7 ot 4 2007 vesna djordjevic

eljko Markovi

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007. 76

INTEGRATIVNA NASTAVA

Integrativna nastava je nastava u kojoj su granice izmeu razliitih predmeta ili disciplina izbrisane ili zamagljene. U inte-grativnoj nastavi se ostvaruju smislene veze izmeu slinih aspekata razliitih disciplina. To je pristup u kojem se integriu, meu-sobno proimaju i sintetiu perspektive neko-liko disciplina u novu celinu koja je vea i znaajnija od prostog zbira sastavnih ele-menata, u ovom sluaju pojedinanih dis-ciplina ili predmeta.

Vesna orevi Posdiplomac, Uiteljski fakultet, Beograd

INOVATIVNI MODELI NASTAVE (Integrativna nastava, Projektna nastava i

Interaktivna nastava)

Rezime: Integrativna nastava je inovativni model u kojem ne postoje strogo povuene granice izmeu pojedinih predmeta, ve se nastavne jedinice razliitih oblasti izuavaju integrativno, u meupredmetnoj povezanosti. U radu se razmatra teorijska osnova ove nastave i daju praktini primeri or-ganizacije nastavnog asa.

Kljune rei: integrativna nastava, projektna nastava, interaktivna nastava.

Struni rad Obrazovna tehnologija

4/2007. UDK: 371.26

Struni rad Obrazovna tehnologija

4/2007. UDK: 371.3

Inovativni modeli nastave


Integrativna nastava se zasniva na prirodi same realnosti. Umesto da se svet i znanje vetaki dele na predmete i discipline, inegrativna nastava posmatra svet kao celinu i kao takvog ga i prouava.

Ovo omoguava jedan celoviti kon-tekst za uenje koji vodi ka veoj mogunosti da se naprave i zapamte veze i da se reavaju problemi. Integrativno uenje podrazumeva sagledavanje razliitih dimenzija jednog pro-blema, sagledavanje iz razliitih uglova i sa razliitih strana. Mozak najbolje stie i pamti informacije onda kada se one mogu povezati u smislenu mreu znaenja.

Integrativni pristup podrazumeva aktivnog uenika. On se ne svodi samo pre-noenje injenica, nego mnogo vie na rea-vanje problema, postav-ljanje pitanja i aktivnog traenja odgovora iz svoje okoline i okru-enja.

On oslikava meuzavisnost realnog sveta i i-vota i uk-ljuuje uenike misli, oseanja, intuiciju, interesovanja i is-

kustvo uenja ime se postie bolje razu-mevanje nego kod onog koje se postie ue-njem pojedinanih predmeta.

Integrativnost ne znai odricanje od samih disciplina. Njeni koreni se nalaze up-ravo u njima, ali nudi alternativu dominaciji znanja iz ugla pojedinanih disciplina. Poje-dinane discipline nam nude dubinu i foku-siranost a integrativnost irinu konteksta, promenu perspektive ali i primenu znanja iz jedne oblasti u drugoj tj. funkcionalno znanje.

Nivoi integrativnosti

Prvi nivo: Uenici pohaaju a-sove iz razliitih predmeta (dis-ciplina) bez mogunosti da se znanja ni iz tih predmeta, makar i formalno, poveu. Ovakav vid nastave je uglavnom zastupljen u naim kolama.

Drugi nivo:Uenici imaju mogunost da steknu uvid u znanja (na slinu te-mu) iz razliitih disciplina, ali je pro-ces integracije tog znanja ostavljen ueniku.

Trei nivo: Ovaj nivo poziva uenike i nastavnike da se uk-ljue u proces integracije po uzoruna predavanja koja pre-daje tim strunjaka, ali nas-tavnici dalje zadravaju svoju ulogu kao predstavnika svoje discipline (predmeta).

etvrti nivo:Pravi ili sutinski vid integra-cije u kojem i uenici i nastavnici ulau velike napore i doprinose izgradnji jedne nove celine koja se sastoji od meusobno proetih znanja i vetina iz razliitih dis-ciplina. Toj novoj celini svaka disciplina daje svoj doprinos.

Vesna orevi


Implementacija integrativne nastave u kole

Najbolji nain jeste postojanje dravne strategije tj. nacionalne koncepcije koja zah-teva ali i podrava implementaciju integra-tivne nastave. Meutim, ukoliko takve nacionalne stratigije nema, kao to je kod nas sluaj, integracija je ostavljena pojedincima, bilo da

su to pojedine kole ili pojedini uitelji i nastavnici, (uglavnom najvei entuzijasti u ko lektivu), ali preputeni sebi i svom en-tuzijazmu bez ozbiljne podrke. U prvom sluaju, integracija se realizuje preko zva-ninog plana i programa, tj. kurikuluma. Prednost ovakvog naina jeste u tome to on podrazumeva i profesionalnu ali i lo-gistiku podrku (edukacija i obuka nastav-nika, literatura i podrka putem tampanih materijala, didaktiki materijali, organizacija

Jednostavno, ivot je integrativan

Tradicionalna kola, koja ui injenicama i to tako to sva znanja deli u pojedinane predmete koji nemaju dodira jedan sa

drugim (iako je u stvarnom ivotu potpuno suprotno), ne moe da pripremi i osposobi

uenike za savremeni svet koji se transformie velikom brzinom. Kroz

integrativnu nastavu se ne usvajaju samo odreena znanja iz pojedinih predmeta nego

se i neguju i stiu misaone sposobnosti, fizike, emotivne i socijalne kompetencije.

Danas postoji niz alarmantnih problema koji se ne mogu reiti

iz perspektive samo jedne discipline, kao to su

siromatvo, kriminal u kolama, SIDA i rasizam.

Poslodavci ele diplomce koji su u stanju

da se nose sa multidisciplinarnou posla.

Postoje dinamine promene u dananjem znanju, koje briu granice izmeu disciplina, kao to su npr. studije kulture, istonoevropske studije, enske studije, multikulturalizam... Nauna istraivanja i razvoj su uspostavili potpuno nove integrisane discipline kao to su biofizika,neuronauka, biomedicinski inenjering, genetski inenjering,elektrohemija...

Razvoj elektronske tehnologije i internet revolucija menjaju nain na koji organizujemo, strukturiramo i traimo znanje, zamenjujui linearne modele hipertekst linkovima koji ne poznaju granice meu disciplinama

Administracija smatra da e utedeti sredstva ako ih ne bude delila meu pojedinanim disciplinama.



rasporeda u kolama...). Na ovaj nain se, takoe, izbegava podela na ''integrativce'' i tradicionaliste koji bi koili ovaj proces. Ovde treba naglasiti da su uitelji, tj. Pro-fesori razredne nastave, po prirodi svoga posla, mnogo blii i bliskiji integraciji nego predmetni nastavnici i profesori u viim razredima osnovne i srednje kole, te da bi kao takvi, mogli posluiti kao uzor svojim kolegama predmetnim nastavnicima.

Kako kolska adminstracija moe da podri uvoenje integrativne nastave ukoliko ne postoji dravna strategija?

Veliku, gotovu odluujuu ulogu u sprovoenju integracije u kolama, bez ob-zira na postojanje dravne strategije ili ne, imaju direktori kola. Oni su ti koji mogu i treba da promoviu integrativnu nastavu na naunim veima ali i na roditeljskim sastancima. Ukoliko bi se jedan ili dva uitelja ili nastavnika zainteresovali da integriu svoje predmete, njima bi bila neophodna pomo i podrka kako u vidu didaktikog materijala, tako i u vidu prilagoavanja rasporeda a-sova.

to se vie uitelji na stavnici uklju-uju u ovaj proces, to je sve neophodnija reorganizacija rasporeda asova koji bi trebalo da predvidi i sadri ne samo asove uenika, nego i vreme potrebno za pripremu uitelja i timova uitelja koji su do tada realizovali svoju nastavu u izolaciji. U tom sluaju bi prvo trebalo uraditi raspored asova za one uenike i uitelje koji e raditi po principu integracije, zbog spe-cifinosti njenih potreba, a zatim ostale. Da bi ovakva nastava, kao i veliki napori koji se ulau da bi se ona organizovala i realizovala, bila prihvaena od strane nas-tavnika i uitelja bez velikih otpora, poeljno je dodatno motivisati zaposlene u koli.

Sredstva za dodatnu motivaciju, tre-balo bi da obezbedi direktor animirajui lokalnu ali i iru drutvenu zajednicu.

ARTIKULACIJA ASA

Razred - III Tema - Al se nebo osmehiva Nastavni predmeti : srpski jezik, likovna kultura, muzika kultura, matematika, priroda i drutvo Vreme odravanja : II, III , IV as

Ciljevi :

- uoavanje motiva u umetnikoj pesmi; - jezika sredstva kojima je pesma otvo-

rena; - obnavljanje pojmova: pesma, stih, strofa,

pesnik, pesnika slika... - izraavanje doivljenog u pesmi na raz-

liite naine: reima, slikom-crteom, muzikom, pokretom...

- uoavanje razlika u pojedinim reima u odnosu na savremeni jezik

- razlikovanje sna i jave - negovanje ivotnog optimizma - razvijanje mate i motivisanje na korisno

i lepo - bogaenje renika uenika.

Priprema za rad: Kroz radioniarski rad podeliti uenike na grupe i upoznati ih sa temom asa i sa ciljevima i zadacima. (Korelacija sa prirodom i drutvom )

Vesna orevi


Splet aktivnosti :

1. - itanje pesme Cic Branka Radievia; - Krai razgovor o pesmi i prvim utiscima;

- Podela zadataka uenicima i izbor odgovarajuih aktivnosti.

2. Rad u grupama prema afinitetima.

Uenici su podeljeni u etiri grupe.Rade prema trenutnim afinitetima. Jedni e se ba-viti analizom pesme, drugi likovnim oslika-

vanjem doivljaja pesme, trei dramskim prikazom situacije iz pesme sa predlogom reenja, a etvrti reavanjem zadataka iz ma-tematike sa temom iz obraene pesme. Sve grupe prave plakat kao povratnu in-formaciju svog rada. Neke grupe pripremaju prikaz svojih rezultata rada.

3. Samostalni rad uenika po grupama

Uenici rade po grupama i temama za koje su se opredelili uz mogunost promene aktivnosti.

Grupa za matematiku

Rei zadatke koristei ve steena znanja:

1. Ako jedan ribar upeca 232 ribe za odreeni period, koliko e upecati za 4 dana ?

2. Jedan ribar ulovi za nedelju dana 228 kg ribe. Njegova dva druga ulove po 156 kg ribe. Koliko su ulovili zajedno?

3. Izraunaj :

269 + 181 3 = ___ 520 + 684 2 = ___ 101 + 205 3 = ___ 404 + 690 3 = ___ 786 - 127 5 = ___ 725 549 9 = ___ 854 134 4 = ___ 901 844 4 = ___

4. Ako jedan ribar ulovi 136 kg ribe za jedan dan, koliko ulovi za 5 dana ?

5. Prvog dana prodato je pet paketa po 87 kg ribe. Drugog dana prodata su tri daka po 1244 kg ribe. Koliko je ribe prodato ukupno?

6. Kolinik brojeva 486 i 2 uveaj za kolinik brojeva najveeg trocifrenog broja i broja 9.

7. Rei jednaine: 580 : X = 5 X : 6 = 960 636 : X = 6 X : 5 = 137 948 : X = 4 X : 4 = 213

8. Prvog dana prodato je pet paketa po 89 kg ribe. Drugog dana tri daka po 157 kg ribe. Koliko je ukupno prodato ribe?



Grupa za srpski jezik

1. Paljivo proitaj pesmu Cic Branka Radievia. 2. Iznesi svoje utiske o proitanoj pesmi. 3. Kakva raspoloenja budi ova pesma? 4. O kome i o emu pesma govori? 5. Objasni nepoznate rei iz pesme. 6. Koliko strofa ima pesma? 7. U kojim stihovima i kojim izrazima su prikazani nebo i reka? 8. Koji je ribaretov doivljaj prikazan u pesmi, kako i u kojim strofama? 9. U kojim stihovima je opisan ribaretov san, a u kojima java?

10. Zato je deak sanjao ribu? 11. ta je deak oseao kad se probudio? 12. Moe li se ono to eli dobiti u snu? Zato? 13. Kako ti se moe ostvariti elja? 14. Pronai sve glagole u pesmi. 15. Koja sve oseanja oslikava ova pesma?

1. Paljivo proitaj pesmu Cic Branka Radievia. 2. Pokuaj da uoi pesnike slike i da ih u pesmi obelei olovkom. 3. Ilistruj pesniku sliku koja ti se najvie dopada. 4. Pokuaj da u svoju sliku pomou boja i crtea unese to vie oseanja. 5. Obavezno daj naziv svojoj slici, ali tako da bude povezana sa pesmom.

1.Paljivo proitaj pesmu Cic Branka Radievia. 2.Odredi najznaajnije dramske momente u pesmi i povuci te stihove. 3.Pokuaj da sa svojim drugovima dramski prikae ovu pesmu. 4.Potrudite se da promenite kraj pesme i da odglumite najpovoljnije reenje za deaka. 5.Ukoliko imate vremena, prikaite sasvim drugu, savremenu situaciju, koja se reava na isti nain.

Vesna orevi


PROJEKTNA NASTAVA

Razvijanje i primena stvaralakih sposobnosti nastavnika i njihov direktan uticaj na razvoj stvaralakog miljenja ue-nika (odnosno svih uesnika obrazovno-vaspitnog procesa) osnovni je zadatak projektne nastave.

Projektna nastava je najsloeniji oblik praktinog smisaonog i intenzivnog sticanja znanja, i to iz celovitih delatnosti, odnosno iz problemskih celina i oblasti saznanja, pred-stavljanja, transfera i prezentovanja, upotrebe i primene konkretnog znanja. Zahtevi ove nastave su najbre i najefikasnije postizanje ciljeva, kao i razraenih kriterijuma za vred-novanje rezultata konanih ciljeva nastave

kroz njihovu konkretizaciju u reavanju problema.

Projektna nastava je ciljno usmereni proces ogranienog trajanja koji zahteva odreene resurse i organizaciju izvoenja. Po pravilu, projekat o nastavi se moe orga-nizovati kao istraivaki, razvojni ili ino-vacijski koji podrazumeva i iziskuje visok nivo samostalne misaone i praktine ak-tivnosti nastavnika i uenika.

U projektno organizovanoj nastavi koristimo objektni, sistemski i procesni aspekt.

Naunoistraivaki i obrazovni pro-jektni procesi u koje spada projektna nastava, svrstavaju se u jednokratne projektne pro-cese ije su karakteristike:

- ciljna usmerenost, - privremenost, - jednokratnost (neponovljivost sa da-

tim objektom projekta), - ogranienost trajanja.

sistemski aspekt (probabilistiki)

objektni aspekt programsko- sadrajni prostorno-materijalni

procesni aspekt (komunikacijski)

PROJEKTNO ORGANIZOVANA NASTAVA



- CILJ FORMIRANjA podrazumeva se jedan osnovni cilj, najee je statian, sa itavim nizom potciljeva koji su najee gipki i promenljivi, zavisno od potreba, vladajuih prilika i uslova opstanka orga-nizacije.

- USPOSTAVLjANjE RACIONALNOG SKLADA izmeu postavljenih ciljeva i korienih sredstava za ostvarivanje istih.

- ORGANIZACIJSKA STRUKTURA kao svrstavanje delova celokupne organizacije u funkcionalnu celinu.

- INFORMACIONI odnosno AKCIONI SISTEMI - kao neizostavan element u sklopu aktivnosti upravljanja (planiranja, donoenja odluka organizovanja, koor-diniranja i kontrolisanja) i meusobno povezanih organizacijskih elemenata.

- LjUDSKI POTENCIJAL struna osposobljenost, vrednosni sistem poje-dinca, interesi, aspiracije, oekivanje oveka, koordinacija aktivnosti poje-dinaca, usaglaavanje potreba celine itd.

- NAIN REALIZACIJE PREDVI-ENIH CILJEVA primenom odgo-varajuih tehnika, kroz proces odlu-ivanja.

RAZVOJ SPOSOBNOSTI U PROJEKTNOJ NASTAVI

Nastava je intelektualna i praktina sinteza ireg konglomerata disciplina, slo-ena, slojevita i etiki osetljiva delatnost. Ona, takoe, ima izuzetno vano mesto u razvijanju miljenja i ini ga irim, dubljim, refleksivnijim, otvorenijim, pokretljivijim i svestranijim.

Osnovne sposobnosti koje se kod uenika razvijaju u projektnoj nastavi su:

Te sposobnostti linosti omoguavaju joj generisanje i stvaralaku primenu ideja i reenja. Generisanje ideja se deava u inter-aktivnom komuniciranju u svim prostornim i vremenskim situacijama, u odnosima sa ljudima, objektima, dogaajima, aktivno-stima. Bitna pretpostavka projektne nastave je komunikacijska proaktivnost uesnika. Ona je sutinska varijabla za ostvarivanje projektovanih ciljeva nastave kao vie-

originalnost

fluentnost senzitivnost

strukturalnost upravljivost

fleksibilnost

Vesna orevi


parametarske kategorije. Stvaralaka primena ideja i reenja uslovljena je stvaralakim miljenjem koje je znaajan resurs, a rezultat je sloenih intelektualnih procesa. Razvijanje i primena stvaralakih sposobnosti nastavnika i njihov direktan uti-caj na razvoj stvaralakog miljenja uenika osnovni je problem projektne nastave.

DIMENZIJE MILJENJA KOJE SE RAZVIJAJU U PROJEKTNOJ

NASTAVI

U procesu sticanja znanja, radi njegove primene u reavanju sloenih problema i za-dataka stvaralakog tipa, neophodno je kombinovati dve vrste miljenja kon-vergentno (logiko) i divergentno (stvaralako).

- Zasniva se na rigoroznim pravilima logikog miljenja (logiki strogo utvren niz intelektualnih radnji koje logiki vode do jednog jedinog ispravnog reenja).

- Operie injenicama, brojkama, zakonitostima, analizama i temporalnim informacijama.

- Neophodna je sposobnost analiziranja podataka i operisanja matematikim informacijama.

- Reavanje problema je uspeno ako: o cilj dobro projektovan o program i sadraj dobro

napisan o nastavni proces (as) dobro

dizajniran o situacije u nastavi

interesantne o odluke koje se donose

realistine o izlazne solucije

zadovoljavajue

- Literarno-kreativno miljenje sa nizom intelektualnih delatnosti.

- Proizvodnja ideja u to veem broju. - Oblikovanje originalnih i

neoekivanih ideja - Hleksibilnost miljenja i

vrednovanje ideja-reenja problema. - Otkrivanje alternativnih reenja-

povezivanje ideja koje nisu logiki srodne.

- Vizuelizacija prostorne vetine i istraivanje strukture.

- Izbor optimalnog reenja po tehnikim i tehnolokim kriterijumima.

- Podsticanje inicijativnosti - Podsticanje samostalnosti - Podraavanje-razvoj stvaralatva - Razvoj sposobnosti pronalaenja

svojih i originalnih reenja. - Implementacija pozitivnih rezultata.



AKTIVNOSTI U PROJEKTNOJ NASTAVI

nastavnik uenik

- Stvaranje odgovarajueg didaktiko- - tehnikog okruenja, - izgradnja strategije nastave za

generisanje ideja i vievarijantnih reenja problema uenja kroz planiranje,organizovanje,voenje i kontrolu praktinog izvoenja tih funkcija, individualizaciju uslova,ciljeva,metoda i dife- renciranje sadraja

- evaluacija celog procesa i faznih koraka, ukljuujui i rezultate praktinog praenja izvoenja od strane uenika,

- evaluacija kvaliteta svih ulaznih i procesnih veliina i donoenje odluke za demonstriranje i korigovanje postupaka,aktivnosti i reenja.

- nastavnik projektuje,reprojektuje i postavlja ciljeve,odreuje obim i strukturu sadraja,oblike i metode realizacije, planira i obezbeuje resurse,vri izbor i adaptaciju tehnologije,prenosi i oplemenjuje informacije,prezentuje sadraje.

- animira uenike za struno i nauno formulisanje problema,definisanje pojmova,opisivanje procedura,demonstraciju postupaka,uoptavanje,interpretiranje,zakljuivanje,povezivanje,evaluaciju i vrednovanje.

- Praktino-smisaono uoavanje problema,detalja i drugih entiteta

- intelektualno aktiviranje u horizontalnoj,vertikalnoj i lateralnoj korelaciji poznatih i novih pojmova,termina,znaenja,

- uoavanje i korigovanje greaka - usavravanje tehnika izvoenja-umenja - otklanjanje zbunjujuih faktora u

praktinim aktivnostima,kontrola entiteta

- objektivno komuniciranje sa ciljevima,sadrajima,metodama,resursima i rezultatima

- razvoj socijalne recepcije i razumevanje smisla konkretne delatnosti

- vebanje primene znanja,upotrebe sposobnosti i korienja vetina.

Vesna orevi


FAKTORI nastavne situacije IZVAN

nastavnikove kontrole

FAKTORI koje nastavnik

KONTROLIE

FAKTORI koje nastavnik moe

DELIMINO DA KONTROLIE

Opta inteligencija Genetski faktor u formiranju karaktera uenika Psihofiziko zdravlje uenika Pripremljenost uenika za kolu Materijalno finansijske mogunosti Socijalni status i kooperativn

Drutvena atmosfera Atmosfera za uenje koja vlada u uionici, kabinetu,radionici,laboratoriji i drugim prostorijama Nastavnikovo znanje o samome sebi.

Prostor Vreme uenja Situacije u procesu uenja Odnosi u procesu uenja Okruenje uenja

-ORGANIZATOR (planer,dijagnostiar,terapeut) -PREDAVA (realizator) -PROFESIONALAC (strunjak, ekspert) -MOTIVATOR (linost) -EVALUATOR (dijagnostiar-kontrolor) -KOMUNIKATOR (pedagoki partner u afektivnoj interakciji)

-PLANER (predpismene aktivnosti i tehnike) -PROAKTIVNI KOMUNIKATOR -KOOPERATIVNI organizator, evaluator, kontrolor, donosilac odluka, realizator -Reava zadatke i celovite probleme u sticanju znanja -Koristi naueno van kole



SVI UENICI POSEDUJU IROK SPEKTAR ZNANjA I ISKUSTVA -Stiu oseaj za ansu, raanje entuzijazma i preuzimanje rizika

INDIVIDUALNE RAZLIKE MEU UENICIMA SU PRED-NOST ZA PRIMENU METODA:

1. Uenje usavravanjem metoda 2. Voenje putem otkria 3. Praktino smisaono uenje 4. Aktivno uenje celovitih delatnosti

Uspenije se razvijaju i uveavaju znanje i vetine, sposob-nosti komuniciranja (posebno diskutovanja, prezentiranja i proak-tivnog sluanja, i interakcije uenika sa razliitim gleditima) i tolerisanje razliitih miljenja.

DOMINIRANjE RAZNOVRSNIH KONCEPTUALNIH SITUA-CIJA - Usavrava se komunikacija sa figurativnim aspektima kojima se produktivno gradi koherentno struktuiran KONCEP-TUALNI SISTEM pojedinaca i grupe tj. nain na koji oni (uenici) misle i delaju.

Kreiraju se nove kombinacije neoekivanih analogija u odnosima izmeu misli, injenica i delatnosti u sticanju znanja i brzini uenja.

KOOPERATIVNO STICANjE ZNANjA U PROJEKTNOJ NASTAVI

Vesna orevi


DIDAKTIKO-STRUNI DIZAJN PROJEKTNE NASTAVE

Ostvareni uinak projektne nastave strogo zavisi od prethodnog planiranja, orga-nizovanja, voenja i kontrole, kao i kasnije konkretne primene steenih znanja, vetina isposobnosti. Zato se razlikuju :

entiteti didaktiko-strunog dizajna.

-Rizik dijagnostikovanja projektnog problema -Rizik izbora pristupa projektnom problemu -Rizik definisanja naina reavanja projektnog problema -Rizik sprovoenja reenja projektnog problema u adekvatnoj organizaciji i tehnologiji nastavnog procesa

RIZICI KOD REALIZOVANJA LOGIKOG

DIZAJNA PROJEKTNE NASTAVE

Dizajn se u poetnoj fazi ostvaruje razmiljanjem o projektnom problemu. Polazei od toga da je problem u projektnoj nastavi neka razlika izmeu potrebnog i posedujueg konkretnog znanja, razmiljanjem treba otkriti da li je problem postavljen na nain jasan i razumljiv onima kojima se dizajner kao kreator obraa. Rezultat ovog razmiljanja je osmiljavanje predmeta za dizajn-projekta. On mora biti neposredno shvatljiv i itljiv ueniku i da njegovi funkcionalni kvaliteti imaju jasno izraeno znaenje. To je domen logikog dizajna u kome nastavnik kao dizajner sintetiki prikuplja podatke iz struke i iskustva i preciznije osmiljava predmet koji namerava da projektuje, tj. realizuje.



Sistemski dizajn projektne nastave sadri sistemsku seriju planskih, didaktiko-tehnikih,organizacionih, operativnih, realizatorskih i verihikativnih entiteta projekta zasnovanih na logikoj koncepciji. Dakle, sistemski dizajn projektne nastave sadri nauno-strune dimenzije projekta nastave, prepoznatljive po nizu strukturnih i funkcionalnih entiteta koji integriu didaktike principe i mogunosti njihove primene. Predmet nastave sistemski je projektovan i razraen kroz objektne, namenske i konane ciljeve uenja.

- su osnovni podaci, informacije i znanja o konkretnim objektima, sistemima i procesima iz predmeta nastave. To su konkretni sadraji za koje e se vezati uenikova mentalna aktivnost.

OBJEKTNI CILJEVI

projektne nastave se vezuju za fizike, psihofizike i mentalne aktivnosti uenika u toku nastavnog procesa. Kvalitetnim dizajnom namenskih ciljeva projektne nastave nastavnik angauje panju i interesovanje uenika, kao i konkretne aktivnosti koje se vezuju za identifikovane objekte koji ini predmet projekta, odnosno projektnog procesa.

NAMENSKI CILJEVI

- iskazuju konkretne praktino-upotrebne stavove vetina, znanja i izvrne sposobnosti koje uenici stiu obradom projektne teme. Sutina konanih ciljeva projektnog nastavnog procesa iskazuje se nastojanjem da se kod uenika razviju oseaj, navika i potreba perspektivnog orijentisanja u reavanju problema.

KONANI CILjEVI Ostali elementi sistemskog dizajna nastave su sledei: -Identifikacija prethodnih znanja i sposobnosti; -Metode realizacije pojedinih projektnih aktivnosti u nastavi ; -Vremensko-prostorni i drugi uslovi realizacije nastave.

Fiziki dizajn projektne nastave je dizajn u kome su konkretizovani entiteti planiranja nastavnih aktivnosti realizuje se tj. fiziki se ostvaruje u realizaciji i verifikaciji samog toka nastave. Sistemski dizajn konvertuje logiki u fiziki dizajn koji poinje zavretkom vizuelne ekskluzivne eme, a zavrava se realizacijom pojedinih projektnih aktivnosti i projekata u celini.

U holistikom dizajnu se utvruju verifikativni entiteti nastave nakon njene analize i celovitih sagledavanja efekata. U ulozi valorizatora pojavljuje se nastavnik kao kontrolor uspenosti realizacije projektnih nastavnih aktivnosti. Nastavnik sainjava analizu rezultata projektne nastave i utvruje da li su uspeno realizovani projektni ciljevi. Na ovaj nain je zaokruena procesna celina aktivnosti planiranja, organizacije, voenja (realizacije) i kontrole projektne nastave.

Vesna orevi


INTERAKTIVNA NASTAVA

Samo aktivnim radom uenika obezbeujemo efikasno uenje. Pored toga, interakcija je preduslov za razvijanje interpersonalnih kvaliteta linosti uenika. Da bi se ovo ostvarilo vano je konstituisati razred kao grupu, a u okviru njega, male grupe ili timove koji e ostvariti interaktivnu i kvalitetnu saradnju pri uenju.

Interaktivno uenje je proces koji rezultira relativno permanentnim promenama u razmiljanju i ponaanju koje nastaju na osnovu iskustva, tradicije i prakse ostvarene u socijalnoj interakciji. Ovo uenje se zasniva na postignuu, pozitivnim vezama meu individuama i postizanju socijalne kompetencije u procesu psiholokog prilagoavanja.

Realizacija interaktivnog

uenja u praksi

podrazumeva

primenu drugaijih postupaka i metoda u nastavnoj

praksi. Postoji

deset tehnika i

procedura za

konstituisanje

grupa i one nam govore o specifinosti primene interaktivnog uenja u praksi.

Prednost ovih tehnika je u tome to se mogu ugraditi u postojeu nastavnu praksu.

pravilno formirati male grupe, podsticati pozitivnu meuzavisnost lanova, podrati individualnu ukljuenost, razvijati interpersonalne i kognitivne sposobnosti, stvoriti povoljnu emocionalnu klimu, analizirati i vrednovati rad i efekte grupnog rada, odabrati adekvatne metode interaktivnog uenja.

pozitivna kooperacija pozitivna

interakcija

napor koji vodi postignuu

pozitivne veze

Psiholoko prilagoavanje Socijalna kompetencija



Tehnike za konstituisanje grupa: Lini karton povezuje ja i mi identitet.Uenici donose zajedniku odluku o imenu grupe. Ispisujui svoje osobine na lini karton i nudei taj karton grupi na uvid, uenik doivljava promociju svoga ja-identiteta u grupi.

Srodne due dijagnostika, ali i korektivna tehnika. Nakon iskazivanja svojih stavova, vode se diskusija o svim pitanjima.Iz te diskusije nastavnik izvodi zakljuak, predloge i sugestije za dalju akciju. Svoje stavove i emocije uenici iskazuju na termometru stavova. Ovom tehnikom je omoguena izuzetno efikasna dijagnostika na pojedinanom i grupnom planu.

Oseanja i gradivo direktno spaja uenikove emocije ili afektnu sa kognitivnom stranom. Direktno se obezbeuje podrka grupe na koju pojedinac moe da se osloni, snana motivacija zasnovana na pripadnosti grupi.

Razlike u slinostima evidentira razlike i nalazi slinosti meu uenicima, njihovim stavovima ili ciljevima itd.

Potujemo razlike meu ljudima oslanja se na igru kao nain izraavanja uenika. Svaka igra u ovoj tehnici polazi od pretpostavke da se dostojanstvo vlastitog ja moe ostvariti samo preko oseaja tolerancije za druge. Sve igre slue za konstituisanje grupe, za jaanje intergrupnih relacija i unutargrupnog poverenja. Na ovaj nain odeljenje postaje homogeno i deluje kao grupa.

Pismo piu grupe, a ne pojedinci. Svaka grupa sama bira problem i temu pisma, a zatim ita pismo pred razredom. Posle toga se organizuje rasprava, diskusija ija je svrha da se nae reenje za problem iznesen u pismu.

Razredni ugovor primenjuje se u razredima koji su ve dostigli odreeni nivo saglasnosti i socijalne interakcije. Cilj je da se ustanove norme ponaanja koje e uenici sami izvesti, a zatim potovati.

Usaglaavanje ciljeva cilj je da spoji uenikove individualne ciljeve sa ciljevima grupe i razreda. Diskusija oko usaglaavanja ciljeva tee u parovima, na nivou grupe ili odeljenja.Usaglaene ciljeve je diskusijom mogue dovesti u vezu sa radom na nastavnom gradivu.

Zajedniki ciljevi izgraivanje poverenja posebna vrednost je u proceduri ispisivanja veza izmeu ciljeva grupe i zadate teme. Vanu je da ovu vezu uenici izvedu sami. Nain na koji nastavnik izvodi najvaniji cilj odeljenja je posebno znaajan, jer uenike uvodi u kognitivnu i grafiku tehniku usaglaavanja ciljeva. Grupna prezentacija ima poseban znaaj jer se grupe izraavaju o tome ta su usaglasili lanovi, ali i o tome kako je usaglaavanje teklo.

Misli, upari, podeli nastavnik postavi pitanje, uenici razmisle svako o svom odgovoru, a zati sa drugim uenikom, svojim partnerom, prodiskutuje o moguem odgovoru na pitanje. Uenici su tako u mogunosti da svoj odgovor koriguju u diskusiji u paru.

Vesna orevi


PRI FORMIRANjU GRUPE NASTAVNIK MORA :

1. Konstituisati grupe podeliti razred u grupe Podeliti uloge u grupama. Ostvariti interakciju meu lanovima u svakoj grupi. Odabrati i primeniti adekvatnu tehniku za ostvarivanje poverenja i saradnje u grupi. Analizirati funkcionisanje grupe.

2. Analizirati odnos grupe i cilja rada Nastavnik istrauje ciljeve uenika. Uspostavlja vezu izmeu pojedinanih i grupnih ciljeva. Istrauje kako uenici vide doprinos grupe u ostvarivanju svojih ciljeva. Stvara opte kolektivno raspoloenje da se ciljevi ostvare.

3. Reiti pitanje vostva (organizacije grupe) Nastavnik esto reira izbor zadataka tako da izgleda

kao slobodni izbor uenika ili grupe. Obezbeuje visoku privlanost zadataka. Uvaava stavove uenika o gradivu i nastavnom predmetu. Planira rad i deli ga sa uenicima. Cilj uenja mora biti atraktivan za sve uenike.

4. Reiti pitanje vostva grupe Svaki uenik treba da proe vebe u rukovoenju i organizaciji grupe ali da ima i vie uloga Uenike sklone vostvu obuiti da prihvataju odluke grupe.

Sve uenike treba osposobiti za demokratiju. Nastavnik moe biti istovremeno lan vie grupa. Izbegavati due zadravanje jednog voe grupe. Voenje grupe prilagoditi cilju grupne aktivnosti. Vrstu vostva kombinovati po potrebi. Sve uenike treba osposobiti za demokratiju.

5

4. 3.

2. 1.

?? ?



5. Ostvariti didaktike pretpostavke za rad u grupi

6. Pripremiti i pratiti interakciju u grupi Pratiti socijalnu interakciju u grupi nekompatibilne sa zadatkom rada, dinamikom u grupi i ivotom u koli. Dodela posebno pripremljenih uloga i samostalna podela uloga. Obratiti panju na interpersonalne odnose uenika u kolektivu. Stimulisati pozitivne interakcije. Posebno pratiti poloaj introvertnih uenika koji imaju problema u socijalnoj komunikaciji, zatititi nestabilne i psihotraumatizovane uenike, pomoi im oprezno. Analizirati aktivnosti u grupi, vrednovati postignut, uspeh i pohvaliti i istai dobru saradnju sa uenicima.

HOMOGENE GRUPE

HETEROGENE GRUPE

AD HOK GRUPE

VRSTE GRUPA

Vesna orevi


Grupe koje su sastavljene od lanova sa istim ili priblino jednakim svojstvima ujednaavanjem unutar grupe.

Kada?

-U istom razredu-zavisno od sadraja. -U sportskim ili slobodnim aktivnostima. -Uraznim projektima ili programima. -Kad nastavnik proceni da e tako ostvariti pedagoki maksimum.

Kako?

-Po rangu: prva 4 su prva grupa, druga 4 su druga grupa itd. -Od najsposobnijih do najslabijih - pogodno za rotaciju grupa i sadraja.

Kriterijum?

-kolske ocene, uspeh na testu, sposobnosti, radne navike, uzrast, pol, udaljenost od kole, socijalni i materijalni status...

Grupe iji se lanovi razlikuju po prethodnom postignuu.

Kada? Formiraju se kada postoji pretpostavka ujednaenosti meu

grupama po uspenosti njenih lanova.

Kako? U svaku grupu se stavlja po jedan od najboljih, jedan od prosenih i jedan od slabijih uenika i tako za svaku grupu.

Kriterijum? Prethodni uspeh, sposobnosti, predznanje, radne navike, socijalni status...

Formiraju se u sluajevima kad nije vano da li e grupe biti ujednaene po bilo kom osnovu, obino kad je potrebno brzo formirati grupe. Naini su proizvoljni, obino brojanjem lanova bez obzira na njihove osobine (prvih 5, pa drugih 5 ili izgovaranjem brojeva, pa svi koji su broj 1 su prva grupa,itd.), a kriterijuma nema.

HOMOGENE GRUPE HETEROGENE GRUPE

AD HOK GRUPE



pravilno formiranje

grupe

podsticati pozitivnu meuzavisnost lanova

podrati individualnu ukljuenost

razvijati interpersonalne i

kognitivne sposobnosti

odabrati adekvatne metode interaktivnog

uenja

stvoriti povoljnu emocionalnu klimu

analizirati i vrednovati rad i efekte grupnog

rada

Vesna orevi


UVAAVANjE INDIVIDUALNIH RAZLIKA

U INTERAKTIVNOJ NASTAVI

Podela uenika na razrede i ode-ljenja zasnovana je na pretpostavci da su uenici istih godina priblino jednaki i prema drugim obelejima i karakteristikama, a posebno s obzirom na tempo razvoja drugih karakteristika. Iz takve pretpostavke izvedene su i mnoge druge pretpostavke na kojima se zasniva klasina organizacija i realizacija vaspitno-obrazovnog rada u koli. Vremenom, mnogim istraiva-njima, dovedena je u pitanje dominacija prosenog uenika. Dokazano je da ne-jednak tempo razvoja svakog uenika, kao i razlike u genetskim potencijalima i soci-jalnim okolnostima i uslovima u kojima se razvijaju, dovodi do velikih individualnih razlika meu uenicima. One se javljaju u fizikom, mentalnom razvoju, brzini napre-dovanja u nastavi, stepenu usvojenih znanja i uopte na obrazovnom nivou.

Postoje razlike u fizikim karakteristikama koje u manjoj ili veoj meri utiu na ponaanje uenika, ali i na njegov uspeh u uenju. To su karakteristike razvijenosti pojedinih ulnih organa (vid, sluh). U takvim sluajevima je neophodno prilagoavanje uslova vaspitno-obrazovnog rada stepenu razvijenosti ili oteenosti ula. Mnogo je tee stvoriti uslove za bolji rezultat prilagoavajui postojee us-love, prema psihikim karakteristikama i osobinama psihikog razvoja uenika. Te-koe se uveavaju i zato to razlike u nivoima psihikog razvoja nisu lako uoljive, kao fizike razlike. Uoljive su i razlike u stepenu in-dividualnog aktiviteta uenika tokom procesa uenja. Savremenije koncepcije nastave nude organizacionu emu u kojoj uenici imaju vee slobode kretanja i raznovrsnije modele individualnog rada i stvaranja. Poznati su razliiti interaktivni i kooperativni oblici uenja. Oni se zasnivaju na aktivnoj ulozi uenika i nastavnika u procesu usvajanja znanja i uenja.

Kooperativni oblici uenja

timski rad

nastavnik - uenik

u grupama uenika



INTERAKTIVNA NASTAVA RAZLIITIH NIVOA SLOENOSTI

Pedagoko-psiholoke osnove nastave raz-liitih nivoa sloenosti su: 1. U planiranju, pripremanju nastave neop-

hodno je uvaavati razlike izmeu uenika koje najvie utiu na njihov uspeh u kolskom uenju (inteligencija, motivacija za kolsko uenje, razvijenost navika i tehnika uenja.

2. Izvoenjem nastave na razliitim nivoima sloenosti obezbediti individualizaciju uenja.

3. Sadrajem vebi na razliitim nivoima te-ine i uputstava nastavnika za organizo-vanje uenja obezbediti ostvarivanje ciljeva i zadataka nastave.

4. Nastavnik uz pomo estih informacija o ponaanju i napredovanju uenika u sa-mostalnom uenju, dolazi do bitnih poda-taka o raznim osobinama i karakteris-tikama uenika i uenja na koje treba uticati.

5. Nastava se mora zasnivati na raz-novrsnosti situacija, raznolikosti pod-sticaja i procesa.

6. Treba koristiti dve mogunosti uticaja na proces uenja: - strukturom zadataka programirati

sadraj uenja i - sadrajem vebi programirati proces

uenja. 7. Obezbediti pedagoke i psiholoke

karakteristike povratne informacije.

Interakcija se u nastavu razliitih nivoa sloenosti uvodi unoenjem u njegovu orijentacionu strukturu interaktivnih oblika uenja :

- tandemsko uenje (kooperativno uenje u paru uenik-uenik )

- grupno uenje ( kooperativno uenje u grupama uenika )

- kooperativno uenje nastavnik-uenik (u tandemu, u grupi, u odeljenju )

Struktura interaktivne

nastave

1. Pripremne aktivnosti 2. Zajednike uvodne nastavne

aktivnosti 3. Interaktivni rad na diferenciranim

vebama 4. Kooperativno vrednovanje odgovora

i reenja 5. Zavrne zajednike aktivnosti

INNOVATIVE MODELS OF TEACHING (integrative, project and interactive teaching)

Abstract: Integrative teaching is an innovative model in which there are no strict boundaries among subjects, different subjects' lessons are not taught separately, but as integrated in mutual relationships.. The paper considers the theoretical base of this type of teaching and it gives practical examples of the class organization.

Key words: integrative teaching, project and interactive teaching.

Nastavak u sledeem broju: Razvojna mastava, Nastava putem otkria, Nastava na daljinu i Modularna nastava

7 ot 4 2007 vesna djordjevic

Documents