48. predavanje vasovic.diencephalon

1

MEĐUMOZAK ili DIENCEFALON( DIENCEPHALON)

MEĐUMOZAK ili DIENCEFALON( DIENCEPHALON)

Autor:Prof. dr Ljiljana Vasović

Autor:Prof. dr Ljiljana Vasović

Embriološki, diencephalon + telencephalon (veliki mozak)= prosencephalon (prednji mozak)

EmbrioloEmbriološški,ki, diencephalon diencephalon + telencephalon (veliki mozak)= prosencephalon (prednji mozak)

DIENCEPHALONDIENCEPHALONDIENCEPHALON•

Postnatalno, diencefalonformira centralnu "srž"mozga.

• Opkoljen je sa dve hemisfere velikog mozga, osim na ventralnoj strani(gde se nalaze njegovehipotalamičke strukture).

• Diencefalon jelociran na dorzalnom kraju moždanog stabla. Ograničen jebočnim komorama (ventriculus lateralis)i žuljevitim telom (corpus callosum) – gore.

•

Postnatalno, diencefalonformira centralnu "srž"mozga.

• Opkoljen je sa dve hemisfere velikog mozga, osim na ventralnoj strani(gde se nalaze njegovehipotalamičke strukture).

• Diencefalon jelociran na dorzalnom kraju moždanog stabla. Ograničen jebočnim komorama (ventriculus lateralis)i žuljevitim telom (corpus callosum) – gore.

Thalamus

Capsula interna

Diencefalon, odnosno njegov deo - thalamus, ograničen jeunutrašnjom moždanom kapsulom (capsula interna) - spolja.Diencefalon, Diencefalon, odnosno njegov deo odnosno njegov deo -- thalamus, ogranithalamus, ograniččen jeen jeunutraunutraššnjom monjom možždanom kapsulom (danom kapsulom (capsula internacapsula interna) ) -- spolja.spolja.

DIENCEPHALONDIENCEPHALON

DIENCEPHALON(kompjuterska rekonstrukcija)

DIENCEPHALONDIENCEPHALON(kompjuterska rekonstrukcija)

• Diencefalon je podeljen u dve simetrične polovine, koje su odvojene njegovom centralnom šupljinom - trećom moždanom komorom (ventriculus tertius), madasu ove polovine u 2/3 slučajeva spojene pomoću spojnice (adhesio interthalamica).

DIENCEPHALONDIENCEPHALON DIENCEPHALON(Osnovni delovi

+centralna šupljina )

DIENCEPHALON(Osnovni delovi

+centralna šupljina )

2

DIENCEPHALON(Morphologia externa / interna)


Hypothalamus Epithalamus

SubthalamusMetathalamus ThalamusThalamus

• Humani talamusje nuklearni kompleks, oblika jajeta, lociran udiencefalonu.

• Približno 10 miliona talamičkih neurona nalazi se u svakoj polovini.

• Rostro-kaudalnadimenzijatalamusa, iznosi oko 30 mm, visina oko 20 mm, širina oko20 mm.

• Humani talamusje nuklearni kompleks, oblika jajeta, lociran udiencefalonu.

• Približno 10 miliona talamičkih neurona nalazi se u svakoj polovini.

• Rostro-kaudalnadimenzijatalamusa, iznosi oko 30 mm, visina oko 20 mm, širina oko20 mm.

• Tuberculum anterius thalami: Izbočenje talamusa put napred (sedište prednje grupe jedara i pripojno mesto stria-e medullaris).

• Pulvinar thalami: Izbočenje talamusa put pozadi.• Stria medullaris thalami: Snop vlakana na unutrašnjoj strani koji ekstendira od

prednjeg tuberkuluma do habenula (deo epitalamusa). Predstavlja granicu između unutrašnje i dorzalne strane. Njena gornja ivica opisuje se kao taenia thalami, i služi za pripoj horoidnog spleta III moždane komore.

• Sulcus hypothalamicus: Granica između unutrašnje i ventralne (srasle) strane talamusa.

Morfološkestrukture

na prednjoj,zadnjoj

i unutrašnjojstrani talamusa


na prednjoj,zadnjoj

i unutrašnjojstrani talamusa

• Stria terminalis, granična pruga, označava granicu između dorzalne i spoljne(srasle) strane talamusa.

• Lamina affixa predstavlja deomedijalnog ependimnog zida bočne moždane komore embrionalnog mozga koji razvojno postaje adherentan za dorzalnu stranu talamusa, i ujedno formira pod centralnom delu bočne komore. Lamina pokriva talamostrijatnu i horoidalnu venu.

• Taenia choroidea ocrtava liniju pripoja horoidnog spleta bočne moždane komore.


na dorzalnojstrani talamusa


na dorzalnojstrani talamusa

(1. Caput nuclei caudati2. Corpus nuclei caudati3. Cornu frontale ventriculi

lateralis4. Pars centralis ventriculi

lateralis)

5. Thalamus 6. Adhesio interthalamica(Varijabilna spojnica dva

talamusa; 70-85%)7. Hypothalamus8. Pulvinar thalami 9. Taenia choroidea10. Lamina affixa11. Stria terminalis

- prikazan deo leve hemisfere -- prikazan deo leve hemisfere -

Morfološke strukture6, 8-11

na unutrašnjoj, zadnjoji dorzalnoj strani talamusa5

Morfološke strukture6, 8-11

na unutrašnjoj, zadnjoji dorzalnoj strani talamusa5

Spoljna strana talamusa je unutrašnjom moždanom kapsulom(capsula interna) odvojena od bazalnih jedara velikog mozga

Spoljna strana talamusa je unutrašnjom moždanom kapsulom(capsula interna) odvojena od bazalnih jedara velikog mozga

3

• Talamus ima ČETIRI bazične uloge:

– SENZORNA» Sve senzorne informacije (izuzev

olfaktivnih) prenose se do kore velikog mozga posredstvom talamusa.

– MOTORNA» Aferentna vlakna iz bazalnih

jedara (ganglija) i cerebeluma prenose se kroz talamus.

– EMOCIJA / MEMORIJA» Talamus je deo Papezovog kruga

i doprinosi kontroli informacija koje su usmerene ka cingularnoj vijuzi, a odnose se na emocije i pamćenje.

– VEGETATIVNA» Talamus ima “intrinsic” jedra

koja utiču na budnost i uzbuđivanje.

Funkcionalni značaj talamusaFunkcionalni značaj talamusa

Substantiagrisea et alba thalami:

Nuclei / Neurofibrae

Substantiagrisea et alba thalami:

Nuclei / Neurofibrae

internal m edullary la mina

Frontal Sections

M D A

VPM

LG

C M

M D

LP

M D LP

VA

LD

V L

V PL P

LG

MG

M D

VA

L D

VPL

P

MG

A

M D

dorsal

poster ior

lateral

m ed ial

ante rior

ven tral

VL

LIMBIČKAjedra

ASOCIJATIVNAjedra

SPECIFIČNARELEJNAjedra(senzorna -motorna)

Thalamusdexter

Klasična funkcionalna podela jedara talamusaKlasiKlasiččna funkcionalna podela jedara talamusana funkcionalna podela jedara talamusa

NESPECIFIČNA(INTEGRATIVNA)

jedra

NESPECIFINESPECIFIČČNANA(INTEGRATIVNA)(INTEGRATIVNA)

jedrajedra

I.I.

II.II.

III.III.

ThalamusThalamus

• Imena najvećeg broja talamičkih jedara proizilazeiz njihove "geografske" lokacije unutar talamusa.

• Imena najvećeg broja talamičkih jedara proizilazeiz njihove "geografske" lokacije unutar talamusa.

Anatomskaterminologija

talamičkih jedara

AnatomskaAnatomskatterminologijaerminologija

talamitalamiččkih jedarakih jedara

V. Ncc. mediales thalamiVI. Ncc. mediani thalami

VII. Ncc. intralaminaresthalami

VIII. Nc. reticularisthalami

V.V. Ncc. mediales thalamiNcc. mediales thalamiVVII.. Ncc. mediani thalamiNcc. mediani thalami

VII.VII. Ncc. intralaminaresNcc. intralaminaresthalamithalami

VIII.VIII. Nc. reticularisNc. reticularisthalamithalami

I. Ncc. anteriores thalamiII. Ncc. posteriores thalami

III. Ncc. dorsales thalamiIV. Ncc. ventrales thalami

I.I. Ncc. anteriores thalamiNcc. anteriores thalamiII.II. Ncc. posteriores thalamiNcc. posteriores thalami

III.III. Ncc. dorsales thalamiNcc. dorsales thalamiIIVV.. Ncc. ventrales thalamiNcc. ventrales thalami

I. Ncc. anteriores thalamiI. Ncc. anteriores thalami

- Nc. anterodorsalis- Nc. anteromedialis- Nc. anteroventralis

Glavne aference:Corpus mammillare

Eference:Gyrus cinguli

Funkcija: Limbička

- Nc. anterodorsalis- Nc. anteromedialis- Nc. anteroventralis

Glavne aference:Corpus mammillare

Eference:Gyrus cinguli

Funkcija: Limbička

4

Ova jedra se nalaze u tranzitornoj diencefaličnoj zoni talamusa, kaudalno odventroposterolateralnog jedra,medijalno od rostalnog dela pulvinara, i dorzalno odmedijalnog genikulatnog tela. Kompleks sačinjavaju: nc.limitans / posterior /suprageniculatus

. Aference:- Lemniscus medialis- Tr. spinothalamicus- Auditorne- Vizuelne (?)NAPOMENA: Nema kortikalnog

“feedback”-aEference:- Parieto-temporo-okcipitalna kora- Uloga: Multimodalna integracija

II. Ncc. posteriores thalamiII. Ncc. posteriores thalami - Nc. dorsalis lateralis (LD)» Aference i eference:Prefrontalna kora (uključujući

cingularnu vijugu)» Funkcija: Kontrola emocionalne

ekspresije (asocijativno jedro)- Nc. lateralis posterior (LP)

» Aference i eference: Temeni režanj» Funkcija: Integracija senzornih

informacija- Ncc. pulvinares (P)anterior / inferior / medialis / lateralis

– Aference: Colliculus superior, temporo-parieto-okcipitalno asocijativno

polje, primarna vizuelna kora– Eference: temporo-parieto-okcipitalno asocijativno

polje– Funkcija: Integracija senzornih informacija

III. Ncc. dorsalesthalami

III. Ncc. dorsalesthalami

IV.Ncc. ventrales thalami

IV.Ncc. ventrales thalami

4.1. Ncc. ventrobasales

4.1.1. Nc ventralisposterolateralis (VPL)4.1.2. Nc. ventralis

posteromedialis(VPM)- pars parvocellularis

4.1.3. Nc. ventroposterior parvocellularis

4.2. Ncc. ventrales mediales

4.2.1. Nc. basalis ventralis medialis

4.2.2. Nc. principalis ventralis medialis

4.2.3. Nc. submedialis4.3. Nc. ventralis

posterior inferior

4.4. Ncc. ventrales laterales (VL)

4.4.1. Nc. anterior ventrolateralis

4.4.2. Nc. posterior ventrolateralis

4.4.3. Nc. ventralis intermedius

4.5. Nc. ventralis anterior (VA)

4.5.1. Pars magnocellularis

4.5.2. Pars principalis

4.6. Nc. ventralis posterior internus

Relejnasenzitivna jedra

Relejnasenzitivna jedra

Prekidaju secentralni neuroni

svih senzitivnih puteva.

Prekidaju secentralni neuroni

svih senzitivnih puteva.4.1.4.1.

Prim.soma-tosenz.polja

Prim.soma-tosenz.polja

TalTalaamomokkortiortikkalalneneveze: veze: VPL VPL →→ S IS I

(primarno(primarnosenzitivno polje)senzitivno polje)

CentralCentralnini regionregion------ kkutanutanii receptori receptori ((1, 1, 3b)3b)

PeriPerifeferrnini regionregion------ ddubokiuboki receptori receptori ((2, 2, 3a)3a)

4.1.1. Nc. ventralisposterolateralis

(VPL)

4.1.1. 4.1.1. Nc. ventralisNc. ventralisposterolateralisposterolateralis

(VPL)(VPL)

S IS I4.1.2. Nc. ventralis

posteromedialis4.1.2. 4.1.2. Nc. ventralisNc. ventralis

posteromedialisposteromedialis

Ventralno posteromedijalno jedroje ključno relejno jedro

u zadnjem deluventralne grupe jedara

za bolne impulse.

Ventralno posteromedijalno jedroje ključno relejno jedro

u zadnjem deluventralne grupe jedara

za bolne impulse.

5

•4.2. Ncc. ventrales mediales• Ova RELEJNA SENZITIVNA jedra

leže ispod ventrolateralnog kompleksa.

• Glavno jedarce je nc. principalis ventralis medialis.

• Nc. basalis ventralis medialis je relejno jedro gustativnih aferenci.

IV. Ncc. ventrales thalamiIV. Ncc. ventrales thalami

• 4.3. Nc. ventralis posterior inferior,

• RELEJNO SENZITIVNOjedro vestibularnihaferenci.

IV. Ncc. ventrales thalamiIV. Ncc. ventrales thalami

•4.4. Ncc. ventrales lateralessu RELEJNA MOTORNAjedra.Među njima, prednje ventrolateralno jedro prima aference sa globus pallidus-a, a zadnje ventrolateralno jedro sa cerebeluma.Eferentnim vlaknima, ova jedra su povezana sa premotornom korom.

IV. Ncc. ventrales thalamiIV. Ncc. ventrales thalamiV. Ncc. mediales thalamiV. Ncc. mediales thalami

Grupa asocijativnih jedara u kome se pretežno nalazi:

5.1. Nc mediodorsalis, koji je veoma krupan kod čoveka. Citoarhitektonski i histohemijski, u ovom jedru se razlikuju:

• 5.1.1. Pars parvocellularis lat.• 5.1.2. Pars magnocellularis med.• 5.1.3. Pars paralaminaris5.2. Nc. medioventralis, iako malo

jedro, karakteriše se visokom acetilholinesteraznom aktivnošću.

• 6.1. Nc. parataenialis• 6.2. Ncc.

paraventriculares thalami (ant. et post.)

• 6.3. Nc. reuniens• 6.4. Nc.

commissuralis rhomboidalis

• Ova jedra imaju veze sa moždanim stablom, drugim talamičkim jedrima i strijatumom, ali ne i direktne veze sa moždanim korteksom.

• VAŽNO je reći da su ova jedra, kao i intralaminarna, kortikalno nezavisnajedra. To znači, uklanjanjem cele kore, ona neće biti pogođena.

VI. Ncc. mediani thalamiVI. Ncc. mediani thalamiDve sledstvene grupejedara unutar unutrašnje medularne lamine, počev od prednjeg pola talamusa do nivoa zadnje komisure.

TERMINOLOGIA:• Nc. centralis lateralis• Nc. centralis medialis• Nc. centromedianus• Nc. paracentralis• Nc. parafascicularis

VII. Ncc. intralaminares thalamiVII. Ncc. intralaminares thalami

6

AFERENCE:• Formatio reticularis• Cerebellum• Tr. spinothalamicus (bol)• Lemniscus trigeminalis (bol)• Globus pallidus• Cortex cerebriEFERENCE:• Druga talamička jedra• StriatumNAPOMENA:• Nema direktnih kortikalnih

veza!

VII. Ncc. intralaminaresVII. Ncc. intralaminares VIII. Nc. reticularis thalamiVIIVIIII.. Nc. reticularis thalamiNc. reticularis thalami

Retikularno jedro (R)opkoljuje talamus.

Ovo jedro je građenood inhibitornih neurona

i projektuje seka svakom talamičkom jedru,ali ne i ka kori velikog mozga.Međutim, neuroni iz svakog

talamičkog jedra i kortikotalamički neuroni

šalju granuka retikularnom jedru.

Retikularno jedro (R)opkoljuje talamus.

Ovo jedro je građenood inhibitornih neurona

i projektuje seka svakom talamičkom jedru,ali ne i ka kori velikog mozga.Međutim, neuroni iz svakog

talamičkog jedra i kortikotalamički neuroni

šalju granuka retikularnom jedru.

1. Lamina medullaris lateralis2. Lamina medullaris medialis3. Radiatio anterior thalami4. Radiatio posterior thalami5. Radiatio centralis thalami6. Radiatio inferior thalami7. Ansa lenticularis8. Fasc. lenticularis9. Ansa peduncularis10. Brachium colliculi superioris11. Brachium colliculi inferioris

13. Radiatio acustica 14. Radiatio optica15. Lemniscus trigeminalis16. Lemniscus medialis17. Lemniscus spinalis18. Lemniscus lateralis19. Fasc. mammillothalamicus20. Fasc. subthalamicus21. Fasc. thalamicus22. Fibrae periventriculares23. Fibrae intrathalamicae24. Pedunculus cerebellaris sup.

Substantia alba thalamiSubstantia alba thalami•Laminae medullares

su slojevi mijelinskih vlakana koji se na poprečnim presecima talamusa uočavaju kao bele pruge.

• Lamina medullarislateralis odvaja ventrolateralnu grupu jedara od retikularnog jedratalamusa i subtalamusa.

• Lamina medullarismedialis, vertikalno orijentisana, nalazi se između dorzomedijalnog i ventralnih jedara talamusa, okružujeintralaminarna jedra, a zatim,napred raslojena u obliku slova "Y“, ograničava prednju grupu jedra.

Substantia alba thalamiSubstantia alba thalami

• Sve dobro poznate veze između talamusa i moždane kore su recipročne, dvosmerne(talamokortikalne i kortikotalamičke); one doprinose formiranju capsula-einterna-e i corona-e radiata-e.

Substantia alba thalami:

Radiationesthalami

Substantia alba thalami:

Radiationesthalami

1. Radiatio anterior thalami (snop vlakana ka frontalnom režnju; prolazi kroz prednji krak capsula-e interna-e)

2. Radiatio posterior thalami(snop vlakana ka okcipitalnom režnju; prolazi kroz zadnji krak capsula-e interna-e)

3. Radiatio centralis thalami(snop vlakana ka pre-, i postcentralnoj vijuzi velikog mozga; prolazi kroz zadnji krak capsula-e interna-e)

4. Radiatio inferior thalami (snop vlakana koji povezuje talamus sa orbitofrontalnom, inzularnom i temporalnom korom, kao i amigdaloidnim kompleksom; kortikotalamička vlakna dolaze talamusu medijalno od zadnjeg kraka kapsule interne).

Radiationes thalamiRadiationes thalami

7

Talamička jedra (50–60)projektuju se ka jednomili više dobro definisanim

kortikalnim poljima. Međutim, multipla

kortikalna polja, iakoprimaju aference sa

jednog talamičkog jedra,ona šalju povratneinformacije raznim

talamičkim jedrima.

Talamička jedra (50–60)projektuju se ka jednomili više dobro definisanim

kortikalnim poljima. Međutim, multipla

kortikalna polja, iakoprimaju aference sa

jednog talamičkog jedra,ona šalju povratneinformacije raznim

talamičkim jedrima.

Aferentna i efentna vlaknatalamusa

Aferentna i efentna vlaknatalamusa




ThalamusSubthalamus MetathalamusMetathalamus

Corpus geniculatum laterale

Corpus geniculatum mediale

MetathalamusMetathalamus

- Corpora geniculata vode poreklood talamusa.

- Nalaze se inferolateralno odpulvinara.

- U svakom telašcunalazi se istoimeno jedro.

- Corpora geniculata vode poreklood talamusa.

- Nalaze se inferolateralno odpulvinara.

- U svakom telašcunalazi se istoimeno jedro.

Nc. dorsalis / ventralis corporis geniculati lateralisNc. dorsalis / ventralis corporis geniculati lateralisNc. dorsalis / ventralis corporis geniculati lateralis

Nc. dNc. dorsalorsalisis corporiscorporisgeniculati lat.geniculati lat.

Strata mStrata magnocellularagnocellulariaia1, 21, 2

Strata pStrata parvocellulararvocellulariaia3, 4, 5, 63, 4, 5, 6

Stratum koniocellulareStratum koniocellulare(male (male ććelije između slojevaelije između slojeva))KKontralateralontralateralnene aferenaference:ce:

1, 4, 61, 4, 6IIpsilateralpsilateralne ne aferenaference:ce:

2, 3, 52, 3, 5

Nc. ventralisNc. ventralis corporiscorporisgeniculati lateralis s. nc. geniculati lateralis s. nc. pregeniculatuspregeniculatus

deodeo talamtalamusa;usa; retiretikkularularno jedrono jedro

1. 1. N. oN. opticpticusus

2. 2. Chiasma oChiasma opticpticumum

3. 3. Tr. oTr. opticpticusus

4. 4. CorpusCorpus

geniculatum lgeniculatum lateralateralee5. 5. Radiatio oRadiatio opticpticaa

6. Vi6. Vizzuueellni kni korteorteksks

Nc. (dorsalis)corporis

geniculati lateralis(relejno jedro

u optičkom sistemu)

Nc. (dorsalis)Nc. (dorsalis)corporiscorporis

geniculati lateralisgeniculati lateralis((relejnorelejno jedrojedro

u u optioptiččkomkom sistemu)sistemu)

444

Nc. dorsalis corporisgeniculati lateralis

Nc. Nc. dorsalis dorsalis corporiscorporisgeniculati lateralisgeniculati lateralis

AFERENCE:• 30 % iz lokalnih GABA

interneurona• 30 % iz moždanog stabla• 30 % iz 6. sloja vidne kore• 10 % iz ganglijskih ćelija retine----------------------------------------------------• Magnocelularni slojevi obrađuju

vizuelne impulse brzo, bez detaljnih informacija.

• Parvocelularni slojevi obrađuju vizuelne impulse sporo, ali detaljno.

• Koniocelularni sloj ima osnovnu ulogu u razlikovanju boja.

8

• Folium pripada lateralnom genikulatnom jedru ilokalizovan je između dorzalnog i ventralnog jedarca.

Foliumintergeniculatum

Foliumintergeniculatum

• Relejno jedro metatalamusa uauditivnom sistemu.

• Sastoji se iz tri subnukleusa:

- Nc. ventralis (1/2 jedra; projektuje ekscitatorne aference ka primarnoj auditivnoj kori)

- Nc. dorsalis (projektuje ekscitatorne i inhibitorne aference ka asocijativnoj auditivnoj kori)

- Nc. medialismagnocellularis (projektuje ekscitatorne i inhibitorne aference)

Nc. corporisgeniculati medialis

Nc. corporisgeniculati medialis




ThalamusMetathalamus SubthalamusSubthalamus

• Predstavlja tranzitornu zonuizmeđu diencefalona i tegmentuma mezencefalona, lociranu u ravni hipotalamičkog žleba.

• Ontogenetski, subthalamus serazvio iz tegmentuma mezencefalona, bazalnih jedara i hipotalamusa.

SUBST. GRISEA:• Delovi nc. ruber-a i subst. nigra-e• Nc. subthalamicus• Ncc. campi perizonalis (H, H1, H2)- nc. campi medialis (H)- nc. campi dorsalis (H1)- nc. campi ventralis (H2)• Zona incerta

SubthalamusSubthalamus

Deo nc. ruber-a Nc.

subthalamicus

Subthalamus- Substantia grisea (1) -

Subthalamus- Substantia grisea (1) - Substantia grisea subthalami (2)Substantia grisea subthalami (2)

9

Nc. campi ventralis (H2)Nc. campi dorsalis

(H1)

Zona incerta

Nc. campi medialis (H)



• Zona incerta je locirana medijalno od capsula-e interna-e, ventralno od talamusa, i nastavlja se na nc. reticularis thalami. Zona incerta odvaja fasc. lenticularis od fasc. thalamicus-a. Smatra se da funkcioniše kao vizuelno-motorni koordinator.

Zona incertaZona incerta

(H)(H)

(H2)(H2)(H1)(H1)

Fasc. subthalamicussadrži palido-subtalamo

palidalna vlakna koja ukrštajuunutrašnju moždanu kapsulu

(capsula interna), izmeđunc. subthalamicus-a i globus pallidus-a.

Fasc. subthalamicussadrži palido-subtalamo

palidalna vlakna koja ukrštajuunutrašnju moždanu kapsulu

(capsula interna), izmeđunc. subthalamicus-a i globus pallidus-a.

HEMIBALIZAM (HEMIBALLISMUS)HEMIBALIZAM (HEMIBALIZAM (HEMIBALLISMHEMIBALLISMUS)US)

-- Posledica je cPosledica je cerebrovaserebrovaskkularularnognog inzulta inzulta, k, koji pogađaoji pogađa subtalamisubtalamiččkoko

jedro.jedro.-- Iznenadni napadIznenadni napad-- SnaSnažžna uvijanjana uvijanja, , nevoljninevoljni

pokreti pokreti šširokih ekskirokih ekskururzziija jedneja jednepolovine tela.polovine tela.

-- Pokreti su kPokreti su kontinuontinuirani i irani i ččestoestoisrpljujuisrpljujućći, mada prestaju tokomi, mada prestaju tokomspspavanja.avanja.

KKliniliniččkiki

LeLezziijaja: : NcNc. subthalamicus. subthalamicus



Hypothalamus Thalamus

MetathalamusSubthalamus EpithalamusEpithalamus

10

• Glandula pinealis (corpus pineale*, epiphysis*), šišarica• Habenula: Peteljka pinealne žlezde, kao i sinaptičko mesto između pinealne žlezde,

moždanog stabla i olfaktivnog sistema.- Trigonum habenulae: Proširenje habenula na spoju sa talamusom, u kome se nalaze

dva istoimena, habenularna jedra. Od temena trougla pruža se stria medullaris thalami.

-- Sulcus habenularis odvaja habenularni trougao od pulvinara.

Epithalamus: Morphologia externaEpithalamus: Morphologia externa

• Žlezda je troglastog oblika (veličine10 x 8 x 4 mm;T ≈ 2,0 gr)

- Smeštena je u subpinealnom trouglu između gornjih kolikula mezencefalona, pokrivena zadebljanjem žuljevitog tela, od koga je odvojena horoidnim spletom III komore i venama.

Gl. pinealisGl. pinealis

Gl. pinealisGl. pinealisGl. pinealis

NeurogliaNeurogliaNeuroglia

PinealocytiPinealocytiPinealocyti

Krvni sudKrvni sudKrvni sud

U žlezdise nalaze

specijalizovanesekretorne ćelije

- pinealocyti,neuroni,

i neuroglia,uglavnomastrociti.

Amijelinskiaksoni

formirajusinapse sa

pinealocitima.

Kalcificikati (acervulusi)

žlezdeobično se

uočeu 16. godini,

i nemajupatološku

osnovu za svojupojavu.

U U žžlezdilezdise nalazese nalaze

specijalizovanespecijalizovanesesekkretorretorne ne ććelijeelije

-- pinealocytpinealocytii,,neuronneuronii, ,

i i neuroglianeuroglia,,uglavnomuglavnomastrocastrocitiiti..

AmijelinskiAmijelinskiaksoniaksoni

formformirajuirajussiinapsenapse sasa

pinealocpinealocitima.itima.

Kalcificikati Kalcificikati (acervulusi)(acervulusi)

žžlezdelezdeobiobiččno seno se

uouoččeeu 16. godini,u 16. godini,

i nemajui nemajupatolopatološškuku

osnovu za svojuosnovu za svojupojavu.pojavu.

Gl. pinealisGGl. pinealisl. pinealis

Sekretorne ćelijeluče melatonin, koji je uključen

u regulaciju mnogihfizioloških procesa:

- stimulatorni / inhibitorni efektiu reprodukciji sisara,

- imuna funkcija,- metabolizam, i

-kontrola cirkadianog ritma.Njeno razaranje tumorima

kod dece dovodi do preranogpolnog sazrevanja (pubertas precox).

Sekretorne ćelijeluče melatonin, koji je uključen

u regulaciju mnogihfizioloških procesa:

- stimulatorni / inhibitorni efektiu reprodukciji sisara,

- imuna funkcija,- metabolizam, i

-kontrola cirkadianog ritma.Njeno razaranje tumorima

kod dece dovodi do preranogpolnog sazrevanja (pubertas precox).

•• Parna habenularna jedra Parna habenularna jedra povezana su istoimenom povezana su istoimenom kkomisurom (omisurom (commissuracommissurahhabenularumabenularum).).

Substantia griseaepithalami:

Nc. habenularis lateralis et medialis

Substantia griseaepithalami:

Nc. habenularis Nc. habenularis lateralis et medialislateralis et medialis

• Nc. habenularismedialisprima aference iz limbičkog sistema, a šalje eference ka interpedunkularnom jedru.

• Do ovog Do ovog habenularnog jedra habenularnog jedra prvo dolazi prvo dolazi stria stria medullaris thalamimedullaris thalami , a , a zatim polazi zatim polazi tr. tr. habenulointerhabenulointer--peduncularis s. peduncularis s. fasciculus retroflexusfasciculus retroflexuska ka interpedunkularnom interpedunkularnom jedru mezencefalona.jedru mezencefalona.

• Nc. habenularis lateralisprima aference iz bazalnih jedara, a šalje efence ka moždanim strukturama koje sadrže dopaminergične iserotoninergičneneurone.

NHM = Nc. habenularis med.NHL = Nc. habenularis lat.

AS = Area septalis; SD = Stria diagonalis

NPL = Nc. preopticus lat.AHL = Area hypothalamica lat.

NC/P = Nc. caudatus / PutamenGPM = Globus pallidus med.

NHM = Nc. habenularis med.NHL = Nc. habenularis lat.

AS = Area septalis; SD = Stria diagonalis

NPL = Nc. preopticus lat.AHL = Area hypothalamica lat.

NC/P = Nc. caudatus / PutamenGPM = Globus pallidus med.

SNc = Substantianigra

- pars compactaNTAs = Ncc.

tegmentales ant.NI = Nc. inter-peduncularis

SNc = Substantianigra

- pars compactaNTAs = Ncc.

tegmentales ant.NI = Nc. inter-peduncularis

11

Nc. habenularis

lat.

Nc. Nc. habenularhabenulariiss

lat.lat.

Tectum(colliculus sup.)

TTectumectum((colliculuscolliculus sup.sup.)) Nc. pedunculopontinusNc. Nc. pedunculopontinuspedunculopontinus

Corpus amygdaloideumCorpus Corpus amygdaloidamygdaloideumeum

Ncc. rapheNcc. Ncc. rapheraphe

Cortex cerebriCortexCortex cerebricerebri

Nc. sub-thalamicusNcNc. sub. sub--

thalamicusthalamicus

Pallidum

Subst. nigra- pars reticularis

PallidumPallidum

SSubst. nigubst. nigrraa-- pars reticulapars reticularisris

StriatumStriatumStriatum

Rezime o vezama lateralnog habenularnog jedra (i drugih diencefaličnih struktura) u ekstrapiramidalnom sistemu

Rezime o vezama Rezime o vezama lateralnog habenularnog jedra (i drugih lateralnog habenularnog jedra (i drugih diencefalidiencefaliččnih strukturanih struktura)) u ekstrapiramidalnom sistemuu ekstrapiramidalnom sistemu

Subst. nigra- pars compacta

SubstSubst. . nigranigra-- pars pars compactacompacta

ThalamusThalamusThalamus

Substantia grisea epithalami:Nc. pretectalis anterior / posterior / olivaris

et nc. tractus optici

Substantia grisea epithalami:Nc. pretectalis anterior / posterior / olivaris Nc. pretectalis anterior / posterior / olivaris

et nc. tractus opticiet nc. tractus optici

• Prostorno, pretektalna jedra su intimno povezana, ali su histološki drugačija. Rasuta su duž puta optičkog trakta na rostrolateralnom polu gornjih kolikula mezencefalona.

• Pretektalna jedra kontrolišu akcijupupilarnog sfinktera pomoćuprojekcije ka GVE jedru okulomotornog nerva, čime osiguravaju da oba oka reaguju na svetlost.

• Odsustvo pupilarnog refleksa kod pacijenta bez svesti ukazuje na oštećenje pretektuma.

Ncc. pretectalesNcc. pretectales



Thalamus Epithalamus

MetathalamusSubthalamus HypothalamusHypothalamus

HipotalamusHipotalamus

GRANICERostralno:• Lamina

terminalis• Commissura

anterior cerebri• Chiasma

opticumKaudalno:• Linija duž

corpora mammillaria kamezencefalonu

Lateralno:• Nc.

subthalamicus

• Corpus mammillare (parne, kružne elevacije, koje su spojene sa talamusom i mezencefalonom)• Infundibulum (INF) (peteljka hipofize)

-- Neurohypophysis (zadnji režanj hipofize, formiran everzijom diencefalona upolje): Pars nervosa(snop amijelinskih vlakana, koji formira neurohipofizu)

• Tuber cinereum (TC) (kondenzacija sive mase u zadnjem zidu infundibuluma)-- Eminentia mediana (ME) (središnja elevacija tuber cinereum-a)

• Chiasma opticum (mesto ukrštanja vlakana optičkog nerva)• Tractus opticus (deo centralnog neurona optičkog puta, vidljiv na bazalnoj površini mozga)• Area preoptica

Hypothalamus(T = 4,0 g ili 0.5 % zapremine mozga)

Hypothalamus(T = 4,0 g ili 0.5 % zapremine mozga)

12

Strukture hipotalamusa se nalaze naventralnoj strani diencefalona

SStrukture hipotalamusatrukture hipotalamusa se nalaze nase nalaze naventralnoj strani diencefalonaventralnoj strani diencefalona

AREA HYPOTHALAMICA ROSTRALIS• Nc. anterior hypothalami• Nc. periventricularis ventralis• Ncc. interstitiales hypothalami

anteriores• Nc. preopticus lateralis• Nc. preopticus medialis• Nc. preopticus medianus• Nc. preopticus periventricularis• Nc. paraventricularis hypothalami• Nc. suprachiasmaticus• Nc. supraopticus (pars

dorsolateralis / dorsomedialis / ventromedialis)

AREA HYPOTHALAMICA DORSALIS• Nc. dorsomedialis• Nc. endopeduncularis (kod

čoveka, smatra se delom globus pallidus-a)

• Nc. ansae lenticularis

AREA HYPOTHALAMICA INTERMEDIA

(između rostralnog i dorzalnog polja)• Nc. dorsalis hypothalami• Nc. dorsomedialis• Nc. arcuatus s. semilunaris s.

infundibularis• Nc. periventricularis• Nc. periventricularis posterior• Area retrochiasmatica• Ncc. tuberales laterales• Nc. ventromedialis hypothalami


jedara hipotalamusa


jedara hipotalamusa

AREA HYPOTHALAMICALATERALIS

(odvojen od intermedijarnog polja pomoću fornix-a i fasc. mammillothalamicus-a)

• Area preoptica• Ncc. tuberales lat. (projekcija iz

intermedijarnog polja)• Nc. perifornicalis• Nc. tuberomammillaris

AREA HYPOTHALAMICA POSTERIOR

• Nc. premammillaris dorsalis• Nc. supramammillaris• Nc. premammillaris ventralis

(prethodna jedra nisu identifikovana kod čoveka)

• Nc. mammillaris lateralis• Nc. mammillaris medialis

(glavni deo mamilarnog telašca)• Nc. posterior hypothalami

Anatomska terminologijajedara hipotalamusa

Anatomska terminologijajedara hipotalamusa Podela sive mase hipotalamusa u zonePodela sive mase hipotalamusa u zone

• Fornix u III moždanoj komori obostrano prolazi kroz srednji deo hipotalamusa, tako da gadeli na medijalnu, periventrikularnu i lateralnuzonu (zona medialis / periventricularis / lateralis).

• Medijalna i periventrikularnazona sadrže većinuhipotalamičkih ćelijskih grupa, dok lateralna zona sadrži relativno manje neurona. Razlog je što je lateralna zona uglavnom sastavljena od masivnih dvosmernih vlakana fasc.medialis telencephali.

• Fornix u III moždanoj komori obostrano prolazi kroz srednji deo hipotalamusa, tako da gadeli na medijalnu, periventrikularnu i lateralnuzonu (zona medialis / periventricularis / lateralis).

• Medijalna i periventrikularnazona sadrže većinuhipotalamičkih ćelijskih grupa, dok lateralna zona sadrži relativno manje neurona. Razlog je što je lateralna zona uglavnom sastavljena od masivnih dvosmernih vlakana fasc.medialis telencephali.

Zonaperiventricularis

zauzimausko polje

oko III komore.

Zonaperiventricularis

zauzimausko polje

oko III komore.

Zona medialisprati periventrikularnu

zonu, a pozadi senastavlja

u periakveduktalnusivu masu mezencefalona.

Zona medialisprati periventrikularnu

zonu, a pozadi senastavlja

u periakveduktalnusivu masu mezencefalona.

Zona lateralisje odvojena od medijalne

zone pomoću forniksai mamilotalamičkog

snopa. Spoljaje ograničena pomoću

capsula-e int.

Zona lateralisje odvojena od medijalne

zone pomoću forniksai mamilotalamičkog

snopa. Spoljaje ograničena pomoću

capsula-e int.

HIPOTALAMIČKE ZONE(od napred put nazad)

HIPOTALAMIHIPOTALAMIČČKE ZONEKE ZONE(od napred put nazad)(od napred put nazad)

MEDIJALNAZONA1-9

Preoptičko polje1

Prednji region2-4

Srednji region5-7

Zadnji region8-9

LATERALNAZONA10

MEDIJALNAZONA1-9

Preoptičko polje1

Prednji region2-4

Srednji region5-7

Zadnji region8-9

LATERALNAZONA10

13

• Preoptičko polje– Nc. preopticus med.– Nc. preopticus lat.

• Prednji region– Nc. anterior hypothalami– Nc. supraopticus– Nc. paraventricularis

hypothalami– Nc. suprachiasmaticus

• Srednji region– Nc. arcuatus– Nc. ventromedialis– Nc. dorsomedialis

• Zadnji region– Ncc. mammillares– Nc. posterior hypothalami

Medijalna zona hipotalamusaMedijalna zona hipotalamusa

• Pituitarna jedra

• Nepituitarna jedra

• Jedramamilarnihtelašaca

Funkcionalna podelajedara hipotalamusa

Funkcionalna podelajedara hipotalamusa

"NEMIJELINSKIHIPOTALAMUS""NEMIJELINSKIHIPOTALAMUS"

"MIJELINSKIHIPOTALAMUS""MIJELINSKI

HIPOTALAMUS"

• Nc anterior hypothalami(centar žeđi, termoregulacije)

• Nc. arcuatus (reguliše apetit; sekretuje realising hormone koji kontrolišu adehohipofizu)

• Nc. dorsomedialis (kontrola besa i drugih emocija)

• Ncc. mammillares (relejna limbička jedra, uključena u dugotrajnu memoriju)

• Nc. paraventricularis hypothalami (produkuje oksitocin)

• Nc. posterior hypothalami(funkcioniše sa periakveduktalnom sivom masom u kontroli bola, emocija i kardiovaskularnog sistema)

• Nc. preopticus (kontrola reproduktivnih funkcija)

• Nc. suprachiasmaticus(biološki sat; reguliše cirkadiani ritam i reproduktivni ciklus; do njega dolazi tr. retinohypothalamicus)

• Nc supraopticus (produkuje antidiuretički hormon)

• Nc. ventromedialis (centar apetita)

Pojedinačne funkcije nekih hipotalamičkih jedara

Pojedinačne funkcije nekih hipotalamičkih jedara

•

Gotovo svaki deo CNS-a i PNS-akomunicira sa hipotalamusom, tako da se može reći da

H Y P O T H A L A M U Spredstavlja

• CENTAR AUTONOMNOG NERVNOG SISTEMA,• NEUROENDOKRINOG, i• LIMBIČKOG SISTEMA.

•

Gotovo svaki deo CNSGotovo svaki deo CNS--a i PNSa i PNS--aakomunicira sa hipotalamusom, tako dakomunicira sa hipotalamusom, tako da se mose možže ree reććii dada

H Y P O T H A L A M U SH Y P O T H A L A M U Spredstavljapredstavlja

•• CENTAR AUTONOMNOG NERVNOG SISTEMA,CENTAR AUTONOMNOG NERVNOG SISTEMA,•• NEUROENDOKRINOG, iNEUROENDOKRINOG, i•• LIMBILIMBIČČKOG SISTEMA.KOG SISTEMA.

HYPOTHALAMUSHYPOTHALAMUSHYPOTHALAMUS

Hipotalamus kao centarautonomnog i neuroendokrinog sistema

Hipotalamus kao centarHipotalamus kao centarautonomnog i neuroendokrinog sistemaautonomnog i neuroendokrinog sistema

14

AUTONOMAUTONOMNNI I MOTORMOTORNINISSIISTEMSTEM Intramuralni ganglioni Paravertebralni ganglioni

Kranijalni ganglioni Prevertebralni ganglioni

Postganglijski neuron

IntramuralIntramuralnini gangliganglionioni ParavertebralParavertebralnini gangliganglionioniKKraniranijjalalnini gangliganglionioni PrevertebralPrevertebralnini gangliganglionioni

PostgangliPostganglijski njski neuroneuron

Preganglijski neuron

Parasimpatički Simpatički

PregangliPreganglijski njski neuroneuron

ParasParasiimpatimpatiččkiki SSiimpatimpatiččkiki

Efektori: Glatki mišići i žlezdeEfeEfekktortorii: : Glatki miGlatki miššiićći i i i žžlezdlezdee

HYPOTHALAMUSHYPOTHALAMUSHYPOTHALAMUSDescendDescendeenntnitni AutonomAutonomnnii puteviputevi

Ach Ach (acetilchol(acetilcholllin)in) AchAch

Ach Ach AdrAdr(adrenalin)(adrenalin)

• Fornix• Fasc. longitudinalis

posterior s. dorsalis• Fasc.

mammillotegmentalis• Fasc. mammillothalamicus• Fasc. medialis

telencephali• Fibrae striae terminalis• Fibrae periventriculares• Tr. retinohypothalamicus• Tr.

hypothalamohypophysialis• -- Fibrae

paraventriculohypophysiales• -- Fibrae

supraopticohypophysiales• Commissura supraoptica

dorsalis• Commissura supraoptica

ventralis

Substantia alba hypothalamiSubstantia alba hypothalami

Hipotalamičke aferenceHipotalamičke aference Hipotalamičke eferenceHipotalamičke eference

STRIA TERMINALIS1STRIA TERMINALIS1 • Stria terminalis predstavlja jedanod "extrinsic“ subkortikalnihsistema vlakana amigdaloidnogtela koja prolaze duž medijalnog ruba repatog jedra (nc. caudatus), odnosno duž njegovog spoja sa talamusom. Stria ekstendira ka prednjoj regiji hipotalamusa, istoimenom jedru (nc. striae terminalis) i medijalnom telencefaličnom snopu (fasc. telencephalicus medialis).

LEGENDA• A. Nc. striae terminalis

B. Corpus amygdaloideum (centromedijalni deo) C. Corpus amygdaloideum(bazolateralni deo)D. Cortex periamygdaloideusE. Substantia innominata(sublentiformni deo)

• Stria terminalis predstavlja jedanod "extrinsic“ subkortikalnihsistema vlakana amigdaloidnogtela koja prolaze duž medijalnog ruba repatog jedra (nc. caudatus), odnosno duž njegovog spoja sa talamusom. Stria ekstendira ka prednjoj regiji hipotalamusa, istoimenom jedru (nc. striae terminalis) i medijalnom telencefaličnom snopu (fasc. telencephalicus medialis).

LEGENDA• A. Nc. striae terminalis

B. Corpus amygdaloideum (centromedijalni deo) C. Corpus amygdaloideum(bazolateralni deo)D. Cortex periamygdaloideusE. Substantia innominata(sublentiformni deo)

Fasciculusmedialis

telencephali

Fasciculusmedialis

telencephali

15

Fasciculus longitudinalis posterior s. dorsalisFFasciculus longitudinalis posterior s. dorsalisasciculus longitudinalis posterior s. dorsalis

Fibrae hypothalamospinales,descendentna autonomna vlakna

za simpatičke i parasimpatičke neurone kičmene moždine.

Fibrae hypothalamospinalesFibrae hypothalamospinales,,descendentna autonomna vlaknadescendentna autonomna vlakna

za simpatiza simpatiččke i parasimpatike i parasimpatiččke neurone kike neurone kiččmene momene možždine.dine.

Autonomna vlakna, kaudalni nastavak periventrikularnih vlakana(fibrae periventriculares), povezuje hipotalamus sa parasimpatičkim

jedrima moždanog stabla i sakralnog dela kičmene moždine.

Autonomna vlakna, kaudalni nastavak periventrikularnih vlakana(fibrae periventriculares), povezuje hipotalamus sa parasimpatičkim

jedrima moždanog stabla i sakralnog dela kičmene moždine.

• Commissura supraoptica dorsalisLeži neposredno iznad optičke hijazme. Ukrštaju se vlakna iz ponsa i mezencefalona. Može povezati nc. subthalamicus sa suprotnim globus pallidus-om.

• Commissura supraoptica ventralisLeži parcijalno u optičkoj hijazmi. Ukrštaju se vlakna iz ponsa i mezencefalona. Povezuje dva suprotna medijalna genikulatna telašca.

Commissura supraoptica dorsalis / ventralisCommissura supraoptica dorsalis / ventralis

Hypophysis s. gl. pituitariaHypophysis s. gl. pituitaria Hypophysis(Adeno-, et neurohypophysis = prednji i zadnji režanj)

Hypophysis(Adeno-, et neurohypophysis = prednji i zadnji režanj)

KARAKTERISTIKE:težina < 1 gr (0,6 g)- oblik zrna graška

- 9 hormona- uticaj na

svaku ćeliju u teluPrednji režanj

je poreklomod epitela;

zadnji režanj jenervnog,

diencefaličnogporekla.

KARAKTERISTIKE:težina < 1 gr (0,6 g)- oblik zrna graška

- 9 hormona- uticaj na

svaku ćeliju u teluPrednji režanj

je poreklomod epitela;

zadnji režanj jenervnog,

diencefaličnogporekla.

HYPOPHYSIS HYPOPHYSIS HYPOPHYSIS

U zadnjem režnju(1/5 hipofize) ne postoje neuroni, već modifikovane neuroglijalne ćelije(pituicyti),Heringova telašca, i oko 100,000 amijelinskih aksona, poreklomiz hipotalamusa.

• Pituiciti ne sekretujuhormone, već obezbeđuju potpornu strukturu nervnim vlaknima i završecima.

NeurohypophysisNeurohypophysis

16

Nc. paraventricularishypothalami

Nc. supraopticus

Nc.mammillaris med.

Nc. arcuatus

Fibrae paraventriculohypophysiales

Fibrae supraopticohypophysiales

Infundibulum

NeurohypophysisAdenohypophysis

Fibrae tuberoinfundibulares*

Tr. hypothalamohypophysialisTr. hypothalamohypophysialis

- Magnocelularni neurosekretorni sistem -- Magnocelularni neurosekretorni sistem -

OxytocinOxytocin

Izaziva kontrakcijuglatkih mišićnih vlakana,

tako da kod porođaja uzrokuje

izbacivanje sadržajamaterice, odnosno

izlučivanje mleka izmlečnih kanala dojke.

Izaziva kontrakcijuglatkih mišićnih vlakana,

tako da kod porođaja uzrokuje

izbacivanje sadržajamaterice, odnosno

izlučivanje mleka izmlečnih kanala dojke.

Antidiuretični hormon(ADH)

Antidiuretični hormon(ADH)

Antidiuretični hormonili vazopresin delujena lumen arteriola

dovodeći dovazokonstrikcije,

što je praćenoporastom krvnog pritiska,

odnosno povećanomreapsorpcijom primarne

mokraće u bubrežnimtubulima.

Antidiuretični hormonili vazopresin delujena lumen arteriola

dovodeći dovazokonstrikcije,

što je praćenoporastom krvnog pritiska,

odnosno povećanomreapsorpcijom primarne

mokraće u bubrežnimtubulima.

Fibrae tuberoinfundibulares

Eminentia mediana

Vv. portaleshypophysiales

A. hypophysialis sup.

V. hypophysialisAdenohypophysis

Parvocelularni neurosekretorni neuroni u nc. arcuatus-u i obližnjem delu zida III komoresekretuju "releasing i inhibiting" hormone (somatotropin-, kortikotropin-, tirotropin-, prolaktin-, luteinizirajući realising hormone →fibrae tuberoinfundibulares →vv. portales hypophysiales →adenohypophysis → ACTH, STH, TSH, PRL, LH, FSH (u cirkulaciju)

Fibrae tuberoinfundibulares*Fibrae tuberoinfundibulares*

Parvocelularni neurosekretorni sistemParvocelularni neurosekretorni sistem

17

• Krvni sudovi između eminentia mediana-e i adenohipofize formirajuhipotalamo-hipofizni portni sistem.

• Dupli kapilarni sistem: 2 mikrocirkulacije• Kapilari su fenestrirani• Primarni kapilarni splet vaskularizuje

središnju eminenciju (eminentiamediana).

• Sekundarni kapilarni splet vaskularizuje prednji režanj.

• Oba kapilarna korita spojena su pomoću vena. Sistem vena, koje počinju u hipotalamusu, putuju kroz hipofizu i unutar njenog prednjeg režnja, gde se granaju u kapilarno korito i prenose "releasing" faktore u prednji režanj.

• To omogućuje visoku koncentraciju hormona unutar malog regiona.

Hipotalamo-hipofizni portni sistemHipotalamo-hipofizni portni sistem Vaskularne komponentehipotalamo-hipofiznog portnog sistema

Vaskularne komponentehipotalamo-hipofiznog portnog sistema

Kod upotrebe eozina i metilplavog bojenja razlikujemo:Hromofobne (neobojene), nediferencirane ćelije i hromofilne (obojene) ćelije (acidofilne – crveno obojene, i bazofilne – plavo obojene)Acidofilne ćelijea. somatotrofne ćelije (50%)

1) STHb. mamotrofne ćelije (10-20%)

1) PRLBazofilne ćelije

a. gonadotrofne ćelije1) FSH2) LH

b. tirotrofne ćelije (5%)1) TSH

c. kortikotrofne ćelije1) ACTH

ICSHICSH

AdenohypophysisAdenohypophysis

• Produkujemelanostimulantnihormon (MSH), kojistimuliše disperziju melanozoma u melanocitima kože.

• Avaskularno tkivo u fetusa. Prisutan je na rođenju, dok kod odraslih degeneriše.

Pars intermedia adenohypophysisPars intermedia adenohypophysis

Hormoniadenohipofize

HHormoniormoniadenohipofizeadenohipofize

DwarfisamGigantisam

Abnormalna sekrecijahormona rasta (somatotropnog hormona)

Abnormalna sekrecijahormona rasta (somatotropnog hormona)

AcromegaliaAcromegalia

18

VENTRICULUS TERTIUS (III)VENTRICULUS TERTIUS (III)

Prednji zidIII moždanekomore

Prednji zidIII moždanekomore

Zadnji zid treće moždane komoreZadnji zid Zadnji zid tretreććee momožždane komoredane komore

Bočni zidtreće

moždanekomore

BoBoččni zidni zidtretreććee

momožždanedanekomorekomore

Gornji zidtreće

moždanekomore

Gornji zidGornji zidtretreććee

momožždanedanekomorekomore

Donji zid treće moždane komoreDoDonji zid trenji zid trećće moe možždane komoredane komore

19

Špagovi treće moždane komoreŠpagovi treće moždane komore

Ventriculustertius

(projekcijana spoljnoj

stranivelikog mozga

ikomunikacije

Ventriculustertius

(projekcijana spoljnoj

stranivelikog mozga

ikomunikacije

Cirkumventrikularniorgani

Cirkumventrikularniorgani

Pitanja?

PitanjaPitanja??

48. predavanje vasovic.diencephalon

Documents