Osnovi  organizacije  

4.  nedelja  

4.1.  Operaciona  istraživanja  

4.2.  Teorija  odlučivanja  

4.3.  Sistemski  pristup  

NAUKA  O  UPRAVLJANJU  4  

•  Nije  Tejlorovo  naučno  upravljanje  •  Britanci,  II  svetski  rat  •  Preuzeli  Amerikanci,  koristeći  računare  •  Robert  Meknamara  –  FORD,  Pentagon  

Razvoj  i  nastanak  

Operaciona  istraživanja    

Transportni  problem  

Zadatak  je  da  se  za  date  dobavljače  (A)  i  poručioce  (B)  neke  robe  organizuje  transport  tako  da  cena  transporta  bude  optimalna  (minimalna).  

Skica  transportnog  problema  Ko

ličine  proizvod

nje  

Nabavne

 potrebe

 

Troškovi  isporuke  Cij  

Količine  isporuke  Xij  

Tabelarna  postavka  transportnog  problema  

Matematički  model  transportnog  problema  

Primer  postavke  transportnog  problema  Jedna   kompanija   je   vlasnik   tri   pekare   A1,   A2,   A3.   Pekara   A1   proizvode   dnevno   50,    pekara  A2  proizvede  25,  a  pekara  A3-‐30  vekni  hleba.    Hleb  plasiraju  preko  5  prodavnica  čije   su  dnevne  potrebe  B1-‐16  vekni,  B2-‐14  vekni,  B3-‐24  vekne,  B4-‐12  vekni,  B5-‐vekni.  PoznaW   su   i   troškovi   transporta  od   svake  pekare  do   svake  prodavnice  Cij   i   unate   su  u  model   trasportnog   problema.   Koliko   hleba   iz   svake   od   pekara   isporučujemo   po  prodavnicama  ?    

Metode  za  reševanje  transportnog  problema  

•  metoda  severezapadnog  ugla,    •  metoda  najmanjeg  elemenata  u  matrici  cene  

transporta,    •  metoda  minimuma  vrste  i  kolone,    •  Vogelova  aproksimaWvna  metoda,    •  Vogel-‐Korda  metoda  i  dr.    

Problem  trgovačkog  putnika  

•  Trgovački  putnik  krene  iz  jednog  grada,  na  svom  putu  poseW  preostale  gradove  tačno  jednom  i  vraW  se  u  mesto  polaska.  Potrebno  je  naći  kružni  put  minimalne  dužine.  

•  n  broj  gradova  •  cij  direktna  udaljenost  grada  i  od  grada  j  

•  Problem  je  prvi  put  formulisan  u  1930.  godine  i  jedan  je  od  najintezivnijih  problema  u  opWmizaciji.  

Problem  trgovačkog  putnika  

Obim  problema  

 n  gradova              (n-‐1)!    kružnih  puteva  0.5  x  (n-‐1)!    kružnih  puteva  ako  je  matrica  udaljenosti  simetrična    

Problem  trgovačkog  putnika  

Softverska  podrška  https://www.youtube.com/watch?v=6vWn14Wwrso  

1.  Primena  naučnih  i  kvanWtaWvnih  metoda  2.  SistemaWčnost  u  analizi  i  proučavanju  problema  3.  Izgradnja  odgovarajućih  matemaWčkih  i  

simulacionih  modela  za  njihovo  rešavanje  4.  Rešenja  se  traže  u  zatvorenom  sistemu  strategija  

Čovek,  njegove  lične  osobine,  socijalni  odnosi  i  ciljevi,  nisu  predmet  izučavanja  ovog  pristupa.  

Karakteristike  nauke  o  upravljanju  

Model  kao  alat  menadžmenta  

Model  je  apstrakcija  realnog  sistema.  Zadržava  samo  one  osobine  originala  koje  su  značajne  za  izučavanje.  Izbegava  se  opasnost  eksperimenta  nad  realnim  sistemom  Pareto  princip  !!!!    Nivo  apstrakcije  ?  

Tu = S/Q x F + Q/2 x C Tu  –  ukupni  trošak  zaliha,  S  –  godišnja  prodaja  u  jedinicama,  Q  –  veličina  porudžbine  u  jedinicama  S/Q  –  broj  godišnjih  porudžbina,  F  –  ]iksni  trošak  po  porudžbini  C  –  godišnji  trošak  držanja  zaliha  po  jedinici  

Tu  =    Trošak  narudžbine  +  trošak  držanja  zaliha    

Problem  optimizacije    narudžbina  

Problem  optimizacije    narudžbina  S

TTi ti

2 4

1 3

S max S min

0

Optimalna  veličlina  nabavke  i  troškovi  zaliha  

S  –  godišnja  prodaja  u  jedinicama;  F  –  fiksni  trošak  po  porudžbini;  C  –  godišnji  trošak  držanja  zaliha  po  jedinici;      

S/Q x F  

Q/2xC

•  Osnovni  elemenC  modela  redova  čekanja  su  KLIJENT  I  SERVER,  odnosno  onaj  koji  traži  uslugu  i  onaj  koji  je  pruža  

 

Problem  redova  čekanja  

a)  Jednostavni  modeli.  

b)  Višefazni  modeli  

c)  Višekanalni  modeli  

Klasi]ikacija  redova  čekanja  

d)  Više  redova  čekanja,  VIŠE  KANALA  USLUŽIVANJA  

f)   Više   redova   čekanja,  jedan  kanal  usluživanja  

Klasi]ikacija  redova  čekanja  

Problem  redova  čekanja  –  elementi  modela  

𝐴  označava  raspodelu  vremena  između  dva  uzastopna  dolaska  (proces  dolaska),    𝑆  označava  raspodelu  vremena  usluživanja  korisnika  (proces  usluživanja),    𝑠  je  broj  paralelnih  servera  u  sistemu,    𝑐  je  kapacitet  sistema  (maksimalno  dozvoljeni  broj  preuzimanja  istovremenih  poslova)  ,    𝑝  je  veličina  populacije  iz  koje  klijenW  dolaze,    𝐷  označava  poliWku  usluživanja,  pod  nazivom  disciplina  čekanja,  što  predstavlja  pravila  izbora  sledećeg  posla/kupca  za  usluživanje  

Redovi  čekanja  https://www.youtube.com/watch?v=QqVDNPb5faY&list=PLjXls-‐kqM6JBzXb6pBnC8WDo28dWc4_qL  

Strategija  smanjivanja  redova  čekanja    Macola  ugostitelj  https://www.youtube.com/watch?v=S8YXIJVa_TM  

 

Problem  redova  čekanja  

1.  Formulisanje  problema  2.  Konstrukcija  matemaWčkog  modela  (utvrđivanje  kriterijuma  i  

ograničenja)  3.  Rešavanje  M.M.  (posebnim  metodama  za  tu  vrstu  problema,  

algoritmima  i  proračunima)  4.  TesWranje  rešenja  (verifikacija),  ukoliko  neki  bitan  faktor  nije  

uzet  u  obzir  5.  Uspostavljanje  kontrole  za  primenu  6.  Primena  rešenja  

Osnovne  faze  rešavanja  problema  OI  

Teorija  odlučivanja    

Šta  je  najvažniji  posao  menadžera  ?  

   Da  donosi  odluke  !!!  

Neke  odluke  koje  nam  se  stalno  vraćaju  Šta  proizvoditi  ?  Koliko  proizvoditi  ?  Nabaviti  sve  od  jednom  ili  u  tranšama  ?  Koliko  tranši  nabavke  ?  Isporučiti  robu,  ali  kome  odakle  ?  Prodati  sada  ili  kasnije  ?    Pošto  prodati  ?  Otpustiti  zaposlene  i  autsorsovati  proizvodnju  ili  uložiti  u  novu  opremu  i  obuku  zaposlenih  ?  Da  li  povećati  platu  ili  broj  zaposlenih  ?  ......    

Da  prodamo  akcije  ili  ne  ?    Da,  ako  je  zarada  dobra  !!!    Zarada  je  jednaka          

Z=  Po  –  P1    Po  –  Nabavna  akcija  P1  –  Prodajna  cena  Procenat  zarade  Zt  je      Zt  =  (P1  –  Po  )  /  Po  x100  %    Da  li  u  ovom  izrazu  ima  nekih  nedostataka?    

Koliki  je  iznos  zarade  ako  se  akcije  prodaju  za  n  godina  i  nije  došlo  do  promene  njihove  cene  ?  

Iznos  zarade  ako  se  akcije  prodaju  za  n  godina    Ako  akcije  prodamo  za  n  godina,  i  tržište  je  stabilno,  zarada  je  jednaka  zbiru  dividendi  Dz  po  mesecima  Di    Dz  =  D1  +  D2  +  ...  Dn              Da  li  je  to  realna  zarada    ?  Šta  je  realna  zarada  ?    

Dz  =  

k  -‐  diskontna  stopa  novčanih  tokova  

Šta  ako  kupimo  preferencijalne  akcije  i  akcije  prodamo  za  n  meseci  Zarada  će  iznositi  Dzt  =  Pn  -‐  Po        Stopa  zarade  od  prodaje  će  biti    Dzt=  (Pn  –  P0)/  P0  x  100%    Sadašnja  vrednost  zarade  će  biti      Dzto  =  (Pn  –  Po)/  (1+k)    

n  

Klasična  dilema  menadžera  prodaje  ?    

Prodati  robu  za  400  sada  ili  za  12  meseci  za  440  ?    Od  čega  zavisi  donošenje  odluke  ?      •  Promene  cene  robe  ?  •  Cene  kapitala  –  kamatne  stope  ?  

•  Verovatnoće  da  će  dužnik  plaWW  potraživanje  ?  

•  Od  dobitka  koji  bi  mogli  ostavariW  da  sadašnjih  400  €  uložimo  u  neki  posao  koji  bi  se  okončao  za  12  meseci  ?  

O  čemu  je  reč  u  prethodnim  primerima      ?  

 Oportunitetni  trošak    predstavlja  propuštenu  korist,  neki  propušteni  prihod,  zaradu  koju  bi  donosilac  odluke  ostvario  ukoliko  bi  se  opredelio  za  jednu  umesto  neke  druge  robe,  jednog  umesto  nekog  drugog  resursa,  jednog  načina  ponašanja  umesto  drugog,  pod  uslovom  jednakog  nivoa  rizika.      

Sistemski  pristup    

De]inicijе:    Sistem  se  deGiniše  kao  skup  objekata  ili  elemenata  povezanih  relacijama  na  taj  način  da  formiraju  celinu.  Objekti  čine  celinu  radi  zajedničke  svrhe  ili  cilja.    Sistem  se  deGiniše    celina  sastavljena  iz  delova  koji  u  sistemu  imaju  svoju  funkciju,  pa  su  kao  takvi  u  međusobnoj  interakciji.    

Sistemski  pristup  

De]inicija:      Struktura   sistema   se  de]iniše   kao  opšti   kvalitativno  određen   i  relativno   stabilan   poredak   unutrašnjih   odnosa   između  elemenata  sistema.  

Struktura  sistema  

De]inicija:      Spoljašnja   sredina   obuhvata   sve   ono   što   nije   uključeno   u  sistem,  ostatak  realnog  sveta.      

Spoljašnja  sredina  (okruženje)  

Ulazi  i  izlazi  u  sistem  

Veze  posmatranog  sistema  sa  spoljašnjom  sredinom    Nosioci  materije,  energije  i  informacija  koji  se  razmenjuju  između  posmatranog  sistema  i  spoljašnje  sredine.    

Povratna  veza  

Relacije   između  elemenata  sistema  mogu  biW  takve  da  jedan  element  posredno,  preko  drugih  elemenata  uWče  sam  na  sebe.      Za   sisteme   kod   kojih   je   to   slučaj   kažemo  da   poseduju  povratno   dejstvo.   Kod   onih   kod   kojih   toga   nema   su  sistemi  bez  povratnog  dejstva.    

SISTEM  ZA  TRANSFORMACIJUIZLAZULAZ

POVRATNA  VEZA

Opšti  model  sistema  

Kašnjenje  u  sistemu  

De]inicija:      Kašnjenje   u   sistemu   se   de]iniše   kao   vreme   potrebno   da   se  promena   izazvana  na   jednom  elementu  kola  prenese  na  drugi  element.  

Klasi]ikacija  sistema  1.  Sistemi  staWčke  strukture  –anatomski  prikaz  svemira;  2.  Dinamički  sistemi  sa  unapred  određenim  kretanjima-‐časovnik;  3.  Kibernetski  sistemi  –  termostat–samoregulišući  sistem  oko  unapred  određenog  

ravnotežnog  položaja;  

4.  Nivo  otvorenih  sistema  sa  samo-‐održavajućom  strukturom-‐  ćelije;  5.  Genetsko-‐socijetalni  nivo  -‐  biljni  svet;  6.  Sistem  faune  -‐  organizam  živoWnje  -‐  mobilnost,  celishodno  ponašanje  i  samosvest;  7.  Ljudski  nivo  -‐  samosvestan,  -‐  korisWW  jezik,  simbole,  ideje  i  teorije;  8.  Nivo  socijalnih  sistema  –  društvena  organizacija;  9.  Nivo  transcedentalnih  sistema  –  konačnog  i  apsolutnog,  sveobuhvatnog  i  stoga  u  sušWni  

nespoznajnog.      

Svojstva  organizacionih  sistema  poreklo  sistema  –  veštačko,  ne  podleže  ciklusima  živih  bića,  kreiran,  a  ne  razvijen  –  nastanak  je  diskontinuitet  Socio-‐tehnički  sistem  –  sastavljen  od  ljudi  i  tehničkih  elemenata,  koji  su  u  interakciji    granice  sistema  –  sprečava  neefektivne  interakcije,  selektivno  propustljive  hijerarhija  sistema  –  grupe  –  odeljenja-‐  službe  –  sektori..model  odnosa  i  uređenja  negentropija  –  zatvoreni  sistem  teže  statičkoj  ravnoteži  –  otvoreni  sistemi  ljudskim  delovanjem  ka  uređenosti  teže  dinamičkoj  ravnoteži  dinamička  ravnoteža  –  razmena  sa  okolinom  koja  je  održiva  

Svojstva  organizacionih  sistema  

mehanizam  povratne  veze  –  opažanje  posledica  svojih  odluka  i  delovanja-‐  regulisanje  mehanizmi  za  adaptaciju  i  održavanje  –  prilagođvanje  ponekad  podrazumeva  promenu  strukture  ili  dinamike  sistema    rast  kroz  unutrašnje  usavršavanje  –  usavršavanje  transformacije  omogućuje  rast  sistema  ili  bržu  dinamiku  ekvivalentno  Ginalisanje  sistema  –  organizacioni  i  ljudski  sistemi  su  nekauzalni  -‐  isti  izlaz  sa  različitim  ulazima    

“7  S”  Struktura

Sistemi

Stil

Osoblje

Veštine

Zajedničke  vrednosti

Strategija

Specijalizacija,  hijerarhija,  odlučivanje  

Procedure  –    informacije  -‐  modeli  odlučivanja-‐  troškovi/kvalitet  

Način  stvaranja  vrednosW  za  kupce  

SposobnosW  za  implementaciju  strategije  

Selekcija,  nagrađivcanje,  napredovanje,  treninzi    

Komunikacija,  ponašanje,    organizaciona  kultura    

Vodeće  vrednosC  

Centralni  nervni  sistem  Nervno-‐vegetaCvni  sistem  Probavni  sistem...  Ponašanje  

Koštani  sistem  Mišićni  sistem    

Star  model  

Ljudi

Sposobnosti

Struktura

Nagrade Procesi

Strategija ·∙  Koja  je  formula  uspeha?

·∙  Kako  razlikujemo  sebe  od  konkurencije?

·∙  Kako  smo  organizovani?·∙  Koje  su  ključne  uloge?·∙  Kako  je  rad  upravljan?·∙  Ko  poseduje  moć  i  autoritet?

·∙  Kako  se  donose  odluke?·∙  Kako  se  rad  odvija  između  pozicija?

·∙  Koji  su  mehanizmi  saradnje?

·∙  Kako  ciljevi  utiču  na  ponašanje?

·∙  Kako  procenjujemo  napredovanje?

·∙  Koje  su  veštine  potrebne?·∙  Kako  najbolje  razvijamo  naš  talenat?

Organizacioni  nivo  –    Porterov  lanac  kreiranja  vrednosti  

PRIM

ARNE

 AK

TIVNO

STI

AKTIV

NOSTI  

PODR

ŠKE

Ulazna  logistika Operacije

Izlazna  logistika

Marketing  i  prodaja Servisiranje

Infrastruktura  organizacije

Upravljanje  ljudskim  resursima

Razvoj  tehnologije

Nabavka

Hvala  na  pažnji