232

Nar. umjet. 24, 1987, str. 231 - 284, PRIKAZI

Magyar Nepmesekatal6gus 4, A MagyarNovellamesek Tipusai (Aa Th 850-999),Osszeallftotta es a bevezet6t frta: BenedekKatalin, MTA Neprajzi Kutat6 Csoport,Budapest 1984, 418 str.

Ovaj parcijalni katalog mactarskihusmcnih pripovijedaka obuhvaca novelistickepripovijetke (Aarne-Thompsonovi tipovi br.850-999); on jc vazan doprinos sustavnomuoblicavanju potpunoga kataloga madarskihusmenih pripovijedaka i predaja, koji se sukce-sivno priprema objavljivanjcm kataloga zapojedine pripovjedacke skupine. (Dosada su uistome nizu publicirani katalozi pripovijedakao zivotinjama, "sildinskih" rugalica i mitskihpredaja.)

Katalog novelistickih pripovije-daka izdan je, kao i prethodni, na madarskomjeziku, uz iscrpne sazetke na njemackome(str.334-375) i engleskom (str.376-418). Sa-zctak nosi naslov Upllta za upotrcbu Kalaloga,a sam naslov djela nije nigdjc preveden, tako dacitatelj koji ne zna mactarski jczik moze tekposredno zakljucivati 0 naslovu knjigc.

U sazctku se kriticki prikazuju kata-. lozi Aarnea i Aarnc-Thompsona te madarskakatalogizacija pripovijedaka, koja ima bogathi storij at vce od pocctka nascg stoljcea s djcli-111aKatone, Bcrle Nagya i Hontia, a u nascvrijcme prvenslveno s radovima AgnesKovacs. Zatim se razmatra teorijsko pitanjc 0

[unkcijama motiva i morfoloskim funkcijamana tcmelju radova Parpulove, Propp a i Dun-desa. Slijedi iscrpna uputa 0 nacinu opisivanjasvakog lipa pripovijetke u osnovnomc, rnactar-skom dijelu kataloga: uz ostalo, ondje je naslov,Aame- Thompsonov broj, rasclanjena analizapojcdinog tipa prcma velikim sintagmatskimcjelinama tc kronolo~ki pregled vafijanata;zatim sJijedc razliciti pomocni popisi, biblio-grafije i sl.

U sazctku na njcmackom i engle-skom, odmah nakon navedena opisa mactar-skog dijcla tcksta, slijcdi prcgled svih obuhva-cenih lipova pripovijedaka s opsimim analili-cki rasclanjenim sadrzajima (bez prcgleda vari-janata, kojc su obuhvaccne u mactarskom tcks-tu).

MAlA BOSKOVIC-STULLI

Miljan Mojasevi6, Jakob Grim i. srpsKanarodna knjizevnost, SANU, Beograd1983, 562 str.

Dignum laude virum Musa vetat mori.Horacije

"Mi Jugosloveni smo se, prouca-vajuei uzajamne nemacko-jugoslovenske kul-tume veze, nekako po tradiciji svoje germa-noslavistikc okretali Herderu, Geteu, Grimu, inastojali da se ne zaboravi iona druga, njihovaNemacka, dusevlla i siroka, trudeci se daje, kaoodbranu covecn~sti, suprotstavimo politickimnevoljama koje su nam u nekoliko mahovatakode dolazile iz njihove otadzbine" - veliMojasevic u Uvodu. Iz tog nastojanja, iz togtruda, proisteklo je i njegovo monumentalnodelo Jakob Grim i srpska narodna knjizev-nos~ na kojemje radio preko dvadeset godina.Ono je nastavak, i kruna Mojasevicevih pro-ucavanja nemacko-jugoslovenskjh kultumihveza (v. njegovu knjigu NeI11acko-jugoslov-enske kulturne veze, Beograd 1974).

Sta je novoga imao da nam kazeMoja~evic posle Screra, Raumera, Ciglera,Musga, Hibnera, Sofa, Dcnekea i tolikih drugihkoji su se bavili zivotom i radom Jakoba Gri-ma? Mnogo! A osobilo 0 njcgovom odnosuprema srpskoj narodnoj knjizevnosti i 0 nje-gOYim golcmim zaslugama za njeno popula-risanjc u Evropi i u svctu uopste.

Zanimanje za duhovnu bastinu juz-nih Slovena pocc1o je kod Nemaca, dabome, saHerdcrom. GclcOV prevod Husanaginice samoga je pojacao. Svoju kulminaciju ono je dostiglou radovirna Jakoba Grima, u tcmelji vaca nc-macke fiJologijc.

I-Icrderovom i Savinjijevorn uce-niku (a posredno i Morhofovom), Grimu suprva obavestenja 0 literaturi sa slovenskog jugadosia, ipak, preko Johanesa fon Milera. Njego-vo kasnije, i dozivotno, ~ivo intercsovanje zasrpsku narodnu knjizevnost, a posebno za poe-ziju, uslovljeno je njegovim poznanstvom saKopitarom i Vukom. Kako su sarno ta tri goro-stasa divno saracTivala! Jedan Slovcnac, jedanNcmac i jcdan Srbin. Bolje no da su bili bracaroctenil! Tako je uvck kad se nadu -.srodne duse.

r Kopitar i Grim tragali su za cove-kom Vukova kova. I - nasli su gal Ali, i Vukje

Nar. umjat. 24, 1987, str. 231 - 284, PRIKAZI

233

imao sreeu da sretne - njih. Bilaje to, zapravo,sreea za nasu narodnu knjizevnost i nauku 0

njoj, a samim tim i sreea za nasu savremenukulturu, ne sarno srpsku, zasnovanu na narod-nomjeziku.

Upravo 0 tom "magicnom trouglu"Kopitar-Griql-KaradZie rec je u Mojasevi-cevom zivotnom delu. Velikodusni Geteionako ce nam oprostiti 5to nismo upotrebili rec"cetvorougao" .

I do sada smo znali za velike zaslugekoje Kopitar i Grim imaju za Vuka, a prekonjega i za mesto koje danas imamo u civil-izovanom svetu, ali namje Mojaseviccva knji-ga ukazala i na one sto Kopitar i Grim, narocitoGrim, duguju - Vaku. Jer, VUkje Grimu prosto- "kapnuo". Kao porucen s neba! Osim sto jeradio, i kako je radio, Vuk je, nairne, Grimu bionajbolja potvrda ispravnosti njegovih, Grimo-vih, knji~cvnoistorijskih i pocto]oskih pogleda.Dokaz i potkrcpljenje. Stoga je Grim, prote-stant i narodoljubac, postovalac starinc i zalju-bljenik u istinsku, ncpatvorenu poetsku lcpotu,onako svesrdno i prihvatio Vuka i svojski mupomagao. Kao, uostalom, i Gete. U svemu tomeKopitar se pOkazuje kao svojevrsni spiritusmovens: Vuka podstice na rad, upueuje ga ipomaze mu, a Grima "primorava", upomo, ne-milosrdno, da saglcdava, occnjujc i prikazujerczultatc tog rada.

A Vuk je u nasoj knji~evnosti ilingvistici radio 5tOi Grim u nemackoj: pribira,objavJjuje i izucava usmeno narodno blago,piSe gramatiku, recnik... Grim je, dakle, zaVuka bio - putokaz, a Kopitar jos i - katalizator.Nije, eto, cudo sto je Vuk s onakvom prcda-noscu, S onakvim fanatizmom, radio posao kojijc zapocco na Kopitarcvu inicijativu. Poncscnodusevljenjem koje je njegov rad izazvao kodGrima iGetea, na krilima tog nj ihovog, a nesarno svog odusevJjenja, on je do smrtnog casaslu~io narodu svome, imajuei vaZda potomstvona umu, one koji ee doci.

Podnaslov Mojasevieeve impozan-tne knjige (562 strane velikog formata): Knji-zevnoistorijske i poeto1oske OSIlove, veesam po sebi, dovoljno govori 0 njenoj sadrzini.Knjigu, inace, sacinjavaju ovih sest poglavlja:I Uvod, II Grimovo beeko cirklilarno pismo,III Grim i razvilak iSlorijc ncmackc knjiic-

vnosti kao nauke , IV Osnove Grimove poe-tike, V Od romanticarskog mita ka srpskomjeziku i VI (najobimnije, sa trinaest odeljaka)Grim i srpska narodna knjiievnost i kuitllra .Ovakva kakva je (krcata podacima i fusnot-ama), knjiga nije mogla nastati bez autorovogprekapanja po arhivima i bibliotekama u Ka-selu, Tibingenu, Berlinu, Marburgu, Minhenu,Marbahu i drugim nemackim gradovima.Osobito strastveno tragao je Mojasevic za -prepiskom, pre svega Grimovom. A Grimovaprepiska ogromna je, uostalom kao i Vukova,kao i Kopitareva ... lz obilja Grimovih pisamabratu Vilhelmu, Amimu, Brcntanu, Lahmanu,Gervinusu, Tidemanu, Bcnekeu i mnogim dru-gim, a isto tako i iz njihovih Grimu (iz prepiskeuopste), mogao je Mojasevic da saznaje, upo-rcduje, zakljucujc ... Njegova istrazivanja od-likuju sc studioznoseu, dubinom i smislom zaanaliticko-sintcticka osvetIjavanja, osmislja-vanja i uopstavanja. Siroko obavestcn 0

predmctu, a krajnjc akribican, Mojascvic jcsvoju knjigu 0 Grimu pisao upravo grimovski:s Ijubavlju prcma materiji, istrajno i - nadasvcsavesno. lz njc, kao na dlanu, vidimo kako jcGrim, zajedno sa A.V. Slegelom, utirao putncmackoj romantici i podizao joj mostovc kasIovcnskim narodima. Ima u njoj dosta i 0Grimovim slcdbenicima: $crcru, Gcdckcu,Rudolfu fon Rallmcru ...

I - da zakljucimo: pred nama jeznalacki napisana knjiga, poslc koje ce malo litaimati da sc kazc 0 Iakobu Grimu u vezi sasrpskom narodnom knji~cvnoseu.

UUBISA RAJKOVIC

Francesco S. Perillo, Rinovamento e tra-dizione, Tre studi su Kacic, Biblioteca dellaricerca, Cultura straniera, diretta da G.Dotoli, Schena editore, Fasano di Puglia1984, 320 str.

Nakon kapitalnc sintezc 0 hrvat-skim crkvenim prikazanjima, ovo je jos jcdnazanimljiva knjiga kojom je talijanski slavistF.S. Perillo zadllzio nasu kllltllru.

Tri clanka u knjizi osvjetljavajuneke aspekte opusa A. Kacica Miosiea: medu-odnos povijcsne i fo\klorne komponente (Povi-