Univerzitet Educons Fakultet poslovne ekonomije Konsultativni centar Ni

Druga predispitna obaveza (domai rad) iz predmeta Finansije

Predmetni profesor: Prof.dr Slobodan V.Vidakovi

Student: ----------Broj indeksa: ---------

Ni, decembar 2011.

1.

ta ini informativnu podlogu za finansijsku analizu i ta obuhvata finansijska analiza u uem, a ta u irem smislu Informativnu podlogu za finansijsku analizu predstavljaju sledei izvetaji: Bilans stanja Bilans uspeha i Izvetaji o tokovima gotovine i kapitala, iji je zadatak merenje uspeha i razjanjenje poloaja likvidnosti. U uem smislu, finansijska analiza obuhvata podruje analize bilansa, sa tzv. finansijskom analizom bilansa I bilansnom analizom uspeha. U irem smislu, finansijska analiza obuhvata podruje dinamike analize likvidnosti zasnovane na Cash Flow izvetaju ili na Funds flow izvetaju.

2.

Koje informacije treba da sadre finansijski izvetaji, radi njihove potpune identifikacije i razumevanja Finansijski izvetaji, radi njihove potpune identifikacije i razumevanja, treba da sadre sledee informacije: Naziv preduzea I druge identifikacione podatke (delatnost, svojinski oblik, matini broj, adresa, idr.) Informaciju, da li se finansijski izvetaji odnose na jedno preduzee ili obuhvataju grupu preduzea Datum bilansiranja ili period obuhvaen finansijskim izvetajima Valutu u kojoj se izvetava Nivo koriene preciznosti u unoenju numerikih stavki (u hiljadama, milionima, puni brojevi I sl.)

3.

Koje komponente ine sadrinu kompleta finansijskog izvetaja u skladu sa zahtevima MRS br.1 - prezentacija finansijskih izvetaja Kompletan set finansijskih izvetaja sadri sledee komponente: bilans stanja, bilans uspeha, izvetaj o promenama na kapitalu, izvetaj o tokovima gotovine, raunovodstvene politike I napomene uz finansijske izvetaje. Preduzee moe za svoje potrebe da sastavlja I dodatne preglede I izvetaje.

4.

U finansijskoj analizi stanja razlikuju se 3 tipa analiza. Navedite ih I objasnite U finansijskoj analizi stanja razlikuju se tri tipa analize: investiciona analiza, analiza finansiranja i analiza likvidnosti, Sva tri navedena zahteva podrazumevaju ralanjivanje aktive i pasive, uspostavljanje odgovarajuih relacija pozicija aktive (za ocenu strukture imovine), odgovarajuihDruga predispitna obaveza (domai rad) iz predmeta Finansije 2

relacija pozicija pasive (za ocenu podobnosti finansiranja), kao i relacija izmeu pojedinih elemenata aktive i pasive, odabranih po kriterijumu jednake ronosti. 5. Koje informacije sa pripadajuim napomenama bilans stanja treba da sadri Bilans stanja, u kome se na strani aktive iskazuje imovina, a na strani pasive obaveze iz poslovanja i sopstveni kapital, prua informacije o: snazi preduzea (bilansna suma) likvidnosti I solventnosti (rona struktura imovine I obaveza) kapitalnoj osnovi (uee kapitala u ukupnoj pasivi) 6. ta je neophodno uraditi ukolliko se eli pribaviti informacija o promeni bilansne sume Ukoliko se eli pribaviti informacija o promeni bilansne sume, to je u stvari informacija o rezultatu preduzea, neophodno je izvriti poreenje prethodnog I tekueg poslovnog perioda. Promena bilansne sume predstavlja promenu vrednosti imovine I promenu obaveze I kapitala, a tu je potrebna I informacija o prirodi te promene. 7. Koje uslove konkretno sredstvo treba da ispuni, da bi se svrstalo u kratkorona sredstva Da bi se svrstalo u kratkorona sredstva, konkretno sredstvo treba da ispuni sledee uslove: da se oekuje da bude realizovano ili da se uva za prodaju ili upotrebu u uobiajenom toku poslovnog ciklusa da se sredstvo uva prvenstveno za svrhe prodaje ili na kratak rok, a oekivani rok realizacije je u roku od 12 meseci od dana bilansa stanja da je re o gotovini ili gotovinskim ekvivalentima, ija upotreba nije vremenski limitirana 8. Informacije koje se prikazuju na prvoj strani bilansa stanja Na prvoj strani bilansa stanja, kao minimum zasebnih stavki koje on treba da obuhvati, prezentiraju se: nekretnine, postrojenje i oprema nematerijalna ulaganja dugoroni finansijski plasmani uea u kapitalu drugih preduzea i kapitalu banaka potraivanja od kupaca i ostala potraivanja gotovina i gotovinski ekvivalenti ostala finansijska potraivanja zaliheDruga predispitna obaveza (domai rad) iz predmeta Finansije 3

9.

dobavljai i druge obaveze obaveze (potraivanja) za poreze rezervisanja obaveze po dugoronim kreditima manjinski interes upisani kapital i rezerve

Glavni cilj bilansne analize uspeha I dvostruka funkcija, koja se namee analizi uspeha Glavni cilj bilansne analize uspeha, prema danas dominantnom miljenju (formiranom pod snanim uticajem dinamikog shvatanja cilja bilansa), je dobijanje informacija za procenu prinosne snage privrednig drutva, pod kojom se podrazumeva sposobnost privrednog drutva da u perspektivi posluje sa uspehom. Za navedenu svrhu, po prirodi stvari, potrebne su informacije koje su orijentisane na budunost. No s obzirom da finansijski izvetaji o stanju, uspehu i aneks ne obezbeuju takve informacije, procenu rezultata u budunosti bilansna analiza uspeha nastoji da zasnuje na izvetaju o uspehu iz prolosti. Analizi uspeha se namee dvostruka funkcija: funkcija utvrivanja ostvarenog uspeha u prolosti i funkcija tumaenja, iji je zadatak istraivanje ostvarenog uspeha i analize uzroka prebacivanja ili podbacivanja ciljnog uspeha

10. Potencijal uspeha se ne moe dokuiti neposredno iz bilansa uspeha Iz bilansa uspeha ne moe se dokuiti potencijal uspeha, koji sadri I konkretne prednosti, iz koje se moe oekivati sa velikom verovatnoom budui uspeh I dovoljan cash-flow za odravanje likvidnosti. Za utvrivanje potencijala uspeha je, pored bilansa uspeha, neophodno koristiti I informacije iz izvetaja o poslovanju od koga se zahteva da prui informacije od posebnog znaaja I buduem razvoju. 11. U vezi sa kapitalom u bilansu stanja I napomenama preduzee prezentira sledee informacije U vezi sa kapitalom u Bilansu stanja ili napomenama privredno drutvo prezentira: iznos akcionarskog kapitala podatke o akcijama u opticaju po vrstama, o akcijama u emisiji (plaenim i neplaenim), pravima po akcijama, o otkupljenim sopstvenim akcijama i sl. rezerve po prirodi i namenama obaveze po dividendama Ukoliko privredno drutvo ima velike zalihe i njih je potrebno iskazati po vrstama (trgovaka roba, materijal, proizvodnja u toku i gotovi proizvodi). 12. Procena prinosne snage preduzea je neizvodljiva bez uporedne analizeDruga predispitna obaveza (domai rad) iz predmeta Finansije 4

Procena prinosne snage preduzea je je glavni cilj bilansne analize uspeha. Merenje I ocena uspenosti je u funkciji rentabilnog poslovanja, tj. sposobnosti preduzea da isposluje uspeh u budunosti. To zahteva dinamiku analizu rentabilnosti, baziranu na sagledavanju I proceni razvoja svih aspekata rentabinosti. Zato je neophodno izvriti uporeivanje odluujuih indikatora rentabilnosti u vremenu I izmeu preduzea. 13. U procesu sastavljanja finansijsjih izvetaja treba ih posmatrati kao neraskidivu celinu Finansijske izvetaje treba posmatrati kao jedinstvenu celinu, jer bilans uspeha I bilans stanja samo zajedno daju korisnicima finansijskih izvetaja najvanije informacije za ocenu poslovanja preduzea, tj. prikazuju realno stanje imovine, kapitala I obaveza I stovremeno I realno utvrivanje rezultata poslovanja preduzea. 14. Navedite minimum pozicija koje treba da se obuhvati bilansom uspeha Kao minimum pozicija Bilans uspeha treba da obuhvati: prihode poslovne aktivnosti rashode poslovnih aktivnosti finansijske prihode i rashode uee dobitka i gubitka pridruenih privrednih drutava, kao i efekte zajednikih ulaganja poreske rashode dobitak ili gubitak iz redovnih aktivnosti vanredne stavke manjinski interesi neto dobitak ili gubitak za period 15. ta znai raslanjivanje rashoda, prema prirodi rashoda Raslanjivanje prema prirodi rashoda znai iskazivanje rashoda po vrstama, a podrazumeva da se rashodi (kao to su amortizacija, trokovi transporta, nabavke materijala, trokovi reklame) agregiraju na nivou preduzea, tj. da se ne alociraju na razliite funkcije u okviru preduzea. 16. ta znai raslanjivanje rashoda, prema funkciji Raslanjivanje rashoda prema funkciji znai njihovo iskazivanje po mestima I nosiocima trokova. Ukoliko se rashodi raslanjuju prema funkciji, oni se prikazuju kao: trokovi prodaje, trokovi transporta, trokovi ostalih operativnih aktivnosti I trokovi uprave. 17. U emu se zasniva podruje dinamike likvidnostiDruga predispitna obaveza (domai rad) iz predmeta Finansije 5

Podruje dinamike likvidnosti se zasniva na dva poznata izvetaja o tokovima gotovine, odnosno kapitala: Cash flow I Funds flow izvetaj. 18. Na osnovu ega se obavljaju statike analiza likvidnosti I zbog ega one nisu u potpunosti merodavne za ocenu I prognozu likvidnosti Statike analize likvidnosti se obavljaju na osnovu veliina stanja I preko njih se izvode zakljuci o moguim tokovima plaanja tj. prilivima I odlivima u perspektivi. Zakljuci izvedeni na osnovu veliine stanja e biti validni pod uslovom da se ispune odreene pretpostavke. One nisu u potpunosti merodavne, jer pretpostavke za njene zakljuke uglavnom nisu ispunjene. 19. Zato je dolo do razvijanja izvetaja o tokovima gotovine Do razvijanja izvetaja o tokovima gotovine je dolo, jer statike analize likvidnosti nisu u potpunosti merodavne za ocenu I prognozu likvidnosti. 20. Zbog ega su se razvile metode analize I prognoze likvidnosti na osnovu toka Metode analize I prognoze likvidnosti na osnovu toka su se razvile, jer likvidnost podrazumeva sposobnost izmirenja dospelih obaveza ne samo u sadanjem vremenu, vei I u budunosti, zbog ega se I pojam likvidnosti definie kao tok, a metode finansijske analize usmerenih na stanje su u tom pogledu bile neefikasne. 21. Glavne osobenosti I performanse metoda analize likvidnosti usmerenih na veliinu toka Na prikazivanju neto novanog toka (Net Cash Flow) baziraju Cash flow izvetaj I metoda za ocenu likvidnosti, ija veliina se izvlai iz bilansa uspeha, a po obimu odgovara zbiru amortizacije, dugoronih rezervisanja I dobitku nakon oporezivanja 22. Na ta ukazuje Cash-flow veliina Cash flow veliina ukazuje da je u poslovnom procesu ostvaren viak primanja, koji poveava likvidnost preduzea. Meutim, da li preduzee u stvarnosti raspolae efektivnim sredstvima plaanja, ta veliina ne daje odgovor, jer ona pokazuje osloboeni kapital, ali ne pokazuje da li je I kako upotrebljen taj viak sredstava plaanja. 23. Nain otklanjanja slabosti Cash flow izvetaja Otklanjanje slabosti Cash flow izvetaja vri se Funds flow izvetajem, koji ukljuuje u raun tokova kapitala sve finansijske dogaaje koji su uticali na promenu neto obrtnihDruga predispitna obaveza (domai rad) iz predmeta Finansije 6

sredstava ili gotovine. Osnovni cilj Funds flow izvetaja je da se iz prikazanih promena izvedu zakljuci o obimu I ronosti pojedinih sredstava, kao I o njihovom poreklu. 24. Jedini mogui nain odravanja finansijske ravnotee I sposobnosti plaanja na dui rok Jedini mogui nain odravanja finansijske ravnotee I sposobnosti plaanja na dui rok je stalno povezivanje izvetaja o ostvarenim tokovima kapitala u prolosti sa izvetajem o projektovanim tokovima za naredni poslovni period. Obzirom da Funds flow izvetaj otkriva razloge promene neto obrtnog fonda ili fonda gotovine, on na taj nain upuuje na neophodne mere odravanja finansijske ravnotee u budunosti. 25. Funds-flow izvetaj obezbeuje informacije. Navedite koje Ova izvetaj obezbeuje informacije o poreklu I upotrebi sredstava u posmatranom periodu. On pokazuje, koji finansijski dogaaji su pokrenuli tokove kapitala, koji su promenili neto obrtna sredstva ili stanje gotovine, odnosno, da li se radi o izvetaju zasnovanom na promeni neto obrtnog fonda ili o izvetaju o tokovima kapitala, baziranom na promeni fonda gotovine 26. ta se smatra najpouzdanijim indikatorom uspenosti poslovanja preduzea Najpouzdanijim indikatorom uspenosti poslovanja privrednog drutva smatra se njegova sposobnost da stvara gotovinu i gotovinske ekvivalente. Kljunim ciljem poslovne politike top menadmenta privrednog drutva oznaava se sposobnost obezbeenja novanih sredstava za finansiranje redovnih poslovnih aktivnosti, uz eventualno proirenje te aktivnosti ili smanjenje obaveza prema poslovnom okruenju. 27. ta izvetaj o tokovima gotovine omoguava internim, a ta eksternim korisnicima U izvetaju o tokovima gotovine sadran je aspekt stvarnog toka poslovanja privrednog drutva. Internim korisnicima prua mogunost da izvre procenu kretanja likvidnosti privrednog drutva u narednom poslovnom periodu, to im prua mogunost za preduzimanje adekvatnih mera za poveanje likvidnosti Eksternim korisnicim omoguuje ocenu sposobnosti preduzea da u narednom poslovnom periodu bude plateno sposobno (prema dobavljaima, finansijskim poveriocima, investitorima i dravi po osnovi poreskih obaveza

28. ta ini strukturu gotovine, a ta ekvivalenata gotovineDruga predispitna obaveza (domai rad) iz predmeta Finansije 7

Strukturu gotovine ine: gotovina u blagajni, sredstva na iro raunu, depoziti po vienju i kratkoroni depoziti u bankama, vaee efektivne strane valute, depoziti po vienju i kratkoroni depoziti kod stranih banaka U ekvivalente gotovine se ubrajaju: ekovi i menice domaih banaka primljene na naplatu, ostali ekovi i menice primljene na naplatu, plemeniti metali, tekua ulaganja pribavljena od pravnih lica (hartije od vrednosti), koja se kotiraju na berzi sa kratkim rokom dospea 29. Na osnovu kojih aktivnosti se ostvaruju gotovinski tokovi, odnosno priliv I odliv gotovine I gotovinskih ekvivalenata Aktivnosti na osnovu kojih se ostvaruju gotovinski tokovi su: poslovne aktivnosti glavne aktivnosti koje proizvode prihod preduzea aktivnosti investiranja pribavljanje I prodaja dugorone imovine aktivnosti finansiranja aktivnosti koje utiu na promenu akcijskog kapitala I visinu pozajmljenih sredstava 30. Struktura gotovinskih tokova iz poslovne aktivnosti Priliv gotovine prodaja proizvoda, robe i usluga provizija, tantijeme, naknade i drugi prihodi kamata i dividende povraaj poreza i drugih dadbina ostale poslovne aktivnosti Odliv gotovine izmirenje obaveza dobavljaima plaanje zaposlenima plaanje kamata plaanje poreza ostala plaanja iz poslovnih odnosa

31. Struktura gotovinskih tokova iz aktivnosti investiranja Priliv gotovine prodaja nekretnina, postrojenja i opreme prodaja vlasnikih i dunikih hartija od vrednosti naplata glavnice i kamate po datim kreditima terminski ugovori investicione prirode Odliv gotovine pribavljanje nekretnina, postrojenja i opreme kupovina akcija odobreni krediti plaanja po terminskim ugovorima u investicione svrhe

32. Prikaite strukturu gotovinskih tokova iz aktivnosti finansiranja

Druga predispitna obaveza (domai rad) iz predmeta Finansije

8

Priliv gotovine emisije akcija emisije dunikih instrumenata uzimanje kredita terminski ugovori radi finansiranja prodaja vlastitih akcija

Odliv gotovine plaanje dividendi otkup vlastitih akcija otplata kredita i glavnice po dunikim instrumentima plaanje po terminskim ugovorima u svrhe finansiranja

33. Gotovinski tokovi poreklom iz poslovne aktivnosti, iz aktivnosti ivestiranja I aktivnosti finansiranja, kao I sastavljanje izvetaja o tokovima gotovine baziraju na respektovanju odreenog broja injenica. Navedite ih. Prva injenica odnosi se na konstataciju da nije ista teina i znaaj gotovinskih tokova po aktivnostima. Sa stanovita indikatora solventnosti i indikatora uspenosti poslovanja, primarnu vrednost imaju gotovinski prilivi po osnovu poslovnih aktivnosti u odnosu na prilive iz aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja. Druga injenica indicira da se gotovinski tokovi iz poslovnih aktivnosti vezuju za bilans uspeha i rezultat, za razliku od gotovinskih tokova po osnovu investiranja (vezuju se za bilans stanja i njegovu imovinsku strukturu). Gotovinski prilivi i odlivi po osnovu finansiranja vezuju se takoe za bilans stanja i to za obim i strukturu izvora sredstava. Trea injenica ukazuje da se ukupan gotovinski priliv sastoji iz priliva gotovine i ekvivalenata u toku obraunskog perioda po sva tri osnova, uz napomenu da on moe biti jednak ili vei od ukupnog gotovinskog odliva kao i da moe biti manji od ukupnih plativih obaveza po sva tri navedena osnova. etvrta injenica indicira da se u izuzetno retkim sluajevima podudaraju gotovinski prilivi po bilo kojoj aktivnosti sa gotovinskim odlivom u okviru iste te aktivnosti. Odstupanja izmeu njih, kao i smer njihovog kretanja predstavljaju izuzetno vane indikatore finansijske situacije preduzea. Peta injenica pokazuje da u pojedinim sluajevima priliv i odliv iz jedne od aktivnosti, moe biti prikazan u prilivu i odlivu druge aktivnosti. Npr. kamata po datim kreditima ili dividenda od akcija mogu da se izraavaju u gotovinskim tokovima poslovnih aktivnosti jer one ine deo ukupnog dobitka ili gubitka. esta injenica govori o tome da viak priliva ili odliva sredstava po oblicima aktivnosti ima vrednost kao inforamcija samo u sluaju ako je posmatran u sklopu ukupnih poslovnih i finansijskih transakcija

Druga predispitna obaveza (domai rad) iz predmeta Finansije

9