2009 seminar ski rad, j

8/2/2019 2009 Seminar Ski Rad, J

1/17

UNIVERZITET U BEOGRADUFAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA

SEMINARSKI RAD

MEUNARODNO KRETANJE KAPITALA

Mentor:Prof. dr Dragana Kragulj

Autor:Jovan Dragaevi 177/09/M

Beograd, decembar, 2009. godine


2/17


3/17

3

Sadraj

1. MEUNARODNO KRETANJE KAPITALA .................................... 4

2. OBLICI KRETANJA MEUNARODNOG KAPITALA .................. 4

3. PODELA MEUNARODNOG KRETANJA KAPITALA ................ 7 1) Meunarodno kretanje zajmovnog kapitala...........................................................................7

2) Portfolio investicije ...............................................................................................................73) Direktne investicije u inostranstvu. ........................................................................................7

5. PRILIV KAPITALA U PRIVREDE U RAZVOJU .......................... 12

6. SVETSKA ISKUSTVA MEUNARODNOG KRETANJA

KAPITALA ................................................................................................ 14

ZAKLJUAK ............................................................................................ 16

Literatura ................................................................................................... 17


4/17

4

Ekonomisti su pesimiste,predvideli su 8, odposlednjih 3 kriza.

Sam Ewing

1. MEUNARODNO KRETANJE KAPITALA

Pod meunarodnim kretanjem kapitala podrazumevamo transfer realnih ifinansijskih sredstava izmeu subjekata razliitih zemaljasa odloenim kontratransferom

za odreeni vremenski period, a u cilju ostvarivanja odreenih ekonomskih i politikihinteresa uesnika u tom transferu1 . Nijedna savremena privreda ne moe se izolovati odpotrebe da izvozi i uvozi kapital, bez obzira na to da li, ukupno gledano, ima neto suficitili neto deficit u kapitalu, tako da je kretanje kapitala izmeu zemalja dvosmerno, pr iemu se u jednom sluaju subjekti odreene zemlje pojavljuju kao davaoci, a drugi putkao korisnici kapitala. Najvei deo meunarodnog kretanja kapitala odvija se izmeurazvijenih zemalja, odnosno subjekata iz ovih zemalja, koje su glavni davaoci i korisnici

kapitala u svetskim razmerama. Privrede u razvoju

(zemlje u razvoju i zemlje u tranziciji) se kao grupacijauglavnom pojavljuju kao korisnici kapitala, a mnogomanje kao davaoci kapitala, mada se neke od njih, u

poslednje vreme, u odreenoj meri, pojavljuju i kao relativno znaajni davaoci kapitala. Meunarodno kretanje kapitala je fenomen kojipostoji vie od jednog veka.

Mnoge zemlje su zasnivale svoj privredni razvoj na prilivu inostranog kapitala poetkomXX veka.Za investiranje se odluuju uglavnom zemlje koje ostvaruju veu efikasnost udomaoj privredi nego ostale zemlje. Vikovi, materijalizovani u ponudi kapitala, izvoze

se u druge zemlje koje nisu tako efikasne. Da bi dolo do kretanja kapitala, veoma suvani uslovi, odnosno motivi.

Motivi meunarodnog kretanja kapitala su brojni, meusobno raznovrsni iispreplijetani odreenim brojnim faktorima i na strani ponude i na strani tranje.Savremeni motivi meunarodnog kretanja kapitala su razliiti. Svi motivikretanjaprivatnog kapitala na strani ponude se mogu grupisati u nekoliko osnovnih: realizacija toveeg profita,jeftina radna snaga i niske cene sirovina i energije u inostranstvu, irenjetrita, elja za kompletiranjem proizvodnog procesa tj. vertikalnom integracijom svih ili

vanijih faza izrade finalnog proizvoda, prestino-psiholoki motivi itd.

2. OBLICI KRETANJA MEUNARODNOG KAPITALA Kretanje kapitala izmeu subjekata razliitih zemalja vri se u raznim oblicimaod

kojih su dva osnovna i tomeunarodno kretanje privatnog kapitala i meunarodno


5/17

5

Sve seobe u istoriji nastale suzbog opadajueg prinosa:

poveanja pritiska stanovnitvana ogranieneprirodne resurse.

Alfred Maral,

kretanje javnog kapitala1. Privatni kapital (pojedinci, privatne kompanije, komercijalneformi kredita i depozita. Javni kapital (dravni budet i centralne i dravne banke) kree seprvenstveno u obliku bilateralnih zajmova i kredita, portfolio investicija i u formibespovratneekonomske pomoi. Posebna vrsta javnog kapitala su zajmovi meunarodnih

organizacija, kao to su: IBRD, IMF, IDA, EBRD, IFC i druge institucije sa slinimprofilom angaovanja.

Meunarodni tokovi kapitala se premaduini dele na kretanje kratkoronog,srednjoronog i dugoronog kapitala2. Pri tome,ne postoje u svemu usaglaeni i striktni kriterijumiza ovu podelu. Meutim, uglavnom se u kategoriju kratkoronog kapitala ubrajaju plasmani sa rokom do godinu dana (to bi se pre moglo

podvesti pod meunarodno kretanje novca, a ne kapitala), dok je srednjoroni kapital onajkoji je plasiran na period od 1 do 5 godina (negde je ovaj rok i 3-7 godina), dok jedugoroni kapital onaj sa plasmanom preko 5 godina (mada se u pojedinim sluajevimakao rok uzima preko 8-10 godina). Po pravilu, kratkoroni kapital se koristi za finansiranjetekueg poslovanja, a srednjoroni i dugoroni kapital za investicione namene.

Kapital se moe transferisati u novanom obliku (transfer finansijskih sredstava) ilitransferom realnih vrednosti (izvoz opreme i druge robe)3. U pojedinim sluajevima sekod odobravanja finansijskih kredita kao uslov postavlja da se njegova sredstva koriste za

kupovine robe i usluga od odreenih isporuilaca i tada se govori o vezanim kreditima.Posebna vrsta kredita ijaje upotreba vezanaza odreene namene su izvozni krediti kojeodobravajuisporuioci opreme- krediti isporuilaca (supplier credit), dok je druga vrsta izvoznih kredita - krediti kupcu (buyer credit) koje odobravaju finansijske institucijeemlje izvoznika inostranim kupcima za finansiranje njihovih isporuka na kredit iz zemljekreditora mnogo blia klasinim vezanim kreditima.U vezi sa navedenim, postoji i podelana finansijske kredite, tj. kredite kojise daju i vraaju u novcu, i robne kredite, tj. kreditekoji se daju radi finansiranjakupovine robe ili plaanja usluga, pri emu je ugovorom okreditu odreenanamena za koju se kredit moe koristiti.

1 Izvor: Unkovi, M. Meunarodno kretanje kapitala i poloaju Jugoslavije , Nauna knjiga, Beograd, str.32.2 Izvor: Gavrilovi-Jovanovi, P. Meunarodno poslovno finansiranje Ekonomski fakultet Beograd, 1994.,strane 1083 Izvor: Gavrilovi-Jovanovi, P. Meunarodno poslovno finansiranje Ekonomski fakultet Beograd, 1994.,strane 109


6/17

6

Tabela 1 :Meunarodno trite kapitala u 2004.godini(vrednosti u milijardama USD)

Rezerve(1) Kapitalizacija

trita akcija

Instrumenti

duga

Aktiva

banaka(2)

Ukupno

Svet 3.856,3 37.168,4 57.962,1 49.577,9 144.708,5 EU 281,1 9.270,3 19.261,9 22.145,9 50.678,0 SAD 75,9 16.323,5 22.540,3 7.808,9 40.672,7 Japan 833,9 5.844,7 9.162,9 7.239,9 22.247,3 Privrede

u razvoju

1.937,1 5.143,0 3.658,6 8.115,6 16.917,2

Napomene: 1) Ukupne rezerve bez zlata, 2) Podaci o aktivi komercijalnih banakasu za 2003. godinu.

Izvor: IMF, Global Finance Stability Report, September 2005, Washington DC, str.

171.

Po svojoj nameni, inostrani kapital se moe plasirati u tano odreene projekte(project approach) ili u ostvarivanje irih razvojnih ciljeva, odnosno programa (programapproach)4 . Kapital za realizaciju odreenih projekata najee trae pojedinanapreduzea, ali to mogu biti drave (vlade), ako suovi projekti stratekog privrednog irazvojnog znaaja, pri emu su drave tekoje trae kapital za programe. Privatniinvestitori gotovo iskljuivo plasiraju kapital u odreene projekte, dok javni kapital, por ed

projekta, prihvata da se angauje i u realizaciji programa. Projekti vie odgovarajudavaocima kapitala, pogotovo onim privatnog karaktera, jer pruaju vee garancije zarentabilnu upotrebu sredstava i lake vezivanje transfera kapitala za isporuke robe, uslugai tehnologije. S obzirom na globalnu prirodu programa, zajmovi za programe vieodgovaraju korisnicima, jer predviaju manji stepen vezivanja, ali nose u sebi rizik nedovoljno namenskogi efikasnog korienja sredstava, to se pokazalo u brojnimprogramima javne pomoi za razvoj.Sutinski, opredeljenje za projekte i za programevezano je za dostignuti nivo razvoja zemlje i za svojevrstan odnos plana i trita u

alokaciji resursa u svakoj pojedinoj zemlji. Zbog toga je potrebna pravilna kombinacija projekata i programa da bi se zadovoljili mikro i makro interesi u korienjumeunarodnogkapitala5.

4 Izvor: Unkovi, M. Meunarodno kretanje kapitala i poloa ju Jugoslavije , Nauna knjiga, Beograd, str. 33.5 Izvor: Unkovi, M. Meunarodno kretanje kapitala i poloaju Jugoslavije , Nauna knjiga, Beograd, str. 34.


7/17

7

3. PODELA MEUNARODNOG KRETANJA KAPITALA

1) Meunarodno kretanje zajmovnog kapitala 2) Portfolio investicije

3) Direktne investicije u inostranstvu.1) Kretanje zajmovnog kapitala dugo je predstavljalo dominantan oblik kretanja

meunarodnog kapitala. Uglavnom se odvijalo u pravcu od razvijenijih zemalja ka zemljama urazvoju. Zemlje sa suficitom u pogledu finansijskih sredstava inile su najvei deo ponude kapitalana meunarodnom tritu kapitala, dok su zemlje sa deficitom u pogledu finansijskih sredstavainile najvei dio tranje za kapitalom. Sa razvojem finansijskih trita dolazi do opadanja ueazajmovnog kapitala u ukupnom kretanju kapitala.Meunarodni krediti i zajmovi su tradicionalni iznaajan vid meunarodnog kretanja kapitala. Zajmovni kapital predstavlja takav oblik korienjakapitala u kome se korisnik kapitala javlja u ulozi dunika, a vlasnik kapitala u ulozi poverioca.Ovaj kreditniodnos moe se ostvariti u neposrednom kontaktu izmeu vlasnika kapitala-poverioca i korisnika kapitala dunika, u kom sluaju se govori o direktnom ili neposrednomkreditnom odnosu, ili posredno preko bankarsko-finansijskog posrednika, u kom sluaju seradi o

posrednom kreditnom odnosu6.Tabela 2: Medjunarodni plasmani i obaveza banaka iz pojedinih zemalja, u milijardama USD, sastanjem iz decembra 2004. Godine.

Zemlja Plasmani Obaveze Australija 107,5 299,6 Bahami 302,9 291,2 Belgija 702,3 569,8

6 Izvor:Risti. ,Trite kapitala - teorija i praksa , Privredni pregled, Beograd, 1990,str. 41.

Kanada 153,2 148,2 Kajmanska ostrva 947,2 910,4

Francuska 1.573,4 1.468,4 Nemaka 2.151,3 1.547,2

Hong Kong, Kina 508,1 308,5 Irska 515,1 547,1 Italija 384,4 480,0 Japan 1.500,8 581,6 Dersi 307,0 226,9

Luksemburg 795,6 522,7 Holandija 724,7 696,9 Singapur 506,2 515,3

vajcarska 920,6 827,3 V. Britanija 3.786,2 4.159,9

SAD 1.770,7 2.155,9 Ukupno sve zemlje

u izvetajnom sistemu BIS 19.192,9 18.053,7

Izvor: BIS Quarterly Review, June 2005


8/17

8

Zajmovni kapital koji se plasira preko trita kapitala na due rokove nosivei stepenrizika, a samim tim ima i veu cenu kotanja. Zatita od standardnihrizika (kreditni rizik,kursni rizik, rizik kamatne stope) ostvaruje seobino ugovaranjem promenljivih kamatnihstopa, kao i putem terminskih iopcionih poslova. Vea cena kotanja zajmovnog kapitala

uslovljena je visokim trokovima u vezi sa: emisijom i plasmanom hartija od vrednostizajmovnogkaraktera, visokim trokovima utvrivanja kreditnog boniteta zajmoprimca, trokovima u vezi sa odobravanjem, kontrolom korienja i naplatom kredita,kao ivisokim trokovima unovavanja potraivanja iz ovih kredita u upravljanjuimovinomkoja slui kao realno pokrie za naplatu kredita.

Za meunarodno kretanje zajmovnog kapitala bitno je meunarodno finansijskotrite preko koga se vri plasman i angauju slobodna finansijska sredstva. Organizovanideo tog trita ine komercijalne banke i druge finan-sijske institucije koje se bave

kreditiranjem i kupovinom i prodajom hartija od vrednosti. Komercijalne privatne banke preteno odobravaju kratkoronei srednjorone, a u odrenoj meri i dugorone krediteprevashodno zajmoprimcima sa visokim bonitetom.

Velike svetske banke igrale su znaajnu ulogu u finansiranju svetskog privrednograzvoja, a posebno kada su u pitanju manje razvijene zemlje. U tome su banke bilerelativno oprezne sve do sedamdesetih godina prolog veka, ali kada su veliki suficitizemalja izvoznica nafte obezbedili znatan priliv sveeg novca, koji se preko Evrotritanaao u fondovima velikih svetskih banaka,one su poele da vode ekspanzivnu politiku

kreditiranja, koja je bila potpomognutatada relativno niskim (ali fluktuirajuim)kamatnim stopama, to je pogodovalo mnogim zemljama u razvoju, ali i razvijenimzemaljama, da putem bankarskih kredita finansiraju svoju platnobilansnu neravnoteu.Meutim, krajem sedamdesetih godina dolazi do rasta nivoa kamatnih stopa i kursa USD, to je enormno povealo obaveze zemalja dunika i dovelo do krize spoljnih dugova koja je kulminirala 1982, sa serijom reprograma i otpisa dugova koji su pogodili bilansebanaka. Od tada su svetske banke postale mnogo opreznije u odobravanju novih kredita irelativan znaaj bankarskih kredita kao eksternogvida finansiranja zemalja u razvoju jeopao, ak i kod onih koje spadaju ukategoriju novoindustrijalizovanih zemalja u razvoju,pogotovo posle Azijske krize 1997-98. godine.Poseban oblik meunarodnih zajmova sumeunarodni javni zajmovi koji mogu biti bilateralni, na bazi meudravnih spor azuma, imultilateralni, kojeodobravaju meunardone finansijske organizacije.


9/17

9

2) Sa razvojem finansijskih trita i finansijskih instrumenata, investitorima jeomogueno da diverzifikuju svoj rizik ulaganjem u vie razliitih hartija od vrednosti, nafinansijskom tritu. Portfolio investicije (portfolio investments) su oblik ulaganja kapitalakod koga se ulaganje vri u obveznice, bonove i uopte efekte izdate od strane inostranih

vlada, njenih organa i drugih institucija, inostranih banaka ili kompanija koje su izdateradi prikupljanja sredstava na nekom meunarodnomtritu kapitala7.

Vlasnici kapitala kupovinom obveznica stiu pravo da u odreenom roku dobijunazad uloena sredstva, zajedno sa odgovarajuomkamatom. Ovde vlasnici kapitala nemogu da utiu na nain krajnje upotrebe uloenih sredstava, poto o tome odluujeemitent obveznica koji za to i snosi sav poslovni rizik. Emitent obveznica je duan da, bezobzira na ostvareni poslovni efekat na bazi korienja putem emisije dobijenih sredstava,vrati ova sredstva sa pripadajuom kamatom koja moe biti fiksna ili, to je u poslednje

vreme mnogo ee, promenljiva i koja se formira dodavanjem odreene mare (spread)na baznu kamatnu stopu (obino LIBOR ili prime rate). Portfolio investicije mogu biti i uvidu ulaganja kapitala u odreenu inostranu kompaniju, s tim da takvo ulaganje ne daje pravo upravljanja i kontrole nad njim ili je tako ogranieno da bitno ne utie na poslovanjekompanije u koje je izvreno ulaganje. Pravo kontrole i pravo upravljanja osnovni suelement u definisanju razlike izmeu portfolio i direktnih investici ja8. Portfolio investicijese razlikuju od direktnih investicija i po tome to je kod njih, po pravili, rok investiranjakrai, kao i da se kod portfolio investicija kao investitori javljaju uglavnom finansijske

institucije, institucionalni investitori ili pojedinci prvenstveno zainteresovani za dobit poosnovu kamate ili dividende bez intencije da neposredno uestvuju u upravljajuposlovanjem kompanijom ili poduhvatom u koji su uloili kapital. U ovom kontekstu bitrebalo pomenuti i tzv. nevlasnike (direk tne) investicije (non-equity investments) putemkojih strani direktni investitor moe da stekne efektivni glas u upravljanju poslovanjemdruge kompanije, bez kupovine akcija ili udela, a to su ugovori o upravljanju, ugovori posistemu klju u ruke,franizing, licenciranje, sporazumi o podeli proizvodnje itd9.

3) Direktne investicije u inostranstvo, ili strane direktne investicije (foreign directinvestment) predstavljaju takav oblik ulaganja kapitala koji obezbeuje stranom

7 Izvor: Leksikon prava meunarodnih privrednih odnosa , Savremena administracija, Beograd,1982, str. 356. 8Izvor:Vidas-Bubanja M. , Metode i determinante stranih direktnih investicija , Institutekonomskih nauka, Beograd, 1998, str.19-26. 9 Izvor:UNCTAD/United Nations,World Investment Report 2000, New York and Geneve, 2000,str. 268.


10/17

10

Ne mogu svi biti sreniistovremeno, jer veliina i

bogatstvo jedne dravezavisi od propasti druge.

Ser Tomas Braun

investitoru sticanje prava svojine, kontrole i upravljanja po osnovu uloenog kapitala. Oveinvesticije imaju za svrhu stvaranje nekog permanentnog ekonomskog i pravnog interesa ito tako aktivnog interesa u kome je sadrana tenja investitora da kroz kontrolu iupravljanje uloenim kapitalom ostvaruje profit. Ovo su preduzetnike investicije, za koje

nije nuno da uticaj investitora bude potpun iapsolutan, ve je dovoljno da stepen kontrole iupravljanja bude takav da moe da utie na poslovnu politiku preduzea idrugog pravnog lica u koji jeuloen kapital. UNCTAD definie strane direktneinvesticije kao investicije koje podrazumevaju dugoroan odnos i trajni interes, kao ikontrolu entiteta rezidenta jedne privrede (stranog direktnog investitora ili matinekompanije) u kompaniji rezidentu druge privrede u odnosu na onu iz koje je strani direktni

investitor10. Kao komponente stranih direktnih investicija navode se:1) vlasniki kapital(equity capital), tj. kupovinaakcija ili udela u kompaniji od stranestranog investitora;2) reinvestirani profit kompaniji u kome strani investitor ima vlasniki kapital;3) meukompanijski zajmovi i meukompanijske dunike transakcije izmeu matine kompanije i afilijacija.

Direktne investicije u inostranstvo mogu se ostvariti u razliitim vidovima. Najei jeosnivanje kompanije afilijacije matine kompanije u drugoj zemljikoja je u potpunomvlasnitvu investitora ili kupovinom kompanije, odnosno dela kompanije. Osnivanje novekompanije u inostranstvu se definie kao greenfiled investicija, dok se investiranje u postojeu kompaniju ostvarujeputem spajanja (mergere) i kupovine (acquisition), s timto je znaaj ovogdrugog modela tzv. M&A (merger and acquisition) vremenomsve vei. Poseban vid direktnih investicija je zajedniko poslovno ulaganje (joint venture) u kojimauestvuju partneri iz razliitih zemalja koji ulau sredstva sa ciljem zajednikog rada,snoenja rizika i podele ostvarenog profita11. Zajedniko poslovno ulaganje se realizujena bazi ugovora i nije nuno povezano sa ulaganjem u odreeno preduzee jednog od partnera ili formiranjem zajednike kompanije, odnosno moe se realizovati i u

10 Izvor:UNCTAD/United Nations,World Investment Report 2000, New York and Geneve, 2000,str. 267 11 Izvor:KastratoviM. , Interancionalno kretanje kapitala , Finansije, br. 11-12/99, str.734


11/17

11

nekorporativnoj formi. Specifinu kategoriju meunarodnog kretanja kapitala iniekonomska pomo koja je u poetku podrazumevala bespovratna davanja, tj. poklon da bise kasnije u ovu kategoriju ukljuili i zajmovi koji se odobravaju pod povoljnijimuslovima od trinih, u pogledu rokova otplate, perioda poeka i kamate. U ovom domenu

je posebno zanaajno angaovanje Komiteta za razvoj (Development AssistanceCommittee - DAC) OECD-a, koji odobrava sredstva pomoi nerazvijenim zemljama, biloda je ona u vidu poklona, tehnike pomoi ili zajmova pod vrlo povoljnim uslovima (saelementom poklona od najmanje 25%). Ova sredstva koja se pod koncesionim uslovimadaju nerazvijenim zemljama, a pre svega najmanje razvijenim zemljama u razvoju (leastdeveloped countries), kojih prema klasifikaciji Ujedinjenih nacija ima 48, tretiraju se kao javna pomo za razvoj (Officialy Development Assistance- ODA)12. Ova sredstva pomoi su posebno znaajna za nerazvijene zemlje zato to je za njih, zbog visokog rizika

zemlje, meunarodno trite kapitala nedostupno, a najvei broj ovih zemalja ne bi nimogao da servisira obaveze po kreditima koji se odobravaju pod standardnimkomercijalnim uslovima.

4. MOTIVI ME UNARODNOG KRETANJA KAPITALA Motivi meunarodnog kretanja kapitala zavise od oblika u kome se kapital ulae.

Razliiti motivi, na primer, opredeljuju privatne u odnosu na javne tokove kapitala, a postoje razlike i izmeu pojedinih vidova privatnog i javnogkapitala, s tim da se, u principu, privatni kapital kree prema ekonomskimmotivima, a javni kapital na osnovuirih drutveno- politikihinteresa.Ostvarivanje veeg profita ili nekog drugog prihoda oduloenog kapitala (kamata, dividenda) je osnovni motiv izvoza kapitala, dok su ostalimotivinajee posredni i u funkciji ovog glavnog motiva13. Ovi drugi motivi bi se mogligrupisati u nekoliko kategorija. Tu je motiv korienja bogatijih i jeftinijihresursa uinostranstvu u odnosu na one kojima raspolae zemlja izvoznica kapitala, kao to su: jeftinija radna snaga, nie cene sirovina i energije, to je posebno bitno kod radno isirovinski intenzivnih proizvodnih procesa.

Pored trokova proizvodnje, osvajanje trita odreene zemlje je vrlo estmotivza izvoz kapitala, zbog veliine tog trita i mogunosti plasmana, pri emuse koriste

12 Izvor:United Nations/UNIDO,The Least Development Countries 2000 Report, New Yorkand Geneva, 2000, str. 212. 13 Izvor:UNCTAD/United Nations,World Investment Report 2000 New York and Geneve, 2000,str. 268.


12/17

12

lokalni izvori snabdevanja, smanjuju transportni i drugi trokovi, a ujedno se koristi izatieni status domae proizvodnje u okviru carinskogsistema te zemlje.

Jedan broj proizvoda, a pre svega kapitalna dobra (oprema, maine, postrojenja, brodovi), se zbog svoje visoke jedinine cene ne mogu na meunarodnomtritu prodati

bez odgovarajuih kreditnih uslova, a itav niz nerazvijenih zemaljakoje imaju velikepotrebe za ovim proizvodima nema potrebnu plateno sposobnu tranju, tako da jeizvozno kreditiranje, koje predstavlja oblik izvoza kapitala, ekonomska nunost zaisporuioce. Meutim, zbog znaaja izvoza zanacionalnu privredu, izvozni krediti,odnosno sistem njihovog finansiranja, poivajuna dravi i njenim specijalizovanimagencijama za kreditiranje izvoza.

Motiv izvoza kapitala moe bitii namera da se obezbedi odreeni politikiuticaj unekoj zemlji, to je uglavnom prisutno kod plasmana kapitala iz javnih izvora, pre svega

kod raznih programa pomoi, ali i omekavanjem komercijalnihuslova plasmanaprivatnog kapitala kroz razne javnesubvencije. Inae,investicije javnog kapitala sudobrim delom usmerene i na to da se olakaju investicije privatnog kapitala. Motivmeunarodnih razvojnih institucija kod plasmana kapitala je unapreenje privrednog idrutvenog razvoja zemlje korisnika i da se doprinese skladnijem razvoju svetskeprivrede.

Osnovni motiv za uvoz kapitala, sa stanovita preduzea ili zemlje korisnika,jesteobezbeenje nedostajuih sredstava za poslovanje i razvoj, odnosno realizaciju odreenih

projekata i programa, a u uslovima kada za to nema dovoljno sopstvenih sredstava,odnosno domae akumulacije ili su uslovi njenogangaovanja nepovoljni. Na makroplanu, uvozom kapitala se pokriva deficit platnog (i spoljnotrgovinskog) bilansa, poboljava snabdevenost domaeg trita, ostvaruje porast zaposlenosti i proizvodnje, vritransfer tehnologije itd., to sve ima uticaja na privredni rast i razvoj zemlje. Uvozkapitala, a posebno ako od toga nacionalna privreda previe zavisi, vremenom dovodi,pored ekonomske, i do raznih vrsta politike zavisnosti, sa itavim nizom negativnih reperkusija.

5. PRILIV KAPITALA U PRIVREDE U RAZVOJUZa period neposredno posle II svetskog rata karakteristian je bio velikiizvoz

kapitala iz javnih izvora u vidu pomoi, meudravnih kredita i zajmova meunarodnihfinansijskih organizacija, da bi vremenom sve vie rastao izvoz kapitala iz privatnih


13/17

13

izvora. U izvozu privatnog kapitala veliki udeo imajumultinacionalne kompanije, naroitou vreme njihove velike ekspanzije tokom ezdesetih i sedamdesetih godina. Sve do krajapedesetih godina SAD su imale dominantno mesto u izvozu kapitala, kako u zemlje urazvoju, tako i u ostale razvijene zemlje. Od ezdesetih godina se poveava znaaj

razvijenih zemalja Zapadne Evrope i Japana kao izvoznica kapitala. Tokom sedamdesetihdolazi do naglog irenja poslovanja na meunarodnom finansijskom tritu, posebnozahvaljujui Evrotritu. Zemlje OPEC su imale, po osnovu izvoznih prihoda, veliki prilivsredstava koja su plasirale preko meunarodnog trita kapitala, dok su ostale zemlje urazvoju bile prinuene da se zaduuju. Ova ekspanzija je trajala sve do polovine 1982.kada izbija na videlo kriza prezaduenosti zemalja u razvoju.Tabela 3: Priliv kapitala u privrede u razvoju 2000.-2005., vrednosti u milijardama USDPozicija 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. (1) 1.Ukupan priliv kapital, neto 31,8 88,7 103,4 111,1 158,3 161,6 1.1. Neto javni izvori -34,6 13,5 12,7 -52,2 -48,3 -58,3 1.2. Neto privatni izvori 45,6 74,9 87,0 162,6 192,4 197,0 1.2.1. Neto direktne investicije 156,3 177,2 153,5 141,7 167,3 199,8 1.2.2.Neto portfolio investicije -9,5 -49,4 -38,0 10,7 52,7 30,5 1.2.3. Neto ostali priliv (2) -101,3 -52,9 -28,5 10,2 -27,6 -33,3 Napomene: 1) Prognoza, 2) Uglavnom bankarski krediti i depoziti.

Izvor: IMF,Global Finance Stability Report, September 2005, Washington DC, str.

252.Neto priliv kapitala u privrede u razvoju (zemlje u razvoju i zemlje u tranziciji) u

2000. pao je na najnii nivo u poslednjih petnaestak godina, uglavnom usled snanogodliva kapitala iz bankarskog sektora po osnovu otplata nekih azijskih zemalja koje su bile pogoene finansijskom krizom 1997-98. godine Zabeleen je i neto odliv po osnovuportfolio investicija, dok je neto priliv po osnovu stranih direktnih investicija ostaonajstabilniji i najvei izvor privatnogkapitala. Neto priliv kapitala iz javnih izvora urivrede u razvoju, uz odreeneoscilacije, uglavnom je ostao ispod nivoa koji je ostvaren

neposredno posle finansijskekrize u Istonoj Aziji i Rusiji. Inae,poslednjih nekolikogodina daleko najvei uvoznik kapitala (u apsolutnom i neto iznosu) u svetskimrazmeramasu SAD, a kao izvoznica kapitala, pored Nemake, Japana i pojedinih zemalja izvoznica nafte, sve vie se pojavljuje Kina.Inae, sa prilivom stranog kapitala po raznimosnovama u privrede u razvoju raste i njihova spoljna zaduenost. Spoljni dug privreda u


14/17

14

razvoju iznosio je 1997. godine 2.318,1 milijardi USD, da bi 2004. iznosio 2.896,1milijardi USD,a procena je da e 2006. iznositi 3.207,3milijardi USD.

Tabela 4: Spoljni dug privreda u razvoju 1997, 2004. i 2006. godine po kategorijama duga

i poverilaca, vrednosti u milijardama USD.Pozicija 1997. 2004. 2006. Ukupan dug 2.318,1 2.896,1 3.207,3 Prema roku dospea

Kratkoronidug 352,4 418,9 508,9Dugoroni dug 1.964,3 2.475,9 2.697,4

Prema vrsti kreditoraJavni kreditori 947,2 1.020,5 1.023,7

Banke 715,8 788,0 921,6Ostaliprivatni kreditori

650,5 1.066,0 1.236,9

Izvor: IMF,World Economic Outlook, September 2005 , Washington DC str. 264.

6. SVETSKA ISKUSTVA MEUNARODNOG KRETANJA

KAPITALA

Kina je najbolji primer kako direktne investicije u inostranstvu mogu da budu ma sa dve otrice odnosno kako preterivanje u davanju povlastica stranim investitorima moeda ugrozi domauproizvodnju.Kina trenutno ima najvee stope privrednog rasta na svetui ima najvei nivo direktnih investicija, pa je 2002. godine prestigla i SAD14.

Meutim, uKini se preteru je sa povlasticama stranim investitorima i na taj naindiskriminiesopstvena proizvodnja. Ovo e u dugom roku dovesti do raspada domaeindustrije i Kina e izgubiti mnoge komparativne prednosti koje sada ima. Kina je dostigladovoljan nivo razvoja, pa sada treba ukidati povlastice stranim investitorima i dovesti ihna nivo domaih preduzea kako bi se pojaala konkurencija. U suprotnom, previeinvesticija e unititi Kinu. Dokaz je odnos domaih investicija prema straniminvesticijama koji je u ovoj zemlji etiri do pet puta manji od proseka zemalja u razvoju.Direktne investicije su dobre za ekonomiju i jedan od najzaslunijih faktora zato je Kina

14 Izvor:Huang,Yasheng,(2000),Why is foreign direct investment too much of a good thing for China? , Harvard University Asia Center, February, str.11


15/17

15

danas na nivou na kom se trenutno nalazi. Jedini problem je da sada treba prilagoditipravni okvir i pravila igre postojeoj situaciji.

Za razliku od SAD i evropskih kljunih investitora, Velike Britanije iNemake,koje svoj kapital uglavnom plasiraju na relaciji razvijene zemlje - razvijene zemlje

(izmeu 60 do 80 odsto), Japan usmjeravasvoje direktne investicije prema zemljama urazvoju. U te svrhe koristi oko 60 odsto svog izvoznog investicionog kapitala. Na ovajnainJapan eli da obezbedi jeftine sirovine, radnu snagu i da dislocira prljave tehnologijesa svojih podruja, za ta su zemlje u razvojubile najpovoljnije. U poetku Japan je svojkapital usmjeravao u grane koje mogu da prue podrku regularnom izvozu japanske robe(distribucija, transport, servis), pa otuda tumaenje da su japanskeinvesticije bile trade-oriented. Ipak, u poslednje vrijeme, Japan je promenio svoju trade-oriented strategiju, pasu japanske direktneinvesticije usmjerene ka Evropi, SAD i dinaminim zemljamaAzije,

i idu u industrijske grane kao to su automobilska industrija i elektronika, s ciljemopsluivanja lokalnog trita. Svojom novom investicionom strategijom Japan eli da usvakoj lanici Trijadeizradi regionalno integrisanu mreu afilijacija, koja je nezavisna isamodovoljna. Cilj Japana je da izgradnjom takve mree stekne status insajdera ili prisutnog lana u sva tri kraka -Evropa, SAD i Azija, i tako obezbijedi pristup tritu.


16/17

16

ZAKLJUAK

Meunarodno kretanje kapitala je jedan je od najatraktivnijih oblika meunarodnesaradnje i ostvarivanja strategijskih ciljeva. Na ovajnain se obavlja meunarodnadiversifikacija

poslovnih aktivnosti,to utie na jaanje konkurentske prednosti i stvaranje globalnog konkurentskog proizvoda. Istovremeno se utie na privredni rast,promenu privredne strukture,platni bilans, zaposlenost i privrednu stabilnost pojedinanih zemalja. Iz tog razloga meunarodno kretanje kapitala je jeda od osnovnih generatora i akceleratora globalizacije. U teoriji postoje triosnovna oblika meunarodnog kretanja kapitala i to meunarodno kretanje zajmovnog kapitala,portfolio investicije i direktne strane investicije. Ako elimo napraviti analizu dokle je jednakompanija stigla umeunarodnom finansiranju i da li adekvatno odgovara na globalnepromene,najbolju ocenu e dati direktne investicije u inostranstvu. Plasirajui kapital irom svijeta, onedobijaju multinaciopnalnikarakter, to ih opravdava kao najznaajniji oblik .


17/17

17

Literatura

1. Gavrilovi JovanoviP., Meunarodno poslovno finansiranje , Ekonomskifakultet Beograd, 1994

2. Kastratovi M,Interancionalno kretanje kapitala , Finansije, br. 11-12/99,3. Leksikon prava meunarodnih privrednih odnosa, Savremena administracija,Beograd, 19824. Risti .,Trite kapitala - teorija i praksa , Privredni pregled, Beograd, 1990,,5. UNCTAD/United Nations,World Investment Report 2000 , New York andGeneve6. United Nations/UNIDO,The Least Development Countries 2000 Report , NewYork and Geneva, 2000

7. Unkovi M.,Meunarodno kretanje kapitala i poloaju Jugoslavije , Nauna knjiga, Beograd, 1980,8. Vidas-Bubanja M., Metode i determinante stranih direktnih investicija, Institutekonomskih nauka, Beograd, 1998

2009 seminar ski rad, j

Documents