Земљорадња
TRANSCRIPT
●●Земљорадња-обухвата обрађивање Земљорадња-обухвата обрађивање земљишта,гајење корисних биљака и добијање земљишта,гајење корисних биљака и добијање производа биљног порекла. производа биљног порекла. Дели се на:Дели се на: Ратарство Воћарство Виноградарство
•Кукуруз•Пшеница
•Раж•Јечам•Овас
Житарице
•Шећерна репа•Сунцокрет
•Хмељ•Соја
•Дуван
Индустријске биљке
Поврће Крмно биље
•Парадајз•Паприка•Купус•Пасуљ
•Детелина•Сточни грашак•Луцерка
Пшеница и кукуруз су Пшеница и кукуруз су најважније житарице најважније житарице које заузимају највећи које заузимају највећи део ораничних део ораничних површина. површина. Најзначајнија област за гајење кукуруза је Војводина, али се такође гаји и у областима Мачве и Посавине. Користи се као сточна храна и индустријска сировина. Гаји се до 900 метара надморске висине.
Пшеница се највише гаји у Војводини , Посавини и Тимочкој Крајини и она је хлебна биљка.
Ратарство
Раж, Јечам, ОвасРаж, Јечам, ОвасСу такозвана планинска, или хладна жита. Гаје се у планинској области до око 1500м надморске висине.Углавном се користе као сточна храна.Раж и јечам се користе за прављење пива, брашна(хлеба) и сточнехране.
Индустријске биљкеИндустријске биљкеПредстављају углавном сировние за прехрамбену, текстилну и дуванску индустрију, и мањим делом се користе у друге сврхе.
-Шећерна репа се користи у индустријској производњи шећера али је и веома квалитетна сточна храна, највише се производи у Војводини.
СунцокретПоред шећерне репе је најзначајнија индустријска биљка. Од сунцокрета се производи јестиво уље. Гаји се у Војводини, Поморављу и Мачви
Хмељ се користи као индустријска биљка у производњи пива. Скоро целокупну производњу хмеља у Србији даје Војводина, а највише се гаји у околини Бачког Петровца.
Дуван се највише гаји у Јужном Поморављу, западној Србији, Војводини и Косовској котлини.
Соја се користи за добијање уља и сточне хране.У развијеним земљама користи се за производњу млека и млечних производа
Има велики значај у исхрани Има велики значај у исхрани становништва било да се користи у становништва било да се користи у свежем стању или конзервисано. свежем стању или конзервисано. Најважније повртарске културе у Најважније повртарске културе у Србији су кромпир, пасуљ, купус, Србији су кромпир, пасуљ, купус, лук, парадајз и паприка.лук, парадајз и паприка.
ПоврћеПоврће
Кромпир:-Највише се гаји у брдским крајевима Србије.-Гаји се у Ивањици, Сјеници, Горњем Милановцу...Пасуљ:-Највише се производи у околини Чачка, Ужица и Великог Градишта
Купус: -Најзначајније подручје производње купуса је Јужна Бачка(околина Футога)
Паприка:-Највише се гаји у Јужном Поморављу(околина Ниша и ЛесковцаДок се по производњи индустријске паприке истиче Хоргош.
Производња крмног биља је основа за развој савременог интензивног сточарства. Детелина грахорица и сточни грашак својим коренским системом везују азот из ваздуха због чега њихов узгој има и велики значај за побољшање плодности земљишта.
Поље грахорице Лист детелине
Сточни грашак
Крмно биље
Је веома значајна грана у структури пољопривреде Србије. Је веома значајна грана у структури пољопривреде Србије. Воће се гаји у највећом мери на поседима брдовитих Воће се гаји у највећом мери на поседима брдовитих
крајева централне Србије, Косова и Метохије.крајева централне Србије, Косова и Метохије. Извоз: Малине, Шљиве, ЈабукеИзвоз: Малине, Шљиве, Јабуке Шљиве: Најраспрострањенија врста воћа и највећи род, Шљиве: Најраспрострањенија врста воћа и највећи род,
највећи број стабала шљиве налази се у Шумадији и највећи број стабала шљиве налази се у Шумадији и Западној Србији.Западној Србији.
Јабука: Велики број стабала је на великим плантажама у Јабука: Велики број стабала је на великим плантажама у Војводини и користи се много више у исхрани.Војводини и користи се много више у исхрани.
Малина се највише узгаја у Западној и Југозападној Србији.Малина се највише узгаја у Западној и Југозападној Србији.
ВоћарствоВоћарство
ВиноградствоВиноградствоВинова лоза успева на песковитом земљишту и зависи од климатских услова.Влажно и кишовито време неповољно утиче на цветање и стварање плода.На 80% површине су винске сорте које се прерађују у виноСрбија годишње произведе око 150 милиона литара вина. Виноградски рејони