adorno snovi 2015

7/25/2019 Adorno Snovi 2015

1/40


2/40

2

A D O R N O

3

S N O V I

Teodor V. Adorno

SNOVIProtokoli 19341969

Izmeu javilo mi se u snu i sanjao sam stoje cela

razdoblja sveta. Ali, ta je istinitije? Onoliko malo koliko

duhovi alju san, toliko malo je i Ja to koje sanja.

T. V. Adorno, Minima moralia: Refleksije iz oteenog

ivota, Monogrami, 1951.

NAPOMENA UREDNIKA NEMAKOG IZDANJA (5)

SNOVI (7)

KASTOR DVOPEK I GLAVA KOJA GOVORI

(BIBLIOGRAFSKI DODATAK) (66)

Na koricama:

Francis Picabia, Feuille de vigne

(Smokvin list, 1922, obraena ilustracija)


3/40

4

A D O R N O

5

S N O V I

Napomena urednika nemakog izdanja

Krajem januara 1956. Adorno je zapisao dva zapaanja koja svedoeo njegovom naroitom zanimanju za jednu od centralnih ideja o snovi-

ma, kao i za povezanost vlastitih snova. Odreena iskustva sa snovimanavode me na pomisao da individua svoju smrt doivljava kao kosmi-ku katastrofu. I zatim: Nai snovi su meusobno povezani, ne zato tosu nai vezato to ine kontinuum, zato to pripadaju povezanomsvetu, kao to se, na primer, i sve Kafkine prie odvijaju u istom svetu.to su nai snovi meusobno povezaniji i to se vie ponavljaju, to jevea opasnost da neemo moi da ih razlikujemo od stvarnosti. Ovodrugo zapaanje je usledilo posle sna koji je po seanju zapisao 9. janu-ara 1956. Znaaj koji je pridavao motivskoj povezanosti snova, naveo ga

je da neke od njih izdvoji za objavljivanje. Taj izbor, koji se nije pojavioza njegovog ivota i koji je Rolf Tideman (Rolf Tiedemann) kasnijeukljuio u dvadeseti tom Adornovih Sabranih dela,1poiva na preku-canoj kopiji, kojoj je prethodila Adornova napomena: Ove belekeo snovima, izdvojene iz mnogo vee zbirke, autentine su. Zapisivaosam ih odmah posle buenja, a u pripremi za objavljivanje ispravio

sam samo neke najosetljivije jezike propuste. Mnogo vea zbirka seodnosi ne samo na veliki broj snova zabeleenih u sveskama vei nasveanj drugih beleki, koje je, s diplomatskom preciznou, prepisala

1Devetnaest snova iz perioda 19371967 (ukljuujui i tri sna objavljena jo 1942,u njujorkom emigrantskom asopisu Der Aufbau), objavljenih kao Traumpro-tokolle, u Gesammelte Schriften(Sabrana dela), Band 20:2, Vermischte Schriften,1986. Rolf Tiedemann (1932), nekadanji Adornov student i prvi asistent na Insti-

tutu za drutvena istraivanja, dugogodinji je urednik Adornovih i Benjaminovihsabranih dela i zaostavtine. Taj posao su, od 2002, preuzeli Kristof Gede i HenriLonic. (Sve napomene: AG.)

Naslovna stranica Der Aufbau(Vol. VIII No. 40, October 1942) i Adornov prilogTrume in Amerika. Drei Protokolle (Snovi u Americi. Tri protokola, str. 17).


4/40

6

A D O R N O

7

S N O V I

Gretel Adorno. Ovaj tom dodaje ranije objavljenim snovima one izpostojeeg prepisa. Poreenje izmeu kopija i originala potvruje da suAdornove izmene uglavnom bile ograniene na slovne greke, nastaleusled brzine s kojom je zapisivao snove, kao i na izmene imena nekihosoba, koja je svodio na inicijale ili parafraze, kao to su moj prijateljili moj lekar. Na primer, nadimak Rudolfa Kolia, Rudi, zamenio jenjegovim prezimenom. S druge strane, zadrao je imena tamo gde jesmatrao da je sadraj bezazlen. Osim oiglednih slovnih i pravopi-snih greaka, kopije Adornovih tekstova, koje je uradila Gretel, nisubile dalje ureivane i ovde su prenete u celini. Ispravljene su i nekegreke u prepisivanju, kao to su datumi snova objavljenih u Sabranim

delima, od 1. februara 1942. i 22. maja 1942 (koji su ovde promenjeni ujanuar 1942, odnosno 22. maj 1941). Nekoliko imena je ostalo anonimnoi u kopijama; u jednom sluaju ime Eduard zamenjeno je prezimenom,tojerman (Steuermann).

Kristof Gede i Henri Lonic(Christoph Gdde, Henri Lonitz), 2005.

Snovi

Frankfurt, januar 1934.

U snu, putujem sa G.2u velikom, vrlo udobno autobusu, iz Pontre-zine u Donji Engadin (vajcarska). Autobus je dupke pun i ne osku-deva u poznatim licima: meu njima su i velika putnica i ilustratorkaP. i jedan stari industrijski inenjer, sa suprugom. Ali, ne idemo putemza Engadin veblie mom rodnom kraju (Frankfurt): negde izmeuKenigtajna i Kronberga. Na jednoj velikoj krivini autobus je otiaoprevie udesno i jednim prednjim tokom izleteo preko ivice puta,nad kojom je ostao da visi, inilo se, veoma dugo. To sam veviala,rekla je velika putnica i ilustratorka, znalakim tonom. Autobus e joneko vreme visiti ovako, a onda e se prevrnuti i svi emo poginuti.Istog trenutka autobus se prevrnuo. Odjednom sam se naao napoljui zatekao sebe kako stojim naspram G.; oboje smo bili nepovreeni.

Shvatio sam da plaem, dok sam govorio, Tako bih voleo da i dalje i-vim s tobom. Tek tada sam primetio da mi je telo potpuno smrskano.U trenutku smrti se budim.

2Gretel Margarete Karplus Adorno (19021993): Adornova ena i najvea po-drka koju je imao u svom radu, tokom celog ivota. Iako su otvoreno stupaliu druge veze (mnogo vie Adorno), i proli kroz mnoge krize, ostali su zajednosve do Adornove smrti. Gretel je dala ogroman doprinos oblikovanju Adornovihtekstova, ali i u spasavanju i sreivanju zaostavtine Valtera Benjamina.


5/40


6/40


7/40


8/40


9/40


10/40


11/40


12/40


13/40


14/40


15/40


16/40


17/40


18/40


19/40


20/40


21/40


22/40


23/40


24/40


25/40


26/40


27/40


28/40


29/40


30/40


31/40


32/40

A D O R N O S N O V I


33/40

64 65

Poslednji zabeleeni san. Iscrpljen tekim sukobima sa studentima iburnim debatama koje su obeleile celu prvu polovinu 1969, Adorno je,22. jula, zajedno sa Gretel, otputovao u Cermat, vajcarsko planinskoodmaralite. Posle izleta na jedan od najviih planinskih vrhova u tom

kraju, Adorno je bio smeten u bolnicu u Fipu (Visp), sa simptomimasranog udara. Umro je u snu, 6. avgusta 1969.

29. mart 1969.

Sanjao sam da sam dobio pismo od A. posle dva meseca utanja.Poeo sam da eljno itam potpis. Pisalo je: Do daljeg, po poslednjiput. Tvoja, A.

Baden-Banden, 11. april 1969.

etao sam ulicom, nekog velikog grada, usred noi, moda Kurfi-stendamom. Iznad ulaza u neki kabare velikim slovima bila je ispisanareLULU. Pomislio sam da je to neka skraena verzija opere (Lulu,Alban Berg, 19291935) i uao unutra. Onda sam primetio da tamonema nieg, osim ne ba privlane i prilino zaputene striptizete, koja

je svojim plesom pokuavala da oponaa Lulu. Zgroen, izaao sam na-polje i probudio se vrlo uznemiren.

Baden-Baden, 12. april 1969.

Razmatrao sam sa A. plan da zajedno okonamo ivot. Koliko seseam, ta ideja je prvo njoj pala na pamet; u svakom sluaju, prihvatila

ju je oduevljeno, na svoj uobiajeno smeli nain. Razmotrili smo i da litreba da skoimo s neke visoke kule, kao R. P.,76ali smo onda odustaliod toga. Na kraju je rekla: Onda bih pokuala da umrem s tobom.Zbog rei pokuala, imao sam oseaj da to ipak ne misli ozbiljno. Pro-budio sam se sa oseanjem razoaranja, koje je prerastalo u gaenje. Kasnije, iste noi. Oigledno na osnovu svog psihoanalitikog iskustva,Habermas mi kae kako je vrlo opasno da zadravam u sebi ono to mepogaa; to lako moe da dovede do pojave raka.

*

76Roland Pelzer, Adornov student, sa postdiplomskih studija, koji se mesec danaranije, u martu 1969, ubio skoivi sa Geteove kule (Goetheturm) u Frankfurtu.Adorno je tada zapisao: Opet Roland Pelcer. Zavetao je svoje telo anatomskominstitutu, da bi svoju krajnje siromanu porodicu potedeo trokova sahrane, aliinstitut ga je odbio, zato to je bilo toliko oteeno da nije bilo za upotrebu. Uisto vreme, studenti koji sebe smatraju revolucionarnim, raspravljaju o jednakoj

zastupljenosti (Drittelparitt) u komitetima. (Stefan Mller-Doohm, Adorno:Eine biographie, 2003; str. 474 engleskog izdanja,Adorno: A Biography, 2005.)


34/40


35/40


36/40


37/40


38/40


39/40


40/40

adorno snovi 2015

Documents