38223740 svetska ekonomska kriza i posledice po privredu srbije

SVETSKA EKONOMSKA KRIZA I POSLEDICE PO PRIVREDU SRBIJE

Beograd, april 2009.

INSTITUT FAKULTETA ZA EKONOMIJU, FINANSIJE I ADMINISTRACIJU

STUDIJE I ISTRAŽIVANJAbr. 11/2009

sveska11.indb 1sveska11.indb 1 6/6/2009 9:13:55 AM6/6/2009 9:13:55 AM

SVETSKA EKONOMSKA KRIZA I POSLEDICE PO PRIVREDU SRBIJE

Autorski tim Stefan Dragutinović, rukovodilac istraživanja

Ana VjetrovUroš Đurić

Tamara RadenkovićIva Cvjetićanin

Emilija ŽutićOlga Kalašić

Mentori Prof. dr Mihailo Crnobrnja

Doc. Iskra MaksimovićMr Aleksandar Kovačević


3

SADRŽAJ

ABSTRAKT ................................................................................................................................................ 5

1. POSLEDICE KRIZE PO TRŽIŠTE NEKRETNINA U SAD ...................................................... 6

2. PROPUSTI REGULATORNIH TELA I ULOGA REJTING AGENCIJA U ESKALACIJI HIPOTEKARNE KRIZE ...................................................................................................................14

3. UTICAJ KRIZE NA FINANSIJSKI SISTEM SAD ......................................................................18

4. UTICAJ KRIZE NA FINANSIJSKI SISTEM EVROPSKE UNIJE ..........................................24

5. MEHANIZAM I POSLEDICE PRENOŠENJA KRIZE SA FINANSIJSKOG NA REALNI SEKTOR U SAD I EU ......................................................................................................31

6. POSLEDICE SVETSKE KRIZE PO FINANSIJSKI SEKTOR U SRBIJI ...............................39

7. KRETANJE KURSA DINARA �RSD� ...........................................................................................46

8. UTICAJ GLOBALNE KRIZE NA RAST TROŠKOVA ZADUŽIVANJA U INOSTRANSTVU ...............................................................................................................................52

9. MEHANIZAM I POSLEDICE PRENOŠENJA KRIZE SA FINANSIJSKOG NA REALNI SEKTOR U SRBIJI............................................................................................................55

10. UTICAJ GLOBALNE EKONOMSKE KRIZE NA IZVOZ SRBIJE .......................................57

11. UTICAJ KRIZE NA PRILIV STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA ................................63

12. STOPA NEZAPOSLENOSTI ........................................................................................................67

13. MERE NARODNE BANKE SRBIJE ZA UBLAŽAVANJE EFEKATA KRIZE ................68

14. MERE VLADE REPUBLIKE SRBIJE ZA UBLAŽAVANJE EFEKATA KRIZE ..............71

15. ZAKLJUČAK .....................................................................................................................................75

BIBLIOGRAFIJA .....................................................................................................................................78


5

ABSTRAKT

U radu se analizira uticaj globane ekonomske krize na privredu SAD, Evrop-ske unije i na �inansijski i realni sektor Srbije, kao i mere Vlade Srbije za ublažavanje efekata nastale krize. Kao pozadina u radu prvo su opisani uzroci koji su doveli do �inansijske, a kasnije ekonomske krize na tlu SAD i mehanizam prenošenaja krize sa tržišta SAD na druge delove sveta. Neposredni izazivači krize su regulatorna tela SAD (FED, SEC) i rejting agencije koji su svojim nesavesnim radom stvorili uslove za nastanak i eskalaciju krize do neslućenih razmera. Regulatorni i strukturni nedo-staci globalnog �inansijskog tržišta omogućili su transformaciju krize jedne zemlje u globalnu krizu zahvatajući u prvom talasu industrijski najrazvijenije zemlje sveta, da bi u drugom talasu bile zahvaćene zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje sveta. Nekada prednost �inansijskih tržišta, njihov globalni karakter, sada u uslovima krize predstavlja najveću slabost. U uslovima globalizacije prostor za iznalaženje rešenja i izlaznih strategija je sužen, kako se stepen heterogenosti tržišta u svetu drastično smanjio. Sledi analiza uticaja krize na ukupna privredna dešavanja Srbije i analiza programa Vladinih mera za ublažavanje efekata globalne �inansijske i ekonomske krize. U analizi uticaja krize na privredu Srbije prvo smo se osvrnuli na dešavanja u �inansijskom sektoru Srbije, analizarajući efekte krize na bankarski sektor i tržište kapitala, da bi nakon analize �inansijskog sektora svoju pažnju posvetili efektima globalne ekonomske krize na realni sektor Srbije i mere Vlade i Narodne banke Srbi-je za ublažavanje efekata krize.

Ključne reči: tržište nekretnina, regulatorna tela, rejting agencije, sekjuriti-zacija, hipotekarne hartije od vrednosti, �inansijski sistem, realni sektor, kurs dina-ra, zaduživanje u inostranstvu, strane direktne investicije, izvoz, mere za suzbijanje krize.


6

1POSLEDICE KRIZE PO TRŽIŠTE

NEKRETNINA U SAD

Godinama je u SAD promovisana ideja o američkom snu, ideja koja je između ostalog podrazumeva da svaka porodica ima kuću u svom vlasništvu. Kupovina ne-kretnina kao i svuda u svetu odvijala se preko �inansijskih posrednika, tako što su hipotekarni krediti uzimani od poslovnih banaka i drugih depozitno – kreditnih in-stitucija. Ove transakcije odvijale su se na primarnom hipotekarnom tržištu. Sistem kupovine nekretnina odlično je funkcionisao sve do uvođenja novog subprimarnog hipotekarnog tržišta, koje će, kao što će se kasnije ispostaviti, biti glavni uzrok na-stanka krize na tržištu nekretnina u SAD. Naizgled oba tržišta funkcionisala su po istom principu, međutim, postojala je bitna razlika koja je imala presudnu ulogu u nastanku krize. Razlika između pomenutih tržišta jeste u stepenu regulacije i uslovi-ma pod kojima su plasirani hipotekarni krediti stanovništvu.

Razlog nastanka subprimarnog tržišta leži u konstantnom rastu cena nekret-nina i želji za ostvarivanjem sve većeg pro�ita. Konstantan rast cena nekretnina pro-uzrokovan je pregrejanom tražnjom, koja je �inansirana upravo putem hipotekarnih kredita. Kako su cene nekretnina stalno rasle, broj izdatih hipotekarnih kredita od strane poslovnih banka i drugih manjih depozitno-kreditnih institucija poput ne-bankarskih banaka (nonbank bank), i Thrifts-a je rastao.

Nebankarske banke bavile su se ili poslovima odobravanja kredita ili prima-njem depozita, ali nikada nisu objedinjavale obe funkcije. Thrifts su �inansijske in-stitucije koje su po veličini manje od banaka i prvenstveno se bave odobravanjem kredita individualnim korisnicima i ne bave se korporativnim poslovima. Jedni od glavnih aktera koji su doprineli eskalaciji krize na tržištu nekretnina su upravo ove manje depozitno-kreditne institucije.

Pomenute manje depozitne institucije opstale su na �inansijskom tržištu SAD usled lošeg bankarskog sistema u SAD, odnosno celokupnog sistema indirektnog �inansiranja i loših zakonodavnih rešenja koja su postojala u prošlosti. Zakonska rešenja koja su važila dugi niz godina nisu omugućila razvoj sistema indirektnog �inansiranja na principu koji je postojao u zemljama zapadne Evrope. Primer takvog zakonskog rešenja je Glass-Stegall-ov zakon koji je važio od 1933. godine do 1999. godine kada je i ukinut pošto se uvidelo da su banke iz SAD nekonkurentne bankama iz Evrope. Zakon je razdvojio komercijalno od investicionog bankarstva, zabranio je bankama da se bave poslovima osiguranja i da posluju van teritorije države koja je sedište banke. Ovakvo zakonsko rešenje omogućilo je opstanak velikog broja ma-


7

POSLEDICE KRIZE PO TRŽIŠTE NEKRETNINA U SAD

lih banaka i depozitno-kreditnih institucija poput nebankarskih banaka (nonbank bank), i Thrifts-a, koje bi se inače na slobodnom tržištu ugasile ili bi bile preuzete od strane većih banaka. Usled loše razvijenog bankarskog sistema dominantnu ulogu �inansiranja u SAD preuzeo je sistem direktnog �inansiranja, odnosno �inansiranje preko �inansijskih tržišta (berze), tržišta novca i kapitala.

Osnovni cilj manjih depozitnih institucija, kao što su nebankarske banke (nonbank bank) i Thrifts, bio je da pruže usluge po jeftinijim cenama i da postupak odobravanja kredita znatno olakšaju u odnosu na postupak koji se primenjivao u po-slovnim bankama. Ove institucije su osnovane prvenstveno da bi se prosečnoj ame-ričkoj porodici omogućilo da lakše dođu do vlasništva nad nepokretnostima.

Prilikom odobravanja kredita pomenute manje �inansijske institucije nisu tra-žili čvrste garancije, dok su se one �inansirale od regularnih poslovnih banaka koje su pozajmljivale novac na regularnom �inansijskom tržištu. Značajan broj građana SAD zbog nestabilnih poslova kojima su se bavili i malih primanja nije bio u moguć-nosti da se zaduži na primarnom tržištu kod poslovnih banaka, pošto nisu mogli da ispune zahtevane kriterijume za dobijanje hipotekarnog kredita. Banke i druge de-pozitne institucije, u želji da iskoriste trend rasta cena nekretnina i da ostvare veći pro�it iz svoje primarne delatnosti (plasiranje kredita), inicirali su osnivanje novog podtržišta, subprimarnog tržišta hipotekarnih kredita. Na novoformiranom tržištu klijenti sa lošim bonitetom mogli su da dobiju traženi hipotekarni kredit.

Rizik od negativne selekcije na subprimarnom tržištu bio je znatno izraženiji u odnosu na primarnom tržištu hipotekarnih kredita. Pošto poslovne banke nisu mo-gle direktno da pozajmljuju sredstva klijentima sa lošim bonitetom usled postojanja ograničenja u poslovanju, one su sredstva plasirale preko posrednika, nebankarskih banaka (nonbank bank) i Thrifts-a. Većinu loših kreditnih plasmana upravo su odo-brile ove manje �inansijske institucije. S obzirom da su cene nekretnina konstantno rasle, banke koje nisu mogle da direktno odobravaju kredite klijenitima počele su da otkupljuju hipotekarne kredite od manjih depozitno-kreditnih institucija, verujući da su te hipoteke dobro obezbeđene i da će cena nekretnina nastaviti da raste.1 U gra�iku 1 prikazano je kretanje cena nekretnina na tržištu SAD.

Kao bazni mesec uzet je januar iz 1991. godine, dok se rast cena u ostalim mesecima u posmatranom periodu poredi sa baznim mesecom. Razlike između se-zoniranih i desezoniranih cena su neznatne.

Na gra�iku je primetan konstantan rast sezoniranih i desezoniranih cena ne-kretnina sve do juna 2007. godine, kada se trend rasta naglo zaustavio. U periodu od 01.01.1991. godine do 01.06.2007. godine desezonirane cene nekretnina porasle su u proseku za 126%2, dok su sezonirane cene porasle za 124%3.

Najznačajniji rast cena nekretnina zabeležen je u periodu od januara 2005. do juna 2007. godine kada su desezonirane cene nekretnina porasle za 30%4, a se-

1Galić A. (2008), Hipotekarni krediti: Gramzivost i pohlepa, www.b92.net/biz/: http://www.b92.net/biz/fokus/analiza.php?yyyy=2008&mm=10&nav_id=322259

2Ibidem3Ibidem4Of�ice of federal housing enterprise oversight: http://www.o�heo.gov/hpi_download.aspx;

28.01.2008.;


8

STUDIJE I ISTRAŽIVANJA

zonirane cene za 26%5. Nakon juna 2007. godine nastupio je nagli trend pada cena nekretnina.

Gra�ik 1: Bazni mesečni indeks kretanja desezoniranih i sezoniranih cena nekretnina na tržištu SAD u periodu od 01.01.1991. – 01.11.2008. godine.

Izvor: Of�ice of federal housing enterprise oversight monthly prices indexes6

Usled izraženog trenda rasta cena nekretnina tržišnim učesnicima omogu-ćeno je da ostvare velike zarade u kratkom roku, što je u sve većoj meri privlačilo na tržište nekretnina spekulante i velike institucionalne investitore poput velikih banaka, investicionih fondova, penzionih fondova, osiguravajućih kompanija, hedž fondova itd.

Spekulanti ulaze na tržište u potrazi za brzom zaradom, a da pri tome svesno preuzimaju povišen rizik i po pravilu se ne zadržavaju dugo na tržištu. Koliko je na-stala situacija bilo pogodno tle za investitore sa spekulativnim motivima pokazuje praksa koja se primenjivala kod kupovine nekretnina. Klijenti bi kod banaka ostav-ljali višestruko manje depozite od hipotekarnih kredita koje bi uzimali za kupovinu nekretnina da bi nakon toga u kratkom roku nekretninu koju su kupili ponovo pro-davali i ostvarivali značajne zarade. Na primer: da su nekretninu kupili tokom janu-ara 2005. godine i prodali tokom juna 2006. godine, na razlici u ceni moglo je da se zaradi u proseku do 25%7. Kako je posao sa nekretninama predstavljao odličan vid zarade, sve veći broj ljudi ulazio je u poslove sa nekretninama verujući da će cene ne-kretnina nastaviti da rastu. Međutim, kako se ista količina novca okretala pri kupo-vini sve više nekretnina, a da se pri tome smanjivalo servisiranje kredita usled loših kreditnih plasmana banaka (krediti koji su davani klijentima sa lošim bonitetom), došlo je do nestašice novca tako da se broj izdatih kredita sve više smanjivao.8

5Ibidem6Of�ice of federal housing enterprise oversight: http://www.o�heo.gov/hpi_download.aspx;

28.01.2008.;7Ibidem8Galić A. (2008), Hipotekarni krediti: Gramzivost i pohlepa, www.b92.net/biz/: http://www.

b92.net/biz/fokus/analiza.php?yyyy=2008&mm=10&nav_id=322259; godine.


9


Gra�ik 2: Procenat kašnjena u izvršavanju obaveza prema bankama od 90 i više dana na subprimarnom tržištu u periodu od 2001. do jula 2008. godine.

Izvor: Monetary Policy Report to the Congress, July 15, 2008, Board of Governors of the Federal Re-serve System

U periodu od 2005. godine do jula 2008. godine procenat kašnjenja u izvrša-vanju obaveza po osnovu hipotekarnih kredita sa varijabilnom kamatnom stopom porastao je za 20%.

Kod hipotekarnih kredita sa �iksnom kamatnom stopom procenat kašnjenja u izvršavanju obaveza porastao je za 4% od 2007. do jula 2008. godine.

Gra�ik 3: Procenat kašnjenja u izvršavanju obaveza prema bankama od 90 i više dana na primarnom tržištu u periodu od 2001. do jula 2008. godine.



10


Na primarnom tržištu hipotekarnih kredita porast kašnjenja u izvršavanju obaveza prema bankama od 90 i više dana započeo je 2007. godine, kada je po osno-vu hipotekarnih kredita sa varijabilnom kamatnom stopom procenat kašnjenja po-rastao sa 1% na 4%, dok je neznatan rast zabeležen kod hipotekarnih kredita sa �iksnom kamatnom stopom.

Kako klijenti banaka više nisu imali novca da servisiraju obaveze prema ban-kama proglašavali su bankrot i broj nekretnina koji se našao u vlasništvu banaka postajao je sve veći. Pošto se banke ne bave poslovima sa nekretninama, porast bro-ja kuća koje su postale vlasništvo banaka predstavljao je sve veći problem. Banke iznose nekretninu na tržište i prodaju je po ceni u visini duga koji nije izmiren pre-ma banci. Banke koje su u svom vlasništvu imale veliki broj nekretnina u trenutku izdavanja kredita nekretnine su imale jednu vrednost, a u trenutku prodaje znatno manju vrednost, tako da se njihovom eventualnom prodajom nisu mogli servisirati uzeti hipotekarni krediti.

Gra�ik 4: Prikaz ukupnog broja bankrota hipotekarnih kredita na subprimarnom tržištu izraženog u procentima i broju meseci od nastanka obaveze po osnovu hipote-

karnih kredita do njihovog bankrota.


Na gra�iku se mogu videti dva trenda koja prate tržište nekretnina u SAD. Prvi trend pokazuje procentualno povećanje bankrota hipotekarnih kredita na subpri-marnom tržištu od 2001. do 2006. godine, kada je od ukupnog broja izdatih kredita skoro 25% nerealizovano, odnosno usled neizmirivanja obaveza prema bankama aktivirane su hipoteke nad tim kreditima. U 2007. godini taj procenat smanjen je na ispod 20%. Drugi trend pokazuje skraćenje perioda od nastanka obaveze do ban-krota hipotekarnih kredita. Od 2001. do 2004. godine pomenuti period u proseku iznosio je 48 meseci, da bi u 2007. godini period od nastanka obaveze do bankrota kredita bio kraći od 12 meseci.


11


Banke su u svom portfoliju imale hipoteke koje su bile samo prividno sigurne. Kada je došao trenutak da klijenti vrate glavnicu i kamate oni su odustajali od ugo-vornih obaveza i puštali banke da aktiviraju hipoteke. Nekretnine koje su bile pred-met hipoteka nisu se mogle prodati niti valorizovati na tržištu za očekivani iznos.

Dodatni pritisak na ponudu proizveli su solventni klijenti, klijenti banaka sa visokim bonitetom koji su usled naglog pada cena svesno odustajali od daljeg ser-visiranja uzetog hipotekarnog kredita. Oni su se odlučili za ovakav korak pošto je nekretnina na kojoj je formirana hipoteka u trenutku uzimanja kredita vredela npr. 100.000 $, da bi nakon kraha tržišta nekretnina vredela znatno manje npr. 75.000 $. Klijenti banaka koji su se našli u ovoj situaciji nisu želeli da otplaćaju kredit u vred-nosti od 100.000 $ plus pripadajuće kamate za nekretninu čija je tržišna vrednost 75.000 $.

Gra�ik 5: Sezonirani bazni indeks kretanja cena nekretnina na tržištu SAD u periodu od juna 2007. do novembra 2008. godine

Izvor: Of�ice of federal housing enterprise oversight monthly prices indexes9

Kao reperna vrednost sa kojom se porede prosečne mesečne cene u posma-tranom periodu uzeta je prosečna cena nekretnina iz prvog kvartala 1991. godine. Cene nekretnina od juna 2007. godine do novembra 2008. godine opale su u proseku za 25%.

Kada je tržišna vrednost nekretnina postala višestruko manja od njene real-ne vrednosti banke su uhvaćene u zamku nelikvidnosti i tada se problem pojedinih �inansijskih institucija transformisao u �inansijsku krizu, i doveo do domino efekta koji je sa sobom povukao i druge aktere �inansijskog tržišta i preneo krizu na druge delove sveta.10

9Of�ice of federal housing enterprise oversight: http://www.o�heo.gov/hpi_download.aspx; 28.01.2008.;

10Galić A. (2008), Hipotekarni krediti: Gramzivost i pohlepa, www.b92.net/biz/: http://www.b92.net/biz/fokus/analiza.php?yyyy=2008&mm=10&nav_id=322259; godine.


12


Za razliku od spekulanata koje interesuje zarade na kratak rok, veliki institu-cionalni investitori ulaze na tržište sa motivom da povećaju vrednost akcijskog kapi-tala. Institucionalni investitori poput banaka, investicionih fondova, hedž fondova i drugih stalno su pod pritiskom od strane akcionara i upravnog odbora da povećava-ju vrednost akcija. Kako bi ostvarili želje akcionara i upravnog odbora, menadžment tim je prinuđen da pronalazi nove poslove i nova tržišta, jer su upravo tada marže najveće.

Institucionalni investitori dovijaju se na razne načine kako bi pronašli nove poslove i kreirali nova tržišta. Najčešće to postižu pomoću raznih inovacija, uklju-čujući i primenu inovacija na �inansijskim tržištu kroz kreiranje novih �inansijskih instrumenata. Kreiranjem novih �inansijskih instrumenata smanjuje se uloga tradi-cionalnog bankarstva. Upravo su preko sintetičkih �inansijskih instrumenata veliki institucionalni investitori, čija osnovna delatnost ne predstavlja plasiranje kredita stanovništvu i privredi, uvučeni u �inansijsku krizu.

Loši hipotekarni krediti našli su se na berzanskom tržištu zahvaljujući sekju-ritizaciji. Sekjuritizacija predstavlja proces kreiranja hartija od vrednosti od aktiva, koje nisu hartije od vrednosti, odnosno proces transformacije manje likvidnih aktiva u hartije od vrednosti. Jedna od takvih aktiva su hipotekarni krediti koji se procesom sekjuritizacije pretvaraju u hipotekarne hartije od vrednosti. Kod kreiranja hipote-karnih hartija od vrednosti bitno je da su krediti koji su predmet sekjuritizacije srod-ni po vrednosti, vrsti nekretnina, kamatnoj stopi i roku dospeća. Hipotekarni krediti se sakupe i tako udruženi služe kao osnov za emitovanje novih hartija od vrednosti, gde hipotekarni krediti služe kao obezbeđenje izvršenja obaveza. Smisao kreiranja hipotekarnih hartija od vrednosti jeste da se omogući bankama da obezbede sekun-darnu likvidnost nad hipotekarnim kreditima i da se proširi krug potencijalnih in-vestitora i na druge �inansijske institucije. Bitno je istaći da je moguće sekundarno trgovati ovim �inansijskim instrumentima.

Apsurdna je činjenica da je odobravanje kredita licima bez kreditne istorije i visokog kreditnog rizika podržano od strane američke vlade, koja je 1992. godi-ne pokrenula program Affordable housing.11 Vlada je obezbedila državno pokriće za kredite koje su odobravale dve specijalizovane državne agencije: Fani Mej (Fannie Mae) i Fredi Mek (Freddie Mac). One su od drugih depozitno-kreditnih institucija ot-kupljivale hipotekarne kredite koji su imali garancije američkog trezora (conforming loans) i prepakivale ih u hipotekarne hartije od vrednosti, da bi ih zatim prodavali na sekundarnom tržištu. Državne agencije davale su garanciju da će investitori dobiti pripadajuću glavnicu i kamatu u ugovorenom vremenskom roku. Takođe, Fani Mej (Fannie Mae) i Fredi Mek (Freddie Mac) su u svom portfoliju zadržavale hipotekar-ne hartije od vrednosti. Otkupom hipotekarnih kredita od banaka, Fani Mej (Fannie Mae) i Fredi Mek (Freddie Mac) bankama su obezbeđivali svež novac koji su banke plasirale u nove kredite.

Nakon otpočinjanja hipotekarne krize, federalne rezerve i američki trezor, u slučaju Fani Mej (Fannie Mae) i Fredi Mek (Freddie Mac), odlučili su da intervenišu kako bi ih spasili od bankrotstva. S obzirom na to da su pomenute državne agencije

11Filipović, S. (2009), “Srpska privreda na udaru globalne ekonomske krize“, Kopaonik bizinis forum 2009, Savez ekonomista Srbije i UKDS, Beograd;


13


u velikoj meri otkupljivale hipotekarne kredite od banaka, njihovim propadanjem bi se urušio čitav bankarski sistem SAD. Fani mej (Fannie Mae) i Fredi mek (Freddie Mac) obuhvataju više od 50 odsto američkog hipotekarnog tržišta u vrednosti od oko 12 milijardi dolara.12

Prema izveštaju za mesec septembar i treći kvartal 2008. godine pod nazivom U.S. Foreclosure Market Report, koje je objavila internet �irma za trgovinu zaplenje-nom imovinom Realty trek, broj obaveštenja o bankrotstvu, obaveštenja o aukcij-skim prodajama i obaveštenja o plenidbama od strane banaka izdato je za 265.968 nekretnina samo u septembru 2008. godine.13 U odnosu na oktobar 2008. godine zabeležen je pad od 12%, dok u odnosu na septembar 2007. godine ostvaren je rast od 21%.14 U SAD jedna od 475 stambenih jedinica primila je obaveštenje o aktivi-ranju hipoteke. U trećem kvartalu 2008. godine aktivirana je hipoteka nad 765.558 nekretnina, što je za 3% više u odnosu na drugi kvartal i 71% više u odnosu na treći kvartal 2007. godine.15

U decembru 2008. godine aktivirana je hipoteka nad 303.410 nekretnina, što je za 17% više u odnosu na prethodni mesec i 41% više u odnosu na decembar 2007. godine.16 U četvrtom kvartalu 2008. godine, broj aktiviranih hipoteka zabeležio je pad u odnosu na treći kvarta iste godine za 4%, ali je ostvario rast u odnosu na isti kvartal 2007. godine za 40%.17

Prema izveštaju “U.S. Foreclosure Market Report“ za 2008. godinu, poslato je 3.157.806 obaveštenja o aktiviranju hipoteka nad 2.330.483 nekretnina, što je za 81% više u odnosu na 2007. godinu i 225% više u odnosu na 2006. godinu.18 Prema izveštaju za 2008. godinu, u SAD jedna od 54 stambenih jedinica primila je bar jedno obaveštenje o aktiviranju hipoteke.19

Pomenuti podaci nisu konačni i strahuje se da će broj aktiviranih hipoteka rasti, kako se kriza bude produbljivala i postepeno prenosila na realni sektor. Drugi talas krize koji će pogoditi realni sektor dovešće do otpuštanja velikog broja radnika, pa će se i njihova mogućnost otplate hipotekarnih kredita dovesti u pitanje.

12_, (2008), Fani mej i Fredi mek na ivici bankrotstva, www.emportal.rs/vesti: http://www.emportal.rs/vesti/svet/59925.html 19. avgust 2008. godine

13http://www.realtytrac.com/ContentManagement/pressrelease.aspx?ChannelID=9&ItemID=5299&accnt=64847#statetable 27.01.2009. godine

14Ibidem15Ibidem16Ibidem17http://www.realtytrac.com/foreclosure/foreclosure-rates.html 27.01.2009. godine:18Ibidem19Ibidem


14

2PROPUSTI REGULATORNIH TELA

I ULOGA REJTING AGENCIJA U ESKALACIJI HIPOTEKARNE KRIZE

Kongres 1913. god. doneo je zakon o osnivanju Federalnih rezervi (FED - Fe-deral Reserve System), čiji se način rada zasniva na Federal Reserve Act-u. FED je re-gulatorno telo koje vrši ulogu centralne banke SAD-a čije su osnovne funkcije:20

Sprovođenje monetarne politike i održavanje monetarne stabilnosti (kon-• trola kamatnih stopa, koje uključuju osnovnu, kratkoročnu i interesnu na osnovu koje banke utvrđuju cenu zaduživanja za vlastite pozajmice građa-nima i kompanijama; održava stabilnost cena i preventivno utiče na poja-vu in�lacije/de�lacije);sprovođenje američkih federalnih zakona u oblasti bankarstva, kao i kon-• trolisanje domaćeg bankarskog sistema;osiguravanje stabilnosti domaćeg platnog prometa, putem kontrole koli-• čine novca u opticaju;Lander of last resort• odnosno spremnost da se odobre pozajmice kada niko drugi nije u mogućnosti ili nije voljan da odobrava pozajmice. Cilj ove pozajmice i Centralne banke jeste da se spreči kolaps �inansijskih institu-cija koje imaju �inansijske poteškoće, a čijim kolapsom bi bilo ugroženo normalno funkcionisanje �inansijskog sistema zemlje.Jačanje položaja SAD-a u svetskoj ekonomiji.•

Pri Federalnim rezervama monetarnu politiku određuje Komisija federalnih rezervi za otvoreno tržište (FOMC-Federal Open Market Commission), koja se sastaje na svakih šest nedelja u Vašingtonu, radi diskutovanja o stanju u privredi i razmatra-nja o eventualnoj promeni monetarne politike.

Za regulisanje �inansijskog tržišta, pored FED-a, zadužena je i Komisija za har-tije od vrednosti (SEC - Securities and Exchange Commission). Poslovanje SEC-a za-snovano je na aktu (Securities Exchange Act), donetom 1934. godine. Ovaj dokument postavio je fundamentalne de�inicije i pravila poslovanja sa hartijama od vrednosti,

20Board of Governors of the Federal Reserve System: http://www.federalreserve.gov/mone-tarypolicy/default.htm


15

PROPUSTI REGULATORNIH TELA I ULOGA REJTING AGENCIJA

de�inisao ulogu institucija i regulisao ponašanje učesnika na �inansijskom tržištu. Osnove ovog akta nisu bitno promenjene ni do današnjih dana.

SEC ima ulogu da zaštiti investitore i održava e�ikasnost i korektnost u funk-cionisanju �inansijskog tržišta. Njihov rad je tesno povezan sa radom Uprave fede-ralnih rezervi i ostalih regulatornih tela u SAD-u i svetu. SEC rukovodi zakonima o federalnoj zaštiti, zahtevajući njihovo poštovanje i sprovodi odgovarajuće mere pre-ma onima koji ih naruše. Ispravno funkcionisanje ove institucije vodi ka stabilnijem razvoju u ovoj oblasti i izbegavanju pojava koje mogu narušiti poverenje investitora i akcionara.21

Rejting agencije, pored toga što obezbeđuju nezavisnu procenu rizičnosti dužničkih �inansijskih instrumenata, pomažu da se prevaziđe problem asimetrič-nosti informacija i da se unapredi e�ikasnost i transparentnost njihovog trgovanja. Primarna uloga rejting agencija jeste da procene rizik aktive, a od percepcije rizika investitora zavisi u koje će hartije od vrednosti ulagati.

Razvoj rejting modela kao i unapređenje zakona koji regulišu poslovanje re-gulatornih tela neophodan je za jačanje stabilnosti �inansijskog tržišta. Međutim, 1977. godine. donet je zakon (Community reinvestment act22) kojim se omogućava davanje zajmova građanima sa neredovnim primanjima i nižim zivotnim standar-dom, tzv. subprimarni krediti (sub-prime credits ili affordable credits).23 Ovaj zakon se smatra propustom Karterove administracije, jer dozvoljava pozajmice klijentima za koje nije sigurno da će moći da ih vrate.

Nakon propasti dot com kompanija, u cilju izbegavanja �inansijske krize na-stale 1999. godine, uviđajući prednosti tržišta nekretnina, investitori su svoja �inan-sijska sredstva usmeravali u ovaj sektor. Rizik je bio prividno zanemarljiv, a dobit prilično veika. Nepokretnost koju su imali u svom vlasništvu, investitori su mogli da prodaju po znatno većoj ceni u odnosu na onu po kojoj su je kupili. Community reinvest act, za vreme Klintonove (1996.) i Bušove administracije (2005.), proširen je omogućavajući depozitno-kreditnim institucijama da izdaju subprimarne kredite klijentima sa spornom kreditnom sposobnošću.

Fundamentalni problem �inansijskog sistema i njegovog kraha bio je sla-ba kontrola kreditnih plasmana banaka i �inansijskih posrednika od strane FED-a. Upravo je nedostatak adekvatne kontrole kao i Community Reinvest Act, dao prostor depozitno-kreditnim institucijama da izdaju hipotekarne kredite koji nisu iziskivali veliku proceduru i kontrolu. U periodu ekspanzije hipotekarnih kredita, a sve u cilju pružanja sekundarne likvidnosti nelikvidnim oblicima aktive, banke i druge �inansij-ske institucije pribegli su procesu sekjuritizacije nelikvidnih oblika aktive odnosno hipotekarnih kredita.

Kako bi emitenti hipotekarnih hartija od vrednosti smanjili rizičnost emito-vanih hartija od vrednosti, emitenti su svoje emisije garantovali kod osiguravajućih kuća poput Fani Mej (Fannie Mae), Fredi Mek (Freddie Mac) i AIG.

21Ibidem22Prokopijević M. (2008), Kapitalizam i kriza, www.katalaksija.com: www.katalaksija.com/

v2.0/index.php?option=com_content&task=view&id=123&Itemid=1 - 70k23Ibidem


16


Za plasman hartija od vrednosti koje emituju banke po osnovu izdatih hipo-tekarnih kredita, veoma je bitan bonitet njihovog emitenta, i u skladu sa tim se vrši rangiranje hartija od vrednosti koje predstavljaju verovatnoću izvršavanja obaveze dužnika. Procenu investicionog rizika vrše stručne rejting agencije, poput Moody’s Investors Service, Standard & Poor’s i Fitch Ratings. Dužnost rejting agencija jeste da na osnovu stručne analize utvrde korelaciju između �inansijske aktive sadržane u HOV i njihove rizičnosti, i da pruže odgovarajući rejting tranšama od A do E. Na osnovu njihove ocene i visine potencijalnog prinosa, �inansijske institucije odlučuju gde će uložiti svoja sredstva.

Pre emitovanja svih dužničkih hartija od vrednosti one dobijaju rejting od strane rejting agencija. Što je rizik manji rejting je veći i obratno. Hipotekarne hartije od vrednosti koje su u svojoj osnovi imale loše kredite dobijale su visoke rejtinge. Kako se kriza produbljivala rejting hipotekarnih hartija od vrednosti se postepeno smanjivao, dok se istovremeno smanjivala i vrednost portfolija institucionalnih in-vestitora, koji su u sebi sadržali pomenute hartije od vrednosti.

Gra�ik 6: Jednogodišnje umanjenje rejtinga HOV podržane drugorazrednim hipotekama u 2007. i 2008. godini i prijavljeni gubici banaka zaključno sa majem 2008. godine

Izvor: Izveštaj o stanju u �inansijskom sistemu Narodne banke Srbije, septembar 2008.

Najviše su bile pogođene banke i �inansijske institucije koje su osiguravale hartije od vrednosti, jer nisu bile svesne rizika koje su preuzimale. Najodgovornije za ovaj propust su rejting agencije čije su loše procene doprinele da ova kriza pređe sa tržišta nekretnina na �inansijski sektor.

Visokim vrednovanjem rizičnih hartija od vrednosti ocenama od B do AAA, stvoreni su uslovi za značajna ulaganja u loše hartije od vrednosti od strane velikih


17

PROPUSTI REGULATORNIH TELA I ULOGA REJTING AGENCIJA

�inansijskih institucija, koje su bile obavezne da ulažu u visokolikvidne i kvalitetne hartije od vrednosti. Agencije nisu na početku dobro rejtingovale hipotekarne harti-je od vrednosti niti su na vreme snizile rejtinge pomenutim hartijama od vrednosti, što je proizvelo gubitke koji se mere u milijardama dolara.

Tri najveće agencije za dodelu kreditnog rejtinga, Moody’s Investors Service, Standard & Poor’s i Fitch Ratings nalaze se pod istragom državnog tužioca zbog pro-pusta u radu i nepoštene prakse, koja je poreske obveznike SAD-a koštala milijarde dolara. Činjenica je da su nesmotrenost, diskreciona prava i veliko poverenje u rad rejting agencija podstakle rizična ulaganja i doprinele stvaranju enormnih gubitaka, a da pri tome regulatorna tela nisu pravovremeno reagovala kako bi se izbeglo pro-dubljivanje krize.

Poučena pređašnjim događajima, uprava FED-a je reagovala u smeru moder-nizacije regulatorne strukture i stvaranja strogog nadzora bankarskog sistema, iako je izvesno da su ti napori nedovoljni da spreče povećanje dugova i rizičnost daljih operacija kojima bi se mogla obezbediti stabilnost u �inansijskom sistemu.


18

3UTICAJ KRIZE NA FINANSIJSKI SISTEM SAD

Uvidevši mogućnost ostvarivanja velikih pro�ita mnoge poslovne banke veći deo svojih sredstava usmeravale su u hipotekarne kredite i subprimarne hipotekar-ne kredite. Pored poslovnih banaka i drugih depozitno-kreditnih institucija i investi-cione banke uvideli su značajan potencijal u ostvarivanju pro�ita na tržištu hipote-karnih hartija od vrednosti.

Povoljni krediti koje su banke izdavale svojim klijentima doveli su do krei-ranja velike tražnje za nekretninama što je vršilo pritisak na rast cena nekretnina. Rastu cena nekretnina su dosta doprinele i američke Federalne rezerve (FED) koje su vodile ekspanzivnu monetarnu politiku. Politika niskih kamatnih stopa koja je vođena u periodu od 2001. do polovine 2005. godine, dovela je do toga da se jeftin kapital plasira u dugoročne i kapitalno intenzivne projekte kakve su nekretnine.

Gra�ik 7: Prikaz kretanja referentne kamatne stope FED-a u periodu od januara 2000. do marta 2009. godine

Izvor: www.tradingeconomics.com24

Od druge polovine 2005. do pred kraj 2007. godine FED je vodio restriktivnu monetarnu politiku koja se ogledala kroz podizanje nivoa referentne kamatne sto-

24http://www.tradingeconomics.com/Economics/Interest-Rate.aspx?Symbol=USD 11.03.2009.


19

UTICAJ KRIZE NA FINANSIJSKI SISTEM SAD

pe. Od kraja 2007. godine suočen sa sve ozbiljnijom krizom FED je bio primoran da relaksira monetarnu politiku spuštanjem referentne kamatne stope u cilju ublažava-nja efekata nastale krize. Tokom 2007. godine referentna kamatna stopa FED-a sni-žavana je u tri navrata: 18. septembra sa 5,25% na 4,75%, 31. oktobra na 4,5% i 11. decembra na 4,25%25. Od početka 2008. godine nastupio je nagli trend snižavanja osnovne kamatne stope, kada je FED u osam navrata smanjivao referentnu kamatnu stopu. Prvo smanjenje izvršeno je 22. januara 2008. godine, kada je kamatna stopa sa 4,25% smanjena na 3,5%26. Drugom smanjenju pristupilo se 30. januara kada je referentna kamatna stopa smanjena na 3%27.

Sledeća snižavanja osnovne kamatne stope nastupila su 18. marta (na 2,25%), 30. aprila (na 2%), 8. oktobra (na 1,5%), 29. oktobra (na 1%) i 16. decembra 2008. godine (na 0,25%)28. Mere FED-a usmerene su ka smanjivanju troškova zaduživanja i poboljašanju likvidnosti ekonomije SAD.

U periodu najvećeg rasta cena nekretnina, odobren je i najveći broj subpri-marnih kredita. Banke i specijalizovane agencije, kako bi ostvarile veće zarade, re-dukovale su premije na rizik za tu vrstu pozajmica što je dovelo do ekspanzije trži-šta drugorazrednih kredita. Banke su subprimarne kredite sekjuritizovale, odnosno pretvorile u hartije od vrednosti sa pokrićem u hipotekarnim kreditima i dalje ih preprodavale investitorima koji su bili željni spekulativnog pro�ita. Kako �inansij-sko tržište SAD nije bilo regulisano u dovoljnoj meri, distribucija primarnog rizika doživela je široke razmere. Obim poslovanja �inansijskim derivatima u 2002. godini iznosio je 106 hiljada milijardi USD, da bi tokom 2008. godine dostigao iznos od 531 hiljadu milijardi USD29.

Tržište drugorazrednih hipotekarnih kredita osetilo je prve potrese sredinom 2007. godine, kada su investitori uvideli da poseduju rizičnije hartije nego što su u početku mislili, što je prouzrokovalo masovnu prodaju tih hartija od vrednosti. Otplata drugorazrednih hipotekarnih kredita odvijala se uredno sve dok kamatne stope nisu počele da rastu, a cene nekretnina da padaju.30

Jedne od najvećih gubitaka imale su komercijalne i investicione banke. Otpis aktive u 2007. godini za Citigroup iznosio je 46,4 milijarde USD, za Merrill Lynch 36,8 milijardi USD, a za švajcarski UBS 36,7 milijardi USD.31 Sa hipotekarnog tržišta kriza se već početkom 2008. godine prenela na tržište akcija i obveznica. U septembru 2008. godine dolazi do eskalacije �inansijske krize i pravog sunovrata američkih gi-ganata. Prva je stečaj proglasila banka Lehman Brothers i Wachowia. Država je nacio-nalizovala Fannie Mae i Freddie Mac, koje su kontrolisale oko 50% sveukupnih hipo-tekarnih zajmova u SAD32. Merrill Lynch je spašena preuzimanjem od strane Bank of America za približno polovinu stvarne vrednosti, a JPMorgan je preuzeo Washington

25http://www.wsjprimerate.us/fedfundsrate/federal_funds_rate_history.htm26Ibidem27Ibidem28http://www.wsjprimerate.us/fedfundsrate/federal_funds_rate_history.htm29Filipović, S. (2009), “Srpska privreda na udaru globalne ekonomske krize“, Kopaonik bizinis

forum 2009, Savez ekonomista Srbije i UKDS, Beograd;30Ibidem31Ibidem32Ibidem


20


Mutual. Morgan Stanley i Goldman Sachs bili su prinuđeni da promene svoj status iz investicionih banaka u komercijalne banke.33 Ova odluka proizilazila je iz potrebe investicionih banaka za �inansijskom pomoći države koju su mogle dobiti samo ko-mercijalne banke.34 Najveće američko osiguravajuće društvo American International Group (AIG) spašeno je od bankrotstva otkupom duga od strane FED-a.35

SAD su se i u prošlosti susretale sa sličnim krizama, ali nikada sa krizom ove magnitude. Hipotekarna kriza koja je inicirana na tržištu SAD je do sada najteža i najdublja kriza koja je pogodila svetsku ekonomiju od kraja Drugog svetskog rata pa do današnjih dana.

U svim značajnijim krizama koje su pogađale ekonomiju SAD i sveta, FED je bio primoran da interveniše pružajući pomoć bankarskom sektoru u vidu pozajmi-ca, koje su davane depozitno-kreditnim institucijama. Obim intervencija zavisio je od dubine krize kojom je bio zahvaćen �inansijski sistem, kao i celokupna ekonomija SAD. Kolika je dubina krize na početku dvadeset prvog veka najbolje se može uočiti ako uporedimo dat iznos pozajmljenih sredstava od strane FED-a depozitno-kredit-nim institucijama u vreme svih ozbiljnijih kriza nastalih tokom dvadesetog veka.

Gra�ik 8: Pozajmica FED-a depozitnim institucijama u periodu od 01.01.1919. do 01.11. 2007. godine.

Izvor: Federal Reserve Bank of St. Louis36

Prve ozbiljnije intervencije FED-a zabeležene su u periodu od 01.01.1919. do 01.03.1933. godine, period nakon Prvog svetskog rata i period koji je prethodio i koji se poklopio sa velikom svetskom ekonomskom krizom iz 1929. godine. U tom peri-odu od četrnaest godina (1919. -1933.), FED je intervenisao u vidu pozajmica depo-

33Ibidem34http://www.e-novine.com/sr/ekonomija/clanak.php?id=17175 01.02.2009.35Filipović, S. (2009), “Srpska privreda na udaru globalne ekonomske krize“, Kopaonik bizinis

forum 2009, Savez ekonomista Srbije i UKDS, Beograd;36Ibidem


21


zitnim institucijama u ukupnom iznosu od 150 milijardi dolara37. Sledeće značajnije intervencije od strane FED-a usledile su nakon nekoliko uzastopnih recesionih godi-na (1953. – 1954; 1957. – 1958; 1960. - 1961.)38. U periodu od 1952. do 1961., FED je pomogao depozitnim institucijama u ukupnom iznosu od 66,8 milijardi dolara39.

Sledeća ekonomska kriza koja je primorala depozitno-kreditne institucije da zatraže pomoć od FED-a bila je velika naftna kriza koja trajala od 1973. do 1982. godi-ne. U tom periodu FED je intervenisao sa ukupno 126 milijardi dolara40. Osamdesete godine prošlog veka obeležili su veliki krahovi štedno - kreditnih asocijacija, kreditnih unija, thrifts-a i dugih depozitno-kreditnih institucija usled duboke recesije iz pret-hodnih godina. Pored uticaja recesije na propadanje pomenutih depozitno-kreditnih institucija veliku ulogu imao je usvojeni princip Regulatory Forbearance (regulatorna uzdrživost) od strane regulatornih tela, koji je podrazumevao da država ne reaguje u slučaju depozitno-kreditnih institucija koje su bile u �inansijskim problemima.

Rezultat vođenja ovakve politike bio je krah velikog broja štedno - kreditnih asocijacija, kreditnih unija, thrifts-a i dugih depozitnih institucija tokom osamdese-tih godina, što je na kraju ipak primoralo FED da interveniše. U tom periodu FED je intervenisao ukupno sa 157 milijardi dolara41. Tokom 2001. godine FED je interveni-sao sa 4,8 milijard dolara usled posledica recesije privrede SAD42.

Gra�ik 9: Iznos pozajmica FED-a depozitnim institucijama u periodu od 01.01.1919. do 01.01. 2009. godine.

Izvor: Federal Reserve Bank of St. Louis43

37Economic Research Federal Reserve Bank of St. Lois: http://research.stlouisfed.org/fred2/fredgraph?s[1][id]=BORROW; 11.03.2009.

38Wikipedia: http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_recessions;39Economic Research Federal Reserve Bank of St. Lois: http://research.stlouisfed.org/fred2/

fredgraph?s[1][id]=BORROW; 11.03.2009.40Ibidem41Economic Research Federal Reserve Bank of St. Lois: http://research.stlouisfed.org/fred2/

fredgraph?s[1][id]=BORROW; 11.03.2009.42Ibidem43Ibidem


22


Gra�ik obuhvata vremenski period kao i prethodni gra�ik (Gra�ik 8) sa dodat-kom iznosa pozajmljenih sredstava depozitno-kreditnim institucijama tokom 2008. i u januaru 2009. godine. Iznos pozajmljenih sredstava FED-a depozitnim instituci-jama tokom 2008. i početkom 2009. godine bile su u toj meri visoke da se promene koje su se uočavale na prethodnom gra�iku (Gra�ik 8) sada ne vide. Samo tokom 2008. godine depozitno-kreditne institucije dobile su od FED-a pomoć u ukupnom iznosu od 3.287 milijardi dolara, od čega 2.000 milijaradi dolara u zadnja tri meseca 2008. godine44. Od tih 2.000 milijardi dolara pozajmica depozitnim institucijama u oktobru isplaćeno je 648,3 milijardi dolara, u novembru 698,8 miijardi dolara i u decembru 653,6 milijardi dolara45. U januaru 2009. godine FED je pozajmio depozit-no-kreditnim institucijama 563,5 milijardi dolara46.

Vrednost akcija investicionih fonodva i banaka koje su najviše pogođene na-stalom krizom počela je da opada prenoseći na taj način krizu i paniku sa bankar-skog sektora na berzu, stub �inansijskog sistema SAD.47 Kako se kriza produbljivala i privreda SAD sve više osećala posledice krize, svi najznačajni indeksi berzi u SAD počeli su da gube vrednost.

Gra�ik 10: Kretanje indeksa Nasdaq Composite (IXIC), S&P 500 (GSPC), Dow Jones (DJI) u periodu od 11.03.2004. do 11.03.2009. godine.

Izvor: �inance.yahoo.com48

Sva tri indeksa u posmatranom periodu beležili su rast do oktobra 2007. go-dine, da bi nakon oktobra otpočeo trend pada sa povremenim oporavcima tržišta.

44Ibidem45Ibidem46Ibidem47Crnobrnja, M. (2007), Ekonomija tranzicije, Fakultet za ekonomiju, �inansije i administraci-

ju (FEFA), Beograd;48http://�inance.yahoo.com/q/ta?s=^IXIC&t=5y&l=on&z=m&q=l&p=&a=&c=^GSPC,^IXIC,^DJI

12.03.2009.


23


Indeks Nasdaq najvišu vrednost od 2.810 indeksnih poena dostigao je 29. oktobra 2007. godine, da bi nakon ovog datuma indeks počeo naglo da gubi vrednost49. Prvi značajniji pad indeksa desio se 17. novembra 2008. godine, kada je indeks Nasdaq-a dostigao vrednost od 1.384 indeksnih poena50 (pad od 51%). Najnižu vrednost u posmatranom periodu od 1.293 indeksnih poena indeks Nasdaq-a dostignut je 02. marta 2009. godine51, što predstavlja pad vrednosti od 54% u odnosu na vrednost indeksa zaključno sa 29. oktobrom 2007. godine.

Indeks Dow Jones i S&P 500 dostigle su najvišu vrednost 8. oktobra 2007. go-dine, nakon čega su oba indeksa naglo počeli da gube vrednost. Vrednost Dow Jo-nes-a 8. oktobra 2007. godine iznosio je 14.093 indeksnih poena, dok je vrednost S&P 500-a iznosio 1.561 indeksnih poena52. Oba indeksa prve značajnije padove ostvarili su 17. novembra 2008. godine, kada je Dow Jones indeks opao na 8.046 indeksnih poena (pad od 43%), a S&P 500 na 800 indeksnih poena (pad od 49%)53. Najniže vrednosti u posmatranom periodu, indeksi su ostvarili 2. marta 2009. godi-ne kada je vrednost indeksa Dow Jones iznosio 6.626 indeksnih poena, a S&P 500 683 indeksna poena54. U odnosu na vrednost indeksa iz oktobra 2008. godine zaključno sa 2. martom 2009. godine, indeks Dow Jones izgubio je 53% vrednosti, a indeks S&P 500 56% svoje vrednosti.

Kongres SAD je početkom oktobra 2008. godine usvojio paket vredan 700 mi-lijardi USD kojim bi se otkupili dugovi banaka.55 Trezor je iz odobrenog budžetskog paketa iskoristio 250 milijardi USD za otkup akcija komercijalnih banaka i tako ste-kao udeo u njihovom vlasništvu.56

Da bi stimulisao međubankarsko kreditiranje, Trezor će u narednom trogo-dišnjem periodu garantovati za sve nove dugove banaka i sve beskamatne depozite kod banaka. Pored odobravanja poslovnim bankama neograničen pristup svojoj de-pozitnoj olakšici, kao i dolarskim kreditnim linijama drugih centralnih banaka, FED je obezbedio i 540 milijardi USD koje će plasirati na tržište novca radi otkupa komer-cijalnih hartija od vrednosti privrednih društava.57 To je prvi put od vremena Velike depresije da će FED indirektno davati kredite za korporativne aktivnosti.

49http://�inance.yahoo.com/echarts?s=^IXIC#chart4:symbol=^ixic;range=5y;indicator=volume;charttype=line;crosshair=on;ohlcvalues=0;logscale=off;source=unde�ined 12.03.2009.

50Ibidem51Ibidem52Ibidem53Ibidem54Ibidem55Filipović, S. (2009), “Srpska privreda na udaru globalne ekonomske krize“, Kopaonik bizinis

forum 2009, Savez ekonomista Srbije i UKDS, Beograd56Ibidem57Ibidem


24

4UTICAJ KRIZE NA FINANSIJSKI

SISTEM EVROPSKE UNIJE

Globalizacija je dovela do velikih transfera kapitala između zemalja, multina-cionalnih kompanija i �inansijskih institucija, čime je potpomognuto širenje krize na ostatak sveta. Finansijska kriza se poput domino efekta prenela prvo na zemlje koje imaju sličan mehanizam hipotekarnog kreditiranja (Velika Britanija i neke azij-ske zemlje), da bi ubrzo zatim preplavila svetske berze i dovela do pada vrednosti i likvidnosti baznih hartija od vrednosti.58 Berzansku paniku zamenila je bankarska panika sa ubrzanim povlačenjem depozita i rastom kamatnih stopa. Problem koji je nastao u jednom delu �inansijskog sektora jedne zemlje pretvorio se u globalni problem.

U globalnom �inansijskom sistemu nacionalne granice nemaju veliku ulogu pa nastala kriza nije ostala izolovana u granicama SAD, već se proširila na druge delove sveta. Na �inansijskom tržištu SAD pored domaćih investitora učestvuju kompanije, banke i fondovi iz drugih država i velikih �inansijskih centara poput Evropske unije. Inostrani, poput američkih investitora, verujući u procene relevantnih rejting agen-cija, svoja slobodna �inansijska sredstva plasirali su u dužničke harije od vrednosti visokih rejtinga kao što su hipotekarne hartije od vrednosti (rejtinga od B do AAA), na tržište SAD. Takođe, svoja sredstva plasiralu su akcije velikih fondova i investicio-nih banaka verujući da su izloženi niskom riziku.

Kako se kasnije ispostavilo da su rejtinzi hipotekarnih hartija od vrednosti precenjeni i iz razloga što je došlo do pada vrednosti ovih instrumenata, inostrani investitori su srazmerno visini sredstava koje su plasirali u pomenute �inansijske in-strumente beležili gubitke. Vremenom kako se kriza na tržištu nekretnina produblji-vala i postepeno prenosila na �inansijski sektor, banke, kompanije i fondovi u kojima su inostrani investitori imali udele u vlasništvu propadale su usled velikih gubitaka. U trenutku kada je celokupan �inansijski sistem SAD bio zahvaćen krizom i kada je velika većina tržišnih učesnika beležila gubitke, kriza se poput domino efekta proši-rila na druge delove sveta.

Prva tržišta koja su bila na udaru krize su tržišta Evrope i Azije, zbog učešća velikog broja investitora iz ovih delova sveta na tržištu novca i kapitala SAD. Zaraže-ne lošom aktivom bankrotirale su redom nemačke, francuske, italijanske, britanske kao i banke mnogih drugih zemalja širom Evrope.

58Ibidem


25

UTICAJ KRIZE NA FINANSIJSKI SISTEM EVROPSKE UNIJE

Gra�ik 11: Struktura međunarodne izloženosti rizičnim hartijama od vrednosti

Izvor: Izveštaj o stanju u �inansijskom sistemu Narodne banke Srbije, septembar 2008.

Među glavnim razlozima zbog kojih su Evropske banke bile uvučene u �inan-sijsku krizu su:

Evropske banke bile su izložene američkim rizičnim hipotekarnim zajmo-• vima, zbog kojih su beležili velike gubitke. Strah od sličnih dešavanja na tržištu Evropske unije postajao je sve izraženiji.Strah je uticao na povećanje međubankarskih kamatnih stopa, pošto su • banke nerado jedne drugima pozajmljivale novac. Umesto toga, banke i drugi investitori ulagali su višak slobodnih sredstava u državne obveznice i druge �inansijske instrumente niskog rizika i niskog prinosa.

Nastala situacija primorala je evropske zemlje na zajedničke mere u cilju spre-čavanja širenja krize. Lideri petnaest evropskih zemalja i vlade Velike Britanije sa-stali su se 12. oktobra 2008. godine, kako bi se složili oko zajedničke strategije koju će preduzeti za izlazak iz �inansijske krize. Međutim za razliku od SAD koji pred-stavljaju jedinstvenu državu, EU se sastoji od 27 država, što dodatno komplikuje i otežava pronalaženje zajedničkog rešenja. EU ima važne �inansijske institucije kao što je Evropska centralna banka, ali njen veliki nedostatak predstavlja nepostojanje evropske vlade koja bi donosila brze odluke i odluke koje bi bile obavezujuće za sve države članice. Postojećim zakonodavnim rešenjem svakoj državi dozvoljeno je da zasebno osmišlja mere za prevazilaženje krize, a da pri tome zemlje članice ne mo-raju međusobno usaglašavati planirane mere.

Vremenom, kako su se uočavale sve ozbiljnije posledice globalne krize, lideri ekonomski najrazvijenijih zemalja morali su hitno da reaguju. Evropska cen-tralna banka (ECB), Centralne banke Švedske, Britanije, i Švajcarske snizili su svoje referentne kamatne stope.59

59Swint, B. (2009), Bank of England cuts main rate a half point to 1%, Bloomberg.com: http://www.bloomberg.com/apps/news?pid=20601102&sid=ak38At3528Zc&refer=uk 25.01.2009


26


Gra�ik 12: Kretanje referentne kamatne stope ECB u periodu od 01.01.2000. do 01.02.2009. godine


Evropska centralna banka za razliku od FED-a svoju referentnu kamatnu sto-pu nije snižavala tokom 2007. godine. Tokom trećeg i četvrtog kvartala 2007. godine, i prvog i drugog kvartala 2008. godine, ECB referentnu kamatnu stopu držala je na nivou od 4%.

U avgustu 2008. godine, nakratko je povećana kamatna stopa na 4,25%, da bi nakon septembra iste godine nastupio nagli trend pada, koji je trajao do marta 2009. godine61. Od oktobra 2008. godine do marta 2009. godine, ECB je u pet navrata smanjivala referentnu kamatnu stopu. Tokom 2008. godine kamatna stopa snižava-na je u oktobru, sa 4,25% na 3,75%, u novembru na 3,25% i decembru na 2,5%62. U januaru 2009. godine, referentna kamatna stopa smanjena je na 2% a zatim u martu iste godine na 1,5%63.

Pored snižavanja referentnih kamatnih stopa usled nedostatka kapitala i nepo-verenja koje je postojalo na �inansijskom tržištu, krediti su postajali sve nedostupniji i skuplji. Nastala situacija iziskivala je primenu drastičnijih mera, koji bi u većoj meri poboljšali likvidnost sistema, povratili poljuljano poverenje i sprečili u meri u kojoj je to moguće nastavak �inansijske krize i njeno prelivanje na realni sektor. Odlučeno je da se za te svrhe izdvoji suma od 1.700 milijardi evra.64 Mere su se odnosile na:

Kapitalne injekcije- kako bi se povećala likvidnost i solventnost �inansij-• skih institucija; Garancije za međubankarske pozajmice;• Garancije privatne štednje do 50.000 evra godišnje.•

60 http://www.tradingeconomics.com/Economics/Interest-Rate.aspx?Symbol=EUR61Ibidem62Ibidem63Ibidem64Milienković, F. (2008), ”Evropski konsenzus, zajednička strategija”, Ekonomist magazin br:

439, Emportal, Beograd;


27


Vlade zemalja Beneluksa odlučile su da sa 11,2 milijarde evra pomognu op-stanak Fortis u zamenu za 49% vlasništva nad jednom od najvećih banaka i osigura-vajućih društava u tom delu Evrope.

Pre intervencije akcije ove banke su pale na najniži nivo u poslednjih 15 godi-na.65 Belgija i Luksemburg, uz pomoć Francuske, spašavaju Dexia banku sa 6,4 mili-jarde evra.66 Nemačka vlada spašava Hypo Real Estate Group, pružajući joj pomoć od 50 milijardi evra.67

Nemačka je 13. oktobra odvojila 70 milijardi evra za povećanje likvidnosti banaka i 400 milijardi evra za obezbedjenje međubankarskih pozajmica.68 Francu-ska je odvojila 40 milijardi evra �inansijske injekcije za banke i 300 milijardi evra za obezbedjenje međubankarskih zajmova.69 Velika Britanija dala je pomoć od 20 mi-lijardi funti Royal Bank of Scotland, a Lloyds i HBOS su dobili pomoć od 17 milijardi funti.70 Britanska vlada preuzela je kontrolu nad hipotekarnom bankom Bradford and Bingley.71 Španija je spremila paket mera u iznosu od 30 milijardi evra kako bi otkupila lošu aktivu od banaka i ujedno povećala njihovu likvidnost. 72

Island je, kao zemlja koja je najviše pogođena ovom krizom, nacionalizovala čitav svoj bankarski sektor. Donedavno su stanovnici te bogate zemlje imali jedan od najviših standarda u svetu, a prevelika zaduženost banaka u inostranstvu dovela je u pitanje otplatu islandskog spoljnotrgovinskog duga.73

Kako su ekonomije svih evropskih zemalja međusobno komplementarne kri-za se prenela i na zemlje Evrope koje nisu članice Evropske unije. Povezanost �inan-sijskih sistema zemalja van Evropske unije sa �inansijskim sistemom unutar Evrop-ske unije je posebno izražen. Limitirane domaćom tražnjom, italijanske, francuske, austrijske, grčke i skandinavske banke svoja poslovanja širili su na tržište istočne Evrope:

skandinavske banke okrenule su se ka baltičkim zemljama;• grčke i austrijske banke fokusirale su se na balkansko tržište;• italijanske i francuske banke okrenule su se ka ruskom tržištu.•

U periodima kada je ekonomija u fazi ekspanzije, kapital se kreće u smeru od centra (matične banke) ka periferiji (�ilijalama banaka), dok u fazama recesije i ve-likih kriza, kapital menja smer i kreće se od periferije ka centru. Ekonomije zemalja

65Stepanović B. i Ćulibrk M, ”Globalna �inansijska kriza, Ko je sledeći?”, Ekonomist magazin br: 437, Em portal, Beograd

66_, (2008), Dexia bank gets 6,4 billion euros bailout, International Herald Tribune: http://www.iht.com/articles/ap/2008/09/30/business/EU-Belgium-Dexia.php 25.01.2009

67_, (2008), Germany rescues Hypo Real Estate, Deutsche Welle: http://www.dw-world.de/dw/article/0,2144,3692522,00.html 25.01.2009

68Stratfor (2008.), The Financial Crisis in Europe, StockAnalyst: http://www.istockanalyst.com/article/viewarticlepaged/articleid/2702034/pageid/2 25.01.2009

69Ibidem70Ibidem71Stratfor (2008), The Financial Crisis in Europe, StockAnalyst: http://www.istockanalyst.

com/article/viewarticlepaged/articleid/2702034/pageid/2 25.01.200972Ibidem73Majstorović M. (2008), Island, ledeni bankrot, www.vesti.rs: http://www.vesti.rs/exit/

ISLAND-LEDENI-BANKROT.html; 25.01.2009


28


Evrope koje nisu članice Evropske unije u velikoj meri zavise od priliva kapitala po-reklom iz Evropske unije. Zemlje u kojima inostrani kapital ima dominantan udeo u vlasničkoj strukturi bankarskog sektora izložene su većem riziku od posledica krize na �inansijskim tržištima najrazvijenih zemalja sveta.

Tabela 1: Učešće inostranog kapitala u vlasničkoj strukturi bankarskih sektora navedenih zemalja

STRANO VLASNIŠTVO NAD FINANSIJSKIM INSTITUCIJAMA

PROCENAT U ODNOSU NA CELOKUPAN BANKARSKI SEKTOR

Slovačka 97,4

Češka Republika 96,2

Hrvatska 90,4

Bosna i Hercegovina 83,3

Bugarska 80,0

Poljska 79,6

Crna Gora 78,1

Rumunija 70,0

Letonija 67,5

Srbija 60,0

Mađarska 58,9

Makedonija 54,0

Izvor: The Financial Crisis in Europe, Stratfor,iStockAnalyst74

Iz tabele se može primetiti da su najviše ugrožene Slovačka, Češka i Hrvatska kod kojih u vlasničkoj strukturi �inansijskih institucija inostrani kapital učestvuje sa preko 90%. Pored Mađarske i Makedonije, Srbija je među tri najmanje ugrožene zemlje sa 60 i manje procenata.

Pored bankarskog sektora, krizom je pogođeno i berzansko tržište, koje znat-no brže i drastičnije reaguje na tržišne promene. Ova osobina može se lako objasni-ti Gordonovim modelom rasta dividendi preko koga je moguće izračunati tržišnu vrednost akcije (P0=D1/(Ke-g)). Prema tom modelu, tržišna vrednost akcije (P0) se smanjuje sa povećanjem očekivanog prinosa akcije (Ke), a upravo to se dešava kada usled �inansijske krize dođe do povećanja rizika i samim tim povećanja očekivane stope prinosa. Očekivana stopa rasta dividendi (g) akcionarskog društva razumljivo se smanjuje tokom perioda krize, kada se očekuje da će kompanije beležiti loše po-slovne rezultate. Obe promene dovode do smanjenja vrednosti akcija.

74_, (2008),The �inancial Crisis in Europe, Stratfor: http://www.stratfor.com/analysis/20081012_�inancial_crisis_europe 25.01.2009


29


Gra�ik 13: Kretanje berzanskog indeksa DAX u periodu od 12.03.2004. do 12.03.2009. godine

Izvor: http://�inance.yahoo.com75

Iz gra�ika se vidi da pad indeksa otpočinje početkom septembra 2008. go-dine što se može povezati sa eskalacijom krize u tom periodu, a najnižu vrednost indeks u 2008. godini dostiže sredinom novembra. Generalno gledano, indeks je u konstantnom padu od septembra 2008. godine, ali uz kratke periode oporavka trži-šta. Pomenuti kratki oporavci tržišta uzrokovani su najavama o pomoći �inansijskom sektoru od strane vlada SAD i evropskih zemalja.

Gra�ik 14: Kretanje berzanskog indeksa FTSE 100 u periodu od 12.03.2004. do 12.03.2009. godine

Izvor: http://�inance.yahoo.com76

75http://�inance.yahoo.com/q/ta?s=^GDAXI&t=5y&l=on&z=m&q=l&p=&a=&c=76http://�inance.yahoo.com/q/ta?s=^FTSE&t=5y&l=on&z=m&q=l&p=&a=&c=


30


Zanimljiv je odnos obima trgovanja i kretanja cena akcija. Svaki veći obim tr-govanja dovodi do značajnijeg pada cena (kraj septembra - početak oktobra, sredina januara) što bi se moglo objasniti većom ponudom HOV izazvanom trenucima pani-ke investitora, koja dovodi do obaranja cena akcija.

Ovako drastičan pad berzi, zajedno sa kolapsom bankarskog sektora odraža-va efekte jedne od do sada najvećih kriza sa kojima se svet susretao. Problemi u SAD vrlo brzo se prenose kako na Evropu tako i na ostatak sveta. U poslovnim knjigama praktično svih evropskih banaka pojavljuju se investicije u američko tržište nekret-nina, koje je i izazvalo dramatične gubitke u �inansijskom sektoru. Manje razvijene zemlje koje nisu direktno pogođene krizom (nemaju dovoljno razvijene �inansijske sisteme pa stoga nisu mnogo ulagale u hipotekarne HOV), suočene su sa poteškoća-ma usled indirektnih uticaja krize, nastalih usled međusobne povezanosti �inansij-skih institucija.


31

5MEHANIZAM I POSLEDICE PRENOŠENJA

KRIZE SA FINANSIJSKOG NA REALNI SEKTOR U SAD I EU

Efekti svetske �inansijske krize prelivaju se na realni sektor prvenstveno kroz manjak kapitala i zaoštravanje uslova zaduživanja koje se suštinski ogleda kroz po-većanje kamata, skraćivanje rokova otplate kredita i rigorozniju selekciju kompanija kod davanja kredita. Banke nemaju više sredstava za plasiranje realnom sektoru u vidu kredita, kao što su imale pre krize, dok kompanije iz realnog sektora imaju sve veći problem sa naplatom svojih potraživanja.

Nastala situacija za posledicu ima pad proizvodnje, usporavanje poslovnog ciklusa kompanija, smanjenje izvoza i na kraju usporavanje privrednog rasta.

Tabela 2: Pregled i projekcije rasta privredne aktivnosti MMF-a u najrazvijenijim ekonomijama sveta i svetskoj ekonomiji

ProjekcijeRazlika u odnosu na projekcije iz januara2009 WEO projekcije

2007 2008 2009 2010 2009 2010Svetska proizvodnja 5,2 3,2 –1,3 1,9 –1,8 –1,1Razvijene ekonomije 2,7 0,9 –3,8 0,0 –1,8 –1,1SAD 2,0 1,1 –2,8 0,0 –1,2 –1,6Evro zona 2,7 0,9 –4,2 –0,4 –2,2 –0,6Nemačka 2,5 1,3 –5,6 –1,0 –3,1 –1,1Francuska 2,1 0,7 –3,0 0,4 –1,1 –0,3Italija 1,6 -1,0 –4,4 –0,4 –2,3 –0,3Španija 3,7 1,2 –3,0 –0,7 –1,3 –0,6Japan 2,4 -0,6 –6,2 0,5 –3,6 –0,1Velika Britanija 3,0 0,7 –4,1 –0,4 –1,3 –0,6Kanada 2,7 0,5 –2,5 1,2 –1,3 –0,4Druge razvijene ekonomije 4,7 1,6 –4,1 0,6 –1,7 –1,6Novo - industrijalizovaneazijske ekonomije 5,7 1,5 –5,6 0,8 –1,7 –2,3

Izvor: IMF world economic outlook, 22. April 2009.


32


Prema podacima MMF-a prikazanih u tabeli primetno je usporavanje privred-ne aktivnosti svih vodećih svetskih ekonomija u 2008. godini. U 2009. godini projek-tuje se da će biti nastavjen pad i očekuje se da će sve posmatrane zemlje ostvaraiti realan pad privredne aktivnosti. Usled drastičnih posledica svetske ekonomske kri-ze na ekonomije najrazvijenijih zemalja i po svetsku ekonomiju u celini, prognozira se da će svetska privreda u 2009. godini zabeležiti realan pad od 1,3%. Velika razlika između projekcija iz januara i aprila 2009. godine ukazuje na dalje pogoršavanje sta-nja u svetskoj ekonomiji. Imajući u vidu da vrhunac krize još nije dostignut može se očekivati da će se u narednom periodu prognoze dodatno korigovati naniže. Iako se prvi oporavak svetske privrede očekivao tokom 2010. godini, najverovatnije ta pro-gnoza se neće obistiniti. U 2010. godini uprkos prognozi rasta svetske privrede od 1,9%, najveći broj najrazvijenijih ekonomija sveta beležiće stagnaciju ili blagi realan pad privredne aktivnosti.

Gra�ik 15: Pregled i projekcije rasta BDP-a MMF-a

Izvor: IMF world economic outlook 22. April 2009.

Iz prognoza MMF-a može se zaključiti da će industrijski razvijene zemlje biti znatno teže pogođene nastalom krizom nego zemlje u razvoju, koje su svakako teško pogođene usporavanjem svetske ekonomije. Prognoze MMF-a pokazuju da će najra-zvijenije ekonomije sveta ostvariti realan pad privredne aktivnosti u 2009. godini od 3,8%, dok se za zemlje u razvoju prognozira stopa rasta BDP-a od 1,6%77. Za zemlje u razvoju u 2010. godini, na osnovu prognoza MMF-a, očekuje se stopa rasta BDP-a od 4,0%, dok se u razvijenim zemljama očekuje stagnacija privredne aktivnosti.

Prve ozbiljne naznake koje bi pokazale da privreda SAD ulazi u fazu uspora-vanja i recesije mogle su se uočiti u četvrtom kvartalu 2007. godine, kada je privreda SAD zabeležila realan pad od 0,2%78. Realan pad nastupio nakon rasta u drugom i

77http://�inance.yahoo.com/q/ta?s=^FTSE&t=5y&l=on&z=m&q=l&p=&a=&c=78US Department of Commerce, Bureau of Economic Analysis (BEA), National Economic Acco-

unts: http://www.bea.gov/national/index.htm#personal 05.03.2009.


33

MEHANIZAM I POSLEDICE PRENOŠENJA KRIZE

trećem kvartalu 2007. godine, kada su stope rasta iznosile 4,8% u oba kvartala79. U periodu od 2004. do 2006. godine, privreda SAD u četvrtim kvartalima beležila je usporavanje privrednog rasta, ali nikada realan pad kao u zadnjem kvartalu 2007. godine.

Gra�ik 16: Desezonirani indeks rasta realnog BDP-a u SAD po kvartalima u periodu 2004-2008. godine

Izvor: US Department of Commerce, Bureau of Economic Analysis80

U 2008. godini privreda SAD je i zvanično ušla u recesiju kako je u dva uzasto-pna kvartala beležila realan pad privredne aktivnosti prouzrokovane krizom na tr-žištu nekretnina i prenošenjem krize na �inansijski sektor zemlje. U trećem kvartalu 2008. godine realan pad iznosio je 0,5%, a u četvrtom kvartalu 6,2%81.

In�lacija u SAD u periodu od avgusta 2007. godine do jula 2008. godine be-ležila je trend rasta. U periodu od 11 meseci in�lacija je porasla sa 1,97%, koliko je iznosila u avgustu 2007. godine, na 5,6% u julu 2008. godine82. Trend rasta in�lacije poklapa se sa eskalacijom krize u �inansijskom sektoru SAD. Od jula 2008. Godine, nastupio je izraziti trend pada stope in�lacije koji je trajao sve do januara 2009. godi-ne. Pad in�lacije objašnjava se naglim padom tražnje u ekonomiji SAD i na globalnom nivou, koji je uticao na smanjenje in�latornog pritiska, kako se cene roba i usluga nisu menjale ili su beležile blagi rast.

Pošto nije bilo opasnosti od jačih in�latornih pritisaka, FED je počeo da prime-njuje ekspanzivnu monetarnu politiku, koja se sastojala iz smanjivanja referentne kamatne stope, a u cilju delovanja na povećanje likvidnosti privrede i povećanja tra-žnje. Od početka 2008. godine FED je smanjio referentnu kamatnu stopu sa 4,25% (januar 2008. godine) na 0,25% (decembar 2008. godine)83. U periodu od jula 2008.

79Ibidem80Ibidem81Ibidem82http://in�lationdata.com/in�lation/In�lation_Rate/HistoricalIn�lation.aspx 05.03.2008.83http://www.wsjprimerate.us/fedfundsrate/federal_funds_rate_history.htm


34


do januara 2009. godine in�lacija je opala sa 5,6% koiko je iznosila u julu 2008. godi-ne na 0,03% u januaru 2009. godine84.

Gra�ik 17: Stopa in�lacije u SAD u periodu od januara 2004. do januara 2009. godine

Izvor: www.in�lationdata.com85

Zbog komplementarnosti ekonomija SAD i EU i efekata globalizacije, kriza koje je zahvatila �inansijski i realni sektor SAD polako se prenosila na EU i druge zemlje sveta.

Gra�ik 18: Desezonirani indeks rasta realnog BDP-a u EU po kvartalima u periodu 2004-2008.


84http://in�lationdata.com/in�lation/In�lation_Rate/HistoricalIn�lation.aspx 05.03.2008.85http://in�lationdata.com/in�lation/In�lation_Rate/HistoricalIn�lation.aspx 05.03.2008.86http://www.tradingeconomics.com/Economics/GDP-Growth.aspx?Symbol=EUR 05.03.2009.


35


Bruto domaći proizvod u EU beležio je sve veći rast počev od prvog kvartala 2005. godine do četvrtog kvartala 2006. godine. U pomenutom periodu indeks ra-sta BDP-a EU porastao je sa 1,4%, koliko je iznosio u prvom kvartalu 2005. godine, na 3,3% u četvrtom kvartalu 2006. godine87. Nakon 2006. godine nastupio je trend usporavanja privredne aktivnosti EU. U četvrtom kvartalu 2007. godine rast BDP u odnosu na četvrti kvartal 2006. opao je za 1,2 procentna poena88. Uprkos usporava-nju privredne aktivnosti u 2007. godini, EU nije ušla u recesiju. U 2008. godini us-poravanje privredne aktivnosti postalo je izraženije usled posledica globalne krize po �inansijski sektor EU. Tokom četvrtog kvartala iste godine zabeležen je realni pad privredne aktivnosti od 1,2%89.

Gra�ik 19: Stopa in�lacije u EU u periodu od januara 2004. do januara 2009. godine


Nagli rast in�lacije u EU otpočeo je avgusta 2007. godine i trajao je sve do jula 2008. godine, kada je in�lacija uvećana sa 1,7% (avgust 2007.) na 4% (jul 2008.)91. Period u kome je zabeležen trend rasta in�lacije u EU poklapa se sa periodom rasta in�lacije u SAD. Kao i u slučaju SAD, usled naglog pada tražnje na tržištu EU, in�laci-ja je otpočela trend pada koji je trajao od jula 2008. do januara 2009. godine, kada je stopa in�lacije smanjena sa 4% na 1,1%92. Kao i u slučaju FED-a, i ECB počela je da primenjuje ekspanzivnu monetarnu politiku koja se ogledala kroz smanjivanje referentne kamatne stope. Od avgusta 2008. do marta 2009. godine, ECB je snizi-la referentnu kamatnu stopu sa 4,25% (avgust 2008. godine) na 1,5% (mart 2009. godine)93.

87http://www.tradingeconomics.com/Economics/GDP-Growth.aspx?Symbol=EUR 05.03.2009.88Ibidem89Ibidem90Ibidem91http://www.tradingeconomics.com/Economics/In�lation-CPI.aspx?Symbol=EUR# 05.03.2009.92Ibidem93Ibidem


36


Gra�ik 20: Stopa nezaposlenosti u SAD u periodu od januara 2006. do januara 2009. godine


Stopa nezaposlenosti u SAD od januara 2006. do marta 2008. godine kretala se u intervalu između 4,5% i 5%.95 Nakon marta 2008. godine, usled posledica �inan-sijske krize koja je počela da se prenosi na realni sektor, nastupio je velik talas otpu-štanja radnika. U periodu od aprila 2008. do januara 2009. godine stopa nezaposle-nosti u SAD porasla je 2,6%, dostižući stopu od 7,6% u januaru 2009. godine.96

U februaru 2009. godine, stopa nezaposlenosti u odnosu na januar iste godine porasla je za 0,5%, odnosno bez posla u februaru ostalo je 651.000 radnika.97 Stopa nezaposlenosti u februaru od 8,1% najveća je od decembra 1983. godine, kada je stopa nezaposlenosti iznosila 8,3%.98

U dva meseca ukupno je bez posla ostalo 1,4 miliona radnika, od čega u janu-aru 2009. godine 655.000, odnosno 681.000 u decembru 2008. godine.99 Poslodavci pored otpuštanaja radnika primenjuju i druge mere za smanjivanje troškova poput smanjivanja broja radnih časova, zamrzavanje ili smanjivanje plata.

Ukupan broj nezaposlenih u SAD popeo se na 12,5 miliona, dok se broj rad-nika koji su prisiljeni da rade skraćeno radno vreme, a želeli bi da rade puno radno vreme, povećao sa 787.000 na 8,6 miliona. U međuvremenu, broj radnih sati u rad-noj nedelji ostao je na nivou iz decembra 2008. godine od 33,3 sata.100

94http://www.tradingeconomics.com/Economics/Unemployment-rate.aspx?Symbol=USD 05.03.2009.

95Ibidem96Ibidem97By TradingEconomics.com, Bloomberg; http://www.tradingeconomics.com/Economics/

Unemployment-rate.aspx?Symbol=USD98Ibidem99Ibidem100Ibidem


37


Fabrike su tokom februara 2009. godine otpustile 168.000 radnika, građe-vinske kompanije 104.000 radnika, maloprodajni sektor otpustio je blizu 40.000 radnika, sektor usluga smanjio je broj zaposlenih za 180.000, �inansijske kompanije otpustile su 44.000 radnika, dok je u socijalnom i zdravstvenom sektoru bez posla ostalo 33.000 radnika.101

U Evropskoj uniji stopa nezaposlenosti u periodu od 2001. do 2003. godine beležila je blagu stopu rasta i u tom vremenskom periodu stopa nezaposlenosti po-rasla je za 0,7 procentnih poena.102 U 2004. godini, zabeležen je nagli rast nezapo-slenosti od 1,1% usled proširenja Evropske unije i prijema novih članica (Češke Re-publike, Estonije, Mađarske, Letonije, Litvanije, Poljske, Slovačke, Slovenije, Malte i Kipra).103 Nakon 2004. godine, nastupio je trend pada nezaposlenosti koji je trajao do 2007. godine kada je stopa nezaposlenosti na teritoriji EU smanjena za 1,9 pro-centnih poena.104

Gra�ik 21: Godišnja stopa nezaposlenosti u EU u periodu od 2000. do 2007. godine

Izvor: www.euroekonom.com105

U zoni evra, Evropskoj monetarnoj uniji, tokom druge polovine 2008. godine zabeležen je nagli rast stope nezaposlenosti koji je prouzrokovan produbljivanjem i prenošenjem krize sa �inansijskog na realni sektor. Od avgusta 2008. do januara 2009. godine, stopa nezaposlenosti porasla je za 0,7 procentna poena.106

Procene Eurostat-a su da je u januaru 2009. godine, u 27 članica Evropske unije, bilo 18.412 miliona muškaraca i žena koji su aktivno tražili zaposlenje, od čega

101By TradingEconomics.com, Bloomberg; http://www.tradingeconomics.com/Economics/Unemployment-rate.aspx?Symbol=USD

102http://www.euroekonom.com/graphs-data.php?type=unemployment-eu103Ibidem104Ibidem105Ibidem106http://www.tradingeconomics.com/Economics/Unemployment-rate.aspx?Symbol=EUR


38


13.036 miliona u zoni evra.107 U odnosu na decembar 2008. godine broj nezaposle-nih uvećao se za 386.000 u 27 članica Evropske unije od čega 256.000 u evro zoni.108 U odnosu na januar 2008. godine u Evropskoj uniji broj nezaposlenih porastao je za 2.194 milona u od čega 1.641 miliona u evro zoni.109

Gra�ik 22: Stopa nezaposlenosti u evro zoni po mesecima, od januara 2008. do januara 2009. godine


Među zemljama članicama, u januaru 2009. godine, najniže stope nezaposle-nosti zabeležene su u Holandiji (2,8%) i Austriji (4%), dok su najveće stope zabele-žene u Španiji (14,8%) i Letoniji (12,3%).111 U odnosu na 2008. godinu šest država članica zabeležilo je smanjenje stope nezaposlenosti, njih devetnaest zabeležilo je rast nezaposlenosti, dok u dve države članica nije bilo promena u broju nezaposlenih. Najveće smanjenje stope nezaposlenosti zabeleženo je u Poljskoj (sa 8% na 6,7%) i Bugarskoj (sa 6,1% na 5,3%), dok je najveći rast zabeležen u Letoniji (sa 6,2% na 12,3%) i Španiji (sa 9% na 14,8%).112

107By: TradingEconomics.com, Eurostat; http://www.tradingeconomics.com/Economics/Unem-ployment-rate.aspx?Symbol=EUR

108Ibidem109Ibidem110By: TradingEconomics.com, Eurostat; http://www.tradingeconomics.com/Economics/Unem-

ployment-rate.aspx?Symbol=EUR111Ibidem112Ibidem


39

6POSLEDICE SVETSKE KRIZE PO FINANSIJSKI SEKTOR U SRBIJI

Direktni efekti svetske ekonomske krize ostaviće duboke posledice na zemlje koje najviše učestvuju u međunarodnim tokovima kapitala i međunarodnoj trgovini. Za razliku od ovih zemalja, zemlje u razvoju i zemlje koje prolaze kroz proces tran-zicije osetiće indirektne efekte krize po �inansijski sektor, koje će se manifestovati kroz pad likvidnosti, otežanu izgradnju i reformu �inansijskih institucija, kao i po realan sektor kroz usporavanje privredne aktivnosti. U ovu grupu zemalja spada i Srbija, zemlja koja je u poodmaklom procesu tranzicije.

Srbija je prve udare krize osetila na svom najosetljivijem delu �inansijskog tržišta – berzi. S obzirom na karakteristike i nedovoljnu razvijenost tržišta kapitala u Srbiji, smatra se da će uticaj svetske ekonomske krize na taj sektor biti ograničen.113 Nestabilna politička situacija početkom 2008. godine dodatno je povećala neizve-snost investitora i prouzrokovala je veće povlačenje stranog kapitala, što je uticalo na smanjenje likvidnosti tržišta kapitala i nepovoljno je delovalo na buduća dešava-nja na Beogradskoj berzi.

Indeksi berze u Beogradu gubili su vrednost mnogo brže nego indeksi na ra-zvijenim tržištima. Početkom 2008. godine, pod uticajem zbivanja na domaćem i ve-likim svetskim �inansijskim tržištima, evidentno je došlo do značajnijeg povlačenja stranih investitora sa tržišta Srbije. Usled lošeg kreditnog rejtinga Srbije i povećanog rizika ulaganja u zemlju, ulazak kapitala iz inostranstva kroz nove portfolio investici-je malo je verovatan. Domaći investitori usled straha od budućih dešavanja na berzi i nedovoljne ponude berzanskih proizvoda odlučuju se za štednju u bankama ili za držanje novca u “slamaricama“.

Kretanja berzanskih indeksa u prvoj polovini 2007. godine jasno re�lektuju proces širenja �inansijske krize i osetljivost �inansijskih tržišta od precenjene vred-nosti trgovanih akcija u prvom kvartalu, do postepenog ispumpavanja balona u dru-gom kvartalu.114 Drugi i treći kvartal 2007. godine na Belex line-u i Belex 15 karak-teriše period mirovanja ili stagnacije. U četvrtom kvartalu 2007. godine stanje na �inansijskom tržištu u svetu počelo je da se odražava na berzansko tržište u Srbiji, kada su oba indeksa Beogradske berze zabeležila nagli pad.

113_, (2008), Izveštaj o stanju u �inansijskom sistemu, septembar 2008, NBS, Beograd;114Ibidem


40


Gra�ik 23: Kretanje berzanskih indeksa Belex 15 i Belex line u periodu od 01.01.2007. do 11.03.2009.

Izvor: BELEX115 Izvor: BELEX116

Trend pada vrednosti indeksa Belex line i Belex 15 nastavljen je i u prvom kvartalu 2008. godine. Uzrok naglog pada vrednosti indeksa uzrokovano je povlače-njem inostranih portfolio investitora sa tržišta Srbije usled očekivanja daljeg pada cena akcija i produbljivanja nastale krize. Drugo tromesečje obeleženo je stagnaci-jom �inansijskog tržišta usled uspostavljene stabilnosti na poltičkoj sceni u Srbiji, koja je usporila odlazak stranih portfolio investitora i podstakla trgovanje čime je povećana likvidnost tržišta.

Početkom trećeg kvartala, kada se �inansijska kriza proširila na sva svetska �inansijska tržišta, berzanski indeksi u Srbiji beležili su konstantan pad, koji je na-stavljen u prvom kvartalu 2009. godine.

Belex 15 najveću vrednost u periodu od prvog januara 2007. do 11. marta 2009. godine dostigao je 30. aprila 2007. godine, kada je vrednost indeksa iznosi-la 3.283 indeksnih poena.117 Belex line u istom periodu je takođe najveću vrednost ostvario 30. aprila 2007. godine, kada je indeks vredeo 4.916 indeksnih poena.118 Prvi ozbiljniji pad vrednosti Belex 15 zabeležio je 23. novembra 2007. godine, a Belex line 30. novembra iste godine, kada im je vrednost opala na 2.203 indeksnih poena odnosno 3.736 indeksnih poena.119 U odnosu na 30. april 2007. godine u no-vembru iste godine indeksi Belex 15 i Belex line izgubili su 33%, odnosno 24% svo-je vrednosti120. Sledeći ozbiljan pad oba indeksa Beogradske berze ostvarili su 17. aprila 2008. godine, kada je Belex 15 vredeo 1.531 indeksni poen, a Belex line 2.764 indeksni poen.121 U poređenju sa vrednošću indeksa iz novembra 2007. godine (23.

115Beogradska berza: http://www.belex.rs/ 11.03.2009.116Ibidem117Beogradska berza: http://www.belex.rs/ 11.03.2009.118Ibidem119Ibidem120Ibidem121Ibidem


41

POSLEDICE SVETSKE KRIZE PO FINANSIJSKI SEKTOR U SRBIJI

i 30. novembar), 17. aprila 2008. godine indeks Belex 15 izgubio je dodatnih 30,5% vrednosti, a Belex line 26% svoje vrednosti.122

Najnižu vrednost u posmatranom periodu indeksi Beogradske berze ostvarili su 11. marta 2009. godine, kada je Belex 15 vredeo 354 indeksna poena, a Belex line 848 indeksna poena.123 Razlog drastičnom padu indeksa Beogradske berze je činje-nica da 50%124 tražnje za akcijama na domaćem tržištu zavisi od inostrane tražnje. Povlačenje stranih investitora uzrokovali su gubici i kriza koja je zahvatila i njihove matične zemlje.

Ako poredimo rezultate poslovanja berzi u regionu možemo uvideti da su in-deksi Beogradske berze pretrpeli najveći pad, dok su promet i pokazatelji vezani za tržišnu kapitalizaciju na približnom nivou drugih berzi u regionu.

Tabela 3: Pregled pokazatelja u regionu u 2008. godini

Berza

Indeks Promet Tržišna kapitalizacija

Naziv Promena(%)

Vrednostu mil. €

Promena (%)

Vrednostu mil. €

Promena (%)

BeogradBELEX 15 –75,62% 810,94 –56,45% 10.345,19 –36,37%

BELEXline –68,72%

LjubljanaSBI TOP –66,29% 1.285,79 –42,26% 15.617,49 –41,86%

SBI 20 –67,49%

Zagreb CROBEX –67,10% 4.241,17 –53,30% 24.170,88 –55,10%

SarajevoBIFX –67,34% 243,90 –62,56% 3.992,50 –49,68%

SASX–10 –66,52%

Banjaluka BIRS –59,91% 51,90 –82,46% 1.884,40 –52,43%

Podgorica MOSTE –71,25% 76,84 –71,83% 2.094,45 –39,00%

Skoplje MBI–10 –72,92% 201,50 –70,32% 2.027,30 –59,72%

PragPX –52,72% 34.223,00 –15,89% 40.996,00 –40,72%

PX–Glob –51,66%

Budimpešta BUX –53,34% 22.944,00 –35,46% 57.695,08 –28,39%

Beč ATX –61,20% 145.106,90 –23,88% 71.629,80 –67,13%

Izvor: MAT&KB 125

Od berzi u regionu indeksi Beogradske berze izgubili su najveći deo svo-je vrednosti i to BELEX line 68,72% i BELEX 15 75,62%.126 Slede indeks berze iz

122Ibidem123Ibidem124_, (2008), Bilten “Kvartalni monitor“ jul-septembar 2008, FREN, Beograd;125_, (2009), Makroekonomske Analize i Trendovi & Konjunkturni Barometar, br. 172, februar

2009, Ekonomski institut, Beograd126Ibidem


42


Skoplja (72,92%), indeks berze iz Podgorice (71,25%) i indeksi berze iz Sarajeva (67,34% i 66,52%).127 Najmanji pad vrednosti indeksa u regionu ostvarila je berza u Banjaluci čiji je indeks izgubio 59,91% vrednosti.128 U pogledu prometa najveći pad u 2008. godini u odnosu na 2007. godinu ostvaren je na berzi u Banjaluci (82,46%), a najmanji pad prometa zabeležen je na berzi u Ljubjani (42,26%).129 Posmatrano po tržišnoj kapitalizaciji berzi, najveći pad zabeležen je na berzi u Beču (67,23%), dok je najmanji pad zabeležen na berzi u Beogradu (36,37%).130

Ni bankarski sektor nije ostao imun na svetsku �inansijsku krizu. Jedan od prvih indikatora koji je ukazivao na sve ozbiljnije razmere krize jeste rast kamatnih stopa banaka. Razlika između kamatnih stopa pod kojima su banke plasirale svoja sredstva i referentnih kamatnih stopa evropskih centralnih banaka postala je sve izraženija. Kako se kriza produbljivala i slobodnog kapitala bilo sve manje, uzimanje novih kredita i re�inansiranje postojećih obaveza prema bankama je postajalo znat-no skuplje. Interesantno je da kamatne stope banaka nisu pratile trend smanjivanja referentnih kamatnih stopa evropskih centranih banaka i međubankarske kamatne stope euribor.131

Gra�ik 24: Kretanje 12-tomesečnog euribor-a u periodu od 01.03.2008. godine do 01.03.2009. godine

Izvor: Euribor-rates132

Međubankarska kamatna stopa, euribor, je u periodu od marta do oktobra 2008. godine porastao za 1 procentni poen, odnosno sa 4,5% koliko je iznosila u martu na 5,5% u oktobru 2008. godine.133 Rast euribor-a od marta do oktobra 2008.

127Ibidem128Ibidem129Ibidem130Ibidem131_, (2008), Izveštaj o stanju u �ianasijskom sistemu, septembar 2008 NBS, Beograd;132http://www.euribor-rates.eu/ 21.02.2009.133Ibidem


43


godine prouzrokovan je rastom referentne kamatne stope ECB i manjkom raspoloži-vog novca nastalog usled efekata globalne �inansijske krize. Nakon oktobra iste go-dine nastupio je trend pada euribor-a koji je trajao do marta 2009. godine. U tom pe-riodu euribor prateći snižavanje referentne kamatne stope ECB, smanjen je sa 5,5% (oktobar 2008.) na 1,8% (april 2009.).134

Iako je zabeležen pad međubankarske kamatne stope na evropskom tržištu, aktivne bankarske kamatne stope u zemljama u razvoju i zemljama u tranziciji, koje u svojoj osnovi imaju Euribor, nisu smanjene, jer na njihovo formiranje utiču i drugi faktori poput stepena rizika zemlje.135 U skladu s aktuelnom �inansijskom situacijom u svetu, došlo je do povećanog stepena rizičnosti ulaganja u pojedine zemlje, koji kao element ukupnog rizika utiče na povećavanje aktivnih kamatnih stopa banaka. Povećani rizici ulaganja u tranzicione zemlje, kao i nestašica kapitala otežava pristup izvorima �inansiranja i povećava njihovu cenu.

U novonastaloj situaciji efekti koji bi se očekivali od pada euribor-a neutralisa-ni su povećanjem rizika plasmana sredstava, tako da snižavanje stope euribor-a nije ostavilo prostora za smanjivanje aktivnih kamatnih stopa banaka.136 Kriza je polako počela da zahvata sve veći broj zemalja i njihove �inansijske sisteme izazivajući pad likvidnosti i paniku na tržištima. Mnoge �inansijske institucije pretrpele su velike gubitke ili su proglašavale bankrot usled velikih dugovanja. Srbija i njen �inansijski sistem bio je pošteđen od ovih razornih uticaja krize.

Bankarski sektor predstavlja najznačajniji sektor i nosilac je �inansijskog si-stema u Srbiji. Struktura izvora sredstava u bankarskom sektoru veoma je stabilna i otporna na spoljne uticaje, jer u bilansima banaka, domaći depoziti čine oko 70%, a kapital oko 24% ukupne pasive banaka.137 S obzirom na nedovoljnu razvijenost �inan-sijskog tržišta u Srbiji, banke su dodatna sredstva za �inansiranje kreditne aktivnosti uglavnom dobijale od svojih centrala.

Trend kreditne zavisnosti Srbije od inostranstva je smanjen u odnosu na pret-hodne godine, ali u vreme globalnog pada poverenja u bankarski sistem svaka po-slovna veza sa evropskim bankama koje su doživele gubitke na tržištu ulagajući u hov koje su u sebi sadržale subprime hipoteke, može dodatno uticati na prelivanje �inansijske krize.

Kriza likvidnosti u bankarskom sistemu imala bi negativan uticaj na stabil-nost ovog sektora i povećala bi stepen rizika zemlje. Zahvaljujući politici visokih sto-pa obaveznih rezervi na zaduživanje u inostranstvu i na domaće i devizne depozite, bankarski sektor Srbije je u poodmaklim fazama �inansijske krize iskazivao pokrive-nost depozita deviznim rezervama u visini od 86%, što je znatno iznad pokazatelja drugih zemalja u regionu, kod kojih je ovaj pokazatelj iznosio 35%138. Likvidnosti akti-ve banaka doprinosile su tzv. repo transakcije, instrument koji sprovodi NBS proda-

134Ibidem135_, (2009), Uprkos padu euribora komercijalne banke ne smanjuju kamatne stope, www. inve-

stitor.ba: http://investitor.ba/index.php?option=com_content&task=view&id=1008&Itemid=27 08.03.2009.136_, (2009), Uprkos padu euribora komercijalne banke ne smanjuju kamatne stope, www. investitor.

ba: http://investitor.ba/index.php?option=com_content&task=view&id=1008&Itemid=27 08.03.2009.137_, (2008), Izveštaj o stanju u �ianasijskom sistemu, septembar 2008 NBS, Beograd;138Ibidem


44


jom visokolikvidih (repo) hartija od vrednosti, koje se nakon dogovorenog perioda mogu re�inansirati kod NBS.

Pod pretnjom krize likvidnosti, banke nastoje da povećavaju svoj depozitni potencijal, što podrazumeva povećanu tražnju za dugoročnim depozitima kao stabil-nim izvorom sredstava, o čemu svedoče povećanje pasivnih kamatnih stopa. Stoga je Narodna Banka Srbije reagovala ukidanjem obavezne rezerve i poreza na deviznu štednju.

Smanjenju uticaja �inansijskih šokova na bankarski sistem Srbije najviše su doprinele restriktivne mere NBS i snažna kapitalna baza, koja je kroz pokazatelj adekvatnosti kapitala (kapital u odnosu na kvalitet aktive banke), Srbiju vrednovala znatno većim prosekom nego druge evropske zemlje.

Adekvatnost kapitala u bankarskom sektoru Srbije je 27,4%, što je znatno više u odnosu na druge tranzicione zemlje u regionu: Hrvatska 15,9%139, Bugarska 14,5%140, Rumunija 13%141 i Mađarska 10,8%142.

S obzirom na nedovoljnu razvijenost tržišta kapitala u Srbiji, a posebno duž-ničkih hartija od vrednosti, privredna društva su svoje izvore �inansiranja zasnivala na kreditima poslovnih banaka, što pokazuje činjenica da u strukturi ukupnih ban-karskih kredita dominiraju krediti pravnim licima.

Gra�ik 25: Struktura plasmana banaka po sektorima u perodu od 01.12.2006. do 30.11.2008. godine

Izvor: MAT&KB143

U periodu zaoštravanja �inansijske krize bankama je otežano zaduživanje u inostranstvu, pa su krediti postajali sve nepristupačniji zbog povećanog sistemat-

139Piraeus Bank:http://www.piraeusbank.co.yu/index.php?lang=sr&s=press&id=188140Piraeus Bank: http://www.piraeusbank.co.yu/index.php?lang=sr&s=press&id=188;141Ibidem142Ibidem143_, (2009), Makroekonomske Analize i Trendovi & Konjunkturni Barometar, br. 171, januar

2009, Ekonomski institut, Beograd;


45


skog rizika, povećanih troškova i opšte nestašice kapitala u svetu što je dovelo do smanjenja broja izdatih kredita. Smanjio se i broj izdatih cross-border kredita, kredi-ta koje su pravna lica u Srbiji uzimali direktno iz inostranstva od centrala poslovnih banaka u Srbiji. Poslovne banke u Srbiji garantovale su svojim matičnim bankama izmirenje obaveze nastalih po osnovu cross-border kredita. Upravo matične ban-ke, odnosno centrale banaka, u Srbiji su jedan od katalizatora prelivanja �inansijske nestabilnosti na tranzicione zemlje, među kojima je i Srbija. Kada je kriza zahvatila evropski �inansijski sistem, bile su pogođene i �inansijske institucije koje su pozaj-mljivale sredstva privredama u razvoju. Nestašica kapitala koja je proizvela krizu likvidnosti tih institucija, prenela se na njene institucije u Srbiji ili direktno na kori-snike njenih usluga.

Posledice prelivanja krize sa �inansijskog na realni sektor Srbije, ogledaju se u nedostupnosti �inansijskih sredstava, povećanom odlivu kapitala iz privrede i izo-stanku preko potrebnih stranih investicija. Usled manjka kapitala, njegova cena će poskupeti, �inansiranje iz kredita biće ograničeno i uslovi za dobijanje kredita biće rigorozniji. Nedostatak kapitala znatno će otežati proizvodnju i usporiti ekonomski rast.


46

8KRETANJE KURSA DINARA �RSD�

Prelivanje krize u Srbiju dovelo je do značajnijih oscilacija kursa dinara. Zna-čajnija odstupanja u odnosu na preovlađujući trend započeta su u oktobru 2007. godine, kada je kurs dinara značajnije apresirao u odnosu na euro dostigavši vred-nost od 77 dinara144 za euro u oktobru iste godine. Nakon oktobra nastupio je kra-tak period depresijacije domaće valute koji je trajao do 30. novembra 2007. godine smanjivši vrednost domaće valute na 85 dinara145. Od novembra 2007. godine pa do maja 2008. godine, nije bilo značajnih oscilacija da bi od maja pa do septembra iste godine nastupio trend izražene apresijacije domaće valute. Srednji kurs dinara 7. avgusta je dostigao svoju najveću vrednost prema evru od 75,7543 din za euro.146

Gra�ik 26: Kretanje srednjeg kursa dinara (RSD) u periodu od 01.01.2007. do 01.02.2009. godine

Izvor-NBS147

144NBS,kretanje deviznih kurseva: http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/80/80_2/kre-tanje_deviznih_kurseva.pdf

145Ibidem146Tasić N. i Vučković V. (2008.), Koji kurs nas očekuje do kraja godine, www.ekonomija.org:

http://www.ekonomija.org/index.php?mact=News,cntnt01,detail,0&cntnt01articleid=32&cntnt01origid=54&cntnt01returnid=54;

147NBS,kretanje deviznih kurseva: http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/80/80_2/kre-tanje_deviznih_kurseva.pdf;


47

KRETANJE KURSA DINARA �RSD�

Od oktobra 2008. godine dinar započinje nagli trend depresijacije koji je pot-staknut eskalacijom krize u svetu, očekivanim padom privredne aktivnosti i očekiva-njem na tržištu da će trend depresiacije biti nastavljen, što je za posledicu imalo pad tražnje za dinarom i rast tražnje za evrima. Takođe je smanjen dotok kapitala u vidu kredita, direktnih stranih investicija, doznaka i portfolio investicija što je uticalo na pad vrednosti domaće valute i povećanje de�icita platnog bilansa Srbije.148

Gra�ik 27: Platni bilans Srbije u periodu od 2001. do 2008. godine u milionima dolara

Izvor-NBS149

U periodu od 2001. do 2008. godine, primetan je trend rasta priliva sredstava iz �inansijskih transakcija, odnosno stranih direktnih investicija, portfolio i ostalih investicija. U istom periodu, de�icit tekućih transakcija beležio je konstantan rast, kako se de�icit spoljnotrgovinske razmene roba produbljivao. U spoljnotrgovinskoj razmeni usluga u prve četiri godine posmatranog perioda ostvaren je su�icit, da bi od 2005. do 2008. godine Srbija beležila veći uvoz od izvoza usluga150.

U 2008. godini, de�icit tekućeg računa iznosio je 8.721,3 miliona USD, što je za 26,6% više u odnosu na 2007.godinu151. Faktori koji su doprineli povećanju de�icita platnog bilansa su:

De�icit u razmeni roba i usluga povećao se za 2.662 miliona USD u odnosu • na 2007. godinu152;Po osnovu dohotka rashodi su se uvećali za 1.260 miliona USD u odnosu • na 2007. godinu153.

148Ibidem149http://www.nbs.rs/export/internet/cirilica/80/80_2/platni_bilans/index.html150Ibidem151Ibidem152Ibidem153Ibidem


48


Su�icit je ostvaren iz tekućih transfera koji se sastoje iz subvencija, donacija, poklona i doznaka iz inostranstva u iznosu od 4.145 miliona USD, što je za 1.498 mi-liona USD više nego u 2007. godini154. U svim godinama posmatranog perioda izuzev u 2008. godini ostvaren je su�icit u ukupnom platnom bilansu zemlje, dok je u 2008. godini ostvareni de�icit iznosio 2.349 miliona USD155.

De�icit tekućih transakcija u svim godinama posmatranog perioda pokrivan je prihodima od privatizacije. U uslovima svetske ekononomske krize kada se očekuje da će se priliv stranih direktnih investicija smanjiti i pošto je proces privatizacije pred krajem, očekuje se da će se platnobilansni de�icit u narednim godinama pove-ćavati.

Kako se de�icit bude povećavao tako će i odliv deviza iz zemlje biti izraženiji, što će smanjiti tražnju za dinarom (RSD) i izvršiti dodatni pritisak na kurs dinara smanjujući njegovu vrednost. Povećana tražnja za devizima sa kojima bi se �inansi-rao uvoz roba i usluga uticaće na smanjenje nivoa deviznih rezervi Srbije.

Gra�ik 28: Kretanje deviznih rezervi Republike Srbije izraženo u milionima USD u periodu od decembra 2000. do januara 2009. godine

Izvor-NBS156

Nivo deviznih rezervi u periodu od 2000. do 2007. godine bio je u konstan-tnom porastu. Najveći nivo deviznih rezervi Republika Srbija imala je 2007. godine kada su iznosile preko 16.070 miliona USD157. Zasluga ovako visokom nivou deviznih rezervi ide privatizaciji Mobilnog operatera Mobi 063 koja je okončana 2006. godine. Upravo je privatizacija razlog konstantnog rasta deviznih rezervi Repubike Srbije.

Tokom 2008. godine, devizne rezerve smanjene su za oko 20%158, kao posle-dica više faktora, uključujući česte intrevencije centralne banke na deviznom tržištu,

154Ibidem155Ibidem156http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/80/80_2/devizne_rezerve_2009.pdf157Ibidem158Ibidem


49


pad vrednosti dolara, platnobilansni de�icit itd. U januaru 2009. godine, nastavljen je trend pada deviznih rezervi koje su od decembra 2008. godine do januara 2009. godine opale za 13%.159

U uslovima globalne krize i očekivanim pogoršanjem makroekonomske sta-bilnosti zemje, treba očekivati da će se nivo deviznih rezervi zemlje i u narednom periodu smanjivati. Smanjivanjem nivoa deviznih rezervi smanjuje se i sposobnost Narodne banke Srbije da svojim intervencijama brani kurs dinara i time utiče na op-šta privredna kretanja u zemlji.

Na kretanje kursa dinara u velikoj meri utiče i kretanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije.

Gra�ik 29: Kretanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije u periodu od 01.12.2007. do 01.01.2009. godine

Izvor: NBS160

Srbiju karakteriše izuzetno visoka referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije, koja i u uslovima globalne krize ostaje na visokom nivou, iako druge centralne banke, pre svega centralne banke najrazvijenijih zemlja u svetu, drastično smanjuju svoje osnovne kamatne stope. Ekonomsku politiku Republike Srbije karakteriše još i veliki nesklad i nekomplementarnost u vođenju monetarne i �iskalne politike, koje kao takve međusobno poništavaju efekte koje, svojim merama, odgovorne institucije za sprovođenje monetarne i �iskalne politike (Narodna banka Srbije i Ministarstvo �inansija), žele da postignu. Prilog ovoj tvrdnji je činjenica da od 2000. godine pa do danas Ministarstvo �inansija vodi izrazito ekspanzivnu �iskalnu politiku, dok je Narodna banka Srbije prinuđena da sprovodi izrazito restriktivnu monetarnu polili-ku, kako bi neutralisala in�latorne pritiske i obezbedila makroekonomsku stabilnost zemlje.

159Ibidem160_, (2009), Statistički bilten NBS, januar 2009. godine, NBS, Beograd;


50


Razlog zbog čega u Srbiji referentna kamatna stopa ostaje na visokom nivou jeste strah od povećanja in�latornog pritiska koji bi ugrozio makroekonomsku sta-bilnost zemlje. Ovu bojazan potkrepljuje izuzetno visoka javna potrošnja prouzro-kovana dugim nizom godina u kojima je vođena ekspanzivna �iskalna politika, kao i nedovoljna konkurentnost tržišta Srbije. Usled nedovoljno razvijene konkurentnosti tržišta pojedini tržišni učesnici mogu zloupotrebiti ovu tržišnu anomaliju, poveća-vanjem cena proizvoda uprkos padu ili očekivanom padu tražnje. Uzimajući sve u obzir, Narodna banka Srbije primorana je da vodi izuzetno restriktivnu monetarnu politiku, povećavajući referentnu kamatnu stopu, čak i u kriznim vremenima kada je neophodno povećavati likvidnost privrede.

U periodu od decembra 2007. do januara 2009. godine, Narodna banka Srbi-je često je bila primorana da povećava nivo referentne kamatne stope. Na početku 2008. godine, referentna kamatna stopa iznosila je 10%, da bi do juna iste godine Narodna banka Srbije u nekoliko navrata povisila osnovnu kamatnu stopu dostižući u junu nivo od 15,75%161.

Do oktobra iste godine, referentna kamatna stopa ostala je na nivou iz juna meseca, da bi u novembru 2008. godine Narodna banka Srbije osnovnu kamatnu stopu podigla prvo na 17,75%, pa zatim i u decembru iste godine na 17,76%.162 U ja-nuaru 2009. godine, Narodna banka Srbije odlučila je da spusti referentnu kamatnu stopu na nivo od 16,5%.163 Narodna banka Srbije, držeći referentnu kamatnu stopu na visokom nivou, uticala je i na kretanje kursa RSD, tako što je time podsticala tra-žnju za repo instrumentima pre svega dvonedeljnim hov Narodne banke Srbije.

Tražnja za hov Narodne banke Srbije je rasla usled atraktivne referentne ka-matne stope i usled tržišnih očekivanja apresijacije kursa RSD. Poslovne banke su kupovale hov Narodne banke Srbije ili su vršile reotkup istim sredstvima dobijenim od dospeća već otkupljenih hov. Cilj ove operacije NBS na �inansijskom tržištu jeste povlačenje višaka likvidnih sredstava sa �inansijskog tržišta. Međutim, NBS je kori-stila ovu operaciju da vestački utice na kurs dinara. Poslovne banke su se zaduživale kod centrala i ta sredstva plasirali u hov Narodne banke Srbije. Poslovne banke kod ovakvog aranžmana bi zaradile kamatnu stopu (repo stopu) i razliku dobijenu po osnovu apresijacije kursa RSD. Kurs RSD veštački je držan na jednom nivou kroz obezbeđivanje priliva deviza u domaći �inansijski sistem preko kredita koje su po-slovne banke uzimale od matičnih banaka. Ovim prilivom deviza uticalo se na pove-canje ponude deviza na domacem tržištu čime se uticalo na apresijaciju kursa dinara i time na suzbijanje rasta cena, odnosno bazne in�lacije.

Usled depresijacije domaće valute prouzrokovane naglim povlačenjem ino-stranog kapitala iz zemlje i nagoveštajima pogoršavanja makroekonomske stabilno-sti, tražnja za repo instrumentima Narodne banke Srbije postepeno je opadala. Usled novonastalih okolnosti, poslovne banke dobijajale su sredstva po osnovu kupljenih repo instrumenata uvećana za repo stopu, ali ne i za iznos apresijacije kursa RSD. Tada banke odlučuju da izađu na devizno tržište i da sa dobijenim dinarskim sred-stvima ili delom dobijenih sredstava od NBS kupe devize. Ovim su poslovne banke

161Ibidem162_, (2009), Statistički bilten NBS, januar 2009. godine, NBS, Beograd;163Ibidem


51


povećavale tražnju za devizama i uticale na dalju depresijaciju kursa dnara. Poslovne banke su prvo dobijena sredstva pokušale da prodaju na međubankarskom tržištu po određenom kursu, ali pošto se prodaja nije uvek realizovala NBS je bila primora-na da reaguje. Narodna banka Srbije je otkupljivala dinarska sredstva od poslovnih banaka po novom, višem kursu, što je za posledicu imalo smanjenje nivoa deviznih rezervi zemlje.

Tabela 4: Obaveze po osnovu transakcija Narodne banke Srbije u milionima RSD

Obaveze po osnovu repo transakcija NBS u milionima RSD

2008. godina

Januar 216.475 Septembar 233.856

Februar 211.135 Oktobar 175.300

Mart 219.080 Novembar 155.086

April 219.315 Decembar 77.557

Maj 214.050 2009. godina

Jun 199.025 Januar 84.610

Jul 220.850 Februar 68.900

Avgust 231.552

Izvor: Statistički bilten NBS, februar 2009. godine

Poslovne banke ne žele da zadržavaju dinarska sredstva zato što vrednost valute opada usled očekivane depresijacije, i zato što su se zaduživale kod svojih centrala u evrima koje moraju i da vrate. Tako prva indikacija da li će kurs u nared-nom period apresirati ili depresirati može se videti iz povećanja ili smanjenja repo stoka.

Depresijacija kursa dinara u vreme stabilnih makroekonomskih dešavanja povoljno utiče na izvoz, jer su tada cene izvezenih roba ili usluga niže od cena kon-kurentskih roba i usluga iz inostranstva. Za apresijaciju valute važi suprotna analo-gija, odnosno ona destimuliše izvoz i podstiče uvoz čineći robu i usluge iz uvoza jef-tinijim, a izvoznu robu i usluge skupljim. U uslovima dubokih kriza, kada je izvozna tražnja znatno manja nego u fazama privrednog rasta, depresijacijom valute neće se postići rezultati koji bi se očekivali u periodima privrednog rasta.


52

9UTICAJ GLOBALNE KRIZE NA RAST TROŠKOVA

ZADUŽIVANJA U INOSTRANSTVU

Smanjenje likvidnosti �inansijskog globalnog tržišta utiče da uslovi dostupno-sti kredita budu sve komplikovaniji. Redukovanje kreditne ponude utiče na ponudu i tražnju na deviznom tržištu, odnosno ponuda deviza je sve manja dok tražnja za de-vizama raste, što za konsekvencu ima depresijaciju domaće valute. Druga posledica redukovanja kreditne ponude je povećanje kamatnih stopa na kredite stanovništvu i privredi. Krajnji rezultat je smanjena dinamika aktivnosti u realnom sektoru i uspo-ravanje privrednog rasta zemlje kao i viša stopa nezaposlenosti.

Faktori koji su uticali da se troškovi zaduživanja u inostranstvu povećaju, nisu bile medjubankarske kamatne stope, već rast premija za rizik koje se dodaju me-djubankarskim stopama. Iako se euribor više nego prepolovio u odnosu na 2008. godinu, �inansijska kriza je učinila da se sistemski rizik povećava, i da se zemlji koja kredit uzima automatski anulira smanjenje euribora i samim tim učini realan trošak zaduživanja većim, i pored pada euribora.164

Privredna društva se, pored zaduživanja kod poslovnih banaka, mogu zadužiti i direktno u inostranstvu, kod centrala poslovnih banaka, odnosno matičnih banaka, pomoću takozvanih krosborder kredita. Prema podacima NBS, stanje zaduženosti preduzeća u inostranstvu u oktobru 2008. godine iznosilo je 9,5 milijardi evra ili 30% BDP-a, što znači da je realni sektor koristio značajna sredstva iz inostranstva, u iznosu koji predstavlja oko 60% mesečnog proseka.165 Podaci govore da je početkom krize smanjeno inozaduživanje preduzeća.

Zaduživanja i bankarskog i realnog sektora utiču na spoljni dug Srbije. Spoljni dug se sastoji iz dve komponente: javnog duga koji se odnosi na pozajmice države i privatnog koji se odnosi na pozajmice banaka i privrednih društava.

Na kraju 2000. godine, spoljni dug Srbije iznosio je 10,8 milijardi dolara166, da bi se na kraju 2008. godine skoro utrostručio (30,7 milijardi dolara167). U peri-odu od 2000. do 2007. godine, spoljni dug rastao je po prosečnoj godišnjoj stopi od 13,5%.168 Tokom 2007. godine, posmatrano u dolarima, u odnosu na kraj 2006. godine dug je porastao za 33,8%, dok je u 2008. godini, u odnosu na 2007. godinu,

164http://www.euribor-rates.eu/euribor-2009.asp?i1=9&i2=9 165_, (2008), Izveštaj o stanju u �ianasijskom sistemu, septembar 2008, NBS, Beograd;166http://www.nbs.yu/export/internet/latinica/40/40_5/40_5_9/index.html 25.02.2009167Ibidem168Ibidem


53

UTICAJ GLOBALNE KRIZE NA RAST TROŠKOVA

spoljni dug uvećan za 17%, što je manje u odnosu na prethodnu godinu i podudara se sa periodom otpočinjanja ekonomske krize.169

Od 2000. do 2008. godine, učešće javnog duga u ukupnom spoljnom dugu ima silazni trend. Na početku 2000. godine, javni dug iznosio je 8,8 milijardi dolara, što je predstavljalo 81% ukupnog spoljnog duga zemlje.170 Na kraju 2008. godine, jav-ni dug je iznosio 9 milijardi dolara, što predstavlja 29% ukupnog spoljnog duga.171 U periodu izmedju 2000. i 2008. godine, učešće javnog duga u ukupnom spoljnom dugu smanjeno je za 52%.172

U periodu od 2000. do 2008. godine učešće privatnog sektora u ukupnom spoljnom dugu ima uzlazni trend, što predstavlja rezultat potrebe za dodatnim �i-nansiranjem sektora privrede u skladu sa visokom stopom ekonomskog rasta. Uče-šće privatnog sektora u ukupnom dugu na početku 2000. godine iznosilo je 18%, da bi na kraju 2008. godine učešće iznosilo 71%.173

Gra�ik 30: Struktura spoljnog duga po sektorima ( u milionima USD)

Izvor: NBS, Sektor za medjunarodnu saradnju174

U 2008. godini, nastavlja se trend rasta spoljnog duga koji je trajao do avgusta uz povremene oscilacije, da bi osetniji pad bio zabeležen tokom oktobra 2008. godi-ne, najviše zbog smanjenja zaduživanja privatnog sektora. U septembru 2008. godi-ne dugoročna dugovanja privatnog sektora iznosila su oko 17,8 milijardi dolara175, da bi u oktobru bila smanjena na oko 16,2 milijardi dolara.

U decembru 2008. godine, uprkos globalnoj �inansijskoj krizi, spoljni dug Sr-bije ponovo raste, a razlog je ponovno povećanje zaduživanja privatnog sektora (du-

169Ibidem170Ibidem171Ibidem172Ibidem173Ibidem174Ibidem175http://www.nbs.yu/export/internet/latinica/40/40_5/40_5_9/index.html 25.02.2009


54


goročno zaduživanje se povećalo sa 16,8176 na 18,3 milijardi dolara177, a kratkoročno sa 2,7178 na 3,4 milijardi dolara179). U narednom periodu može se očekivati da će se iznos raspoloživh sredstava namenjenih �inansiranju privatnog sektora smanjiti čime bi se i udeo privatnog sektora u ukupnom spoljnom dugu smanjio.

Globalna kriza povećava troškove zaduživanja Srbije u inostranstvu, odnosno čini kredite skupljim uprkos činjenici da je referenta kamatna stopa Evropske cen-tralne banke u nekoliko navrata snižavana, u cilju povećanja likvidnosti privrede. Vid zaduživanja putem kredita, iako je skup, u narednom periodu biće verovatno jedini siguran izvor �inansiranja za Srbiju.

176Ibidem177Ibidem178Ibidem179Ibidem


55

10MEHANIZAM I POSLEDICE PRENOŠENJA KRIZE SA FINANSIJSKOG NA REALNI SEKTOR U SRBIJI

Uticaj svetske ekonomske krize na Srbiju, ogleda se u povlačenju stranog ka-pitala. Srbija, svoj ekonomski razvoj i integraciju u svetsko tržište zasniva na stranim direktnim investicijama, koje su u periodu krize u znatnoj oskudici. Pad investicija i pad poverenja u bankarski sistem, ispoljava se kroz povlačenje deviznih sredstava iz �inansijskog sistema i smanjenja devizne likvidnosti. Naglo smanjivanje ponude deviza stvara depresijaciju i u kratkom roku stvara in�latorne pritiske. Kako dinar više slabi prema stranoj valuti, in�lacija se sve više manifestuje kroz rast cena uvozne robe. Ujedno, neizvesnost, povlačenje kapitala i in�latorni pritisci utiču na smanjenje potrošnje i agregatne tražnje, što prirodno dovodi i do usporavanja privredne ak-tivnosti. Kako je svetska tražnja za primarnim proizvodima u padu, u predstojećem periodu može doći do smanjenja izvoza na tržišta koja su takođe pogođena krizom, što će uticati da domaća privredna društva smanje proizvodnju.

Globalna ekonomska kriza snažno će delovati na usporavanje privrednog ra-sta u svetu usled smanjene tražnje u razvijenim privredama. Pad tražnje na evrop-skom tržištu, koje predstavlja najveće izvozno tržište za Srbiju, negativno će se odra-ziti na njenu spoljnotrgovinsku razmenu i privredni rast.

Srbija, koja pretežno izvozi poluproizvode i sirovine, obojene metale, gvožđe, čelik i agrarna dobra, trpi posledice smanjene tražnje, koje su barem početkom krize bile ublažene izvozom poljoprivrednih dobara.

Najveći srpski izvoznik, kompanija US Steel, koja čini 13% u strukturi doma-ćeg izvoza, objavila je da će od januara privremeno obustaviti proizvodnju u nekoliko pogona.180 Pad tražnje za čelikom i metalom, snažno je uticao da domaće valjaonice obustave proizvodnju ili da rade sa jako malim kapacitetima. Smanjenje izvoza če-lika i gvožđa znatno se odrazilo na smanjenje industrijske proizvodnje u Srbiji, koja je prema oceni Republičkog zavoda za statistiku u decembru 2008. godine manja za 8,9% u odnosu na decembar 2007. godine181.

U periodu začetka krize, industrijski sektor je još uvek beležio stabilan rast, koji se pogoršao tek u drugoj polovini 2008. godine, kao posledica prelivanja krize sa �inansijskog na realni sektor. Trend industrijske proizvodnje u poslednjih šest mese-

180_, (2008), U.S. STEEL obustavlja proizvodnju u nekoliko pogona, www.emportal.rs/vesti: http://www.emportal.rs/vesti/srbija/73480.html 19.12.2008.

181Vlada Republike Srbije: http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=102563


56


ci (avgust 2008. – januar 2009. godine) beležio je pad u proseku od 1,7% mesečno ili 19% na godišnjem nivou.182 Desezonirani indeksi u istom periodu beleže pad u svim posmatranim mesecima. Januarski desezonirani indeks manji je od prošlogodišnjeg proseka za 13%, a od maksimalnog nivoa u junu i u julu prošle godine za 16% (pad po stopi od 2,8% prosečno na mesečnom nivou, ili blizu 30% na godišnjem nivou).183 Posmatrano na godišnjem nivou industrijska proizvodnja Srbije u januaru 2009. go-dine, u poređenju sa januarom 2008. godine, manja je za 17,1%184.

Gra�ik 31: Trend industrijske proizvodnje u Srbiji

Izvor: MAT&KB185

Posmatrano po sektorima, u januaru 2009. godine u odnosu na isti period prethodne godine, prerađivačka industrija beleži pad od 24%186, sektor vađenja ruda i kamena je u padu za 7,7%187, dok proizvodnja i distribucija električne energije, gasa i vode beleže rast od svega 0,3%188.

Gledano po namenskim grupama, podaci o industrijskoj proizvodnji svedoče da je, u odnosu na januar 2008. godine, došlo do pada u proizvodnji: intermedijalnih proizvoda za 38,5%, kapitalnih proizvoda za 25,7%, netrajnih proizvoda za široku potrošnju za 15,5%, trajnih proizvoda za široku potrošnju za 13,7% , i energije za 0,7%189. Obim industrijske proizvodnje u januaru 2009. godine beleži pad u 22 obla-sti koje čine 74%190 u strukturi industrijske proizvodnje.

182Ibdem183Ibidem184Republički zavod za statistiku Republike Srbije, saopštenje za javnost: http://webrzs.stat.

gov.rs/axd/index1.php?SifraVesti=311&Link185_, (2009), Makroekonomske Analize i Trendovi & Konjunkturni Barometar, br. 172, februar

2009, Ekonomski institut, Beograd186RZS, saopštenje za javnost: http://webrzs.stat.gov.rs/axd/index1.php?SifraVesti=311&Link187Ibidem 188Ibidem189Ibidem190Ibidem


57

11UTICAJ GLOBALNE EKONOMSKE

KRIZE NA IZVOZ SRBIJE

Nedostatak kapitala na globalnom �inansijskom tržištu dovodi do otežanog i nepovoljnijeg zaduživanja kompanija i značajno otežava poslovanje srpskih izvo-znika. Manjak kapitala i oštriji uslovi zaduživanja samo su neki od teškoća sa kojima se susreću izvoznici u Srbiji. Finansijska kriza osiromašila je građane širom sveta i dovela do gašenja velikog broja kompanija što je za posledicu imalo smanjenje tra-žnje za skoro svim vrstama roba i usluga. Situaciju pogoršava i činjenica da skoro polovina izvoza Srbije (45,26%)191 odlazi u samo četiri evropske zemlje: Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Italiju i Nemačku192. Takva specijalizacija izvoza pokazuje sla-bosti u periodima krize zbog nedostatka diversi�ikacije tržišta na koje bi se plasirali proizvodi.

Gra�ik 32: Izvoz Srbije po pojedinim zemljama izražen u % ukupnog izvoza zaključ-no sa decembrom 2008. godine193

Izvor: Republički zavod za statistiku (RZS), saopštenje broj 24, statistika spoljne trgovine decembar 2008.194

191Republički zavod za statistiku (RZS), saopštenje broj 24, statistika spoljne trgovine decem-bar 2008: http://webrzs.statserb.sr.gov.yu/axd/arhiva1.php?NazivSaopstenja=ST13&ind=3

192Ibidem193http://webrzs.statserb.sr.gov.yu/axd/arhiva1.php?NazivSaopstenja=ST13&ind=3194http://webrzs.statserb.sr.gov.yu/axd/arhiva1.php?NazivSaopstenja=ST13&ind=3


58


Razvijene države, kao što su Italija i Nemačka, su među onima koje su najviše pogođene krizom, a u njih odlazi 21,6%195 izvoza iz Srbije što je značajan udeo u uku-pnom izvozu. Pošto je kriza prilično oslabila razvijene zemlje širom sveta razumljivo je zašto izvoz u pomenute dve države opada usled smanjene kupovne moći stanov-ništva i usporene privredne aktivnosti. Bosna i Hercegovina i Crna Gora su zemlje u razvoju slične Srbiji na koje kriza nije direktno uticala zbog nerazvijenosti njihovih �inansijskih sistema. Međutim, manjak kapitala u razvijenim ekonomijama smanjuje dotok kapitala u manje razvijene zemlje uzrokujući usporavanje privredne aktivno-sti i u ove dve države. Usporavanje ekonomija Bosne i Hercegovine i Crne Gore do-vodi do smanjenja izvoza Srbije, jer u te dve zemlje odlazi 23,7%196 ukupnog izvoza. Gotovo sav izvoz iz Srbije namenjen je tržištu Evrope, pa shodno tome usporavanje ukupnog izvoza Srbije zavisiće od intenziteta krize kojom će Evropa biti pogođena, a pre svega zemlje Evropske unije.

Gra�ik 33: Izvoz Republike Srbije u periodu od januara 2006. do januara 2009. godi-ne u milionima USD

Izvor: NBS – izveštaj o izvozu robe iz RS197

Izvoz Srbije beležio je rast sa manjim sezonskim oscilacijama od januara 2006. do avgusta 2008. godine, kada je trend rasta izvoza naglo zaustavljen. Pad u avgustu 2008. godine nije neočekivan pošto se može primetiti pad izvoza u tom me-secu u sve tri godine posmatranog perioda. Prve indicije da pad izvoza nije posledica sezonskih uticaja mogle su se uočiti u septembru 2008. godine, kada se na osnovu trendova iz prethodnih godina očekivao oporavak izvoza, a do kog ipak nije došlo. Rast u oktobru 2008., u odnosu na oktobar 2007. godine, iznosio je 9,1%198 (u 2007., u odnosu na 2006. godinu, rast je iznosio 30%)199. U novembru 2008. godine izvoz u odnosu na isti mesec 2007. godine opao je za 17,6%200. Novembarski pad spustio

195Ibidem196Ibidem197http://www.nbs.rs/export/internet/cirilica/80/80_2/platni_bilans/index.html198Ibidem199Ibidem200Ibidem


59

UTICAJ GLOBALNE EKONOMSKE KRIZE NA IZVOZ SRBIJE

je nivo izvoza krajem 2008. gotovo na nivo iz 2006. godine201, što je predstavljalo jasan pokazatelj da je došlo do prenošenja krize na realni sektor i da je izvoz Srbije na udaru krize.

U decembru 2008. godine (iako je zabeležen rast izvoza u odnosu na novem-bar iste godine od 4,7%202), u odnosu na decembar 2007. godine izvoz je smanjen za 11,6%203. Pad izvoza nastavljen je i u 2009. godini, kada je u januaru mesečni pad izvo-za dostigao 32,8%204, dok je međugodišnji pad izvoza iznosio neverovatnih 30,6%205.

Činjenica je da neki sektori više, a neki manje reaguju na negativne uticaje trenutne ekonomske krize. Po standardnoj međunarodnoj trgovinskoj klasi�ikaciji (SMTK)206, pet je ključnih izvoznih sektora u Srbiji (od devet koliko ih ima): hrana, prerađeni proizvodi, mašine aparati i transportni uređaji, gotovi proizvodi, hemijski proizvodi. U zavisnosti od karakteristika svake grane i elastičnosti tražnje za proi-zvodima različitih grana razlikuje se i uticaj krize na pojedine sektore.

Sledeći gra�ik pokazuje kretanje izvoza prerađenih proizvoda (prerađivačke industrije) u koje između ostalih spadaju: proizvodi od kože, gume, drveta, papira, tekstila, gvožđa, čelika. Ovaj sektor ima najveći nominalni iznos i najveći udeo u uku-pnom izvozu Srbije i stoga bi ga trebalo izdvojiti od ostalih i posebno analizirati.

Gra�ik 34: Izvoz prerađenih proizvoda u milionima USD u periodu od januara 2006. do januara 2009. godine

Izvor : NBS – izveštaj o izvozu robe iz RS207

Zbog sezonskih uticaja izvoz prerađenih proizvoda beleži usporavanje u pe-riodu između septembra i decembra tokom 2006. i 2007. godine. Pomenuto uspo-

201Ibidem202http://www.nbs.rs/export/internet/cirilica/80/80_2/platni_bilans/index.html203Ibidem204Ibidem205Ibidem206United Nations Statistics Division: http://unstats.un.org/unsd/cr/registry/regcst.asp?Cl=14207http://www.nbs.rs/export/internet/cirilica/80/80_2/platni_bilans/index.html


60


ravanja izvoza očekivalo se i tokom 2008. godine, međutim, intenzitet usporavanja izvoza prerađenih proizvoda u drugoj polovini 2008. godine daleko je veće nego što se moglo prvobitno očekivati.

U periodu od jula do decembra 2008. godine izvoz prerađenih proizvoda sma-njen je za 58,3%208 čime je nivo izvoza u decembru 2008. godine vraćen na približan nivo izvoza prerađenih proizvoda iz marta 2006. godine209. Tokom januara 2009. godine izvoz je nastavio usporavanje beležeći mesečni pad od 22%210, odnosno me-đugodišnji pad od 49%211.

Određeni sektori privrede i u periodima velikih kriza beleže manja uspora-vanja ili čak neznatan rast u odnosu na druge sektore privrede. Ovo se dešava zbog defanzivnih karakteristika određenih sektora, odnosno prirode posla kojim se pri-vredna društva u okviru tih sektora bave poput prehrambene proizvodnje ili javnim i komunalnim uslugama. U Srbiji sektor koji je najviše odolevao efektima krize to-kom druge polovine 2008. godine jeste sektor prehrambene proizvodnje.

Gra�ik 35: Izvoz prehrambenih proizvoda u milionima USD u periodu od januara 2006. do januara 2009. godine.


Slabije reagovanje prehrambenog sektora na nepovoljne uticaje krize može se povezati sa više faktora. Proizvodnja hrane u mnogome zavisi od vremenskih uslova koji su u Srbiji bili povoljni tokom 2008. godine. Recesija koja je zahvatila veći deo sveta dovodi do smanjivanja tražnje za većinom proizvoda iz različitih sektora. Sma-njena tražnja dalje dovodi do usporavanja industrijske proizvodnje, i samim tim do manje tražnje za naftom, što je značajno uticalo na pad cene nafte. Sa obzirom da je nafta jedan od glavnih inputa u proizvodnji hrane, troškovi proizvodnje hrane su se snizili.

208_, (2008), Izveštaj o izvozu robe iz RS, NBS, Beograd:209Ibidem210Ibidem211Ibidem212http://www.nbs.rs/export/internet/cirilica/80/80_2/platni_bilans/index.html


61

UTICAJ GLOBALNE EKONOMSKE KRIZE NA IZVOZ SRBIJE

Veoma je bitna i elastičnost tražnje za hranom koja predstavlja promenu tra-žnje u odnosu na promenu cene hrane, i promenu visine dohotka građana. Hrana je proizvod kojeg se ljudi poslednjeg odriču i u slučaju viših cena (cenovna elastičnost) i u slučaju nižeg dohotka (dohodovna elastičnost).

U trenucima krize dohodovna elastičnost bitnija je od cenovne elastičnosti usled smanjenih dohodaka širom sveta. Pošto je dohodovna elastičnost tražnje za hranom niska (ljudi kupuju istu količinu hrane bez obzira na dohodak) stanovništvo se radije odriče drugih potreba (automobili, putovanja, skupa odeća), a tražnja za hranom ostaje na relativno istom nivou.

Izvoz prehrambenih proizvoda zavisi od ukupne proizvodnje, dok je proizvod-nja prehrambenih proizvoda izuzetno podložna sezonskim uticajima. S obzirom da su u strukturi izvoza prehrambenih proizvoda u velikoj meri zastupljeni primarni poljoprivredni proizvodi, sezonski karakter poljoprivredne proizvodnje ima veli-ki uticaj na visinu ostvarenog izvoza. Tokom 2006. godine, usled loših vremenskih uslova, nivo proizvodnje je znatno opao, da bi se u 2007. i 2008. godini proizvodnja stabilizovala, a izvoz beležio rast. Od jula 2008. godine, kada je ukupan izvoz Srbije usled efekata krize počeo da beleži nagli pad, izvoz prehrambenih proizvoda posle pada koji je imao sezonski karakter beležio je stagnaciju.

Gra�ik 36: Pad izvoza po sektorima za period od jula 2008. do januara 2009. godine


U periodu od avgusta do novembra 2008. godine izvoz prehrambenih pro-izvoda bio je na nivou između 133 i 137 miliona USD214. Pad izvoza u decembru u odnosu na novembar 2008. godine od 7,3%215, i u januaru 2009. u odnosu na decem-bar 2008. godine od 35,4%216 imaju sezonski karakter i ne mogu se apriori povezati

213Ibidem214http://www.nbs.rs/export/internet/cirilica/80/80_2/platni_bilans/index.html215Ibidem216Ibidem


62


sa globalnom ekonomskom krizom. Ovu tvrdnju potkrepljuje činjenica da je nivo izvoza prehrambenih proizvoda iz januara meseca u 2007, 2008. i 2009. godine na približno istom nivou od oko 80 miliona USD. Na sledećem gra�iku sumirani su uti-caji krize po sektorima za period od jula 2008. do januara 2009. godine

U odnosu na nivo izvoza koji je zabeležen tokom jula 2008. godine, mesec koji je prethodio padu celokupnog izvoza, najveći pad izvoza zabeležen je u sektorima mineralnih goriva i maziva (75,7%), prerađenih proizvoda (67,4%) i hemijskih proi-zvoda (65,7%). Izvoz gotovih proizvoda zabeležio je najmanji pad od 37,6%.


63

11UTICAJ KRIZE NA PRILIV STRANIH

DIREKTNIH INVESTICIJA

Jedan od najtežih efekata ekonomske krize koji će pogoditi Srbiju jeste pad priliva stranih direktnih investicija. U datim okolnostima investitori postaju kon-zervativniji i izbegavaju ulaganja u tržišta u razvoju, maksimalno izbegavajući svaki rizik. Prema istraživanju UNCTAD (United Nations Conference on Trade and Develo-pment), u 2008. godini globalni priliv SDI opao je za 21% na 1.400 milijardi dolara217 i taj silazni trend prema njihovim procenama nastaviće se i u 2009. godini.

Svetska ekonomska kriza je više uticala na razvijene zemlje, gde se priliv SDI u 2008. godini smanjio na 840 milijardi218 sa 1.247 milijardi219 koliko je iznosio u 2007. godini, što predstavlja smanjenje od oko 32,7%. Priliv SDI, prema podacima UNCTAD, u zemlje u razvoju povećao se sa 500 milijardi dolara220 u 2007. godini na 518 milijardi dolara221 u 2008. godini, što predstavlja rast od 3,6%. Navedeni podaci prikazani su na sledećem gra�iku:

Gra�ik 37: Priliv stranih direktnih investicija u milijardama USDIzvor: UNCTAD Handbook of Statistics222

217_, (2009), UNCTAD: Assessing the impact of the current �inancial and economic crisis on global FDI �lows, januar 2009, UNCTAD, Geneva;

218_, (2009.), UNCTAD Handbook of Statistics, UNCTAD, Geneva: http://www.unctad.org/Tem-plates/web�lyer.asp?docid=10193&intItemID=1397&lang=1&mode=downloads 10.03.2009

219Ibidem220Ibidem221Ibidem222Ibidem


64


Srbiji, zemlji u tranziciji, neophodne su strane direktne investicije koje bi predstavljale glavni pokretač ekonomskog rasta zemlje u narednom periodu. Me-djutim, nedostatak kapitala nije jedini problem sa kojim se Srbija suočava. Zemlje u tranziciji karakteriše nizak nivo domaće štednje, iz koje bi se samostalno �inansirao razvoj, nedostatak savremene tehnologije i odgovarajućeg upravljačkog znanja. Po-menuti nedostaci mogu se nadoknaditi dolaskom stranih investitora koji bi sa inve-sticijama doneli nova znanja, iskustva i nove tehnologije.

Nakon političkih promena u Srbiji priliv stranih direktnih investicija beleži trend rasta koji je trajao sve do kraja 2006. godine. Najveći udeo u ukupnom prilivu imali su prihodi od privatizacije, dok su green �ield investicije imale znatno manji udeo. U periodu od 2000. do 2007 godine Srbija je značajno popravila svoj udeo u ukupnom svetskom prilivu SDI.223 To nije bio samo slučaj sa Srbijom, već i sa svim zemljama Zapadnog Balkana. Na sledećem gra�iku prikazan je neto priliv SDI u peri-odu od 2000. do 2008. godine.

Gra�ik 38: Neto priliv SDI u periodu od 2000. do 2008.godine (u milionima USD)

Izvor: NBS, Sektor za ekonomske analize i istraživanja, Odeljenje statistike platnog bilansa224

Priliv SDI u periodu od 2000. godine do polovine 2003. godine beležio je rast, kad je došlo do usporavanja priliva usled neuspelih predsedničkih izbora održanih u novembru i raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora u decembru iste godine. U 2004. godini zabeleženo je kratko usporavanje priliva SDI, da bi se u 2005. i 2006. godini rast priliva investicija nastavio. Naglo povećanje nastaje usled prodaje mobil-nog operatera Telenoru, koji je kupio Mobtel za 1,513 milijardi evra. 225 U 2007. godi-ni dolazi do pada priliva inostranog kapitala usled manjih prihoda od privatizacije u odnosu na 2006. godinu. U 2008. godini, i pored svetske �inansijske krize, dolazi do blagog rasta priliva stranih direktnih investicija u odnosu na 2007. godinu. Međutim,

223Zdravković, M. (2008), Priliv stranih direktnih investicija u zemlje Zapadnog Balkana na-kon 2000. godine, www.ekonomija.org: http://www.ekonomija.org/index.php?mact=News,cntnt01,print,0&cntnt01articleid=36&cntnt01showtemplate=false&cntnt01returnid=54

224http://www.nbs.rs/export/internet/cirilica/80/80_2/platni_bilans/index.html; 15.01.2009225B92, Info, U fokusu http://www.b92.net/info/vesti/u_fokusu.php?id=25&start=0&nav_id=206329


65

UTICAJ KRIZE NA PRILIV STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA

u zadnja dva kvartala 2008. godine, priliv SDI beleži usporavanje u odnosu na treći i četvrti kvartal 2007. godine.226 Pad priliva stranih direktnih investicija u trećem i če-tvrtom kvartalu 2008. godine nije direktna posledica krize tako da će se pravi efekti krize osetiti u 2009. godini.

Gra�ik 39: Priliv SDI u 2007. i 2008. godini po kvartalima (u milionima USD)

Izvor: NBS, Statistički bilten, decembar 2008227

Pad priliva SDI utiče na smanjenje uvodjenja novih proizvodnih kapaciteta, što će imati za posledicu smanjenje broja novih radnih mesta, smanjen rast izvoza, smanjenu tražnju i krajnja posledica jeste usporavanje privrednog rasta zemlje. Na sledećem gra�iku prikazana je stopa realnog rasta BDP u periodu od 2000. do 2008. godine:

Gra�ik 40: Stopa rasta realnog BDP u periodu od 2000. do 2008. godine

Izvor: Ministarstvo �inansija228

226_, (2008), Statistički bilten decembar NBS, 2008. godine, NBS, Beograd;227_, (2008), Statistički bilten decembar NBS, 2008. godine, NBS, Beograd;228Ministarstvo �inansija Republike Srbije, http://www.m�in.sr.gov.yu/src/2903/ 20.01.2009


66


Na početku tranzicije, pošto se pristupilo restruktuiranju privrede, došlo je do pada ukupne proizvodnje, kada je stopa rasta realnog BDP-a u periodu izmedju 2001. i 2003. godine beležila silazni trend. Od sredine 2003. godine dolazi do naglog privrednog rasta, tako da je stopa privrednog rasta u 2004. godini skoro utrostruče-na u odnosu na prethodnu godinu. U sledeće dve godine dolazi do blagog smanjenja stope, da bi u 2007. godini zabeležen rast od 7,1%229.

U 2008. godini primetno je usporavanje stope rasta privredne aktivnosti na oko 6%230. Medjutim, posledice ekonomske krize po BDP biće vidljive tek u 2009. godini. EBRD snizila je svoje prognoze privrednog rasta Srbije i čitavog regiona.231 Navedena �inansijska institucija je u novembru 2008. godine prognozirala da će pri-vredni rast iznositi tri odsto, ali je ta procena u januaru 2009. godine snižena na dva odsto.232 Smanjenje prognoze privrednog rasta Srbije je posledica sve veće recesije u svetu ali i njenog uticaja, ne samo na Srbiju, već i na većinu tranzicionih zemalja.

Privredni rast u Srbiji za 2009. godinu, prema prvim prognozama MMF-a iz oktobra 2008. godine, trebalo je da iznosi 6%, međutim već u januaru 2009. godine prognoza je redukovana, čime je očekivani privredni rast Srbije smanjen na 3,5%233. Još jednu korekciju privrednog rasta za 2009. godinu, MMF je izvršio u aprilu 2009. godine, kada je projektovan realan pad BDP-a Srbije u odnosu na 2008. godinu za 2%234.

Država bi trebala da preduzme odgovarajuće mere kako bi se priliv SDI pove-ćao i da radi na stvaranju boljeg ambijenta za investiranje. U proteklih osam godi-na formiran je nov zakonodavni i institucionalni okvir koji obezbeđuje unapređenje poslovnog okruženja kroz zaštitu prava svojine, ugovora, poverioca i investitora.235 Primena novih zakonskih rešenja uticala je na poboljšanje uslova za otpočinjanje posla, što se ogleda u smanjenju vremena i troškova za registraciju preduzeća, sma-njeno je vreme čekanja za građevinske dozvole, smanjeni su troškovi poreza i taksi i poboljšana su prava kreditora.236 Pa ipak, poslednja istraživanja Svetske banke (pre-zentovana u Izveštaju o poslovanju 2009. godine) o poslovnom ambijentu, Srbiju rangiraju tek na 94 mesto od ukupno 181 zemlje (91. pozicija u 2007. godini).237

Država bi takodje trebalo da radi na poboljšanju kreditnog rejtinga zemlje, koji bi učinio kredite medjunarodnih �inansijskih institucija dostupnijim i povoljni-jim, a stranim investitorima bi se ulilo poverenje da je srpsko tržište vredno ulaganja. Smanjenje SDI udaljava Srbiju od kursa integracije, a zajedno sa smanjenjem ponude kredita i pogoršanjem uslova za dobijanje kredita izazvalo bi značajno usporavanje privrednog razvoja zemlje.

229Ibidem230Ministarstvo �inansija Republike Srbije, http://www.m�in.sr.gov.yu/src/2903/ 20.01.2009231_, (2009), EBRD News&events, 2009 growth forecasts, EBRD, London: http://www.ebrd.

com/new/pressrel/2009/090127.htm;232Ibidem233_, (2009), IMF Country report No.09/20, January 2009, IMF, Washington;234_, (2009), IMF world economic outlook, 22. April 2009, IMF, Washington235_, (2009.), Donig business 2009, A copublication of the World Bank, the International Fi-

nance Corporation and Palgrave Macmillan, Washington236Ibidem237Ibidem


67

12STOPA NEZAPOSLENOSTI

Ukupan broj zaposlenih u januaru 2009. godine bio je za 0,4%238 manji nego u decembru 2008. godine, odnosno za 0,3%239 manji u poređenju sa januarom iz 2008. godine. Najveći apsolutni pad broja zaposlenih, u januaru 2009. godine u odnosu na decembar 2008. godine, zabeležen je u prerađivačkoj industriji, saobraćaju, skladi-štenju i vezama, zdravstvu i socijalnom radu, hotelima i restoranima.240

Tabela 5: Zaposleni i nezaposleni

2005. 2006. 2007. 2008. 2008. 2009

Ø Ø Ø Ø XI XII I

Ukupan broj zaposlenih

2.068.964 2.028.854 2.002.344 1.999.476 1.998.312 1.990.342 1.983.139

Nezaposlena lica 888.386 913.293 850.004 755.935 718.256 727.621 736.816

Stopa registro-vane nezapo-slenosti

30 31 29,8 27,4 26,5 26,8 27,1

Izvor: Srpski ekonomski dijagram, Republički zavod za razvoj Republike Srbije241

Tokom 2007., pa sve do pred kraj 2008. godine, zabeleženo je kratkotrajno smanjenje broja nezaposlenih, da bi od decembra 2008. godine nezaposlenost be-ležila blagu tendenciju rasta. Broj nezaposlenih lica u januaru 2009. godine veći je za 1,3% u odnosu na decembar 2008. godine. Stopa nezaposlenosti u januaru 2009. godine veća je za 0,3 procentna poena u odnosu na decembar 2008. godine. Struktu-ra nezaposlenih lica je nepovoljna s obzirom da je u ukupnoj nezaposlenosti visoko učešće dugoročno nezaposlenih, mladih, nestručnih i žena. Razlozi visoke stope ne-zaposlenosti su neusklađenost obrazovnog sistema sa potrebama privrede i nedo-voljna mobilnost radne snage, kako teritorijalne tako i profesionalne. U 2009. godini može se očekivati da će broj nezaposlenih rasti kako se kriza bude produbjivala.

238_, (2009.), Srpski ekonomski dijagram broj 2, februar 2009. godine, Republički zavod za razvoj Republike Srbije, Beograd;

239Ibidem240Ibidem241Ibidem


68

13MERE NARODNE BANKE SRBIJE ZA

UBLAŽAVANJE EFEKATA KRIZE

Imajući u vidu značaj koji nastupanje svetske ekonomske krize ima u pogledu očuvanja stabilnosti ekonomskog sistema, NBS je u početnim fazama krize pripre-mila paket mera kako bi se ublažili efekti kojima je pogođen �inansijski sektor Srbije. Mere koje je NBS primenila zaključno sa aprilom 2009. godine sastoji se iz sledećih mera:

1. Intenzivirana je dnevna kontrola likvidnosti, depozita i deviznih rezervi ba-naka.242

NBS se odlučuje da pojača nadzor �inansijskog sektora, jer se nedostatak re-levantne kontrole bankarskog sistema u svetu pokazao kao jedan od glavnih uzroč-nika globalne krize. U cilju boljeg praćenja rizika bankarskog sektora NBS je uvela novi kontrolni okvir koji omogućava redovno prikupljanje podataka o nenaplativim potraživanjima.

Kašnjenja u naplati potraživanja banke odobrenih i puštenih u stečaj pre 30. septembra ne računaju se prema prvobitnom datumu dospeća, već prema naknadno ugovorenom datumu dospeća, ako su ispunjeni sledeći uslovi:243

da produženje roka naplate potraživanja nije duže od godinu dana od pr-• vobitno utvrđenog datuma dospeća;da je rok naplate potraživanja produžen na zahtev dužnika i bez njegovih • dodatnih troškova vezanih za produženje roka otplate;da dužnik svoje obaveze prema banci izmiruje blagovremeno ili sa kašnje-• njem ne dužim od 30 dana, a banka je procenila i dokumentovala da pro-duženje roka naplate potraživanja omogućava dužniku da nastavi uredno izmirivanje svojih obaveza prema banci;da je dužnik solventan, a banka je procenila i dokumentovala da produže-• nje roka naplate potraživanja nije prouzrokovano pogoršanjem njegovog �inansijskog stanja, već tekućim potrebama �inansiranja poslovne aktiv-nosti dužnika.

242Odluka o privremenim merama za očuvanje �inansijske stabilnosti u Republici Srbiji, Služ-beni glasnik RS, br. 116/2008 i 12/2009 sa sajta NBS;

243Ibidem


69

MERE NARODNE BANKE SRBIJE ZA UBLAŽAVANJE EFEKATA KRIZE

Pored kontrolnog okvira unapređeno je prikupljanje i razmena informacija o �inansijskim uslovima centrala banaka koje posluju u zemlji i pojačana je kontro-la �inansijskih računa na dnevnoj bazi. Banke su dužne da NBS dostavljaju sledeće izveštaje:244

izveštaj o uzetim i plasiranim kreditima i depozitima;• izveštaj o dnevnom stanju na deviznim računima u domaćim i stranim • bankama;izveštaj o planiranim novčanim prilivima i odlivima;• izveštaj o nedeljnom pregledu deset najvećih deponenata banke;• izveštaj o primljenim i odobrenim zahtevima za odobravanje kredita, kao • i o produženim i prevremeno otplaćenim kreditima;izveštaj o strukturi problematičnih kredita banke (izrađuje se sa stanjem na • poslednji dan u mesecu i dostavlja najkasnije do 20. u tekućem mesecu);dnevni izveštaj o pokazatelju likvidnosti banke.•

2. Ne obračunava se obavezna rezerva na sredstva uzeta u inostranstvu i to retroaktivno od 1. oktobra 2008. godine za:245

kredite banaka iz inostranstva (do sada 45 %);• subordirani kapital iz inostranstva (do sada 20 %);• zaduživanje kompanija za �inansijski lizing (do sada 20 %);• povećanje inoobaveza u odnosu na prosečno stanje inoobaveza iz septem-• bra (što je rezultiralo povećanjem bankarskih kredita iz inostranstva);246

3. Struktura polaganja devizne obavezne rezerve se menja: umesto dosadaš-njih 90 % u devizama i 10 % u dinarima, sada 80 % u devizama i 20 % u dinari-ma.247

NBS je naložila bankama da promene strukturu obaveznih deviznih rezervi koje drže na računu kod NBS. Pošto je NBS smatrala da je veliki iznos neuposlenog kapitala neophodan da bi se garantovala stabilnost �inansijskog sistema, nalagala je bankama da 45%248 deviza iz inostranstva ostave po strani.

3. Smanjenje zatezne kamatne stope na iznos razlike između obračunatog iznosa i ostvarenog prosečnog dnevnog stanja izdvojene dinarske, odnosno devizne obavezne rezerve banke u obračunskom periodu:249

244Ibidem245_, (2008), Efekti prenošenja globalne �inansijske krize na bankarski sektor u Srbiji: Pogubna kri-

za poverenja, www.bifonline.rs: http://www.bifonline.rs/tekstovi.item.65/efekti-preno%C5%A1enja-globalne-�inansijske-krize-na-bankarski-sektor-u-srbiji-pogubna-kriza-poverenja.html

246_, (2008.), Efekti svetske ekonomske krize na Srbiju, www.b92.net/biz/: http://www.b92.net/biz/fokus/analiza.php?yyyy=2008&mm=11&nav_id=327083

247_, (2008.), Efekti prenošenja globalne �inansijske krize na bankarski sektor u Srbiji: Pogubna kri-za poverenja, www.bifonline.rs: http://www.bifonline.rs/tekstovi.item.65/efekti-preno%C5%A1enja-globalne-�inansijske-krize-na-bankarski-sektor-u-srbiji-pogubna-kriza-poverenja.html

248http://www.nbs.rs/internet/latinica/scripts/showContent.html?id=862&konverzija=no249_, (2008.), Efekti prenošenja globalne �inansijske krize na bankarski sektor u Srbiji: Pogubna kri-



70


za dinare sa 31,75 % na 23,63 %;• za devize sa 31,75 % na tromesečni Euribor uvećan za 10 %•

Kao podršku merama donetih od strane NBS, izvršni odbor MMF-a je odobrio petnaestomesečni stand-by aranžman u vrednosti od 350.8 miliona specijalnih pra-va vučenja250 (oko 402.5 miliona evra ili 530.3 miliona američkih dolara).

Prema dogovoru, 233.9 miliona specijalnih prava vučenja je moglo biti povu-čeno istog trenutka, ali su monetarne vlasti smatrale da je najbolje povući sredstva kada se proceni da je stvarno neophodno. U međuvremenu, ekonomska situacija se pogoršala, jer je smanjena privredna aktivnost, ali i uvoz, što je smanjilo prihod od carina i PDV-a251, pa se javila potreba za mnogo većim sredstvima.

250_, (2009), Saopštenje NBS broj: 09/12 od 16.januara 2009. godine: http://www.nbs.rs/in-ternet/latinica/scripts/fast_search.html

251www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?dd=3&mm=3&yyyy=2009


71

14MERE VLADE REPUBLIKE SRBIJE ZA

UBLAŽAVANJE EFEKATA KRIZE

Novonastala situacija iziskuje snažne podsticajne mere ekonomske politike koje bi trajno obezbedile makroekonomsku i �inansijsku stabilnost u cilju budućeg oživljavanja ekonomskog rasta. Program i mere koje je Vlada Srbije donela zaključno sa aprilom 2009. godine karakterističan je pre svega po dosta restriktivnoj �iskalnoj i nešto manje restriktivnoj monetarnoj politici.252

U �iskalnoj sferi, prvobitni program predviđa de�icit između 1,5% i 1,75% BDP, što je otprilike polovina de�icita dozvoljenog po Mastriht kriterijumima pred-viđenim za period pre globalne krize.253 Od monetarne politike pre svega se očekuje smanjenje in�lacije i održavanje �luktuirajućeg deviznog kursa uz ograničene inter-vencije na međubankarskom tržištu.254 Takođe, od Narodne banke Srbije očekuje se da bude spremna da prilagodi svoju poziciju shodno razvoju događaja na svetskom tržištu i situaciji u zemlji. Vladi Srbiji jedan od najvažnijih prioriteta jeste da smanji dejstvo krize na najosetljivije delove stanovništva i da obezbedi neophodan nivo li-kvidnosti, kako u �inansijskom tako i u realnom sektoru.

U te svrhe Vlada Republike Srbije donela je set mera za ublažavanje efekata svetske ekonomske krize:

1. Povećanje državne garancije sa 3.000255 na 50.000256 evra po štednom ulogu;Odluka o povećanju iznosa osiguranog depozita doneta je na predlog Evrop-

ske komisije. Usmerena je na povećanje likvidnosti bankarskog sektora. Ukoliko se proceni da postoji potreba za još većim povećanjem iznosa osiguranog štednog ulo-ga, vlada će naknadno razmatrati povećanje i do 100.000257 evra.

2. Privremeno ukidanje poreza na prihod od devizne štednje od 1. januara 2009. godine;

252Vujović, D. (2009), “Ekonomska politika u vreme krize: izazovi, ograničenja, paradoksi“, Kopaonik bizinis forum 2009, Savez ekonomista Srbije i UKDS, Beograd;

253Ibidem254Ibidem255_, Memorandum o ekonomskoj i �inansijskoj politici, 25. decembar 2008. godine, NBS, Beo-

grad: www.nbs.rs/export/internet/latinica/40/40_1/memorandum25122008.pdf256Ibidem257_, (2008), Efekti prenošenja globalne �inansijske krize na bankarski sektor u Srbiji: Pogubna kri-



72


Porez na deviznu štednju je pre privremenog ukidanja iznosio 20 %258. Ukinut je da bi se podstakli građani da deponovanjem svojih sredstava u banke povećaju nivo štednje. Početkom 2010. godine porez će se opet obračunavati i iznosiće 10 %259.

3. Privremeno ukidanje poreza na kapitalnu dobit i poreza na prenos apsolut-nih prava kod HOV;

Doneta je odluka da se pomenuti porezi ne obračunavaju do kraja 2012. godi-ne sa ciljem da se podstakne trgovanje akcijama na berzi. Porez na kapitalnu dobit se plaća na razliku između kupovne i prodajne cene akcija i iznosio je 20 %260, dok se porez na prenos apsolutnih prava od 0,35%261 plaća kod prodaje akcija.

4. Subvencionisanje razlike između tržišne kamatne stope i kamatne stope za kredite namenjeni privredi;

U okviru pomenutog paketa mera predviđeno je da banke uz pomoć države odo-bre privredi i građanima kredite u vrednosti od oko 122 milijarde dinara 262. U budžetu za 2009. godinu su predviđena sredstva za realizaciju ovih mera i iznose 3 milijarde di-nara 263. Za povećanje likvidnosti privrede je predviđeno oko 40 milijardi dinara264 kre-ditnih sredstava, gde će država subvencionisati kamatne stope da bi ih učinila atraktiv-nim privrednicima. Suma od 17 milijardi dinara265 kreditnih sredstava planirana je za investicije u privredi, za koje će država obezbediti garancije preko Garantnog fonda, ali i uz participaciju preko Fonda za razvoj koji izdvaja 5 milijardi dinara266.

Treći deo paketa su subvencije potrošačkih kredita u iznosu od 20 milijardi dinara267, koji su namenjeni kupovini trajnih potrošačkih dobara domaće proizvod-nje. U paketu se nalazi i 45 milijardi dinara268 kreditih linija koje je država obezbedila od međunarodnih �inansijskih institucija za �inansiranje malih i srednjih preduzeća. Cilj opisanih mera je očuvanje konkurentnosti srpske privrede i stimulisanje doma-će tražnje, jer je rast proizvodnje i izvoza jako bitan u situaciji negativnih efekata svetske krize.

U martu 2009. godine (26. mart), MMF i predstavnici Srbije postigli su spo-razum o kreditnom “stand by” aranžmanu u iznosu od oko 3 milijarde EUR koji će trajati do aprila 2011. godine269.

258_, (2008), Efekti prenošenja globalne �inansijske krize na bankarski sektor u Srbiji: Pogubna kri-za poverenja, www.bifonline.rs:‚http://www.bifonline.rs/tekstovi.item.65/efekti-preno%C5%A1enja-globalne-�inansijske-krize-na-bankarski-sektor-u-srbiji-pogubna-kriza-poverenja.html

259Ibidem260_, (2008), Efekti prenošenja globalne �inansijske krize na bankarski sektor u Srbiji: Pogubna kri-


261Ibidem262Vlada Republike Srbije: http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=102486263Ibidem264Ibidem265Ibidem 266Ibidem267Ibidem268Ibidem269_, (2009), Misija MMF i srpske vlasti postigli sporazum o kreditnom «stand by» aran-

žmanu u iznosu od oko 3 milijarde EUR, www.ekapija.com: http://www.ekapija.com/website/sr/page/226432/1


73

MERE VLADE REPUBLIKE SRBIJE ZA UBLAŽAVANJE EFEKATA KRIZE

Novi stand by aranžman Srbije s MMF-om zameniće važeći kreditni aranžman iz predostrožnosti, koji je odobren u januaru ove godine i predviđao je povlačenje 402,5 mil EUR.270 Vlada Republike Srbije se obavezala da će ekonomska politika ze-mlje biti prilagođena ekonomskoj krizi kroz rebalans budžeta, koji će se zasnivati na promeni poreske politike i smanjenju budžetskih rashoda.271 Rebalansom budžeta biće zamrznute plate i penzije u ovoj godini na nivou iz decembra 2008. godine, dok je ranije bilo predviđeno da plate budžetskih korisnika mogu rasti najviše do nivoa in�lacije.272

U cilju poboljšanja likvidnosti, smanjenja in�latornog pritiska i poboljšavanja ukupne makroekonomske situacije u zemlji, predstavnici Vlade Republike Srbije i Narodne banke Srbije u Beču postigli su dogovor sa inostranim kreditorima (matice 10 evropskih banaka koje posluju u Srbiji) o reprogramu duga banaka i preduzeća u Srbiji. Predlog predstavnika Srbije je da inostrane banke ove godine, zbog ekonom-ske krize, ne smanjuju ukupan iznos direktnih zaduženja privrede i banaka u Srbi-ji.273 Time bi se sprečilo odlivanje deviznih rezervi Srbije i pritisak na devizni kurs. U 2009. godini za naplatu dospevaju krediti u iznosu oko 4,5 milijardi evra koje su od inostranih banaka uzela preduzeća i banke iz Srbije.274 Ujedno zadržavanje istog iznosa privatnog duga prema inostranstvu je jedan od uslova da bord direktora MMF potvrdi dogovoreni novi aranžmanom sa Srbijom.

Planom mera Vlade iz aprila 2009. godine predviđene su budžetske uštede u iznosu od približno 100 milijardi dinara ili oko milijardu evra275. Od toga, 85% ušte-da trebalo bi ostvariti smanjenjem rashoda a 15% povećanjem prihoda u budžetu276. Prema rečima državnih zvaničnika, reč je o najmasovnijem �iskalnom prilagođava-nju u okviru javnih �inansija u Srbiji od 2000. godine. Pored štednje na svim nivoima plan je usmeren na jeftiniju administraciju, rast privredne aktivnosti, podršku jav-nim radovima i ulaganje u infrastrukturu277.

Planom se predviđa povećanje ukupnog prihoda od 16 milijardi dinara278 kroz povećanje akciza na benzin i dizel, uvođenje akciza na mobilnu telefoniju, re-alniju procenu poreza na imovinu, realnije oporezivanje prihoda i povećanje poreza na upotrebu automobila velike radne zapremine, jahti i letelica. Planira se i ukidanje upotrebe svih registarskih tablica osim srpskih, a vlasnici tih vozila moraće da plate carinu u iznosu od 10% i PDV u iznosu od 18% na tržišnu cenu vozila. Prema rečima ministra �inansija, ukoliko ne bude dovoljno prihoda, povećanje PDV-a verovatno će biti poslednje razmatrano rešenje.

270_, (2009), Misija MMF i srpske vlasti postigli sporazum o kreditnom «stand by» aran-žmanu u iznosu od oko 3 milijarde EUR, www.ekapija.com: http://www.ekapija.com/website/sr/page/226432/1

271Ibidem272Ibidem273_, (2009), Jelašić 27. marta sa inostranim kreditorima razgovara o reprogramu kredita,

www.ekapija.com: http://www.ekapija.com/website/sr/page/226571274Ibidem275Vlada Republike Srbije http://www.srbija.gov.rs/vesti 7. april 2009. godine276Ibidem277Ibidem278Ibidem


74


Smanjivanje rashoda prvenstveno će se ostvariti kroz smanjenje rashoda mi-nistarstava od 26% čime će biti ostvarena ušteda od 40 milijardi dinara279. Doći će i do smanjenja troškova za 40% svim budžetskim korisnicima sa sopstvenim priho-dima, uz uštedu od 12 milijardi dinara280, i smanjenja transfera lokalnoj samoupravi, uz uštedu od 15 milijardi dinara281. Smanjenje troškova javnih preduzeća (odnosno uplata celokupne dobiti javnih preduzeća u budžet) uštedeće državi pet milijardi dinara, a smanjenje troškova RZZO (Fonda za zdravstvo) četiri milijarde dinara282. Privremeno će biti smanjene plate u državnoj administraciji.

Plate preko 40 hiljada dinara smanjuju se za 10%, a preko 100 hiljada dinara za 15% na razliku iznad 40 hiljada, čime se planira ušteda od jedne do dve milijar-de dinara283. Istovremeno, najviši iznos neto plate limitira se na iznos šestostruke prosečne zarade u Republici Srbiji. Navedene mere smanjenja plata neće važiti za Vojsku, policiju, BIA, zdravstvo, obrazovanje i pravosuđe. Vlada će u naredne tri go-dine smanjiti broj zaposlenih u državnoj administraciji na svim nivoima, a do kraja godine će njihov broj biti manji za 10% (8 000 radnika)284, što bi trebalo da smanji izdatke budžeta za 13 milijardi dinara285. Prema rečima ministra za ekonomiju i regi-onalni razvoj, ideja je da se ide na prinudno otpuštanje a ne na dobrovoljno prijavlji-vanje za odlazak uz otpremninu jer bi na taj način otišli najvredniji radnici i najbolji stručnjaci.

Planira se odvajanje 21 milijarde dinara za zapošljavanje u privatnom sekto-ru, a jedan deo novca omogućiće zapošljavanje 10 hiljada mladih stažista sa platom 20 hiljada dinara plaćenom od strane države286. Privrednici neće imati obavezu da stažiste zaposle posle godinu dana već će stažisti dobijati posao na osnovu toga kako se poslodavcima dokažu.

Potpredsednik vlade najavio je da će privatizovana preduzeća koja imaju pro-blema sa likvidnošću moći da zatraže da im se deo dugova prema državi privremeno pretvori u državni kapital, dok bi u maju 2009. godine trebalo da bude sprovedena multilateralna kompenzacija koja će omogućiti prekid lanca dugovanja.

Najavljen je i novi stimulans za banke da iznos povoljnih kredita za podstica-nje privrede povećaju za 40 milijardi dinara287.

Prema saopštenju Vlade, novi program za suzbijanje krize biće revidiran sva-ka 3 meseca, a Vlada će zajedno sa MMF-om praviti analizu plana i ostvarenja, pri čemu će prva revizija biti krajem jula ili početkom avgusta 2009. godine288.

279Vlada Republike Srbije http://www.srbija.gov.rs/vesti 7. april 2009. godine280_, (2009), Vlada Srbije objavila paket mera, http://www.b92.net/biz 7. april 2009. godine

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2009&mm=04&dd=07&nav_id=354271281Ibidem282Ibidem283_, (2009), Vlada Srbije objavila paket mera, http://www.b92.net/biz 7. april 2009. godine

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2009&mm=04&dd=07&nav_id=354271284Vlada Republike Srbije http://www.srbija.gov.rs/vesti 13. april 2009. 285_, (2009), Vlada Srbije objavila paket mera, http://www.b92.net/biz 7. april 2009. godine

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2009&mm=04&dd=07&nav_id=354271286Vlada Republike Srbije http://www.srbija.gov.rs/vesti 7. april 2009. godine287Ibidem288Ibidem


75

15ZAKLJUČAK

Kriza koja je prvo zahvatila tržište nekretnina SAD, a zatim se proširila na �i-nansijski sistem i privredu SAD, nije nastala slučajno. Kriza je nastala kao posledica vođenja neodgovorne poslovne politike nadležnih državnih institucija za kontrolu �inansijskog tržišta (FED i SEC) i nestručnosti u radu rejting agencija, kao i funda-mentalnih slabosti koje godinama postoje u oblasti �inansijske kontrole i regulative u SAD. Izvor pomenutih slabosti potiče od ideje o neograničenoj liberalizaciji �inan-sijskih tržišta, sa minimalnom regulativom i slabom kontrolom poslovanja investici-onih banaka i fondova. Inicijalna pretpostavka, da će veliki institucionalni investito-ri, koji su uživali povlašćeni tretman kod regulatornih tela, odgovorno i u skladu sa dobrom praksom korporativnog upravljanja štititi interese svojih vlasnika, u svojoj osnovi pokazala se pogrešnom i krajnje štetnom. Pored toga što FED nije kontrolisao bankarski sistem na način koji je trebalo, sprovodeći ekspanzivnu monetarnu politi-ku, preko snižavanja referentne kamatne stope, FED je učinio kredite jos jeftinijim i dostupnijim većem broju korisnika.

Prvobitne optimistične prognoze pokazale su se pogrešnim i neopravdanim, kako se talas krize izazvan na Volstritu proširio i na ostale delove sveta. Bekstvo inostranog kapitala, drastičan pad berzanskih indeksa, nedostatak svežeg kapita-la i povećane marže na kredite ukratko su efekti krize kojim je pogođena svetska ekonomija. Drugi talas krize, kojim će najviše biti pogođen realni sektor, proizvešće duboke i bolne posledice po ekonomije zemalja koje nisu imale direktno učešće u kreiranju krize.

Ispostavilo se da su najveću međunarodnu izloženost prema rizičnim harti-jama od vrednosti, koje su prouzrokovale krizu, imale evropske zemlje, a pre svega zemlje Evropske unije. Ovaj podatak ujedno pokazuje koliko su ove dve ekonomije međusobno povezane. Posledice koje će Evropska unija pretrpeti zbog izrazite po-vezanosti dveju ekonomija, manifestovaće se kroz usporavanje privredne aktivnosti i time stvoriti recesioni lančani efekat koji će zahvatiti i ostale zemlje Evrope, čiji je dominantan spoljnotrgovinski partner Evropska unija. Kako iz rasta spoljnotrgovin-ske razmene proizilazi ekonomski rast, usled smanjenja izvozne tražnje, ekonomi-je zemalja u razvoju i tranzicionih zemalja u narednom periodu najverovatnije će ostvariti realan pad.

Evidentno je da će u 2009. godini privredu Srbije, čiji je gotovo sav izvoz name-njen tržištu Evrope (96,55%), zahvatiti ozbiljna recesija. Smanjenje izvozne tražnje, smanjenje industrijske proizvodnje, zatvaranje nesolventnih privrednih društava, smanjenje zarada i rast nezaposlenosti biće najverovatnija obeležja 2009. godine.


76


Situaciju u kojoj se Srbija našla dodatno komplikuje struktura izvoza koja je sačinje-na dominantno iz primarnih proizvoda sa malim učešćem industrijske obrade, a za kojima je tražnja na svetskom tržištu već na početku krize ostvarila značajan pad.

Usled dugog niza godina vođenja ekspanzivne �iskalne politike učešće javne potrošnje u budžetu Srbije značajno je povećano, trgovinski de�icit u poslednjim go-dinama beležio je rast i sa očekivanim smanjenjem priliva stranih direktnih investi-cija, makroekonomska stabilnost zemlje može biti dovedena u pitanje. Sklapanjem aranžmana sa MMF-om Srbija bi značajno smanjila rizik od većih makroekonomskih lomova i ulila bi dodatno poverenje stranim investitorima u sigurnost ulaganja u Sr-biju. Jedan od načina za izlazak iz krize ili za ublažavanje efekata krize jeste upravo kreiranje uslova za značajnije privlačenje stranih direktnih investicija.

Srbiji su potrebne strukturalne reforme na svim nivoima, kako bi se povećala konkurentnost srpske privrede, koja je po poslednjim istraživanjima Svetske banke na veoma niskom nivou. Jedna od reformi odnosila bi se na obrazovni sistem, čijom reformom bi se unele novine koje bi omogućile stvaranje komparativnih prednosti na tržištu znanja u Srbiji.

Upravo je neznanje kao i pogrešan sistem vrednosti investitora bio jedan od izazivača globalne krize. Na jednoj strani nalazili su se pohlepni prodavci sa lošim investicionim planovima, koje su ipak odlučili da prodaju, jer su se na drugoj strani nalazili neobrazovani �inansijeri koji su svesno ulazili u takave investicione plano-ve. Uopšteno gledano, tržišnim učesnicima osnovna deviza bila je poput one koju je Majkl Daglas izgovorao kao tajkun Gorhn Geko u kultnom �ilmu “Wallstreet“: “Greed is good“, “Pohlepa je dobra“.

Kako se na berazma kupuju buduća očekivanja, a ne realne vrednosti ber-zanskih proizvoda, prognoze �inansijera sa nedovoljnim ili lošim znanjima bazirane su na pogrešnim pretpostavkama. Ulaganje na bazi pogrešnih pretpostavki trajalo je dugi niz godina, odnosno sve do otpočinjanja svetske ekonomske krize. Ovo nas dovodi do zaključka da nastala kriza ne predstavlja propast tržišta ili kapitalizma, već prostu korekciju tržišta, odnosno korekciju pogrešnih tržišnih očekivanja uzro-kovanih neznanjem.

Vlade svih zemalja su u procesu pripreme programa mera za neutralisanje ili ublažavanje efekata svetske ekonomske krize, ali je mali broj zemalja zaključno sa aprilom 2009. godine zvanično predstavio plan i program mera za izlazak iz krize. U toj maloj grupi zemalja nalazi se i Srbija što je izuzetno značajno, jer je time Srbija pokazala da je ozbiljno shvatila razmere krize. Donet je i drugi paket mera, kako se prethodni nije pokazao dovoljnim.

Svi doneti programi, ili oni koji se najavljuju pored toga što pozivaju na uskla-đene i sihronizovane mere nadležnih institucija, imaju za cilj da: ostvare sklad iz-među monetarne i �iskalne politike, unaprede koordinaciju donetih mera, obezbede neophodni nivo likvidnosti, podrže ekonomski rast, i smanje uticaj krize na najoset-ljivije delove stanovništva.

Na odluke vlada svih zemalja da uzmu aktivnije i sihronizovano učešće u reša-vanju krize uticala su iskustva iz perioda velike depresije, tridesetih godina prošlog veka. U tom periodu kreatori ekonomske politike vodili su laissez-faire politiku, jer su smatrali da će tržište samostalno uspostaviti ravnotežu. Nastojano je da se vodi


77

ZAKLJUČAK

politika uravnoteženog budžeta i većih poreza u cilju smanjivanja budžetskog de�ici-ta. Centralne banke su se pomirile sa zatvaranjem banaka i nisu preduzimale značaj-nije mere da neutrališu pad novčane mase. U cilju smanjivanja uvoza i stimulisanja domaće proizvodnje vođena je protekcionistička spoljna politika. Rezultat ovakvih mera je bio katastrofalan, pa danas države poučene dešavanjem tokom prve svet-ske ekonomske krize, zaključile su da su troškovi nepreduzimanja bilo kakvih mera mnogo veći od troškova intervencionističke politike. Međutim, ostaje pitanje da li je u redu da gubitak, koji su spekulanati generisali svojim lošim poslovnim odlukama, bude socijalizovan i da sav teret krize preuzme obično stanovništvo.


78

BIBLIOGRAFIJA

Crnobrnja, M. (2007), Ekonomija tranzicije, Fakultet za ekonomiju, �inansije i ad-ministraciju (FEFA), Beograd;

Filipović, S. (2009), “Srpska privreda na udaru globalne ekonomske krize“, Kopaonik bizinis forum 2009, Savez ekonomista Srbije i UKDS, Beograd;

Galić A. (2008), Hipotekarni krediti: Gramzivost i pohlepa, www.b92.net/biz/: http://www.b92.net/biz/fokus/analiza.php?yyyy=2008&mm=10&nav_id=322259

Majstorović M. (2008), Island, ledeni bankrot, www.vesti.rs: http://www.vesti.rs/exit/ISLAND-LEDENI-BANKROT.html

Milienković, F. (2008), ”Evropski konsenzus, zajednička strategija”, Ekonomist mag-azin br: 439, Em portal, Beograd;

Prokopijević M. (2008), Kapitalizam i kriza, www.katalaksija.com: www.katalaksija.com/v2.0/index.php?option=com_content&task=view&id=123&Itemid=1 - 70k

Stepanović B. i Ćulibrk M, ”Globalna �inansijska kriza, Ko je sledeći?”, Ekonomist magazin br: 437, Em portal, Beograd;

Swint, B. (2009), Bank of England cuts main rate a half point to 1%, Bloomberg.com: http://www.bloomberg.com/apps/news?pid=20601102&sid=ak38At3528Zc&refer=uk

Tasić N. i Vučković V. (2008), Koji kurs nas očekuje do kraja godine, www.ekonomija.org: http://www.ekonomija.org/index.php?mact=News,cntnt01,detail,0&cntnt01articleid=32&cntnt01origid=54&cntnt01returnid=54

Vujović, D. (2009), “Ekonomska politika u vreme krize: izazovi, ograničenja, para-doksi“, Kopaonik bizinis forum 2009, Savez ekonomista Srbije i UKDS, Beograd;

Zdravković M. (2008.), Priliv stranih direktnih investicija u zemlje Zapadnog Balkana nakon 2000. godine, www.ekonomija.org:http://www.ekonomija.org/index.php?mact=News,cntnt01,print,0&cntnt01articleid=36&cntnt01showtemplate=false&cntnt01returnid=54

_, (2008), Bilten “Kvartalni monitor“, jul-septembar 2008, FREN, Beograd;_, (2009), Donig business 2009, A copublication of the World Bank, the International

Finance Corporation and Palgrave Macmillan, Washington;_, (2008), Dexia bank gets 6,4 billion euros bailout, International Herald Tribune:

http://www.iht.com/articles/ap/2008/09/30/business/EU-Belgium-Dexia.php


79

BIBLIOGRAFIJA

_, (2008), Efekti prenošenja globalne �inansijske krize na bankarski sektor u Srbiji: Pogubna kriza poverenja, biofonline.rs:

http://www.bifonline.rs/tekstovi.item.65/efekti-preno%C5%A1enja-globalne-�inan-sijske-krize-na-bankarski-sektor-u-srbiji-pogubna-kriza-poverenja.html

_, (2008), Efekti svetske ekonomske krize na Srbiju, www.b92.net/biz/: http://www.b92.net/biz/fokus/analiza.php?yyyy=2008&mm=11&nav_id=327083

_, (2009), EBRD News&events, 2009 growth forecasts, EBRD, London: http://www.ebrd.com/new/pressrel/2009/090127.htm

_, (2008), Fani mej i Fredi mek na ivici bankrotstva, www.emportal.rs/vesti: http://www.emportal.rs/vesti/svet/59925.html

_, (2008), Germany rescues Hypo Real Estate, Deutsche Welle: http://www.dw-world.de/dw/article/0,2144,3692522,00.html

_, (2009), IMF Country report No.09/20, January 2009, IMF, Washington;_, (2009), IMF world economic outlook, 22. April 2009, IMF, Washington;_, (2008), Izveštaj o stanju u �ianasijskom sistemu, septembar 2008 NBS, Beograd;_, (2008), Izveštaj o izvozu robe iz RS, NBS, Beograd;_, (2009), Jelašić 27. marta sa inostranim kreditorima razgovara o reprogramu kred-

ita;_, (2008), Monetary Policy Report to the Congress, July 15, 2008, Board of Governors

of the Federal Reserve System;_, (2009), Makroekonomske Analize i Trendovi & Konjunkturni Barometar, br. 171,

januar 2009, Ekonomski institut Beograd;_, (2009), Makroekonomske Analize i Trendovi & Konjunkturni Barometar, br. 172,

februar 2009, Ekonomski institut Beograd;_, (2008), Memorandum o ekonomskoj i �inansijskoj politici, 25. decembar 2008.

godine, NBS, Beograd:_, (2009), Odluka o privremenim merama za očuvanje �inansijske stabilnosti u

Republici Srbiji, Službeni glasnik RS, br. 116/2008 i 12/2009;_, (2009), Saopštenje NBS broj: 09/12 od 16.januara 2009. godine;_, (2008), Statistički bilten decembar NBS, 2008. godine, NBS, Beograd;_, (2009), Statistički bilten januar NBS, 2009. godine, NBS, Beograd;_, (2009), Statistički bilten februar NBS, 2009. godine, NBS, Beograd;_, (2009), Srpski ekonomski dijagram broj 2, februar 2009. godine, Republički zavod

za razvoj Republike Srbije, Beograd;_, (2009), UNCTAD: Assessing the impact of the current �inancial and economic cri-

sis on global FDI �lows, januar 2009, UNICTAD, Geneva;_, (2009), UNCTAD Handbook of Statistics, UNICTAD, Geneva;_, (2008), U.S. STEEL obustavlja proizvodnju u nekoliko pogona, www.emportal.rs/

vesti: http://www.emportal.rs/vesti/srbija/73480.html


80


Korišćeni web sajtovi:

http://www.federalreserve.gov/monetarypolicy/default.htm;http://www.belex.rs/;http://research.stlouisfed.org/fred2/fredgraph?s[1][id]=BORROW;http://www.m�in.sr.gov.yu/src/2903/;http://www.o�heo.gov/hpi_download.aspx;http://www.piraeusbank.co.yu/index.php?lang=sr&s=press&id=188;http://webrzs.stat.gov.rs/axd/index1.php?SifraVesti=311&Link;http://webrzs.statserb.sr.gov.yu/axd/arhiva1.php?NazivSaopstenja=ST13&ind=3;http://www.bea.gov/national/index.htm#personal;http://unstats.un.org/unsd/cr/registry/regcst.asp?Cl=14;http://www.srbija.gov.rs/vesti/;http://www.emportal.rs/vesti/;http://www.e-novine.com/sr/ekonomija;http://www.euribor-rates.eu/;http://www.ekapija.com/;http://www.euroekonom.com/;http://www.nbs.rs/;http://www.realtytrac.com/;http://www.istockanalyst.com/;http://www.b92.net/biz/;http://www.tradingeconomics.com/;http://www.wsjprimerate.us/fedfundsrate/federal_funds_rate_history.htm;http://en.wikipedia.org/;http://�inance.yahoo.com/;http://in�lationdata.com/


38223740 svetska ekonomska kriza i posledice po privredu srbije

Documents