o zivotnom smislu i vrednostima

7/30/2019 O ZIVOTNOM SMISLU I VREDNOSTIMA

1/180


2/180


3/180

MIJAILOVI DRAGAN

[DILECTUS MAGNUS]

O IVOTNOM SMISLU I

VREDNOSTIMA

Beograd,2013.

DIJAMANT


4/180

ONAJ KO,BORAVEI U SVIM STVARIMA,

IPAK DRUGI JE OD SVIH STVARI,

KOGA NIJEDNA OD SVIH STVARI NE POZNAJE,

IJE TELO SU SVE STVARI,

ONAJ KOJI IZNUTRA UPRAVLJA SVIM STVARIMA,

ON JE TVOJA DUA,UNUTRANJI UPRAVLJA,

BESMRTNIK!

[B.a.Upan.,3.7.15]

POSVEENO:

MALOM DRUGARU


5/180

SADRAJ:

Glava prva

Ako moe da sauva veru u sebe kada sumnjaju u tebe -

Ali ne gubei iz vida ni njihovu sumnju -

Ako moe da eka a da se ne zamaraekajui -

Ili da budertva lai a da sam ne upadne u la -

Ili da te mrze a da sam ne da maha mrnji -

I da ne izgleda u oima sveta suvie dobar -

Ni tvoje rei suvie mudre -

Ako moe da sanja a da tvoji snovi ne vladaju tobom -

Ako moe da misli a da ti tvoje misli ne budu sebi cilj -

Ako moe da pogleda u oi pobedi i porazu -

I da nepokolebljiv utera i jedno i drugo u la -

Ako moe da podnese da uje istinu koju si izrekao -

Izopaenu od podlaca u zamku za budale -

Ako moe da gleda tvoje ivotno delo srueno u prah -


6/180

I da ponovo prilegne na posao sa polomljenim alatom -

Ako moe da sabere sve to ima i jednim zamahom stavi sve na kocku

-

Izgubi i ponovo pone da stie -

I nikada nijednom reju ne pomene svoj gubitak -

Ako si u stanju da prisili svoje srce,ivce,ile -

Da te slue jo dugo iako su te ve odavno izdali -

I da tako istraje u mestu kada u tebi nema niega vie -

Do volje koja im govori,istraj -

Ako moe da se pomea sa gomilom a da sauva svoju ast -

Ili da opti sa kraljevima i da ostane skroman -

Ako te najzad niko,ni prijatelj ni neprijatelj ne moe da uvredi -

Ako svi ljudi raunaju na tebe ali ne preterano -

Ako moe da ispuni minut koji ne prata sa esdeset skupocenih sekundi

-

Tada je ceo svet tvoj i sve to je u njemu -

I to je mnogo vie -

Tada e biti veliki ovek,sine moj -


7/180

Glava druga

Pokojnik vie nita ne sluti -

A ne oekuj od pukovnika da ti suvislo objanjava -

Smrt nagradjuje obojicu podjednako -

Jednog fascinira,drugog spasava od zaborava -

Moe biti da su lovci na glave -

Kao to to asni ljudi ponekad rade -

Moe biti da su i samo okusali strah -

Istina, nikoga nisu naroito impresionirali -

Voleo bih da zavede obrijane glave -

I da ih uzme kao misao neverovatnu -

Da ne bude okrugao kamen koga vetar valja po dolini -

Da na kraju puta stane i svojim ulima ukroti vreme -

Videe kako prolost postaje ono to se i mudrima dogadja -

Neto izmedju smeha i odbrojavanja -

Neto izmedju utnje i ekanja -


8/180

Glava treda

Da je igra izmiljena da zabavlja decu,to znate,jel da? -

A da na deci ostaje da menjaju stvari,i to znate,jel da? -

Da drugi misle za vas,to vam ne smeta,navikli ste se? -

A da postoje zakoni jai od propisanih,to ne znate? -

To su heroji govorili kad su bili mali! -

Da je lepo biti jak u krevetu i na pitolju,to smo uli,jel da? -

Da je lepo prevariti glupljeg od sebe,i to smo uli,jel da? -

A gledati trunku u tudjem oku a ne videti balvan u svom,i to znamo,jel da?

-

A da je hrabrost braniti sebe od drugog,a ojstvo druge od sebe? -

A da su ljudi pingvini pa kad jedan padne da ostali skau? -

A da su ljudi delfini pa da se nemo dogovaraju? -

A da su ljudi ptice,pa kad odlete,da zadnji sveu gasi? -

A da nigdar nije a da nekak nije -

I da nigdar ne bu a da nekak ne bu -

E u to ete se uveriti! -

[Radjard Kipling-Branimir tulid]


9/180


10/180

pretpostavimo postojanje monoteistikog boga-bida,takav vi puzaa je u

potpunosti jasan i opravdan. Dakle,to se religije tie,moramo prodi prvi tei

i samo naizgled poniavajudi put a bi mogli a se naamo rugom

uzvienom putu. Moramo prvo biti puzai a bi oli u poziciju da budemo

letai. Sa religijske take gledita,nema potrebe ni odgovarati niti davatidetaljnije objanjenje na pitanja koja su ovde postavljena,jer odgovor lei u

postulatima religije. Kao to nije potrebno ni traiti,prave ivotne vrednosti,

smisao ivota,pa ak ni konani smisao,jer su potpuno odredjeni. Ali sa

strogo teistike strane,oistimo li religiju od boga-bida,ne moemo govoriti o

opravanosti puzaa jer se oigledno moe ozbiljno posumnjati u namere

crkve i postulate religije,pa samim tim i pojam naeg puzaa ostaje veito

nerazjanjen,ali se i dalje smisao ivota ne moe dovoditi u pitanje. to se

tie ivotnih vrednosti,i kod religije[i kod teizma] oni se izjednauju sa

moralnim vrednostima. Dakle,iveti po pravilima crkvenih ili bojih[Hristovih

ili boga Jahve] zapovesti,koji su ujedno i ispravne ivotne vrednosti ali ujedno

biti i ponizni puza pre crkvom ili Bogom,da bi uopte imali mogudnost da

se nadamo uzvienijem ivotu odnosno da bi smisao ivota pretvorili u

realnost ili ga ispunili! Bez obzira da li potujemo crkvu i boga-bide,ili samoBoga,ili izaberemo niz mogudnosti i kombinacija koji porazumevaju

oboje,konani smisao kao i prave ivotne vrednosti su najvedim delom u

potpunosti date,pa nam tako ostaje samo da verujemo i idemo prvom

stazom da bi doli do one druge ili da neverujemo i okrenemo se drugim

ponudjenim oblastima ili sebi i samostalnom traenju pravih vrednosti i

smisla ivota[koliko god etika i aksiologija ne podrazumevale individualnost].

Jasno je da nam teizam,odnosno religija daje sama nedvosmislen odgovor,pa

ukoliko smo vernici,potedjeni smo te veite mukotrpne potrage za

konanim smislom i ivotnim vrednostima. Zato du se na ovom religijskom

gleditu i najmanje zadrati. Medjutim poto lino religijski ili teistiki pogled

na ovo pitanje smatram najmanje mogudim ili gotovo nemogudim,da budem

jo slobodniji -i besmislenim,kao i injenicu da onih zaista pravih,iskrenih,


11/180

asnih vernika koji slede pravi[prvi,boji] put,radi bududeg kretanja onim

drugim uzvienijim,ima zaista izuzetno malo,ak samo u promilima u odnosu

na svetsku monoteistiku versku populaciju,a da one druge kvazi-

vernike[kojih ima zaista mnogo],ova tema i ne interesuje jer oni i nemaju

mozga u potrebnoj koliini da bi razmiljali o smislu ili ivotnimvrednostima[ili ako se sluajno desi da razmiljaju-razmiljaju

pogreno],opredelio sam se da se najvedim delom bavim iskljuivo sa one

preostale tri mogudnosti[naroito one poslednje,to i jeste tema knjige],koje

su daleko realnije i koje su namenjene pametnim,inteligentnim osobama

koje tek treba da pronadju svoj put ili ga jo uvek trae. Temu o religijskom

shvatanju,zavridu jo jednom pohvalom za one prave,iskrene, vernike,jer

bez obzira to po mom uverenju gree,ipak su pronali sebe u

potpunosti,dostigli dovoljan i potreban nivo duhovnosti,a to je najbitnije za

oveka,i zato ih apsolutno podravam i iskreno,a to sam pominjao i u

religiositasu-elim im da budu u pravu a da ja greim!

Sa stanovita evolucije,ali one iste evolucije,koja jeste apsolutno tana

teorija i ne moe biti nikada dovedena u pitanje,napuza bi

porazumevao oveka-ivotinju,koji je samo obina beznaajna prelazna

vrsta ka nekoj drugoj,tredoj...petoj, i gde je sasvim normalno da budemo -

puzai ,ali to nismo samo zahvaljujudi tome to smo u ovom trenutku na

vrhu lestviceivota...im to uskoro prestanemo da budemo,bidemo i

obini puzai,kao to su sada ivotinje nie vrste prema oveku. ista

evolucija ne daje ni promil mogudnosti da ostanemo zauvek via[ili najvia]

vrsta,ili demo kad-tad postati nia i zakrljala...i sve nia i nia ili demo samisebe[ili neki ljutiti asteroid] unititi aleko pre nego evolucija orai svoj

posao! U svakom sluaju,i ovde je bespredmetno govoriti o bilo kakvim

ivotnim vrednostima,jo manje o smislu,osim moda onih dranja moralnih

naela[ali ne i obavezno]koji de nam znaiti samo u reima naih

savremenika-poznanika-iveo asno ili bio obar i poten ovek,koji


12/180

nemaju ni ublje znaenje avremenski su svakako ograniena[ali kako su u

skladu sa prirodom i naom,ovekovom svedu,trebalo bi ih se drati],a

konani smisao i smisao ivota bi bio kao i kod ostalih ivih vrsta,iskljuivo-

produenje svoje vrste! Dakle,u izostanku uzvienijeg smisla,valjalo bi dati

prednost ivotnim vrednostima. Slaem se daproduetak vrste i nije nekismisao[ustvari,nikakav],niti su ba neke izuzetne ili posebne ivotne

vrenosti,ali ukoliko je ista evolucija zaista-samo ista [ne-i ista],to

nam jeto nam je,nemamo izbor,gotovo da moramo priznati da je ivot

apsolutno besmislen,ali ivimo iz proste injenice,to se ivot jednostavno

dogodio i eli a postoji. Mi[kao i sve ive vrste] smo najobinija sluajna

meavina molekula nekoliko hemijski elemenata koja se jednog trenutka

trznula i ima potpuno besmislenu potrebu da se ili deli ili razmnoava, ali i

pored toga ,to radi i radide zauvek. Medjutim,bez obzira to je evolucija u

korenu sve etiri pomenute mogudnosti[koliko god to vedi deo religije

nepriznavao],ipak se ovo onosi na istu teoriju evolucije,koja jeste zaista

malo verovatna[ali samo po pitanju vrednosti i smisla ivota] ali svakako

aleko verovatnija o religijske opcije. Da bih objasnio ovaj pojam-

ista,to je evolucija u onom smislu kakva inae i jeste i kako zaistadeluje,dakle potpuno istinita,ali je oidena o savremenih naunih

saznanja u drugim oblastima[pre svega kvantne mehanike] kao i od bilo

kakve filozofije,religije,teizma ili ivotne filozofije. Dakle,to je zvanino

priznata teorija evolucije ali posmatrana sasvim nezavisno-objanjava

postanak i razvoj ivota ali ne i druge mogudnosti u koje moe sasvim dobro

a se uklopi ili se veduklopila. ak bi istu evoluciju mogli posmatrati i

kao pogled materijalista[ili materijalizma] na nju i mislim da ne bih ni

najmanje pogreio ako bih pojam iste evolucije i zamenio pojmom

materijalizma ili materijalistikog pogleda na svet i ivot!

Treda,jo realnija[i svakako najstarija] opcija je pogled iz ugla istonjakog

misticizma,koji podrazumeva evoluciju ali podrazumeva i reinkarnaciju[koja


13/180

je i sama oblik evolucije due-svesti,samosvesti]. Ali u ovom sluaju,evolucija

se zavrava ovekom i alje se razvija samo njegova svest,u ovom ili

nekom slededem ivotu...akle ovek je vrh lestvice ivota,ali koji stremi[ili

treba da stremi] vrhu lestvice svesti[samosvesti]. Vedina istonjakih ivotnih

filozofija[Budizam,Taoizam,Konfucionizam pa donekle i Hinduizam] ne traiod osobe neka posebna odricanja[osim tenje za oslobodjenjem odelja]

ved vie samu posvedenost sebi,kako bi se svest postepeno

usavravala,odnosno proirivala do potpunog prosvetljenja. Neke druge

ivotne filozofije,koje du samo pomenuti ali ne i posebno obradjivati,poput

Manihejstva i Zaratustrne filozofije,trae i potpuno odricanje kao i zvanine

religije i ne mogu se u potpunosti povezati sa evolucijom[neki delovi,da]. Kod

gore pomenute etiri istone ivotne filozofije,ivotne vrednosti se takodje

svode na potovanje moralnih naela[ali neto blaa varijanta nego u

religijama],ali i na sticanje znanja,odnosno mudrosti,kao i nekoj vrsti,ne

fizikog, vedpsihikog vida odricanja[trpljenja] u cilju oslobadjanja od patnje.

Napuza je akle ove ipak aleko sloboniji,ne prolazi kroz veda

ponienja i samoponienja,cilj nije patnja ved naprotiv oslobadjanje od

nje,ne postoji kleanje pred bilo kakvim Bogom i nipodnitavanje svojegja,ved upravo uzdizanje nad sobom i neprihvatanje bilo kakvih uzvienih i

duhovnih autoriteta,bio to Bog ili svetenik,uitelj...! Sve ivotne vrednosti

streme ka moralnosti,mudrosti,produhovljenosti,znanju,proirenju svesti i

oslobadjanju od patnje[elje] i ivotno nebitnih stvari, a sve u cilju,postizanja

samog konanog smisla ivota-nirvane. Ovde su izmeani

evolucijski,filozofski,duhovni pa i u maloj koliini i religijski i mistini osnovi u

nainu pomodu kojeg se dolazi donirvane. Nije mogude,koliko god stremili

ka savrenstvu duha,to postidi u samo jednom ivotu,ved se mora prodi

daleko vie ivota, pa da bi najzad duh ili svest dostigao nirvanu i bio

oslobodjen,probudjen i spokojan. Ne treba shvatati reinkarnaciju i

karmu,kod izvornih oblika ovih filozofija,kao to to vedina ljudi misli-kao

novo rajanje posle smrti,ali po kazni ili nagrai,onosno po onome kakva


14/180

nam je karma! To nema mnogo veze sa istinskim uenjem ovih filozofija,a

za to lano shvatanje treba okriviti koliko i stare Grke koji su prihvatili ali i

delom izmenili i svojoj kulturi prilagodili ove filozofije,tako i dananje

pristalice i pomone osnivae ovih religija na zapau. Nedete se roditi

kao pas ako ste to zasluili grehovima u prolom ivotu[Pitagora],niti kaokralj ako ste bili dobri. Nedete biti ni biljka,slon,ovca,golub ...ved,naravno

uvek ovek,umno i duhovno savreniji o prolog ako ste stremili pravim

vrednostima ili kao ovek koji mora a se popravi ako niste ili putem

kojim je trebalo. A sama karma,odnosno njen pojam,samo predstavlja

prirodni uzrono-posleini lanac,dakle ist kauzalitet,kako u ivotu,svesti,

tako i u svim kosmikim i duhovnim ,dakle prirodnim zbivanjima i daleko je

kompleksniji i realniji pojam nego shvatanje karme kakvu je vedina ljudi

zamilja. Sistem zvani-Karma je gotovo itava nauka i to u pravom

smislu,koja se vrsto oslanja i na evoluciju i na dananje nauke i delove

filozofije[ili suprotno, jer je postojala pre njih]. Dakle,ni sa stanovita

istonjakog misticizma ili ivotnih filozofija istoka,nema potrebe da se neto

posebno obradjuju teme pravih ivotnih vrednosti niti smisla ivota,jer su

sasvim jasne i jednostavne[bar za one koji ih u osnovi poznaju].

etvrti mogudi pogled na ova pitanja[filozofski] du preskoiti zbog tri

razlogaprvi; aksioloko-etiko stanovite de biti u velikoj meri prisutno u

aljem toku knjige ali kao primesa u onoj miksturi o kojoj smo govorili na

samom poetku knjige. Drugo; koliko filozofskih pravaca i uenja kroz

istoriju,koliko filozofa-toliko i razliitih stavova na ovu temu,pa bih morao

napisati knjigu od par hiljada stranica kako bi ih samo kratko objasnio nevodedi rauna o mogudnosti ili nemogudnosti,opravdanosti ili

neopravdanosti takvih stavova. Svakako da de se meju onim primesama

koje de udi u sastav pomenute miksture nadi ona filozofska razmiljanja za

koja mislim da su dobra i koja gadjaju samu sr problema. I na kraju; ako bih

se drao same filozofije,bez podrke drugih oblasti[ivotnih


15/180

filozofija,teizma,nauke],otiao bih na put iste spekulacije,to mi nije namera

s obzirom da se ovde delom traga i zadokazima.

Dakle,pomenute discipline nam daju odgovore o kojima se ne moe

raspravljati ili nam dovoljno dobar odgovor uopte ne mogu dati. Iz tog

razloga knjiga de se dalje baviti samo preostalom opcijom koja ustvari

podrazumeva one delove iz sve etiri oblasti koji mogu da podupiru jedni

druge,gradedi stabilnu i dovoljno visoku tvorevinu sa koje sa lakodom

moemo videti cilj za kojim tragamo.

Ponovidu da nam filozofija sama,ne moe garantovati ubedljiv odgovor,dok

za razliku od nje,teizam,religija i ivotne filozofije istoka daju manje ili vie

realne ili nerealne odgovore ali posve jasne i donekle jednostavne.

Mnogo,mnogo, tee de to biti,kod miksturalne opcije i njenog mogudeg

pogleda na ova pitanja,ali i kod sasvim sigurno najrealnije, kako sam je

nazvao; deistiko-filozofsko-evolucijsko-naune strane prirode i ivota,za

koju lino smatram da je najblia istini i da se sa ogromnim procentom moe

smatrati kao neto to nam je ubedljivo i sasvim sigurno potrebno ili ega

bi se trebalo rati po pitanju pravih vrednosti i ivotnog smisla. Zato

deistiki?...iz razloga to takav pogled odgovara svima,i onim verujudim ali i

onima koji su daleko od svakog oblika religije. Kao i zbog toga to sam

deizam stoji u korenu i teizma i nauke. A bez teizma u ovoj miksturi nije

mogude ovesti proces o kraja. Ostale oblasti koje sam naveo-filozofija[i

klasina i ivotna-mistika],nauka i evolucija moraju se obuhvatiti jer se

njihovi postulati koji su u vezi teme knjige ne mogu dovoditi u pitanje. Da nebih esto koristio za pisanje ovako ugaak pojam,onosno reenicu;

deistiko-filozofsko-evolucijsko-nauno[e,i],uvek du koristiti skradenicu-

DFEN.


16/180

ALI NE GUBEI IZ VIDA NI NJIHOVU SUMNJU

Ovde ved napuza,kao i naleta,obijaju sasvim ruge ulogejer niti

moemo bilo koju od prethodne tri oblasti[filozofija je izuzeta] da vedim

delom direktno poveemo sa DFEN-om[u manjem delu,da...sa filozofijama

istoka],niti imaju bilo ta zajeniko[osim nekih postulata evolucije u

osnovi],to bi ba pribliilo njihova stanovita po pitanju ivotnih vrednosti i

smisla. Postoje bitne razlike,jer DFEN ne mora[ali i moe] da podrazumeva

postojanje ivota posle smrti,mejutim taj i takav ivot ako bi ga ipretpostavili podrazumevao bi samo dalju egzistenciju svesti,ali kako je

potpuno nebitno u ovoj temi a vezano za ovu oblast,ta se i kako odigrava sa

energijom nae svesti,ne mora se ni uzimati u obzir bilo koja solucija po tom

pitanju. Paradoksalno,evolucija jedina obuhvata sve etiri oblasti ali

istovremeno upravo u njoj i vidimo najbitniju razliku izmedju DFEN i ostala tri

stanovita. Uticaj evolucije koji je malo slian istonjakom pogledu na nju

,ali poto se u DFEN-u niti ovek niti svest ne reinkarniraju,ved su samo

poslednja karika ivotnog lanca,a svest samo evoluira na nain kako je to

previjeno samom evolucionom teorijom,ali je isto tako mogude

ubrzati na trenutke taj proces koji postiemo samim proirenjem svesti na

razne naine[o njima kasnije] i koji nisu dakle konstantni ved se deavaju u

kradim ili duim bljeskovima. Evolucija u religiji se zavrava ovekom,dakle

nema viih oblika ivota, i njegovim vaskrsenjem ili nekim drugim oblikomtelesnog i duhovnog ivota posle smrti,ko istonih filozofija ivota ona se

takodje zavrava sa ovekom ali on sam nastavlja u drugim fizikim telima da

evoluira iskljuivo samo svoju svest,ko iste evolucije[ili materijalizma],i

ovekovo telo i svest postaju nitanakon smrti ali ovek kao vrsta

vremenom evoluira u viu vrstu od sebe, a on ili izumire ili nastavlja da ivi


17/180

kao neka bona zakrljala grana ivota. Dakle,DFEN,podrazumeva da se

evolucija zavrava sa ovekom[nebitno da li uz manje ili neto vede izmene

svesti ili fizikog izgleda,ali da ostaje homo sapiens],uz dozvoljenu i potrebnu

evoluciju svesti vieg stepena i kao to sam ved pominjao,daje velike

mogudnosti[bar po dosadanjim saznanjima u nauci ali i po antropskomprincipu],da i nakon smrti svest nastavlja svoje obitavanje u vidu celokupne

svesne ili nesvesne[manje verovatno] opte energije kosmosa. U ovom

poslednjem delu,i eizam pa ak i panteizam[ali,ponavljam ne kroz

Boga],moraju nadi svoje mesto negde u samom pojmu DFEN-a[deizam sam

kao re ved uvrstio u ovaj pojam].

Odbacujudi boga-bide,odnosno dananje monoteistike religije,odbacujudi imaterijalizam[istu evoluciju],koji za saa nemaju ba nikakvu potkrepu ni

u jenom naelu kojeg bi se trebalo pridravati[nauka,antropski

princip,kritiko razmiljanje],i uz neto vedu verovatnodu mistikih filozofija

istoka,koje ne moemo tek tako i u potpunosti otpisati kao mogudnost,ali

nede ni u jenom sluaju ometati ili protivreiti aljem izlaganju[ak moe i

pomodi],ostadu veran DFEN -opciji,kao danas najrealnijoj mogudnosti!

Samim tim se i poglei na ivotne vrednosti i smisao ivota potpuno

razlikuju i opet ponavljam,kod DNEF-a nije bitno za koju opciju smo se

opredelili to se tie transcendencije ilije pak totalno izbacili iz prie,ali o

naela evolucije koja su svojstvena DNEF-u,odnosno koja se u nju mogu

ugraditi,mora se strogo voiti rauna. Ovde bih morao naglasiti jednu bitnu

stvar,kod ovakvog pogleda na ivot i svet[DNEF],ne moe se razmatrati

konani smisao ivota sve dok se potpuno ne razjasni i ta se zbiva sa naom

svedu posle smrti...to to ja,veliki deo naunika ili filozofa nauke smatramo

da svest nastavlja da egzistira u ma kom obliku energije samog kosmosa,kao

i injenica da bukvalno sve ide u prilog takoj tvrdnji,mi i dalje ne

znamo,kakav je to oblik egzistiranja i ta on uopte predstavlja. Iz tog razloga

sam i naveo da je to nebitno za ovu temu,jer ne znamo apsolutnu


18/180

istinu,odnosno njenu sutinu,pa bi bilo smeno i baviti se konanim smislom.

Ostale tri oblasti imaju jasan stav o tome ali on se kod dva zasniva na

obinom verovanju[religija i materijalizam] a kod filozofija ivota istoka svi

stavovi se mogu prihvatiti kao istiniti osim onog bitnog koji i odredjuje

konaan smisao-reinkarnacija. Moda i postoji,samim tim i to je dalekorealnija opcija od vaskrsenja oveka, ali opet potvrde za to ili tako neto

nemamo,pa se i deo tog uenja moe svrstati pod-verovanje! Dakle dve

oblasti tvrde na osnovu verovanja da znaju ta je konani smisao,ok

treda,opet na osnovu verovanja[ili zastarele klasine nauke] tvrdi da

nikakvog konanog smisla nema,pa ak ni jasnog ivotnog smisla. DNEF nede

spekulisati i bazirati se na verovanju, pa se teme konanog smisla nede ni

dodirivati[maa ima najvie razloga za to],ali zato potpuno sme da se upusti

u problem ivotnog smisla i ivotnih vrednosti!

Da bi uopte doli do toga ta je smisao ivota i da li ga uopte i ima,prvo se

moramo osvrnuti na ivotne vrednosti,koje mogu biti ili prave[ispravne] ili

krive[pogrene]. Medjutim,pre svega toga trebalo bi odrediti jasno i preciznoarin pomodu kojeg moemo to tanije i pravilnije odrediti uopte ta je

pravo a ta krivo,ili ispravno i pogreno. To merilo je vrlo teko nadi na

globalnom nivou,jer dobrim delom zavisi od kulturoloko-traicionalistikih

osobina jednog naroda,ali tu uvek u pomodolaze naela moralnosti koji

mogu ali u neto manjoj meri da odigraju ulogu pravilnog merila,tek toliko da

nadjemo polaznu taku,onosno,nadjemo samo pojedine prave ili krive

vrednosti koje vae bukvalno za sve. Zbog toga du se iskljuivo bazirati na

nama bliski svet[po kulturi],dakle ono to bi trebalo da vai za nae ire

okruenje,koje opet ini vie o tri etvrtine populacije,jer ba ne bih mogao

da ulazim u merila vrednosti onih naroda koje zaista slabo poznajem,a to su

pre svega,razna plemena u Africi,Australiji,junoj i severnoj Americi ili na

samom severu Evrope[Eskimi],jer imaju sasvim odvojene


19/180

kulture,religije,obiaje,saznanja ili naineivota od nama iole karakteroloki

bliskog i poznatog sveta!

Prilikom odredjivanja validnog merila,ne moemo dakle izgubiti iz vida

moralne vrednosti,kao to se ne smemo ni strogo drati istih ali samo sa

nama poznatog religijskog gledita,jer i one same nisu stvorene u svrhu

apsolutnih ivotnih vrednosti[zbog injenice a ih je religija prigrlila u svoje

svrhe pa im samim tim i dala neto rugaiji oblik i smisao] a drugo,postoji

veliki broj vrenosti koje moralna naela koja danas poznajemo ne

podrazumevaju. Trebalo bi iz moralnih naela izvudi ono to zaista moe

predstavljati ivotne vrenosti,to isto uraiti i sa naelima ivotnih filozofija

istoka,pa ak i materijalizma,ali uz sve to pridodati sve ono to ovekovivot[pre svega svest,um],moe uiniti naprednijim ili uzvienijim,jer to

je[samosvest,um] jedina razlika izmedju svih ostalih ivotinja i oveka-

ivotinje,pa se logino na svest,kao i na um i moramo bazirati a ne na nae

telesno,jer bi razvijanjem svog telesnog a ne svesti,ostali na nivou niih

ivotinja,gde je najveda vrednost biti telesno najjai u cilju lakeg dolaska do

hrane ili enke za parenje[kod mujaka],to je logino jer ne mogu se

ivotinje oslanjati na svoju svest ili pamet u takvim situacijama. Sve to

izmudkatiu boici ivotnih vrenosti i obijenu meavinu uzeti kao

jedino normalno i ispravno merilo. Tako dobijeno merilo bi bilo

ustvari,lepeza onih pravih ivotnih vrednosti,pa bi onda,logino, na osnovu

njenih suprotnosti sasvim lako saznali i koje to vrednosti nisu

pravilne,odnosno koje su pogrene.

Ali ja du krenuti u obrnutom smeru s obzirom a u glavi ved imam sloene

kockice pravih vrenosti[koje du izloziti kasnije]. Krenudu od

negativnih,pogrenih vrednosti,jer bih da se drim pravila logike prirode, da

idem od nieg[puzaa] ka viem[letaa],a i samim itaocima de

shvatljivost knjige biti olakana.


20/180

AKO MOE DA EKA A DA SE NE ZAMARAEKAJUI

Postoje dve vrste ljui; oni koji se plae telesne smrti[nitavila] i oni koji

imaju strah od duhovne smrti. Ovi drugi svoj strah suzbijaju ili moralnim ili

stvaralakim,uvek umnim nagonima,kako bi prevazili samo vreme.

Prvi,naalost,nemaju umne nagone,niti imaju potrebe za njima,kod njih

samo postoji ivotinjski nagon koji de ih na kraju ovesti ba tamo ge

zasluuju a iu i ega su se i bojaliu nitavilo i zaborav.

Pogrene ivotne vrednosti u zavisnosti da li na sebe gledamo kao na obinu

ivotinju ili na umnu ivotinju,moemo tako i svrstati u dve grupe...onu koja

se ograniava samo na telesno[to su uvek pogrene vrednosti] i onu koja se

odnosi na na um,svest ili duh[koje delom mogu biti pogrene vrednosti].

Moram ovde za one manje upudene,da me ne bi shvatili pogreno da

ukaem na to da ovek pripada carstvu ivotinja,a po redu i klasi primatima-

sisarima[dakle kao i impanze ili gorile.],tako a nema razloga a mi bilo ko

zameri zbog upotrebe rei-ivotinja. Ali da se vratimo na onu podelu na dve

gruperazlika je u tome to ko prve grupe,ovek gotovo da nema mozga

ved jednu sivo-belu masu u glavi koja popunjava rupu samo da bi je popunila

ili koja bi mogla sluiti kao i kod ivotinja niih vrsta,iskljuivo za osedaje

nagona za hranom,parenjem,uivanjem ili telesnom dominacijom,dok kodruge grupe,ovek ima mozga u manjoj ili vedoj meri, ali ga

koristi,odnosno razmilja na pogrean nain koji na kraju nede dovesti

apsolutno o niega.


21/180

Krenudu od pogrenih vrenosti,koje se iskljuivo baziraju na tome da je telo

ko oveka dominantnije od mozga pa se tom logikom i telu i njegovim

zahtevima mora posvetiti sva panja ili najvedi deo nje.

Naravno da ovde ne podrazumevam da ne treba voiti rauna o svom

telu,izgledu,higijeni...jer to kao prvo ne moe spadati u ivotne vrednosti a

kao drugo to su normalne,zrave potrebe oveka u cilju ouvanja pre svega

zdravlja a donekle mogu imati i podsvesni uticaj na ovekovo

samopouzdanje[mada ne u nekoj posebnoj meri]. Ali se ne bih ni sloio sa

onom poznatom glupavom latinskom poslovicom[mens sana in]. Ovde

uglavnom priam o ljuima kojima njihovo telo jeste ivotna vrenost[a

takvih je mnogo],odnosno ljudima koji stavljaju primat nad svojim telesnim uodnosu na duhovne vrednosti. Da bi vam bilo lake,priam o ljudima kojima

modane delije odumiru brzinom svetlosti. Ljudi koji misle da postaju

dominantniji,zanimljiviji,privlaniji,uticajniji,poeljniji,modniji... samim tim

to svoje telo izlau nezdravim naporima kako bi povedali telesnu masu

miida,izjenauju sebe sa bilo kojom ivotinjom nioj od oveka,i koje za

razliku od njih ive u svetu gde je jedino mogude opstati na takav nain i u

svetu ge rugi nain ne moe ni postojati,jer ivotinje nie vrste nemaju

umne mogudnosti oveka. Ovde treba podsetiti da ivotinje ne depiliraju

grui! Postoje tri razloga zato ljudi tako razmiljaju,odnosno zato

smatraju da telesnom dominacijom mogu stidi do nekog cilja. Prvi je

evolucijski,upravo malo pre pomenuti...veliki broj ljudi nema toliko razvijenu

svest ili um pa samim tim ono ivotinjsko[koje svaki ovek nosi u sebi,jer

jo nismo doli u stadijum da budemo oideni od ivotinjskog genoma]postaje dominantnije u njima[neko se rodi sa repom,neko sa izrazitom

maljavodu,neko sa malo mozga...ali sve su to pojeinani sluajevi,osim

poslednjeg],pa samim tim i pridaju vedu vanost svom telu jer im je mozak

jo uvek u drugom planu. Drugi razlog mogu biti ivotne okolnosti i ivotno

okruenje[vaspitanje,okolina,drutvo...],koji utiu na to a ovek stvori


22/180

pogrenu sliku da su telesna gradja i fizikajaina jedine vrednosti pomodu

kojih mogu postidi svoje,obino besmislene ciljeve u ivotu. Tredi

razlog,moa i najedi je svesna obrana od svog loeg umnog statusa

koji im je at rojenjem,akle isto leenje kompleksa nie vrednosti

,odnosno kompenzovanje manjka umnih sposobnosti-viskom fizikihsposobnosti. Ali kakav god bio razlog,svaki cilj koji ele tim putem da

postignu takodje pripada niim vrednostima. Isto se odnosi i na one,koji u

ovakvima zaista vide poeljne,dominantne,zanimljive ili privlane...ili na one

koji im ak zavide ili u njima vie vrstu iola ijim stopama ele da krenu.

Takvi takodje pripadaju ovoj bezumnoj kategoriji sa pogrenim pogledom na

prave vrednosti,ali je kod njih u najvedoj meri prisutan onaj evolucijski

razlog,koji je primeren ivotinjama niih vrsta[kao to je parenje sa najjaim

mujakom radi boljeg potomstva],ali upravo tu postaje jasno koliko vedina

ljudi nije omakla aleko o staijuma obine ivotinje,odnosno koliko nisu

svesni a je ko oveka svest i um aleko ominantnija stvar[ili da bi bar

trebali da budu] i a se ovek samo zbog toga razlikuje od ivotinjskog

sveta,kao i to da upravo um,jedino i ini oveka[a ne bicepsi]. Mi smo homo

sapiens sapiensi[HSS] a ne homo muskulusi,taj stadijum smo ved odavnoprevazili. Dakle,ljude sa ovakvim pogrenjim razmiljanjem[mada je to za

njih kompliment,redi da razmiljaju],svrstavam u potpunosti u vrstu homo

erektusa,jer oiglednije razlike nema.

to se tie telesnih zadovoljstava koji takodje spadaju u pogrene ivotne

vrednosti,naravno,prvo treba naglasiti a je sasvim normalno a ovek ima

potrebu za hranom i pidem[jer to ga odrava ivog],kao i normalnu potrebuza seksom[opet vie evolucijski ali i podsvesni-preneti to vie svojih gena na

to vie osoba,radi vedeg potomstva],kao i potrebu za provodom ili

spavanjem[jer to deluje oputajude i okrepljujude na nau psihu i na telo].

Dakle,u normalnim i potrebnim koliinama,sve to jeste jedna istinska i

normalna ivotna potreba...medjutim ako je sama sebi cilj ili ako se sve


23/180

pomenuto konzumirau koliinama koje nisu normalne za bide koje

zovemo homo sapiens,onda to podrazumeva i potpuno pogrene ivotne

vrednosti. Mada deluje malo verovatno da nekome upravo pomenute stvari

budu krajnje ivotne vrednosti,pa ak i nelogino...varate se,jer upravo

hedonizam mnogi stavljaju na prvo mesto,to se tie i vrednosti i samogsmisla ivota. ak ta vie,moe se redi da su oni na samom vrhu po brojnosti

,totalno omaenog pogleda na ivot. Hedonizam je sam po sebi neka svrha

ivota,pa tako i uivanje u hrani,pidu,provodima,seksu...medjutim,treba biti

oprezan kod same definicijezadovoljstva,jer postoje razni oblici,bitno je

naglasiti da hedonizam nije uivanje recimo u putovanjima ili u

ribolovu,jahanju,planinarenju,jer pomenuti spadaju u psihika uivanja

izazvana fizikim ejstvom,to nije isto. Otuda mnogi gree u samom

shvatanju hedonizma kao pojma. Hedonizam je vezan za stalnom potrebom

za onim telesnim uivanjima koji upravo ta telesna zadovoljstva koriste da bi

zaovoljili svoja psihika zadovoljstva. Dakle razlika je u nainu na koji

dolazimo do zadovoljenja svoje psihe,da li tako to koristimo fiziku ili

psihiku vrstu rada ili koristimo direktno zadovoljenje telesnih potreba. Tako

da je smeno sebe nazvati hedonistom[kao to esto imam sluaj a ujem iliproitam]-:jer uivam u dobroj hrani,dobrom vinu i putovanjima...! Totalno

besmislena reenica-onih ljudi koji bi da koriste neki pojam a ustvari nemaju

pojma ni ta on uopte znai. Imati potrebu za stalno punim

stomakom,hranom koja je ukusna i kvalitetna,uivati u ispijanju dobrih

vina ili kvalitetnih pida,potreba za stalnom promenom partnera u seksu u

cilju uivanja ,dakle spada u pogrean pogled na ivot[samim tim i u pogledu

ivotnih vrednosti],ali isto tako spada i u teku psihiku bolest,mejutim

postoji jo gora kategorija ljudi,koji to rade ne iz potrebe za stalnim

uivanjem ved zbog dokazivanja svog materijalnog ili erotskog statusa,to

ne spada u psihiku ved u fiziku,patolosku bolest ,jer se ovde moe govoriti

o ljudima potpuno otedenog mozga. Dakle,bilo koji vid vrednosti koji je ili

vezan za samo telo ili samo za potrebe tela a u cilju psihikog


24/180

zadovoljstva,smatraju se i pogrenim vrednostima i ozbiljnim bolestima

poremedaja psihe,bez izuzetka! Sve ove pomenute maloumne grupe

ustvari imaju jean moto kojeg se re-hodu a proivim ovaj ivot,ne

shvatajudi pri tome a sam pojam proiveti garantuje upravo

prolaznost,nestanak,nitaviloza razliku o pojma-naiveti,kojeg sesvakako treba rati,jer hteti naiveti ovaj ivot voi u potpunu

suprotnost,venost i spas o zaborava.

ILI DA BUDERTVA LAI A DA SAM NE UPADNE U LA

U ovom poglavlju du obraditi one pogrene vrednosti koje pripadaju

takozvanim psihikim promaajima,jer se javljaju kod ljudi koji imaju

solidnih intelektualnih zaliha ali ih pogreno upotrebljavaju,mada se sasvimrealno moemo i zapitati da li ljudi sa solidnim[dakle ne povedanim]

intelektualnim kapacitetima i mogu uopte drugaije da razmiljaju. Kod njih

je upeatljivo to,da zaista razmiljaju o ivotnim vrednostima,ali na pogrean

nain ali zato apsolutno ne razmiljaju o ivotnom smislu[ne da nemaju

vremena,zbog,recimo posla kojim se bave, nego im um nije na tom nivou da

postavi takvo pitanje]. U takve pogrene ivotne vrednosti spadaju elja za

sticanjem materijalnog bogatstva,modi,vlasti ili popularnosti! ivimo u

svetu,kakav jeste i koji je aleko o obrog ali kako trenutno nemamo ba

velike anse da mu se usprotivimo u meri da se neto menja na bolje[mada

de to vreme sasvim sigurno dodi],moramo se prilagoditi takvom ivotu i

takvom svetu. Samim tim imamo potrebu i za novcem i za boljom kudom ili

boljim stanom,potrebu za modi ili vlasti,pa ak i za popularnodu bez obzira u


25/180

kojoj oblasti i na koji nain doli do nje. Ali to raimo iz va razloga,isto

egzistencijalnih i pod uticajem drutva u kojem ivimo,jer ne moemo da se

prilagodimo ako pokuavamo da idemo uz vetar. Neko to radi u vedoj meri

,neko u manjoj ali vedina zbog moranja jer okrutnost sveta je trenutno

takva da jemoranje,sasvim prava re. Tako neto je dakle potpunoopravdano,mada se i tu mogu dati zamerke ali ne bi bile primerene,jer i

pisac ove knjige kao i svi ostali koji razmatraju ovu temu ili razmiljaju o

njoj,ive po tom sistemu...o vika glava ne boli. Mejutim,kaa ovaj

sistemko oveka preje granice ozvoljenog[a prelazi kod mnogo njih],

odnosno kada on sam postane sebi cilj ili ovek postane rob-

novca,modi,vlasti,popularnosti...preao je u onu fazu gde mu sticanje ovih

lanih ili pogrenih vrednosti upravo predstavljaju jedinu smernicu u

ivotu,dakle u sticanju svega ovoga ili samo jednoga[novca ili samo

vlasti...]vidi sav svoj ivot na zemlji bez razmiljanja-ta de biti ako i kada to

izgubi ili kada umre. Moram ovde razjasniti razliku izmedju popularnosti i

slave koju ljui esto ne razumeju. Slava je vena i traje i posle

smrti,onosno traje koliko traje i oveanstvo i najvedim delom se do nje

olazi iskljuivo umnim putem,dok je popularnost,jedan kratkotrajni vidslave,koji nije steen umnim sposobnostima,vediskljuivo fizikim,to mu

ograniava rok trajanja o recimo,starosti,smrti ili neto malo posle smrti,i

nije optepoznata vedje ograniena na manju ili vedu grupu ljudi[sportisti

medju ljubiteljima sporta,muziari medju ljubiteljima muzike u datoj

oblasti,manekeni meju bezumnima,it...],akle,reeno jezikom primera-

ljubitelj fubala je sasvim sigurno uo za Ajntajna ili Mocarta ,ali zato ne

moemo garantovati da je ljubitelj fizike ili klasine muzike,uo za fudbalera

Fernanda Toresa. I kod popularnosti se moe napraviti jedna podela,na

zrave i nezrave pogrene vrednosti,pa bih tako sport[donekle] i dobru

muziku,uvrstio u zrave a sve ostale vrste popularnosti u apsolutno

nezrave. Onosno,zrave pogrene vrednosti su one gde je mozak ipak

potpuno ouvan,pa ak i potreban,ali to ih i dalje ne spasava od epiteta ljudi


26/180

koji ive pogrene vrenosti,ok ko nezravih,niti je potreban ouvan

mozak[ustvari,nije potreban uopte],niti bilo emu slui.

Sticanje materijalnog bogatstva ili udnja za njim,kao ivotni cilj[ivotni cilj i

smisao ivota nisu isto],spada u kategoriju pogrenih[i grenih] vrednosti i po

naem merilu ali i po moralnim naelima. Nije ovde najvedi problem u

izgubljenim duhovnim vrednostima ovakvih ljudi,jer ne mogu ni da izgube

ono to nisu nikada ni imali,ved neprepoznavanje oveka da postaje upravo

napuza jer postaje u bukvalnom smislu rob novca ili bilo kojeg rugog

vida kapitala,ali on tog robovskog odnosa nije uopte svestan. Drugi problem

lei u injenici da sa porastom kapitala raste i iskvarenost oveka,jer stalan

porast kapitala nede dodi sam od sebe,ved upravo iskoridavanjemdrugih,odnosno krtiarenjem na svemu to doprinosi porastu

kapitala[radna snaga,sredstva za proizvodnju,porez...],osim na bacanju

novca za sopstvene potrebe i uitke[a mnogi ak ni na to]. tednja onoga koji

ima,na stvarima koji direktno doprinose njegovom materijalnom bogatstvu

je upravo oraz najiskvarenije ovekove osobine. ovek postaje ujedno i

ohol pa trai sve vie i vie,to ga uvodi u jo jedan greh,odnosno jo vedu

iskvarenost. Naravno da dete takvog videti u najnovijem tipu mercedesa ali

isto tako nikada ga nedete videti da je platio turu pida drutvu u kafani[ako

uopte ima drutvo,oni imaju samo poslovne prijatelje],videdete ga u

firmiranom odelu ali ga nikada nedete videti da je ostavio kasirki u prodavnici

baki,videdete ga u elitnom restoranu sa elitnim ljuima ali dete ga isto

tako videti i kako se saginje na ulici jer mu je ispalo pet dinara iz depa!

Opet,ako se takav ponaa potpuno suprotno,onda znajte da do kapitala nijedoao na irektan nain ili je tatin sin ili lopov,diler narkotika itd. U oba

sluaja to su izrazito pokvareni ljudi. Da me ne razumete pogreno, priam

samo o ljudima koji u kapitalu i njegovom umnoavanju vide ivotne

vrednosti ili cilj. Naravno da de ljudi koji su poteno zaradili neto vedi

kapital,i time se zadovoljili,uvek pladati pide,ostavljati baki,nositi obina


27/180

odela,voziti prosean automobil i nede se saginjati na ulici zbog par dinara

koji su im ispali iz depa...a sasvim sigurno da nede teeti za crne

ane,reenica od koje se uvek najeim kaa je ujem jer odmah znam da je

isti rob novca a samim tim i loovek! tednja je odraz zla!!! Ljudi koji se

dre ove i ovakve pogrene ivotne vrednosti u sluaju da na bilo koji nainizgube steeno ili izvravaju samoubistvo ili zavravaju u ludnici to je sasvim

jasan pokazatelj da im je kapital bio sve u ivotu,da su mu bili zarobljenici i

da nisu niti obradali panju na svet oko sebe niti razmiljali o bilo emu

drugom osim o novcu. Takvi ljui,buite uvereni,ne stiu veliko bogatstvo da

bi olakali ivot svom potomstvu[mada znaju i to vrlo esto da kau-slau],da

se oni pitaju sav kapital bi poneli za sobom u grob. Za njih nije bolest ili smrt

ono najgore to moe da ih zadesi ved gubitak kapitala. Uostalom,takvi ljudi

se vrlo lako prepoznaju,sasvim sigurno da ih znate bar par njih iz svog

okruenja. Takozvani tatini sinovi su jo gora ivotinjska vrsta,jer za razliku

o njihovih oeva,koji su moda malo i imali mozga[u tragovima],oni ih

nemaju nikako i posle smrti svojih roditelja,obino zavravaju u kandama

kriminala ili uopte ne mogu da se snadju ni najmanje u svetu u kome ive pa

vrlo brzo zavravaju kao najnii oloi. Izuzetaka ima[ali ba malo],i medjuroditeljima,koji moda ipak malo ukljue mozak kada osete bliskost smrti ili

starost,kao i medju sinovima koji moda i znaju da cene dobijeno,pa to

vradaju pokazujudi koliko su vredni ili u tome da hode da pomognu , da rade

ili a vreno ue i postanu nezavisni ljudi...mada su takve situacije ipak neto

ede u zapadnim delovima sveta nego u naem srednjeistonom ili

srednjezapadnom okruenju,gde su poremedene gotovo sve vrednosti

ivota. Uostalom to vam je sasvim poznata pria,pa da je ne ponavljam.

Mod! Odnosno elja za modi,spada u pogrene vrednosti ali sa tom razlikom

to se do nje moe dodi na daleko vie naina,ali tri su najede u

upotrebi... prvi je onaj nain, sa mozgom u tragovima,dakle preko svog

velikog materijalnog bogatstva,a drugi je malo zahtevniji[sa donjom


28/180

granicom modanih vrednosti],koji modstiu uz pomod veza i poznanstava

sa ljudima koji je ved imaju,uz pomod vlasti ili raznih makijavelistikih

metoda i tredi takodje nezahtevan po pitanju koliine mozga,to je

upotreba sile! Definisati pojam-modi,nije ba lako,ali du ipak pokuati uz

pomodistorijei filozofije[naravno,porazumeva se na koji oblik modimislim,svakako ne na stvaralaku mod ili na mod prirode...],pa bih mod

mogao okarakterisati kao nametanje svoje volje drugim licima ili

grupama[vedim ili manjim-kao to je narod jedne drave],bez obzira da li je

volja koja se sprovoi poeljna ili nepoeljna onome kome se namede.

Nametanje svoje volje se podudara sa nainima pomodu kojih i stiemo do

modi,pa svoju volju moemo nametnuti kroz politike strukture,odnosno

preko instrumenata vlasti[najede novcem] ili kroz primenu sile,legalnu ili

nelegalnu. Kako god stigli do modi i kojim god nainom je sprovodili,i sama

mod,kao i elja za njom spada u pogrene vrednosti ivota. Ovde se opet radi

o ostacima evolucije ko oveka iz perioda kada je jo uvek bio nesavreno

bide ili vie ivotinja nego ovek. U svim drugim oblicima ivota,gde ne

postoji umnost,mod ili elja za modi je opravdana i jedini je mogudi nain da

se vrsta ili pripadnik jedne vrste obezbedi egzistencijalno ali i genetski.Kako ovek ima razvijen um,ovakva elja kao i naini ispunavanja

elje,odnosno postizanje cilja,nisu opravdani,pogotovo ne u savremenom i

modernom drutvu. Vlast,treba razlikovati od modi i ona nema dodirnih

taaka,medjutim to je tako samo u teoriji,svaka vlast podrazumeva i mod pa

kao takva,takodje ne spada u vrednosti ka kojima ovek treba da tei. elja

za vladu,odnosno modi,je i dalje ili evolucijska posledica ili posledica leenja

kompleksa nie vrednosti koja se vue u naem podsvesnom jo od

detinjstva[zbog frustracija raznih vrsta]. Treba pomenuti da je elja ka vlasti

najeda i najveda,jer vlast po pravilu donosi i materijalno bogatstvo i

mod,tako da se u toj oblasti podsvesni ili svesni kompleksi najlake lee. Kao i

sa novcem,tako i vlast spaa u one vrenosti cijim gubitkom se rui svet.

Uostalom,svaka vrednost koja ima u korenima evolucijsku podlogu ili u ijem


29/180

korenu lee kompleksi,je naravno pogrena. Isto se odnosi na sve one

vrednosti,od kojih postajemo zavisni ,odnosno od kojih se teko

odriemo[po pravilu,uvek bolno].

ILI DA TE MRZE A DA SAM NE DA MAHA MRNJI

Jedna posebna grupa pogrenih ivotnih vrednosti se javlja kod ljudi koji

nemaju razvijen onaj deo mozga koji razlikuje ta je to vredno a ta ne,ta jedobro a ta zlo,ta je to bitno a ta nije,ta je kvalitetno a ta ne.

Naravno,niko ne zna koji je to deo mozga niti postoje bilo kakve potvrde da

je razlog upravo to,ali ja ne vidim drugo objanjenje osim moda okruenje u

kojem se ovek od rodjenja razvija. Medjutim,takav vid objanjenja ipak ne

moe a objasni koren ili uzrok tom nerazlikovanju ved moe samo da

bude okida koji ved postojedi uzrok,prevodi u posledicu. Dakle,ovde se radi

o samom pogrenom vrednovanju bilo koje vrednosti,to za posledicu ima

itav niz posledica i to vrlo ozbiljnih. Jeste problem ako neko radije slua

muziku nie vrste,kao to je recimo savremena novokomponovana i pop

muzika,i ne moe da napravi razliku izmedju takve vrste muzike i recimo

klasine muzike ili ak neke dobre rok grupe...jeste problem ,ne iz razloga to

je odabir pogrean,ved iz razloga to takav odabir vue za sobom ,kao to

sam ved rekao itav niz pogrenih vrednovanja,pa samim tim i onih dalekobitnijih. Ne moete oekivati od nekoga ko se zaludjuje niskoumnim rijaliti

programima,raznim priglupim emisijama ili tv programima za mentalno

obolele neke komercijalne televizije,da je proitao bilo koju knjigu od

Dostojevskog ili uivao u Mocartovoj operi-arobna frula. Tu je jasan

problem nerazlikovanja kvaliteta i vrednosti,ali je daleko bitnije to to se


30/180

takav vi omaenog vrenovanja ne moe ograniiti na pojedine

oblasti,recimo samo na muziku[da neko uiva u savremenoj folk muzici a ne

u Betovenovim simfonijama,ali zato ita Dostojevskog a ne ljubavne

romane],tako neto jednostavno nije mogude jer se ni deo mozga ili njegova

funkcija zauena za to[a koja se sasvim sigurno nalazi u nesvesnom] nemoe eliti po oblastima vrenovanja! Ako tvrdimo da volimo Tolkina i

Dostojevskog,tu je u pitanju isto nesvesno foliranje,jer nije mogude voleti

istovremeno ova dva pisca,to je apsolutno nespojivo,ili se foliramo da volimo

Tolkina iz razloga to je u trendu ili se foliramo da volimo Dostojevskog zato

to je priznati genije. Ili se foliramo da volimo Mocartovu arobnu frulu ili

laemo i sebe i ruge a volimo muziku nie vrste[ved pomenute]. Spoj

idiotizma i visokoumnosti,niskog i uzvienog,nemoralnog i moralnog-nije

mogud. Naravno,napomenudu jo jednom,vedina takvih to radi

nesvesno,dakle nije ni najmanje svesna da lae sebe. To sve stvara itav

lanac sve pogrenijih i pogrenijih vrednovanja sve bitnijih i bitnijih stvari u

ivotu i na kraju se gotovo uvek zavrava obrim uarcem glavom o

zi,onog trenutka kada se ovek okrene iza sebe,a taj trenutak uvek

dodje. Mejutim,moram se vratiti na onaj okia,onosno ivotnookruenje...ukoliko se ovek rodi sa usadjenim pogrenim vrednostima,to je

vrlo mogude ne samo zbog genetike ved i iz razloga koji su objanjenji jo kod

Frojda,Junga i Melanije Klajn,a roditelji ga od malih nogu ue pravim

ivotnim vrednostima,okida nede okinuti i ovekove urodjene osobine za

nerazlikovanjem vrednosti se nikada nede ispoljiti,bide zarobljene,i

vremenom zakrljati. Isto se odnosi i na drutvo kojim je ovek od malih

nogu okruen,pa tako je sasvim izvesno da okida nede proraditi,ni u tom

sluaju,ako je drutvo normalno. Ali,obrnuto...ako je oveku usadjen

rojenjem gen za pravilno vrenovanje,bez obzira kakvi su roditelji,kako de

ga vaspitavati i u kakvom okruenju de iveti ovek,nita nede modi da

promeni njegov kasniji stav o ispravnim vrednostima. Zato je to tako?...iz

razloga to se ovek radja sa ominantnijim genom pogrenog


31/180

vrednovanja,tako da oni retki kod kojih to nije sluaj ne mogu lako potpadati

pod uticaj okruenja. Naravno da de i kod takvih u jednom delu ivota[uvek u

mladosti],pogrene vrednosti i vrednovanja biti dominantni,jer ne treba

potcenjivati mod vaspitanja i okruenja,niti eo loeg gena koji nose u sebi

bez obzira to nije dominantan,ali ne mogu kod takvog oveka trajati dugo.Deluje pomalo kao paradoks,ali ovde je u pitanju-gde se jo od poetka

nalazi pomenuti gen[naravno,ne rai se o pravom biolokom genu,ved o

igri rei]...u prvom sluaju nalazi se u nesvesnom,dok se u drugom sluaju

odmah ispoljio u svesnom,to i daje objanjenje kako i da li se uopte moe

usaditi -steena a ne urodjena osobina pravilnog vrednovanja! Sve nas ovo

vrada na priu,a vaspitanje i rutvo imaju glavne uloge u formiranju

ovekovog sistema vrednovanja,s tim da u jednom sluaju mogu da

poprave stvar, a u rugom ,ne mogu a pokvare,sve i a hode,ili mogu da

pokvare samo jedno izvesno vreme! Dakle,postoji apsolutna mogudnost da

se stvore ili dva ispravna alela ili jean ispravan ali ominantniji alel o

onog neispravnog. Ovo,sve navedeno vai samo za pomenuto nerazlikovanje

ili razlikovanje pravih i pogrenih vrednosti,ali vrlo mali uticaj ima na one

pogrene vrednosti opisane u prethodnim poglavljima.

O jednom posebnom vidu pogrenih vrednosti u koje spadaju,opta moralna

posrnuda,kriminal u svim oblicima,dokazivanje i skretanje panje na sebe

pogrenim nainima,ne treba posebno raspravljati,jer tu su psihologija i

psihijatrija duboko ule u problem pa je jasno da se radi iskljuivo o

kompenzovanju i pokuaju brisanja postojedih kompleksa kojih pojedinac

pokuava da se oslobodi. Medjutim,treba pomenuti da ove tri pomenutepogrene vrednosti,u nekom trenutku ivota zakae bukvalno sve nas[ak i

vie puta],ne postoje izuzeci. Mejutim na to se glea kao na pa i brzo

dizanje...bez posledica to je normalno za sve ljude...ja ovde priam o

konstantnosti,odnosno kada se ove tri krive vrednosti upranjavaju dugo

vreme i ako su sami sebi svrha. U tom sluaju,spasa nema!


32/180

Zakljuio bih ovaj deo o pogrenim ivotnim vrednostima,moda jednom

definicijom-da su pogrene sve one vrednosti koje u korenu imaju,etiri

stvari-evolucijsku genetsku greku,patoloki poremedaj u mozgu ili

njegovom funkcionisanju, rano steene komplekse nie vrednosti u svesnom

ili podsvesnom,i na kraju u injenici da priroda nije bila blagodarna popitanju datih umnih i duhovnih sposobnosti. Samim tim i ljudi koji se

zavaravaju pogrenim vrenostima,pate o istih pukotina u mozgu,ali uz

neka moguda zatvaranja tih pukotina,ak i u potpunosti[ali ne i kod svih

uzroka,naalost],samim nainom vaspitanja od strane roditelja, drutvenim

okruenjem koje dri do pravih vrednosti ili procesom samospoznaje!

I DA NE IZGLEDA U OIMA SVETA SUVIE DOBAR

Postoji jojean vi samozavaravanja a ivimo ivot koji podrazumeva i

ispravne ivotne vrednosti. Takav vid je sasvim sigurno i najedi i iz tog

razloga du ga posebno izdvojiti i posvetiti mu vie panje!

Radi se o normalnom,prosenom ivotu,kakav ivi preko 80% oveanstva.

Nekih petnaestak posto,ivi po ved pomenutim apsolutno pogrenim

vrednostima,dok jedva 5% oveanstva,razmilja i ivi pridravajudi se

apsolutno ispravnih ivotnih vrednosti. Ako bi pri tom i sve moralne

vrednosti uzeli u obzir,onda bi jedva dobili procenat od 0,01,to bi

prevedeno u apsolutnu vrednost,iznosilo oko sedamdeset hiljada ljudi na

svetu. Medjutim,danas,poetkom dvadeset prvog veka,preko pet milijardi

ljudi,ivi gore pomenuti normalan ivot,smatrajudi da je takav ivot upravo

ono zbog ega i jesu tu-medju ivima. Ovde svakako ne moemo govoriti o

pogrenim ivotnim vrednostima,ali sasvim sigurno se moe govoriti o


33/180

zavaravanju da je takav ivot ,vredan ivota. Ne moemo nikome prebaciti

niti mu redi da ivi pogrean ivot ako mu je cilj ivota da ima porodicu,da

radi,ima dovoljno novca koji stie radom, a recimo putuje i uiva u

trenucima odmora i na kraju da ivi,bori se i radi za svoje potomstvo koje je

stvorio i koje ostaje posle njega. Dakle,brak,rad,potomstvo i borba dapotomstvu omogudi bolji i kvalitetniji ivot. Medjutim,ovde postoji greka i

to opet evolucijska[a i sama evolucija se deava zbog greaka],koja se iz

goine u goinu popravlja ali je aleko perio kaa de svest evoluirati u

najistiji oblik homo sapijens sapiensa,odnosno kada budemo oslobodjeni

svakog ivotinjskog nagona koji postoji jouvek uboku ukorenjen i u

ljudskom genomu ali i u psihi. Evolucijski se jedino nedemo osloboditi od

elje za potomstvom,jer to nije ni prirodno,vrste moraju da se nastavljaju

ako ele da opstanu,a to svakako ele. Medjutim,evolucija je poprilino

brzo napreovala u smislu a se gubi onaj vi ivotinjskog nagona kod

kojeg je potomstvo jedini cilj,i gde imamo stalnu potrebu da svoj genetski

materijal to vie rairimo. Mnogi de vam redi da je razvoj tehnologije i

medicine,taj koji je ubrzao taj evolucijski deo,pa smo od radjanja po

desetoro potomaka pre jednog veka,zbog velike smrtnosti od danas banalnihbolesti,danas doli do toga da je jedno ili dva deteta sasvim dovoljno jer su

veliki izgledi da de potomstvo preiveti o svog reprouktivnog

perioda,koji obezbedjuje dalje irenje naih gena. Medjutim to nije tano,jer

evolucija tako nedeluje,ne moe se na nju uticati tako to de se razvijati

tehnologija,medicina ili ne znam ta ved,pa da ovek onda i razmilja u

skladu sa tim. Evolucija je iskljuivo podlona promenama na osnovu

mutiranja gena[greaka] a ne na steenim i uslovnim uzrocima. Dakle,to to

danas imamo mnogo manje potomaka nego pre jednog ili dva veka,delom je

krivac mutirani gen ali mnogo vie injenica da su ljudi pre jednog veka

prestajali sa reprodukcijom onog trenutka kada ved postojede potomstvo

dostigne reproduktivni period,i stupi u brak. Danas demo retko sresti da

jedna porodica ima vie od dva ili moda tri potomka,ali tamo gde je to


34/180

sluaj,rai se ili o zaostalim sreinama ili opet o jenoj besmislici,a to je

potreba za mukim potomkom ime se obezbejuje sigurnije irenje

gena[to je potpuno van pameti jer ako se gasi prezime ne gasi se

loza,mukarci i ene su podjednako dobri i ravnopravni prenosioci gena,tako

da pria o poeljnijem mukom potomstvu verovatno vue koren iz ne samozaostalih sredina ved i od zaostalog mozga ili nikakvog poznavanja evolucije].

Namerno sam se zadrao kod potomstva jer i brak kao i rad u najvedem

broju sluajeva su samo naini da se dobije i obezbedi potomstvo. Kao to

ivotinja ima potrebu da nadje enku ili mujaka za potomstvo,i da se

intezivno bavi lovom dok potomstvo ne podigne do njihovog reproduktivnog

perioda,tako i ovek ulazi u brak zbog potomstva i zatim se trudi da to vie

radi i zaradi kako bi podigao potomstvo sve dok ono samo ne dostigne

period u kojem postaje reproduktivno i udje u brak. U nekim,siromanijim

drutvima,roitelji i alje ive zbog svog potomstva i pomae im,bez obzira

to su ovi ved obezbedili irenje gena[dobili decu],ali ovde se vie ne radi o

evolucijskoj potrebi,jer evolucija ne podrazumeva dalju brigu o

potomstvu,od onog trenutka kada je irenje gena ved postignuto i preko

svog potomstva. Dakle,ovde se radi o svesnim emocijama,koje su dalekorazvijenije kod homo sapiensa nego kod ivotinja nie vrste od oveka,pa se

u tome i oglea jena stepenica vie koju smo preskoili[mada ima jo na

stotine stepenika koje ovek mora a preskoi o savrene razumne

ljudske vrste]. Ovde se mora pomenuti jo neto,to moda nema veze sa

temom ali rizikujem a bespotrebno buem napanut...oveku treba

partner ili partnerka zbog potomstva i to je potpuno ista potreba kao i kod

ivotinja nie vrste,tu nema razlike,ak i nain na koji se bira partner-ka ,i

osvaja,vue isto ivotinjsko-evolucijski koren,medjutim ostaje otvoreno

pitanje ljubavi i braka,koje,naravno kod niih ivotinja nepostoje. Naravno da

ne treba verovati u glupave prie o ljubavi golubova,kornjaa ili impanza,to

oravanje istog partnera nije nikakvo pravilo ko naveenih primera,a

drugo ,to ima i dalje evolucijski karakter,jer mujak ili enka mogu potraiti


35/180

istog partnera ali iz sasvim drugih razloga,pre svega zbog prethodne

brojnosti potomaka ili zbog njihovih pokazanih kvaliteta,pa je posve logino

da se ponovo potrai ili ostane sa partnerom koji garantuje brojno i

kvalitetno potomstvo. Neto slino se deava i u ljubavi ko homo

sapiensa,samo to se to odvija nesvesno...potreba da se nadjesnaan,lep,sposoban,inteligentan i pametan mukarac ili ena je potpuno isti

evolucijski ivotinjski princip,jer moe da dovede do mogudeg kvalitetnog

potomstva. Zaljubljivanje je ustvari samo velika elja za partnerom ili

partnerkom iskljuivo zbog tih razloga[postoji jo jedan,psiholoki razlog,koji

ne moe biti tema ove knjige,samo du ga kasnije nakratko pomenuti]. To je

razlog i za brak,da se obezbedi da niko drugi neposeduje partnera-ku koji-a

je kvalitetan-na,a ne zbog toga to se navodno vole. Naravno,nede svi traiti

sve pomenute osobine kod partnera,jer su tako spojene osobine

nemogude,vedde traiti partnera prema samim vrednostima koje ceni

biralac,pa de tako nekome vie biti bitna lepota,neko de traiti iskljuivo

pamet,neko sposobnost,a mnogi i bar dve karakteristike! Leptiridi u stomaku

se dobijaju samo iz razloga to smo kod nekoga prepoznali osobine koje i

sami cenimo[a koje i sami nemamo] i u njemu vidimo potencijalnogprenosioca zajednikih gena. Dopamin,adrenalin,noradrenalin i serotonin

nas o tome obavetavaju. Verujte da i sve ivotinje imaju takve iste leptiride

u stomaku,jer i njihovi hormoni reaguju na isti nain kada ugleaju obru

priliku. Psiholoki uzrok koji sam pominjao je prosto pravilo da osoba trai u

partneru one osobine ili vrednosti koje sama nema,pa tako lepa i sposobna

ena moe traiti pametnog i zgodnog mukarca[bez obzira da li je ruan ili

lep,sposoban ili nesposoban],ime dolazi do mogudnosti da potomstvo

dobije sve vrednovane osobine,zbog toga ljudi ponekad potegnu sa

potpunim pravom i ono suprotnosti se privlae. Mejutim,zato je to vie

psiholoki nego fiziki uzrokanse da se takvom kombinacijom dodje do

savrenog potomstva je vrlo mala,ak postoje velike anse da se dogodi

upravo suprotno,da se prenesu sve loije osobine...tako da je ipak ede


36/180

pravilo da de se pronadi oni koji poseuju ili cene iste kvalitete,jer su

daleko vede anse za prenoenje dva dobra alela. Koji de od ova dva uzroka

prevladati,zavisi od toga da li smo kao jedinke blii ivotinji ili savrenom

oveku.A ljubav je najobinija hormonska[dakle hemijska reakcija],koja ne

moe dugo da traje,ved samo onoliko koliko i same pojaane reakcije umozgu[od jednog dana do tri godine,kako kod koga]. ovek se razlikuje od

niih ivotinja po tome to moe da idealizuje svoju naviku da bude sa

nekim[posledica ire svesti i uma],pa se i samo vezanje na uge staze

zasniva na idealizovanoj navici da se bude sa partnerom kao i naravno,to da

poto ved cene ili imaju iste vrednosti[ili posve suprotno],u partneru vidi i

idealnog sagovornika,to je,koliko god delovalo nebitno,ipak za oveka

izuzetno vano! Sasvim normalno da su sve ove hormonske i svesne reakcije

kod oveka,daleko izraenije i daleko znaajnije nego kod ivotinja niih

vrsta,to ustvari i predstavlja najvedi deo emotivnih[ne i ostalih]osedanja.

Medjutim, jedna druga vrsta ljubavi,nema potkrepu u istoj evoluciji i samo

hormonskim elatnostimaved je svojstvena samo homo sapiensu a vezana

je najvedim delom za njegovu duhovnu stranu,ali ulaskom u tu

temu,skrenuo bih apsolutno sa teme knjige,jer vedsam zbog ljubavi malo iodlutao[mnogi zbog ljubavi odlutaju]!

Dakle,osnovna ivotna vrednost najvedeg dela oveanstva je potomstvo.

Vedina ljudi nije svesna da je to najveda vrednost i kod svih ostalih ivotnih

vrsta,i da je u pitanju ista potreba za irenjem sopstvenih gena. Dobro je to

je tako,naravno,bez potomstva ne bi bilo ni oveanstva ni njegovog

opstanka,ali je problem shvatati da je to samopotreba a nikako ne moespadati u ivotne vrednosti,jo manje u bilo kakav smisao ivota. Ako se

protivite tome a su brak i posao samo mere obezbejenja sopstvene

egzistencije i posebno egzistencije potomstva,i izdvojite ih u posebne

vrednosti,opet nedete dobiti nita znaajno. Svaki posao za novac i svaki

zajedniki ivot sa partnerom, sa papirom i alje ostaje samo potreba a


37/180

nikakvo bilo kakav vid ivotne vrednosti. Ali kako se ovde ne bavimo ljudskim

potrebama i produetkom vrste homo sapiens ved iskljuivo ivotnim

vrednostima i smislom,treba se zapitati,odakle ovolikom procentu

oveanstva takvo pogreno razmiljanje? Odgovor je potpuno

jednostavan,u pitanju je izostanak ili prave religioznosti,ili pravog znanja iliodsustvo samovrednovanja,ili izostanak vieg stupnja inteligencije i svesti[ne

samo inteligencije,i ne samo svesti,ved uvek zajedno] i napokon,izostanak

onog najbitnijeg-samospoznaje! Uzrok ne moe biti u izostanku samo

jednog od pomenutih ved u izostanku svih navedenih

kategorija...dok,suprotno,postojanje samo jedne[bilo koje od pomenutih

kategorija],garantuje da se ovek nede zadovoljiti samo

brakom,poslom,hobijem i potomstvom,ved da de traiti i uzvienije vrednosti

ivota,odnosno da de postaviti i pitanje samog smisla!

NI TVOJE REI SUVIE MUDRE

Pre nego to predjem na one istinski pozitivne ivotne vrednosti,moram se

opet malo vratiti i pozabaviti sa samim moralnim vrednostima. Kao to sam

ved napomenuo,za vedinu, one se ne mogu uzeti kao jedina naela pravih

ivotnih vrenosti,ali su uvek lek za uu ko ljui koji su pomenuti u

prethonom poglavlju. Pa ako ved ne mogu,ne znaju ili ne ele da trae netouzvienije u svom ivotu,onda moraju stremiti bar ka moralnim

vrednostima...u suprotnom,ja zaista ne vidim svrhu njihovog ivljenja. Bez

obzira to du u obzir uzeti moralna naela iz samih religijskih knjiga nedu se

strogo drati i religijskog pogleda na njih,jer ista moralna naela su postojala

aleko ranije i onekle su samo prepisana u stari zavet,ali su nam poznata


38/180

iz njega,u najvedoj meri. to se ne moe redi za moralna naela samog

Hridanstva pa du se na njih osvrnuti posebno bez obzira to su proizala iz

takozvanih deset zapovesti i to imaju slinost ili vezu sa moralnim naelima

istoka. Prva etiri moralna naela ili zapovesti nedu komentarisati jer su isto

religijska,uz napomenu da se jedan deo druge zapovesti moe svrstati uprave vrednosti a to je deo koji govori o tome ,da nikada ne bi trebali da

imamo idola ili idole,niti gledati u bilo koga kao u neprikosnoveni autoritet.

Peta zapovest[mada je zapovest,vrlo grub izraz,jer neto to se podrazumeva

i to je normalno ne moe biti zapovest]jedina ima i evolucijsku potporu,ali

samo u svom prvom delu[ljubav prema roditeljima],dok je drugi deo o

nagradi potpuno besmislen i dvosmislen. Jojeno moralno naelo-esta

zapovest[ne ubij]je potpuni viak,jer se i ono apsolutno podrazumeva,pa

ba ne vidim razlog da se uopte uvrsti u moralna naela pogotovo u religiji i

za religiozne. Sedma moralna zapovest da ne inimo preljube je ne

dvosmislena,ved viesmislena i gotovo apsurdna[ne u smislu da podravam

prevaru u ljubavi,ved je zapovest nerazumna],zatim- ne kradi, kao jo

jedna nepotrebna zapovest,potom deveta-ne lai[u skradenoj verziji],koja

jeste na mestu ali je nemogude apsolutno je se pridravati[to je i sam Bogdokazao jer je i sam znao to da uradi] i na kraju deseta zapovest koju ni sam

Mojsije verovatno nije razumeo[ili je pogreno razumeo],pa je nedu ni

pominjati. Dakle,prave moralne vrednosti su one koje se podrazumevaju i

bez bojih zapovesti,dok se druge zapovesti odnose na samu veru ,uz jo dve

ne ba jasne i doreene. Postoji tu jo zapovesti koje se odnose na

rtvenik,odtetu,brak,praznike,svetinje,hranu,sveti porez, i slino,ali su toliko

crnohumorne ,pa du ih pomenuti kada budem pisao neku humoristiku

knjigu. Jasno je da se ne moemo ba mnogo osloniti na moralna naela

starog zaveta,u potrazi za ivotnim vrednostima,ali ih svakako moemo[bar

najvedi deo njih] nadi u jednom velikom moralnom bljesku-Hristovim

Besedama na gori.


39/180

Moralna naela koja nam daje Isus,jesu neto najsavrenije prema emu

jedan ovek treba da tei,tu jednostavno nema apsolutno ni jedne

zapovesti kojoj se moe nadi ni najmanja mana,pa samim tim,po meni i

spadaju naalost u moralnu utopiju. Svakako a treba stremiti ka njima,ali

isto tako je jasno da se takva moralnost ni priblino ne moepostidi,medjutim,nije toliko stvar u tome da li mogu da se dostignu,da li su

zaista utopija i koliko se treba truiti a ih primenjujemo,ved u tome to iz

ovakvih naela koja gotovo dodiruju sve ono to ini ivot,od siromatva i

materijalnog bogatstva,duhovnosti,blaenstva,hrane i

pida,milosti,lai,prevare,mira i mirotvorstva,nevino

prognanim,radovanja,veselja,pravde,prijateljstva i neprijateljstva,gneva i

svadja,braka,ljubavi,zakletvi,osveti,brigama,zakonima,zlu i

dobru,delima...moemo uzeti ono to je realno dostinojenom malom i

grenomoveku da postigne, i od toga pokuati sastaviti, jedno zaista pravo

moralno merilo vrednosti,po kojem treba iveti ili bar pokuati iveti. Ali

nikako zbog mogude nagrade ili kazne,treba svaku vezu sa Bogom izbaciti,ved

zbog toga to takve vrednosti ,bez obzira da li postoji ili ne postoji neki drugi

ivot,bez obzira da li postoji ili ne konani smisao,bez obzira da li dostigli iline ivotni smisao...jednostavno jesu u skladu sa prirodom,ak ta vie,ako ne

Bogu ili neem drugom transcenentnom,ona priroi,vradate ug koji ste

joj duni jer vam je ala ansu! Ako ste ansu iskoristili,utoliko bolje i za

vas i za prirodu[ili Boga],ukoliko niste,bar nemate razloga da se sa tugom

okrenete iza sebe[jer nedete ni imati pojma ta ste to toliko bitno

propustili]! Zbog toga i jesu bitne moralne ivotne vrednosti,jer zaista de vrlo

mali broj ljudi prepoznati prave ivotne vrednosti i iveti ih a jo manje njih

de ispuniti ivotni smisao[pod uslovom da ga uopte i pronadje],ali moralne

ivotne vrednosti mogu bukvalno svi da pronadju i da ih ive[oni koji ne

pronadju ni jedno, ni drugo,pa ni trede,verovatno su grekom rodjeni ili jo

verovatnije rodjeni sa grekom]. Pominjao sam i moralne vrednosti istonih

filozofija ivota...one se zaista mnogo ne razlikuju od Isusovih,osim u tome


40/180

to se kod njih moralna naela ili apsolutno podrazumevaju ili se do njih

dolazi na drugi nain a ne zapovestima ili nagradom i kaznom, pa nije

stavljen toliki naglasak nad njima. Treba samo pomenuti jednu moralnu i

pravu ivotnu vrednost koju imamo kod istonjakog misticizma,a ne postoji

kod Hridana[oni imaju patnju],a to jetrpljenje,koje upravo sluioslabadjanju od patnje! Posle ovog kratkog osvrta na moralna naela,koja bi

trebalo iveti i iz kojih se moe izvudi jedan deo pravih ivotnih

vrednosti,mogu da predjem i na same prave vrednosti,odnosno izvodjenju

zavrnih rei!

AKO MOE DA SANJA A DA TVOJI SNOVI NE VLADAJU TOBOM

U svetu,komercijalizacije,banalizacije,opte neduhovnosti,lai i zla,nije tekopronadi one prave ivotne vrednosti,ak ta vie! Medjutim,u takvom svetu

jako ih je teko iveti. Rizikujete a buete potpuno izgurani iz igre zvane

nametnuti ivot jer on funkcionie suprotno o pravila ali i suprotno od

vaih razmiljanja[priam o ljudima koji znaju koje su to prave ivotne

vrednosti i pokuavaju da ih ive]. Kolike su anse da se dogodi

suprotno,pa,naravno,samo teoretske,a treba li zbog toga odustati?

Apsolutno ne! Sve to funkcionie suprotno o pravila mora se jenom

pokvariti. Pa i ako buete izgurani ,bar znate a nikaa nedete prestati da

radite jer pravilno funkcioniete,ne morate brinuti da se nepokvarite. Jeste

uspeh ozdraviti kada imate vrlo teak grip,ali je mnogo vedi uspeh ne

razboleti se kada ste konstantno izloeni velikom prisustvu bolesnih od gripa.

Naravno,neuspeh je,onosno najgora moguda solucija je razboleti se i


41/180

poledi takvom gripu...a to upravo i eka svet koji je najvedim delom vae

okruenje. Pravilo-vedine,zaista retko kada govori da je taj put i ispravan,to

sasvim sigurno i znate,a pogotovo to pravilo-vedine[ne znam ni zato se zove

pravilo,kada nije pravilo,niti ko ga je uopte izmislio],ba i ne vai u igri

zvanoj-ivot. Buite uvereni a ,ge tri vedina,to je gotovo sigurnopogrean put,bar dok je ljudska svest na ovom nivou. Za tako neto nemamo

pouzdano objanjenje osim logike staa,ali u prilog toj injenici ide to to

najvedi deo oveanstva ima prosenu inteligenciju,pa se tu moe potraiti

sasvim realan uzrok. Ponavljam po ko zna koji put[jer je izuzetno bitno],da je

visok um jedina stvar koja nas razlikuje od niih oblika ivota[nije to ni

uspravan hod ,niti govor ili sl.],kako je inteligencija najznaajnija

implikacija uma,a opet,kako se prosenost inteligencije odredjuje tako to

se gleda visina inteligencije koju ima najvedi broj ljudi,vrlo lako da se u tom

pogledu veoma varamo,jer moda smo jo uvek samo u ranoj fazi vrste

homo sapiens,pa samim tim i prosena inteligencija ne mora biti i ona-

normalnaili previjena za homo sapiensa. Greka je bilo koje ili kakvo

stanje vedine uzimati kao normalu ili merilo,pa na osnovu toga

odredjivati koliki je prosek,bilo ega. Statistiki gledano,to je sasvim uredu,ali samo u relativnom smislu. Bez obzira to znamo[mnogi strunjaci

tvrde dane znaju] da je proseni koificijent inteligencije nepromenljiv,bar

od kada se meri,to je ipak suvie kratak period da bi evolucija uma pokazala

znaajnija pomeranja ka napred. Za milion ili vie godina,moda de[ali manje

verovatno],prosena inteligencija biti na nivou onoga to danas zovemo

genijem,a genijalnost de moda predstavljati IQ od 350,koji je

danas,naravno,nezamisliv. Sve ovo govorim,pod uslovom da homo sapiens

jo uvek nije dostigao vrhunac kao vrsta,i da de se svest i um sve vie

proirivati i napreovati,a broj stanovnitva smanjivati. Ako jeste,i ako nam

se um nede dalje razvijati,a broj stanovnika nastavi da rapidno raste,onda

teko oveanstvu! Greka je misliti da inteligencija,um i svest napreduju

zajedno sa tehnologijom i novim saznanjima,to apsolutno nije tano[upravo


42/180

je obrnuto]...samo evolucija je ta koja nam to moe obezbediti. Kod

razvijenijih mozgova,kao to je to sluaj sa genijima,visokoumnima ili

produhovljenima,znai da je kod njih dolo o pozitivnog genetskog ili

transcendentnog mutiranja sa ili bez upliva neeg uzvienijeg i

nadnaravnog i da su oni dostigli onaj nivo svesti i uma,koji de moda bitinormalan za sto hiljada godina. Oni su moda dostigli vrhunac mogude

svesti gotovo savrenog homo sapiensa,i moemo se gotovo u potpunosti

pozivati na njihove rei ,ako traimo prave ivotne vrednosti i smisao

ivota,ali njihov ivot ne moemo uzeti kao primer ivljenja ispravnih

vrenosti[o tome sam pisao u Kuli genijalnosti]. Pomenuti nisu svoj ivot

gradili na pravim vrednostima ali jesu govorili ili pisali o njima,ali gotovo da

se sve prave ivotne vrednosti mogu svesti na samo tri-znanje,duhovna

harmonija i moralna naela. Ovo poslednje smo izvukli iz religije,filozofije i

onog racionalnog u nama,duhovna harmonija takodje ima koren u pomenute

tri oblasti ali je specifikum i najvie obradjena vrednost za istonjaki

misticizam,odnosno ivotnim filozofijama istoka,i na kraju,znanje,do kojeg

smo doli uz pomod gotovo svih pomenutih oblasti[osim religije] ali i na

osnovu kritikog uma kao i onih mudraca,genija,duhovnika koji su uspeli daproniknu u najvede dubine svoje svesti. Ovde je trenutak da pomenem jedno

sopstveno ispitivanje javnog mnjenja,gde sam zatraio od gotovo tri stotine

sedamdeset,uglavnom mladjih ispitanika,da navedu,odnosno rangiraju

najmanje po tri prave ivotne vrednosti...pa se na prvom mestu,na moje

zaprepadenje, nalo-zdravlje,to ovoljno govori o tome a vedina i nema

pojma ta su uopte to ivotne vrednosti. Zatim slede i ostali prilino glupavi

odgovori...na drugom mestu-sreda,na tredemljubav,na etvrtom-porodina

harmonija,pa tek ona na petom mestu nailazim na jenu izveenu pravu

ivotnu vrednost-iskrenost! Zanimljivo da je bilo i odgovora poput-bavljenje

politikom ili sportom,medjutim,niko nije naveo ni jednu jedinu vrednost koja

bi mogla da spada u pogrene,dakle,novac,karijera,lepota...i sl.,to naravno

govori da su ispitanici navodili one ivotne vrednosti za koje misle da su


43/180

ispravne ali ih ne ive,i a su svesno izbegavali iskrenije ogovore,jer bi se

negativne vrenosti morale pojaviti kao pozitivne u bar polovini

sluajeva. Da li to govori o tome da ljudi znaju koje su to krive ivotne

vrednosti,pa ih izbegavaju u odgovoru,bez obzira to ih i sami ive,a da

uopte ne znaju ta bi to mogle biti pozitivne vrednosti,pa otuda i ovakoglupi ogovori? Mogude. ak,vrlo verovatno,pogotovo ovo drugo. Ali da se

vratim pomenutim,jedino ispravnim ivotnim vrednostima,na koje se zaista

treba osloniti na putovanju zvanom ivot[ili bar pokuati],ili se osloniti na

makar jednu od njih,jer bez izbora bar jednog od ova tri puta[ili dva,ak i sva

tri],ne moete stidi ni do ivotnog smisla,koliko god se trudili. ivotne

vrednosti su ustvari putevi[jeini mogudi],koji vode ka otkrivanju i ispunjenju

ivotnog smisla!

AKO MOE DA MISLI A DA TI TVOJE MISLI NE BUDU SEBI CILJ

Moralne vrednosti,odnosno naela sam vedim delom obradio ranije,iz

razloga to moralna naela kao ivotna vrednost,teko da mogu da dovedu i

do ispravnog smisla ivota,tako da seznanje i duhovna harmonija,ipak

izdvajaju kao neto drugaiji,ispravniji pa i laki nain u potrazi za

objektivnim smislom. Medjutim,do subjektivnog smisla ivota,svakako da

moralna naela mogu dovesti. Samo du ovde dodati da to jeste najtei put,izdva razloga...vrlo je teko oveku da ivi konstantno ivot bar donekle

moralan,pa ak i da stremi ka njemu,jer je jasno da ovek nije dorastao toj

izuzetno uzvienoj vrednosti,osim ako se prethodno nije odlino uhovno

pripremio[naravno a ima onih koji ga sasvim uspeno ive]. Glavni krivac

za to to ovek nije orastao samim moralnim naelima,opet je


44/180

evolucija...odnosno to to ovek jo uvek nije dostigao evolutivni nivo koji bi

ga osim uma,oatno ovojio o niih ivotnih vrsta,a to je proirenje svesti

do take velike duhovnosti. Naravno,postoji jokrivacapoput-

drutva,vaspitanja,okruenja itd. A drugo,ovaj put nam je najmanja garancija

da demo ispuniti ivotni smisao,i po tom pitanju je teak! Zaista,samonajhrabriji se ovae da krenu stazom moralnih naela da bi doli i ispunili

smisao ivota[makar sopstveni,subjektivni ,vrlo retko i objektivni]. U ovom

poglavlju du obraditi preostale dve ivotne vrednosti,dakle duhovnu

harmoniju i znanje!

Duhovna harmonija!

Prvo bih odmah skrenuo panju da duhovna harmonija nije isto to i

unutranji mir,niti je unutranji mir uvek neizostavni deo duhovne

harmonije[dakle,moe da bude ali mnogo ede nije]. Duhovna harmonija

predstavlja stanje ugorono,ak i trajno proirene svesti,koje kod retkih

moe biti i urojena ili data karakteristika ili se o takvog stanja moe odi

iskljuivo preispitivanjem i spoznajom sopstvene linosti. Samo preispitivanje

i spoznaja sebe,ne mora i garantovati duhovnu harmoniju,jer je pitanjekoliko pravilno vrimo preispitivanje i a li smo zaista spoznali sebe ili smo

samo umislili a jesmo. Vratidu se na unutranji mir,do kojeg moemo odi

samim ulaskom u uhovnu harmoniju,ali najede se deava upravo

suprotno,a postizanjem uhovne harmonije,obijamo unutranji

nemir,kao posleicu borbe izmeju naeg dobrog i zlog,ili pozitivnog i

negativnog,koje smo pronali,odnosno prepoznali u nama u toku faze

preispitivanja sebe. Duhovna harmonija je dakle,najistiji vid samospoznaje

svojeg-ja,i uskladjivanja svoje linosti sa samom sobom a ne uskladjivanje

svojih loih i dobrih karakteristika radi unutranjeg mira...naravno,jo bolje

ako neko moe da uskladi i ovo drugo pa da uz duhovnu harmoniju stekne i

unutranji mir,ali to se retko deava,ili se deava kod onih koji nisu do kraja

spoznali sebe. Sta onda znaci,uskladjivanje svoje linosti sa samom


45/180

sobom...pa jednostavno,prihvatiti sebe onakvim kakvi jeste,svesni da imate i

greaka bilo u moralnom ili duhovnom,karakternom smislu,ali i svesni i

pomireni sa tim da de se voiti ljuta borba izmeju svih karakteristika vae

linosti koje ste otkrili. Ako elite da izbegnete tu borbu,morate pozvati u

pomod i moralna naela ali i religiju,to i dalje nije garancija da deteuspeti[moda ak i napravite vedi sukob],ali ukoliko niste religiozni,ili bar

dovoljno moralni a elite da dodjete i do duevnog ili unutranjeg mira,bolje

odustanite na vreme i prihvatite se nekog vojnog poziva. Znanje de delovati

potpuno suprotno,ono de vam samo pogoravati unutranji mir[ili nemir],ali

svakako da duevnu harmoniju nede ugroziti,ved samo pomodi njenom

odravanju. Ali,to nije tema ove knjige,ovde je bitno staviti naglasak samo

na duhovnu harmoniju kao ispravnu ivotnu vrednost,koja vas moe odvesti

,ukoliko uspevate da odrite takvu harmoniju i do spoznaje i dostizanja

ivotnog smisla. U najkradem,duhovna harmonija je apsolutno zadovoljstvo

sobom,kakvi god da smo[naravno,misli se na linost ne na fizike

karakteristike-za one kojima je knjiga grekom pala u ruke,jer su pomislili da

je tema iz naslova vezana za VREDNOSTI plemenitih metala i kako odi do

njih].

Znanje!

Naravno,ove nedu govoriti ni o tome ta je to uopte znanje niti o nainima

pomodu kojih moemo da ga stiemo,to bi usmerilo temu na potpuno drugu

stranu,ved iskljuivo o kakvom i kojem znanju je re,znaaju znanja injegovom uticaju na naivot,kao moda najznaajnije ivotne vrednosti. U

znanju je mod,reenica koju ste bezbroj puta uli,ali pitanje i kako ste istu

shvatili[bitno je samo da je ne shvatite kao njen tvorac]! Naravno da znanje

ne prestavlja umnu mod,nad drugom osobom koja poseduje manje

znanje,jer o takvoj vrsti modi ne moemo videti bukvalno nikakvu naroitu


46/180

korisnu namod,osim ako bi banalizovali stvar pa rekli da va profesor na

fakultetu ima umnu mod nad vama iz razloga to ima i vie kole,ali to

blage veze nema niti sa pomenutom maksimom, niti sa ovom temom,pa ak

esto ni sa realnodu. Mod koju dobijamo znanjem je pre svega mod koju

poseujemo na samim sobom,u smislu a smo alekoviiji u shvatanju isebe i sveta oko sebe,jer stojimo na uzvienijem brdu od onih koji poseduju

manje znanje,pa samim tim daleko bolje i vie vidimo,to de nam svakako

pomodi da mnogo pre ugledamo ivotni smisao i put koji vodi ka njemu.

Znanje nam daje odlian pogled na okolinu zvanu-ivot i priroda. to smo na

viem brdu znanja,bolje za nas[da ne citiram sad Njegoa]. Na kraju,mora se

pomenuti i koje ili kakvo se to znanje podrazumeva,kao prava ivotna

vrednost. Ne moe jednostrano znanje,koliko god da je,podrazumevati

znanje koje je potrebno da bi se za nekoga reklo-ima znanje. Doktor

ekonomije,medicine,prava,astronomije,geologije,politi kih nauka...ne moe

posedovati znanje potrebno da se popenje na nae uzvieno brdo znanja.

Znanje koje se podrazumeva kao prava vrednost je pre svega sticanje i stalna

elja za sticanjem opteg znanja,ili vrlo dobro poznavanje opte kulture,ali i

ne samo to,jer se moraju odlino poznavati i jo dveoblasti,filozofija,prirodne nauke i na kraju pokuaj dostizanja mudrosti bez

obzira na godine ivota. Posebno treba naglasiti,ovo-stalna elja za

sticanjem znanja,jer koliko go znanja a poseujemo,onog trenutka kaa

nam splasne elja za sticanjem jovedeg znanja-vie nismo u igri,ispali smo iz

koloseka prave ivotne vrednosti u koji se ponovo teko vratiti. ak bih

mogao redi da je elja za znanjem moda i bitnija od toga koliko zaista znanja

imamo. Dalje...mislim da potrebu za poznavanjem opte kulture nemam

potrebe ni najmanje da objanjavam,prirodne nauke se odlino moraju

poznavati,jer smo u prirodi i sami smo priroda,isto vai i za poznavanje

filozofije kao verovatno najbitnije karike u lancu znanja,jer dobro poznavanje

ove oblasti znatno nam olakava put ka smislu ali i put ka pomenutom

dostizanju mudrosti[koje se naravno nikada ne moe ostidi,ali se mora


47/180

pokuavati]. Moemo imati deset fakulteta iz oblasti prirodnih i drutvenih

nauka,mogu nas zvati etajudom enciklopeijom ali bez filozofije i

stremljenja ka murosti,i alje smo glupi za korak ka smislu ivota. I

obrnuto,moemo filozofiju imati u malom prstu,pokuavati i raditi na tome

da budemo to mudriji,ali ako ne poznajemo dobro i prirodne nauke,opetsmo vrlo daleko od pravog puta. Ove tri oblasti[plus poznavanje opte

kulture] ne mogu se ovajati,vedeluju samo u kompletu! Ako vam treba

bolje objanjenje pojma murosti,to je u najkradem-duhovno i iskustveno

ivotno znanje.

AKO MOE DA POGLEDA U OI POBEDI I PORAZU

Smisao ivota! Smisao ivota treba razlikovati od konanog smisla,koji teko

da de nam ikaa biti spoznatljiv ,bar sa ove strane iskustva i za koji ne

moemo sa sigurnodu redi da li uopte i postoji. Tako da oveanstvo,sa

ovakvim datim ili do sada razvijenim mozgom i svedu,ne mora ni da potee

to pitanje,bar jo stotine hiljada godina. ivotni smisao nam je zato

dokuiv,dodue ne ba za veliki broj ljudi,ali se nadamo da de se broj iz

godine u godinu uvedavati inflatornom brzinom,jer u prilog tome nam

govore trenutna deavanja u svetu u svim sferama delatnosti. Medjutim,i taj

mali broj ljudi,koji je doao do ivotnog smisla ili je jo uvek u potrazi zanjim,moemo poeliti u ve kategorije pa samim tim i na sam smisao

ivota moramo tako gledati. Svaki ovek nesvesno traga za smislom ivota[u

suprotnom bi odmah skoio sa mosta],medjutim da bi se potraga preselila u

svesno,mora dodi do pomenutog proirenja svesti,koje moemo postidi

ivljenjem ispravnih ivotnih vrednosti[ili bar jednom od njih]. Kada dodje do


48/180

svesnog,ovek i krede u svesnu potragu za smislom,ali on ved ima

pripremljene puteve ili put do njega,jer u suprotnom,on do takvog pitanja ne

bi ni doao. Bez obzira to ovek pronadje smisao ivota i krene prema

njemu ispravnim putem,to jo uvek ne znai da je i smisao ispravan.

Dakle,ovek krede prema onome to je on otkrio i to naravno moe [ijeste] biti subjektivan smisao ivota. I pored toga to verovatno grei,takvim

ljudima ne smemo niti moemo bilo ta prigovoriti,jer oni se sasvim sigurno

kredu pravim putem,a to to im je cilj pogrean,ne znai da ih treba i

ometati,ved im treba dati i podrku,jer oni veruju u sebe i u svoj

pronadjeni smisao. Be obzira da li de greku otkriti na vreme ili de umreti

sa uverenjem da su zaista doli do svog smisla ivota i ispunili ga,oni nisu u

zabludi. Pomenudu jo jednom,da je smisao ivota uvek daleko uzviena

stvar,prema tome,ne moe neko verovati da je otkrio smisao ivota i

krenuti ka njemu ispravnim putem,ako je to recimo,onaj smisao koji sam

pominjao da vai za 80% oveanstva. Oni i ne postavljaju takvo pitanje,jer

nemaju otvoren put ka takvom pitanju! Sa ruge strane,objektivni smisao

ivota se zna,njega niko ne moe osporiti. Ali tu stoji pitanje...ako se ved

zna,emu onda potraga za njim i zato onda svi ne krenu tim putem. Na obapitanja je lako odgovoriti,jedno je neto saznati a sasvim drugo neto otkriti!

Ne mogu se ja koji vrlo dobro zna ta je to elektromotor,porediti sa onim koji

ga je i otkrio,pa samim tim ne mogu ni ponovo krenuti da ga otkrivam bez

obzira to apsolutno znam sve o njemu i to mogu da ga napravim ili ak

usavrim. Ali nije ovde naglasak na tome to se ne moe otkriti ono to je ved

otkriveno,ved u razlici izmedju mog vidjenja i razmiljanja o elektromotoru i

pogledu njegovog pronalazaa na njega...dakle,u pitanju je odnos ;Ja-

Pronalaza elektromotora-Elektromotor! Objektivni smisao ivota nije niko

otkrio i objavio to oveanstvu! Smisao ivota nije neija teorija ili patent,on

postoji u nama i nezavisno od toga koliko smo ga svesni ili ne. Smisao ivota

postoji,pa sve i da niko nikada nije postavio to pitanje ili razmiljao o njemu!

To to je on poznat,ne znai i da je otkriven. Svi mi znamo da naa izgubljena


49/180

lina karta negde postoji i dobro znamo ta to traimo ali ne moemo da je

pronadjemo...i nedemo je naravno ni pronadi ,sve dok je ne potraimo,ali

ona jeste negde,nezavisno od toga hodemo li je traiti ili ne. Kada sam ved

kod ovog primera,iskoristidu priliku da objasnim i ispravan put ivotnih

vrednosti...ako znamo gde smo poslednji put imali linu kartu kod sebe i akose setimo svakog predjenog puta od tog trenutka,naravno da demo ako se

budemo kretali istim tim putevima u potrazi za njom,imati i ansu da je

nadjemo. Nedemo,sigurno,ako smo taj dan bili jedino u prodavnici,traiti

nau linu kartu ispred kioska pored kojeg nismo ni proli. Dakle ako mi neko

i saopti u emu je smisao ivota,to ne znai da sam ga i pronaao. Vedin

o zivotnom smislu i vrednostima

Documents