (1934). Александров отац Драгослав је син Ружице (1863-1933), која је пореклом из Дрена, од Јанковићих и Петра (1858-1914), који су још имали Светислава (1886-1949), Драгињу (удату за Драгишу Савковића), Лепосаву (1892-1967, удату за Тикомира Поповића) и Загорку. Петар је у другој половини XIX века дошао у Барошевац из Босуте, са Букуље.

17. ЈОВАНОВИЋ (МИЛОЈЕ) ЈУЛИЈАНА (1948) (Никољдан)

Домаћинство Јулијане (Јуле) Јовановић налазило се у потесу Подастраном, испод претходно описаног, које је припадало њеном деверу Александру, гле-дајући на север, према Пештану. Ту је Јулијана око 1980. године сишла са Брда, са старе насеобине ове фамилије, на породично имање.

Године 2012. у домаћинству је живела само Ју-лијана. Исте те године сели се у Лазаревац, а стара кућа се руши, због експропријације.

Јулијана је пореклом из Малих Црљени, од Ва-сиљевићих. Она је удовица покојног Мирослава (1932-1976), са којим је родила ћерку Весну (1975), која је удата у Лазаревац и сада се презива Петровић. Ми-рослављев родослов је, наравно, исти као и његовог брата Александра, описан у претходној тачки.

18. МИЛОЈЕВИЋ (БРАНИСЛАВ) НАДЕЖДА (1930 – 2013) (Ђурђевдан)

Домаћинство Надежде Милојевић налази се на Пољани, са јужне стране пута за Дрен, увучено од њега тридесетак метара. Идући поменутим путем то је задња кућа у селу.

Године 2012. у домаћинству је живела само На-дежда.

Надежда је пореклом из Бистрице, од Јовичићих. Она је удовица покојног Милоша (1931-1977), са којим је родила ћерку Марину (1966), удату у Рудо-вце, у Симиће. (Ово је Надежди други брак, у пре-тходном је била удата за Витомира Стојковића из Бистрице.) Надеждин покојни муж Милош је син На-талије (1890-1966, пореклом из Јунковца) и Михаила (1886-1965), који су још имали Милована (1912-1976), Милорада (1915-1976), Радојку (1919-2002, удавана у Даросаву, у Павловиће), Зорку и Славку. Милошев отац Михаило је син Стеваније (умрла 1920) и Николе (1855-1938), који су још имали Љубинку (1894-1961, удату у Божиће).

Надежда је у међувремену, 2013. године, умрла.

19. МИЛОЈЕВИЋ (МИЛОВАН) ЗОРАН (1968) (Ђурђевдан)

Домаћинство Зорана Милојевића налази се на Пољани, са јужне стране пута за Дрен. Зоранов отац

30

је, после деобе са браћом, изашао на ово место, ку-пивши плац за окућницу.

Године 2012. укућани су, поред Зорана, били и Гордана (1972) – супруга, пореклом из Славонског Брода и Стефан (1995) – син.

Зоран је син Горгине(1943-2005, пореклом из ваљевског села Стубо, од Срећковићих) и Милована (1912-1976). Родослов Зорановог оца Милована исти је као и његовог брата Милоша, описан у претходној тачки.

20. МИЛОЈЕВИЋ (ЈОВАН) ЗОРКА (1914 – 1992) (Ђурђевдан)

Домаћинство Зорке Милојевић налази се у Јанич-ком крају, на адреси „Први реон 2“ и оно је 2012. го-дине било ненастањено.

Зорка, пореклом из Трбушнице, од Марковићих, у браку са Светозаром – Заром (1906-1983) родила је ћерке Љубинку (1939), удату за Радована Весића (1932-1989) и Десанку (1941), удатуза Милоја Панте-лића (1941-2005). Светозар је био у заробљеништву, у Немачкој (1941-1945), из којег је отишао у САД, где је и умро, не долазивши у Србију.

Зоркин муж Светозар је син Петрије (1865-1941, сестра Петра Гаврића) и Милутина (1860-1912), који су још имали и Милана (1886-1939), Перишу (1901-1942), Лепосаву (удату у Јунковац) и Ранку (удату у Београд).

21. МИЛОЈЕВИЋ (СЛАВОЉУБ) СЛОБОДАН (1954) (Ђурђевдан)

Домаћинство Слободана Милојевића налази се у Потоку, са леве стране Ајдуковца, на адреси „Први реон 6“. Мостом је повезано са путем који иде уз поток, са његове супротне стране. На ову локацију се, двадесетих година ХХ века спустио Слободанов деда, на своју земљу, сишавши са узвишења у Јанич-ком крају, после деобе са браћом.

Године 2012. укућани су, поред Слободана, били и Гордана (1956) – супруга, пореклом из Цветовца, од Крсмановићих и Ненад (1989) – син.

Слободан је син Косане (1926-1956), пореклом из Трбушнице, од Петронијевићих и Славољуба (1930-1979), који још имају и сина Милана (1955). Слобо-данов отац Славољуб је син Ранке (1905-1985, ћерка Маринка Николћа са Брда) и Перише (1901-1942), који су још имали Светолика (1923-1944), Владислава (1925-2011), Милицу (1932-2004) и Мирослава (1935-1987). Наставак родослова ове породице исти је као и у опису домаћинства из претходне тачке.

Слободанов син Ненад се 2013. године оженио Иреном Војиновић (1988) из Медошевца, са којом је маја 2014. године добио ћерку Миу.

22. МИЛОЈЕВИЋ (СЛАВОЉУБ) МИЛАН (1955) (Ђурђевдан)

Домаћинство Милана Милојевића налази се на истој локацији као и оно које припада његовом бра-ту Слободану, описано у претходној тачки, северно од њега, низ поток. Миланова кућа се налази баш на месту старе родитељске. И ово домаћинство је мос-том повезано са путем прко потока.

Године 2012. у домаћинству је живео само Ми-лан.

Наравно, Миланов родослов је исти као и код ње-говог брата Слободана.

23. МИЛОЈЕВИЋ (ИВАН) ЈЕЛКА (1951) (Ђурђевдан)

Домаћинство Јелке Милојевић налази се на истој локацији као и она два која су описана у претходним тачкама, северно, низ поток од Милановог.

Године 2012. у домаћинству је живела само Јел-ка.

Јелка је пореклом из Рудоваца, од Живановићих. Она је удовица покојног Радована – Лоле (1945-2008), са којим је родила ћерке Слађану (1968, уда-ту за Милана Терзића из Цветовца) и Драгану (1971, удату у Мале Црљени, у Танасковиће). Јелкин покој-ни муж Радован је син Милице (1921-1997, пореклом од Петровићих, са Пољане) и Светолика (1923-1944). Наставак родослова ове породице може се видети у опису домаћинства број 21 (Слободан Милојевић).

24. МИЛОЈЕВИЋ (МИРОСЛАВ) ТОМИСЛАВ (1957) (Ђурђевдан)

Домаћинство Томислава Милојевића налази се у Потоку, са десне стране Ајдуковца, преко пута оних која припадају његовој браћи од стричева, Слобода-ну и Милану. На ову локацију је изишао Томислављев отац, после деобе са браћом.

Године 2012. укућни су, поред Томислава, били и Драгана (1962) – супруга, пореклом из Крушевице, од Тодосијевићих, Марија (1991) – ћерка, Марија-на (1992) – ћерка, Мирослав (1993) – син и Марина (1999) – ћерка.

Томислав је син Јагоде (1933-2002), пореклом из Јунковца, од Васиљевићих и Мирослава (1935-1987). Наставак родослова ове породице може се видети у опису домаћинства број 21, које припада Томисла-вљевом брату од стрица Слободану.

25. МИЛОЈЕВИЋ (ВЛАДИСЛАВ) БРАНИСЛАВ (1954) (Ђурђевдан)

Домаћинство Бранислава Милојевића налази се на истој локацији као и оно које припада његовом брату од стрица Томиславу, описано у претходној та-чки, северно од њега, низ поток. На ову локацију је изишао Бранислављев отац, после деобе са браћом.

Године 2012. у домаћинству је, поред Бранислава, живела и његова супруга Биљана (1957), чије је де-

31

војачко презиме Ђурђевић, а у време удаје живела је у Лазаревцу. Њихова деца су Бојан (1979) и Бојана (1981, удата у Београд, сада се презива Лапчевић). Бојанова деца из брака са Беком Ђорђевић из Шо-пића су Мина (2008) и Лазар (2010).

Бранислав је син Даринке (1929-2010), пореклом из Пркосаве, од Лазићих и Владислава (1925-2011) који још имају и ћерку Веру (1951), удату у Пркосаву, у Ву-кадиновиће. Наставак родослова ове породице може се видети у опису домаћинства број 21, које припада Бранислављевом брату од стрица Слободану.

26. СУЛИМАНОВИЋ (ВОЈА) ЗОРАН (1958) (Аранђеловдан)

Домаћинство Зорана Сулимановића налази се на Пољани, са јужне стране пута за Дрен. Зоран је у Барошевац стигао 1986. године, из села Прва Кутина (општина Нишка Бања). Парцелу за кућевни плац је купио од Зорана Милојевића (1968) на којој је сагра-дио кућу, уселивши се 1989. године.

Године 2012. укућани су, поред Зорана, били и Вера (1956) – супруга, Драгослав (1977) – син, Бобан (1982) – син, Дејан (1985) – син и Дијана (1990) – ћер-ка.

Зоран је син Савке (1934) и Воје (1933), који још имају и Надицу (1952, живи у Орљану, код Лесков-ца), Мирослава (1960, живи у Рудовцима) и Часлава (1964, живи у Рудовцима).

27. МИРОСЛАВ (РАДОСАВ) ЂУРЂЕВИЋ (1953) (Никољдан)

Домаћинство Мирослава Ђурђевића налази се на Пољани, са северне стране пута за Дрен, педесетак метара удаљено од њега.

Године 2012. у домаћинству је живео само Миро-слав.

Мирослав је син Ленке (1929-2003) и Радосава (1924-1984), који још имају и ћерку Милену (1956, удату у Вреоце, у Ђуриће). Мирослављев отац Радо-сав је син Макрене (1895-1952) и Милована, који су још имали ћерке Живку и Добринку.

28. МИОДРАГ (МИЛОВАН) ЈОВАНОВИЋ (1958) (Јовањдан)

Домаћинство Миодрага – Мије Јовановића на-лази се на Пољани, са северне стране пута за Дрен, испред оног описаног у претходној тачки, гледајући према Дрену.

Године 2012. укућани су, поред Миодрага, били и Мирјана (1965) – супруга, пореклом из Каленића, од Поповићих, Горан (1982) – син, Маргарета (1984) – снаха, пореклом из Вреоца (девојачко презиме Ивановић), Анастасија (2007) – унука, Вељко (2008) – унук и Лазар (2012) – унук.

Поред сина Горана, Миодраг и Мирјана имају и две ћерке: Зорица (1983) је удата у Лазаревац, а Гор-дана (1987) у Миросаљце.

Миодраг је син Љубинке (1926, пореклом из Ми-росаљаца, од Петровићих) и Милована (1929-1999). Миодрагов отац Милован женио се више пута и од деце још има Милунку (1948, удата за Томислава Сте-вановића из Ракинца) – са Стаменком Марковић (1921 -2001) из Малих Црљени, као и Миладинку (1962, удата у Велике Црљени, у Гајиће) – са Грозданом. Ми-одрагов отац Милован је син Стаменке (1909-1975), која је пореклом из Зеока, од Пауновићих и Драгу-тина (1895-1944). Они су од деце имали још и Живо-дарку (1923, удата за Радомира Николића из Горњег краја), Миланку (1928-2002) и Ранку (1933, удата у Гњилане). Миодрагов деда Драгутин је син Живане и Јована (умро 1916), који су још имали и ћерке Спа-сенију (1896-1981, удата за Драгољуба Николића са Брда) и Олгу (1909-1988, удата за Милорада Милути-новића из Јаничког краја). Миодрагов прадеда Јован је имао сестру Милицу, удату у Мале Црљени, у Лаза-ревиће, којој је син био Никола (1898).

29. КОВАЧЕВИЋ (МИЛОРАД) МИРОСЛАВ (1957) (Јовањдан)

Домаћинство Мирослава Ковачевића налази се на Пољани, на раскрсници главног пута кроз Страну и дрењанског. Парцела на којој је оно подигнуто не-када је припадала Максићима.

Године 2012. у домаћинству је, поред Мирослава, живела и његова супруга Миланка (1952), пореклом из Рудоваца, од Јеремићих. Они су у браку изродили три ћерке: Анђелку (1984) – живи и ради у Панчеву, Ангелину (1985) – удату у Шопић, сада се презива Бе-лаћевић и Славицу (1986) – удату у Лазаревац, сада се презива Радовановић.

Мирослав је син Живанке (1936-1995) и Мило-рада (1937-2007), који још имају и ћерку Мирјану (1964), удату у Дрен, у Милутиновиће, сада живи у Барошевцу. Мирослављев отац Милорад је „дошао“ Живанки у кућу, а у време склапања брака живео је у близини Гвоздене воде. Живанкини родитељи су Ни-кола Лепан (1891-1981), који је тридесетих година ХХ века дошао у Барошевац, из места Блажуј (Босна и Херцеговина) и Лепосава (1907-1968), ћерка Аранђе-ла Живковића, из Потока. Мирослављев отац Мило-рад је син Митре (1898-1986) и Радована (1886-1959) и они су још имали и Радивоја (1932-2006), Зорку (1930-1980, удата у Паљуве, у Симеуновиће) и Ми-лицу (1934-2009, удату за Боривоја Станојевића из засеока Варошица). Мирослављеви баба и деда (по оцу), Митра и Радован, доселили су се у Барошевац двадесетих година ХХ века из Црне Горе, из општине Никшић: Митра из Заграда (девојачко презиме Чво-ровић) а Радован из Долова.

32

30. МИЛУТИНОВИЋ (МИЛИНКО) СРЂАН (1984) (Никољдан)

Домаћинство Срђана Милутиновића налази се на Пољани, изнад оног описаног у претход-ној тачки, са исте стране пута за Дрен. Подигнуто је на земљи коју је Срђан наследио од бабе (по мајци) Живанке Ковачевић.

Године 2012. у домаћинству је, поред Срђана, живела и његова мајка Мирјана (1964).

Срђанов отац је Милинко (1956) и он живи у Дрену. Милинкови родитељи су Милојка и Бо-госав, који још имају и сина Љубивоја. Родослов Срђанове мајке Мирјане може се видети у опису домаћинства из претходне тачке, које припада његовом ујаку Мирославу Ковачевићу.

31. МИЛУТИНОВИЋ (МИЛОРАД) РАДИША (1935) (Стевањдан)

Домаћинство Радише Милутиновића налази се у Јаничком крају, на адреси „Први реон 1“.

Године 2012. укућани су, поред Радише, били и Миљка (1936) – супруга, пореклом из Попадића, Владимир (1974) – син, Биљана (1978) – снаха, Давид (1998) – унук и Филип (2001) – унук.

Миљка и Радиша имају и ћерку Биљану (1971), удату у Степојевац, у Роксиће.

Радиша је син Олге (1909-1988, ћерка Јована Јо-вановића са Пољане) и Милорада (1908-1943), који су још добили и Драгишу (1933, живи у Параћину) и Смиљану (1937, живела у Београду, није више жива). Радишин отац Милорад је син Велисаве (1879-1963, пореклом из Доброселица, са Златибора) и Мили-воја, који су још имали и ћерку Даринку (1920-2005, удата за Живомира Живковића из Потока).

32. ЖИВКОВИЋ (МИОДРАГ) ЗАГОРКА (1951) (Никољдан)

Домаћинство Загорке Живковић налази се у По-току, са леве стране Ајдуковца (најближе, од свих страњанских домаћинстава, његовом извору), по-везано мостом са путем који са друге стране потока води на Брдо. То је првобитна локација ове фами-лије.

Године 2012. у домаћинству није живео нико.Загорка (пореклом из Малих Црљени, од Мило-

вановићих) удовица је покојног Љубише (1949-2010), са којим је седамдесетих година ХХ века отишла на привремени рад у Немачку, а овде су саградили по-родичну кућу, коју су повремено посећивали. Нису имали порода, а Љубиша је умро у иностранству, где је и сахрањен.

Љубиша је син Даринке (1920-2005, ћерка Ми-ливоја Милутиновића из Јаничког краја) и Живоми-ра (1900-1973), који још имају Верку (1938), Перку (1940), Бранку (1943), Љубинку (1945) и Миомира

(1953). Живомиров отац Аранђел је крајем ХIХ века дошао у Барошевац, из околине Димитровграда (село Звонце). (Онда је Димитровград припадао Бу-гарској, у Србији је од 1918. године.)

33. ЖИВКОВИЋ (ЖИВОМИР) МИОМИР (1953) (Никољдан)

Домаћинство Миомира Живковића налази се на истој локацији као и оно описано у претходној та-чки, које припада његовој снахи Загорки, тридесетак метара удаљено од њега, низ поток. Миомир је ту изградио кућу око 1980. године, изашавши из роди-тељске.

Године 2012. (меродавни датум је 22. мај) укућа-ни су, поред Миомира, били и Драган (1977) – син, Данијела (1980) – снаха (пореклом из Великих Црље-ни, од Аврамовићих) и Виктор (2006) – унук.

Миомир је био ожењен Ковином (1955-1998), пореклом из Пркосаве, од Новаковићих, са којом је, поред сина Драгана, добио и ћерку Снежану (1974), удату у Лазаревац и сада се презива Веселиновић.

Миомиров родослов је исти као и његовог покој-ног брата Љубише, описан у претходној тачки.

У августу 2012. године Данијели и Драгану се ро-дио син Дарио.

34. ВЕСИЋ (ЖИВОРАД) СЛОБОДАН (1956) (Ђурђевдан)

Домаћинство Слободана – Сокана Весића налази се у Потоку, са леве стране Ајдуковца, на раскрсници путева за Брдо и Јанички крај.

Године 2012. укућани су, поред Слободана, били и Љиљана (1928) – мајка (пореклом из Трбушнице, од Милановићих), Живодарка (1956) – супруга (по-реклом из Вреоца, од Лукићих), Душан (1980) – син, Драгица (1981) – снаха (пореклом из Рудоваца, од Милутиновићих), Елена (2005) – унука и Сара (2011) – унука.

Слободан у браку са Живодарком, поред Душана, има и сина Драгана (1979). Слободанов отац Живорад (1930-2006) у браку са Љиљном има и ћерку Гордану (1954), удату за Слободана Станковића из Вреоца. Живорад је син Живодарке (1906-1974, ћерка Све-тислава Ристивојевића) и Стевана (1906-1997), који су још имали и Радмилу (1928-2007, удата за Чедо-мира Петровића са Брда), Радована (1932-1989), Ми-рослава (1936, живи у Лазаревцу), Рајка (1938-2011, живео у Аранђеловцу), Даницу (1936-1962, удата за Владислава Јовића из Сакуље, одсељени у Земун), Миму и Милунку (удата у Даросаву, у Сердаревиће). Слободанов деда Стеван је син Миленије (пореклом од Поповићих из Јаничког краја) и Јована (1860-1918), који су још имали и Живку (1892-1967, удата у Мале Црљени, у Ивановиће). Слободанов прадеда Јован је

33

крајем XIX века женидбом дошао у Страну, из Горњег краја, са старе насеобине ове фамилије.

35. ВЕСИЋ (СЛОБОДАН) ДРАГАН (1979) (Ђурђевдан)

Домаћинство Драгана Весића чини једну целину са оним које припада његовом оцу Слободану, опи-саним у претходној тачки.

Године 2012. укућани су, поред Драгана, били и Ана (1982) - супруга, пореклом из Лазаревца, де-војачко презиме Радосављевић и Вељко Алексић (2005) – пасторак, Анин син.

Драганов родослов је, наравно, исти као и онај из-ложен у претходној тачки, где је описано домаћин-ство његовог оца Слободана.

У октобру 2012. године Ана и Драган су добили сина Деспота.

36. ВЕСИЋ (СВЕТОЗАР) ЉУБИНКА (1939) (Ђурђевдан)

Домаћинство Љубинке Весић налази се у Потоку, на истој локацији где и два описана у претходним та-чкама.

Године 2012. у домаћинству је живела само Љу-бинка.

Љубинка (ћерка Светозара и Зорке Милојевића из Јаничког краја) је удовица покојног Радована (1932-1989), са којим је изродила ћерке Верицу (1960, удата у Аранђеловац, сада са презива Марковић) и Љубицу (1961, живи у Лазаревцу и сада се презива Милетић). Родослов Љубинкиног покојног мужа Ра-дована може се видети у опису домаћинства број 34, које припада његовом синовцу Слободану.

37. ПЕТРОВИЋ (СЛОБОДАН) МИЛУН (1961) (Никољдан)

Домаћинство Милуна Петровића налази се на Брду, а прилазни пут , дуг око 200 метара, води из Ај-дуковца. Ово је прва локација ове фамилије у време њеног досељења у Барошевац.

Године 2012. укућани су, поред Милуна, били и Миланка (1942) – мајка (ћерка Милована Чавића из Горњег краја), Невенка (1963) – супруга (пореклом из Прибоја), Бобан (1984) – син, Недељковић Радован (1987) – зет (Слободанкин супруг), Недељковић Сло-боданка (1988) – ћерка, Којић Ана (1989) – снаха и Недељковић Василије (2009) – унук (Слободанкин и Радованов син).

Милунов отац Слободан (1936-2007) у браку са Миланком има и ћерку Светлану (1962), удату за Предрага Симића из Рудоваца. Слободан је син Ката-рине (1905-1968), која је пореклом из Дрена и Петра (1903-1981), који су још имали и Чедомира (1929-1990), Ружицу (1931-1997, удата за Радована Јоси-повића из Горњег краја), Косану (1934-1983, удата за

Љубишу Поповића у Јанички крај) и Персиду (1939, удата за Милана Ристивојевића са Брда). Милунов деда Петар је син Драгиње (1883-1953) и Чедомира (рођен 1875. године), који су још имали и Милицу (1904-1983, удата у Зеоке, у Рајковиће), Вићентија (1912-1946) и Радмилу. Ова фамилија је у првој по-ловини XIX века дошла у Барошевац из Кадине Луке, када су се презивали Стаменић.

Године 2013. Ана и Бобан добијају сина Николу.

38. ПЕТРОВИЋ (ИВАН) ГРОЗДАНА (1953) (Никољдан)

Домаћинство Гроздане Петровић налази се на ис-тој локацији где и Милуново, описано у претходној тачки.

Године 2012. у домаћинству је живела само Гроз-дана.

Гроздана је пореклом из Рудоваца, од Живано-вићих. Она је удовица покојног Андреје (1950-2000), са којим је родила Гордану (1973, удата у Јунковац, у Гајиће) и Драгана (1977, живи у Лазаревцу). Драган из брака са Надом Вујновић има ћерку Иву (2005) и сина Сергеја (2011). Грозданин покојни муж Андреја је син Радмиле (1928-2007, ћерка Стевана Весића из Потока) и Чедомира (1929-1990), који су још имали и ћерку Веру (1952-2012, удата у Даросаву, у Синђе-лиће). Наставак родослова ове породице може се видети у опису претходног домаћинства.

39. НИКОЛИЋ (МИЛАН) ЗОРАН (1967) (Никољдан)

Домаћинство Зорана Николића налазило се у Кљу-чу, на месту где се пресецају главни пут кроз Страну и Ајдуковац, на адреси „Први реон 47“. Ту је Зора-нов деда Милорад 1972. године направио кућу, на парцели десетак година пре тога купљеној од Петра Петровића са Брда. Пре силаска у Кључ Зоранови преци су живели на Брду, изнад „Ружичиног“ бунара, на старој насеобини ове породице.

Године 2012. у домаћинству је живела само Зора-нова мајка Мика (1947), пореклом из Великог Банат-ског Села (девојачко презиме Вујновић), која се сле-деће године сели у Лазаревац, у стан, а стара кућа се руши, због експропријације.

Зоранова мајка Мика је у браку са Миланом (1940-2006) родила и ћерку Зорицу (1969, удата у Рудовце, за Зорана Давидовића). (Зоран од раније живи у Лазаревцу, са супругом Рајком, 1971, ћерком Лазара Лакете из Шопића, са којом има два сина.) Зоранов отац Милан је син Зорке (1922-1987), која је пореклом из Зеока, од Милојевићих и Милорада (1921-1998), који још имају и ћерке Радмилу (1942, живи у Аранђеловцу и презива се Вучковић) и Радој-ку (1946, удата у Петку, у Марковиће). Зоранов деда Милорад је син Спасеније (1896-1981, ћерка Јована

34

Јовановића са Пољане) и Драгољуба (1899-1955), који су још имали и ћерку Љубинку (удата у Петку, у Јовановиће). Зоранов прадеда Драгољуб је син Миљ-ке (1870-1956), пореклом из Зеока, од Марковићих и Маринка (страдао 1915), који су још имали и ћерке Даринку (1895-1975), Ружицу (1896-1940, удата за Милована Миљанића из Горњег краја) и Ранку (1905-1985, удата за Перишу Милојевћа из Јаничког краја).

40. РИСТИВОЈЕВИЋ (ДРАГУТИН) ЕВИЦА (1929 - 2012) (Никољдан)

Домаћинство Евице Ристивојевић налази се у По-току, са леве стране Ајдуковца, на адреси „Први реон 17“, на месту где је њен свекар Милоје 1944. године сишао са Брда (преко потока), на своје имање.

Године 2012. у домаћинству је живела само Еви-ца.

Евица (пореклом из Вреоца, од Ђурићих) је удо-вица покојног Властимира (1932-2010), са којим је родила ћерку Милену (1959), удату у Вреоце, у Сава-тијевиће. Властимир је у првом браку са Милицом, пореклом из Трбушнице, од Петронијевићих, добио сина Милоша (1956), који живи у Београду. Евичин покојни муж Властимир је син Рајке (1898-1951, сес-тра Драгише Савковића из Горњег краја) и Милоја (1891-1968), који су још имали и Александра (1924-2002), Радмилу (1926-1999, удата у Трбушницу, у Ђорђевиће) и Чедомира (1928-1983). Евичин свекар Милоје је син Живане (1863-1916) и Јована (1857-1903), који су још имали и Милана (1889-1914), Ми-рјану (удату у Соколово, у Матејиће), Даницу (удату у Вреоце, у Мандиће), Ружицу (1902-1936, удату у Га-вриће) и Миросаву (удату у Стрмово, у Јовановиће).

Евица је умрла у августу 2012. године.

41. РИСТИВОЈЕВИЋ (ЧЕДОМИР) МИЛАН (1957) (Никољдан)

Домаћинство Милана Ристивојевића налази се на истој локацији где и претходно описано, на адреси „Први реон 18“. Када се са главног пута кроз Стра-ну крене уз Ајдуковац Миланова кућа је прва у низу кућа његових сродника, на месту где је педесетих го-дина ХХ века дошао његов отац, оделивши се од оца и браће.

Године 2012. укућани су, поред Милана, били и Марина (1963) – супруга, ћерка Буде Ђорђевића из Горњег краја, Бојан (1985) – син и Чеда (1988) – син.

Милан је син Славке (1930-2010), пореклом из Дрена, од Милутиновићих, и Чедомира (1928-1983), који још имају и ћерке Милену (1954), удату у Даро-саву, сада се презива Миладинов и Љиљану (1955), удату у Даросаву, у Петровиће. Наставак родослова ове породице исти је као и у опису претходног до-маћинства, Миланове стрине Евице.

42. РИСТИВОЈЕВИЋ (РАДИСАВ) ЗЛАТИЈА (1928 - 2013) (Никољдан)

Домаћинство Златије Ристивојевић налази се на истој локацији где и претходна два, после Милановог и Евичиног, гледајући уз Ајдуковац, на адреси „Први реон 16“. Ту су Златија и њен муж педесетих година ХХ века изишли из родитељске куће.

Године 2012. у домаћинству је живела само Зла-тија.

Златија (пореклом из Медошевца, од Зарићих) је удовица покојног Александра (1924-2002), са којим је родила Зорана (1948), Драгана (1951-2012), Мили-цу (1952, удата за Слободана Марковића из Јелава) и Мирослава (1954). Наставак родослова ове поро-дице може се видети у опису домаћинства број 40, њене јетрве Евице.

Златија је умрла у јесен 2013. године.

43. РИСТИВОЈЕВИЋ (АЛЕКСАНДАР) МИРО-СЛАВ (1954) (Никољдан)

Домаћинство Мирослава Ристивојевића налази се у Потоку, са леве стране Ајдуковца, на адреси „Први реон 19“. Са путем, који са друге стране потока иде уз њега, повезано је мостом. Кућа је саграђена оса-мдесетих година ХХ века, покрај родитељске, после Мирослављеве женидбе.

Године 2012. укућани су, поред Мирослава, били и Максида (1963) – супруга, пореклом из Орашја (Босна и Херцеговина) (девојачко презиме Первано-вић), Данијела (1983) – ћерка и Александар (1994) – син.

О Мирослављевом родослову може се видети у опису претходног домаћинства, његове мајке Зла-тије.

44. РИСТИВОЈЕВИЋ (АЛЕКСАНДАР) ДРАГАН (1951 – 2012) (Никољдан)

Домаћинство Драгана Ристивојевића налази се на истој локацији где и претходно, његовог брата Ми-рослава, задње у породичном низу, гледајући уз по-ток.

Године 2012. укућани су, поред Драгана, били и Олга (1958) – супруга, пореклом из ваљевске Коте-шице (девојачко презиме Јовановић), Марко (1982) – син, Жаклина (1985) – снаха (девојачко презиме Петковска), Милица (2007) – Маркова пасторка и Александар (2009) – унук.

Олга и Драган имају и сина Ивана (1979) који је ожењен Биљаном Јовановић из Чибутковице и имају ћерке Ивану и Ђурђину. Живе у Лазаревцу.

За Драганов родослов важи иста напомена као и у опису претходног домаћинства.

Дрган је умро 30. 07. 2012. године.

35

45. РИСТИВОЈЕВИЋ (АЛЕКСАНДАР) ЗОРАН (1948) (Никољдан)

Домаћинство Зорана Ристивојевића налазило се у југозападном делу Ороваче, повезано са главним путем кроз Страну сокачићем дугим тридесетак ме-тара, у коме су се налазила и домаћинства браће Го-рана и Владана Поповића, као и Предрага Ристивоје-вића. Зоран је ову кућу изградио око 1980. године, на својој земљи. Године 2013. домаћинство је исељено, а 2014. кућа је порушена.

Године 2012. у домаћинству нико није стално жи-вео.

Зоран је од 1972. године на привременом раду у СР Немачкој. Ожењен је Марјаном (1950) (девојачко презиме Грах) из Морске Соботе (Словенија), са којом има две удате ћерке: Александру (1974) и Мартину (1982). Сви живе у Есену. Одморе редовно проводе у Србији. После експропријације куће у Оровачи Зоран је саградио нову у Потоку, у родитељском дворишту. Често је посећује.

За Зоранов родослов важе исте напомене као што су наведене у приказу домаћинстава његове браће Мирослава и Драгана.

46. РИСТИВОЈЕВИЋ (МИХАИЛО) ЗОРАН (1957) (Никољдан)

Домаћинство Зорана Ристивојевића налази се на Брду, а прилазни пут, дуг стотинак метара, води са главног пута кроз Страну, на „великој кривини“. То је место старе породичне куће великог дела ове фами-лије.

Године 2012. у домаћинству је, поред Зорана, била и његова супруга Душанка (1961), пореклом из Лукавице (девојачко презиме Пешић).

Душанка и Зоран имају три ћерке: Катарину (1979, удата у Умку, сада се презива Стојадиновић), Оливе-ру (1980, удата у Лазаревац, сада се презива Добри-војевић) и Гордану (1982, удата у Барич, сада се пре-зива Симовић).

Зоран је син Станије (1938), пореклом из Стрмо-ва, од Јовановићих и Михаила (1936-1990). Зоранов отац Михаило је син Милице (1913-1943), која је по-реклом од Јовановићих, са Брда и Војислава (1909-1980), који су још имали и Радмилу (1931-2013, удата у Бистрицу, у Николиће), Томислава (1935-1992), Ср-бољуба (1938-2010) и Грозду (1942, удата у Венчане, у Живковиће). После смрти прве супруге Милице Војислав је био ожењен Савком (1898-1990) из Јун-ковца, која није имала порода. Зоранов деда Војислав је син Миљане (1882-1938) и Светислава (страдао 1915), који су још имали и Зорку (1902-1984, удата за Тикомира Миљанића), Божидара (1904-1940) и Живодарку (1906-1974, удата за Стевана Весића из Потока). Зоранов прадеда Светислав је син Антонија, који је имао још и Бранислава (1870-1901), Драго-

мира (1878-1954), Светомира (умро 1926), Ристивоја (страдао 1915) и Савку (удата у Петку, у Марковиће).

47. РИСТИВОЈЕВИЋ (ТОМИСЛАВ) МИЛОРАД (1963) (Никољдан)

Домаћинство Милорада (Миће) Ристивојевића налази се на Јечмишту, са јужне стране главног пута кроз Страну, на раскрсници њега и пута за Дрен. Ту је шездесетих година ХХ века сишао Милорадов отац, изашавши из родитељске куће, на Брду. И ово домаћинство је обухваћрно експропријацијом, још увек није порушено и Милорадова породица живи у њему. Због селидбе су направили кућу у насељу Црне Међе, у Новом Медошевцу.

Године 2012. укућани су, поред Милорада, били и Данка (1966) – супруга, пореклом из Миросаљаца, од Живановићих и Милош (1992) – син.

Милорад и Данка имају и ћерку Милицу (1989), удату за Ненада Дамњановића (1986, живео у Баро-шевцу, засеок Вашариште, у Тополама, до 2012. годи-не), сада живе у Лазаревцу.

Милорад је син Милене (1938-1984), пореклом из Дрена, од Пауновићих и Томислава (1935-1992), који су још изродили и Душана (1962). Наставак Милора-довог родослова може се видети у приказу претход-ног домаћинства, његовог брата од стрица Зорана.

48. РИСТИВОЈЕВИЋ (ТОМИСЛАВ) ДУШАН (1962) (Никољдан)

Домаћинство Душана (Дула) Ристивојевића нала-зи се на истој локацији где и оно које је описано у претходној тачки, његовог брата Милорада, источно од њега. Душан је деобом изишао из родитељске куће, у којој је остао Милорад. По питању експро-пријације, оно што је наведено у претходној тачки важи и за Душана. Из истог разлога он је купио стан у Лазаревцу.

Године 2012. укућани су, поред Душана, били и Божица (1968) – супруга, пореклом из Лазаревца, девојачког презимена Ристановић и Невена (1990) – ћерка.

Душанов родослов је, наравно, исти као и код ње-говог брата Милорада, наведен у претходној тачки.

49. РИСТИВОЈЕВИЋ (СРБОЉУБ) РАДОСАВ (1966) (Никољдан)

Домаћинство Радосава Ристивојевића налазило се на Јечмишту, са северне стране главног пута кроз Страну, на раскрсници њега и пута према Пештану. Ту је шездесетих година ХХ века подигао кућу Радо-сављев отац, на својој земљи, оделивши се од оца, који је остао на старој насеобини ове породице, на Брду.

Године 2012. у домаћинству је, поред Радоса-ва, била и његова мајка Јагода (1934), пореклом из

36

Бистрице, од Недељковићих. Следеће године њих двоје се селе у Лазаревац, у купљену кућу (део града према Лукавици), а стара се, због експропријације, руши.

Радосављева мајка Јагода је, у браку са Србољу-бом (1938-2010), родила још и Светислава (1964). Наставак родослова ове породице може се видети у опису домаћинства Радосављевог брата од стрица Зорана, под тачком 46.

50. РИСТИВОЈЕВИЋ (СРБОЉУБ) СВЕТИСЛАВ (1964) (Никољдан)

Домаћинство Светислава (Свете) Ристивојевића налазило се на истој локацији као и претходно, ње-говог брата Радосава, источно од њега. Светислав је деобом изишао из родитељске куће, у којој је остао Радосав.

Године 2012. укућани су, поред Светислава, били и Радица (1978) – супруга, пореклом из Калањеваца, од Сарићих и Стефан (2006) – син. Следеће године ова породица се сели у Ивањданску улицу (насеље Јелав I), а стара кућа се, због експропријације, руши.

За Светислављев родослов важи исто оно што је изнето у претходној тачки, где је обрађено домаћин-ство његовог брата Радосава.

51. РИСТИВОЈЕВИЋ (МИЛАН) МИЛУТИН (1961) (Никољдан)

Домаћинство Милутина (Миће) Ристивојевића на-лази се у северном делу страњанског потеса Брдо, по-ред самог главног пута, испод куће Зорана (Михаило) Ристивојевића. На то место се, педесетих година ХХ века спустио Милутинов отац, изашавши из заједничке породичне куће у којој је остао стриц Војислав.

Године 2012. укућани су, поред Милутина, били и Персида (1939) – мајка, ћерка Петра Петровића са Брда, Слађана (1967) – супруга, пореклом из Малих Црљени, од Васиљевићих, Јелена (1988) – ћерка и Никола (1990) – син.

Милутинов отац Милан(1931-1999) је син Ната-лије (1907-1942) и Божидара (1904-1940), који су још имали и Живку (1928-1947), Антонија (рођен 1929, живео у Шапцу, није више жив) и Миљану (1933-2007, удата у Јунковац, у Маринковиће). Наставак родослова ове породице може се видети у приказу домаћинства број 46 (Зоран Михаилов).

52. РИСТИВОЈЕВИЋ (СВЕТОЗАР) МИОДРАГ (1946 – 1998) (Никољдан)

Домаћинство Миодрага (Мије) Ристивојевића налазило се у Оровачи, крај Пештана. На то место се у другој деценији ХХ века „спустио“ његов деда, изашавши из очевог дома, који се налазио на Брду, у старој насеобини ове фамилије, тридесетак метара

источно од места где се сада налази домаћинство Зо-рана (Михаило) Ристивојевића.

У мају 2012. године у домаћинству није живео нико, а оно је, због експропријације, порушено.

Миодраг је син Обреније (1920-2004), пореклом из Дрена, од Милутиновићих и Светозара (Заре) (1911-1991), који су родили још и Драгана (1938), Драгу (1942, живи у Београду) и Милојку (1948, живи у Лазаревцу и презива се Вулићевић). Миодрагов отац Светозар је син Зорке (1885-1953), пореклом из Сакуље и Драгомира (1878-1954), који су још има-ли и Предрага (1923-1987), Лазара (1926), Наталију (1908-1938, удата у Божиће), Верку (1925-1998, уда-та за Милана Герасимовића из Горњег краја), Рад-милу (удата у Дрен, у Петровиће), Љубицу (удата у Манић, у Миловановиће) и Петрију (удата у Манић, у Пантиће). Наставак родослова ове породице може се видети у приказу домаћинства Зорана (Михаило) Ристивојевића (тачка 46).

53. РИСТИВОЈЕВИЋ (СВЕТОЗАР) ДРАГАН (1938) (Никољдан)

Домаћинство Драгана Ристивојевића налазило се на истој локацији где и претходно, западно од њега, на месту где је Драган направио кућу, изашавши из родитељске.

Године 2012. у домаћинству је, поред Драгана, била и његова супруга Славка (1944), пореклом из Миросаљаца, од Јаковљевићих. Следеће године селе се у Рипањ, у купљену кућу, а стара се, због експро-пријације, руши.

Драган и Славка имају ћерке Споменку (1964, уда-та у Рипањ и презива се Божић) и Весну (1968, удата у Бурово, у Нешковиће). Драганов родослов је исти као и његовог брата Миодрага, изложен у претходној тачки.

54. РИСТИВОЈЕВИЋ (ДРАГОМИР) ЛАЗАР (1926) (Никољдан)

Домаћинство Лазара (Лазе) Ристивојевића нала-зило се на истој локацији где и претходна два, нај-западније од њих. Ту је Лазар изашао, оделивши се од браће. И ово домаћинство се налази у Оровачи, а одмах иза њега, на запад, низводно, почиње потес Кључ.

У мају 2012. године укућани су, поред Лазара, били и Милева (1930) – супруга, пореклом из Дрена, од Михаиловићих, Александар (1953) – син, Гордана (1962) – снаха, пореклом из Брежђа (општина Ми-оница), од Ђоковићих, Милан (1986) – унук и Саша (1988) – унук. Следеће године породица се сели у Ла-заревац, у саграђене куће (део града према Шушња-ру), а стара се, због експропријације, руши.

Лазар и Милева су родили и ћерку Мару (1950, удата у Аранђеловац, сада се презива Јокић). О ро-

37

дослову ове породице може се прочитати у тачки 52, где је представљено домаћинство Лазаревог синов-ца Миодрага.

55. РИСТИВОЈЕВИЋ (ДРАГОМИР) ПРЕДРАГ (1923 – 1987) (Никољдан)

Домаћинство Предрага (Сумпора) Ристивојевића налазило се у југозападном делу Ороваче, повеза-но са главним путем кроз Страну сокачићем дугим тридесетак метара, у коме су се још налазила и до-маћинства браће Горана и Владана Поповића, као и Зорана (Александар) Ристивојевића. Ту је Предраг око 1950. године направио кућу, изашавши из очеве, која се налази у истом потесу, стотинак метара север-није, ближе Пештану.

У мају 2012. године у кући није живео нико. Била је у усељивом стању, после Предрагове смрти повре-мено је имала станаре. Због експропријације је по-рушена.

Предраг је у првом браку са Славком добио Наду (живи у Лазаревцу и презива се Илић) и Љиљану (живи у Лазаревцу и презива се Крга). У другом је, са Десанком (од Милојевићих, са зеочке Пољане) добио Милицу (1954, живи у Лазаревцу и презива се Некић) и Милену (1956, удата за Драгослава Петровића из Горњег краја, сада живе у Лазаревцу). За Предрагов родослов важи исто оно што је напоменуто у прет-ходној тачки, где је представљено домаћинство ње-говог брата Лазара.

56. РИСТИВОЈЕВИЋ (СРЕТЕН) ЗОРАН (1963) (Никољдан)

Домаћинство Зорана Ристивојевића налази се у Ристивојевића крају, са северне стране главног пута кроз Страну, одмах иза правца сувог потока Пуши-нац, према западу. Ту је Зоранов деда седамдесетих година ХХ века на својем имању направио кућу, пре-местивши се из старе, која се налазила одмах преко пута.

Године 2012. укућани су, поред Зорана, били и Зорка (1934) – мајка, пореклом из Дрена, од Радо-сављевићих, Милина (1966) – супруга, пореклом из Сибнице, од Миловановићих, Иван (1987) – син и Је-лена (1990) – ћерка.

Зоранова мајка и отац Сретен (1933-1999) поред њега имају и ћерку Бисерку (1962, живи у Београ-ду и презива се Михаиловић). Сретен је син Косов-ке (1912-1996, родом из Зеока, од Стевановићих) и Предрага (1909-1990), који су још имали и ћерке Жи-водарку (1931-2005, удата за Драгослава Пантелића), Верку (1935, удата у Ниш и презива се Ђорђевић) и Зорку (1937, удата у Аранђеловац и презива се Бело-шевац). Зоранов деда Предраг је син Ђурђије (1871-1969) и Марка (1871-1920), који су још имали и Дес-анку (1904-1940, удата за Слају Ђорђевића из Горњег

краја). Зоранов прадеда Марко је син Станке и Нико-ле (умро 1906. године), а Никола је Антонијев.

57. НИКОЛИЋ (ВАСИЛИЈЕ) ДРАГИЦА (1961) (Томиндан)

Домаћинство Драгице Николић налази се у Ристи-војевића крају, на адреси „Први реон 49А“. Драгица је на овој парцели, која је некада припадала њеном деди по мајци Војиславу Ристивојевићу, 1989. годи-не саградила кућу и од тада ту и живи.

Године 2012. укућани су, поред Драгице, били и Нада Ђурђевић (1982) – ћерка, Ненад Николић (1995) – син и Ђорђе Козомара (2009) – унук (Надин син).

Драгица је ћерка Радмиле (1931-2013, ћерка Ми-лице и Војислава Ристивојевића) и Василија (1929-2007) из Бистрице, који још имају и сина Војислава (1955). Драгичин отац Василије је син Ленке (порек-лом од Симићих, из Бистрице) и Светозара, који су још имали и Рајка (1927-1981), Радосава, Велисава и Милицу.

Године 2014. Нада се удала за Владана Маринко-вића из засеока Варошица.

58. МИЛОЈЕВИЋ (СЛОБОДАН) ГОРАН (1971) (Ђурђиц)

Домаћинство Горана Милојевића налази се у Ристивојевића крају, на адреси „Први реон 51“. Го-ранов отац је почетком седамдесетих година ХХ века купио ову парцелу од Војислава Ристивојевића и Шиље Пауновића – Американца (чија је мајка од Ристивојевићих), саградио на њој кућу и од 1975. го-дине живи ту. Пре тога је ова породица била на зео-чкој Пољани, одмах иза границе са Барошевцом, иза куће Мије Милојевића – Ћумила. (Они су пореклом зеочки Милојевићи, што се види по слави, бароше-вачки Милојевићи славе Ђурђевдан.)

Године 2012. укућани су, поред Горана, били и Далиборка (1976) – супруга, пореклом из Јунковца, од Милосављевићих, Јована (1996) – ћерка и Јован (2000) – син.

Горан је син Љиљане (1952), пореклом из Круше-вице, од Николићих и Слободана (1948-1998), који још имају и ћерку Гордану (1972), удату у Вреоце, у Ђуриће. Горанов отац Слободан је син Радојке (1925-2004), пореклом из Барошевца, од Станићих и Томис-лава (1909-1968), који су још имали и ћерку Душанку (1946-2006), која је била удата за Брану Пауновића из Зеока.

38

59. ПЕТРОВИЋ (ЖИВОЈИН) МИЛАН (1947) (Митровдан)

Домаћинство Милана Петровића налазило се у Кључу, уз поток Ајдуковац, педесетак метара удаље-но од главног пута кроз Страну. Преко потока је мос-том било повезано са Пештанским путем. Најстарију кућу у дворишту саградио је 1950. године Миланов деда по мајци, на својем имању.

Године 2012. укућани су, поред Милана, били и Јовица (1977) – син, Тања (1983) – снаха, пореклом из Медошевца, од Миловановићих, Огњен (2002) – унук и Вељко (2005) – унук. Исте те године Милан се сели у купљени стан у Лазаревац, а Јовица, са поро-дицом, у купљену кућу у Шопић. Старо домаћинство се, због експропроијације руши.

Милан је у браку са Иванком (1949-2010, родом из Сакула, у Банату, девојачко презиме Стојков) до-био и ћерку Јасну (1971) и сина Дејана (1979) који живе у Француској.

Милан је син Перке (1923, ћерка Драгомира Гајића из Пушинца) и Живојина (1906-1991, родом из Велике Иванче, општина Младеновац), који су до 1950. године живели у Даросави, где је и рођен Ми-лан, онда се пресељавају у саграђену кућу у Кључ, ту остају до средине шездесетих година ХХ века (ту им се рађају и остала деца: Милета,1950; Радован, 1952 и Драгован, 1958), онда цела породица прелази у Драгомирову кућу у Пушинцу (са десне стране сувог потока истоименог назива). После женидбе Милан се враћа у Кључ.

60. ПЕТРОВИЋ (ЖИВОЈИН) РАДОВАН (1952) (Митровдан)

Домаћинство Радована (Ракана) Петровића на-лазило се у Кључу, на истој локацији где и претход-но, његовог брата Милана, јужније, ближе главном путу кроз Страну. Ту је Радован направио кућу сре-дином осамдесетих година ХХ века, после деобе са браћом.

Године 2012. укућани су, поред Радована, били и Гордана (1949) – супруга, пореклом из Рудоваца, од Кондићих и Душан (1985) – син. Следеће године пре-сељавају се у засеок Вашариште, поред игралишта, у кућу купљену од покојног Томе Миљанића, а стара се, због експропријације, руши.

Гордана и Радован имају и две ћерке: Весна (1977) је удата у Дрен, у Павловиће, а Јелена (1983) у Буро-во и сада се презива Николић.

После женидбе, Радован се из Пушинца враћа у Кључ, у своју новоизграђену кућу.

61. ПЕТРОВИЋ (ЖИВОЈИН) ДРАГОВАН (1958) (Митровдан)

Домаћинство Драгована Петровића налазило се на истој локацији где и претходна два, његове браће,

смештено између њих. И оно је мостом преко Ајду-ковца повезано са Пештанским путем, што је случај и са домаћинствима његове браће. Овде је Драгован осамдесетих година ХХ века направио кућу, такође на имању својег деде по мајци.

Године 2012. укућани су, поред Драгована, били и Весна (1962) – супруга, пореклом из Малих Црљени, од Марковићих, Драган (1983) – син, Марина (1985) – снаха, пореклом из Београда, девојачког презимена Тодоровић, Лука (2006) – унук и Урош (2009) – унук. Следеће године Драгован и Весна се пресељавају у засеок Јелав I, у направљену кућу, а Драган се са својом породицом сели у Лазаревац, у купљени стан. Старо домаћинство се, због експропријације, руши.

Драгован и Весна имају и ћерку Драгану (1980), удату у Лазаревац, која се сада презива Стевановић.

Као и његов брат Радован, и Драгован се после женидбе враћа у Кључ, у своју новоизграђену кућу.

62. ПЕТРОВИЋ (ЖИВОЈИН) МИЛЕТА (1950) (Митровдан)

Домаћинство Милете Петровића налази се у Пу-шинцу, са десне стране сувог потока истоименог на-зива. Нова кућа је саграђена седамдесетих година ХХ века, а стара, која се у истом дворишту налазила, која је припадала Милетином деди по мајци Драгомиру Гајићу, из које су „изашли“ сви потомци ове фами-лије, касније је порушена.

Године 2012. укућани су, поред Милете, били и Перка (1923) – мајка, Радојка (1949) – супруга, порек-лом из Фоче (Босна и Херцеговина), девојачког пре-зимена Павловић и Горан (1980) – син.

Милета и Радојка имају и ћерку Јелену (1981), удату у Јабучје, у Негиће.

Као што је напоменуто у приказу домаћинства Милетиног брата Милана (тачка 59), њихови роди-тељи се, са децом, средином шездесетих година ХХ века пресељавају из Кључа у Пушинац. Милети-на браћа се после женидбе враћају назад, у Кључ, а само Милета остаје у Пушинцу, са својом породицом и мајком, на имању својег деде по мајци.

Милетина мајка Перка је најмлађе дете Јелисав-ке (1887-1937), пореклом из Рудоваца и Драгомира (1884-1969) Гајића, који су још имали и Живомира (1910-1978), Мирку (1920-1931) и Раденка (1921-2009, умро у Немачкој, где је остао после заробље-ништва од1941. до 1945. године, и није се враћао у Србију). Милетин деда по мајци Драгомир је син Ми-лојке (умрла 1926. године) и Лазара (1841-1926), који су још имали и Даницу (1868-1938, удата за Мило-вана Пантелића), Димитрија (1870-1954), Љубомира (1875-1951), Стеванију (рођена 1878. године, удата у Зеоке, у Гошниће) и Јеремију (1883-1915). Лазар је имао брата Николу (1860-1940).

39

63. ГАЈИЋ (МИЛОРАД) РАДОВАН (1946) (Ђурђиц)

Домаћинство Радована (Раке) Гајића налази се у Гајића крају, поред главног пута кроз Страну, источ-но од правца сувог потока Пушинац, односно од до-маћинства Зорана (Сретен) Ристивојевића. Ту се два-десетих година ХХ века населио Радованов прадеда Димитрије, који је пре тога живео у кући преко пута, на месту где се сада налази домаћинство Милете Петровића, које је обрађено у претходној тачки, оде-ливши се од оца Лазара и браће.

Године 2012. укућани су, поред Радована, били и Милеса (1952) – супруга, пореклом из села Лисо Поље (општина Уб), од Перићих, Александар (1974) – син, Душица (1977) – снаха, родом из Шопића, од Симићих, Лена (2008) – унука и Урош (2010) – унук.

Радован и Милеса имају и ћерку Невенку (1971), удату у Лазаревац, презива се Васиљевић.

Радован је син Надежде (1926-1995), ћерке Жи-воте Савковића из Горњег краја и Милорада - Мује (1926-1989), који су родили још и ћерку Даницу (1948, удата за покојног Славољуба Лазаревића из Малих Црљени, сада живи у Лазаревцу). Радованов отац Милорад је син Лепосаве (1902-1990, ћерка Радована Пантелића из Горњег краја) и Чедомира (1902-1978), који су родили још и сина Миодрага (1923-2009). Ра-дованов деда Чедомир је син Данице (1871-1918) и Димитрија (1870-1954), који су још имали и Живану (1897-1960, удата за Стеву Петровића Адута, који је пореклом из Ћелија, а у време склапања брака жи-вео је у Барошевцу) и Стану (удата у Зеоке, у Дамња-новиће). Наставак родослова ове породице може се видети у приказу претходног домаћинства.

64. ГАЈИЋ (ПЕРИША) РАДМИЛА (1945) (Ђурђиц)

Домаћинство Радмиле Гајић налази се у потесу Пантелића брдо, источно од суседног домаћинства Милете Петровића. Основано је тридесетих година ХХ века, када се Љубомир (деда покојног Радмилиног мужа Радосава) оделио од брата Драгомира, који је остао у старој кући ове фамилије, која се налазила на месту садашњег домаћинства Милете Петровића.

Године 2012. у домаћинству је живела само Рад-мила, ћерка Лепосаве и Перише Вулићевића из Пр-косаве.

Радмилин покојни муж Радосав – Раја (1938-2005) је син Десанке (1912-1985, ћерка Владимира - Лала Михаиловића из Горњег краја) и Милорада (1908-1944), који су још имали и Борисава (1936-2012) и Љубомира (1944-1984). Радосављев брат Борисав је у браку са Слободанком Милинковић (1945) из Ћелија добио синове Милорада (1964) и Михаила (1966). Радосављев отац Милорад је син Живанке (1881-1954, ћерка Милана Мирковића из Горњег

краја) и Љубомира (1875-1951), који су још имали и Милицу (1902-1981, удата у Сакуљу, у Милиће), Дра-гишу (1903-1915), Тикомира (1910-2001) и Ангелину (1913-1999, удата у Сакуљу, у Лазаревиће). Наставак овог родослова може се видети у приказу домаћин-ства Милете Петровића (тачка 62).

65. ГАЈИЋ (ТИКОМИР) ТОМИСЛАВ (1931) (Ђурђиц)

Домаћинство Томислава (Тоше) Гајића налази се у Гајића крају. На овом месту је Томислављев деда Љубомир 1951. године направио кућу, оделивши се од снахе Десанке, удовице његовог покојног сина Милорада, која је остала живети у њиховом старом домаћинству, на месту где је сада домаћинство Рад-миле Гајић, описано у претходној тачки.

Године 2012. укућани су, поред Томислава, били и Радмила (1938) – супруга, ћерка Живка Ивановића из Малих Црљени, Негослав (1960) – син, Зорица (1962) – снаха, пореклом из Малих Црљени, девојачког презимена Адамовић, Дејан (1985) – унук и Јована (1985)- унукова супруга, пореклом из Араповца, од Аврамовићих.

Радмила и Томислав имају још и сина Мирослава (1961), а Томислављева снаха Зорица и син Негослав имају још и сина Горана (1983), који живи у Аранђело-вцу са супругом Драганом Деспотовић (1985).

Томислав је син Косане (1910-1969), пореклом из Јунковца, од Илићих и Тикомира (1910-2001), који су још родили и Вукосаву (1934, удата у Петку, у Марко-виће), Лепосаву (1936-2013, удата у Лазаревац и прези-вала се Турунџић) и Живанку (1939, удата у Београд и презива се Станковић). Наставак овог родослова може се видети у приказу претходног домаћинства.

Дуња, ћерка Томислављевог унука Дејана и ње-гове супруге Јоване, родила се 23. 01. 2013. године. Деспот, син другог Томислављевог унука Горана и ње-гове супруге Драгане родио се 30. 05. 2014. године.

66. ГАЈИЋ (ТОМИСЛАВ) МИРОСЛАВ (1961) (Ђурђиц)

Домаћинство Мирослава (Мире) Гајића налази се на истој локацији где и претходно, његовог оца Томислава. Настало је осамдесетих година ХХ века, када се Мирослав, после женидбе, оделио од оца.

Године 2012. укућани су, поред Мирослава, били и Љиљана (1964) – супруга, пореклом из Великих Црљени, од Ђорђевићих, Ивана (1984) – снаха, по-реклом из Лукавице, од Бранковићих и Ивица (1985) – син.

Љиљана и Мирослав имају и ћерку Мирјану (1983), удату у Лазаревац, сада се презива Томић.

Родослов ове породице је исти као и код претход-ног домаћинства, Мирослављевог оца Томислава.

40

Уна, ћерка Мирослављеве снахе Иване и сина Ивице, родила се 09. 02. 2013. године.

67. МАРКОВИЋ (ДРАГОСЛАВ) МИРОЉУБ (1956 – 2011) (Ђурђиц)

Домаћинство Мирољуба Марковића налази се на Пантелића брду. Кућа је изграђена почетком ХХ века, коју је Мирољубов отац путем наслеђа добио од Ни-коле Гајића.

Године 2012. домаћинство је било ненастањено.Мирољубов отац Драгослав (1912-1980) је триде-

сетих година ХХ века дошао из Петке да гледа остаре-лог Николу и његове неспособне унуке, и због тога је наследио његову имовину. Драгослав је са супругом Радојком (1925-2007, ћерка Младена Николића из Горњег краја) добио још и Павла (1944), Слободана (1946), Милену (1948-2011, удата у Губеревац, у Про-тиће) и Милисава (1952, живи у Лазаревцу). Драго-слав је син Савке (ћерка Антонија Ристивојевића) и Драгомира.

Никола Гајић (1860-1941) је у браку са Драгином (1862-1920) имао сина Велимира (1882-1920), који је у браку са Грозданом (1880-1952, ћерка Милоша Са-вковића из Горњег краја) имао Милована, Радисава (живео 34 године), Љубисава (1903-1956), Драгињу (1905-1953) и Милорада – Миду (1912-1992).

68. МАРКОВИЋ (ДРАГОСЛАВ) ПАВЛЕ (1944) (Савине вериге)

Домаћинство Павла (Паје) Марковића налази се у Гајића крају, на адреси „Први реон 64“, са друге стра-не главног пута кроз Страну у односу на претходно, у којем је живео његов покојни брат Мирољуб. Ту је Павле сишао седамдесетих година ХХ века, на своју земљу, изашавши из очеве куће, после женидбе.

Године 2012. укућани су, поред Павла, били и Љиљана (1954) - супруга, ћерка Неше Дамњановића из Зеока, Душан (1976) – син, Јелена (1984) – снаха, пореклом из Рудоваца, од Јеремићих,Матеја (2005) – унук и Марија (2007) – унука.

Љиљана и Павле имају и ћерку Далиборку (1973), удату за Сашу Стевановића из Ракинца.

За Павлов родослов важи оно што је речено у приказу претходног домаћинства, његовог брата Ми-рољуба.

69. МАРКОВИЋ (ДРАГОСЛАВ) СЛОБОДАН (1946) (Савине вериге)

Домаћинство Слободана Марковића налази се на истој локацији где и претходно, његовог брата Павла (западно од њега), на адреси „Први реон 65“. Кућа је у приближно исто време прављена.

Године 2012. укућани су, поред Слободана, били и Стоја (1944) – супруга, пореклом из Закмура (код Фоче, Босна и Херцеговина), девојачког презимена Васиљевић, Слађана (1974) – снаха, пореклом из

Степојевца, од Чолићих, Жељко (1979) – син, Марко (2003) – унук и Магдалена (2006) – унука.

Стоја и Слободан имају и ћерку Биљану (1981), која живи у Београду.

За родослов ове породице важи напомена из при-каза претходног домаћинства, Слободановог брата Павла.

70. ПАНТЕЛИЋ (СВЕТОЗАР) ДЕСАНКА (1941) (Ђурђиц)

Домаћинство Десанке Пантелић налази се на Пан-телића брду. То је стара локација, са које су потекле многе куће из ове фамилије.

Године 2012. у домаћинству је живела само Дес-анка, ћерка Зорке и Светозара Милојевића из Јанич-ког краја. Десанка је удовица покојног Милоја (1941-2005), са којим је родила ћерке Весну (1965, удата за Предрага Терзића из засеока Варошица) и Јасмину (1967, удата за Радослава Игњатовића из засеока Јелав I).

Милоје је син Милојке (1920-2008, пореклом из Араповца, од Марковићих) и Миливоја (1914-1998) (који су у браку били 60 година, од 1938. до 1998. го-дине), који су још добили и ћерке Даницу (1943, уда-та у Мале Црљени, у Танасковиће) и Милену (1946, удата у Лазаревац, презива се Божић). Милојев отац Миливоје је син Миросаве (1890-1916, ћерка Петро-нија Бојића са Камаља) и Љубисава (1892-1954). Љубисав је имао још два брака: са Лепосавом (1895-1930, родом из Сибнице) је родио Славку (1921-2004, удата за Момчила Савковића из Горњег краја), Ми-лана (1923-2006) и Момчила (1925-2009), а са Гроз-даном (1902-1962, из Пољаница, општина Љиг, од Остојићих) – Марицу (1931-2013, удата у Брајковац, у Добросављевиће) и Милована (1934-1999). Милојев деда Љубисав је син Данице (1868-1938, ћерка Лаза-ра Гајића) и Милована (1862-1915), који су имали још и синове Светислава (1895-1915) и Милорада (1900-1922). Милојев прадеда Милован је имао брата Ра-дована (1875-1919), а њихови родитељи су били Ма-рија (1836-1919) и Светомир. Отац Милојевог чукун-деде Светомира је Милош (који Милоју пада навр-деда), Милошев отац је Пантелија (који Милоју пада курђел), а Пантелијин отац је Радојица (који Милоју пада аскурђел).

71. ПАНТЕЛИЋ (ДРАГИША) ВЕРКА (1939) (Ђурђиц)

Домаћинство Верке (Вере) Пантелић налази се у Гајића крају, повезано прилазним путем, дужине око 60 метара, са главним путем кроз Страну. Ту је њен свекар Љубисав, у заједници са сином Милованом (Веркиним мужем), 1950. године направио кућу, оде-ливши се од сина Миливоја, који је остао у домаћин-ству које је описано у претходној тачки, са друге стра-не главног пута, удаљеном око 200 метара.

41

Године 2012. у домаћинству је живела само Вер-ка, која је пореклом из Бистрице, од Симићих.

Верка је у браку са Милованом (1934-1999) роди-ла синове Владана (1957-2007) и Зорана (1959). Ми-лованов родослов се може видети у претходно пред-стављеном домаћинству.

72. ПАНТЕЛИЋ (МИЛОВАН) ЗОРАН (1959) (Ђурђиц)

Домаћинство Зорана Пантелића налази се на ис-тој локацији где и претходно, његове мајке Верке, мало јужније. Ту је Зоран осамдесетих година ХХ века направио кућу и деобом изашао из заједнице са родитељима и братом.

Године 2012. у домаћинству је живела и Зоранова супруга Гордана (1961), која је пореклом из Миро-саљаца, од Гајићих. (Њени сада живе у Лазаревцу.)

Гордана и Зоран имају ћерке Сузану (1983, удата у Вреоце, у Арсенијевиће) и Драгану (1985, удата у Лазаревац, презива се Лазаревић). У вези Зорановог родослова може се прочитати у претходној тачки.

73. ПЕТРОВИЋ (МИЛОРАД) ДРАГОМИР (1947) (Ђурђиц и Никољдан)

Домаћинство Драгомира (Драгана) Петровића налази се у Гајића крају, уз главни пут кроз Страну, педесетак метара удаљено од потока Ракинца. На том месту је направљена прва страњанска кућа са северне стране главног пута, а она се и сада налази у овом дворишту. Године 1904. подигао ју је Драгоми-ров деда по мајци Радован Пантелић, који је сишао са брда, преко пута, са старе локације те породице, удаљене седамдесетак метара.

Поред Драгомира, у домаћинству је 2012. године живела и његова супруга Десанка (1951), пореклом из Зеока, од Радовановићих. Њих двоје имају синове Сашу (1973) и Зорана (1976), који живе у Лазаревцу. Саша је ожењен Дијаном (1976, девојачко прези-ме Радоњић), са којом има ћерке Миу (1998) и Леу (2006).

Драгомир је син Славке (1925-2004, девојачко презиме Пантелић) и Милорада – Мите (1921-2001), који још имају и ћерку Веру (1951, удата за Ивана Ивановића из засеока Јелав II).

Драгомиров отац Милорад је син Лепосаве (1890-1945) и Богдана (рођен 1884. године), који су још добили и ћерку, Милорадову близнакињу, Милицу (1921-1997, удата за Светолика Милојевића из Пото-ка).

Драгомирова мајка Славка је ћерка Јане (1900-1950, ћерка Светозара Ђорђевића из Горњег краја) и Миодрага (Драге Чуке)Пантелића (1901-1944), који су још добили и ћерке Десанку (1920-1983, удата у Лазаревац, презивала се Лукић) и Ружу (1922-2011, удата у Београд, презивала се Добриловић). Драго-миров деда по мајци Миодраг је син Драгиње (1876-

1919) и Радована (1875-1919). Наставак родослова ове породице може се видети у приказу домаћин-ства број 70 (Пантелић Десанка).

74. СТЕВАНОВИЋ (АЛЕКСАНДАР) ТО-МИСЛАВ (1949) (Ђурђиц)

Домаћинство Томислава (Томе) Стевановића на-лази се у Ракинцу, са јужне стране главног пута кроз Страну, на адреси „Први реон 69“. На том месту је 1936. године направио кућу Александар – Лека Пан-телић (1906-1995), сишавши са брда, са места где му се налазила стара кућа, удаљена одатле стотинак ме-тара. Између 1975. и 1989. године на овом месту је живео Душан Божић из Лазаревца, који је 1981. го-дине саградио нову кућу. Томислав је 1989. године купио ово домаћинство од Душана, после селидбе из Медошевца, због напредовања колубарских копова.

Године 2012. укућани су, поред Томислава, били и Милунка (1948) – супруга, ћерка Милована Јовано-вића са Пољане, Саша (1972) – син, Далиборка (1973) – снаха, ћерка Павла Марковића из комшилука, Алек-сандра (1994) – унука и Александар (1998) – унук.

Милунка и Томислав имају и ћерку Светлану (1967), удату у Миросаљце, у Гајиће.

Томислав је син Вере (1932-2006, рођена у Врео-цима, у Јеремићима) и Александра (1929-1990), који су добили још и Слободана (живи у Лазаревцу), Ми-лана (живи у Лазаревцу), Љубицу и Милунку (обе су удате у Велике Црљни, у Павловиће). Томислављев отац Александар је син Росе и Животе.

75. ЗОРАН (ИВАН) ТОШИЋ (1967) (Михољдан)

Домаћинство Зорана (Тоше) Тошића налази се у Ракинцу, са северне стране главног пута кроз Стра-ну, уз њега, на адреси „Први реон 70“. На овом месту су синови Драгомира Пантелића, Бранивоје (рођен 1910. године) и Милош (рођен1912. године), 1933. године направили кућу, која и данас постоји (мањи објекат у Зорановом дворишту), сишавши са брда, са око 200 метара удаљености. Ову кућу је 1962. годи-не од Властимира – Лаце Пантелића, Бранивојевог сина, купио Зоранов отац Иван, а 1977. године он је саградио и нову.

Године 2012. укућани су, поред Зорана, били и Милица (1943) – мајка, Данијела (1977) – супруга, по-реклом из Малих Црљени, од Миловановићих, Ан-дријана (2007) – ћерка и Ивана (2008) – ћерка.

Зоран из првог брака има сина Ђорђа (1990), који живи у Лазаревцу.

Зоранов отац Иван (1933-1994) се 1958. године доселио у Барошевац из Брезовица (општина Ваље-во), а мајка Милица је пореклом из Вујиноваче (иста општина), од Васиљевићих.

Зоранов отац Иван је син Даринке (1906-1976), пореклом из Брезовица, од Петровићих и Светозара

42

ЧЕДОМИР (ДРАГОМИР) НИКОЛИЋ (1929 – 2003)

Домаћинство Чедомира (Чеде) Николића нала-зило се у Горњем крају, у Трећем реону, у „Ни-колића“ сокаку (други сокак са десне стране

„џаде“, пута Барошевац – Стрмово), на адреси Трећи реон 50. У време селидбе у овом сокаку су се налази-ла и домаћинства Славка Николића, Рада Николића, Милића Николића, Радмиле Николић и Михаила Ми-хаиловића.

Селидба је била 1999. године.У то време укућани су били, поред Чедомира,

Милена (1934)-супруга (ћерка Радисава, Раће Ђорђе-вића, која се за Чедомира удала 1954. године), Ми-линко (1955)-син, Маријана (1957)-ћерка, Мирјана (1969)-снаха (пореклом из Калуђерице, од Мија-товићих, која се за Милинка удала 1988. године), Срећко (1989)-унук и Светлана (1992)-унука, а слава им је Никољдан (19. децембар).

Чедомир је син Драгомира (1897-1970), који је био носилац Албанске споменице, и Ленке (1903-1990), која се за Драгомира удала 1926. године, а пореклом је из Крушевице, од Аћимовићих. Поред Чедоми-ра, Драгомирова и Ленкина деца су била и Здравко (1927-1932), Зорка (1931, удата за Томислава Весића) и Ђурђијана (1934, удата за Милорада Јанковића). Драгомир је био син Чедомира (1873-1915) и Ђурђије (1871-1951), која је пореклом из Зеока, од Обрадо-вићих. Поред Драгомира, Чедомирова и Ђурђијина деца су била и Катарина (1892-1894), Светозар (1893-1915), Косана (1902-1904), Тихомир (1903-1987), Вла-димир (1906-1977), Живка (1909-1936) и Боривоје (1914-1919). Чедомир је био син Симе и Стаменије, који су још имали и синове Николу (1876-1914) и Ми-лана (1877-1917).

Локација новог домаћинства је насеље Јелав, Ра-вногорска улица.

У међувремену Маријана се одселила у Београд, Чедомир је 2003. године умро, а Срећко се 2013. го-дине оженио Аном, која је пореклом из Чибуткови-це, од Колачарићих.

Срећко Николић, 10. 03. 2014.

МИРОСЛАВ (ЖИВОТА) САВКОВИЋ (1929 – 2007)

Домаћинство Мирослава (Мишка) Савковића на-лазило се у Горњем крају, у Трећем реону, у „Мирко-вића“ сокаку (четврти сокак са десне стране „џаде“, пута Барошевац – Стрмово), на адреси „Трећи реон 43“. Пре исељавања у овом сокаку су се налазила и домаћинства Бранка Дамњановића, Драгише Милу-тиновића, Драгомира Мирковића, Душана Мирко-вића, Зорана Мирковића, Милована Мирковића и Радивоја Мирковића. На почетку сокака, на Миро-слављевом имању, налазио се запис, дрво липе.

Селидба је била 2003. године.У то време укућани су били, поред Мирослава,

Надежда (1934)-супруга (пореклом из Венчана, од Павловићих, која се за Мирослава удала 1952. годи-не), Војислав (1954)-син, Зорица (1957)-снаха (порек-лом од Пантелићих, која се за Војислава удала 1976. године), Александар (1977)-унук, Андреја (1980)-унук, Марија (1979)-Андрејина супруга (пореклом из Крушевице, од Ранковићих, која се за Андреју уда-ла 2001. године) и Никола (2001)-праунук (Маријин и Андрејин син). Слава им је Никољдан (19. децем-бар).

Поред Војислава, Мирослав и Надежда имају још једно дете, ћерку Биљану (1952), која се 1971. године удала за Илију Васиљевића из Малих Црљени. Ми-

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИИСЕЉЕНЕ ПОРОДИЦЕ ИЗ ПРЕКОПАНОГ ДЕЛА БАРОШЕВЦА (1)

(1904-1987), који су добили још и Јордана (1929), Вин-ку (1935-2013), Десимира (1937-2002), Тома (1943) и Сава (1949-1998). Зоранов деда Светозар је син Ивке (1877-1948, пореклом из Зарожја, општина Бајина Ба-шта, од Милићевићих) и Михаила (1872-1948). Зора-

нов прадеда Михаило је син Марије и Спасоја (1843-1909), који су још имали и Ненада (1878-1915).

Децембар 2014. Зоран Тошић и Зоран Мирковић

ИСЕЉАВАЊЕ

43

рослав је син Животе (1897-1971), који је био носи-лац Албанске споменице, и Лепосаве (1900-1973), која је пореклом из Ћелија, од Стефановићих. Поред Мирослава, Животина и Лепосавина деца су била и Радмила (1922-1938), Надежда (1928-1996, супруга Мује Гајића), Милица (1927-1989, супруга Милутина Спасојевића из Рубрибрезе) и Олга (1931-1933). Ми-рослављев отац Живота је био син Милоша (1848-1897) и Росе (1857-1919), која је пореклом из Зеока, од Јеремићих. Поред Животе, Милош и Роса имали су још два сина, Миливоја (1882-1950) и Богосава (1892-1916, који је настрадао на Солунском фронту), као и три ћерке, Гроздану (1880-1952, удату за Вели-мира Гајића), Драгињу (1895-1963, удату за Младена Симића из Рудоваца) и Кристину (удату у Стрмово, у Милошевиће).

Мирослављева породица се преселила у насеље Јелав, у Равногорску улицу. Пошто је Мирослав 2007. године умро, домаћин је сада Војислав, од кога се његов син Андреја оделио и живи у засебном до-маћинству, које се налази поред очевог.

У међувремену Марија и Андреја су 2007. годи-не добили сина Ненада, Александар се 2008. године оженио Наташом (1985), из Лазаревца, чије је де-војачко презиме Ђуровић, са којом је 2011. године добио сина Вељка.

Војислав Савковић, 28. 05. 2014.

РАДОВАН (МИОДРАГ) ПАВЛОВИЋ (1943)

Домаћинство Радована (Раје) Павловића налази-ло се у Горњем крају, у Трећем реону, у „Павловића“ сокаку (пети сокак са десне стране „џаде“, пута Ба-рошевац – Стрмово, сокак за Букинац), на адреси Трећи реон 29. У време селидбе у овом сокаку су се налазила и домаћинства Гаврила Николића, Јелене Николић, Милуна Николића, Радована Николића, Драгише Павловића и Милорада Павловића.

Селидба је била 1997. године.У то време укућани су били, поред Радована,

Мирка (1920)-мајка (пореклом из Рудоваца, од Пан-телићих, која се за Радовановог оца Миодрага удала 1938. године), Милина (1954)-супруга (пореклом из Стрмова, од Јовановићих, која се за Радована удала 1969. године), Мирослав (1972)-син, Јелена (1975)-снаха (пореклом из Бељине, од Милановићих, која се за Мирослава удала 1994. године) и Милица (1995)-унука. Слава им је Ђурђиц (16. новембар).

Поред Мирослава, Радован и Милина имају и ћер-ку Ранку (1973), која се 1991. године удала за Зорана Јанковића из Зеока. Радованови родитељи Миодраг (1920-1980) и Мирка поред њега имају и две ћерке: Добринку (1940), која се 1961. године удала за Ста-нимира Грујичића из Трипкова, општина Чајетина и Милену (1942), која се 1960. године удала за Светоза-

ра Ђорђевића. Радованов отац Миодраг је син Рајка (1888-1956) и Милеве (1899-1962), која је пореклом из Барошевца, од Јанковићих. Поред Миодрага има-ли су и ћерку Милунку (1922-2009), која је била уда-та за Војислава Божића. Радованов деда Рајко је син Живка (1847-1912) и Стамене (1867-1940), која је по-реклом из Миросаљаца, од Марковићих. Поред Рајка имали су и синове Милутина (1881-1938) и Светолика (1892-1893), као и ћерке Драгојку (удату у Трбушницу, у Мирковиће) и Милојку (удату у Миљаниће). Радо-ванов прадеда Живко имао је брата Мишу, ожење-ног Лепосавом (чији је надимак био „кулашица“) и они нису имали преживеле деце.

Локација новог домаћинства је засеок Варошица, Улица Ивањданска број 42. Ту је раније живео Жика Максимовић, у чијој кући је била стара пошта.

У међувремену су Мирослав и Јелена добили ћер-ке Јовану (1999) и Снежану (2000), а Мирка је преми-нула 2013. године.

Мирослав Павловић, 04. 06. 2014.

МИЛОСАВ (ЉУБОМИР) ВЕСИЋ (1927)

Домаћинство Милосава Весића налазило се у Горњем крају, у Трећем реону, у „Весића“ сокаку (четврти сокак са леве стране „џаде“, пута Бароше-вац - Стрмово), на адреси „Трећи реон 12“. Пре ис-ељавања у овом сокаку су се налазила и домаћин-ства Милића Весића, Томислава Весића и Радована Ч. Пантелића.

Селидба је била 2009. године.У то време укућани су били, поред Милосава, Ро-

зина (Ружа) (1932)-супруга (пореклом из Војводине, из Футога, девојачког презимена Крикс, која се за Ми-лосава удала 1950. године), Зоран (1953)-син, Милан (1984)-унук (Зоранов син из брака са његовом првом супругом Златом) и Сања (1990)-унука (Зоранова ћер-ка из брака са његовом другом супругом Душанком). Слава им је Ђурђевдан (6. мај).

Милосав и Ружа су имали још једно дете, сина Момчила (1952-1952). Милосављеви родитељи су били Љубомир (1890-1942) и Перса (1893-1967, која је пореклом од Димитријевићих). Поред Милоса-ва, Љубомирова и Персина деца су била и Милица (1918-1919), Станица (1920-1997, удата за Милоша Пантелића), Љубисав (1924-1947), Милутин (1925-2003) и Томислав (1931). (Милосављева мајка Перса је, пре него што се удала за Милосављевог оца Љу-бомира, била у браку са Стојаном Пантелићем, са којим је 1914. године родила сина Чедомира, Мило-сављевог полубрата. Пошто је Стојан погинуо у Пр-вом светском рату, његов отац Владимир доводи у кућу Милосављевог оца Љубомира, за мужа својој снахи Перси, да се не би угасило домаћинство и да би се лакше одгајио мали Чедомир, а за узврат му

44

је преписао део своје имовине. Пошто је Чедомир одрастао, Љубомир са својом породицом изиђе из Стојанове куће и подигне своје домаћинство уз ње-гово. На тај начин је фамилија Весић доспела у Трећи реон, из Четвртог, где је прво насељена.) Родитељи Милосављевог оца Љубомира су Милутин (1862-1923) и Милева (1873-1937, која је пореклом из Тр-бушнице, од Мирковићих). Поред Љубомира деца су им била и Михаило (1892-1942), Костадин (1900-1962), Драгиња (удата у Миросаљце, у Јанковиће) и Радојко – Раја (1903-1944). Родитељи Милосавље-вог деде Милутина су Живко и Анђелија који су од деце имали само њега. Живков отац се звао Спасоје, Спасојев Васиљ, а Васиљев Јован (Јован „Ђауровић“, чувени јунак из Првог српског устанка, Карађорђев посилни, који је погинуо 25. фебруара 1804. године у Дрлупи).

Милосављева породица се преселила у насеље Вашариште, на адресу Аранђеловачки пут бб, на имање купљено од Вукосаве (Леке) Пантелић.У међувремену Сања се одселила у Лазаревац.

Милосав Весић, 08. 06. 2014.

МИЈАИЛО (МАТЕЈА) СТЕВАНОВИЋ (1906 – 1968)

Домаћинство Мијаила Стевановића налазило се на Камаљу, у „Бојића крају“. Најближе комшије су биле из фамилија Бојић и Мијатовић.

Процес селидбе је почео 1967, и трајао је две го-дине. (Ово је прво барошевачко домаћинство које је исељено због извођења рударских радова од стране „Колубаре“.)

У то време укућани су били, поред Мијаила, ње-гови синови Милан (1933-1991) и Братислав-Браја (1938-2003), снахе Наталија (1926-2012, Миланова супруга, пореклом из Араповца, од Миливојевићих) и Љубица (1935-2011, Брајина супруга, пореклом из Шопића, од Теодосијевићих, која се удала 1960. го-дине), као и унучад Милинко (1952), Радисав (1953), Мирослав (1961) и Јасмина (1966). (Милинко, Ради-сав и Јасмина су Наталијина и Миланова деца, а Ми-рослав је Љубичин и Брајин син.) Слава им је Врачи (14. новембар).

Мијаило је био ожењен Иваном (1906-1946), по-реклом из Малих Црљени, од Миловановићих. По-ред Милана и Братислава остала њихова деца су Милијан (1923-1941), Милосава (1927-2008, удата у Лазаревац, у породицу Миљковић), Милица (1929-2010, удата у Мале Црљени, у породицу Спасојевић), Гордана (1943-2010, удатау Брајковац, у породицу Ранковић), Милина (удата за Драгутина Краговића, са којим је у време селидбе живела у Мијаиловом суседству тако да је и њихово домаћинство експроп-рисано и одселили су се у Аранђеловац) и Лепосава (удата у Дрен, у породицу Томић).

У процесу селидбе Мијаило је 1968. године умро у још увек непрекопаном, старом домаћинству. Ње-гови синови Милан и Братислав направили су нове куће у Барошевцу, у Јелаву, поред Аранђеловачког пута, на суседним плацевима, које су купили од Ми-лосава Бојића – Јусуфија (1946), и са својим породи-цама од 1968. године почели живети у засебним до-маћинствима.

Миланов син Милинко се 1973. године оженио Јагодином (1953), ћерком Живорада Ивановића из Барошевца, са којом је добио ћерке Славицу (1974, удату за Дејана Матића из Малих Црљени) и Слађа-ну (1980, удату за Милоша Милића, пореклом из Са-куље, а сада живе у Лазаревцу). Милинко се 1980. године одвојио од оца у засебно домаћинство, на-правивши кућу у истој улици у Барошевцу. Други Ми-ланов син Радисав се 1981. године одселио у Лаза-ревац. Ожењен је Бранком (1950), пореклом из Ма-лих Црљени, од Илићих, са којом је добио два сина (млађи Бранко живи са њима, а старији Дејан у Бео-граду, са својом породицом). Миланова ћерка Јасми-на се 1983. године удала за Мићу Ивковића (1961) из Миросаљаца.

Братислављев син Мирослав се 1982. године оже-нио Зором (1964), ћерком Добрисава Томића из Ба-рошевца, са којом је добио ћерке Тању (1983), која се 2007. године удала за Драгоша Радовића из Ла-заревца и Сању (1987), која се 2009. године удала за Славишу Милошевића из Стрмова.

Зора Стевановић, 01. 10. 2014.

РАДИСАВ (МИХАЈЛО) БОЈИЋ (1923 – 1982)

Домаћинство Радисава Бојића налазило се у Горњем крају, у Четвртом реону, на Спасовини, по-ред старог главног пута за Стрмово. У време селидбе у најближем комшилуку су се налазила домаћинства Радомира Миљанића – Шоје, Милосава Чавића, Ми-лисава Чавића – Мире, Мише Станића и Милана Иг-њатовића.

Селидба је била 1979. године.У то време укућани су били, поред Радисава, Де-

санка (1928-2008) – супруга, Милорад (1947) – син, Лепосава (1952) – снаха (ћерка Миланке и Милана Гавриловића из Стрмова) и Радослав (1969) – унук. Славе су им Врачи (14. октобар) и Никољдан (19. де-цембар).

Радисав (учесник НОР-а) је син Михајла (1897-1979) и Славке (1902-1979), која је пореклом од Ра-дојичићих. Поред Радисава, остала њихова деца су Радмила (1926-2014, удата у Пећ, сахрањена у Баро-шевцу), Радован (1928, ожењен Јулијаном Аврамо-вић из Зеока), Љубисав (1930-1935), Вукосава (1932-1934), Милош (1934, ожењен Божаном из Мухова, код Дуге Пољане, околина Сјенице), Живанка (1937-

45

1939), Љиљана (1941, удата за Милана Јоксића из Ду-довице) и Милосав (1946, ожењен Верицом, ћерком Десанке и Драгише Станића).

Радисављева супруга Десанка (чије је девојачко презиме Миљанић) приликом удаје је довела њега у своју кућу, те је то разлог што се Радисављево до-маћинство налази на Спасовини, а не у Бојића крају. Десанка је ћерка Ружице (1896-1940) и Милована (1887-1961), носиоца Албанске споменице. Десан-кина мајка Ружица је ћерка Миљке (1870-1956) и Маринка (умро 1915) Николића из Стране. Десанкин отац Милован је син Илинке (пореклом из Даросаве, од Вићентијевићих) и Миленка. Они су, поред Мило-вана, имали и синове Рајка (у браку са Милицом није имао порода) и Драгутина (у браку са Росом имао сина Милоја – Милојића). Десанкина баба Илинка је у другом браку, са Драгутином Ђокићем из Лукавице, имала децу Ђорђа и Милеву, удату у Мале Црљени, у Васиљевиће.

Локација новог Радисављевог домаћинства је Бојића крај, Рударска улица број 21. (Радисав је, у ствари, направио кућу на имању Рајка Миљанића, који је био стриц његове супруге Десанке и није имао порода.)

У међувремену су умрли Радисав (1982) и Десан-ка (2008), а Радисављев унук Радослав је био у браку са Светланом Матић из Араповца, са којом је добио сина Ивана (1990), који сада са мајком живи у Ара-повцу.

Милорад Бојић, 25. 10. 2014.

РАДОМИР (ЖИВАН) ПАВЛОВИЋ (1956)

Домаћинство Радомира (Рајка) Павловића нала-зило се у Горњем крају, у Трећем реону, у „Гераси-мовића“ сокаку (први сокак са десне стране „џаде“, пута Барошевац – Стрмово), на адреси Рударска ули-ца број 10. Пре селидбе у овом сокаку су се налази-ла и домаћинства Чедомира Ђорђевића, Љубише-Петровића, Живана и Живорада Михаиловића, Ристе Симића, Мирослава Ковача, Слободана и Љубисава Герасимовића, а у истом дворишту, са Радомировом, налазиле су се и куће његове браће Радише и Дра-гослава.

Селидба је била 2005. године.У то време укућани су били, поред Радомира, Сла-

вица (1961) – супруга (ћерка Властимира Пантелића, која се за Радомира удала 1983. године) и Бојан (1984) – син. Слава им је Ђурђиц (16. новембар).

Радомир је син Живана (1920-1998) и Милене (1919-1997), која се за Живана удала 1940. године, а пореклом је из Стрмова, од Јовановићих (Јовањдан). (У време када се оженио Живан је живео у Малим Црљенима.) Поред Радомира, Живанови и Миленини синови су и Драгиша (1945-1990), Драгослав (1948) и

Радиша (1959). Родитељи Радомировог оца Живана су Милорад (1885-1955) и Ружица (1895-1927), која је пореклом из Трбушнице, од Живковићих. Мило-рад је после Ружичине смрти био ожењен Драгом (1894-1962), која је пореклом из Малих Црљени, од Милићих, и са њом није имао порода. Поред Жива-на, Милорадова и Ружичина деца су и Косана (1911-1927), Радојка (1914-1926), Лепосава (1918-1919), као и Катарина, која је била удата у Стрмово, за Милију Јовановића (Никољдан). Родитељи Радомировог деде Милорада су Глигорије (1854-1914) и Даница, која је пореклом из Калањеваца, од Васиљевићих, а за Глигорија се удала око 1875. године. Поред Мило-рада, остала њихова деца су: Драгомир (рођен 1882. године), Зорка (рођена 1886. године, удата за Нико-лу Михаиловића из Бистрице), Милутин (1888-1918), Војислав (рођен 1890. године), Светозар (рођен 1892. године), Милисав (1892-1903), Милица (рођена 1896. године, удата за Драгољуба Павловића из Ма-лих Црљени – Јовањдан) и Драга (удата за Драгоми-ра Васиљевића из Сакуље). Родитељи Радомировог прадеде Глигорија су Милисав (рођен 1825. године) и Смиљка, која је пореклом из Стубице, од Ћирићих. Поред Глигорија имали су ћерке Василију (рођена 1849. године) и Стану (удата за Николу Матића из Ма-лих Црљени). Отац Радомировог чукундеде Милиса-ва је Павле Милосављевић (рођен око 1800. године), који је родоначелник фамилије Павловић. Он је по-ред Милисава имао синове Милосава и Добросава. Најзад, отац Радомировог наврдеде (тако се зове чукундедин отац) Павла Милосављевића је Милосав (који Радомиру пада курђел), који је рођен око 1775. године у Санџаку, а у Мале Црљени се доселио 1809. године. Поред Павла имао је и сина Петра.

Локација новог Радомировог домаћинства је на-сеље Јелав, Равногорска улица број 27.

У међувремену у саставу Радомирове породице није било промена.

Поред ове селидбе, из барошевачког Горњег краја у Јелав, Радомир памти још једно сељење. Наиме, 1969. године Радомиров отац Живан се са својом по-родицом сели из малоцрљеначког засеока Забеле у Барошевац, на поменуту локацију у Горњем крају, на имање купљено од Герасимовићих. Дакле, у време те селидбе из 1969. године газда у домаћинству је био Радомиров отац Живан, а у породици су били Жива-нова супруга Милена, као и њихови синови Драгиша, Драгослав, Радомир и Радиша. Комшије у Забелима су им били Миша, Милан, Милован, Станоје, Мића и Добривоје Миловановић, као и Миодраг, Миладин и Милош Спасојевић.

Занимљиво је да Радомир зна за још једну селид-бу његових предака. Године 1935. Радомиров деда Милорад се са својом породицом преселио са мало-црљеначког засеока Петковача у Забеле.

Радомир Павловић, 21. 11. 2014.

46

МИЛОВАН (РАДОМИР) ЧАВИЋ (1905 – 1986)

Домаћинство Милована Чавића налазило се у Горњем крају, у Четвртом реону, на „Спасојевини“, поред пута за Стрмово, који је ишао од железничке станице у Барошевцу, па поред Радојичићих, Миља-нићих и Станићих кућа, кроз потесе Забеле и Брда.

Селидба је била 1980. године.У то време у домаћинству је, поред Милована,

живела и његова друга супруга Десанка (1913-1980), која је пореклом из Крушевице, од Ђурђевићих. Сла-ва им је Срђевдан (20. октобар).

Милован је рођен у Стрмову, од оца Радомира и мајке Даринке, која је ћерка Милоша Ивковића из Миросаљаца. Радомиров отац се звао Марко, а Мар-ков Дмитар. Милован је први брак склопио 1925. го-дине са Даринком Станић (1905-1933) из Барошевца, ћерком Милоја (који је погинуо у Првом светском рату) и Смиљке (која је у то време била удовица), до-шавши у њихово домаћинство у Барошевцу. Са Да-ринком је изродио следећу децу: Милосава (Мику) (1926-2011), Вукосаву (Вуку) (1928-1998), која се 1950. године удала за Миодрага Марковића – „Данића“ и Милисава (Миру) (1931-1994). После смрти прве су-пруге Даринке, Милован се 1934. године жени по други пут, горепоменутом Десанком из Крушевице, довевши је у своје домаћинство у Барошевцу, која му је одгајила децу из првог брака, а плус тога му и из-родила још деце: Олгу (1937-2007, била у иностран-ству, имала брак са Перчи Рудолфом, са којим је по-сле пензионисања живела у Лазаревцу, где су обоје сахрањени), Радишу (1939), Миланку (1942, удату за Слободана Петровића, 1936-1999), Рајка (1944, умро као беба), Драгишу (1946), Милину (1948, живи у Аус-тралији, удата за Гојка Тадића из Зрењанина; у првом браку била удата у Шопић, у Стајчиће) и Јагодину (1950, те године и умре).

Милованови синови из првог брака Милосав и Милисав су се оделили од оца и у његовом суседству су имали своја засебна домаћинства.

Милованов први син из другог брака Радиша се у очевом домаћинству оженио Вером Миловановић (1946) из Шушњара, са којом је изродио ћерке Зори-цу (1967, удата и живи у Београду), Славицу (1968, довела мужа код себе у кућу) и Јелицу (1980, удата и живи у Лазаревцу). Радиша је 1970. године изишао из очеве куће и настанио се у својој, новонаправље-ној у засеоку Вашариште. Ту кућу је 1980. године про-дао Миши Станић и одселио се у Лазаревац, где сада живи у својој кући.

Милованов други син из другог брака Драгиша се 1968. године оженио Милицом Васиљевић (1953) из Араповца, са којом је добио ћерку Весну (1969, удата за Драгана Стевановића, 1966, из Миросаља-ца, сада живе у својој кући у Лазаревцу) и сина Вла-дана (1971), који живи са родитељима, а ожењен је

Данком Давидовић (1979) из Рудоваца, са којом има ћерку Јовану (2013). Пошто је знао да ће се експроп-рисати очево домаћинство Драгиша 1972. године купује плац од Љубише Миљанића (1937), на којем 1976. године прави кућу, а две године касније се, са својом породицом, усељава у њу. (Адреса „Рударска 20“). У ту кућу 1980. године долазе отац Милован и мајка Десанка, пошто им је експроприсано старо до-маћинство на „Спасојевини“.

Драгиша Чавић, 01. 12. 2014.

ТОМИЋ (ЛУКА) ДОБРИСАВ (1944)

Домаћинство Добрисава Томића налазило се у Горњем крају, у Трећем реону, у „Томића“ сокаку (трећи сокак са леве стране „џаде“, пута Барошевац – Стрмово) („стари гробљански пут“). Пре исељавања у овом сокаку су се налазила и домаћинства Томис-лава и Милете Миљанића, Николе Томића и Милана Минића.

Селидба је била 2004. године.У то време у домаћинству је, поред Добрисава,

живела и његова супруга Славка (1946). Слава им је Јовањдан (20. јануар).

Добрисав је 1969. године дошао у Барошевац, на поменуту локацију, купивши парцелу од Пауна Боји-чића, који се одселио у Ваљево. Добрисав је пре тога живео у селу Оровичка Планина (општина Љубовија) где је већ био ожењен и имао двоје деце: ћерку Зору (1964) и сина Зорана (1967). Добрисављеви родитељи су Лука (рођен 1912. године) и Милева, а девојачко презиме његове супруге Славке је такође Томић, али нису иста фамилија. Добрисављев отац Лука једино је дете својих родитеља Миљане и Срећка (1875-18. 10. 1948).

Добрисављева ћерка Зора се 1982. године удала за Мирослава (Братислав) Стевановића (1961), са којим је добила ћерке Тању (1983) и Сању (1987). Син Зоран је ожењен Бранком (1967), ћерком Момчила (Милан) Пантелића (1947), са којом има синове Ду-шана (1988) и Дејана (1990). Душан је ожењен Ката-рином Тошић из Аранђеловца, са којом је добио сина Матеју (2012). Зоранова породица живи у Аранђело-вцу.

Локација новог Добрисављевог домаћинства је Ивањданска улица, засеок Вашариште.

У међувремену у саставу Добрисављеве породи-це није било промена.

Зора Стевановић, 09. 12. 2014.

ЂОРЂЕВИЋ (БОЖИДАР) БОГДАН (1928 – 2004)

Домаћинство Богдана Ђорђевића налазило се у Горњем крају, у Четвртом реону, задње у селу, према Стрмову. Најближи комшија је био Владислав – Лаца Ђорђевић.

47

Селидба је била 1986. године.У то време укућани су били, поред Богдана, Рад-

мила (1936) – супруга, пореклом из Тулежа, од Стојко-вићих, која се удала 1955. године, Милош (1957-1999) – син, Јасмина (1961) – снаха, ћерка Мирослава Ми-ловановића из Малих Црљени, Срђан (1981) – унук и Саша (1982) – унук. Слава им је Ђурђиц (16. новем-бар).

Богдан и Радмила имају и ћерку Љиљану (1956), која је удата, живи у Аранђеловцу и сада се прези-ва Ристовски. Богдан је син Божидара (1903-1974) и Златије (1906-1955), која је пореклом из Дучине. Они су од деце још имали и Слободанку – Миљу (1927-1995), удату за Миодрага Гајића, Јелику (1932-1998), удату за Рашу Ранковића из Рудоваца, Ђорђа (1934-1990) и Олгу (1936), која живи у Београду. Богданов отац Божидар је син Светозара и Јерине, која је по-реклом из Даросаве, из зaсеока Старо Село. Поред Божидара, њихови синови су и Љубисав, Радован

(носилац Албанске споменице, ожењен Станијом из Бање, са којом није имао порода), Милан (носилац Албанске споменице) и Војислав.

Из старог домаћинства, у Четвртом реону, прво су се, 1984. године, преселили Милош и Јасмина, са децом, у већ направљену кућу у Ивањданској улици (засеок Вашариште). Две године касније завршавају кућу у засеоку Јелав II, где се сви чланови породице премештају.

Милош умире 1999. године, а Богдан 2004. Саша се 2006. године жени Тањом (1986), ћерком Мила-дина Николића, са којом добија Милицу (2007) и Милоша (2009). Они се 2009. године враћају у кућу у Вашаришту. Срђан се 2010. године жени Маријом Петровић (1989) из Аранђеловца, са којом добија Ђорђа (2011) и Ђурђу (2012).

Саша Ђорђевић и Љиљна Ристовски, 10. 12. 2014.

Славко Мирковић (1967) се из барошевачког засеока Горњи крај преселио у други засеок, у Јелав, у новембру 1994. године. Пре селидбе

је живео у домаћинству својег оца Радивоја (1943), са њим и мајком Љубицом (1949). Из исте куће је и Сла-вков стриц Душан (1949) који је одсељен у Аранђело-вац 1992. године „по Светом Илији“. Славкови роди-тељи су у Горњем крају остали до 2001. године, када су дошли у Јелав, где и сада сви заједно живе.

Радивојеви и Душанови родитељи су Чедомир (1915-1987) и Мирка (1922-1962), а Чедомирови Бо-жидар (1890-1915) и Лепосава (1888-1978). Божидар је син Милана (1862-1915) и Петрије (1859-1938). Према Књизи крштених у барошевачкој цркви Мила-нови родитељи су Матеја и Миљана.

Славкова женидба Сањом (1974) пада баш у време његове селидбе, 6. новембра 1994. године. Свадба им је била 29. априла 1995. године, у Горњем крају. На Божић 1996. године добили су сина Чедомира, а

на други дан Стевањдана 2000. године другог сина Стевана.

Домаћинство у којем је живео Славко, у Горњем крају, налазило се у „Мирковића сокаку“ (четврти сокак са десне стране „џаде“, пута Барошевац – Ми-росаљци). У истом сокаку су се налазила и домаћин-ства Мишка Савковића, Драгише Милутиновића, Зорана Мирковића, Драгомира Мирковића, Мило-вана Мирковића и Бранка Дамњановића. У том крају су постојала три бунара: први је био у заједничком власништву Мишка и Велизара Савковића и налазио се између њихових кућевних плацева, други је био у заједничком власништву Бранка и Милована и та-кође се налазио између њихових кућевних плацева, а трећи су користила остала домаћинства из сокака и он је био на Драгомировом плацу. На око 300 метара од сокака налазио се чувени извор Букинац са кога је повремено доношена вода за пиће.

Стари Славков кућевни плац је имао 38 ари и простирао се до потока Букинца, а у истом сокаку су

КО СЕ СЕЛИ, ТАЈ СЕ НЕ ВЕСЕЛИ РАЗГОВОР СА СЛАВКОМ МИРКОВИЋЕМ

ГОРЊАНИ

48

имали и плац од 8 ари, на којем се налазила штала за стоку. Њиве су им биле: Дуги поток (260 ари), Спа-совина (260 ари), Брдача (80 ари), Особина (70 ари), Миросаљачке ливаде (28 ари), Чаир (20 ари), Код ћу-прије (20 ари), а шума је у Вису (30 ари).

Славко је основну школу завршио у Барошевцу. До четвртог разреда учитељица му је била Драгица Павловић, а од петог разредни старешина Мирјана Медурић. Средњу техничку школу рударске струке је завршио у Лазаревцу. Војску је служио у Чапљини и Титограду, у ауто јединици, 1985. и 1986. године. На рударском факултету у Београду положио је 11 испита, напустио га је и 1989. године запослио се у „Колубари“.

Циљ овог разговора је да један наш суграђанин изнесе своја размишљања и ставове о актуелним те-мама барошевачке данашњице.

Славко, занимљиво би било да нам на почетку кажете како сте доживели селидбу?

Експропријација имовине за потребе проширења Рударског базена „Колубара“ у крају из којег сам се преселио почела је крајем осамдесетих година прошлог века. Из данашње перспективе гледано, то је било време благостања у ондашњој држави, у којој смо живели. (Ја сам се из Југославије преселио у Србију.) Године 1989, када сам добио надокнаду за експроприсану имовину, просечна плата у „Колу-бари“ је била око 1.500 немачких марака. За кратко време после тога уследио је економски и морални суноврат нашег друштва. Моја селидба се временски поклопила са ратовима, распадом државе, санкција-ма, суперинфлацијом, наро дним немирима, бомбар-довањем. Тада је почело и вишестраначје у Србији. Припадао сам групи ентузијаста која је веровала у позитивне промене. Од 1990. до 1992. године био сам члан Демократске странке, од 1992. до 1996. Де-мократске странке Србије, а онда сам се поново вра-тио у Демократску странку, у којој сам остао до 2003. године, до Ђинђићевог убиства. За њега сам веровао да је носилац бољег времена, његовим убиством сам изгубио веру. Сада се може рећи да нисмо ишли напред, већ уназад. Од 2003. године до данас нисам запазио ниједну политичку фигуру способну да нас поведе у бољу будућност.

Не постоји модел шта да се учини са надокнадом за експроприсану имовину, коју су стицале генера-ције мојих предака. Мислим да нисам био довољ-но зрео да донесем праву одлуку. Крај у којем сада живим није ни село ни град. Живот на селу подразу-мева могућност бављења пољопривредом. У Јелаву

тога нема. Живот у граду подразумева могућност по-сетама културним манифестацијама, бављење спор-том. Рецимо, ја сада морам возити децу на базен у Великим Црљенима, да би тренирала ватерполо. Једноставно, мислим да нисам одабрао право место живљења. Али, онда, када сам се селио, пракса је била да се остаје у месту живљења, и ја сам, такође, по њој поступио.

Везано за селидбу мислим да сам и економски лоше прошао. За старо домаћинство сам добио на-докнаду од 140.000 DМ, а моје садашње домаћин-ство не вреди толико, и поред мојег вишегодишњег улагања у њега. Са друге стране, с обзиром на стан-дард у нашој земљи, мислим да имам пристојне ус-лове за живот, и поред велике загађености наше жи-вотне средине.

Моја селидба се поклапа и са променама у међуљудским односима. Напредак науке и технике довео је до отуђења у друштву. Нема оне блискости међу комшијама која је постојала у Горњем крају. Онда смо, због међусобног помагања у обављању свакодневних послова, били принуђени на много веће дружење. Сада тих потреба нема. Чак сам и уве-рен да би међукомшијски односи доживели велике промене и да није било селидбе.

Како оцењујете садашњост Барошевца?

Пре свега бих истакао крајњу недемократију у селу где је једна група људи узела себи за право да одлучује о свим битним питањима у вези Бароше-вца. Не заказују се зборови грађана, на којима би се пружила прилика свима заинтересованима да узму учешће у решавању огромног броја проблема са којима се сусрећемо. Сећам се да су осамдесетих го-дина прошлог века комунисти организовали зборо-ве, да би приказали план насеља Јелав, а сада, када се одлучује о решењима која се доносе по том плану, не заказују се.

Стање у којем се налазе инфраструктурни и јав-ни објекти је катастрофално. То се , пре свега, одно-си на Аранђеловачки пут и тротоар, који је недавно урађен, са његове јужне стране. Због тога нарочито трпе наши суграђани чије се куће налазе поред овог пута. Главни пут и канализациона мрежа кроз засеок Страна никако да се заврше. Пројекат насеља Јелав је лоше урађен, радови се не изводе по њему. Није-дан јавни објекат нема потребну документацију.

Угрожени смо буком и прашином са угљенокопа, вода нам је лоша. Потурена нам је „привремена“ ло-кална општинска депонија смећа, која се можда и не налази на територији наше катастарске општине, али

49

сво смеће које се одвози на њу пролази кроз наше село.

Што се тиче улагања у барошевачки спорт треба се оријентисати на децу школског узраста и младе из нашег села. Поред фудбала, у којем наша земља није постизала неке значајније резултате, треба се сети-ти и других спортова, по којима смо у свету познати. Сада имамо погубну ситуацију да се инфраструктур-ни и пратећи објекти које користи фудбалски клуб „Младост“ налазе у лошем стању, а у првом плану је спортски успех клуба.

Тренутна ситуација нимало није ружичаста. Пи-тање је докле ће радити пошта и амбуланта, подмећу нам се празне приче о изградњи базена и балон хале. У Барошевац је у последње време много уло-жено, али без праве контроле о утрошку тих средста-ва и без домаћинског пословања. Наши преци, иако недовољно образовани, мислили су далекосежно, а данас се мисли од данас до сутра, тачније речено, од јутра до поднева. Општи интерес села је забора-вљен.

Какав је, по Вама, утицај „Плана генералне ре-гулације за подручје насеља Барошевац, Медоше-вац, Зеоке и Бурово“, који је донет 2008. године, на живот у нашем селу?

И поред тога што су се рударски радови на терито-рији наше катастарске општине изводили скоро пола века, није било никаквог свеобухватног планирања у погледу напредовања истих, све до доношења поме-нутог Плана. Тако смо имали противречну ситуацију, и то пред само доношење Плана, да се једном нашем домаћинству изда дозвола за изградњу стамбеног објекта, да би се за кратко време после тога испоста-вило да ће и тај објекат бити обухваћен експроприја-цијом. Ни замислити се не може колику је економску штету претрпело наше друштво због планирања „од данас до сутра“, у ствари, због одсуства било каквог дугорочнијег планирања. Дакле, намера за доноше-ње Плана је добра, он даје одговор на питање шта нас чека у наредном периоду од двадесетак година.

Доношењу Плана претходила је јавна расправа о његовом предлогу. Испоставило седа наши суграђа-ни нису довољно озбиљно схватили новонасталу ситуацију, а кад су схватили било је касно. Тадашњи Савет наше месне заједнице и општински одборник из Барошевца нису били на висини задатка и нису радили у интересу грађана нашег села. (Свима је по-знато са коликом је озбиљношћу овој проблематици приступано у околним селима, Зеокама, Медоше-вцу, Вреоцима.) И ја сам узео учешћа у достављању низа примедби на предлог Плана, али ниједна није усвојена.

Коначно, 30. 12. 2008. године, Скупштина град-ске општине Лазаревац усвојила је План већином од само једног гласа, при чему је за доношење ове одлуке гласао и одборник из нашег села. План се у својој коначној верзији врло мало разликује од пред-лога. Главни недостаци Плана, који се тичу нашег становништва, по мени су промена микроклиме и повећање загађености животне средине. Предвиђа се да се на простору Шопића, Медошевца и Зеока формира огромна депресија, удубљење, дубине 200 метара, а да се на простору нашег села, северно од управне зграде Копова, накипа јаловина висине 80 метара, чија би завршна кота имала надморску ви-сину 200 метара. (Примера ради, надморска висина мојег дворишта је 120, а Петковаче 272 метра.) На-сељени део Барошевца остао би у огромној котлини изложеној ветровима. Мере предвиђене за заштиту од прашине, буке и других загађења су недовољне. Вода у Пештану и даље ће се загађивати отпадним водама са Копова. План је урађен, пре свега, за пот-ребе „Колубаре“, да јој осигура несметану произ-водњу, о интересима околног становништва није се мислило. Још једном да поновим, мишљења сам да План Барошевцу доноси црну судбину.

Спровођење Плана посебна је прича. Касни се са предвиђеним заштитним мерама, тачније речено, оне се уопште и не спроводе. Видите на шта личи заштитни бедем и колико је успешно пошумљен? На сваком пресипу трачних транспортера треба да буду уграђене млазнице, за смањење прашине, што није урађено. Регионални пут Вреоци – Аранђеловац претворен је у индустријску саобраћајницу. Кад би ова држава била бар мало правна, одговорна лица из „Колубаре“ вишеструко би била кажњена.

С обзиром да сте члан Савета за пољопривреду општинског Већа и председник скупштине удру-жења „Колубарско воће“ из Лазаревца, сматрамо да сте квалификовани да изнесете своје мишљење о нашој пољопривреди као и да пренесете своја ис-куства из бављења воћарством.

Стање у српској пољопривреди је врло тешко. Она је нискоакомулацина привредна грана где се целе го-дине улаже а само се једном приходује. Кад треба да се наплати једногодишње улагање све зависи од тр-жишта. (Готово да се може рећи да се код нас једино у пољопривреди послује под тржишним условима.)

Главни проблеми наше пољопривреде су уситње-ност поседа, застарелост механизације, нерацио-нална увозна политика, слаба куповна моћ станов-ништва, општа криза у друштву. Једноставно речено,

50

немамо генералну државну стратегију у овој обла-сти.

И поред тога пољопривреда је наша шанса, зах-ваљујући поднебљу, квалитету земљишта, традицији, високоразвијеној науци у овој области, добром ге-остратешком положају. Да би се та шанса искористи-ла треба спровести неке неопходне мере, а ту се пре свега мисли на комасацију (укрупњавање поседа), осавремењавање механизације, побољша ње одго-варајуће инфраструктуре (путеви, канали), доследну примену агротехничких мера и уопште научних дос-тигнућа из ове области. Очигледно је да за ово треба много средстава и да ће то тешко ићи, с обзиром на нашу општу беспарицу, али се да приметити да се много чега може урадити и без пара и да је главни проблем у нашим главама, у нашој неспремности да прихватамо савремена достигнућа.

Наша општина има добро поднебље за пољопри-вреду, у јужном делу има пристојних површина за ову делатност, а у северном делу проблем предста-вљају рударски радови. (Рекултивисане површине нису дале неке нарочите резултате.) Највећи про-блем је пласман пољопривредних производа, а тре-ба истаћи и мали буџет за ову делатност као и про-мену радне структуре становништва (углавном нема чистих пољопривредних произвођача, због релатив-но високе запослености пољопривреда се ради из хобија).

У Барошевцу има само 11 регистрованих пољопри-вредних газдинстава, од чега нас 7-8 сваке године вршимо обнову регистрације. Због прекопавања већег дела сеоске територије смањени су поседи за ратарску производњу, нестали су виногради, остало је нешто мало воћњака. Сточарство је готово замрло, многе парцеле су запарложене. Висок проценат за-послености у „Колубари“ утиче на незаинтересова-ност за пољопривредну делатност.

Мој воћњак, површине 70 ари, ограђен бетонским стубовима и плетеном жицом, налази се на парцели рекултивисане земље изнад старог монтажног плаца. У пролеће 2003. године засадио сам 800 јабука на кр-жљавој подлози и поставио систем за наводњавање „кап по кап“. У јесен те године додао сам 100 шљива чачанске родне и стенлеј, 2005. године 60 чачанске

лепотице, а 2010. године 40 чачанске ране. Године 2004. регистровао сам пољопривредно газдинство и набавио неопходну механизацију. Род јабуке се креће између 5 и 10 тона годишње, а најбоља је била 2012. година – 14 тона. Највећи род шљиве је изно-сио 5 тона. Произведену робу пласирам на локално тржиште и у извоз. За рад у воћњаку не користим до-датну радну снагу. Моје опште искуство у овом послу је да је за приход најбитнији квалитет производа.

На крају би нас занимало какав би био Ваш од-говор на анкетно питање из овог броја часописа, које гласи: „Шта мислите о будућности Бароше-вца?“

Барошевац нема перспективу, пре свега због превелике везаности за „Колубару“, која је и сама на климавим ногама и питање је да ли ће се једног дана продати. С обзиром да је она апсорбовала ско-ро сву радну снагу из нашег места, у случају продаје многи наши суграђани ће остати без радних места, а могућности за бављење неком другом делатношћу су слабе. Због форсирања рударских радова замрла је пољопривреда, мала привреда никако да крене са мртве тачке, безуспешни су покушаји оживљавања туризма.

Даље треба рећи да иста та „Колубара“ своје про-писане обавезе према нашем селу није испунила, ту пре свега мислим на инфраструктурне радове у на-сељу „Јелав“, а и за оно што је урађено не може се рећи да има неки нарочити квалитет. Пошто се број становника у нашем селу стално смањује поставља се питање опстанка школе, поште амбуланте. После завршетка рударских радова на овим просторима остајемо одсечени од већег дела наше општине, од Лазаревца, Београда.

Завршио бих са тиме што бих још једном констатовао да је будућност Барошевца крајње не-извесна и да чак постоји и могућност нестанка овог насељеног места.

Прва половина 2014. године Зоран Мирковић

51

Барошевац из своје младости памтим као богато село. Било је око 400 кућа. Много њива злата вредних. Куд год се окренеш баште и њиве

посејане, шуме се зелене, птице певају. Гледаш, а груди ти се шире од милине. И тако у Равни, Брдачи, Липару, Горњој ливади.

Кроз Барошевац су пролазила два пута. Звали смо их „џада“ и „синор“. Често су се орили од воловских кола и коњских запрега и то не само из нашег места. Људи из околних села много су свраћали у Барошевац. Одатле се из Пештана вадио шодер и песак, а са Беле земље одвозио шамот. Камен из Мајдана је био веома тражен. Неки су тим песком и шодером и куће направили. Пролазе тако, па стану код куће Радомира Николића да се одморе. Један остане да пази стоку, а остали сиђу до Букинца да се напију воде. Од синора вода се сливала кроз Мала брда у Дуги поток и Јокинац, а затим у Букинац, поред Герасимовићих кућа, па у Пештан.

Поред тога људи су се слагали и једни друге помагали. Имали смо срп, мотику, салајицу. То су биле главне алатке. Људи су мобу сазивали, а Цигани увече свирали. Ко год чује за мобу он сам иде, радује се јер ће бити игранка. Кад дође јесен, и кад је родна година свако се весели јер има хране и за људе и за стоку. А стоке је било много. Њом се трговало на вашарима од којих су највећи били на Ивањдан и Пантелевдан. Поред ових вашари су одржавани и на други дан Ускрса и Мали Никољдан. У порти музика на пет – шест места. Коло на све стране. Било је толико народа да ако неког изгубиш, не можеш га наћи. Толико је света долазило из свих околних села. Имали смо и четири кафане где су током зиме, нарочито када су празници биле игранке.

За вашаре су сви долазили лепо и свечано обучени. Момци су носили народну ношњу или уске панталоне и беле кошуље. Девојке углавном шивене хаљине, као и данас. Чувен је био Живан шнајдер. Радован Степановић кад сашије блузу струкару од свиленог гајтана она стоји као саливена. Исто и Влајково одело – само да станеш и гледаш и дивиш се.

Кад се двоје заволе нису могли сами да одлуче. Мишљење старијих се слушало и поштовало и одлука је била на њима. Тражило се богатство, ако су и момак и девојка били богати. Размишљало се шта ће тражити уз девојку, да ли „хиљаду или њиву“.

Тек кад се договоре спремају шта немају за свадбу. Није било шатора ни ресторана, већ само столови у дворишту. Газда припрема весеље, а све моли Бога да киша не пада. На свадбу се доносила част: прасе, погача, торта и колачи. Давало се газди да се гости почасте и на сваки дар су се лепиле налепнице са именом. Што преостане враћа се оном ко је донео. Каква је млада видело се одмах. Пусте децу код ње и посматрају шта ће да буде. Ако млада каже „склони се“ и неће да их помилује, онда гледаш на коју ћеш страну.

Поред пољских радова много се радило и у рукама. Нарочито током зиме. Жене које су имале кћер за удају ткале су ћилиме. Поред ћилима ткани су и чаршави од кудеље, и појасеви и губери од вуне. Појасеви су ткани од танко предене вуне у разним бојама, а губери од дебеле пређе. Били су јако топли и погодни за хладне зиме. Такође, ткано је и сукно. Углавном од вуне црних оваца. Након ткања сукно се носило на ваљак да се поваља, а затим се сушило од влаге настале приликом ваљања. Од сукна су шивена лепа одела за зиму. Плетене су и завесе. Најпре су рађене коцкице, а затим су се оне попуњавале везом. И за ове женске послове се помагало. Нарочито на седењима, током зимских вечери, ткало се и плело да свака кућа има све што треба.

У нашу цркву је шест села долазило на причест. Молило се Богу кад дође велики пост. Црква и црквено двориште били су пуни народа. Људи су много веровали и сваки пост постили. Нико није имао ни шећер ни масноћу. Поп је био од Герасимовића. Школа пуна ђака из неколико села. Сви су поштовали учитеље: Рају, Дару и Кају. А моји Миљанићи су увек били најбољи ђаци. Као и данас. Имали смо пошту, амбуланту, млин Мила Марковића и мајдан. Кола је правио Мита Поповић, а Стојадин окивао. Младен, отац Милице Мијатовић правио кожне опанке. Жито за семе смо спремали на тријеру код Паје Шостарића. Трговци су били Милутин Томић и Буља Пауновић. Зидари су били: Радомир Ђорђевић, Мића Николић, Чеда Мирковић, Живорад Мијатовић, Милан и Тикомир Миљанић, па је и мој брат Буда научио да зида. Главно превозно средство била је железница.

А данас ...Читала сам у књигама. Кажу – није важно шта

имаш него какав си човек. То је цела истина. Неко је

ДОК ТРАЈУ УТИСЦИ ИЗ МЛАДИХ ДАНА...

ПИСМО ИЗ БЕОГРАДА РОСЕ КИТАНОВИЋ

ГОРЊАНИ (И ГОРЊАНКЕ)

52

имао мање, неко више, али су сви били добри људи и добре комшије. А сада, куће разрушене, људи помрли, њиве прекопане. Остала је бука од багера и зујање трака. Прашина се диже до неба. А чим падне прва киша блата на све стране. Још је остао синор што нас дели од Миросаљаца, Мала и Велика брда.

Душа ме боли кад само помислим... за педесет година два домаћинства смо имали. Једна кућа прекопана, друга незаборављена. И мужа сам изгубила. После две селидбе одох из свог села. Нисам ни слутила онога дана када сам села у фотељу у новој соби да за мене настаје нови живот. У својој старости гледам живот и вреву великога града.

Шарени излози, много људи. А чежња за кућом тиња у души као притајени бол. У непознатом свету мртва природа освежава моју старост.

Све сам рекла, али ћу се опет вратити на Букинац. Са њега сам воду пила и носила, и близу њега се удала. Страшно ми је жао тог извора. Нико се од наших стручњака није сетио да на том месту чесму направи, јер воде неће бити. Свака жица воде је пресечена, а Букинац иде, како чујем. Пут да су направили, па људи да прошетају и чисту воду попију.

Роксанда – Роса Китановић (рођена Миљанић) (1938)

Доктор Халид Алабаечи рођен је у Багдаду, 1961. године.

Свака особа у Ираку има најмање три пре-зимена: а) по области одакле потиче; б) по породици из које потиче (то је главно презиме); в) по послу који обавља домаћин породице. Свако може да бира које ће му од ова три презимена бити службено. Прези-мена почињу на АЛ, а завршавају се на И. Халидова презимена су: а) АЛШЕХАИ-центар Багдада; б) АЛСУ-МАИДИ-његово главно презиме; в) АЛАБАЕЧИ-посао уграђивања златних делова у мушку одећу.

Халид је са шест година пошао у основну школу, која траје шест година, после које се полаже држав-ни испит. Након тога је ишао у други степен школо-вања, који траје три године, после којег се такође по-лаже државни испит. Најзад је завршио и трећи сте-пен школовања, од три године, да би и ту положио државни испит и добио одговарајући број поена за упис на медицински факултет, у трајању од шест го-дина и на којем је дипломирао 1985. године. Све ове школе је похађао у Багдаду. (У Ираку је сво школо-вање бесплатно и обавезно, све до краја факултета, за све оне који за то имају одговарајуће услове, што се тиче показаног знања.)

После факултета две године је обављао плаено стажирање, у више градских средина, изван Багдада, на којем је показао одговарајуће резултате, положио државни испит и отишао у војску. Уместо да ту буде

45 дана, колико војска траје у нормалним условима, остаје од 1987. до 1991. године, због рата са Ираном. Тамо је радио у теренским болницама. Од 1991. до 1992. године има обавезу да ради на селу. Између 1992. и 1996. године врши функцију заменика дирек-тора опште болнице у Багдаду, а у исто време иде на специјализацију за ортопеда, коју не завршава, због општег хаоса у земљи. Августа 1996. године одлази у Либију, где ради као хирург. (Пошто у Либији није било довољно домаћих хирурга могао је и без спе-цијализације обављати тај посао, с тим што је прет-ходно проверено да има способности за обављање те делатности.) На истом месту у Либији ради и ње-гова будућа супруга Наташа, са којом се упознаје и венчава, 1999. године. Након доласка у Србију, 2001. године, Халид учи наш језик, нострификује диплому и полаже наш државни испит. У Барошевцу почиње радити 3. марта 2003. године. Сина Бекера добија 2000, а ћерку Сару 2004. године. Од 2005. године има и наше држављанство.

Између осме и осамнаесте године тренирао је фудбал, прво у млађим категоријама, да би се после петнаесте године прикључио и сениорима. Играо је и у првој ирачкој лиги.

После одласка из Ирака, 1996. године, тамо је био само једном, 2003, две недеље.

Циљ овог разговора је да сазнамо нешто више о једној далекој земљи, о једној култури која се битно

МОЈ ДОКТОРЕРАЗГОВОР СА БАРОШЕВАЧКИМ ДОКТОРОМ ХАЛИДОМ

БАРОШЕВАЦ ДО БАГДАДА

53

разликује од наше. Посебно бисмо приказали једно ирачко село као и главну делатност већине станов-ништва свих сеоских средина – пољопривредну про-изводњу.

ПОЉОПРИВРЕДА У ИРАКУНа западу Ирака највише се гаје житарице, на се-

веру – воће (смокве, јабуке, грожђе), у средњем делу такође воће (поморанџе, мандарине, грејпфрут, ли-мун, нар, урме), а у јужном, поред воћа (урме) и кана (индустријска биљка од које се прави боја за косу, а која се гаји баш на самом ушћу Шат-ел-Араба у Пер-сијски залив, у месту Ал-Фау). Најзаступљеније жита-рице су пшеница и пиринач. Од стоке се највише гаје говеда, коњи, живина, овце и козе. (Ако оваца и коза у једном домаћинству има мање, гаје се са осталом стоком, а ако су стада већа – гаје се на посебним мес-тима.) У Ираку има доста шума, нарочито на северу. У западном делу налази се пустиња која захвата 30 % територије земље. Мера површине земље је дунам (2500 квадратних метара, 25 ари), и најмање њиве су од 5 дунама, а има и много већих, од 200, 300 дуна-ма. Најважнија пољопривредна грана је воћарство.

У Ираку врло ретко пада киша, 5-6 пута годишње, по мало, и она се доживљава као божији дар, те ста-новништво излази да покисне, при чему се бучно весели. Пошто је земља богата речним токовима, пољопривредна производња се заснива на наводња-вању.

Пре Заливског рата држава је у великој мери стимулисала пољопривреднике: набављала им је земљу, механизацију, саднице, давала врло повољ-не кредите за унапређење производње. Сада тога више нема, производња је неорганизована.

У Ираку нема никаквих пореза, ни на некретнине, ни на доходак, нити ПДВ. Држава се финансира од извоза нафте и гаса чија изворишта могу бити само у њеном власништву.

ИРАЧКО СЕЛОХалид описује село које се зове Абу Саида. На-

лази се у средњем Ираку, 50 километара источно од Багдада, у равничарском пределу. Упознао га је током честих посета покојном деди по мајци, који је тамо живео. Село је сада још веће и има око 30.000 становника. (Тамо су села много већа него овде. Нај-мања имају око 10.000 житеља.)

Простор тамошњег села могао би се поделити на три дела: стамбени део, пијаца и њиве.

Поменуто село се налази са једне стране магис-тралног пута, са чије друге стране протиче река. Центар се простире уз пут и чине га јавне установе (сеоска управа, школа, амбуланта, пошта, електро-дистрибуција, комунално, ауто буска станица) и пија-

ца. Спортски центар се налази са друге стране пута и реке, на око један километер од центра. Сеоска домаћинства су иза пијаце и чине насеље збијеног типа, кроз кога пролазе многи путеви важнијег и спо-реднијег значаја. У насељу, недалеко од центра, је верски објекат, џамија. Иза насеља простиру се њиве у којима је и сеоско гробље, удаљено 1,5 километар од центра. Угоститељске установе, углавном кафићи, су на реци, преко пута центра села. У кафићима се не служи алкохол. Њега има у механи, која је мало даље одатле, такође на реци. Од алкохола је најзаступље-нија мастика.

Пијаца је величине фудбалског игралишта и на њој сеоски продавци продају своје производе купци-ма из града: воће, поврће, животиње, производе домаће радиности, гардеробу. На пијаци се налазе и трговинске радње, гвожђаре, касапнице. Пекара нема јер скоро сви Ирачани хлеб пеку код куће.

У Ираку постоје три врсте школа, на свим нивои-ма: само женске, само мушке и мешовите. Родитељи одлучују о томе у коју ће школу послати дете. У сели-ма скоро да нема мешовитих школа. У женским шко-лама наставу држе само женске особе, а у мушким само мушке. На факултетима нема само женских и само мушких одељења, сва су мешовита. У селу које се описује налазе се три школске зграде: за основно образовање, за други степен и за трећи степен обра-зовања. (Овај последњи степен би одговарао нашим гимназијама.) Раде у две смене, у једној наставу по-хађају само ученице, у другој само ученици. У школи има од 700 до 1000 ученика. Школске зграде су огро-мне, величине фудбалског игралишта, грађене у два нивоа. Школски клозет је издвојен од зграда на око 100-150 метара. Школски систем после рата са Ира-ном доста отежано функционише.

Амбулантна зграда је величине школске, само што нема два нивоа. Ради целодневно, а ноћу дежу-ра. Поред опште праксе ту постоји и хитна служба, дневна болница, стоматологија, хирургија, гинеко-логија, педијатрија, рентген, породилиште, апотека, кухиња. Такође, уз амбуланту су изграђени и станови за запослене у њој.

Спортски центар сачињава неколико фудбалских игралишта, од којих је једно предвиђено за звани-чне утакмице, са трибинама за публику. Фудбал је у Ираку далеко најпопуларнији спорт, што је последи-ца дугогодишње британске колонијалне управе. По-ред фудбалског такмичења организованог од стране државе постојало је и друго, сеоско, на које држава није имала утицаја и које је знало бити квалитетније од оног првог.

Џамија је велика као барошевачка црква, има један минарет, двориште јој је мало, а уз њу се на-лази стамбена зграда за свештеника, који се зове

54

шех. Вера је у Ираку потпуно одвојена од државе, а свештеничка служба је бесплатна. Свештеници се из-државају од неког другог, световног посла, а помаже им и родбина. То је у правом смислу речи часно за-нимање, шех мора бити безгрешан, и у понашању, и у вршењу верских обреда.

Гробље је ограђено зидом изван кога се налази капела. (Још једна капела је изграђена и уз сеоску џамију.)

Сеоска управа постављена је од вишег админи-стративног центра и не бира се. У њу спадају још и матична служба и полиција. Директори свих устано-ва одговорни су пред сеоском административном влашћу.

Поштански саобраћај у Ираку слабо је развијен. У поштама се не врше новчане трансакције. До 2000. године постојало је само готовинско плаћање, бана-ка је било врло мало, само у већим градовима.

Сви који дођу да раде у село имају бесплатно ста-новање, исхрану, не плаћају ни струју, лекарске ус-луге. (У Ираку нико не плаћа лекарске услуге, нити лекове.)

Стамбени део је формиран по рођачком прин-ципу. Сеоски кућевни плацеви су подељени на два дела: двориште и простор за стоку. Пази се да се део једног кућевног плаца у коме су смештене животиње не наслања на део суседног кућевног плаца у коме живе укућани. Дворишта су ограђена зидом висине око три метра. Стока уопште не улази у дворишта, а ако би нека животиња случајно ушла, одмах се убија, коље. У дворишту су обично изграђене две зграде: за укућане и за госте. Најмање двориште има површину 35 ари. У ирачким сеоским двориштима врло ретко се засађују цвеће, дрвета, воћке. (И у градовима се станује по кућама, станова има врло мало, пар про-цената.)

Свако домаћинство има доста паса који чувају кућу од дивљачи (вукова, лисица, хијена), најављују долазак гостију. И у Ираку има доста паса луталица.

РОДБИНСКИ ОДНОСИИрачка породица се састоји од само две генера-

ције, родитеља и деце. Многобројније су него овде, жене рађају од 5 до 10 деце, мужеви могу имати више супруга (максимално четири), тако да породи-ца може бројати и до 40 чланова. Ако муж има више супруга, за сваку од њих мора изградити посебну дворишну зграду, или, ако је та зграда под једним кровом, она мора имати толико засебних целина. Све супруге једног мужа се слажу, између њих нема нетрпељивости, заједнички и договорно обављају кућне послове, без бојазни улазе у све дворишне зграде. Исто важи и за сву децу појединих супруга, просто се не може стећи утисак да су им мајке раз-

личите. У градским срединама ретко се наилази на многоженство, а није ни правило да је оно заступље-но у баш свакој сеоској породици. Основни разлози за ову појаву, која је страна западној цивилизацији су немање порода и болест.

Гости се у Ираку много поштују. Посете се углавном не најављују, а у њих се иде масовно и дуго се остаје. Деси се да у једној породици у једно време буде и по 50-60 гостију. Ожењени мушкарци који дођу у госте у једну породицу не смеју улазити у зграде где станују укућани, а жене и деца смеју.

Више породица које су у родбинској вези чине племе, чији поглавар је шех (њега треба разликовати од верског вође, који се исто тако назива), што би се могло превести као најодговорнији, отац. (Он се пр-венствено доживљава као милост, а у много мањој мери као власт.) То је од целог племена изабрани мушкарац који мора бити паметан, искусан (не мора бити и најстарији). Код њега је сконцетрисана сва племенска власт, његова реч је задња. Одлучује код склапања брака, селидби, помагања саплеменици-ма који се нађу у кризи.

Халид тврди да жене у Ираку имају већа права него мушкарци, па чак и од наших жена, што произилази из муслиманске вере. Тамо је муж дужан да издржа-ва породицу, а супруга није (женски рад у кући је до-бровољан, мада је уобичајена пракса да обоје раде за породичну добит). Код склапања брака одлучујућа је женина реч, а код развода из куће излази муж и издржава супругу, док се она поново не уда, а зајед-ничка деца припадају њој. (Није правило да се по-сле развода или супружинске смрти обавезно склапа нови брак. И у Ираку има неудатих и неожењених.) Муж је дужан да школује супругу и брине се о њеном здрављу. Прва супруга мора дати одобрење за дру-гу мужевљеву женидбу (такође и верски и племен-ски шех, као и државни суд). Ако муж већ има две или три супруге, од сваке мора тражити одобрење за следећу женидбу. За грех се сматра ако прави раз-лику између више супруга. Један од највећих грехова у муслиманској вери је брачно неверство, које је у Ираку врло ретко. Казна за овај прекршај је смртна, а доноси је државни суд. У пракси су то врло ретки случајеви, а за оптужбу се мора имати јак доказ и чак најмање 24 сведока.

РЕЛИГИЈАПо муслиманском календару сада је 1435. година.

Њихова година је лунарна, за 11 дана је краћа од наше, такође има 12 месеци који прате месечеве мене и трају од младине до младине, а имају 29 или 30 дана.

У Ираку има око 15 % хришћана. То су такође Ара-пи, углавном су на северу земље и махом су право-славци. У овој земљи националност је далеко бит-

55

нија од вере, а до рата са Ираном верских сукоба није ни било.

Закат је добровољни верски порез код муслима-на који скупља родбински шех, намењен је за по-моћ угроженима у племену, а и шире. То је једно од обележја ове вере, сличан је нашем Црвеном крсту. Редослед испомагања код муслимана је: породица, родбина, село. Помаже се у изградњи, раду у њиви, учишћавању, селидби.

У џамију се одлази пет пута дневно: ујутро, у по-дне, по подне, пред вече, увече. То су необавезни од-ласци, а обавезан је само онај у петак, у подне. Тада верски шех прво прича о свакодневици, даје савете, а после се клања, моли. Код осталих одлазака нема причања, само се моли. Петак је нерадни дан, као код нас недеља и прилика је за окупљање рођака. Тачније речено, код муслимана нема нерадних дана (“црвених слова”), као код нас. Посао је важнији од молитве и вере, он сам је, у ствари, молитва.

Највећи муслимански празници су Бајрам и Курбан-бајрам и тада се најмасовније иде у госте. Бајрам пада после завршетка рамазанског поста и траје три дана. За време празновања примају се гос-ти и одлази се у посете. Првог дана млађи посећују старије и одлази се код племенског шеха, другог дана се посећује даља родбина, а трећег пријатељи, колеге, комшије. Празнику се највише радују деца и поклони се носе само њој и млађим особама: но-вац, украси, накит. Посетама се јачају породичне и родбинске везе, решавају племенски проблем. То су дани опраштања и прилике за мирење завађених. Рамазански пост траје цео месец рамазан (девети месец у муслиманском календару) и тада се од зоре до заласка сунца не једе, не пије, нити пуши. Курбан-бајрам пада после хаџилука и он траје четири дана. Обичаји су слични као и за Бајрам, с тим што се ово-га пута максимално опрашта. На оба ова празника изјутра се масовно иде у џамију и ту се договара о посетама. Тих дана нарочито се излази и на гробље, после јутарње молитве. Тамо се пале свеће, учишћа-ва се. Износи се храна, али без алкохола.

Хаџилук представља посету светим муслиман-ским местима, Меки и Медини, која се налазе у Сау-дијској Арабији, а од Ирака су удаљена око 3.000 ки-лометара. На ово ходочашће, које траје десет дана, одлази се колима или авионом и оно Ирачане кошта 500-600 евра. Онима који немају довољно средстава даје се од заката, за храну, лекове. Сваки пунолетни муслиман треба бар једном у животу да оде у хаџи-лук (може се ићи и више пута). Одлазак је добро-вољан и не треба никаква сагласност. Сви Ирачани

иду на ово ходочашће чији је задњи дан управо дан пред Курбан-бајрам.

Свештеници у Ираку ступају у брак. Женске особе улазе у верске објекте и могу имати неку службу у џамији. Оне иду и у хаџилук. Када је вера у питању, нема разлике између полова.

ОБИЧАЈИВанредна окупљања родбине су на сахранама и

свадбама.Ако покојник умре за дана, мора се сахранити пре

заласка сунца. После покојникове смрти леш му се увија у бели чаршав и ставља у сандук, који се на ру-кама носи до гробља и спушта у већ ископану раку. (Ако је гробље много далеко, сандук се на почетку пута превози моторним возилом.) Главну реч на са-храни има верски шех, који на спуштени сандук у раку баци први бусен земље, а после то раде и оста-ли присутни. Код сахране три дана траје окупљање у покојниковој кући, а највеће спремање је после укопа. Ко год је у прилици (родбина, комшије, прија-тељи) испомаже кућу где је сахрана, а то је и прилика за мирење завађених. У дворишту се разапне шатор под којим се седи, једе. Главни догађај на сахрани је велика вечера, која се спрема трећег дана окупљања; то је завршетак сахране. Сви они који су узели било каквог учешћа у сахрани покојника морају бити тада присутни. Помени на покојника врше се седмог и четрдесетог дана после смрти, као и на годишњицу. Тих дана се изјутра излази на гробље, а увече се код куће спрема вечера. За покојником се кука и носи се црнина, споменици су слични као и овде, а натпис на њему зове се сахра.

Свадбе су мање значајне од сахрана и трају један дан.

Традиционално се рођацима из града обавезно даје 10 % воћних производа са села.

Исхрана је у Ираку слична као и овде, само што тамо нема свињетине и алкохола, а више су заступље-ни поврће и воће. Ову сличност Халид објашњава чињеницом да су у исто време и наш и ирачки на-род потпадали под турску власт. (Турци су се тамо задржали 600 година.) Турска исхрана је претрпела велики ирачки утицај, а то се одразило и на исхрану у Србији.

На крају, доктор Халид наводи неке наше речи које имају арапско порекло: бурек, диван, инат, калдрма, нишанџија, пасуљ, патлиџан, пешкир, са-мун, сапун, ухапсити, чорба, џада, шупче.

почетком 2014. године Зоран Мирковић

56

У тексту који следи покушаћемо описати пољопривредну грану ратарство и то онако како је извођено у нашим крајевима пре поја-

ве савремене механизације. На тај начин се радило, отприлике, до краја шездесетих година двадесетог века, када се на нашим пољима појављују тракто-ри, који постепено замењују сточну обраду земље. Нешто пре тога почиње употреба вештачког ђубри-ва и семена. Ваља напоменути да су то били далеко најважнији послови који су били главни, малтене и једини извор прихода.

Први важан посао у години у пољу је пролећна сетва. Међутим, слободно време пре тога користило се да се обаве неке радње које су заостале од прошле године. То се, пре свега, односи на извлачење стајског ђубрива по њивама. То доба је карактеристично по томе што је доста тешко било скупити стајњак; стока је већи део године проводила изван штала (у раду, на испаши) те се ово ђубриво употребљавало само за сетву кукуруза. Оно је по њивама извожено пре свега у позну јесен, после угаривања стрњака, мада су то неки радили и одмах након жетве, пре угари-вања. Ако се деси да се из неког разлога (погоршање времена, недостатак ђубрива) не извуче тада, извла-чење је обављано током зиме, обично саоницама, све до пролећне сетве.

Ако је посејана пшеница од прошле јесени била много честа ваљало ју је проредити. То се радило влачењем, а на дрљачу се стављао само мањи камен. Са овим би се завршили мање важни претпролећни послови у пољу и могло се приступити главном про-лећном послу, сетви.

ПРОЛЕЋНА СЕТВАПрво се сејала зоб и то почетком априла, а ако је

лепо време у марту, може и тада. Ова житарица није много гајена, то је радило, отприлике, око 20 % до-маћинстава, углавном богатији, који су имали више стоке. Млела се за јарму, а коњима се давала и у зрну. (У нашем селу коњи су ретко држани.)

Зоб је сејана на угарени прошлогодишњи стрњак, ређе на прошлојесење кукурузиште, које није уга-ривано. (Кукурузишта се нису угаривала зато што су, за разлику од стрњака, била орнија, због прашења и прекопавања кукуруза током пролећа и лета. Ако би се кукурузиште угарило кише и снегови би до про-лећа исувише сабили такво орање, те би пролећна обрада те њиве била тешка. Угар треба да је круп-нија, бусевита, да би после зимских мразева била одговарајуће уситњена за обраду.) За сејање зоби угар се није преоравала, већ би се само повлачила, ако је бусевитија, а ако је довољно ситна, није се ни влачила, већ се насевало директно на угар. После на-севања обавезно се повлачи, да би се семе затрпа-ло. Насевало се 1 – 1,2 килограма семена по ару и не ваља чешће зато што се зоб „тићи“. („Тићити се“ значи да из једне посејане семенке избије више стабљика. Заправо, из једне семенке избија само једна клица, а касније са стране излазе заперци који су такође род-ни.) Пре сејања зоби земља се не ђубри, нити су се ђубрили стрњаци пре угаривања, зато што, као што је напоменуто, није било довољно ђубрива.

Далеко најважнији пролећни ратарски посао је сетва кукуруза која је почињала од половине априла. Сејало се на угарени стрњак, а ако је њива неугарена прво се мора узорати, па повлачити. (Обично то про-лећно орање буде бусевито па се пре влачења бусе морају туцати.) Постојало је неколико врста сетве: за-оравањем, браздањем, помоћу врстаче, сејалицом, „на сачму“. Заоравањем и браздањем су сејали они који су имали доста стајњака те су посејани кукуруз ђубрили.

Код сетве заоравањем угар се прво повлачи, па се по повлаченој њиви оре, за сејање кукуруза, и то плитко, 6-7 ceнтиметара. Сеје се у сваку трећу браз-ду. (Значи, плуг изоре једну бразду, у њу се сеје, сле-дећа бразда затрпа то посејано и у њу се не сеје, не сеје се ни у следећу, него у трећу.) Кукуруз се сејао на размаку од једног корака, седамдесетак центимета-ра. Уз кукуруз су се сејали пасуљ и дулеци. Пасуљ се сејао у сваку врсту, са размаком од 2-3 метра, а дуле-

ГОДИНА ПРОЛАЗИ ПРЕКО НАШИХ ЛИВАДА И ЊИВА

ПОЉСКИ РАДОВИ ПРЕ ПОЈАВЕ САВРЕМЕНЕ МЕХАНИЗАЦИЈЕ

ПОЉОПРИВРЕДА

57

ци у сваку седму, са размаком од 5-6 метара, и у њу се није сејао пасуљ. Углавном по три зрна кукуруза, 7-8 пасуља и 5-6 дулека. Ђубре се бацало на посејани кукуруз, по шака. (Извучено ђубриво за сетву куку-руза се после влачења угара прекопа, пошто је било сабијено од киша и снега, па се развлачи по њиви на мање гомилице, по разору, да би било ближе за узимање.) За ову врсту потребно је да у њиви буде 4-5 радника: један оре (стоку углавном не треба во-дити, али ако је ненаучена и за то треба један рад-ник), други сеје кукуруз (ако је способан он уједно сеје и пасуљ и дулеке, а ако није и за то треба посе-бан радник), најмање двоје баца ђубриво, пошто га много иде за ову врсту сетве. Посејана њива се пов-лачи, може и без терета на дрљачи. Уколико на по-сејано падне блага киша онда може и без влачења. Код овог посла једним паром стоке на дан се могло посејати око 40 ари.

Код сетве браздањем угар се такође повлачи, па се по повлаченој њиви оре, за сејање кукуруза, с тим што се за стоку употребљавао широки јарам, те су бразде прављене на одговарајућем размаку и у сва-ку се сејало. Посејано се затрпава мотиком и таква њива се после сејања не влачи.

Врстача је дрвена облица дужине око 2 метра у коју су забодена три дрвена клина дужине око 40 центиметара (с тим што 30 центиметара вири са доње стране, до земље), на раздаљини која одгова-ра размаку између врста кукуруза. Има своју руду која се качи директно за сточни јарам, као и ручице, као код плуга, за управљање. Код ове врсте сејања угар се повлачи, врстачом се обележи куда треба да иду врсте кукуруза и по тим обележеним браздицма мотиком се сеје.

Сејање кукуруза сејалицом практиковали су они који нису имали стајског ђубрива за сетву. И код овог начина прво се повлачи угар па се сеје. Била су по-требна три радника: један води стоку, други држи сејалицу, трећи мотку. Сејалица је имала своје ко-лечке за које је била закачена мотка и давала им правац, да би врсте биле правилно распоређене. На овај начин на дан се могло посејати 1-2 хектара. Сеја-лица сеје само кукуруз, без пасуља и дулека, који су сејани мотиком, недељак дана касније. Сејање куку-руза сејалицом рађено је раније него заоравањем и браздањем, пошто се код ове две потоње врсте сејао уједно и пасуљ, који је неотпоран на хладноће. (Зато се заоравало и браздало крајем априла.) Посејани кукуруз пропадне ако је проклијао, а падне велика киша и захладни. Ако не проклија он не пропадне. У кошеве од сејалице могло се ставити 7-8 килограма семена.

Сејање кукуруза „на сачму“ је стари начин који не памте ни најстарији. Насевало се руком, а када се праши вођено је рачуна да се стабљике остављају на довољном размаку да не сметају једна другој. Овај начин се практиковао по брдовитом терену, где се стока није могла употребљавати.

На један хектар се сејало око 40 килограма белог кукуруза. Биле су га две врсте: јарик (ситнији клип, тврђе семе, 8 редова зрневља) и бабан (мекши, 16-18 редова зрневља). За проју, која се некада много јела, бољи је био бабан, зато што је мекши и више брашна изађе од њега. Кукуруз се за сетву круни руч-но, ситније зрневље се одбацује. Није се запраши-вао. По народном веровању, при круњењу треба три комиљке бацити у бару, да би семе боље клијало и ницало.

По кукурузу се сејао ниски пасуљ, због лакшег брања. Употребљаване су следеће сорте: богосав (имало га више врста, шарени, преовлађујуће жути, преовлађујуће плави), буљешић (ситни бели), тето-вац (бели, имало га две врсте, ситнији и крупнији), гробар (црвени са кафеним шарама), бисер, жути пасуљ (скроз жут, имало га ситнијег и крупнијег). Некада се пасуљ много више употребљавао у исхра-ни него сада (за разлику од кромпира), те се више и сејао.

Код сетве кукуруза доручак је у њиву ношен око 9 сати, ручак око 13-14, а вечерало се код куће. За доручак се спремао сок од сира, пржени лук (од зимске ајме). (Неки су, ако не доручкују код куће, носили у колима храну за први оброк, да редуша не би два пута долазила у њиву.) За ручак је спремана чорба (са мало пастрме, зачињена млечцом), пасуљ или паприкаш (са сланином или пилетином), кисело млеко, гибаница, укувана сланина са белим луком. (Када дође време обедовању у њиви ђубраве руке се отру о земљу, да би биле чистије, пошто се нема довољно воде.) Вечерало се оно што остане од руч-ка и задробљено млеко. За стоку се храна носила од куће, пошто нова трава још није довољно нарасла, а за појење се морало негде наћи воде.

У исто време када и кукуруз сејао се и сунцокрет, сејалицом, размак између врста био је исти, а раз-мак између појединих стабљика у врсти био је 30-40 центиметара.

Пошто су неотпорније на хладноћу детелине су сејане нешто касније: тројка крајем априла, а лу-церка почетком маја. Детелина се сејала углавном по посејаној пшеници, мање по зоби, зато што јој ова друга смета. Или се зоб посеје ретко, колико да дете-лини прави хладовину.

58

Почетком маја требила се боца по пшеници, по-моћу прља. Боца је умањивала род пшенице, а сме-тала је приликом жетве и вршаја.

ПРАШЕЊЕ И ПРЕГРТАЊЕ

Кукуруз се прашио после барошевачке литије, у задњој декади маја. Прво се њива пређе копачи-цом, коју је вукла стока „укошкана“ у широки јарам (1,8 метара). Понеко (рецимо Мића Пантелић) је за овај посао користио једног вола, да би се мање газио млади кукуруз, за шта је коришћен специјални мали јармић. Један копач је на дан могао опрашити око 10 ари, ако је орно. Прашило се позајмицом, обично са по десетак копача.

Прегртало се пре Видовдана, месец дана по пра-шењу. (Постојало је правило: „Што мањи кукуруз праши, што већи прегрћи.“) Уместо мотичица на ко-пачицу су стављане даске. На њушке говеда ставља-не су жичане корпице, које су дугим канапом везива-не око врата, да не би јела кукуруз који се прегрће. Боље је прегртати по жеги, када је кукуруз мање крт. За овај посао није постојала потреба за позајмицом.

У исто време се прашио и прегртао и сунцокрет.

КОСИДБА

У време прегртања кукуруза почиње се косити детелина, а трава нешто касније, уочи Видовдана. Овај посао знају омести обилније падавине које су га могле поприлично одложити. Кошено је ручно, косом, и то је један од најтежих послова у пољу (а и уопште). Практиковане су мобе и позајмице, а имућ-није газде су и плаћале косаче, који су некада били на цени. Ширина откоса је 1,3 метра. Коса се у току дана 2-3 пута откива (откивање траје око 25 мину-та), а бруси се на сваких 40-50 метара, што зависи од јачине траве. Три добра косача на дан покосе један хектар. Милена Николић (1934, супруга покојног Че-домира Д. Николића) сећа се да су, у време пре њене удаје, најбољи косачи у Горњем крају били Која Ве-сић и његов син Пера, затим Младен Николић и Рат-ко Јонић. За косаче је спремана јака храна, због тежи-не посла, обично пржена свињска шунка, са јајима. (Шунка је морала да се држи у саламури 40 дана.) Косачи су жеђ гасили углавном благом ракијом, вода се није смела много пити (бућка се по стомаку и оме-та у кошењу).

Имућнији домаћини траву су косили и косачицом, коју је вукла стока, а ширина откоса је иста као и код ручног кошења. Откос од косачице се брже суши, зато што је јединији.

Покошена трава прво се преврће, па се дене у пластове, а да би се превртала мора бити сува. Ако је стабилно и топло време довољно је и један дан да се осуши. (Милуља је мека трава, која се брзо суши, те се може истог дана превртати када је и покошена.) Детелина се суши 3-4 дана. По сувом времену поко-шена трава се само једном преврће, а ако преврнута трава покисне – мора се поново преврнути. Трава се преврће између откоса, зато што је ту сува земља. Кад је ретка, праве се „бобице“, мање гомилице тра-ве. Радило се дрвеним вилама, које су куповане на вашарима.

За сувог времена, истог дана када се преврне тра-ва се може и пластити. Пошто се садене, пласт се ви-лама очупа, да не би закисивао, а некад се исплету и кикице од траве, са све четири стране пласта, и подву-ку се под њега, да би га заштитиле од ветра. Понеко за ову сврху и пободе кочиће у врхове пластова. До-бро саденутим пластовима од траве киша не смета, а пошто се слегну, безбедни су и од ветра. Међутим, ако закисне пласт од детелине тројке, мора се расту-рити и поново сушити. За ову детелину су прављени и троношци и розге, да би се на њима сушила, умес-то у пластовима. Основа пласта има пречник 2 метра, толика му је и висина, али се за дупло слегне док се не превезе са ливаде. За један пласт је потребно 2-3 ара покошене траве, а ако је добра година са једног хектара се може саденути и до 80 пластова. Осушени пласт тежи око 100 килограма. Трава се у пластовима суши недељак дана.

Сено се са ливада превозило расточеним коли-ма, дугачке срчанице, са шиљцима уместо ступаца, на која су стављане дурунде. Оне су се за кола прич-вршћивале помоћу два дрвена „шипила“, између којих су стављани предњи шиљци. Неко је на дурун-де стављао и „паркоче“, две мотке дужине 1,5 мета-ра, на врху ракљасте, које су ишле преко дурунди, на њиховој средини, а ракљеви су се качили за ср-чаницу. Сено се са пластова на кола прво стављало дрвеним вилама, док је ниско, а за висину су се упо-требљавале рогуље. У једна кола стаје 7-8 пластова, максимално 10.

Сено се код куће денуло уз кочаницу, а пре тога се, као заштита од влаге, направи „кревет“: око кочани-це се, на висини тридесетак центиметара од земље изукршта десетак мочица, које придржавају четири камена. Основа сена има пречник 2,5 метара, увис се шири, до 4 метра, а на врху се сужава, тако да има јајаст облик. Висина му је до 6 метара. У сено стају троја кола покошене траве. На врху сена стављају се „лемезови“, моткице које га штите од ветра. Пошто

59

се садене, очупа се, и са стране, и до земље, да не би закисивало.

ЖЕТВА Прво се жео јечам, сходно томе, прво се и вро. У

временима на која се осврћемо ова житарица је у на-шем селу врло ретко гајена. У суседном селу, Бистри-ци, јечам је био нешто заступљенији и употребљавао се као сточна храна, а, у недостатку пшеничног браш-на, коришћен је и за прављење хлеба, који је био црн и неукусан. Углавном се вро са „полебицом“: врша-лица остаје на једном гумну у крају и ту довозе да вршу сви из тог краја, и јечам, и „полебицу“, да се не би губило време на премештање вршалице. У Ба-рошевцу се „полебица“ врла на старом вашаришту, које се налазило на месту где је сада фудбалско иг-ралиште.

Осврнимо се на поменути термин „полебица“, којег нема у савременим речницима. Често се де-шавало да у неком домаћинству већ почетком лета понестане пшеничног брашна. Пошто се вршај знао одужити и до септембра, практиковало се да се мањи део посејане пшенице, неколико крстина, пожње пре рока, већ крајем јуна, да би се средином јула то оврло и самлело и тиме би, колико-толико, био премошћен летњи период. „Полебица“ би била то, рано овршено жито. (Приноси су некада били много мањи, пшеница се морала и продавати, до новца се доста тешко долазило, а куповина ове житарице за једно сеоско домаћинство била је незамислива. Са-дашње генерације не могу ни замислити колико се некада скромно живело.)

Жетва пшенице је трајала од половине јула до Пантелевдана. Боље је када се пожње сировије зрно, па да десетак дана превре у крстинама. Ондашње сорте су израстале више од садашњих, осамдесетак центиметара. Зрно је било тамније: банкот, банаћан-ка, секач, бркуља (са плавим ошљама). До средине прошлог века жело се само српом, на мобу. Ово је био најважнији годишњи посао. Скоро сви су у њиву доводили и свираче Цигане, а по завршетку жетве код куће је прављена игранка. (Радивоје Мирковић се сећа приче о моби, на жетви пшенице, у домаћин-ству његових предака, у њиви Брдача, још пре Дру-гог светског рата, пре његовог рођења. Дошли су да помажу и рођаци из Сибнице, свирали су Цигани. Пошто је постојала могућност да се до краја дана не заврши посао, Цигани оставе песму, па и они помог-ну жети.)

Да би се за један дан пожео хектар жита било је потребно десет жетелаца, мада добар радник на дан

може пожети и више од 10 ари. Ширина коју у раду српом захвата један жетеоц зове се постад и износи око 2 метра, а на тој ширини се у једном замаху на-праве 3-4 руковеди. Обично су способне жене желе, млађи су купили руковеди и слагали у снопље, које су везивали мушкарци. У један сноп стаје око шест руковеди. Код жетве српом скоро да није било по-требно купити влатове за жетеоцима. Ужета за вези-вање снопља исплету се од сировије пшенице, која се налази по хладовима, рано, за росе, пре жетве, да се касније не би дангубило и поливају се водом, да би остала влажна. Снопље се у крстине може скупља-ти одмах по везивању, а ако је стабилно време то се ради пред вече. У крстину стаје 13 снопа, а на врху се пободе кочић, због ветра.

За жетву пшенице кошењем коса се другачије от-кива, назубљује се. Да би се покошено жито боље слагало на косу су постављане „ракуље“: три дрено-ва прута различите дужине (60, 50 и 40 центиметара) жицом се вежу за косиште и међусобно. За разлику од кошења траве, где коса готово да иде по самој земљи, у жетви се стално морала држати на рукама, зато што је тло под житом мекше, бусевитије, док је ливада равнија, тврђа. Пшеница се косила на висини 5 сантиметара од земље, док је код жетве српом та висина била 25 центиметара. На овај начин се брже жело, један косач на дан може покосити 40 ари жита. Овде није било мобе, обично један радник коси, двоје купе покошено и један везује снопље.

Од средине прошлог века почело се жети и коса-чицама, руковедарама и везачицама, које је вукла стока. Косачицом се на дан могло пожети 2 хектара, била је тешка те су за вучу била потребна два пара волова. У нашем селу имала су је домаћинства Тике Гајића, Александра и Миодрага Ђорђевића, Војина Живковића, Живана и Миће Пантелића. Руковедару је имао Богосав Николић и за један сноп жита биле су потребне 2-3 руковеди, што зависи од „нажња“, густине жита. Везачицу је имала само Миленија Пан-телић, Чедина супруга.

За жетву су се у њиве доносили доручак и ручак, вечерало се код куће. За ручак се највише спремао пасуљ са сланином. (Пастрма се није могла одржати до средине лета, ужеже се, за разлику од сланине.) Стизала је и боранија.

Снопље се из њива на гумна дотеравало на „кри-вама“, које су биле дугачке 5,5-6 метара, а широке око 1,5. Правиле су се тако што се преко дурунди, под правим углом, поставе брестови или јасенови „криваци“, њих 4-5, на чије крајеве, паралелно са дурундама, долазе крајње мотке. Неко је на четири

60

угла крива забадао и дренове шиљчиће, дуге четрде-сетак сантиметара (понеко и на сваки крај кривака), да би снопље боље лежало у кривама. (Неки су из-бегавали постављати те шиљчиће пошто су се деша-вали несрећни случајеви да се радник у раду набоде на њих.) У једна кола се стављало и до 15 крстина и обавезно је сложено снопље у кривама везивано вренгијом. (Њиве су обично биле далеко од куће, гледало се да саденута кола буду што већа, да се не би губило време у превожењу.)

Зоб и раж су се желе после пшенице, те су се кас-није и врле. Обе ове житарице косиле су се и „у зе-лено“, пре сазревања, ради исхране стоке. Раж скоро да није гајена у нашем селу, за разлику од Бистрице. Нарасте и до два метра, семе јој је дугуљасто, као код зоби, само што је ољуштено. Од ње су прављена и једнострука ужета за везивање пшеничног снопља.

После извлачења крстина на стрњаке се истера-вала стока, ради испаше. Због тога је вођено рачуна да у једном потесу скоро сви власници парцела за-сејавају једну културу, да би стока на испаши прави-ла мање штете. Већ од Светог Илије чобани почињу пурити пурењаке са кукуруза засејаног у пролеће.

У исто време по неко на стрњацима сеје зелењке, да би њима хранио стоку при јесењем орању за сетву пшенице. Некада су лета била кишовита, зелењци су боље успевали. Обично их се посеје 10-15 ари. Они исцрпе земљу по којој су посејани, што се примети у кукурузном роду следеће године. Нарасту око један метар, и више, а стоци се дају сирови, тек покоше-ни.

У току лета почињу се угаривати стрњаци. По-сле угаривања извлачи се стајско ђубриво, мада се то може обављати и пре летњег орања. (У то време зимског угаривања није било, зато што залеђену земљу плуг вучен сточном запрегом није могао ду-боко заорати.)

Најзад, по неко је на стрњацима сејао и сточ-ну репу. Сејање је обављано ручно, врсте су дупло чешће него кукурузне, праши се 2-3 пута, ручно, без прелажења копачицом.

Кошење друге траве, отаве, обављано је после жетве. Била је ситнија од прве, лакше се сушила по-што је било стабилније време и веће жеге.

Почетак вршаја пшенице био је око Пантелевда-на и трајао је месец дана.

После жетве почиње брање пасуља засејаног по кукурузу. Бере се рано, за росе, да би се мање грувао. До куће се превози у канатама и диже се на розге, да би се десетак дана сушио. Пре побадања розги ок-реше се гумно, около се поставе розге, а у средини се остави простор за млаћење. Розге су високе око три метра, са стране имају ракље, за качење, тако

да им ширина износи око 80 центиметара. Када се осуши, пасуљ се млати вилама и моткама, дугачким око два метра. Преврће се, да би се боље омлатио. Пасуљевина се чувала за зиму, пошто је важила за добру храну, нарочито за овце. Да би се омлаћени пасуљ очистио од пасуљевине веје се, по ветровитом времену, помоћу лавора или ветрењачама. Како би се из овејаног пасуља одстранила земља сеје се, спе-цијалним ситом, чији је рам направљен од дуплих летви, без ручки, дебљине три центиметра, између којих је постављен избушени лим. У сито стаје око килограм овејаног пасуља.

Пре кукуруза почињу се брати дулеци. Њима се хране свиње, а укуснији су када се укувају и тада се од њих прави „мећа“, у коју се још стављају мекиње и јарма. Дулечно семе се предавало у уљаре, а у на-докнаду се добијао зејтин.

ЈЕСЕЊА БЕРБАКукуруз се почињао брати почетком септембра.

Углавном није било моби и позајмица.Први начин брања је “на дењкове“: у току ноћи

оде се у њиву и кукуруз се српом сече, на висини 30 центиметара од земље, до јутра, док има росе. Један радник сече четири врсте и по петнаестак стабљика ставља на гомилу, за један дењак. Преко дана са тих се гомила беру клипови кукуруза а об-ране шашке се вежу у дењкове. Удешавало се да се дењкови везују по роси, да би се шаша мање кру-нила. Кукуруз се лакше бере кад је влажна комуша на клипу и тада мање страдају прсти. Добра кому-ша се чувала за пуњење јастука. Дењкови се везују прућем, углавном врбовим, мада се употребљавало и грабово, жешљево, брестово. Неко је везивао и липовом кором, која је спремана пре бербе. Ако су дењкови влажни усправе се, да се суше, а увече се садену у купе. А ако су суви, одмах се садену. У купу стаје 20 дењака. Обрани клипови кукуруза стављају се у плетене корпе, којима се односе до каната на колима, која се, према потреби, померају. Неки су обране клипове бацали на гомиле, а увече их ста-вљали у канате. На канате су стављане даске („нас-тавнице“), да би стало више, а плус тога клипови се на врху на посебан начин и забадају. Корпе су плетене од прућа врбе раките. Имале су две ручи-це, пречник дна је 40 центиметара, врха 65, дубина износи 35-40 центиметара. У корпу стаје око 40 ки-лограма кукуруза у клипу. Дуготрајне су биле, слу-жиле су и за преношење дулека, шљива.

Други начин брања је био „на струку“. У Горњем крају овим се начином мање брало, а, рецимо, у Бистрици, више. Са 10 врста непосечених стабљика брало се на једну гомилу. Један берач тера две врсте.

61

Онај радник који бере са средњих врста почиње го-милу. Када се кукуруз обере просеку се две врсте об-раних шашки, за протеравање кола, у чије канате се са земље убацују окомишани клипови. Код оваквог брања практикована је позајмица. Да би се обрао један хектар било је потребно 8-10 берача. Обрана шаша се касније сече, када се заврши са позајмица-ма.

Ранији начин брања био је „комишање“: у њиви се беру клипови, са све комушом, довозе се кући, где се сазива моба, па се кукуруз одваја од комуше.

Неко је брао и тако што се у њиви одсецају ста-бљике необраног кукуруза, дотеравају кући и ту се кукурузни клипови одвајају од шашки.

Са 15-20 ари белог кукуруза добијала су се пуна кола обраних клипова.

За исхрану у брању кукуруза стижу парадајз и пап-рика, која се „лучила“. Сир и сланина су се спремали за све пољске радове. За стоку се од куће не носи храна, пошто је има по кукуруизишту: трава, дулеци, шаша.

Шаша у купама не закисива и тако остаје у њиви 20-30 дана. После се тера кући, да би се њом преко зиме хранила стока. Вучена је на кривама и дурун-дама, које су погодније. Са њих се брже истоварало: одвеже се вренгија, са једне стране се изваде шиљци и паркочи, шаша се гурне на ту страну и искипа са кола. Овако се дењкови мање газе. У кола стане око 200 дењака, а у шашу, која се дене уз кочаницу, 2-3 кола. Испод шаше се нису правили „кревети“, као код сена, на земљу се прво ставе дењкови искоришћених шашки, од прошлогодишњег кукуруза. (Када стока поједе положену шашу из јасала, голе шаке се ваде и чувају у дењковима. Могу се употребљавати и за потпалу у шпоретима.)

Сунцокрет стиже када и кукуруз. Шишарке се српом исеку, довезу кући у канатама и ставе се на осунчано место, при чему се пази да не покисну. После 2-3 дана са њих се почињу истресати семен-ке, помоћу штапића, дугог око пола метра, којим се ударају. Истресене семенке ветрењачом се овеју, спакују у џакове и предају у уљару, у Лазаревац, за шта се добија потврда, а по потреби се на основу тога подиже зејтин. Исечене стабљике сунцокрета вежу се у дењкове, дотеравају кући и употребљавају за ложење казана, при печењу ракије, као и за ложење „лебне вуруне“. Истресеним шишаркама хране се го-веда.

ЈЕСЕЊА СЕТВАПшеница се почињала сејати око 10. октобра и то

на кукурузиштима, са којих је извучена шаша саде-нута у купе. Та земља је била орна, лака за обраду,

што је обећавало добар принос. (Увек се гледало да се пшеница сеје на парцели са које је претходно обран кукуруз, а кукуруз на угареном стрњаку.) Пре сетве њива се није ђубрила, није имало довољно стајњака.

Први начин сејања био је заоравањем, који се прак-тиковао у кукурузиштима која нису била много травна. Прво се мотиком посеку тапаљци и њива се повлачи, па се сеје жито. Посејана њива се заоре плитко, око 5 центиметара. Ако је орање довољно ситно не мора се ни повлачити. Воловима се на дан заоре 0,5 хектара, а кравама 0,4.

Други начин сејања био је орањем. Спремљено кукурузиште прво се узоре, дубље, 15-20 центиме-тара. Кравама је било потребно три дана да узору један хектар, воловима два и по. Ако је орање сит-но, не влачи се, него се одмах насева, а ако је круп-није, прво се мора повлачити. После насевања жита њива се обавезно повлачи. Овај начин сетве свакако је бољи, пшеница ће идуће године бити мање отра-вљена, а биће и бољи принос. Али, за то је потреб-на добра стока, а то нису сви могли себи приуштити. Због тога се на меканим кукурузиштима, где је куку-руз претходно прашен и окопаван, углавном заора-вала пшеница, без претходног орања.

Уочи сетве жито се тријерише, ручним тријером, који је одвајао гламницу, кукољ, плеву, ситно семе. Тријер су у Барошевцу имали Димитрије Гајић, Жика Максимовић, Мића Пантелић, Паја Шостерић. Ујам је износио 8 посто.

Вече уочи сетве жито се окречи, због гламнице, штеточина из земље и лакшег насевања, пошто зрно, после кречења, набубри. У корито се сипа ку-пац жита па на њега око пола килограма растворе-ног креча, као за кречење зидова. Та смеса се меша ватраљем, извади из корита и сипа на гомилу, да би се до јутра осушила. Потребна количина окреченог жита сипа се у џакове и вози на њиву. Да би се по-сејао један хектар било је потребно 180-200 кило-грама семена.

Сејало се ручно. Прво се обележе насевнице, ши-роке 4-5 метара. Обележавале су се тако што се на сваких 4-5 метара пободе тапаљак, шашка, гранчи-ца. Сејач десетак килограма семена носи у тежинској торби, помоћу упрта, преко леђа, или у купцу.

Код ове сетве у њиви се није јело кашикама, због веровања да ће тако род бити бољи. Зато се нису спремала чорбаста, ретка јела, а највише је коришћен пасуљ пребранац.

Ако временске прилике дозвољавају, они који нису угарили стрњаке чине то после сетве пшенице.

62

Орало се дубоко, 20 центиметара. Боље је да угар буде што крупнија. Од куће се терала храна за сто-ку која оре.Сточна репа, посејана на стрњак, вадила се пред зиму, крајем новембра. Ако буде добра го-дина она доста добро роди. Преко зиме се рендала за сточну исхрану.*У прављењу овог текста помог-

ли су нам Верка Мирковић (1938), Милена Николић (1934) и Томислав Гајић (1931) из Барошевца, као и Живанка (1931-2014) и Миленко (1930) Ранковић из Бистрице.

Почетком 2014. године Радивоје и Зоран Мирковић

Приближава нам се време слављења Божића. Да ли помислите да је случајност или штам-парска грешка то што у Црквеном календару

под 25. децембром/7. јануаром, поред одреднице Божић, стоји и Рождество Христово? Да ли је неко погрешио или та ризница вековног искуства и живо-та Цркве и у таквим детаљима пружа наговештај тај-не Бога који се оваплотио? Зар није логично да пише рођендан?

Да ли веровати себи или Богу у себи? Дилема је лажна. А ево и зашто: то што су наши стари знали и нама оставили – нису само лепи обичаји и зани-мљиви празници. Јесте и то, али и много више од тога.Знали су и осећали да на овај дан Бог постаје човек, а не да је Бог постао човек. Јасно им је било да ако се Христос на Божић, изнова и изнова, не рађа – онда ни на Велики Петак не страда, на Васкрс не васкрсава и не спасава. То своје знање и осећање су нам оставили у форми празника и његовог садржаја који нису само обичаји, већ и нека правила као што је ово које се односи на назив празника, начин поз-дрављања поводом празника,... Како се поздравља-мо за Божић? Христос се роди! А не – родио. Ваисти-ну се роди! А не родио, и завршио. Празници су по-најмање обичаји, а обичаји су изгледа ретко у некој вези са празником. Празници, као што је Божић, ис-пуњавају наш живот смислом постојања, освећујући време у коме живимо. Празници, на чудесан начин, догађаје као што је Рођење Христово чине поново присутним и стварним. Сваке године, сваки пут...

Наши стари су знали, живели и осећали да се ре-алност празника остварује само у Цркви, у Светој Ли-тургији, на сабрању, у заједници. Због тога наш стари патријарх и позива да се Божићу као дару и „радује-мо на месту на комесе он и дарује, а то је Црква.“

Какав је то дар који нам се Божићом дарује? Ко нам дарује и зашто? Како да га прихватимо? То су питања на која да бисмо добили одговор морамо се вратити на почетак приче о стварању: када је род људски, преко својих прародитеља Адама и Еве, који су преступом Божије заповести одбили синовство, зашао у таму и мрак греха и смрти – једино што је одржавало наду у смисао живота и постојања било је Божије обећање о послању Сина Божијег, „једино-родног, од Оца рођеног пре свих векова“. Мисао о томе је одржавана кроз сва чуда и пророштва Ста-рога Завета, да би, када се време испунило, била и остварена у личности Господа Исуса Христа „који је ради нас људи и ради нашега спасења сишао са не-беса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве, и постао човек.“ Оваплотити се значи отелотовити се, обући се у тело. Реч Своју, речју Својом (која је благовест, дело Божије) – Бог посредством Присно-дјеве Марије шаље да би се сви они који љубављу одговоре на љубав спасли. Натприродном силом Светога Духа, свемогућем Богу је могуће и оношто нама, Његовим створењима изгледа као немогуће. Нама који смо створени „од праха земаљског“. Бог постаје човек да би човек могао постати Богом; по благодати, усиновљењем, као штоје понуђено Адаму

ПРАЗНИЦИ СУ ПОНАЈМАЊЕ ОБИЧАЈИ

О БОЖИЋУ, РОЖДЕСТВУ ХРИСТОВОМ

ВЕРА

63

и Еви. Истинити Бог и истинити Човек. Две природе у једној личности Исуса Христа. Богочовек. Једнак са нама осим у греху. Рођен у времену од Богородице. Због тога, другога дана (од три дана слављења) Бо-жића одајемо славу и хвалу Пресветој Богоматери која роди Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Хрис-та. Овај празник се зове Сабор Пресвете Богородице зато што се торжествено, саборно служи у част Њену. Значи, ни ово није штампарска грешка. Као што није грешка, већ Божија уредба и чињеница да трећега дана Божића спомињемо Светог првомученика и ар-хиђакона Стефана, који „први виде небо отворено и Сина Човечјега где стоји са десне стране Бога“, који пострада због Њега и за Њега, да би са Њим и васкр-сао.

Божићни обичаји, као израз нашег боготражи-тељског духа, којима је украшен овај празник, не смеју бити посматрани и прихватани као његова суштина. Напротив. Корисни су само онда када

њима дочарамо символику празника и његову по-руку. Та порука је, можда најлепше, изражена речима Светог владике Николаја: „Син Божији Јединородни, браћо, рођен у вечности од Оца без матере, роди се у времену од матере без оца. Оно прво рођење не-докучива је тајна Свете Тројице у вечности, ово друго недокучива је тајна силе и човекољубља Божијег у времену. Највећа тајна у времену одговара највећој тајни у вечности.“ Значи, порука је да на Божић сла-вимо вечног Бога који се рађа у времену, да бисмо ми који смо рођени у времену, а за вечност, то своје позвање и остварили. Зато године и бројимо: „пре Христа“ и „после Христа“. Зато дане и бројимо: „пре Божића“ и „после Божића“. Зато сате и бројимо: „пре Литургије“ и „после Литургије“.

Октобра 2014. године Родољуб Војиновић, свештеник

Не каже се џаба у нашем народу „Ко се сели тај се не весели“. Људска природа и биологија су такви да се све непознато доживљава као

стресно. Мозак далеких предака који сви још носи-мо и на који се наслањају и из којег ничу наш ум и наш интелект, научио је да промене могу бити опас-не. Колико год разумом, свесно, знали да треба или изабрали да се преселимо, одемо из места где смо рођени и одрасли, нешто дубоко у нама трепти, игра, сапиње нас.

Десило се да Барошевац, добар део села, лежи на угљу. Виши је и општи интерес, већина грађана чита-ве општине живи од ископавања и прераде и продаје лигнита и нужност је била иселити многе становнике Барошевца. Све је тачно, а ипак то оне који су се се-лили није заштитило. Много њих, скрхани стресом или тугом траже и стручну помоћ.

Шта све доводи до стреса?Пресељење није лични избор или лична одлука,

нема избора, селити се мора и то је људима тешко колико год разумеју разлоге. Тежак је доживљај да

сва имовина, која се не мери само материјалном вредношћу, него и успоменама на крушке, јабуке орахе и шљиве које су још дедови или прадедови са-дили, на потоке, баре, прикрајке где се шапутало или туговало треба да буде прекопана. Тешко је разумети колико то кошта у новцу.

Тешко је и проценити и одлучити куда и како ус-мерити добијени новац за надокнаду, тако да се не изгуби труд претходних генерација. А наше породи-це су вишегенерацијске. Млади желе једно, средо-вечни нешто друго, стари опет нешто своје. Како све то проћи, а да не буде повређен бар неко или можда и свако у свакој породици. Због менталне представе о прецењеној вредности оног што је наше, деси се да нам ни нове, вредније и боље куће буду недовољне.

Млади жуде за градовима, мање укорењени и срасли, лакше и брже прихватају промене, још се обликују и нова средина, нови вршњаци, нов ули-це и дрвореди налазе места у њиховом уму и срцу. Средње генерације са теретом одлучивања често нагињу потребама деце, одлучујући разумно, али у

ТРАГОВИ ОСТАЈУУТИЦАЈ СЕЛИДБЕ НА ЉУДСКУ ПСИХУ

ПСИХИЈАТРИЈА

64

срцу и души некако остају у селу где су провели вели-ки део живота. Стари или старији најтеже остављају капије и бунаре, воћњаке и своје градине, чак и када иду из једног у други крај села. Сунце јесте исто, али се не види одсвакуд исто.

Свако ко је отишао из нашег села, или било ког другог села у општини, губи окружење на које је на-викао, комшилук, познанике, статус који је у свом селу стекао. Треба негде другде, међу другим љу-дима, процењивати, градити пријатељства, научити неке нове стазе, доказати се.

Долазе људи. Кажу немају мира, не спавају, срце лупа пребрзо, нешто их у грудима и стомаку стеже, притисак скаче. Кажу, превише је буке, ништа им се не мили, некако су без воље и тужни.

Са професионалног аспекта пресељење најчешће доводи до стресног реаговања, праћеног осећајем напетости, узнемирености и физичким тегобама. Код већине после годину дана то се смирује, али се дешава, са годинама старости учесталост је већа да се јавља хронични пад расположења, туга, безвољ-ност, повлачење од дружења са људима, а код ста-рих и до драматичног опадања когнитивних (умних) способности. Нека од ових стања су трајна, понеко се никад не опорави и не прилагоди. Млади у жару жеље да буду важни и прихваћени у новој средини понекад показују проблеме у понашању који су, на срећу, најчешће привремени.

Већина људи преболи, али траг остаје. Искуство измени човека, исто изгледа, али није исти човек. И кад је срећан и задовољан, опет то није исти човек.

* * *

Људи смо, бића опстала на овој планети зах-ваљујући способности везивања. Мајке за одојче, породице, групе ловаца и радника, насеља која су се везивала у градове, државе. Усађен нам је генет-ски код за блискошћу са људима и околином, јер је милионима година значио преживети. Можда да-нас изгледа да није тако. Кидају се везе, бракови, са рођацима смо све даљи, нема се времена, села су се раселила. Нека по избору становника, нека по нуж-ди.

Када се роди, човек нема свест о себи, а кроз до-дир са мајком, породицом, полако учи себе да осећа шта је споља, шта унутра, шта је он или она, шта су други. Кад обликујете суд да захватите воду, мора-те га прилагодити води, као што ће се она обликом прилагодити суду. Мозак обликује себе кроз захтеве средине, и зрели, расте, упија. Учи шта значи осмех и поглед, какав је осећај земље под ногама, шта тело треба да ради да би се ходало, добила храна, окрену-ло, дохватило. Универзално људско искуство. А ипак, од неког тренутка видик се прошири на двориште, капију, воћњак, траву, мирисе из баште, њиве, куку-руз и дулеке ако сте се родили негде у умерено кон-тиненталном подручју. Другде су друге слике, друге боје и други мириси ...

Оно што се у погледу понесе из детињства заувек обележи наш начин гледања. О, научимо ми да су сва дворишта – дворишта, да су капије разне, да и другде миришу дуње и има купина и трњина, зукви од којих се праве играчке, али то припада једној дру-гој васиони у нама. Оно прво заувек је мера за све после што долази.

Лепше су поплочане улице од колских путева на-шег детињства, па ипак осетим исту топлину која се разлива у мени кад замислим тај пут, ливаду испод где смо играли фудбал, „сокачић“.

Ниједно воће нема онај укус као кад сам га брала у пролазу са гране, често недозрело. Сад знам шта је слатко, укусно, зрело, али не знам реч за то што фали и грожђу, и јабуци, и кајсији, свему што данас поједем, макар купљено на пијаци из истог краја или из мог села.

Недостаје ми одлазак у шуму с пролећа, мада се више не сећам је ли постојао икакав разлог што смо с првим данима сунца и топлоте одлазили у та истра-живања по „малим брдима“ и околним шумарцима. Можда због птица или првих висибаба...

Недостаје ми тај блатњави пут и добар стари оби-чај да сваком кога сретнеш кажеш „добар дан“.

Оливера Младеновић (рођена Миљанић) (1964), психијатар

65

Селидба. Напуштање родног места. Промена, једна од најбитнијих и највећих у животу пов-лачи за собом свођење рачуна, прављење до-

садашњег животног биланса, подвлачење црте. Ис-товремено смо пред захтевом да планирамо будући живот и развијамо стратегије у том смислу. На афек-тивном плану ова промена је праћена низом емоци-оналних реакција и стања у чијој основи су страх од неизвесности будућег, страх од одвајања, можда и страх од губитка идентитета. Наиме, ми углавном во-лимо да се крећемо утабаним стазама, волимо оно што нам је познато па чак и ако нам то познато и не одговара сасвим, доживљавамо као нешто наше, са чиме смо се стопили и срасли. У познатом миљеу и окружењу формирали смо обрасце понашања, нави-ке, начин живљења и ту се осећамо сигурним.

Како отићи? Како оставити драге људе, успомене, кућу у којој смо рођени? Да ли да у новој средини пресликамо старе обрасце, копирамо,колико год је могуће, амбијент старог, некадашњег или да гради-мо потпуно другачије?

Познато је у психолошким и социолошким ис-траживањима да када се људи осећају несигурнима имају потребу за груписањем (грегарни мотив). Ова потреба је поготово изражена у кризним и стресним ситуацијама. Сетимо се бомбардовања 1999. године и потребе да будемо једни другима близу. Такође, тежимо да задржимо просторну близину са другим људима и комшијама из старог краја и комшилука – па тако нека нова насеља у Лазаревцу представљају пресликане делове Вреоца, Медошевца или Баро-шевца.

Други начин је направити нове обрасце, нови ам-бијент, успоставити нови стил живљења – што одго-вара углавном младој популацији, која је по природи флексибилнија и има специфичне потребе - за шко-ловањем и професионалним усавршавањем, те бира углавном градске центре који то могу да им омогуће. И један и други избор је добар ако је резултат пра-вилног промишљања на питање шта желим? Где себе видим за пет, десет година? Који су интереси моје породице?

Као и у другим преломним животним догађајима, овде је битно проценити ресурсе којима располаже-мо, паметно улагати (не само новац), распоредити психичку енергију штедљиво, да се превише не „ис-трошимо“ у кратком временском периоду, што носи ризик од психофизичког исцрпљивања, слома, уру-шавања на здравственом и психичком плану.

Битно је прво прихватити неминовност промене. Најтеже је, вероватно прихватити чињеницу да ће оно што су наши преци градили – а ми наставили да гра-димо према својим потребама и мерилима – бити уништено. Куће ће бити срушене, завичај ће имати друго лице. Ову чињеницу неретко доживљавамо као насиље над (претпостављеним) људским правом на слободу избора, праву (такође претпостављеном) на континуитет развоја наше породице, фамилије, потомака у социо-психолошко-културолошком пољу које смо ми и наши преци омеђили и одредили баш на том месту и баш за нас. Плаши нас чињеница да смо избачени из сигурности те вишегенерацијске за-ветрине. Волели бисмо да нам неко да гаранцију да ће све бити у реду. Плашимо се грешке. Ово је кроз живот понављана ситуација одвајања, сепарације па се и страх назива сепарационим страхом. Страх да маму изгубимо из видног поља, страх да се одвоји-мо од куће, страх да почнемо нову етапу у животу... У већој или мањој мери тај страх нас прати током жи-вота и интензивира се у кризним ситуацијама. Битно је да нас тај страх не надрасте, не спута и не блокира. Битно је да нађемо снаге да наставимо упркос страху и неизвесности. Како ћемо то решавати, зависи од наших претходних искустава у ситуацијама одвајања, од его снага и механизама одбране, од осећаја бази-чне сигурности или несигурности. Дакле, реакције су индивидуалне , а некоме ће можда бити потребна и стручна помоћ.

Битно је направити психолошку спону, наставити даље са осећајем да емоционални капитал који смо стекли (успомене, драге људе, навике, обичаје) не гу-бимо одласком са једног места на друго. Нађемо ли тај смисао, наставићемо мирније даље.

20. 11. 2014. Рајка Радаковић, рођена Вуковић, психолог

ДРУГО ЛИЦЕ ЗАВИЧАЈАПСИХОЛОШКИ АСПЕКТ ПРЕСЕЉЕЊА

ПСИХОЛОГИЈА

66

Политика је свакодневна тема у међусобној ко-муникацији људи на овим просторима. Рекло би се чак доминантна. Ваљда је то у дубокој

вези са људским карактером: да причамо о нечему што не разумемо или тек делимично, површно зна-мо. Народна мудрост каже: Када би се памет прода-вала, свако би своју купио.

Што је нешто даље од мисаоне спознаје чини се као потпуно разумљиво па смо комотни да о томе су-димо. То је као оптичка варка, само мислимо да неш-то „видимо“. А политика је најотуђенија друштвена сфера, готово невидљива „голом оку“ просечног грађанина.

Прво што студенти на политичким наукама на-уче јесте да друштвене законитости прате у свом непосредном окружењу, на нивоу породице, јер су друштвени закони потпуно исти на локалу, на нивоу државе, као и на глобалном, планетарном нивоу. Ако тако посматрате политичке процесе нећете по-грешити јер је то „видљиви“ део готове невидљиве политике.

Размислимо озбиљније о овом Андрићевом зна-ку поред пута: „Само зато што се усуђује да о сваче-му свашта каже он мисли да све зна“. Дакле, знање је овде та скривена нит. Већ је опште познато да је знање локомотива прогреса. А какву штету наноси незнање довољно је да се осврнемо око себе. Поли-тика спада у стратешке друштвене делатности па је самим тим јасно какве катастрофалне последице на-носи незнање појединаца који се баве политиком.

Развојни пут сваке нереалне амбиције у политици је пут од личног незнања до друштвене катастрофе. Једна кинеска пословица каже: опаснији је онај чо-век који је прочитао једну него онај који није прочи-тао ниједну књигу. Не морам посебно да нагласим колико је потребно прочитати књига да би се стекло елементарно знање о било чему, па и о политици. Незнање доводи до катастрофе у свим људским делатностима, оставља материјалну или духовну штету на појединце или групе. Незнање у политици уништава читаве народе, све грађане једне државе, па и саме државе.

Али, ми смо одговорни јер ми бирамо! Зато је ва-жно да имамо елементарно знање о политици како би избегли грешке у одабиру политичких „стратега“

а тиме и умањили грешке у одлучивању што, поврат-но, треба да се одрази позитивно на квалитет наших живота. То се назива политичком културом. И да одмах демистификујем тај израз који улива страхо-поштовање. Питање свих питања је: колико утацаја има спољна политика на одлуку грађанина који гласа у неком политички, економски и културно уређеном друштву? Има, али у промилима. Политичка култура јесте: да се у тим јако важним тренуцима дубоко заг-ледате у свој тањир и видите како живите. Па ако сте задовољни гласајте за оне који су већ на власти, али, ако нисте – онда мењајте.

Па, заиста, шта је политика? Признато је да је по-литика наука, али није све наука што је и политика. Прво што закључујемо јесте непрецизност израза: у нашем језику политика је и нешто свакодневно што, као појединци, планирамо или реализујемо као циљ али и оно што је опредељујуће на нивоу државе. У енглеском језику постоје две речи за политику: јед-на за свакодневни живот, а друга реч уско одређује друштвене политичке процесе.

Колико је политика важна као људска особеност можемо закључити и по томе што је Аристотел чове-ка назвао zoon politicon (политичко биће) разликујући га тако од сваког другог бића у том смислу да само човек живи и може једино да опстане само ако живи у друштвено организованој заједници (држави). Али супротно од овог, историја људског друштва препу-на је примера оспоравања политике као значајне људске делатности. Ево илустрације. Давно, у једној емисији наше локалне телевизије, новинар је пи-тао саговорнике због чега локална политика не даје очекиване резултате. Одговор једног од њих, иначе тадашњег локалног политичара био је: „Зато што се политиком баве људи који никада ништа нису ради-ли уруке.“ А најпознатији пример је суд о политици који је изрекао Фидел Кастро у свом чувеном говору у тек ослобођеној Хавани, када је рекао: „Ми нисмо политичари, ми смо друштвени људи.“ У модерном политичком маркетингу то се зове спиновање, а ре-чено народном мудрошћу то је навођење воде на своју воденицу. Али, и то је политика!

Шта значи сама реч политика? Израз је насто у старој Грчкој и изводи се: 1. из појма polis што зна-чи град-држава 2. из појма politeia што значи др-

МОРАМО ПРЕПОЗНАТИ ЗНАЊЕ И ПОШТЕЊЕ

ШТА ЈЕ ПОЛИТИКА ?

ПОЛИТИКА

67

жава, устав, политички режим, република, држа-вљанство 3. из појма politika што значи политичке ствари, грађанске ствари или све што се односи на државу, устав, политички режим, републику, суве-ренитет и 4. из појма politike tehne што значи по-литичко умеће. Политику, дакле, појмовно можемо одредити као вештину владања, као вођење јавних послова, као инструмент решавања конфликата и као остваривање власти на свим друштвеним нивоима, односно као располагање друштвеним ресурсима.

Наведено појмовно одређење политике даје еле-менте за дефиницију политике. Али, то само изгледа тако, исказати дефиницију политике је немогућа ми-сија. Има их толико да ниједна није тако свеобух-ватна и прецизна да се може узети као тачна. Зато и нећу дефинисати политику сем што ћу рећи да је она јавни посао и динамичан отворен друштвени процес. Отворен значи да се стално обогаћује и проширује кроз људску делатност и друштвену праксу.

Политика је, видимо, веома комплексна или сло-жена друштвена делатност која обухвата уже и шире знање о друштвеним наукама, о друштвеним зако-нитостима, политичким процесима и политичким техникама. Али, по мом скромном убеђењу, ако све подигнемо на виши степен општости можемо гово-рити: о политици као етици, политици као идеоло-гији и политици као науци. Свака област ће бити по-себно објашњена.

Овај текст се неће бавити политиком свакодневног живота појединца. То боље и прецизније објашњава социјална психологија. И, наравно, овај текст нема амбицију да коначно објасни шта је то политика јер је то једноставно немогуће. Такође намера није да се дође до коначне истине о политици јер коначне истине нема, генерално. Бар у друштвеној сфери за-сигурно нема.

1. Етика се може сматрати темељем сваке полити-ке. И одмах да то објасним сасвим разговетно: свака политичка одлука која се доноси тиче се судбине људи. Зато је етика есенција (суштина) политике. А замислите политику без људског лика. Да ли смо такву политику живели, као грађани, као народ? Ту већ одговор морате да тражите сами. Као и у питању како поступа политичар који нема свест и знање о етици у политици.

Идеја политике као етике стара је преко 2500 го-дина и да није наивно питање сведочи историјска чињеница да је човек чија је то изворна идеја, Сократ, био и прва жртва напора да се политика постави на моралним начелима. Колико су ти напори еволуира-ли до данас можете само наслутити. Супротно, какве су све суптилне технике развијене да би се избегла моралност политике.

Међузависност етике и политике је тако еволу-ирала да су политика и етика у савременом добу у

потпуној колизији (супротности). На једној страни, они који се баве дневнополитичким активностима би да протерају етику јер им смета да реализују свој лични интерес, а онај део политички неангажованог али за политику заинтересованог грађанства се ужа-сава сваке прљавштине политике. За једне је поли-тика свакодневна петљавина, а за друге су они први закерала која би да се усред тако озбиљних и важних послова води још и рачуна о моралним начелима.

Могло би се рећи да је теоријски и практично коначан расцеп етике и политике постигнут Макија-велијевим начелом владавине: Циљ оправдава сред-ства. Једноставно речено, владавина без икакве од-говорности и моралности. Макијавели (1469-1527) је у политичку праксу увео нови израз: државни разлог као изговор за сваки неморални акт који учини вла-далац или они који управљају државом па и када крше законе које су сами донели. Али, да није све тако црно видећемо када будемо разматрали део који се односи на идеологију и политику.

Шта је етика? Без намере да улазим у теоријску расправу може се рећи да је етика научна дисципли-на која се бави изучавањем темељних моралних на-чела: доброг и исправног. Сваки етички суд садржи две компоненте, ону која одређује шта је добро или вредно и ону која одређује шта је исправно. Зајед-но са естетиком (наука о лепом), етика чини аксио-логију, науку о вредности и вредновању. А човек је вредност по себи или универзална вредност. Све ос-тало су инструменталне вредности као средства која се користе за задовољење човекових потреба. И сада замислите каква је разлика између политичара који разуме шта је вредност по себи а шта инструментал-на вредност у односу на оног који то не зна. Први ће општи интерес ставити испред личног. А други?

Платон је у расправи о најбољем облику влада-вине истакао као основно етичко начело у политици које ћу парафразирати: не може свако да буде док-тор, а ни доктор не може да лечи по свом слободном нахођењу јер мора да поштује природне законе, тако не може свако ни да влада а и онај ко влада не може владати по свом слободном нахођењу јер мора да поштује друштвене законитости. Зато је и говорио да државом треба да управљају филозофи јер имају знање о законитостима природе и друштва и осло-бођени су терета материјалног поседовања (читај: нису подложни корупцији). Платон (427-347 п. н. е.) је идеалиста и елитиста, тако бар кажу. Просудите сами. Сведено на свакодневни живот, хоћете ли ауто поправљати код шустера, пекара или аутомеханича-ра? Али, ако одлучите да вам ауто поправи аутоме-ханичар нећете отићи код било кога већ код оног за којег вертујете да зна и да неће претерати у наплати свог рада. Поента је опет у знању али и у поштењу.

68

Озбиљан проблем нашег друштва је непошто-вање друштвене поделе рада, односно што не ради свако онај посао у који се најбоље разуме. У нашој друштвеној пракси политика је пречица: брзо се стекне моћ, богатство, углед, док за све друго треба доста напора и ризика да би се достигли наведени циљеви. А у политици нема ни личне одговорности, бар нема на овим просторима. Зато је истински по-литички програм сваког политичара лични интерес. И немојте се изненадити ако негде прочитате да смо ми предполитичко друштво, односно још увек поли-тички недовољно изграђено друштво.

Склони смо, сасвим оправдано и разумљиво, кри-тичком односу према политици али и претеривању оцењујући њен карактер најпогрднијим речима. Оно

што је битно знати о политици је да политика нема своју личност, карактер политике одређују људи који се њом баве. И логично, ако су људи који се баве по-литиком неморални онда је и политика таква. Зато никада не треба кривити политику за промашаје и неморал већ људе који је таквом чине својим дели-ма (или неделима).

Сада је, надам се, потпуно јасно шта морамо зна-ти и о чему морамо размишљати када узмемо у руке гласачки листић или дижемо руку да гласамо за неку политичку одлуку. То је, по мом скромном убеђењу, на првом месту препознати: знање и поштење!

29. 11. 2014. Звонко Младеновић, дипломирани политиколог

За стотинак година Барошевац ће нестати као насељено место.

Нестанком руде престаће индустријска производња и неће бити услова за нормалан жи-вот. Прекопавањем ораница ови крајеви неће бити погодни за бављење пољопривредом. Поврх тога, у овој привредној грани убудуће ће бити ангажован знатно мањи проценат становништва, нестаће мали поседи, остаће само фармери са огромним повр-шинама. Да би се неко бавио пољопривредом то ће много коштати, потребна ће бити огромна средства за поседе, механизацију, сировине. Ситносопствени-ци ће нестати, а велепосеницима, технолошким на-претком, неће бити потребно много радника да би се бавили својом делатношћу.

Млади ће се селити у градове где ће постоја-ти бољи услови за живот, већа могућност за запо-шљење. Као и сада, избегаваће да се баве пољопри-вредом. Једноставно, као и увек кроз историју, народ ће се селити у крајеве који обећавају пристојнији жи-вот, а тога у Барошевцу неће бити.

08. 06. 2014. Милосав (Љубомир) Весић (1927)

Протиче Пештан, прави кривине,

Барошевац губи људе и име,

Пољана нема, песме не чујеш,

Шта можеш лепо да очекујеш?

Тешко ће бити срцу и души,

Барошевац јадни политика сруши.

Шта рећи брате код моде нове,

Барошевац се сада Јелав зове!

У сећању носим слику некадашњег Барошевца. До осамдесетих година двадесетог века то је било лепо и поносно насеље. Како време пролази понос замењују туга и јад. Разрушене куће и раскопане њиве не можемо назвати насељем. Пештан и даље тече, али сви потоци и воде су пресушили. Бароше-вац губи своја домаћинства, а и оно мало омладине што је има у селу – одлази. Не граде се нове куће, сви би да мало раде, а да много имају. Са људима нестају и народне песме и обичаји. Уместо дружења и слоге завладало је лукавство. Нема вашара нити лепих окупљања. Виђамо се само кад неко умре!

13. 06. 2014. Петровић Радојка (1949), Милети-на супруга

БРЕНД ИЛИ БЛАТОШЕВАЦОДГОВОРИ НА АНКЕТНО ПИТАЊЕ: „ШТА МИСЛИТЕ О БУДУЋНОСТИ БАРОШЕВЦА?“

АНКЕТА

69

Барошевац се гаси.Експропријација доброг дела домаћинстава

нашег села, која се врши због вађења угља, чини своје. Велики број породица из тих домаћинстава је одсељен из нашег села, нарочито оне чија је имови-на експроприсана после 2000. године.Моја фамилија Миљанић гаси се у Барошевцу. До пре тридесетак година били смо најмногобројнији, а сада смо се свели на свега неколико кућа. У Миља-нићима се некако највише рађају женска деца. А оне куће где нема мушке деце полако се гасе.

Старије становништво и остаје у Барошевцу. Мла-ди полако одлазе, село стари, изумире и једног дана ће потпуно изумрети и угасити се. Узалудни су сви напори да се овај процес спречи.

27. 09. 2014. Љубиша (Милоје) Миљанић (1937)

Када сам замољен да напишем нешто на ову тему, што сам драге воље прихватио, имао сам мно-го лепих ствари да кажем. У међувремену су се изде-шавало много тога што ми је отворило очи па сам схватио да су то само моје маштарије. Велики про-блем нашег села је у томе што никако не можемо да се сложимо и определимо око нечега па самим тим и наша будућност је неодређена. Последица оваквог стања је магла која се налази око нас и спречава нас да сагледамо ствари онакве какве јесу. Од те магле не можемо да видимо ни висине које је лако досегнути нити понор у који можемо да паднемо. „Ко на брду ак' и мало стоји, више види но онај под брдом“ речи су великог владике Његоша, где бих се ја надовезао следећим, да на брду мало повише стојим и мислим да могу видети изнад магле једну оптимистичну сли-ку мога, нашег, лепог Барошевца! Уколико у будућ-ности будемо сложни и одлучни да напредујемо, Барошевац може постати бренд, лидер лазаревачке општине. Пре свега у томе јер можемо имати сјајне услове за живот и дати један модел како млади и ус-пешни људи не морају живети у граду да би то били. Да деца могу стећи добро образовање и у школи на селу, да се могу бавити успешно спортом, па можда ћемо и ми једног дана имати нашег златног спор-тисту, академика, нобеловца...

30. 09. 2014. Милан (Аца) Ђорђевић (1985)

За лепшу будућност нашег села предлажем сле-сеће:

Треба што хитније радити на побољшању 1. еколошких услова живљења у Барошевцу.Што пре, у договору са надлежним инсти-2. туцијама, радити на поправци асфалта на деоници пута Вреоци – Аранђеловац, којa пролази кроз Барошевац, као и пута који пролази кроз Страну.

Све постојеће канале, као и само корито 3. реке Пештан очистити од смећа у сарадњи са Месном заједницом, РБ „Колубара“ и свим постојећим регистрованим удружењи-ма грађана у Барошевцу. Дечији парк у насељу Јелав, као и парк код 4. Дома културе у Барошевцу, под хитно среди-ти и обновити са прикладним асортиманом справа за игру као и адекватним зеленилом и осветљењем. Дечији парк у Јелаву огради-ти адекватно до реке Пештан.Стазу прилаза цркви у Барошевцу засадити 5. цвећем и зеленилом.Садашњи Савет месне заједнице да 6. свака три месеца сазива збор грађана, упознаје мештане са проблематиком, у сарадњи са мештанима се договара о текућим пробле-мима и проблемима који су могући, а који се са добром сарадњом могу цивилизовано решити.Пешачку стазу која води од старог гробља до 7. Церовитог потока као и све зелене површи-не уредно косити и одржавати.Омогућити свим пензионерима Барошевца 8. да имају своју службену просторију у селу и да на једном месту могу решавати своју про-блематику.Да би наше село било село будућности 9. морамо и треба да будемо јединствени , коректнији и отворенији за сарадњу једни према другима.Низ активности треба благовремено одради-10. ти да би наше село остало и опстало. Ако не буде сарадње између нас и са надлежним институцијама остаћемо одбачени и забора-вљени као многа места кроз која је прошао рудник. Надајмо се најбољем и да до тога неће доћи. Мештани овог села заслужују много боље на свим животним аспектима.

10. 2014. Зора (Добрисав) Стевановић 1. (1964), Мирослављева супруга

Барошевац, Блатошевац, Каљошевац, ... има шан-се да преживи (до судњег дана) само зато што није ни село ни град (знамо да села интензивно умиру у целом урбаном свету) тако да ће то бити добро!!! ... За сто година биће то монденско место надомак Бе-ограда, искрено се надам!!!

06. 10. 2014. Горан (Илија) Живковић (1963)

Крајем ХХ и почетком ХХI века Барошевац дожи-вљава судбину већине рударско-индустријских на-сеља, која се односи на уништење (прекопавање) већег дела насеља, деловањем Површинског копа „Колубара“ и површинском експлоатацијом угља на

70

територији села. Навешћу три основна проблема који су, по мом мишљењу, довели до стагнације и одуми-рања насеља и којима се треба озбиљно позабавити како би се решили горући проблеми и стекли услови за напредак и просперитет села у будућности.

1. Демографски проблем се односи на смањење броја становника у насељу. Он је подстакнут негатив-ним природним прираштајем (већи број умрлих од рођених у току једне године), исељавањем станов-ништва услед деловања површинског копа и мигра-цијом становништва село-град. Ово је најсложенији проблем и, нажалост, заступљен је у великој већини сеоских и градских насеља у Србији.

2. Еколошки проблем се огледа у нездравој живот-ној средини којој су изложени мештани Барошевца. Узрочник оваква ситуације у највећем делу је Повр-шински коп „Колубара“ који делује у овом насељу. Последице су вишеструке и немерљиве, а навешћу неке од њих: трајно уништавање рељефа насеља које подразумева прекопавање плодног земљишта, измештање речних токова, пресецање подземних вода, прављење вештачких узвишења (кипа), емиси-ја штетних гасова у атмосферу, угљена прашина, по-већана бука. Како бисмо умањили овакве негативне последице непосредног окружења морамо подићи свест о здравој животној средини, тражити одгова-рајућа решења, обратити се надлежним институ-цијама и стручним кадровима који у великој мери нису заинтересовани за „тамо неко мало село“.

3. Инфраструктурни проблеми се огледају у не-сређености улица, зелених површина, канализаци-оне мреже, руинираности објеката, проблемима са

одводњавањем, недостатку насипа од поплава итд. Ово се односи на поједине делове насеља .

Ако ова теоријска излагања успемо претворити у практична добра идејна решења неке од ових про-блема можемо решити. То подразумева ангажовање већег броја мештана, али без личне финансијске ко-ристи и рекламирања појединаца.

22. 10. 2014. Бојан (Горан) Николић (1985), дипломирани географ

Зато што им је Рударски базен „Колубара“ пре-копао веће делове територија Барошевац и околна места немају перспективу. Губе значај и грађане. Нестају услови за бављење пољопривредом, не от-варају се нове фабрике, што би задржавало станов-ништво, које се, услед новонасталих околности, на-гло одсељава. А некада је Барошевац био значајно, напредно општинско место. Почетком шездесетих година ХХ века територија му се почиње прекопа-вати, чиме му слаби значај. Да би наше село имало светлију будућност мора се више и боље планирати. Одложену јаловинску земљу у кипама треба пора-вњавати и остављати могућност да се поново корис-ти за пољопривредну производњу. Тиме би се, доне-кле, стварали услови да становништво не напушта Барошевац, да се село, у крајњем случају, једног дана и не угаси.

27. 10. 2014. Марковић (Драгослав) Павле (1944)

71

Текст „Барошевац 1612 – 2012“, страна 6, 1. део „Догађања“, други пасус, 13. ред, уместо „1804. Године“ (са великим словом „Г“) треба да стоји „1804. године“ (са малим словом „г“).Текст „Барошевац 1612 – 2012“, страна 6, део 2. „Догађања“, трећи пасус, 16. ред, уместо „Милана Ђорђевић“ треба да стоји „Милана Ђорђевића“ (са „а“ на крају презимена).Текст „Летопис Барошевца за 2012. годину“, 3. страна 11, трећи пасус, у списак слава додати и Томиндан – 19. октобар (Свети апостол Тома), и то између слава Михољдан и Срђевдан.Текст „Летопис Барошевца за 2012. годину“, 4. страна 11, списак домаћинстава из засеока Варошица, домаћинство број 9 (Ђорђевић Богољуб), иза имена Даница не треба да стоји годиште (1938), већ (1937).Текст „Летопис Барошевца за 2012. годину“, 5. страна 11, списак домаћинстава из засеока Варошица, домаћинство број 11 (Ђорђевић Милорад), уместо Златија треба ставити Злата.Текст „Летопис Барошевца за 2012. годину“, 6. страна 11, списак домаћинстава из засеока Варошица, домаћинство број 19 (Живковић Слободан), иза имена Славица не треба да стоји годиште (1959), већ (1958).Текст „Летопис Барошевца за 2012. годину“, 7. страна 11, списак домаћинстава из засеока Варошица, домаћинство број 21 (Јанковић Милорад), иза имена Споменка не треба да стоји годиште (1958), већ (1959).Текст „Летопис Барошевца за 2012. 8. годину“, страна 12, списак домаћинстава из засеока Варошица, домаћинство број 29 (Миловановић Бранко), иза имена Ковиљка не треба да стоји годиште (1955), већ (1954).Текст „Летопис Барошевца за 2012. годину“, 9. страна 12, списак домаћинстава из засеока Варошица, домаћинство број 33 (Пајић Владимир), иза имена Љубица не треба да стоји годиште (1967), већ (1969).Текст „Летопис Барошевца за 2012. годину“, 10. страна 12, списак домаћинстава из засеока Варошица, домаћинство број 34 (Пантелић

Мирослав), уместо Ненад треба ставити Небојша.Текст „Летопис Барошевца за 2012. годину“, 11. страна 13, списак домаћинстава из засеока Вашариште, домаћинство број 20 (Ђорђевић Слободан), иза имена Драгана не треба да стоји годиште (1971), већ (1972).Текст „Летопис Барошевца за 2012. годину“, 12. страна 13, списак домаћинстава из засеока Вашариште, домаћинство број 37 (Николић Зоран), испред имена Јелена треба додати Филиповић, а уместо Теодора (2008) треба да стоји Филиповић Теодора (2007).Текст „Летопис Барошевца за 2012. годину“, 13. страна 13, списак домаћинстава из засеока Вашариште, домаћинство број 40 (Николић Мирослав), иза имена Горица не треба да стоји годиште (1963), већ (1964). Текст „Летопис Барошевца за 2012. годину“, 14. страна 14, у списак домаћинстава из засеока Горњи крај треба додати следеће домаћинство: Ђокић (Милорад) Ђура (1967); Ђурђевдан. Треба га ставити после домаћинства број 12 (Димитријевић Милисав).Текст „Летопис Барошевца за 2012. годину“, 15. страна 14, у списак домаћинстава из засеока Горњи крај треба додати следеће домаћинство: Ћалић (Божо) Драган (1966), Сава (1939)-мајка; Јовањдан. Треба га ставити после домаћинства број 17 (Радовановић Милорад). Текст „Летопис Барошевца за 2012. годину“, 16. страна 14, списак домаћинстава из засеока Јелав I, домаћинство број 3 (Божић Владан), иза имена Милина не треба да стоји годиште (1985), већ (1975).Текст „Летопис Барошевца за 2012. годину“, 17. страна 14, списак домаћинстава из засеока Јелав I, домаћинство број 8 (Гаврић Милош), не треба да стоји годиште (1943), већ (1942).Текст „Летопис Барошевца за 2012. годину“, 18. страна 14, у списак домаћинстава из засеока Јелав I треба додати следеће домаћинство: Герасимовић (Михаило) Слободан (1950), Косара (1925) – мајка, Марковић Гордана (1948) – сестра, Марковић Андрија (1970) – сестрић (Горданин син); Никољдан. Треба га

ДО САДА УОЧЕНЕ ГРЕШКЕ У ПРВОМ БРОЈУ ЧАСОПИСА „БУКИНАЦ“

72

ставити после домаћинства број 9 (Гаврић Михаило).Текст „Летопис Барошевца за 2012. годину“, 19. страна14, списак домаћинстава из засеока Јелав I, домаћинство број 10 (Ђерић Горан), иза имена Бојана не треба да стоји годиште (1983), већ (1982).Текст „Летопис Барошевца за 2012. годину“, 20. страна 14, списак домаћинстава из засеока Јелав I, домаћинство број 11 (Ђорђевић Владимир), иза имена Драгана не треба да стоји годиште (1986), већ (1979).Текст „Летопис Барошевца за 2012. годину“, 21. страна 14, списак домаћинстава из засеока Јелав I, домаћинство број 16 (Игњатовић Иван), иза имена Иван не треба да стоји годиште (1939), већ (1938), а иза имена Севда не треба да стоји годиште (1936), већ (1935).Текст „Летопис Барошевца за 2012. годину“, 22. страна 14, списак домаћинстава из засеока Јелав I, домаћинство број 22 (Јовичић Момчило), иза имена Момчило не треба да стоји годиште (1946), већ (1948).Текст „Летопис Барошевца за 2012. годину“, 23. страна 15, списак домаћинстава из засеока Јелав I, домаћинство број 32 (Николић Милојко), иза имена Лина не треба да стоји годиште (1958), већ (1959).Текст „Летопис Барошевца за 2012. годину“, 24. страна 15, списак домаћинстава из засеока Јелав I, домаћинство број 33 (Николић Милун), иза имена Живодарка не треба да стоји годиште (1924), већ (1923).Текст „Летопис Барошевца за 2012. годину“, 25. страна 15, списак домаћинстава из засеока Јелав II, домаћинство број 3 (Гарчевић Жељко), иза имена Александар не треба да стоји годиште (1993), већ (1992).Текст „Летопис Барошевца за 2012. 26. годину“, страна 16, списак домаћинстава из засеока Јелав II, домаћинство број 18 (Марковић Јован), изостављен је један члан домаћинства, па тако иза Владимир (1980)-син треба ставити Весна (1985)-ћерка, а иза имена Марина не треба да стоји годиште (1984), већ (1983).Текст „Летопис Барошевца за 2012. годину“, 27. страна16, списак домаћинстава из засеока Јелав II, домаћинство број 46 (Савковић Војислав), иза имена Надежда не треба да стоји годиште (1935), већ (1934).

Текст „Летопис Барошевца за 2012. годину“, 28. страна 17, списак домаћинстава из засеока Јелав II, домаћинство број 48 (Стевановић Милинко), уместо Јагода треба да стоји Јагодина.Текст „Летопис Барошевца за 2012. годину“, 29. страна 17, списак домаћинстава из засеока Јелав II, домаћинство број 49 (Стевановић Мирослав), уместо Зорица треба да стоји Зора.Текст „Летопис Барошевца за 2012. годину“, 30. страна 17, списак домаћинстава из засеока Страна, домаћинство број 1 (Весић Драган), иза имена Ана не треба да стоји годиште (1984), већ (1982). Текст „Летопис Барошевца за 2012. годину“, 31. страна 17, списак домаћинстава из засеока Страна, домаћинство број 4 (Гаврић Љубиша), иза имена Лепосава не треба да стоји годиште (1955), већ (1956).Текст „Летопис Барошевца за 2012. годину“, 32. страна 17, списак домаћинстава из засеока Страна, домаћинство број 8 (Гајић Радован), иза имена Милеса не треба да стоји годиште (1951), већ (1952).Текст „Летопис Барошевца за 2012. годину“, 33. страна 17, списак домаћинстава из засеока Страна, домаћинство број 11 (Живковић Миомир), иза имена Данијела не треба да стоји годиште (1977), већ (1980).Текст „Летопис Барошевца за 2012. годину“, 34. страна 17, списак домаћинстава из засеока Страна, домаћинство број 12 (Јовановић Велимир), иза имена Велимир не треба да стоји годиште (1948), већ (1947).Текст „Летопис Барошевца за 2012. годину“, 35. страна 17, списак домаћинстава из засеока Страна, домаћинство број 19 (Марковић Слободан), иза имена Слађана не треба да стоји годиште (1976), већ (1974).Текст „Летопис Барошевца за 2012. годину“, 36. страна 17, списак домаћинстава из засеока Страна, домаћинство број 20 (Милојевић Бранисав), име Владисав треба преправити у Владислав, а име Бранисав треба преправити у Бранислав.Текст „Летопис Барошевца за 2012. годину“, 37. страна 17, списак домаћинстава из засеока Страна, домаћинство број 30 (Николић Драгица), ниси наведени сви чланови домаћинства и уписана је погрешна слава. Треба да гласи овако: Николић (Василије) Драгица (1961), Ђурђевић Нада (1982) –

73

ћерка, Ненад (1995) – син, Козомара Ђорђе (2009) – унук (Надин син); Томиндан.Текст „Летопис Барошевца за 2012. годину“, 38. страна 19, део текста „Умрли“, изостављена су два имена: иза броја 6 (Пантелић Љиљана) треба ставити „Пантелић Милица (1930), из домаћинства Мирослава Пантелића (1954), у засеоку Варошица (Милица је Мирослављева мајка)“, а одмах иза овога треба ставити „Поповић Милица (1924), из својег домаћинства, у засеоку Варошица (Милица је живела сама у домаћинству)“.Текст „Летопис Барошевца за 2012. годину“, 39. страна 19, део текста „Удате“, број 2 (Гаврић Мирјана), иза имена Лепосава не треба да стоји годиште (1955), већ (1956).Текст „Летопис Барошевца за 2012. годину“, 40. страна 22, шести пасус, други ред у том пасусу, уместо „једанаести пут за редом“ треба ставити „дванаести пут за редом“.Текст „Google Милена“, страна 32, део текста 41. „Удаја“, други пасус, трећи ред одоздо, задња реч у реду, уместо „завртањ“ треба да стоји „заворањ“.Текст „Google Милена“, страна 32, део 42. текста „Удаја“, пети пасус, део реченице иза трећег зареза који гласи „из времена њеног детињства и младости“ треба заменити са „које су рођене у првој половини XX века“.

Текст „Google Милена“, страна 33, 43. први стубац, први ред, уместо „за РадаЂорђевића“ треба да стоји „за Рада Ђорђевића“ (са размаком између имена и презимена).Текст „Google Милена“, страна 33, први 44. стубац, једанаести пасус, болдираним словима је написано „Милоисав Јонић“, а треба „Милисав Јонић“.Текст „Google Милена“, страна 33, 45. други стубац, дванаести пасус, пише: „Влајица Николић: Милица – у Тулеж, у Алимпијевиће“, а треба: „Влајица Николић: Милица – у Тулеж, у Ђериће“.Текст „Прва кућа до Букинца“, страна 35, 46. други пасус, седми ред, уместо „1911. Године“ треба да стоји „1911. године“ (са малим словом „г“).Текст „Прва кућа до Букинца“, страна 36, 47. трећи ред, задња реч у том реду, уместо „ражљеве“ треба да стоји „ражњеве“ (уместо „љ“ треба да стоји „њ“).

Извињавамо се читаоцима због ових грешака.

Редакција часописа „Букинац“

74

ФОТО ГАЛЕРИЈА

75

ФОТО ГАЛЕРИЈА

76