Земљорадња

14
{ {

Upload: prijicsolar

Post on 21-Feb-2017

35 views

Category:

Education


2 download

TRANSCRIPT

{{

●●Земљорадња-обухвата обрађивање Земљорадња-обухвата обрађивање земљишта,гајење корисних биљака и добијање земљишта,гајење корисних биљака и добијање производа биљног порекла. производа биљног порекла. Дели се на:Дели се на: Ратарство Воћарство Виноградарство

•Кукуруз•Пшеница

•Раж•Јечам•Овас

Житарице

•Шећерна репа•Сунцокрет

•Хмељ•Соја

•Дуван

Индустријске биљке

Поврће Крмно биље

•Парадајз•Паприка•Купус•Пасуљ

•Детелина•Сточни грашак•Луцерка

Пшеница и кукуруз су Пшеница и кукуруз су најважније житарице најважније житарице које заузимају највећи које заузимају највећи део ораничних део ораничних површина. површина. Најзначајнија област за гајење кукуруза је Војводина, али се такође гаји и у областима Мачве и Посавине. Користи се као сточна храна и индустријска сировина. Гаји се до 900 метара надморске висине.

Пшеница се највише гаји у Војводини , Посавини и Тимочкој Крајини и она је хлебна биљка.

Ратарство

Раж, Јечам, ОвасРаж, Јечам, ОвасСу такозвана планинска, или хладна жита. Гаје се у планинској области до око 1500м надморске висине.Углавном се користе као сточна храна.Раж и јечам се користе за прављење пива, брашна(хлеба) и сточнехране.

Индустријске биљкеИндустријске биљкеПредстављају углавном сировние за прехрамбену, текстилну и дуванску индустрију, и мањим делом се користе у друге сврхе.

-Шећерна репа се користи у индустријској производњи шећера али је и веома квалитетна сточна храна, највише се производи у Војводини.

СунцокретПоред шећерне репе је најзначајнија индустријска биљка. Од сунцокрета се производи јестиво уље. Гаји се у Војводини, Поморављу и Мачви

Хмељ се користи као индустријска биљка у производњи пива. Скоро целокупну производњу хмеља у Србији даје Војводина, а највише се гаји у околини Бачког Петровца.

Дуван се највише гаји у Јужном Поморављу, западној Србији, Војводини и Косовској котлини.

Соја се користи за добијање уља и сточне хране.У развијеним земљама користи се за производњу млека и млечних производа

Има велики значај у исхрани Има велики значај у исхрани становништва било да се користи у становништва било да се користи у свежем стању или конзервисано. свежем стању или конзервисано. Најважније повртарске културе у Најважније повртарске културе у Србији су кромпир, пасуљ, купус, Србији су кромпир, пасуљ, купус, лук, парадајз и паприка.лук, парадајз и паприка.

ПоврћеПоврће

Кромпир:-Највише се гаји у брдским крајевима Србије.-Гаји се у Ивањици, Сјеници, Горњем Милановцу...Пасуљ:-Највише се производи у околини Чачка, Ужица и Великог Градишта

Купус: -Најзначајније подручје производње купуса је Јужна Бачка(околина Футога)

Паприка:-Највише се гаји у Јужном Поморављу(околина Ниша и ЛесковцаДок се по производњи индустријске паприке истиче Хоргош.

Производња крмног биља је основа за развој савременог интензивног сточарства. Детелина грахорица и сточни грашак својим коренским системом везују азот из ваздуха због чега њихов узгој има и велики значај за побољшање плодности земљишта.

Поље грахорице Лист детелине

Сточни грашак

Крмно биље

Је веома значајна грана у структури пољопривреде Србије. Је веома значајна грана у структури пољопривреде Србије. Воће се гаји у највећом мери на поседима брдовитих Воће се гаји у највећом мери на поседима брдовитих

крајева централне Србије, Косова и Метохије.крајева централне Србије, Косова и Метохије. Извоз: Малине, Шљиве, ЈабукеИзвоз: Малине, Шљиве, Јабуке Шљиве: Најраспрострањенија врста воћа и највећи род, Шљиве: Најраспрострањенија врста воћа и највећи род,

највећи број стабала шљиве налази се у Шумадији и највећи број стабала шљиве налази се у Шумадији и Западној Србији.Западној Србији.

Јабука: Велики број стабала је на великим плантажама у Јабука: Велики број стабала је на великим плантажама у Војводини и користи се много више у исхрани.Војводини и користи се много више у исхрани.

Малина се највише узгаја у Западној и Југозападној Србији.Малина се највише узгаја у Западној и Југозападној Србији.

ВоћарствоВоћарство

ВиноградствоВиноградствоВинова лоза успева на песковитом земљишту и зависи од климатских услова.Влажно и кишовито време неповољно утиче на цветање и стварање плода.На 80% површине су винске сорте које се прерађују у виноСрбија годишње произведе око 150 милиона литара вина. Виноградски рејони

Засејане површине у Србији према врстама усева

Биодизел се добија мешањем алкохола и биљних уља или животињских масти. Најчешће се користе уљана репица, сунцокрет и соја. Највише се производи у Немачкој, Америци и Француској.