Donje Svetice 38/5 10 000 Zagreb, Hrvatska T + 385 1 6274 853 F + 385 1 6274 801

E akreditacija-znanost@azvo.hr W www.azvo.hr

KLASA: 640‐02/12‐02/0002 URBROJ: 355‐02‐05‐13‐4 Zagreb, 13. ožujka, 2013. godine   

  

Na  temelju  članka  22.  Zakona  o  osiguravanju  kvalitete  u  znanosti  i  visokom  obrazovanju („Narodne  novine"  broj  45/09;  u  daljnjem  tekstu:  Zakon),  Pravilnika  o  uvjetima  za  izdavanje dopusnice  za  obavljanje  znanstvene  djelatnosti,  uvjetima  za  reakreditaciju  znanstvenih organizacija  i sadržaju dopusnice („Narodne novine“, broj 83/10; u daljnjem tekstu: Pravilnik), Postupka reakreditacije  javnih znanstvenih  instituta (Klasa: 640‐02/1202/0002; Ur. broj: 355‐01‐13‐2) od 22 siječnja 2012. g. te članka 22 i članka 44, stavka 2, Statuta Agencije za znanost i visoko  obrazovanje,  Akreditacijski  savjet  na  svojoj  je  37.  sjednici  usvojio,  a  ravnateljica  je gencije donijela A

 

Obrazac za izradu samoanalize u postupku reakreditacije  znanstvenih organizacija  

  Obrazac  popunjava  znanstvena  organizacija  (ZO)  na  temelju  podataka  koje  dostavljaju strojbene  jedinice.  Obrazac  se  popunjava  za  prethodnih  pet  godina  (uključujući  posljednju uzavršenu godinu).  Samoanaliza  se  predaje  kao  jedan  dokument  u  papirnatom  i  elektroničkom  obliku  (u  PDF ormatu,  na  CD  ‐u),  na  hrvatskom  i  na  engleskom  jeziku,  izrađen  prema  ovom  obrascu,  s dgovorima na sva postavljena pitanja i popunjenim tablicama (propisanima obrascem). fo  Samoanalizu je potrebno dostaviti u Agenciju za znanost i visoko obrazovanje, Donje Svetice 38, 0 000 Zagreb, najkasnije tri (3) mjeseca od datuma primitka obavijesti o pokretanju postupka eakreditacije. 1r Za  istinitost  podataka  u  Obrascu  svojim  potpisom  jamči  čelnik/ica  znanstvene rganizacije. o    ________________________________________ Čelnik/ica znanstvene organizacije  

1. OPĆI PODACI O RAZVOJU I FINANCIRANJU ORGANIZACIJE  1.

NSTVENE ORGANIZA : INSTITUT ZA DRUŠTVENA ISTRAŽIVANJA U ZAGREBU 

1. Opći podaci  AZIV ZN

MRUŠEVA 11/II, Z GREB N A CIJE

RESA: A A

8 0264 AD

LEFON: +385 1 4 STRANICA: WWW.IDI.HR 

TE 1MREŽNAEIME I PREZIME VODITELJA/ICE ZN NSTVENE ORGANIZACIJE: DR. SC.ODRUŽNICE  ILI  DISLOCIRANI  ODJELI  (NAVESTI  PODATKE):  CENTAR  ZA  ISTRAŽIVANJE  I  RAZVOJ BRAZOVANJA, AMRUŠEVA 8/III, ZAGREBA 

‐MAIL: IDIZ@IDI.HR A  BRANISLAVA BARANOVIĆ 

PO

  VRSTA ZNANSTVENE ORGANIZACIJE (ODABRATI JEDNU OPCIJU): 

 A  JAVNI ZNANSTVENI INST)B NSTVENI INSTITUT  

ITUT  ) ZNAC  SVEUČILIŠTE I NJEGOVE SASTAVNICE )) DRUGE PRAVNE OSOBE I NJIHOVE USTROJSTVENE JEDINICE ) USTANOVE OD POSEBNOG ZNAČAJA ZA REPUBLIKU HRVATSKU  DE 

LASNIŠTVO: V A) JAVNA USTANOVA B) DRUGO (SPECIFICIRATI): 

  U IZRADI SAMOANALIZE SUDJELOVALI:  DR. SC. MIRJANA ADAMOVIĆ  (ČLA IJEĆA) NICA UPRAVNOGDR. SC. BRANISLAVA B

 VARANOVIĆ (RAVN ) 

DR. SC. VLASTA I IŠIN (ČLANICA UPRAVATELJICANOG VIJEĆ ) 

DR. SC. DINKA M NICA ZNANSTVENOG VIJEĆA) L AARINOVIĆ JEROLIMOV (PREDSJED

MARIJA LESIČAK  O VA) (V R ČŠ (VODITELJICA K

ARINKA ŽEŽELJ (TAJNICA IDIZ‐A) 

DITELJICA  A UNOVODSTAROLINA VRANJE NJIŽNICE) K

D  

2

3

  s stavno  radi  na  o tvaren u  svoje  mi ije  u  skl du  sa  znanstvenim  i  društvenim potrebama, ljudskim potencijalima te financijskim i materijalnim uvjetima.  

U  povijesti  Instituta  u  dva  je  navrata  ozbiljnije  ugrožena  organizacija  istraživačke djelatnosti. Prvi puta kad je donesena odluka o ukidanju istodobnog radnog odnosa sveučilišnih nastavnika u  institutima  i  na  fakultetima  sukladno Zakonu o  znanstvenoistraživačkom  radu  iz 1974. godine, a drugi puta kada je prekinuto financiranje triju znanstvenoistraživačkih projekata 1991. godine te je Institut trajno napustilo 17 istraživača. Kadrovska obnova Instituta započela je  2000.  godine,  a  traje  i  danas.  S  time  u  vezi,  u  razvoju  Instituta  mogu  se  razlikovati  četiri  temeljne  faze:  a)  razdoblje  sveučilišnog  odjela  u  kojem  se  Institut  uglavnom  oslanjao  na 

  1.

SNUTK :  1964. 

2. Kratki (povijesni) opis razvoja institucije  ODINA OG AOSNIVAČ: SAVJET SVEUČILIŠTA U ZAGREBU, 21. TRAVNJA  1964. GODINA UPISA U UPISNIK ZNAN TVENIH ORGANIZACIJA (NAVESTI POVIJESNI PREGLED U SLUČAJU UVJETNIH ILI 

ŽENJA STATUSA TE PREKIDA UPISA U UPISNIK):  8.1. 1971. S

PRIVREMENIH DOPUSNICA, PRODUPODRUČJE ZNANSTVENOG RADA:   DRUŠT

POLJE  VENE I HUMANISTIČKE ZNANOSTI, INTERDISCIPLINARNO PODRUČJE ZNANOSTI. 

SOCIOLOGIJA, PSIHOLOGIJA, POLITOLOGIJA, FILOZOFIJA,  OBRAZOVNE ZNANOSTI, INFORMACIJSKE I IKACIJSKE ZNANOSTI. KOMUN

GRANE  POSEBNE SOCIOLOGIJE: SOCIOLOGIJA RELIGIJE, SOCIOLOGIJA ZNANOSTI, SOCIOLOGIJA MLADIH, SOCIOLOGIJA POLITIKE, SOCIOLOGIJA KULTURE, SOCIOLOGIJA SLOBODNOG VREMENA,  SOCIOLOGIJA PROSTORA, SOCIOLOGIJA RODA, SOCIOLOGIJA OBRAZOVANJA.  SOCIJALNA FILOZOFIJA. P

I

SIHOLOGIJA OBRAZOVANJA.  NFORMACIJSKI SUSTAVI I INFORMATOLOGIJA.  

Institut je na prijedlog grupe nastavnika Zagrebačkog sveučilišta osnovan odlukom Savjeta Sveučilišta  u  Zagrebu 21.  travnja  1964.  godine pod  imenom  Institut  za  društvena  i  sociološka istraživanja Sveučilišta u Zagrebu. Osnovni razlog osnivanja Instituta bila  je društvena potreba da se osiguraju institucionalni uvjeti za provođenje empirijskih znanstvenih istraživanja važnih pojava  društvenoga  života  koje  su  do  tada  bile  uglavnom  teorijski  istraživane  (društvena struktura,  kultura,  religija,  javno  mnijenje,  slobodno  vrijeme).  Savjet  je  Institutu  namijenio brojne  funkcije  u  koncipiranju,  razvoju,  organiziranju  i  provedbi  znanstvenih  istraživanja  i visokoškolske nastave, te u znanstvenom osposobljavanju i usavršavanju ljudskog potencijala u sociologiji i srodnim društvenim znanostima. Imenovan je privremeni odbor Instituta koji je 29. siječnja 1965. godine ustanovi promijenio ime u Institut za društvena istraživanja Sveučilišta u Zagrebu  (IDIS)  pod  kojim  je  djelovao  do  1993.  godine  kada  je  Zakonom  o znans   t dtvenoistraživačkoj djelatnosti  dobio  status  javnog  znanstvenog  ins ituta  i  sa ašnje  ime  ‐ Institut za društvena istraživanja u Zagrebu (IDIZ). 

Ukratko,  Institut  je  najstarija  hrvatska  znanstvenoistraživačka  ustanova  u  području sociologije. Budući da je osnovna djelatnost Instituta u proteklim desetljećima ostala u biti ista, Institut u s j s a

istraživačko  osoblje  fakulteta  (1965.‐1974.);  b)  razdoblje  involucije  i  krize  (1975.‐1980);  c) prevladavanje  krize  i  prerastanje  ustanove  u  sveučilišni  institut  s  vlastitim  istraživačkim potencijalom  (u  1980‐im  godinama);  d)  razdoblje  djelovanja  u  statusu  javnog  znanstvenog instituta   (od 1993. do danas) s naglašeno nesigurnim financiranjem i osipanjem kadra u prvom dijelu tog razdoblja, te kadrovskom revitalizacijom u drugom. 

Znanstvenoistraživački  rad  u  Institutu  isprva  se  odvijao  po  odjelima.  Institut  je  imao Odjel  za  fundamentalna  (opća)  sociologijska  istraživanja,  Odjel  za  demografska  istraživanja, Odjel za izučavanje naselja i urbanizam (kasnije: Odjel za urbanizam i sociologiju naselja), Odjel za  proučavanje  visokog  školstva,  Odjel  za  izučavanje  upravljanja,  Odjel  za  društveno  i humanističko obrazovanje studenata, Odjel za proučavanje ateizma i religije, Odjel za ispitivanje javnog mijenja, Odjel za ispitivanje slobodnog vremena, Odjel za industrijsku sociologiju i Odjel za socijalnu patologiju. Godine 1977./1978. formirane su radne grupe koje su početkom 1990‐ih godina zamijenjene projektnim timovima kao fleksibilnijim oblicima  organizacije istraživačkog rada  koji  su  se  zadržali  do  danas.  Tako  danas  djeluju  timovi  za  sociologiju  znanosti  i scientometriju,  sociologiju  religije,  sociologiju  mladih,  sociologiju  sela,  grada  i  prostora, sociologiju  kulture  i  roda  te  socijalnu  stratifikaciju,  a  2001.  godine    osnovan  je  Centar  za istraživanje i razvoj obrazovanja.  

Kao najvažnije postignuće Instituta u proteklom razdoblju moguće  je  izdvojiti doprinos razvoju  sociologije  u  Hrvatskoj,  što  se  ogleda  u  konstituiranju  sociologije  kao  znanstvene discipline,  u  formiranju  znanstvenog  potencijala,  u  stvaranju  infrastrukturnih  i  logističkih pretpostavki  znanstvenoistraživačkog  rada  (poput  formiranja  specijalizirane  znanstvene biblioteke i izdavačke djelatnosti) te u stvaranju znanstvenih osnova javnih politika ključnih za društveni  razvoj  Hrvatske.  Uz  to,  Institut  je  znatno  pridonio  razvoju  i  profiliranju  posebnih sociologija,  kao  što  su  ruralna  i  urbana  sociologija,  sociologija  religije,  obrazovanja,  mladih, znanosti,  kulture,  slobodnog  vremena  i  roda. U  određenim  je  sociologijskim pod/disciplinama bio, pa i ostao, istraživačkim središtem. Institut je tako 1980‐ih u Jugoslaviji bio središtem (focal point)  istraživanja    društvene  slojevitosti,  preciznije  nositelj  i  koordinator  2  velika  projekta: Sociokulturni razvoj koji je uključivao 12 projekata s 8 fakulteta i instituta te 154 znanstvenika i istraživača te Položaj, svijest i ponašanje mlade generacije Jugoslavije koji je uključio realizaciju 8 istraživ jan a  u  suradnji  s  3  fakulteta  i  4  istraživačka  centra  odnosno  preko  40  znanstvenika  i istraživača. 

U  proteklom  je  razdoblju  u  Institutu  realizirano  oko  400  znanstvenih  projekata  i objavljeno  oko  3700  znanstvenih  radova.  Budući  da  se  radi  o  teorijsko‐metodologijski undiranim  empirijskim  istraživanjima  i  studijama,  one  su  važan  dio  sociologijske  baštine  o rvatskom društvu i osnova budućih sociologijskih i srodnih istraživanja. fh 

4

 1.3. Kratki opis javnog financiranja institucije Molimo Vas navedite kratki opis  izvora  i vrste prihoda  iz kojih se  financira znanstvena aktivnost te posebno opišite strukturu onog dijela  financiranja znanstvenih  istraživanja (institucijsko  financiranje,  plaće  ili  dio  plaća  znanstvenika,  naknade  iz  ugovora  o financiranju  znanstvenih novaka, naknade  za  školarine  znanstvenih novaka, projektno financiranje  ili  drugo)  koji  dolazi  iz  državnog  proračuna  ili  drugih  javnih  proračuna (nacionalnih zaklada, lokalnih samouprava i dr). 

  1.3. Kratki opis javnog financiranja institucije  Izvori i vrste prihoda: 

Prihode Instituta kao javne znanstvene ustanove poglavito čine financijska sredstva iz državnog proračuna, a vrlo malim dijelom  iz drugih izvora.   Izvori prihoda Ukupni prihodi 2008. ­ 2012.  % od ukupnih prihoda 2008.­2012. prihodi iz državnog proračuna                                                             94,67 

                                                      5,33          

1,03 3,01 

 1,20 

ostali p(od toga

rihodi  

•  ): 

• prihodi iz proračuna ostalih javnih izvora*vlastita djelatnost 

• dovi, donacije i ostali ostali izvori – EU fonmeđunarodni izvori 

• ostalo nespomenuto   

 

0,09Total  100,00 *Prihode  iz  proračuna  ostalih  javnih  izvora  čine  prihodi  od  jedinica  lokalne  uprave  i samouprave, te Hrvatske zaklade za znanost.  

 

Vrste prihoda po udjelu u ukupnim prihodima Instituta u proteklih pet godina 

Vrsta prihoda  % Plaće i materijalna prava zaposlenika  76,85Projekti*  10,17Maerijalni troškovi poslovanja i tekuće održavanje  9,92Potpora izdavačkoj djelatnosti i sredstva ostvarena prodajom izdanja Instituta (časopisa i knjiga) 

1,34

Potpora za školovanje i usavršavanje  1,31Potpora za organizaciju skupova i pripremu projekata  0,17Oprema za obavljanje znanstvenih istraživanja  0,05O

5

stalo  0,19TOTAL  100,00 *U  ukupnim  sredstvima  projekata  s  5,33%  sudjeluje  MZOS,  4,84%  sredstava  je  osigurano  iz drugih izvora. 

 

Struktura troškova: Struktura troškova Instituta proizlazi iz njegove temeljne djelatnosti, visine ostvarenih prihoda i specifičnih problema s kojima se ustanova suočava. 

 

U ukupnim troškovima udio za plaće i materijalna prava znanstvenih novaka iznosi 26,09%. *  

Vrste troškova  % ukupnih troškova 

Plaće i materijalna prava zaposlenika*  74,81Materijalni troškovi poslovanja (hladni pogon) Instituta  10,96Školovanje znanstvenih novaka  1,37Materijalni troškovi realizacije znanstvenoistraživačkih projekata  11,44Informatička i ostala uredska oprema te stručna literatura  0,65Izdavanja časopisa Sociologija i prostor  0,77TOTAL  100,00 

   

6

7

2. TEMELJNI POJMOVI I TEŽIŠTE ZNANSTVENE DJELATNOSTI  

2.1. Misija i težište znanstvene djelatnosti 

(i)  Ukratko  opišite  sadašnju  misiju  ZO­a  (u  skladu  sa  statutom  institucije  i  drugim temeljnim dokumentima). 

Misija  Instituta  je  sustavno,  longitudinalno  i  interdisciplinarno  bavljenje  znanstvenim istraživanjima  društva,  posebice  istraživanjima  socijalne  stratifikacije,  prostora,  mladih, obrazovanja,  znanosti,  religije,  kulture  i  roda.  To  pretpostavlja  i  uključuje  objavljivanje istraživačkih  rezultata  u  knjigama  i  časopisima,  sudjelovanje  na  znanstvenim  skupovima,  ostale oblike d c  z e uisemina ije nanja,  int nzivnu međunarodnu suradnj   i umreženost, te doprinos razvoju hrvatskog društva stvaranjem znanstvenih podloga javnih politika.  

Institut  za  društvena  istraživanja  u  Zagrebu,  kao  neprofitna  znanstvenoistraživačka ustanova,  teži  vrhunskoj  znanstvenoj  kvaliteti,  međunarodnoj  prepoznatljivosti  i  priznatosti vojih znanstvenih istraživanja i rezultata te postizanju statusa znanstvenog centra izvrsnosti u straživačkim područjima kojima se bavi. si  (ii)  Nabrojite  i  kratko  opišite  temeljne  pojmove  (do  10  pojmova)  koji  predstavljaju ežište  vaše  znanstvene  i  stručne  djelatnosti  (eng:  keywords).  Objasnite  na  koji  način nutar r č atu  ZO­a definirate težište svoga ist aživa kog rad .  

Težište  znanstvenoistraživačkog  rada  Instituta  definira  se  u  skladu  s  postojećim istraživačkim područjima te sa znanstvenim razvojem i društvenim potrebama. 

Socijalna stratifikacija ­ Istraživanja društvene strukture i dinamike započela su u IDIZ‐u  u  Odjelu  za  fundamentalna  sociologijska  istraživanja  (osnovanom  1964.)  koji  je  imao višestruku ulogu u teorijskom i metodologijskom razvoju sociologije, te u stvaranju pretpostavki za  osamostaljivanje  industrijske  sociologije,  sociologije  kulture,  socijalne  antropologije  i sociologije znanosti. Početna istraživanja društvenih procesa i vrednota te globalnog društvenog sistema, kao i specifičnih društvenih grupa (radnika, studentske mladeži) šire se na propitivanje teorije  društvenih  pokreta,  teorije  društvene  akcije  i  istraživanje  društvenog  sustava,  te empirijska  istraživanja  mladeži  i  društvenih  elita.  IDIZ  je  1989.  godine  bio  koordinator  i organizator istraživanja Struktura jugoslavenskog društva kojega je realizirao Konzorcij instituta društvenih znanosti u Jugoslaviji. Longitudinalno praćenje socijalne stratifikacije (1984., 1989., 1996., 2004. i 2010. godine) obuhvaćalo je opsežna empirijska istraživanja društvene strukture, uključujući poslovne  i političke elite, društvenog  raslojavanja  i nejednakosti,  kvalitete  i  stilova života,  međugeneracijske  i  unutargeneracijske  društvene  pokretljivosti,  socijalne  distance  i vrijednosnih  orijentacija.  Podaci  provedenih  istraživanja  u  području  socijalne  stratifikacije stvorili  su  značajan    fond sociologijskih, demografskih  i drugih podataka o  socijalnoj  strukturi Hrvatske  i  njenim  dominantnim  socijalnim  procesima,  koji  su  nezaobilazni  u  analizi sociokulturnog razvoja i društvenih  promjena u Hrvatskoj. 

Socijalni prostor  ­ U području  sociologije  sela  Institut  se  od  samog  osnutka  najvećim dijelom  bavio  istraživanjem  transformacije  sela,  relativno  autarhičnog  društva  s  niskim stupnjem  socijalne  i  prostorne  mobilnosti,  u  sistem  otvorenih  socijalnih  mreža  globalnog društva.  To  se    odnosilo  na  istraživanje  procesa  deagrarizacije  i  deruralizacije  a  s  posebnim 

usmjerenjem  na  istraživanja  socijalne  reprodukcije  poljoprivrednih  gospodarstava,  promjena društvene strukture i rekompozicije sela, difuzije proizvodnih  inovacija, te kulturnih promjena u svakodnevnom  životu  seoskog  stanovništva  –  kao  što  su  međugeneracijski  odnosi  u  obitelji, struktura potrošnje ili način provođenja slobodnog vremena. 1972 g. u Institutu se osniva grupa za  urbanu  sociologiju  koja  se  dugo  bavila  problemima  odvojenim  od  ruralne  sociologije: metropolitanizacijom, participacijom građana u odlučivanju na mikro i makro razini, kvalitetom življenja  (komunalnom  i  društvenom  opremljenošću  naselja,  stanovanjem)  itd.  U  novijim projektima  te  se  dvije  discipline  povezuju  u  sociologiju  prostora  s  obzirom na  stvarne  veze  u prostoru,  pa  su  osnovni  pojmovi  mreža  naselja  (sela,  gradovi  i  međustrukture),  te  akteri društvenih promjena (investitori, politički, stručni, civilni) kojima se povezuju teme i pojmovi. 

Religija  ­  Religija  kao  oblik  ljudskog  duha  i  dio  kulture,  te  kao  djelatna  sastavnica konkretnog  sociokulturnog  sklopa,  predmet  je  interdisciplinarnih  (teorijskih  i  empirijskih) istraživanja  u  IDIZ‐u  od  druge  polovice  1960‐ih.  Od  početka  se  istraživala  kao  kompleksan multidimenzionalan fenomen, a odnos prema religiji (idealnotipski) kao kontinuum od potpune religioznosti  do  potpune  nereligioznosti,  sa  svim  mogućim  prijelaznim  stupnjevima  gdje  se miješaju  obje  komponente.  Iako  se  dominantno  istraživala  (u  Hrvatskoj  najrasprostranjenija) tradicionalna crkvena religija i religioznost, kao spoznajno i društveno relevantni istražuju se i drugi oblici kao što su svjetovna religija, te osobito manjinska religioznost (sljedbe, male vjerske zajednice) kršćanske i nekršćanske provenijencije. Složenost fenomena utjecala je na pluralizam u  izboru metoda  i  tema  istraživanja  pokrivajući  rasprostranjenost,  strukturu  i  oblike  religije, religioznosti  i  nereligioznosti,  njihovu  ulogu  u  individualnom  i  društvenom  životu,  društvene korelate  (de)sekularizacijskih  procesa,  „povratka  svetog“,  odnos  države  i  vjerskih  zajednica, odnos  religije  i  obrazovanja,  religioznost posebnih društvenih  grupa  (mladeži,  srednjoškolaca, seoske  mladeži).  Dugogodišnjim  istraživanjima  prikupljeni  podaci  temelj  su  za  komparativne analize  koje  omogućuju  stjecanje  znanstvenih  spoznaja  o  dinamici  religijskih  promjena  u Hrvatskoj. 

Obrazovanje – Znanstvena istraživanja obrazovanja provode se u Institutu od njegovog osnutka.  U  početnoj  fazi  znanstvenoistraživačke  aktivnosti  Instituta  u  području  obrazovanja interes je bio usmjeren na teorijska i empirijska istraživanja visokog obrazovanja s akcentom na specifične probleme njegove društvene uloge, ekonomske  i  institucionalno strukturne aspekte, dok  se  na  razini  studentske  populacije  istraživala  motiviranost  studenata  za  studiranjem  i socijalna  struktura  studenata.  Novija  interdisciplinarna  temeljna  i  primijenjena  istraživanja  u području  obrazovanja,  nastala  u  okviru Centra  za  istraživanje  i  razvoj  obrazovanja  osnovanog 2001.  godine,  šire  se  na  područje  srednjoškolskog  i  obveznog  obrazovanja  obuhvaćajući  širok spektar tema s ciljem sustavne analize obrazovnih fenomena i procesa. Centar je svoju djelatnost otpočeo pokretanjem pet projekata kojima su se pokušala zahvatiti ključna pitanja relevantna za sva  područja  obrazovanja  i  to  na  makrorazini  sustava:  nacionalni  kurikulum,  organizacijska struktura  školskog  sustava,  sustav  interne  i  eksterne  evaluacije  kvalitete  obrazovanja  i obrazovnih  postignuća,  sustav  obrazovanja  učitelja  i  nastavnika,  te  transformacija visokoškolskog  obrazovanja    u Hrvatskoj. Uz navedeno,  istraživanja  su  tematski  proširena na: istraživanje  temeljnih  kompetencija  za  cjeloživotno  učenje,  profesionalnog  identiteta  učitelja, modela  samovrednovanja  škola,  vanjskog  vrednovanja  obrazovnih  postignuća  i  socijalne dimenzija visokog obrazovanja.  

8

9

 u pojedinim istraživačkim područjima. 

Kultura ‐ Istraživanja kulture u IDIZ‐u započinju neposredno nakon njegova osnivanja. U njima  su  bili  angažirani  istraživači  različitih  stručnih  profila  što  je  stimuliralo  razvijanje kompleksnih  i  interdisciplinarnih  pristupa,  te  teorijskih  i  metodologijskih  pretpostavki  za provođenje  empirijskih  istraživanja.  Prva  takva  istraživanja  bila  su  usmjerena  na  ispitivanje društvenog  položaja  i  kulturne  uloge  likovnih  umjetnika,  probleme  izdavačke  djelatnosti  te kulturne situacije općina i regija u Hrvatskoj. Druga je skupina istraživanja bila orijentirana na ispitivanje socioprofesionalnih, društveno‐ekonomskih, obrazovnih i kulturnih determinanti tzv. budžeta  vremena.  Treći  se  istraživački  smjer  odnosio  na  propitivanje  institucionalnih  osnova kulturnog života, kulturnih procesa i odnosa, slobodnog vremena i tradicijske kulture u seoskim sredinama,  te  načina  života,  urbanizacije  i  slobodnog  vremena  u  gradu  i  njegovoj  okolici. Paralelno s procesima modernizacije hrvatskog društva mijenja se i istraživački interes u pravcu proučavanja  odnosa  kulturnih  vrijednosti  i  društvenih  procesa,  funkcija  masovne  kulture, konceptualizacije  kulture  i  kulturne  hijerarhije.  U  najnovije  vrijeme  istraživački  fokus  je usmjeren na kulturološke studije, a osnovni  istraživački pojmovi koji  se koriste u proučavanju 

Mladi  ‐  Empirijska  interdisciplinarna  istraživanja  mladih  kontinuirano  i  sustavno  se provode  od  osnutka  Instituta,  zahvaljujući  čemu  je  IDIZ  već  1980‐ih  godina  postao  središnje mjesto za znanstvena istraživanja mladih u Hrvatskoj, a potom i u užoj regiji, zadržavši taj status do  danas.  Mladima  se  pristupa  kao  specifičnoj,  marginaliziranoj  i  socijalno  heterogenoj društvenoj skupini, a spoznajni su interesi trajno fokusirani na posebnosti društvenog položaja i profila  mladih  te  njihove  tranzicije  iz  mladosti  u  odraslost,  odnosno  na  proces  društvene integracije.  Stoga  su  ispitivanja  najčešće  obuhvaćala  sve  glavne  podskupine  mladih (srednjoškolce, studente, zaposlene i nezaposlene), dok su predmetom istraživanja bili društveni status  i  socijalna  ekspanzija,  profesionalne  i  životne  aspiracije,  vrijednosni  sustav,  obrasci ponašanja  s  naglaskom  na  njegove  rizične  oblike,  slobodno  vrijeme  i  interesi,  informiranost  i medijska  pismenost,  politička  kultura  i  participacija,  odnos  prema  europskim  integracijskim procesima  i  nacionalnom  identitetu  te  potencijal  za  društvene  promjene.  Većina  navedenih istraživačkih  problema  i  fenomena  longitudinalno  je  praćena,  što  je  omogućilo  komparativne analize,  odnosno    stjecanje  znanstvenog  uvida  u  (među)generacijsku  dinamiku  i  detektiranje novih tendencija u cijelim generacijama ili pojedinim segmentima mladih.  

Rodna istraživanja ­ U proučavanju spolno/rodne problematike u Institutu postoji duga tradicija.  Ona  je  započela  odmah  po  osnivanju  IDIZ‐a    i  čini  jednu  od  njegovih znanstvenoistraživačkih  konstanti.  Prvih  su  se  desetljeća  istraživanja  te  problematike koncentrirala  na  spolnu  stratifikaciju  i  položaj  žene  u  društvu  i  obitelji.  U  kontekstu  tako definiranog  istraživačkog  interesa    istraživan  je  položaj  žena  na  tržištu  rada,  na  selu  i  u poljoprivredi,  u  obrazovanju,  u  domaćinstvu  i  obitelji  te  promjena  strukture  i  preobražaj temeljnih funkcija obitelji, njezina nuklearizacija, promjena odnosa među bračnim partnerima te odnos  roditelja  i djece. Od 2000‐ih godina  istraživački  interes usmjeren  je prema problemima spolno/rodne stratifikacije u znanosti, kulturi, obrazovanju,    populaciji mladih  te upravljačkim elitama. Istraživana je i upisanost žena u hrvatska enciklopedijska izdanja i javni prostor (ulice, trgovi,  spomenici),  te  globalni utjecaji na promjene  ženskog  identiteta.  Istodobno,  nastavlja  se dugoročni  interes za spolnu/rodnu diskriminaciju u najvažnijim  sferama života  i  rada  (obitelj, slobodno  vrijeme,  obrazovanje,  tržište  rada  i  politika).  Teorijsko‐metodološki,  spolno/rodnim temama  pristupa  se  interdisciplinarno  primjenom  najrelevantnijih  teorijskih  okvira  i  modela koji su razvijeni

kulturnih  obrazaca  i  identiteta  nastalih  u  različitim  kulturnim  kontekstima  su:  kultura  i društvena  moć,  odnos  kulture  prema  Drugom/Drugima,  kulturna  hijerarhija  i  represija,  te identitet i multikulturalizam.  

Znanost  ­  Istraživanja  znanosti  u  Institutu  započela  su  početkom  1970‐ih  godina,  a sustavno su se počela provoditi desetljeće kasnije. Otada do danas Institut je jedina znanstvena ustanova koja  se u nas    sustavno  i  timski bavi ovim područjem.  To  su  istraživanja  znanstvene produktivnosti,  istraživačkog  podmlatka,  profesionalnog,  društvenog  položaja  i  budžeta vremena istraživača, znanstveničkog odljeva u inozemstvo, tehnoloških inovacija, profesionalne, dobne  i  spolne/rodne  diferencijacije  u  znanosti,  profesionalne  etike  znanstvenika.  U  jezgru longitudinalno  praćenih  istraživačkih  tema,  uključuju  se  i  teme  socio‐kognitivne  organizacije (prirodnih i društvenih) znanosti te odnosa znanosti i javnosti (javnih percepcija i medijske slike znanosti).  Od  2010.  godine  u  Institutu  se  provode  i  sustavna    scientometrijska  istraživanja znanosti.  Postignute  značajke  tih  istraživanja  bila  su  znanstvena  i  društvena  relevantnost istraživačkih  problema,  razvoj  složenijih  teorijsko‐metodoloških  pristupa,  longitudinalnost  i interdisciplinarnost.  Provedena  teorijska  i  empirijska  istraživanja  karakteristika  znanstvenog komuniciranja u područjima i pojedinim poljima društveno‐humanističkih  i prirodnih znanosti  u Hrvatskoj, imaju i pragmatični aspekt utjecaja na javne znanstvene politike. Razvoj i primjena novih   metodoloških instrumenata  i pristupa omogućuje cjelovitije upoznavanje specifičnosti u nanstvenom  komuniciranju  i  praćenju  razvoja  znanosti  te  doprinosi  i  razvoju  scientometrije ao mlade discipline. zk (piii)  Opišite  svoj  znanstveni  pristup  (metodološki  ili  teorijski)  navedenim  temama  i ojmovima te na koji se način do definiranja tog pristupa unutar ZO­a dolazi.  

U navedenim istraživačkim područjima i temama koriste se relevantni i recentni teorijski pristupi  pri  čemu  se  njeguje  interdisciplinarnost,  te  komparativno  i  longitudinalno  praćenje ruštvenih  fenomena  i  procesa.  Težište  znanstvenoistraživačkog  rada  je  na  empirijskim straživanjima u kojima se koriste kvantitativne, kvalitativne i mješovite metode. di (piv)  Je  li  se  i,  ako  jest,  iz  kojih  razloga  težište  vaše  znanstvene  i  stručne  djelatnosti romij i oen lo u vrednovanom razd blju?  

U  vrednovanom  razdoblju  težište  znanstvene  i  stručne  djelatnosti  Instituta  nije  se romijenilo. No, znanstvenoistraživačka djelatnost se proširivala i produbljivala, o čemu svjedoči nauguriranje sustavnih scientometrijskih istraživanja. pi 

2.2. Pozicioniranje institucije na nacionalnoj i međunarodnoj razini 

(i) Objasnite povezanost izvanjskih čimbenika (društveno­ekonomskih prilika, okolišno­klimatskih promjena, otkrića  i dosega discipline  ili dr.)  i definiranja  tema  istraživanja. ako  vidite  vlastitu  odgovornost  rada  prema  društveno­ekonomskim  i  okolišnim zazovima zajednice? Ki 

10

Istraživačke  teme  se  oblikuju  u  skladu  s  dosadašnjim  znanstvenim  spoznajama  i aktualnim  promjenama  u  društvu  što  doprinosi  razumijevanju  društvenih  pojava  i  procesa  te predviđanju  njihovih  daljnjih  kretanja.  To  podrazumijeva  i  otvaranje  novih  istraživačkih područja i tema, primjerice održivog razvoja. 

Rezultati  istraživanja  koriste  se  kao  znanstvena  podloga  za  kreiranje  javnih  politika  u funkciji  razvoja  društva.  U  tom  kontekstu  važan  segment  čini  transfer  istraživačkih  rezultata roz  razvojne  projekte  koji  se  provode  u  suradnji  s  relevantnim  društvenim kterima/partnerima.   ka (ii)  U  kojoj  su  mjeri  znanstvena  istraživanja  i  aktivnosti  u  skladu  s  nacionalnim1  i europskim  (tematskim)  prioritetima  za  znanost  i  razvoj?  Navedite  kojim  se  to strategijama i smjernicama (ako je primjenjivo) vodite prilikom planiranja i provođenja znanstvene aktivnosti. 

Ključni  nacionalni  prioritet  kad  je  riječ  o  razvoju  znanosti  ‐    znanstvena  izvrsnost  i međunarodna priznatost – pretočen je u strateški cilj IDIZ‐a. Taj je nacionalni prioritet ugrađen u Strategiju razvoja Instituta kao dugoročna i permanentna obveza svih pojedinaca, istraživačkih timova, Znanstvenog vijeća i uprave ustanove. Važnost tog prioriteta je tim veća što raspoloživi pod oaci  nedvojbeno  pokazuju  da  naše  društvene  znan sti  po  svojoj  međunarodnoj  vidljivosti zaostaju za svjetskim i europskim  prosjekom, pa čak i za prosjekom tranzicijskih zemalja.  

Znanstvena  istraživanja  u  Institutu  u  skladu  su  s  nacionalnim  strateškim  prioritetima  za znanost  i  razvoj  navedenima  u  različitim  važećim  relevantnim  dokumentima.  Također  i  u prijavama  na  natječaje  za  EU  projekte  istraživači  povezuju  prioritete  za  znanost  i  razvoj nav O t  edene  u  kvirnim  programima  za  istraživanje  s  ematskim  područjima  kojima se  Institut sustavno bavi. 

Projekti  se  prijavljuju  uvažavajući  dugoročne,  srednjoročne  i  kratkoročne  nacionalne prio pritete  (npr.  temeljna  istraživanja  okretana  znanjem,  nacionalni  identitet,  obrazovanje, doživotno učenje, okoliš, zdravlje, suradnja s tijelima državne uprave itd.). 

Fokusiranje  na  područja  kojima  se  druge  znanstvene  ustanove  u  zemlji  sustavno  ne  bave (mladi,  znanost,  stratifikacija,  spolna  diferencijacija,  obrazovanje,  scientometrija)  ili  se  njima bave djelomično  (prostor,  religija  i  kultura),  izražava namjeru  IDIZ‐a da  osigura  što  potpunije dugoročne  znanstvene  uvide  u  neke  od  ključnih  društvenih  procesa,  društvenih  subsistema  i pojava u Hrvatskoj. Na  srednjoročnoj  se  razini  nacionalni  prioriteti  uvažavaju  pri  predlaganju znanstvenih projekata, osobito u  izboru  istraživačkih problema, ali  također  i u ostalim  fazama realizacije projekata da bi  se  osigurali  znanstveni  uvidi  i  podloge  za  javne politike,  u  skladu  s IDIZ‐ovim  istraživačkim područjima.    Kratkoročni  nacionalni  prioriteti  najčešće  se  reflektiraju na    tzv.  tržišne  ili  komercijalne  projekte  aplikativne  naravi  jer  naručitelji  takvih  istraživanja trebaju znanstvene podloge/modele radi prioritetnog rješavanja nekoga konkretnoga problema. 

Prilikom planiranja i provođenja znanstvene aktivnosti Institut uvažava sljedeće strategije i smjernice:  1 U vrednovanom su razdoblju neke od važećih nacionalnih strateških dokumenta za istraživanje i razvoj: Znanstvena i tehnologijska politika 2006-2010, Akcijski plan 2007-2010, Akcijski plan za poticanje ulaganja u znanost i istraživanje, Akcijski plan za mobilnost istraživača 2011-2012, Akcijski plan podizanja apsorpcijskih kapaciteta RH za sudjelovanje u Okvirnim programima za istraživanja EU 2013-2015. 2012 g. objavljen je Akcijski plan Znanost i društvo. Nadalje, u obzir se mogu uzeti i specifične strategije razvoja u područjima istraživanja, poput ribarstva, šumarstva, turizma, poljoprivrede i dr.

11

12

‐ jačanje  jezgre  kvalitetnih  znanstvenika  sposobnih  apliciratiza istraživanje 

  za  natječaje  Okvirnih programa 

‐ motiviranje znanstvenika za prijavljivanje projektnih prijedloga  ‐ razvijanje peer­learning­a za stjecanje znanja o prijavama međunarodnih kompetitivnih 

projekata u Institutu (sastanci, izvještavanje o prijavi i statusu prijava, interne radionice) ‐ jačanje stručnih institutskih kapaciteta za prijavljivanje na natječaje za prijavu projekata 

edavanja,  seminare  i (kroz  interne  organizirane  seminare  u  IDIZ‐u,  te  organizirana  pr

radionice u MZOS, AZVO, na sveučilištu itd.) 

‐ učlanjivanje u različite međunarodne mreže potencijalnih partnera ‐ raćenje prioriteta i kriterija HORIZON/OBZOR‐a 2020. i drugih međunarodnih natječaja 

a prijavljivanje projekata. pz 

(iii)  Navedite  znanstvenu  (ili  stručno­znanstvenu)  instituciju  unutar  Europskoga istraživačkog prostora  s  kojom  se  želite usporediti,  odnosno  kojoj  težite  (primjerice u smislu znanstvene misije). 

 Pregledom istraživačke djelatnosti različitih javnih instituta u Europskom istraživačkom 

prostoru  IDIZ  se  može  usporediti  s    norveškim  institutom  za  društvena  istraživanja  iz  Osla (Institutt for samfunnsforskning‐ISF) (www.socialresearch.no). Centre for Educational Research in  Equalities,  Policy  and  Pedagogy  (CEREPP)  University  of  Roehampton,  London (www.roehampton.ac.uk)uspoređujemo  s  Centrom  za  istraživanje  i  razvoj  obrazovanja  koji unutar Instituta djeluje kao samostalna istraživačka jedinica. 

r o veličini se tako r

No veški  institut ISF s IDIZ‐om dijeli određene programske i druge sličnosti, a pđe1)

 svrstava u skupinu manjih instituta. Sličnosti postoje u nekoliko elemenata. Orijentiranost na provođenje društvenih istraživanja i istraživačka tradicija: IDIZ  i  ISF  usmjereni  su  na  provođenje  interdisciplinarnih,  temeljnih  i  primijenjenih istraživanja u području društveno‐humanističkih znanosti.  ISF kao  i  IDIZ  imao  je važnu 

svojoj  zemlji  te  ima,  kao  i  IDIZ,  bogatu ulogu  u  razvoju  društvenih  istraživanja  u 

2) istraživačku bazu podataka.  Suradnja sa sveučilištima i javnim sektorom: Kao  i  IDIZ,  ISF  poštuje  visoke  akademske  standarde  te  surađuje  s  nacionalnim sveučilištima,  Vladom,  ministarstvima  i  civilnim  organizacijama,  primjerice  s 

slu  (University  of  Oslo)  kao  i  Istraživačkim  vijećem  Norveške Univerzitetom  u  O

3) (Research Council of Norway), ministarstvima i agencijama u privatnom sektoru.  Znanstvena misija: Postoji  načelna  podudarnost  znanstvene  misije  IDIZ‐a  i  ISF.  Tako  je  IDIZ  okrenut sustavnim,  longitudinalnim  i  interdisciplinarnim  znanstvenim  istraživanjima  društva, posebice  socijalne  stratifikacije,  prostora,  mladih,  obrazovanja,  religije,  kulture  i  roda dok  se  ISF  bavi  proučavanjem  društvenih  i  političkih  promjena,  razvojem  vještina  i 

e  društvenih  procesa  kao  i  proučavanjem  socijalne  strukture  i metoda  za  analiziranj

4) njezinih promjena.  Znanstvena područja: Postoji relativna sličnost temeljenih znanstvenih područja što proizlazi iz činjenice da su javni  instituti  u  europskom  istraživačkom prostoru  svojim  temama  primarno  okrenuti prema relevantnim istraživanjima vlastitih društava. Istraživači ISF‐a provode društveno 

relevantna znanstvena istraživanja radne kulture i tržišta rada; roda i društva; političkih   mnijenja;  međunarodnih  migracija,  integracije  i institucija;  političkih  izbora  i  javnog

5) etničkih odnosa; civilnog društva u tranziciji.  Članstva u međunarodnim mrežama: ISF  je  član  međunarodnih  mreža  te  provodi  projekte  u  suradnji  s  velikim  brojem znanstvenih  institucija  iz  europskog  istraživačkog  prostora.  IDIZ  je  također  član 

ih  registracijskih  baza  i  mreža  kao  što  su  PADOR,  CORDIS, znanstvenih,  međunarodn

6) REVACERN, ISSP itd. Organizacijska struktura: 

 IDIZ‐u, od čega je 60% žena, što je tek U ISF‐u radi oko 40‐ak  istraživača, slično kao i u

7) nešto manji udio žena nego u IDIZ‐u.   Znanstvena produktivnost i znanstveni projekti: U  2010./2011.  godini  istraživači  ISF  objavili  su  prosječno  1.63  znanstvena  rada  po istraživaču, a istraživači IDIZ‐a 1.20 (1.19 u 2010. godini  i 1.21 u 2011. godini). U 2013. 

od kaISF prov i 19 znanstvenih proje ta a IDIZ 16 projekata. 

Najveća  razlika  postoji  u  pogledu  organizacijske  strukture  i  veličine administrativnog/stručnog osoblja. Naime, ISF ima znatno veći upravljački tim u odnosu na IDIZ (direktori,  istraživački direktori, direktor administracije) a  u administraciji  je  zaposleno 15‐ak osoba koje su podrška istraživačima.   

CEREPP (Centre for Educational Research in Equalities, Policy and Pedagogy, University of  Roehampton,  London)  djeluje  kao  sastavnica  Sveučilišta  u  Roehamptonu  i  svojim organizacijskim  statusom,  brojem  istraživača  (18)  i  vanjskih  suradnika  (33)  u  organizacijskoj strukturi  i istraživačkoj orijentaciji sliči Centru za istraživanje i razvoj obrazovanja (CERD) koji djeluje  kao  organizacijska  jedinica  IDIZ‐a,  te  okuplja  12  istraživača  i  više  od  20  vanjskih suradnika.  I  CEREPP  i  CERD  surađuju  s  različitim  institucijama  (znanstvenim,  vladinim  i nevladinim) u području obrazovanja, njihove studije podloga su za kreiranje obrazovnih politika, te provode istraživačke projekte u domaćim i međunarodnim okvirima.  

Osnovna područja koja su zajednička  CEREPP‐u i CERD‐u su: istraživanja  (ne)jednakosti i  socijalne  pravde  u  obrazovanju  pri  čemu  je  u  CERD‐u  naglasak  na  visokom  obrazovanju; istraživanja vezana uz teme obrazovne politike kao što je kvaliteta u obrazovanju pri čemu je u CERD‐u  naglasak  na  predtercijarnom  obrazovanju;  istraživanja  razvoja  profesionalizma nastavnika;  istraživanja  razvoja  kurikuluma,  u  CERD‐u  s  naglaskom  na  osnovnom  i  općem obrazovanju;  istraživanja  o  pedagoškoj  praksi  i  nastavničkim  kompetencijama.  Za  usporedbu produktivnosti istraživača CEREPP‐a nemamo dostupnih informacija. 

2.3. Posebnost znanstvene organizacije  

(i) Objasnite u čemu je posebnost vaše institucije u usporedbi s drugim usporedivim ZO­ima u nacionalnom kontekstu.  

Posebnosti Instituta u nacionalnom kontekstu su:  t1. Polustoljetna  tradicija  i  prepoznatost  radicionalnih,  revitaliziranih  i  proširenih istraživačkih područja Instituta u zemlji i inozemstvu. 

2. Nezaobilazan  spoznajni  doprinos  IDIZ‐a  razumijevanju  hrvatskog  društva  i  razvoju hrvatskih  društvenih  znanosti,  uključujući  doprinos  utemeljenju  ruralne  sociologije, 

13

sociologije  religije,  sociologije  mladih,  rodnih  istraživanja  i  sociologije  znanos i,  te kreiranje novog interdisciplinarnog polja obrazovnih znanosti.  

3. Dugogodišnje  iskustvo  u  planiranju  i  realizaciji  empirijskih  istraživanja  i  bogata  baza   p a e i

t

longitudinalnih  istraživačkih odataka  što  omogućuje  naliziranj   dugoročn h društvenih trendova. 

4. Znanstveno  osposobljavanje  i  profesionalna  socijalizacija  (mladih)  istraživača  u području sociologije  i srodnih znanosti što  je presudno pridonijelo obnovi znanstvenih ljudskih  potencijala  u  Institutu.  Također  je  značajan  broj  danas  vrsnih  znanstvenika osposobljenih  u  IDIZ‐u  zaposlen  na  fakultetima  i  drugim  institucijama  u  zemlji  i inozemstvu.   

5. Kontinuirana i prepoznatljiva izdavačka djelatnost koja obuhvaća znanstveni časopis te specijaliziranu  biblioteku  knjiga/izdavačkih  studija  i  posebna  izdanja  na  hrvatskom,  a sve češće i na engleskom jeziku. 

 (ii)  Koje  istraživačke  zadatke  nije moguće  izvoditi  na  nekom  drugom  tipu  institucije, primjerice ­ sveučilištu ili na drugom ZO u?  

 Znanstvenoistraživačke  projekte  koje  provodi  IDIZ  kao  javna  znanstvena  ustanova 

načelno  je  moguće  izvoditi  i  u  drugim  znanstvenim  institucijama  pod  uvjetom  da  se  u  njima jamči sloboda i autonomija znanstvenoistraživačkoga rada, te da one osiguravaju organizacijske i  materijalne  uvjete  za  realizaciju  interdisciplinarnih/transdisciplinarnih  istraživanja  te postizanje znanstvene kvalitete i izvrsnosti u istraživačkim područjima kojima se Institut bavi.  

Međutim,  iako  je  istraživačke  zadatke,  gledano  iz  komparativne  perspektive,  moguće izvoditi  i  u  drugim  znanstvenim  institucijama,  ekspertiza  IDIZ‐ovih  istraživača  je  u  pojedinim istraživačkim  područjima  posebno  prepoznatljiva.  U  pojedinim  se  znanstvenoistraživačkim područjima kao što su ona koja  istražuju obrazovanje, mlade,  religiju, znanost  i  scientometriju vrednovano kroz opseg, kontinuitet i kvalitetu publiciranih znanstvenih radova) nije profilirala iti jedna druga nacionalna institucija u području društveno‐humanističkih znanosti.  (n (iii) Postoje  li preklapanje djelatnosti vaše  institucije  s djelatnošću neke druge  (slične) institucije u Republici Hrvatskoj?  

 Postoji stanovito nominalno preklapanje u nekim znanstvenim područjima s Institutom 

društvenih  znanosti  Ivo  Pilar,  ali  je  istodobno  unutar  tih  područja  razvijena  podjela  rada  i tematsko‐problemska  specijalizacija  dviju  institucija.  To  je  rezultiralo  komplementarnošću  u odabiru  istraživačkih  tema  i  pristupa,  čime  se  minimizira  potencijalno  negativan  utjecaj prividnog preklapanja.   

2.4. Snage i slabosti institucije (samoevaluacija prošlog razdoblja) 

(r 

i)  Koje  su  snage,  a  koje  slabosti  vašeg  ZO­a  u  obavljanju  znanstvene  djelatnosti  (u azdoblju  vrednovanjem)?   obuhvaćenom ovim

Sna

14

ge Instituta su sljedeće: • međunarodno i nacionalno prepoznatljivi znanstvenici u IDIZ‐ovim područjima 

istraživanja 

• razmjerno mlad istraživački kadar k društv

• ki rad • enih i humanističkih znanosti  veća citiranost u odnosu na nacionalni prosje

• interdisciplinarnost, transdiciplinarnost i timsbaze longitudinalnih istraživačkih podataka  

• dugogodišnje istraživačko iskustvo i tradicija razgranata mreža znanstvene suradnje na nacionalnoj i međunarodnoj razini 

• lomske programe brojnih visokih •

uključenost u preddiplomske, diplomske i poslijedipučilišta 

• dugo iva izdavačka djelatnost. godišnja i prepoznatlj

Slab 

osti Instituta su sljedeće: • vjetnika usljed neadekvatna dobna struktura istraživača (smanjenje broja znanstvenih sa

• umirovljenja praćeno nedostatkom znanstvenika srednje dobi) nedostatno objavljivanje radova u međunarodno relevantnim časopisima 

• ka u međunarodne projekte razmjerno nezadovoljavajuća uključenost znanstveni• velika ovisnost Instituta o proračunskim sredstvima. 

 (ii)  Jesu  li  svi  ciljevi  koje  je  vaš  ZO  naveo  u  strateškim  dokumentima  postignuti  u vrednovanom razdoblju? Koje ciljeve niste ostvarili i zašto? Koje probleme treba riješiti, odnosn koje poteškoće treba otko  loniti i u kojem razdoblju?  

 U Strategiji razvoja Instituta svih pet razvojnih ciljeva postavljeni su kao dugoročni, zbog 

čega  je provedba oko 70% od 26 zacrtanih zadataka definirana kao kontinuirana. Pri  tome su precizno razrađeni indikatori koji omogućuju praćenje provedbe po etapama (kratkoročno – do 2012.; srednjoročno – do 2015.; dugoročno – do 2018. godine). Usporedba ostvarenih zadataka postavljenih unutar pojedinih ciljeva i definiranih rokova za realizaciju tih zadataka pokazuje da se  većina  strateških  ciljeva  ostvaruje  u  skladu  s  planom.  Pregled  realiziranih  zadataka  u kratkoročnom razdoblju ostvarivanja Strategije,  pokazuje sljedeće: 

Zadatak 1.1. – Ostvareno je publiciranje jednog rada u dvije godine (po znanstveniku) u međunarodnim  časopisima  uvrštenima  u  citatne  baze  WoS  i  Scopus,  te  u  publikacijama  s međuna u i  i zrodnim  redn štvom  recen ijama. 

Zadatak  1.2.  –  Od  2010.  ostvarena  je  planirana  registracija  u  2  međunarodne registracijske baze ‐ PADOR i CORDIS.   

Zadatak  1.3.  –  Institut  je  2009.  bio  suorganizator  međunarodnog  znanstvenog  skupa Women  in  Science  and  Technology,  2011.  skupa  Akteri  društvenih  promjena  u  prostoru. Transformacija prostora  i kvalitete života u Hrvatskoj s međunarodnim sudjelovanjem, te 2012. organizator  godišnjeg  sastanka međunarodnog znanstvenoistraživačkog projekta  International Social Survey Programme (planirana je suorganizacija najmanje jednog skupa do 2012.). 

Zadatak 1.4. – Ostvareno je prosječno jedno sudjelovanje godišnje (po znanstveniku) na međunarodnim znanstvenim skupovima.  

15

16

štima (planirana su dva inozemna doktorata do 2012. godine). 

Zadatak 3.5. – 2012. godine potpisan je ugovor o suradnji s Institute of Higher Education, University of Georgia, USA (planirana su dva takva ugovora do 2012. godine). 

Zadatak  1.5.  –  Časopis  Sociologija  i prostor  je  od  2008.  do  2011.  bio  uvršten  u  citatnu bazu Wos,   a od 2009.  je u citatnoj bazi Scopus (planirano do 2010. godine), te su objavljene 2 knjige n e iku (planir k . godine). a engleskom j z ane su 3  njige do kraja 2010

Zadatak  1.6.  –  Institut  je  2012.  godine  zajedno  s  Fakultetom  političkih  znanosti Sveučilišta  u  Zagrebu  pokrenuo  postupak  za  dobivanje  dopusnice  za  izvođenje poslijediplomskog specijalističkog studija i u istoj godini je dopusnica dobivena  (planirano je do 2018. godine). 

Zadatak  1.7.  –  2010.  je  potpisan  Ugovor  o  suradnji  na  zajedničkom  izvođenju poslijediplomskog doktorskog studija sociologije s Filozofskim fakultetom Sveučilišta u Zagrebu (planirana su 3 ugovora do kraja 2012. godine). 

Zadatak 2.1. – Od 2008. do 2012. godine doktoriralo je 15 znanstvenih novaka (planirano je ukup eno 10 novih doktora znanosti do kraja 2011. godin ). 

Zadatak  2.2.  –  Od  2008.  do  2012.  zaposleno  je  9  znanstvenika  na  upražnjena  i novootv a tv n  2 1 . orena radna mjesta (planirano je z pošljavanje 5 znans e ika do kraja 01 . godine)

Zadatak  2.3.  –  Do  kraja  2012.  godine  ostvarena  je  zaposlenost  od  ukupno  32 znanstvenika  i  istraživača,  pri  čemu  je  broj  znanstvenika  povećan  s  12  na  18  (planirano  je ukupno 40 znanstvenika i istraživača do 2018. godine uz udio znanstvenih novaka od 20%). 

Zadatak 2.4. ‐ Od 2008. do 2012. godine 9 znanstvenika je napredovalo u viša zvanja (3 u znanstvene  savjetnike  –  drugi  izbor,  5  u  znanstvene  savjetnike  –  prvi  izbor,  1  u  višeg znanstvenog suradnika), a 10 znanstvenih novaka je izabrano u znanstvena zvanja znanstvenih suradnika (planirano je ukupno 20 znanstvenih napredovanja do 2018). 

Zadatak 2.5. – Od 2008. do 2012. godine u projektne timove Instituta bilo je uključeno 10 međuna adnika. rodno afirmiranih vanjskih sur

Zadatak  2.6.  –  2011.  godine  dobivena  je  dopusnica  za  provođenje  dijela  izbora  u znanstv oena zvanja, polje sociologija (planiran  je pokretanje postupka do 2012. godine). 

Zadatak  3.1.  –  2011.  je  otvoreno  i  popunjeno  radno  mjesto  stručnog  suradnika  za međuna t i a o  grodne projek e   odnose s j vn šću (planirano je do 2009. odine). 

Zadatak  3.2.  –  Od  2008.  do  2012.  godine  realizirano  je  ukupno  10  međunarodnih projekata  i  istraživanja:  REVACERN  u  okviru  EUFP6  programa,  2  TEMPUS  projekta  (MOBIL  i TEMPUS IV ACCESS), ITL ‐ International Teacher Leadership, Advancing the Field of Sociology of Education  in  Croatia,  Perceptions  and  Attitudes  of  Young  People  in  Croatia  Toward  Changing Reality  –  Shell  Youth  Survey  i  4  ISSP  istraživanja  (planirano  je  sudjelovanje  u  najmanje  2 međunarodna projekta do 2012. godine). 

Zadatak 3.4.  – 2008.  i 2009.  godine 2  su znanstvena novaka doktorirala na  inozemnim sveučili

Zadatak  5.1.  –  U  razdoblju  od  2008.  do  2012.  prijavljeno  je  7  projekata  na  sljedeće programe  i  fondacije:    EUFP7,  John  Templeton  Foundation,  COST  i  HERA  (Humanities  in European Research Area) Joint Research Programme u kojima je Institut bio jedan od nositelja, podkoordinatora  ili  partnera  (planirana  je  prijava  najmanje  jednog  projekta  do  kraja  2010. godine). 

Zadatak 5.3. – Politikom zapošljavanja znanstvenih novaka od 2008. je osigurano da svi projektni timovi imaju najmanje jednog zaposlenog sociologa, a 2010. godine zaposlena je jedna znanstv odručju scientometrijskih enica na insuficijentnom p istraživanja (planirano je do 2011. godine). 

Ostvareni zadaci u okviru Strategije razvoja Instituta pokazuju da su najbolje realizirani strateški  ciljevi  znanstvenog  osposobljavanja  i  usavršavanja  znanstvenika,  te  jačanje međunarodne  suradnje,  uočljivosti  i  priznatosti  Instituta.  Riječ  je  o  ciljevima  koji  su  među najvažn m ma   iji   komponenta provođenja  dugoročne  znanstvene  politike  u funkciji  razvoja Instituta, odnosno postizanja statusa znanstvenog centra izvrsnosti. 

S  druge  strane,  najslabije  je  realiziran  strateški  cilj  poboljšanja  infrastrukturnih, organizacijskih  i  financijskih  uvjeta  rada.  Osnovni  razlog  tomu  je  da  ostvarivanje  zacrtanih zadataka  unutar  tog  strateškog  cilja  u  najvećoj  mjeri  ovisi  o  vanjskim  faktorima  (kao  što  su normativni  okvir  za  djelovanje  ustanove  i  raspoloživa  proračunska  sredstva)  na  koje  Institut vrlo  malo  može  utjecati.  Pritom  nepovoljna  financijska  situacija  u  držanom  proračunu,  u posljednje vrijeme, uvjetuje znatno otežano financijsko poslovanje Instituta što izravno ugrožava planiran anso odvijanje zn tvenoistraživačke djelatnosti.  

17

Kao probleme koji  osobito otežavaju  strateški  planiran  rad  i  razvoj  Instituta,  uz  trajnu podfinanciranost treba istaknuti tri problema koja zahtijevaju urgentna i sustavna rješenja. 

1) Aktualno ograničavanje  zapošljavanja,  kao  i  nejasan model budućeg  zapošljavanja u hrvatskom  znanstvenom  sustavu,  izravno  ugrožava  planirani  razvoj  ljudskih  potencijala Instituta,  odnosno  otežava  definiranje  i  vođenje  dugoročne  znanstvene  politike  ustanove. Permanentno i sustavno pomlađivanje i znanstveno ekipiranje istraživačkih timova izravno je u funkciji  razvoja  istraživačkih  područja  kojima  se  Institut  bavi  i  u  kojima  teži  postizanju znanstvene  izvrsnosti.  Novim  predloženim  zakonskim  rješenjima  mijenjaju  se  uvjeti zapošljavanja  mladih  znanstvenika  i  znanstvenih  novaka  čija  je  zajednička  oznaka  izrazita nesigurnost,  kako  na  individualnom  planu,  tako  i  u  pogledu  mogućnosti  dugoročnijeg institutskog  planiranja  znanstvenog  osposobljavanja  i  ekipiranja.  Nakon  zapošljavanja razmjerno  velikog  broja  znanstvenih  novaka  u  proteklom  desetljeću  i  njihova  uspješnog osposobljavanja  za  samostalan  znanstvenoistraživački  rad,  određen  broj  njih  je  zaposlen  u Institutu,  dok  je  perspektiva  zapošljavanja  na  znanstveničkim  radnim  mjestima  preostalih uspješno  i  ciljano  osposobljenih  znanstvenih  novaka  upitna.  Još  je  neizvjesnije  zapošljavanje novih  znanstvenih  novaka  koje  bi  znanstveni  savjetnici  kao  mentori  trebali  osposobiti  u institutskim istraživačkim područjima prije odlaska u mirovinu a što će se dogoditi u narednih 5‐6  godina.  Imajući  te  rokove  u  vidu,  kao  i  trajanje  procesa  osposobljavanja  za  samostalan znanstvenoistraživački  rad,  zapošljavanje  novih  znanstvenih  novaka  je  urgentno.  Koliko  je  to važno pokazuje dosadašnje iskustvo da reducirano i cikličko zapošljavanje znanstvenih novaka u određenom razdoblju, kasnije rezultira trajnim deficitom znanstvenika u pojedinim znanstvenim zvanjima. Konkretan primjer toga je aktualni manjak viših znanstvenih suradnika i u IDIZ‐u i u 

hrvatskvenihom  znanstvenom  sustavu,  što  je  ponajviše  posljedica  nedostatnog  zapošljavanja 

znanst  novaka 1990‐ih godina. 2) Neadekvatan poslovni prostor trajan je problem Instituta za kojeg se može očekivati 

da  će  biti  još  izraženiji  ostvare  li  se  strateški  ciljevi  orijentirani  na  tematska  proširenja  i inoviranja istraživačkih područja kojima se Institut bavi s pripadajućom kadrovskom obnovom i ekipiranjem. Već desetljećima taj problem nije riješen, a osobito je aktualiziran od trenutka kada su  korišteni  gradski  prostori  denacionalizirani  i  novi  vlasnici  odredili  visoke  najamnine  za njihovo  daljnje  korištenje.  Smještaj  Instituta  na  više  lokacija  u  stambenim  jedinicama prenamijenjenim u poslovne prostore je neracionalan i neadekvatan, pri čemu osobito nedostaje dvorana za održavanje sastanaka, stručnih skupova, instrukcije anketara, edukacijskih seminara i  sličnog.  Kako  dosadašnja  višekratna  i  samostalna  nastojanja  Instituta  da  se  pronađe  drugi, jeftiniji  i  primjereniji  prostor  nisu  urodila  plodom,  nije  bilo  realno  očekivati  da  Institut  taj infrastr oukturni problem može  riješiti  bez potpore MZOS‐a. No,  ove  godine MZOS  je p krenulo inicijativu za sustavno rješenje poslovnog prostora nekoliko instituta, uključujući i IDIZ. 

3)  Nepostojanje  sustavne  financijske  potpore  međunarodnom  istraživačkom  projektu ISSP otežava međunarodnu suradnju  Instituta, a dodatno dovodi u pitanje   njegovu reputaciju kao predstavnika Hrvatske u međunarodnoj mreži znanstvenih ustanova iz 48 zemalja. Obveza svake  članice  ISSP‐a  je  da  jednom  godišnje  provede  dogovoreni  istraživački modul  –  anketno istraživanje  na  nacionalnom  reprezentativnom  uzorku,  te  da  prikupljene  podatke  u elektroničkom obliku pošalje u središnju bazu podataka u GESIS Institut u Njemačku. Institut je punopravnim  članom  ISSP‐a  postao  2006.  godine  i  do  sada  je  proveo  6  istraživačkih modula (Uloga  vlasti,  Slobodno  vrijeme  i  sport,  Religija,  Društvene  nejednakosti,  Okoliš,  te  Zdravlje).  U tijeku je završetak modula Obitelj i promjena rodnih uloga te priprema za provođenje anketnog istraživanja  Nacionalni  identiteti.  Za  realizaciju  svakog  istraživačkog  modula  potrebna financijska  sredstva  nabavljana  su  uz  velike  teškoće  i  neizvjesnosti  jer  nema  sustavno razrađenih  instrumenata  i  odgovarajućeg  fonda  sredstava  u  MZOS  ili  Hrvatskoj  zakladi  za znanost  za  financiranje  takvih  međunarodnih  projekata.  Institut  je  stoga  stalno  suočen  s prijetnjom  prekida  uspostavljene  međunarodne  suradnje  jer  se  eventualno  neudovoljavanje istraživačkim  obvezama redovitog provođenja istraživanja koje smo preuzeli ulaskom u projekt  sankcionira  isključivanjem  iz  projekta  i  mreže  znanstvenih  ustanova.  Samofinanciranje  svake zemlje  članice  je  jedan  od  uvjeta  sudjelovanja  u  projektu,  zbog  čega  je  neophodna  sustavna potpora MZOS koje je podržalo ulazak Hrvatske u projekt i od početka ga sufinanciralo. Važno je napomenuti  da  sudjelovanje  u  ISSP  programu  osigurava  korištenje  longitudinalnih  baza podataka za komparativne analize i na taj način olakšava objavljivanje članaka u međunarodnim znanstvenim  časopisima,  te  je  znanstvena  korist  od uključenosti  u  taj  istraživački  program  za hrvatske  društvene  znanosti  i  znanstvenike  posebno  velika.  To  se  osobito  tiče  mladih znanstvenika kojima ISSP, kao svjetski poznat i priznat međunarodni projekt, može biti poligon za daljnje znanstveno usavršavanje i međunarodnu afirmaciju.  

2.5.  Daljnji  napredak  institucije:  razvojni  potencijal  unutar  definiranog  područja znanosti, mogućnosti i prijetnje za razvoj 

(i)  Koje  razdoblje  obuhvaća  vaš  strateški  dokument?  Koji  su  dugoročni  planovi  i strategija  razvoja  znanstvene  djelatnosti  u  vašoj  znanstvenoj  organizaciji?  Prati  li  se njihova provedba redovito i kako?  

18

Strategija  razvoja  Instituta  koncipirana  je  kao  dugoročni  dokument  koji  pokriva desetogodišnje  razdoblje  (od  2008.  do  2018.  godine).  Kao  glavni  strateški  cilj  istaknuto  je postizanje/stjecanje  statusa  znanstvenog  centra  izvrsnosti  u  nekim  područjima  kojima  se In it  razvoja Instituta: st ut bavi. U tu je svrhu postavljeno i razrađeno pet prioritetnih ciljeva

1. jačanje međunarodne i nacionalne uočljivosti i priznatosti Instituta  enika Instituta, 2. intenziviranje procesa znanstvenog osposobljavanja i usavršavanja znanstv

) uz kontinuiranu znanstvenu obnovu 

3. intenziviranje aktivnosti uključivanja u europski istraživački prostor (ERA4. poboljšanje infrastrukturnih, organizacijskih i financijskih uvjeta rada 5. definiranje i stalno inoviranje dugoročnog znanstvenog razvoja Instituta. 

Provedba strateških ciljeva  i zadataka prati se redovito  i  to na osnovi definiranih  indikatora, nositelja i rokova realizacije postavljenih zadataka, u čemu sudjeluju projektni timovi i upravna tijela Instituta. Izvještaje o postignutim rezultatima rada kontinuirano na tematskim sjednicama razmatraju Znanstveno vijeće i Stručni kolegij, a najmanje jednom godišnje cjelovite izvještaje o radu  i  ostvarenju  postavljenih  ciljeva  razmatra  Upravno  vijeće  Instituta.  U  tom  se  kontekstu osobita  pozornost  posvećuje  permanentnom  praćenju  i  analizi  procesa  znanstvenog sposobljavanja znanstvenih novaka, usavršavanja  i napredovanja znanstvenika  te kvantitete  i valitete znanstvene produktivnosti znanstvenika i istraživača. ok (ii) Ukratko  opišite  vaše  srednjoročne  ciljeve  (u  sljedećih  3  ­  5  godina),  temeljeno  na vašem  istraživačkom  programu  (istraživačka  strategija/plan  istraživanja)  i programskom proračunu organizacije.  

Srednjoročni  ciljevi  u  narednih  3‐5  godina  temelje  se  na  postojećoj  Strategiji  razvoja  i Strateškom  planu  Instituta  od  2013.­2015.  To    podrazumijeva  nastavak  rada  na  istraživačkim područjima  i  temama kojima se  Institut kontinuirano bavi  i  koje  razvija  i  inovira,  te otvaranje novih istraživačkih područja. Time se u skladu s osnovnom strategijskom orijentacijom razvoja IDIZ‐a nastoji  sustavno podizati kvalitetu znanstvenoistraživačke djelatnosti ali  i osigurati    što uspješnije prilagođavanje Instituta promjenama u regulaciji znanstvene djelatnosti u Hrvatskoj. 

Realizaciju programskih ciljeva znanstvenoistraživačkog razvoja Instituta u proteklom je razdoblju  otežavala  redukcija  financijske  potpore  ionako  podfinanciranim  projektima.  I  pored prijavljivanja  na  nacionalne  i  međunarodne  projektne  natječaje,  kojim  se  nastojalo  poboljšati financijsku  situaciju  Instituta,  zbog  gospodarske  krize  koja  smanjuje  broj  potencijalnih naručitelja projekata kao  i  financijska  sredstva koja mogu  izdvojiti  za  te namjene,  Institut nije uspio  u  zadovoljavajućoj mjeri  osigurati  dodatna  financijska  sredstva  za  svoj  rad.  Financijska nesigurnost  produbljuje  se  uvođenjem  novog  načina  financiranja  znanstvenoistraživačke djelatnosti  u  Hrvatskoj  kojeg  obilježava  inauguriranje  politike  diverzificiranog  financiranja  i samofinanciranja  javnih  znanstvenih  instituta  u  uvjetima  vrlo  ograničenih  izvora  financiranja znanstvene  djelatnosti,  te  nedovoljna  potpora  države  kadrovskom  i  infrastrukturnom sposobljavanju Instituta za uspješno prijavljivanje na visokokompetitivne projektne fondove na acionalnoj i međunarodnoj razini, posebice EU fondove. on (iii) Koje su mogućnosti i prijetnje za vašu instituciju u nadolazećem razdoblju? U koja će istraživačka područja vaša institucija u budućnosti usmjeravati svoje potencijale? Koji su 

19

potencijali  za  razvitak područja  znanosti  i djelatnosti u kojem djeluje vaša  institucija  i kako  vidite  ulogu  svoje  institucije  u  tom  razvoju?  Koji  vam  uvjeti  nedostaju  ili ograničavaju razvitak? 

Mogućnosti koje Institut može koristiti za svoj daljnji razvoj prije svega su: stalno podizanje kvalitete znanstvenog rada 

• s ij t t•

uključivanje Instituta u međunarodne a ocijac e, mreže i projek e, uz poras  korištenja međunarodnih fondova 

• intenziviranje  diseminiranja  znanja,  kako  kroz  otvaranje  izdavačke  djelatnosti međunarodnoj  znanstvenoj  javnosti,  tako  i  pokretanjem  vlastitog  poslijediplomskog doktorskog studija 

• povećanje provedbe tzv. tržišnih projekata u cilju dobivanja novih spoznaja i poboljšanja financijske sigurnosti Instituta. 

Prijetnje  s kojima se  Institut suočava  ili se može očekivati da će biti  suočen, ponajprije se tiču zak an ci  zznanstv

onskih, org izacijskih i finan jskih uvjeta nužnih a definiranje i provođenje dugoročne ene politike IDIZ‐a. Osobito velike prijetnje za strateški razvoj Instituta su: 

• z v o im   va nestabilan  akonski  ok ir  p dložan  čest   promjenama  što oteža razvoj znanstvenoistraživačke djelatnosti i dugoročno strateško planiranje 

• nedostatno  financiranje  (od  materijalnih  troškova  projekata  preko  školarina znanstvenih  novaka  do  publikacija)  stalna  je  prijetnja  ostvarivanju  planiranog  razvoja 

  a d li   d je Instituta,  koja je u  aktu lnom  raz oblju  to ko  izražena a ugrožava  tekuće poslovanorganizacije 

• neadekvatan  poslovni  prostor:  njegova  nedovoljna  veličina,  visina  najamnina  i rascjepkanost na više lokacija s jedne su strane veliko financijsko opterećenje, a s druge otežavaju  svakodnevnu  suradnju  i  komunikaciju  te,  na  koncu,  limitiraju  mogućnosti programskog i kadrovskog proširenja. 

Druveliki p

štvene znanosti općenito i unutar njih istraživačka područja kojima se Institut bavi imaju otencijal za razvoj. Taj potencijal proizlazi iz nekoliko elemenata: 

• snovi prikupljenog znanja na o dosadašnjih znanstveno relevantnih spoznaja o različitim društvenim fenomenima i procesima 

• znanstvenika  koji  prate  recentna  znanstvena  dostignuća  na  svom  području  i  koji  su osposobljen za izučavanje relevantnih društvenih pojava 

• dinamike  razvoja  suvremenih  društava  što  rezultira  novim  pojavama  i  problemima  te i  znansttako stvara potrebu za kontinuiran m venim istraživanjem. 

U  aktualnom  globalnom    kontekstu,  a  posebice  u  hrvatskim  okolnostima  u  kojima  niz postojećih  pojava  i  procesa  još  nije  postao  predmetom  istraživanja,  Institut  ima  nezaobilaznu ulogu kao znanstvena institucija u kojoj se u istraživački fokus stavljaju nove teme i problemi, te koriste  najnovije  spoznaje  i  metodološki  postupci  u  područjima  koja  čine  okosnicu  njegove znanstvenoistraživačke djelatnosti. 

Svi prethodno navedeni problemi i teškoće posljedično utječu na razvitak područja znanosti u  okviru  kojih  se  odvija  znanstvenoistraživačka  djelatnost  Instituta.  Kao  važna  dodatna ograničenja treba istaknuti sljedeće: 

20

• nedostupnost  inozemnih  znanstvenih  časopisa  i  publikacija  zbog  ukidanja  potpore  za njihovu  samostalnu  nabavu  i  zbog  smanjenja  broja  pretplaćenih  baza  časopisa  koje  je MZOS osiguravao za znanstvenu zajednicu u Hrvatskoj (znanstvene ustanove nisu imale druge mogućnosti za nabavu inozemnih časopisa, publikacija i baza) 

• neadekvatno vrednovanje knjiga kao jednog od glavnih medija posredovanje integralnih istraživačkih rezultata. 

 3. LJUDSKI POTENCIJALI  (*Znanstvenici prema važećim zakonima su zaposleni istraživači s doktoratom, na znanstvenim radnim  mjestima  u  stalnom  radnom  odnosu  i  u  punom  radnom  vremenu  te  izabrani  u znanstveno zvanje. Ostale kategorije  istraživača, ovisno o tome radi li se o privatnim ili  javnim ZO‐ima,  treba  posebno  specificirati.  Iznimno,  na  privatnim  organizacijama  i  državnim institucijama znanstvenici mogu raditi na radnim mjestima koja nisu definirana kao znanstvena radna mjesta na javnim znanstvenim institutima i sveučilištu). 

3(Molimo ne navoditi zakonske uvjete već opisati sustav kakav je ZO ustrojio i provodi u upravljanju ljudskim istraživačkim potencijalima.) 

.1. Struktura 

Zadovoljava li postojeća struktura ljudskih potencijala viziju ZO­a te postavljene kriterije valitete/izvrsnosti znanstvenog rada? Kojim su dokumentima ZO­a regulirani postupci i ehan

km izmi povezani s razvojem ljudskih potencijala?  

Postojeća  struktura  ljudskih  potencijala  Instituta  s  obzirom  na  postavljene  kriterije kvalitete  znanstvenog  rada  je  zadovoljavajuća.  Međutim,  nedovoljan  broj  znanstvenika  i neu i ur

n ijednačena struktura znanstveničk h radnih mjesta (nedovoljno viših znanstvenih s adnika) 

može u narednom razdoblju otežati postizanje zna stvene izvrsnosti definirane u v ziji IDIZ‐a.  Pos cijala  regulirani  su  sljedećim 

dokumetupci  i  mehanizmi  povezani  s  razvojem  ljudskih  poten

• ntima: Strategija razvoja Instituta za razdoblje od 2008. do 2018. 

• rsa temeljena na primjeni Europske povelje za istraživače Strategija razvoja ljudskih resu

• i Kodeksa o zapošljavanju istraživača 

• Politika osiguravanja kvalitete Pravilnik o osiguravanju kvalitete IDIZ‐a 

• Priručnik za osiguravanje kvalitete IDIZ‐a. 

(ii) Kako se provodi postupak primanja novih znanstvenih djelatnika? Postoje li posebno razrađeni  dokumenti  i/ili  kriteriji  ocjenjivanja  i  odabira  najboljih  kandidata? Kako  se osigurava kvalitetan doseg poziva na natjecanje za radno mjesto (trajanje, objavljenost i distribucija  kroz  razne  medije,  lokalni  i/ili  međunarodni  poziv)  i  regrutaciju  kadra rema  izvrsnosti?  Tko  je  uključen  u  postupak  izbora  (postoji  li  interna,  izvanjska  ili ješov

pm

21

ita komisija)?   

Primanje novih znanstvenih djelatnika u radni odnos regulirano  je aktima Instituta. Svi se  djelatnici  zapošljavaju  na  osnovi  suglasnosti  MZOS‐a  za  popunjavanje  upražnjenog  radnog 

mjesta.  a g ,  r  k m anNakon dobiv nja su lasnosti Institut  aspisuje natječaj oji traje mini alno 8 d a i koji objavljuje u Narodnim novinama i na svojoj web stranici (na hrvatskom i engleskom jeziku). 

Znanstveno  vijeće  donosi  odluku  o  raspisivanju  natječaja  te  imenuje  stručno povjerenstvo  s  najmanje  jednim  članom  izvan  Instituta.  Odabir  najkvalitetnijih  kandidata provodi  se  temeljem  Kriterija  za  zapošljavanje  na  radna mjesta  znanstvenih  suradnika,  viših nanstvenih  suradnika  i  znanstvenih  savjetnika  i  Kriterija  za  odabir  najboljih  doktoranada  i zp ostdoktoranada (Dokumenti u PRILOGU 2).  

(iii) Kako  se  provodi  napredovanje  unutar  ZO­a  te  koji  su  kriteriji  odabira  osoblja  za odeće pozicije?  (Ovdje se ne misli na službeni postupak  izbora u zvanja, već na politiku nstituc itervi ije u pogledu napredovanja kroz kr ije izvrsnosti.)  

U  Institutu  se potiče  što  kvalitetnije  i  brže  znanstveno osposobljavanje  i  napredovanje kroz  međunarodnu  mobilnost,  sudjelovanje  u  radu  više  znanstvenoistraživačkih  projekata (domaćih  i  međunarodnih),  sudjelovanje  na  znanstvenim  skupovima  i  objavljivanje  u elevantnim  znanstvenim  publikacijama.  Na  vodeće  pozicije  odabiru  se  najuspješniji nanstvenici temeljem kriterija definiranih u prethodno navedenim dokumentima. rz (piv) Koji su nedostatci (ako postoje) dosadašnjeg osiguravanja kvalitete i razvoja ljudskih otencijala te kakva se poboljšanja predviđaju prema strateškom planu?   

Nedovoljna  financiranost većine  redovnih projekata u prethodnom razdoblju otežavala je  pojedine  oblike  znanstvenog  osposobljavanja  i  usavršavanja  (mobilnost,  organiziranje  i sudjelovanje na međunarodnim konferencijama itd.).  

Strateškim planom Instituta predviđa se veće uključivanje znanstvenika u međunarodne rojekte, što će omogućiti veću mobilnost te međunarodnu suradnju i vidljivost. p (v)  Kakve  su mogućnosti  za  dodatne  edukacije  i  usavršavanje  znanstvenika  i  ostalog osoblja? Koliko  se  koriste  izvori međunarodnih programa  za usavršavanje  i mobilnost osoblja? 

 Zaposlenici  Instituta  koriste  sve  dostupne  oblike  dodatne  edukacije  koji  ne  iziskuju 

velika  financijska  ulaganja.  Prije  svega  to  su  stručni  seminari  i  tečajevi  za  stručno  osoblje (računovodstveni,  administrativni,  informatički  i  knjižničarski  poslovi),  a  zatim  radionice  i konferencije  koje  pohađaju  znanstvenici  i  istraživači  (pravila  prijavljivanja  projekata, problemske konferencije i slično).  

U proteklom razdoblju dvoje znanstvenih novaka je svoje poslijediplomsko obrazovanje, apočeto  u  Hrvatskoj,    dovršilo  na  prestižnoj  visokoškolskoj  ustanovi  u  Velikoj  Britaniji Cambridge). z( (vi) Ispunite tablicu 3.1.: Pregled ljudskih potencijala. Tablicu popunite za važeću godinu te po volji proširite podacima za svaki odjel.  Tablica 3.1.: Pregled ljudskih potencijala TABLICA U PRILOGU 1 (str. 61) 

22

23

(T 

vii) Popunite tablicu 3.2 za važeće znanstveno* osoblje. ablica 3.2: Pregled znanstvenika* po godinama, spolu, državljanstvu 

TABLICA U PRILOGU 1 (str. 61)  3.2. Ravnopravnost spolova i poticanje žena u znanosti (i)  Kako  ZO  osigurava  da  žene  u  ZO­u  imaju  jednake  uvjete  za  uspješnu  karijeru  i napredovanje?  Kako  se  provodi  poticanje  ravnopravne  zastupljenosti  u  područjima znanosti  te  na  upravljačkim  razinama  u  kojima  postoji  veliki  nerazmjer  u  rodnoj strukturi? Komentirajte omjer  žena na upravljačkim mjestima u posljednjih 10  godina 

ice,  (ravnateljice, direktor  voditeljice odjela i dr).

  Znanstvenice  i  znanstvenici,  zaposleni  u  IDIZ‐u,  imaju  podjednake  šanse  za zapošljavanje te razvijanje karijera i napredovanje, u skladu s dokumentima MZOS‐a te internim dokumentima IDIZ‐a (Pravilnik o radu i Pravilnik o ustrojstvu radnih mjesta i položaja). Poticanje ravnopravne  rodne  zastupljenosti  u  područjima  znanosti  vrši  se  kroz  natječaje  za  slobodna radna mjesta koji su oglašeni u rodno neutralnoj  formi.   Unatoč  tome, na natječaje se većinom javljaju žene. To je posljedica činjenice da žene čine većinu diplomiranih studenata/studentica u društvenim  (70,9%  ‐  2011.)  odnosno  humanističkim  znanostima  (75,9%  ‐  2011.).  Rodna struktura  zaposlenika  IDIZ‐a  ne  odudara  od  te  rodne  stratifikacije  pa  je  zastupljenost  žena  u ukupnom  broju  znanstvenika/ica  73,7%.    U  skladu  s  tim  i  na  upravljačkim  razinama  žene  su zastupljene  u  znatno  većem  broju  nego  muškarci  (Upravno  vijeće,  voditelji/ce  znanstvenih projekata,  Znanstveno  vijeće).  Od  10  znanstvenih  projekata  koje  je  u  proteklim  godinama financirao MZOS,  tri projekta vodili su znanstvenici, a sedam znanstvenice. U posljednjih deset godina,  ravnateljsku  dužnost  obnašao  je  znanstvenik  Nikola  Skledar  (od  1994.  do  2007.),  a akon  njega,  ravnateljstvo  preuzimaju  dvije  znanstvenice:    Vlasta  Ilišin    (2007.  ‐  2011.)  i ranislava Baranović (od 2011.). nB (ii)Postoje  li  mehanizmi  potpore  mladim  roditeljima,  odnosno aposlenicima/zaposlenicama  s  malom  djecom  (poput  fleksibilnoga  radnog  vremena, ada odzr  kuće i dr.)?   

Glavni mehanizam potpore roditeljima s malom djecom je fleksibilno radno vrijeme,  pri čemu  se  vodi  računa  o  usklađivanju  vremena  s  drugim  članovima  istraživačkog  tima  za optimalnu organizaciju zajedničkog rada.  3.3. Mobilnost znanstvenika i ideja (i)  Kako  se  postiže  privlačnost  institucije  za  inozemne  istraživače,  postdoktorande, stručnjake i studente (posebno doktorande)? Postoji li sustav stipendiranja ili dogovor s institucijama  koje  nude  stipendije  o  suradnji  na  dovođenju  inozemnih  istraživača  i studen aat ?   

U  Institutu  ne  postoji  sustav  stipendiranja  inozemnih  istraživača  i  studenata,  jer ustanova za  sada ne  raspolaže  financijskim sredstvima koje bi mogla usmjeriti  za  tu namjenu. Privlačnost  Instituta  za  inozemne  istraživače  počivala  je  na  suradnji  istraživača  Instituta  s 

istraživ   začima  iz  inozemstva,  te  na  preporukama  kolega iz  drugih  nanstvenih  ustanova  i inozemnih kolega koji su već boravili u Institutu. 

Intenziviranjem  međunarodne  suradnje  Instituta,  očekuje  se  povećanje  atraktivnosti stanove inozemnim istraživačima. u (ii) Ispunite tablicu 3.3. podacima samo za one vrste posjeta koji se odnose na mobilnost u funkciji istraživačkog rada, isključujući posjete kra e od mjesec dana te posjete poput radnih i poslovnih sastanaka i dr. Konferencije će se posebno prikazivati u poglavlju 4. v. 

ć

Tablica3.3: Posjeti inozemnih gostiju instituciji 

 TABLICA U PRILOGU 1 (str. 61) 

(iii) Opišite sustav podrške ZO­a odlascima znanstvenika i doktoranada u inozemstvo na usavršavanje.  Postoje  li  minimalna  očekivanja  koja  članovi  ZO­a  moraju  ispuniti  u pogledu  mobilnosti?  Kako  se  osigurava  maksimalna  informiranost  članova  ZO­a  o mogućnostima stipendiranja  i usavršavanja u  inozemstvu? Kako se osigurava kvaliteta  i irenje  znanja  stečenog  tijekom  provedenog  vremena  u  inozemnim  programima obilnosti (izvješće, predavanje)? 

šm 

Mobilnost  se potiče  i  regulira Pravilnikom o ustrojstvu  radnih mjesta  i položaja  (članak 10. Opis poslova znanstvenih radnih mjesta) i Strategijom razvoja Instituta 2008. ­ 2018. (u njoj se  navodi  „međunarodno  iskustvo  i  obrazovanje  na  vrhunskim  stranim  sveučilištima“ znanstvenika kao prednost  Instituta).  Iako  još nisu utvrđeni minimalni kriteriji koje bi  članovi Institut  a trebali  ispuniti u vezi s mobilnošću, dosadašnja  iskustva mobilnosti  istraživača IDIZ‐a svjedoče o poticajnoj atmosferi za (posebno međunarodnu) mobilnost. 

Stručna  suradnica  za nacionalne  i međunarodne projekte  i  odnose  s  javnošću  redovito informira  istraživače o natječajima za stipendiranja  i usavršavanja u  inozemstvu. Povjerenstvo za međunarodnu suradnju kontinuirano vodi evidenciju o mobilnosti istraživača i potiče širenje formacija  i  znanja  onih  pojedinaca  koji  ostvaruju  međunarodnu  mobilnost  putem  internih eminara, predavanja i radionica.  ins   (iv) Molimo ispunite tablicu 3.4.  (sastanci, konferencije i skupovi isključeni). 

Tablica 3.4: Odlasci djelatnika institucije u inozemstvo TABLICA U PRILOGU 1 (str. 62) 

 3.4. Kvaliteta znanstvenog obrazovanja: znanstveni novaci i mladi istraživači*  (*U  ovom  potpoglavlju  podaci  se  ispunjavaju  za  znanstvene  novake,  ako  se  radi  o  javnoj znanstvenoj  organizaciji  čiji  se  doktorandi  usavršavaju  unutar  javnog  sustava  znanstvenog novaštva. Za druge ZO‐e, poput privatnih organizacija, umjesto novaka podatke treba ispuniti za mlade istraživače na doktorskom studiju, ako je primjenjivo.)  (i)  Komentirajte  broj  stečenih  doktorata  znanosti  u  razdoblju  koje  pokriva  ova amoanaliza te uspješnost znanstvenih novaka/mladih istraživača da završe i kvalitetno drade svoj doktorske studij.  

24

so 

25

, odnosno same organizacije)? 

Od  aka  ostvareni  su  sljedeći rezultat

2008.  do  2012.  godine  u  poslijediplomskom  obrazovanju  novi: 

• j15 znanstvenih novaka  e doktoriralo (od toga 2 u inozemstvu) • d6  znanstvenih  novaka  je  završilo  poslijediplomski  doktorski  studij  i  pišu  oktorske 

radnje a p• 3  znanstven   novaka  pohađala  su  poslijedi lomski  doktorski  studij  (od  toga  1  u 

inozemstvu). U  vrednovanom  razdoblju  9  znanstvenih  novaka  je  završilo  novački  staž  i  zaposlilo  se  na 

radnom mjestu znanstvenog suradnika u Institutu. Međutim od 2008. do 2012. godine Institut je u  tijeku  svog  novačkog  staža  napustilo  7  znanstvenih  novaka:  3  je  prešlo  u  visokoškolske ustanov državne   e u Hrvatskoj, 2 u  javne institucije, 1 na visokoškolsku ustanovu u inozemstvu, a 1 je napustio sustav znanosti. 

Broj  novaka  koji  su  doktorirali  (od  kojih  su  gotovo  svi  ostvarili  uvjete  za  izbor  u znanstveno  zvanje  znanstvenog  suradnika)  te  trajanje  njihova  osposobljavanja  u  vremenskim okvirima zadanim ugovorom o radu (prosječno 6 godina), jasno ukazuju na visoku kvalitetu rada novaka  i  njihova  osposobljavanja  za  znanstvenoistraživački  rad.  Upravo  je  njihovo  izrazito kvalitetno  znanstveno  osposobljavanje  omogućilo  Institutu  da  poveća  broj  stalno  zaposlenih  znanstvenika  iznad  propisanih  minimalnih  15  (potrebnih  za  dobivanje  dopusnice  za  rad  kao javne znanstvene ustanove) te pomladi svoj znanstveni kadar. 

 (ii) Kako novaci/mladi istraživači biraju teme istraživanja i disertacija? Moraju li one biti unutar  područja  definiranog  kao  težište  znanstvene  djelatnosti  ZO­a,  odnosno  unutar teme projekta ili istraživačke grupe? Kako se postiže ravnoteža između slobode odabira ema  istraživanja  i usklađenosti s potrebama projekata/ postojećih  istraživanja koja se rovod   jtp e, odnosno strateške usm erenosti ZO­a?   

Znanstveni  novaci  i  mladi  istraživači  teme  istraživanja  i  disertacija  biraju  u  skladu  s osobnim znanstvenim  interesima  i  s potrebama određenog znanstvenoistraživačkog projekta  i istraživačkih  područja  kojima  se  Institut  bavi.  Ravnoteža  između  slobode  izbora  tema istraživanja  i  usklađenosti  s  potrebama  projekata  postiže  se  odabirom  vrsnih  kandidata  za novake koji su svojim prethodnim radom tijekom studija i prilikom motivacijskog razgovora za zapošljavanje  iskazali  zainteresiranost  za  određeno  područje  i  teme  istraživanja.  Osim  toga, ovaci i mladi istraživači osposobljavaju se u onim područjima koja su kadrovski deficitarna što m ujedno osigurava autonomnu izgradnju znanstvene karijere. ni (iii)  Koji  su  uvjeti  za  doktorande/mlade  istraživače  nakon  doktorata  da  nezavisno odabiru  i  provode  vlastite  kreativne  projekte  te  kakvu  potporu  (administrativnu, rogramsku  i  financijsku)  u  tome  imaju  od  uprave  ZO­a  (voditelja  istraživačke  grupe, dsjekapo 

Doktorandi i mladi istraživači nakon doktorata nastavljaju usavršavanje i produbljivanje znanja u istraživačkom području za koje su se osposobljavali, što je u cilju postizanja znanstvene izvrsnosti  i  prepoznatljivosti  u  istraživačkom  području  kojim  se  bave.  Uvjeti  za  provođenje vlastitih  kreativnih  projekata  identični  su  kao  i  za  već  afirmirane  znanstvenike.  Naime,  svi znanstvenici  temeljem stjecanja novih znanja  i uvida, posebno u okviru  istraživačkih područja 

kojima  se  bave,  otvaraju  nove  teme  istraživanja,  povezuju  različite  teme,  definiraju  nove pristupe  i  metode.  U  tome  imaju  stručnu  potporu  ustanove,  upravnih  tijela,  voditelja istraživačkih timova i drugih znanstvenika kompetentnih za odabrane teme istraživanja.   (iv) Kako se biraju  i zapošljavaju doktorandi/novaci/mladi  istraživači (na koji način se organizira poziv, komisije i kriteriji za odabir)? 

Znanstveni novaci se zapošljavaju u skladu s propisima nadležnog Ministarstva:  javnim natječajem  i ugovorima o  radu na određeno radno vrijeme. Stručni kolegij  i Znanstveno vijeće utvrđuju  za  koje  će  se  istraživačko  područje  i  stručni  profil  raspisati  javni  natječaj.  Natječaj provodi  tročlano  stručno  povjerenstvo  koje  imenuje  Znanstveno  vijeće  sastavljeno  od  dva znanstvenika iz istraživačkog područja za koje se traži znanstveni novak i jednog znanstvenika iz drugog istraživačkog područja. Pri odlučivanju povjerenstvo se rukovodi postignutim uspjesima kandidata na studiju, njihovim istraživačkim interesima i motivacijom te kvalitetom publiciranih radova    r  (ako  takvih  radova imaju),  a  prema  kriterijima  utv đenim u  dokumentu  Kriteriji  za odabir najboljih doktoranada i postdoktoranada.  

Mladi  znanstvenici  se  zapošljavaju  na  neodređeno  radno  vrijeme  prema  postupku identičnom za zapošljavanje znanstvenih novaka. U ovom se slučaju osobita pozornost posvećuje tome na kojem je istraživačkom području mladi znanstvenik osposobljavan i koliko je u tome bio uspješan (istraživačko  iskustvo, broj  i kvaliteta objavljenih radova, ostale znanstvene  i stručne aktivnosti) a prema kriterijima utvrđenim u dokumentu Kriteriji za zapošljavanje na znanstvena, suradnička i stručna radna mjesta.   (v)  Postoji  li  sustav  praćenja  zadovoljstva  znanstvenih  novaka  mogućnostima profesionalnog  razvoja  na  ZO­u,  sustav  za  pritužbe  te  s  tim  povezana  poboljšanja? Priložit doke  aze.  

U  procesu  izrade  Politike  i  pravilnika  o  osiguranju  kvalitete  u  IDIZ­u  Povjerenstvo  za osiguranje kvalitete u  IDIZ‐u provelo  je u  razdoblju od  rujna do  studenog 2011.  fokus grupe  i intervjue  sa  znanstvenicima,  znanstvenim  novacima  i  ostalim  djelatnicima  na  temu  koncepta kvalitete  Instituta,  te  ključnih  elemenata,  pokazatelja  i  kriterija  kvalitete,  uključujući  i zadovoljstvo  znanstvenom  i  radnom  klimom  u  Institutu.  Povjerenstvo  je  rezultate  učinilo dostupnim stavljanjem na intranet te ih je koristilo u izradi navedenih dokumenata (usvojenih u siječnju 2013.).  (vi) Kakav je sustav pripremanja znanstvenih novaka za buduće zapošljavanje na ZO­u ili drugoj  instituciji?  Postoji  li  osmišljen  program  osposobljavanja  i  razvoja  (generičkih) vještina  za  budući  istraživački  i/ili  stručni  rad  kako  bi  doktorandi  spremni  izašli  na tržište  rada  ili  ostali  raditi  u  znanosti  (na  vašem  ZO­u  ili  na  drugoj  znanstvenoj org  anizaciji)? Navedite o kojim se vještinama radi.

Mjesljedeće

26

re  koje  Institut  provodi  za  promicanje  rada  i  osamostaljenje  znanstvenog  pomlatka  su : 

• voditelji projekata kao mentori/komentori usmjeravaju i prate izradu doktorskih radnji znanstvenih novaka 

• aka  sa  znanstvenicima  iz potiče  se  objavljivanje  koautorskih  znanstvenih  radova  nov

• Instituta i drugih znanstv enih ustanova u zemlji i inozemstvu potiče se objavljivanje samostalnih radova mladih istraživača 

• potiče se objavljivanje radova na stranim jezicima i u međunarodnim publikac jama znanstvenici pred‐recenziraju  samostalne stručne i znanstvene 

• m  i  domaćim  znanstvenim  i  stručnim 

i• radove novaka 

potiče  se  aktivno  sudjelovanje  na  međunarodni

• skupovima 

• potiče se školovanje i usavršavanje u inozemstvu potiče se uključivanje novaka u visokoškolsku nastavu 

• potiče  se  dodatno  znanstveno  i  stručno  usavršavanje  znanstvenih  novaka  njihovim uključivanjem u realizaciju tzv. tržišnih projekata sadržajno vezanih uz matične projekte. 

Rad novaka na realizaciji znanstvenoistraživačkih projekata zajedno s navedenim mjerama, uz  specifična  znanja  vezana  uz  istraživačku  temu  i  područje,  nužno  razvija  generičke  vještine koje  su  nezaobilazna  podloga  znanstvenog  rada  i  procesa.  Te  generičke  vještine  obuhvaćaju: kritičku  recepciju  i  prijenos  postojećih  znanja,  prepoznavanje  i  definiranje  teorijskih  pristupa, operacionalizaciju  teorijskih  postavki  u  instrumente  za  empirijska  istraživanja,  primjenu različitih  metoda  i  tehnika  istraživanja,  sistematizaciju  i  teorijski  utemeljenu  interpretaciju istraživačkih rezultata, artikuliranje i argumentiranje novih znanstvenih spoznaja, diseminaciju novih  spoznaja  različitim  korisnicima  te  komunikaciju  s  različitim  primateljima  (od  stručnih krugova, preko medija do najšire javnosti). 

Povrh  toga,  unatoč  pod‐financiranosti  znanstvenoistraživačkih  projekata  iz  njihovih  se sredstava redovito plaćaju školarine za doktorski studij znanstvenih novaka čime se potvrđuje da je znanstveno osposobljavanje novaka jedan od prioriteta znanstvene politike Instituta.   4. KVALITETA I ISHODI ZNANSTVENOG RADA 4.1. Kvaliteta znanstvenog rada ­ samodefiniranje (i) Kako definirate kvalitetu proizvoda znanstvenog rada (kvalitetu rada, knjige  i dr.), a ako kvalitetu ishoda istraživanja (utjecaj na društvo/gospodarstvo)? Za više detalja, vidi ačela  n

kN 

i kriterije za vrednova je znanstvenih organizacija.  

Osiguravanje  kvalitete  znanstvenoistraživačkog  rada  provodi  se  u  skladu  s  važećim Zakonom o znanstvenoj djelatnosti i visokom obrazovanju te dodatnim smjernicama navedenima u  ostalim  relevantnim  dokumentima MZOS‐a,  AZVO‐a,  NVZ‐a  koji  reguliraju  kvalitetu.  Ključni dokumenti za vrednovanje znanstvenog rada su važeći Pravilnik o uvjetima za izbor u znanstvena zvanja te njegove izmjene i dopune.   

terni kriterij siguravanja kvalitete znanstveno‐istraživačkog rada razrađeni su u svim strateškim dokumentima IDIZ‐a, posebno u Priručniku za osiguravanje kvalitete IDIZ­a.  

In i o

(U PRILOGU 2) 

Područja  u  kojima  Institut  prati  kvalitetu  su:  znanstveno‐istraživački  rad  i  istraživački izlazni  proizvodi.  Kvaliteta  znanstvenoistraživačkog  rada  određena  je  znanstveno‐etičkom,  te profesionalno  korektnom  i  odgovornom  provedbom  cjelokupnog  znanstvenoistraživačkog procesa.  

27

28

ima. Takva izdav odi se i u srodnim institutima u području društvenih i humanističkih znanosti u europskom istraživačkom prostoru. 

IDIZ‐ov časopis Sociologija i prostor kao najstariji hrvatski sociološki znanstveni časopis, prethodnih  je  desetljeća,  koncepcijski  prvenstveno  bio  usmjeren  na  ruralno‐sociološku 

Kvaliteta  izlaznih  proizvoda  (output)  istraživanja  (članci,  knjige,  ostale  publikacije  te drugi  z v a je  rec  nanstveni  rado i)  određen   enzentskim  postupkom  (peer  review) kao  i bibliometrijskim praćenjem.   

Kvaliteta  ishoda  istraživanja  (outcome)  definira  se  putem  sljedećih  kriterija:  služe  li rezultati  kao  podloga  koncipiranju  javnih  politika  na  lokalnoj  i  nacionalnoj  razini  te  javnom zagovaranju  u  području  civilnog  sektora;  ostvaruje  li  se  prijenos  rezultata  istraživanja  u obrazovanje; kakva je vidljivost istraživanja u nacionalnom i širem, međunarodnom kontekstu.   (ii) Koji su primarni oblici komunikacije znanstvenog istraživanja za vaše područje i polje znanosti  (radovi,  knjige,  rječnici,  karte,  patenti)?  Ako  postoje  mnogostruki  oblici znanstvenih proizvoda, molimo poredajte ih po važnosti. 

Cjeloviti koncept publiciranja znanstvenih i stručnih radova IDIZ‐ovih istraživača temelji se  na  razvoju  vlastitih  izdanja  s  povećavanjem  njihove  međunarodne  vidljivosti  te  na objavljivanju  radova  u  drugim  relevantnim  domaćim  i  inozemnim  ili  međunarodnim znanstvenim  izdanjima.  Vlastita  izdanja  uključuju  Biblioteku  Znanost  i  društvo  i  posebna znanstvena  izdanja kojima  je prethodila višedesetljetna  izdavačka djelatnost  IDIZ‐a,  te  časopis Sociolog r, prije toga Socio dija i prosto logija sela (od 1963.  o 2007.) s četrdesetak godina dugom tradicijom izlaženja i čitanosti.  

Biblioteka  Znanost  i  društvo  zamijenila  je  2001.  godine  dotadašnje  edicije  Instituta,  a koncipirana  je s nekoliko osnovnih ciljeva, precizno s nakanom da znanstvenoj, stručnoj  i široj javnosti  predstavi:  a)  razmjerno  cjelovite  rezultate  empirijskih  i  teorijskih  istraživanja provedenih u sklopu realizacije IDIZ‐ovih projekata; b) sinteze nalaza dugogodišnjih istraživanja pojedinih  IDIZ‐ovih  istraživača;  c)  relevantna  teorijska  i  empirijska  djela/istraživanja renomiranih dugogodišnjih vanjskih suradnika  IDIZ‐a. U spomenutoj biblioteci  je u posljednjih pet god aina objavljeno 9 n slova što je, radi drastično smanjene potpore MZOS‐a, nešto manje od očekivanoga petogodišnjega izdavačkog plana.   

Povrh  toga,  IDIZ  (kao  izdavač  ili  suizdavač)  objavljuje  posebna  izdanja  znanstvenih radova  svojih  istraživača  koji  se  zbog  prirode  sadržaja  publikacija  (znanstveni  radovi  s međunarodnih  skupova,  istraživački  izvještaji  s  tržišnih  projekata,  posebni  dogovori  sa suizdavačima  i  slično)  ne  objavljuju  u  sklopu  biblioteke  Znanost  i  društvo.  U  proteklom  je razdoblju objavljeno 7 takvih naslova.  

Kvaliteti objavljenih  znanstvenih knjiga u  IDIZ‐u  se posvećuje  osobita pažnja.   Kako su najmanje  dvije  recenzije  kompetentnih  znanstvenika  (domaćih,  a  sve    češće  i  inozemnih) nezaobilazan  uvjet  publiciranja  te  kako  recenzente    imenuje  Znanstveno  vijeće  iz  redova znanstvenika  iz drugih  institucija,  to  je garancija da će se prepoznata razina kvalitete ne samo zadržati  nego  i  povećati.  Na  stimuliranje  znanstvene  kvalitete  i međunarodne  vidljivosti  IDIZ‐ovih  knjiga  nastoji  se  utjecati  i  sve  češćim  izdanjima  na  engleskom  jeziku  (u  proteklom petogodišnjem  razdoblju  bilo  ih  je  2).  Time  se  ističe  i  promovira  važnost  knjiga  kao  načina posredovanja integralnih znanstvenoistraživačkih rezultata rada na projektima i cjelovitog uvida u istraživane društvene fenomene, što nije moguće putem objavljivanja članaka u znanstvenim časopis ačka strategija prov

29

tematiku.  Zadnjih  desetak  godina  njegov  je  koncept  proširen  i  prema  ostalim  sociološkim  i društveno‐humanističkim područjima istraživanja (obrazovanja, religije, mladih, znanosti, roda i dr.).  Međutim,  odnedavno  se  tematski  uže  profilira  isključivo  prema  interdisciplinarnom istraživanju  prostornih  tema.  Tako  koncipiran  i  specijaliziran  časopis  predstavlja  važno komunikacijsko  sredstvo  domaće,  regionalne  a  sve  više  i  šire  međunarodne  znanstvene zajednice. Povećanju međunarodne vidljivosti teži se kroz objavljivanje visokokvalitetnih priloga na  engleskom  jeziku.  Vidljivosti  časopisa  pridonosi  i  digitalna  dostupnost  na  web  stranicama Instituta  (www.idi.hr)  i  web  portalu  znanstvenih  časopisa  Republike  Hrvatske  (http://hrcak.srce.hr/sociologija‐i‐prostor).  U  svrhu  postizanja  kontinuiteta  i  odgovarajuće prepoznatljivosti, časopis povremeno izdaje i tematske brojeve u kojima se analiziraju aktualni društveni  fenomeni  te  prezentiraju  originalni    istraživački  rezultati  iz  određenih  znanstvenih područja.  Radovi  objavljeni  u  časopisu  Sociologija  i  prostor  referiraju  se  u  sljedećim međunarodnim  bibliografskim  bazama:  SCOPUS  (od  2009.  godine),  SocINDEX  (EBSCO),  CSA SOCIOL R COGICAL ABST A TS,  CSA WORLDWIDE  POLITICAL  SCIENCE ABSTRACTS,  CSA  SOCIAL SERVICES ABSTRACT (SELECTIVE). 

Objavljivanje  u  drugim  domaćim  i  međunarodnim  izdanjima,  premda  osigurava  i dopunjuje  znanstvenu  produktivnost  Instituta,  sa  stajališta  zahtjevnijih  znanstvenih  mjerila zacrtanih strategijom razvoja ustanove nije posve zadovoljavajuće. To se odnosi prvenstveno na udio  radova  u  međunarodnim  časopisima  u  ukupnoj  produkciji  IDIZ‐ovih  istraživača,  mada Institut  u  tom  pogledu  prednjači  među  srodnim  institutima  u  zemlji.  Stoga  su  znanstvena strategija  i  politika  Instituta  usmjerene na  stimuliranje  istraživača, pa  i  na normiranje njihove obaveze da objavljuju u relevantnim svjetskim časopisima i knjigama. Od posebne je važnosti da mladi istraživači (asistenti) već za znanstvenog novicijata vlastitu strategiju objavljivanja grade na snažnijoj orijentaciji prema međunarodnoj znanstvenoj sceni.       

(tiii) Kako procjenjujete izvrsnost za vas primarnih oblika komuniciranja u svom području e koje   kriterije rabite pri samoprocjeni kvalitete?   

Primarni  oblici  znanstvene  komunikacije  u  području  djelovanja  Instituta  su  objavljeni radovi  u  prestižnim  i  relevantnim  nacionalnim  i  međunarodnim  časopisima,  znanstvenim autorskim  i  uredničkim  knjigama  te  zbornicima  sa  znanstvenih  skupova.  Izvrsnost  i  vidljivost  vrednuju  se  prema  sljedećim  kriterijima:  odjek  i  prepoznatljivost  objavljenih  rezultata istraživanja  te  autorskih  i  intelektualnih  proizvoda  (objava  podataka,  autorskih  anketnih upitnika  i  sličnih  metodoloških  alata,  softverskih  rješenja  i  sl.),  citiranost  u  relevantnim izvorima, čitanost i recenzije; uključivanje rezultata u udžbeničku literaturu, predavanja i sl.  (iv) Navedite  instituciju  koju  smatrate  vrhunskom  u  području  vašeg  rada  te  objasnite zašto. Usporedite svoje znanstvene rezultate s onima te institucije.  

Većina vrhunskih institucija u području društvenih znanosti djeluje u okviru sveučilišta, dok  je  Institut  od  1993.  godine  od  sveučilišnog  postao  javni  znanstveni  institut.  Na  primjer, CEREPP  (Centre  for Educational Research  in Equalities, Policy and Pedagogy) djeluje u okviru  University  of  Roehampton  u  Londonu  (Velika  Britanija);  Institute  for  Applied  Social  Research djeluje  u  okviru  University  of  Bedfordshire;  Institut  za  družbene  znanosti  djeluje  u  okviru Univerze v Ljubljani (Slovenija). Većina je takvih instituta razvila istraživačke centre koji svojim djelovanjem  pokrivaju  znatno  veći  spektar  društvenih  tema  od  IDIZ‐a.  Manji  broj  instituta 

sličnog tipa u europskom istraživačkom prostoru djeluje samostalno,  izvan sveučilišta. To su u pravilu  ili  manji  instituti  ograničenih  kapaciteta  ili  veliki  instituti  s  kojima  se  ne  možemo uspoređivati.  Misija  i  zastupljenost  istraživačkih  područja  orijentirani  su  prema  problemima društva u kojem pojedini  instituti djeluju. Veličinom znanstvenog potencijala  i organizacijskim ustrojstvom ti su instituti znatno opremljeniji. Slično je i s uključenošću u europska znanstvena istraživanja.  

Izravnu  usporedbu  IDIZ‐a  s  drugim  javnim  institutima  u  evropskom  istraživačkom prostor žava  vu  ote činjenica  da  on  po  svojoj  tradiciji,  misiji  i  iziji,  ima  karakteristike  i sveučilišnog i javnog instituta. 

Jedan  od  izvrsnih,  samostalnih  javnih  instituta  u  području  društvenih  znanosti  je  The Netherlands  Institute  for  Social  Research  (Nizozemska).  Područja  interesa  ovoga  instituta  su: skrb,  emancipacija  i  provođenje  vremena;  obrazovanje,  manjine  i  metodologija;  rad  i  javne službe;  participacija,  kultura  i  okolina.  Zapošljava oko  stotinjak  istraživača na  temama koje  se direktno  tiču  kvalitete  života  građana  Nizozemske.  Istraživanja  provode  u  suradnji  s ministarstvima,  a  analize  njihovih  istraživača  koriste  ministarstva,  parlament,  organizacije civilnog društva  itd. Njihov  istraživački plan za 2013. obuhvaća  teme rada, dohotka  i  socijalne sigurnosti;  obrazovanja  i  kulture;  emancipacije  i  manjina;  mladih  i  obitelji;  javnog mnijenja  i civilnog  društva;  skrbi;  održivosti  i  sigurnosti;  analiza  upotrebe  i  ishoda  javnih  usluga.  Usko surađuju  s  CBS‐om  odnosno  Centralnim  zavodom  za  statistiku  Nizozemske.  Administrativnu podršku  čini  sedam  službi:  služba  zapošljavanja,  financijski  menadžment,  informacijski menadžment, upravljačka podrška, služba za odnose s javnošću, informatička služba i služba za publiciranje. U 2012. godini publicirali su 23 znanstvenoistraživačke studije. 

Iz  navedenog proizlazi  da  taj  institut  ima  znatno  razvijeniju  stručnu,  administrativnu  i tehničku  potporu  znanstvenoistraživačkom  radu  što  pokazuje  da  je  infrastrukturna  podrška važna pretpostavka za opseg i kvalitetu znanstvenoistraživačke djelatnosti. Taj uvid je važan sa stajališta  razvoja  IDIZ‐a  koji  je  deficitaran  upravo  u  pogledu  odgovarajućih  infrastrukturnih uvjeta.  4.2. Kvaliteta znanstvenog rada – samoprocjena (i)Jeste  li  zadovoljni  brojem  objavljenih  radova  članova  vaše  znanstvene  organizacije? Jeste li  a stvenogzadovoljni brojem drugih proizvoda zn n  istraživanja?   

U  razdoblju  od  2008.  do  2012.  godine  u  IDIZ‐u  se  radilo  na  ukupno  50  projekata različitog opsega i dinamike istraživanja: 11 redovnih (temeljnih), 6 međunarodnih i 33 projekta za različite domaće naručitelje. (Popis projekata u tablici 4.5. u  PRILOGU 1,  str. 73) 

U realizaciji tih 50 projekata obavljeno je ukupno 67 novih empirijskih istraživanja različitog opsega. Ta  istraživanja  su  temelj  značajnih  znanstvenih doprinosa u  istraživačkim područjima koja Institut razvija i pokazatelj intenziteta znanstvenoistraživačke aktivnosti IDIZ‐a. Originalni podaci  prikupljeni  u  tim  istraživanjima  kontinuirano  obogaćuju  bazu  istraživačkih  podataka Instituta, pri čemu dio tih podataka omogućuje longitudinalno praćenje promjena u ispitivanim feno . ,   

30

menima i procesima  (Popis provedenih empirijskih istraživanja u PRILOGU 1 str. 89).

Takva  istraživačka  aktivnost  rezultirala  je  objavljivanjem  ukupno  269  radova:  185 znanstvenih  (82  članka  u  časopisima,  20  knjiga  i  93  poglavlja  u  knjigama  i  zbornicima)  i  84 stručna rada (prikazi, stručne knjige  i članci,  istraživački  izvještaji).  Interna analiza objavljenih radova istraživača IDIZ‐a pokazuje sljedeće: 

• produkcija istraživača ciklički varira na način da je najniža u fazi pripreme i provođenja istraživanja, a najviša u prve dvije godine nakon prikupljanja podataka 

• više od dvije trećine publikacija čine znanstveni radovi (79% radova znanstvenika i 62% radova znanstvenih novaka pripada toj kategoriji) 

• više od dvije petine znanstvenih radova objavljeno je u časopisima. 

Kakva  je strategija objavljivanja znanstvenih radova  istraživača IDIZ‐a vidljivo  je na osnovi pokazatelja  o  kvantiteti  i  kvaliteti  znanstvenih  publikacija  po  istraživaču  u  usporedbi  s prosjekom  istraživača  iz  sedam  javnih  znanstvenih  instituta  s  područja  društvenih  znanosti  u Hrvatskoj (uključujući i IDIZ). To su kriteriji i službeni podaci Ministarstva znanosti, obrazovanja i  sporta  sistematizirani  za  potrebe  određivanja  visine  potpore  za  višegodišnje  namjensko financiranje, a na temelju kojih se IDIZ plasirao na vrh ljestvice instituta društvenih znanosti. 

Komparativni prikaz prosječne znanstvene produktivnosti i citiranosti po istraživaču u javnim znanstvenim institutima u Hrvatskoj u području društvenih znanosti i IDIZ­u za 

razdoblje 2008. ­ 2012. 

  Prosjek po istraživaču   Svi i uti nstit IDIZ PRODUKTIVNOST Znanstveni radovi (A1 + A2)  7.50  6.00 Znanstveni članci u časopisima referiranima u WoS‐u  1.85  3.45 Znanstveni članci u časopisima 

usu  referiranima u Scop 2.80  3.00 CITIRANOST Broj citata u WoS‐u  3.63  6.03 Broj citata u Scopusu  3.17  4.48 

Iz navedenih podataka uočljivo je da IDIZ prednjači po prosječnom broju članaka objavljenih u  časopisima  referiranim  u  citatnoj  bazi  WoS  (86%  više  od  prosjeka  svih  instituta),  a  što  je rezultat preorijentacije na objavljivanje znanstvenih radova u takvim časopisima. U skladu s tim inte u časrna analiza  je pokazala da  je od 2006. godine broj  radova objavljenih    takvim  opisima udvostručen. 

Osim  kvantitete  znanstvene  produkcije  važni  su  i  pokazatelji  njezine  kvalitete  i  recepcije (odjeka), odnosno podaci o prosječnoj citiranosti po istraživaču. Navedeni podaci pokazuju da i u tom pogledu znanstvenici IDIZ‐a postižu natprosječne rezultate, jer je citiranost u citatnoj bazi WoS  veća  za  66%,  a  u  citatnoj  bazi  Scopus  za  41%  od  prosjeka  citiranosti  istraživača  svih instituta društvenih znanosti u Hrvatskoj. 

Unatoč  postignutim  rezultatima  u  pogledu  citiranosti,  Institut  zaostaje  za  svjetskim standardima.  U  cilju  približavanja  tim  standardima  i  postizanja  statusa  znanstvenog  centra izv anst

31

rsnosti,  u  narednom  razdoblju  nužno  je  primjetno  povećati  zn venu  produktivnost,  te nastaviti povećavati objavljivanje radova u prestižnim međunarodnim časopisima. 

Postignuti  rezultati  –  uz  zadovoljstvo  trendom  rasta  kvalitete  –  jasno  ukazuju  i  na  slabosti koje  treba  prevladati.  Prije  svega  to  se  odnosi  na  ispodprosječnu  ukupnu  znanstvenu produktivnost  IDIZ‐ovih  istraživača,  koja  je  za  četvrtinu  niža  od  prosjeka  svih  instituta društvenih znanosti u Hrvatskoj.  

Razlozi  tome  su  višestruki  i  specifični  za  Institut  upravo  za  razdoblje  od  2008.  do  2012. godine. 

1. Snažnija  orijentacija na  objavljivanje u međunarodnim  i nacionalnim  časopisima, koji  se  referiraju  u  citatnim  bazama WoS  i  Scopus,  rezultirala  je manjim  brojem ukupno  objavljenih    znanstvenih  radova  uz  istodobni  porast  udjela  znanstvenih članaka objavljenih u  takvim  časopisima. Manja ukupna produkcija  istraživača  IDIZ‐a od  istraživača  u  ostalim  institutima  u  području  društvenih  znanosti  posljedica  je  duljeg trajanja  procedure  u  vrednovanju  znanstvenih  radova  i  duljih  rokova  za  objavljivanje prihvaćenih  radova  u  prestižnim  časopisima.  Očekuje  se  da  će,  nakon  početnih  zastoja zbog inauguriranja nove strategije objavljivanja, permanentna orijentacija na publiciranje u međunarodnim časopisima pridonijeti  tome da dinamika objavljivanja bude stabilna,  s kontinuiranim i manje skokovitim rastom nego u prethodnom razdoblju. 

2. U proteklom razdoblju veliki  je broj znanstvenih novaka  (15)  intenzivno radio na dovršavanju  svojih  doktorskih  radnji,  a  što  u  pravilu  podrazumijeva  da  je  2­3 godine njihova znanstvena produktivnost bila niska. Kako je riječ o polovici ukupnog istraživačkog  kadra  Instituta,  to  je  znatno  utjecalo  i  na  smanjivanje  ukupne  znanstvene produkcije  ustanove.  Očekuje  se  da  će  sada  ti  mladi  znanstvenici  povećati  svoju znanstvenu produkciju, a time i ukupnu produktivnost Instituta. 

3. Nužnost prijavljivanja razmjerno velikog broja međunarodnih projekata, kako bi se poboljšala međunarodna  vidljivost  i  financijska  situacija  Instituta,  pridonosi  povećanom radnom opterećenju znatnog broja istraživača, posebice stoga što Institut nema dovoljno stručnih suradnika koji bi mogli preuzeti dio poslova oko prijavljivanja projekata. Kako su izgledi za povećanje broja odgovarajućeg stručnog osoblja gotovo neznatni, pretpostavlja se  da  će  te  aktivnosti  i  u  narednom  razdoblju  iziskivati  radni  angažman  istraživača  u većem opsegu nego li je to uobičajeno. 

4. Od 2007. godine svi su  istraživači Instituta, u različitom opsegu, angažirani u radu na  izrazito  povećanom  broju  relativno  zahtjevnih  normativnih  i  stručno­administrativnih poslova. Prilagodba europskom istraživačkom prostoru i reformiranje znanstvenog sustava u Hrvatskoj,  zahtijevalo  je veliki angažman u  izradi novih pravnih  i drugih  internih  dokumenata  kojima  se  regulira,  normira  i  vrednuje znanstvenoistraživačka  djelatnost  u  Institutu.  Opterećenost  tim  poslovima  je  velika  jer Institut  ima  mali  broj  istraživača  uz  neodgovarajući  broj  stručnog  osoblja  potrebnog profila.  Uz  pretpostavku  da  slijedi  razdoblje  normativne  stabilnosti,  navedena opterećenost  bit  će  bitno  smanjena,  što  bi  se  trebalo  odraziti  na  povećanje  znanstvene produktivnosti. 

 (ii)  Molimo  priložite  popis  od  10  međunarodno  najvažnijih  znanstvenih  časopisa  za područje  istraživanja  ZO­a.  (Priložiti  više  listi  ako  se  radi  o  interdisciplinarnom  ili multidisciplinarnom  ZO­u.)  Uz  popis  obrazložite  koje  ste  kriterije  koristili  pri  odabiru (kvartil  ili  ranking  čimbenika  odjeka,  relevantne  svjetske  liste  časopisa  za  određenu disciplinu, povijesni značaj, prestižnost uredništva  i  izdavačke kuće  ili dr.). Navedite za svaki  časopis koliko su  članaka  članovi vaše  institucije u njima objavili u vrednovanom razdoblju.  Za  društvene  i  humanističke  istraživačke  institucije  čiji  znanstvenici  izdaju 

32

knjige, navedite kriterije koje koriste znanstvenici pri objavljivanju svojih knjiga, a da se osig ra odna vidljivost. u  njihova međunar

1. SCIENTOMETRICS  

ION 

 

2. ASIA‐PACIFIC JOURNAL OF TEACHER EDUCAT

IES HISTORIA ET SOCIOLOGIA 3. ANNALES, SER

4. ASSESSMENT 

5. JOURNAL OF PERSONALITY AND SOCIAL PSYCHOLOGY 

 INTERNATIONAL EDUCATION 6. JOURNAL OF RESEARCH IN

7. PSYCHOLOGY AND AGING 

8. PUBLIC UNDERSTANDING OF SCIENCE 

 EASTERN EUROPE 9. RELIGION AND SOCIETY IN CENTRAL AND

10. SOCIOLOGY OF SCIENCE & TECHNOLOGY 

 U  navedenim  časopisima  istraživači  IDIZ‐a  su  od  2008.‐2012.  godine  objavili  ukupno  9 

znanstvenih radova. 

Izbor časopisa temelji se na sljedećim kriterijima: 

1. znanstvena relevantnost časopisa (referiranje u relevantnim citatnim bazama) 

eđunarodnoj znanstvenoj zajednici  ntacije časopisa istraživačkim područjima Instituta 

2. vidljivost časopisa u m

3. sukladnost tematske  orije4. ugled izdavačke kuće 5. povijesni značaj časopisa. 

Kako bi se osigurala međunarodna vidljivost knjiga, kada Institut osigura financijska sredstva, knjige  se  objavljuju  na  stranom  jeziku  (uglavnom  engleskom).  U  knjigama  se,  kada  nema sredstava  za  publiciranje  na  stranom  jeziku,  redovito  objavljuju  sažeci  (summary)  radova  ili rezultata  integralnog  istraživanja  na  jednom  ili  više  stranih  jezika.  Vidljivost  se  također sigurava  objavljivanjem  radova  u  stranim  knjigama,  monografijama  ili  zbornicima  kod elevantnih i prestižnih izdavača. or (iii) Molimo priložite  (neovisno o  (i))  listu od 10  (do 15 najviše) najprestižnijih radova (članaka, knjiga  i dr.) koje su  članovi vaše  institucije objavili u vrednova om razdoblju. brazložite zašto ste te radove odabrali i kojim ste se kriterijima pri odabi u koristili.  

nr

Pri ži  lo ti više listi prema ustrojbenim jedinicama, ako se radi o većem ZO­u.) 

1. Ilišin,  V.  (2008):  Vrijednosne  dimenzije  demokratske  konsolidacije:  politički  stavovi hrvatskih građana i političke elite, u: Hrvatska – kako sada dalje (ur. Kregar, J.; Flego, G.; Ravlić S.). Zagreb: Pravni fakultet Sveučilišta u Zagrebu / Centar za demokraciju i pravo „Miko Tripalo“, str. 61‐91. 

O( 

33

2. Marinović  A.; Marinović Jerolimov, D. (2008.). Vjersk  zajednice u Hrvatskoj. Zagreb: Udruga za vjersku slobodu u Republici Hrvatskoj / Prometej. 

3. Bezinović,  P.,  Malatestinić,  Đ.  (2009.)  Perceived  Exposure  to  Substance  Use  and  Risk‐

Bobinac,  e

taking Behavior in Early Adolescence: Cross‐sectional Study. Croatian Medical Journal, 50 (2): 157‐164. 

4. De Fruyt, F., De Bolle, M., McCrae, R.R., Terraciano, A., Costa P.T., Bratko, D., Marušić, I. et   of  Personality  in  Early  Adolescenal.  (2009.).  Assessing  the Universal  Structure ce:  The 

NEO‐PI‐R and NEO‐PI‐3 in 24 Cultures. Assessment, 16: 301‐311.  5. Prpić, K.; Oliveira, L.; Hemlin, S. (eds) (2009). Women in science & technology. Zagreb: Institute for social research / Sociology of science and technology network of the ESA. 

ortrait  of  Contempora t6. Ilišin,  V.;  Potočnik,  D.  (2010.)  A  sociological  P ry  Croatian  You h. Annales. Series Historia et Sociologia, 20 (1): 41‐56. 

. 0j

7. Kodrnja,  J.;  Savić, S.;    Slapšak, S   (ur.)  (201 ). Kultura, Drugi, žene. Zagreb:  Institut za društvena istraživanja / Hrvatsko filozofsko društvo / Ple ada. 

8. Marinović  Jerolimov,  D.;  Jokić,  B.  (2010.)  Religion  and  Youth  in  Croatia.  U  Giuseppe Annual Review of the Sociolog

‐327. Giordan (ed.)    y of Religion, Vol 1: Youth and Religion. Leiden: Brill, (1) 1: 307

9. Adamović,  M.  (2011.)  Žene  i  društvena moć.  Zagreb:  Plejada  i  Institut  za  društvena istraživanja. 

10. Prpić, K. (2011). Science, the Public, and Social Elites: How the General Public, Scientists, a a s   g  20 Top Politicians  nd Man ger  Perceive Science. Public Understandin  of   Science,

(6): 733‐750. 11. Baranović,  B.;  Doolan,  K.;  Jugović,  I.  (2010).  Jesu  li  udžbenici  književnosti  za 

stor, 187(2): osnovnoškolsko obrazovanje u Hrvatskoj rodno osjetljivi? Sociologija i pro349‐373.   

, K.  (2011.). Školska klima 

12. Puzić, S.; Baranović, B.; Doolan   i  sukobi u školi. Sociologija  i prostor, 191 (3): 335‐358. 

vi mentori. Zagreb:  Institut za društvena 13. Vizek Vidović, V.  (ur.)  (2011.) Učitelji  i njihoistraživanja. 

14. Jokić,  M.;  Zauder,  K.;  Letina,  S.  (2012.)  Karakteristike  hrvatske  nacionalne  i međunarodne  znanstvene  produkcije  u  društveno­humanističkim  znanostima  i 

91­2005.  Zagreb:  Institut  za  društvena umjetničkom  području  za  razdoblje  19istraživanja. 

15. Svirčić  Gotovac,  A.;  Zlatar,  J.  ur.  (2012.).  Akteri  društvenih  promjena  u  prostoru. Transformacija prostora i kvalitete života u Hrvatskoj. Zagreb: Institut za društvena istraživanja u Zagrebu, bublioteka Znanosti i društvo,  knjiga 31, 270 str. 

Kriteriji na temelju kojih je izvršen izbor najvažnijih publikacija za Institut su sljedeći:  odnoj / inozemnoj 

 

1. dostupnost znanstvenih spoznaja IDIZ‐ovih istraživanja međunar

ze; znanstvenoj zajednici; 

2. tematski, teorijski i metodološki novumi i/ili znanstvene sinte3. uvid u raznolikost istraživačkih područja koja Institut razvija. 

 (iv)  Odgovara  li  znanstvena  produkcija  (brojem  i  kvalitetom)  projekciji  zacrtanoj  u strategiji razvoja ZO­a? Na koji način pratite i analizirate uspjehe i rezultate objavljivanja te  imate  li  za  to  posebno  osposobljenu  osobu  ili  odsjek?  Koja  je  politika  poticanja  i nagrađivanja  izvrsnih  rezultata,  poput  objavljivanja  u  najprestižnijim  časopisima  ili izdavačkim  kućama  (za  monografije)?  Koje  se  mjere  poduzimaju  za  osiguranje  te podizanje kvalitete znanstvenih radova članova ZO­a prije objavljivanja? 

34

 aZnanstvena  produkcija  istraživača  u  većoj  mjeri  odgov ra  planiranoj  kvaliteti  nego 

kvantiteti što pokazuje interna analiza prikazana u točci 4.2. (i). Analiza  rezultata  produktivnosti  istraživača  provodi  se  na  godišnjoj  razini,  odnosno 

prema  zahtjevima  MZOS‐a.  U  ožujku  2013.  godine  Institut  je  osnovao  Povjerenstvo  za osiguravanje  kvalitete  IDIZ­a  koje  bi  trebalo  pratiti  i  analizirati  kvalitetu  znanstveno istraživačkog  rada  i  znanstvenih  izlaznih  proizvoda  te  vrednovati  ukupno  djelovanje  svih djelatnosti  Instituta. Dosada  je  izrađen Priručnik za osiguravanje kvalitete  IDIZ­a  koji predviđa praćenje  rezultata  rada  IDIZ‐a  prema  raznim  kriterijima  (upravljanje  institucijom,  kvaliteta  i kvantiteta  istraživačkog  rada;  ljudski  resursi;  upravljanje  projektima;  partnerstvo  i  suradnja; obrazovna  djelatnost;  značaj  i  utjecaj  znanstvenih  istraživanja;  izdavačka  djelatnost;  prostor, oprema acijska djelatnost).   i inform

Iako  je Priručnikom za osiguravanje kvalitete  IDIZ­a  predviđeno nagrađivanje,  odnosno financijsko  poticanje  izvrsnih  rezultata  za  objavljivanje  u  najprestižnijim  časopisima  ili izdavačkim  kućama,  nije  sigurno  da  će  Institut  tu  namjeru  moći  izvršiti,  zbog  nedostatka financijskih sredstava.  Izvrsni će autori/timovi biti podržani u javnoj prezentaciji rezultata rada (interna  predavanja,  seminari)  te  objavljivanjem  informacija  o  postignućima  u  institutskom newsletter‐u  te ostalim profesionalnim mrežama. 

Podizanje  kvalitete  znanstvenih  radova  osigurava  se  putem  neformalnih  recenzija  i redakture članova  istraživačkih timova kao  i pružanjem financijske potpore u pripremi radova za  objavljivanje  u  međunarodnim  publikacijama  (prijevod  i  lektura)  s  obzirom  na  sve  veću potrebu  objavljivanja  na  engleskom  odnosno  drugim  stranim  jezicima  –  u  skladu  s  važećim Pravilnikom o uvjetima za izbor u znanstvena zvanja i njegovim dopunama.  

U  cilju  osiguranja  kvalitete  znanstvenih  radova  istraživača  uobičajena  je  potpora  u pripremanju  radova  za  objavljivanje  neformalnim  recenziranjem  od  strane  kolega,  te iskutiranjem radova na internim kolokvijima i seminarima. d

 (v) Molimo priložite: ­ kratke znanstvene životopise (do 300 riječi) ravnatelja u vrednovanom razdoblju; ­ za svakog voditelja odijela i timova popis njihovih 10 najreprezentativnijih znanstvenih radova  u  posljednjih  10  godina  (ili  priložite  za  te  znanstvenike  posebno  tablicu  4.1: Znanstvena produktivnost). POPISI RADOVA VODITELJA ISTRAŽIVAČKIH TIMOVA U PRILOGU 1  (str. 94) 

 

ŽIVOTOPIS RAVNATELJICE BRANISLAVE BARANOVIĆ OD 1.7. 2011.�  

Branislava Baranović rođena 1951. u Požegi, gdje je završila gimnaziju. Na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu diplomirala je sociologiju i filozofiju 1975.,  1983. je magistrirala,  a 1992. doktorirala. Na istom je fakultetu birana za znanstvenu suradnicu 1993., višu znanstvenu suradnicu  2003.  i  znanstvenu  savjetnicu  2008.  godine.  Jedan  je  od  osnivača  Centra  za istraživanje i razvoj obrazovanja koji djeluje kao podružnica Instituta, a od 2001. do 2011. god. bila je i predstojnica Centra.  

35

36

‐  znanstvene  suradnice  1998.,  više  znanstvene  suradnice  2002.,  znanstvene  savjetnice 2006., te naslovne redovite profesorice 2010. godine. 

Znanstvenoistraživačkim  radom  počinje  se  baviti  1979.  godine  u  omladinskim istraživačkim  centrima.  Od  1986.  godine  je  zaposlena  u  Institutu  za  društvena  istraživanja (Sveučilišta)  u  Zagrebu,  gdje  trenutno  radi  kao  znanstvena  savjetnica  u  drugom  izboru  (od 2011.). Sudjelovala je u realizaciji ukupno 25 znanstvenoistraživačka projekta (među kojima tri međunarodna), pri čemu je bila voditeljica 11 projekata. Primarno se bavi istraživanjima mladih ‐ i to problemima njihova društvenog statusa i obrazovanja, političkih vrijednosti i participacije, 

Boravila  je  na  stručnom usavršavanju na  više  inozemnih  sveučilišta:  The University  of Amsterdam, Program of Discourse Studies (1999); Gerhard Mercator Universität GH Duisburg, Philosophie‐Religionswischenschaft‐Geselschaftswissenschaften,  Fachbereich  1,  (1996);  The Center for War, Peace and the News Media New York University (1995). Sudjelovala je u 19 znanstvenoistraživačkih projekata (od kojih četiri međunarodna), pri čemu je vodila 10 projekata. Također  je sudjelovala s referatima na brojnim znanstvenim skupovima u zemlji  adova (19)  i  inozemstvu  (25).  Objavila  je  8  znanstvenih  knjiga,  45  znanstvenih  r u časopisima i knjigama u zemlji i inozemstvu te 11 stručnih radova.  

Kao  vanjska  suradnica  od  2007.  god.  voditeljica  je  dodiplomske  nastave  na  kolegiju Sociologija  obrazovanja  na  Učiteljskom  fakultetu  i  Prirodoslovno  matematičkom  fakultetu, Sveučilište  u  Zagrebu  –  Odjel  za matematiku,  a  od  2012.  i  na  Geografskom  odsjeku.  Kao  gost predavač  sudjelovala  je  i  u  poslijediplomskoj  nastavi  na  Učiteljskom  fakultetu  u  Zagrebu. Također  je  bila  komentorica  na  pet  doktorskih  radova,  od  toga  su  dva  pisana  i  branjena  na inozemnim  sveučilištima  (University  of  Cambridge  i  University  of  Mississippi).  Recenzirala  je vije  knji   članke  u  više nanstvend ge,  više  programa  sveučilišnih  poslijediplomskih  studija  te  brojnez ih časopisa, uključujući i međunarodni časopis Educational Research Review.   Od 2003. do 2008. bila je članica uredništva međunarodnog časopisa Journal of Peace Education, a od 2006. do 2007. god.  i uredništva časopisa Sociologija sela. Članica  je Hrvatskog sociološkog  društva  (HSD),  Predsjedništva  Akademije  odgojno‐obrazovnih  znanosti  Hrvatske, Predsjednica  Sekcije  za  sociologiju  obrazovanja  HSD‐a,  te  članica  Izvršnog  odbora  i Predsjedništva  Hrvatske  udruge  za  društvene  i  humanističke  znanosti.  Članica  je  nekoliko međuna č   i   i  

 rodnih stru nih udruženja:  International Sociolog cal Associat on, The Peace Education 

Council of IPRA i The Consortium on Peace Research, Education and Development. Sudjelovala  je  u  radu  vladinih  tijela  vezanih  za  pitanja  obrazovanja:  zamjenica 

predsjednika  Vijeća  za  nacionalni  kurikulum  predškolskoga,  osnovnoškolskoga  i srednjoškolskog  suastava  odgoja  i  obrazovanja  RH;  članica  Vijeća  za  nacionalni  kurikulum; predsjednica  Komisije  za  izradu  kurikuluma  za  nastavu  hrvatskog  jezika  i  kulture  za  djecu hrvatskih  državljana  u  inozemstvu;  članica  Povjerenstva  za  izradu  separata  za  poučavanje najnovije povijesti na području Jugoslavije u školama u hrvatskom Podunavlju; članica Vladine grupe za izradu strategije ‐ Hrvatska u 21. stoljeću; članica Stručne skupine "Obrazovanje za rast i razvoj" Nacionalnog vijeća za konkurentnost.  

ŽIVOTOPIS RAVNATELJICE VLASTE ILIŠIN OD 2007.­ 2011. 

Vlasta  Ilišin  rođena  je  25.  siječnja  1954.  godine  u  Vinkovcima,  gdje  je  završila gimnazijsko obrazovanje. Na Fakultetu političkih znanosti Sveučilišta u Zagrebu diplomirala  je 1977., magistrirala 1985. i doktorirala 1998. godine. Na istom je fakultetu birana i u znanstvena zvanja 

37

kulture  i  slobodnog  vremena,  kao  i  recepcije  sadržaja  masovnih  medija  –  te  istraživanjima hrvatske političke i parlamentarne elite. Objavila je 15 znanstvenih knjiga/monografija (od čega četiri  n č glavlja a  engleskom  jeziku),  preko  80  lanaka  u  znanstvenim  časopisima  i  po u znanstvenim knjigama i zbornicima u zemlji i inozemstvu, te dvadesetak stručnih radova. 

U  izvođenju visokoškolske nastave kontinuirano  je  sudjelovala 18 godina. Od 1993. do 2006.  bila  je  stalna  vanjska  suradnica  u  dodiplomskoj  nastavi  sociologije  na  Kineziološkom fakultetu,  a  od  2006.  do  2011.  godine  bila  je  nositeljica  sociološkog  kolegija  na  studijima politologije i novinarstva na Fakultetu političkih znanosti Sveučilišta u Zagrebu. Na više fakulteta Sveučili u e t  predavač  na    studijima  i  ušta    Zagrebu  višekratno  j   bila  gos poslijediplomskim  dodiplomskoj nastavi. 

Bila  je  članica  uredništava  časopisa  Sociologija  sela  (2005.‐2006.)  i  Politička  misao (2005.‐2012.),  te  od  2003.  do  2012.  godine  članica  uredništva  biblioteke  Znanost  i  društvo  u IDIZ‐u. Recenzirala je četiri znanstvene knjige i brojne članke za znanstvene časopise te nekoliko prijedloga  znanstvenoistraživačkih  projekata  za  potrebe  Ministarstva  znanosti,  obrazovanja  i sporta. Bila  je  članica većeg broja  stručnih povjerenstava  za obranu magistarskih  i  doktorskih radnji  te  za  izbor  u  znanstvena  zvanja.  Od  2012.  je  članica  znanstvenog  savjeta  Centra  za demokraciju  i  pravo  Miko  Tripalo,  a  od  2013.  godine  članica  Matičnog  odbora  za  polje politologije,  sociologije,  demografije,  socijalne  djelatnosti,  sigurnosne  i  obrambene  znanosti. Članica je profesionalnih udruženja hrvatskih politologa (gdje je bila tajnica, te članica Upravnog i  Nadzornog  odbora  u  više  mandata)  i  sociologa.  Angažirana  je  u  koncipiranju  i  praćenju ostvarivanja politike prema mladima u Republici Hrvatskoj na nacionalnoj i  lokalnim razinama te je od 2003. godine članica Savjeta za mlade Vlade RH.  4 .3. Znanstvena produktivnost  

(i) Brojčano  iskažite publikacije vaše  institucije u  tablicama. Tablice 4.2.  treba popuniti birnim podacima za svaku godinu posebno te tablicu 4.2.a. zbirno za čitavo vrednovano azdoblje. Proširiti i za svaki odjel (ako je institucija ima više od 50 znanstvenika). zr 

TABLICE U PRILOGU 1  (str. 66 – 71)  (ii) Tko je stvarni vlasnik intelektualnog vlasništva stvorenog na ZO­u? Molimo brojčano iskažite patente i druge oblike zaštite intelektualnog vlasništva za vrednovano razdoblje (ako je primjenjivo) u tablici 4.3.  Nositelji intelektualnog vlasništva su znanstvenici i Institut. Patente nemamo.  (iii) Molimo brojčano  iskažite  sudjelovanje na konferencijama u  tablici 4.4. Tablicu po želji proširiti i za odjele.  Tablica 4.4: Sudjelovanje i izlaganje na konferencijama.  

TABLICA U PRILOGU 1 (str. 72)  

Uvid  u  sistematizirane  podatke  o  sudjelovanju  na  znanstvenim  i  stručnim  skupovima (tablica 4.4.) pokazuje da  su u  razdoblju 2008.‐2012.    znanstvenici  i  istraživači  IDIZ‐a  aktivno  

sudjelovali na 143 skupa, pri čemu  su dvije trećine bili nacionalni a trećina međunarodni. Takav se omjer održava već 10‐ak godina, jer je povećanje sudjelovanja na međunarodnim skupovima limitirano nedostatkom financijskih sredstava.  

(iv)  U  slučaju  da  znanstvena  organizacija  smatra  kako  rezultate  (koji  nisu  povezani  s recenziranim  znanstvenim  publikacijama)  svoga  znanstvenog  (i  umjetničkog)  rada primarno  komunicira  kroz  druge  kanale  znanstvene  (i  umjetničke)  produkcije,  poput kvalitetnih,  specijaliziranih  stručnih  časopisa,  izložbi  i  izlaganja, društveno  relevantnih medija, softvera  i dr.), ovdje može specificirati o kojim se oblicima komunikacije radi  i oji su na  k jznačajniji uspjesi. 

  U  cilju  diseminacije  rezultata  znanstvenog  rada  prema  široj  znanstvenoj,  stručnoj  i općoj  javnosti  te  u  cilju  doprinosa  razvoju  obrazovnih,  socijalnih,  kulturnih  i  drugih  politika znanstvenici  Instituta  koriste  objavljivanje  u  specijaliziranim  stručnim  časopisima  (npr.  u Školskim novinama  gdje  su objavljeni  prilozi  o pojedinim  istraživačkim  temama  ili  rezultatima istraživanja, u Poučku – časopisu za metodiku i nastavu matematike, u Napretku, časopisu Banka i  sl.).  Također  samostalno  ili  u  suradnji  s  partnerskim  znanstvenim  i  državnim  institucijama organiziraju se prezentacije rezultata  istraživanja. Npr. održana su  izlaganja za Rektorski zbor, enat  Sve  S učilišta,  Hrvatsko  matematičko  društvo,  Agenciju za  znanost  i  visoko  obrazovanje, Nacionalni centar za vanjsko vrednovanje obrazovanja, Hrvatsku gospodarsku komoru itd.   Unutar  Instituta  razvijaju  se  posebna  softverska  rješenja  za  obradu  podataka  koja omogućuju  kvalitetniji  rad  s  nestandardnim  podacima  te  adaptaciju  postojećih  i  razvoj  novih mjernih rješenja. Obzirom na brz razvoj računalno potpomognute obrade podataka i njen značaj  znanosti, potonje predstavlja i razvoj metodologije u znanosti. Spomenuta softverska rješenja e za sada koriste samo unutar Instituta, odnosno još nisu dostupna za javno korištenje. us 4.4. Znanstveni projekti i programi (i)  Na  koji  način  osmišljavate  i  planirate  znanstvene  projekte  prije  prijave  za financiranje? Kako se osigurava da znanstveni projekti na koje se  institucija prijavljuje dgovaraju  njezinoj  istraživačkoj  misiji  i  viziji?  Kako  se  potiče  i  njeguje  znanstvena reativok nost i samostalnost istraživačkog pristupa znanstvenika?  

Institut ima osmišljenu politiku razvoja znanstvenoistraživačke djelatnosti   formuliranu u Strategiji i Strateškom planu. Rad na planiranju, osmišljavanju i realizaciji projekata također je reguliran Priručnikom za osiguravanje kvalitete u IDIZ­u, poglavlje „Upravljanje projektima“. 

Stoga se, sukladno misiji i viziji Instituta prijavljuju projekti koji sustavno, longitudinalno i  interdisciplinarno  istražuju  društveno  i  znanstveno  relevantne  fenomene  vezane  uz znanstveno  Iistraživačka područja kojima se nstitut bavi.  

U  procesu  prijave  znanstvenog  projekta  svaki  znanstvenik  sudjeluje  u  izboru istraživačkih  tema,  osmišljavanju  i  razradi  projektnih  prijedloga  sukladno  svom nanstvenistraživačkom  interesu,  iskustvu  i  znanstvenim  postignućima.  Pritom  se  naročito otiče produbljivanje i inoviranje teorijskih pristupa te metodologije i tema istraživanja.zp 

 

(ii)Kako se osigurava potpora znanstvenicima u prijavi za financiranje projekata?   

38

Postoji  li  u  instituciji  osoba  ili  ured  zadužen  za  potporu  znanstvenicima  u  pisanju, dministraciji  i  koordiniranje  projekta?  Postoji  li  sustav  planiranja  sufinanciranja  za rijap avu projekata?   

Potp ovođenjunačina: 

ora znanstvenicima u pisanju, pr  i koordiniranju projekata osigurava se na više  

• astručna  suradnica  za  nacionalne  i međun rodne  projekte  i  odnose  s  javnošću  redovito prati i informira znanstvenike o nacionalnim i međunarodnim natječajima za projekte 

• uadministrativno‐računovodstvena  služba  pruža  potporu  u  prijavljivanj   i  provođenju projekata 

• Povjerenstvo  za  međunarodnu  suradnju  kontinuirano  vodi  evidenciju  o  sudjelovanju istraživača u međunarodnim projektima (za što postoji   on‐line  obrazac); povjerenstvo radi  na  informiranju  i  osposobljavanju  znanstvenika  za  prijavljivanje  na međunarodne projekte  putem  internih  seminara,  predavanja  i  radionica,  koristeći  pritom  iskustva znanstvenika u Institutu i izvan njega. 

Stručna  suradnica  za  nacionalne  i  međunarodne  projekte  i  odnose  s  javnošću  redovito pohađa  seminare  i  radionice  koje  organiziraju  MZOS,  AZVO  i  ostale  institucije  koje  su namijenjene  informiranju  i  osposobljavanju  za  prijave  na  međunarodne,  prvenstveno  EU fondove.  Znanstvenike,  a  posebno  mlade  istraživače  također  se  potiče  na  kontinuirano osposobljavanje kroz spomenute seminare i radionice. 

S obzirom na promjene u znanstvenoj politici i sustavu financiranja znanosti u Hrvatskoj koje  zahtijevaju  intenziviranje  prijavljivanja  na  međunarodne  znanstvene  fondove,  postojeća kadrovska ekipiranost administrativno‐računovodstvene službe nije zadovoljavajuća. 

U prijavi projekata sufinanciranje se planira i osigurava kroz radno opterećenje voditelja i  suradnika na projektu  (contribution  in kind). Također  se planira  i  traži  sufinanciranje drugih institucija  koje  sudjeluju  u  projektima,  te  ostalih  izvora  financiranja  (zaklada  i  donacija  – Heinrich Böll Stiftung, Friedrich Ebert Stiftung, Zaklada Otvoreno društvo, Zaklada Adris i sl.).  (iii) Na koji se način osigurava  i potiče da ZO sudjeluje  ili kao nositelj  ili kao partner u uropskim programima za financiranje znanstvenog istraživanja (primjerice u Okvirnom rogra   uep mu)? Uspostavlja li ZO mreže i kontakte kao pred vjete za prijave na projekte?   

Pored  prethodno  navedenih  oblika  kontinuiranog  poticanja  i  potpore  za  prijavu  na međunarodne  projekte,  Institut  koristi  znanstvene  suradničke  mreže  uspostavljene  tijekom sudjelovanja u prethodnom ciklusu Okvirnog programa. Tako je npr. s dijelom partnera s kojima je realiziran EUFP6 projekt REVACERN, 2012. godine zajednički prijavljen HERA projekt.   (iv) U tablici 4.5. navedite podatke o ugovorenim projektnim istraživanjima.  T ablica 4.5: Projekti i program venog istraživanja i znanst

TABLICA U PRILOGU 1  (str. 73) 

39

5 T(Uzimajući u obzir  raznolikost ZO­a u Upisniku znanstvenih organizacija, ovo poglavlje  svaki ZO ispunjava i prilagođava vlastitoj djelatnosti.) 

. UTJECAJ I PRIJENOS ZNANSTVENOG IS RAŽIVANJA 

5.1. Nastavna i znanstvena suradnja sa sveučilištem i visokim školama 

(i) Opišite suradnju ZO­a s visokim učilištima na razini institucije (ugovori o suradnji) te sudjelovanje vaših znanstvenika u održavanju nastave. Objasnite na koji način institucija usklađuje nastavnu  aktivnost  svojih  članova  s  težištem  rada ZO­a. Objasnite na koji  se način  postiže  ravnoteža  aktivnosti  predavanja  i  predanosti  znanstvenom  istraživanju. Komentirajte  prosjek  broja  kolegija  na  sveučilišnim  studijskim  programima  po znanstv tabliceniku (iz  e 5.1 ). 

Istraživači  Instituta  su  kao  stalni  vanjski  suradnici  ili  pozvani  predavači  sudjelovali  ili sudjeluju u nastavi na više fakulteta Sveučilišta u Zagrebu (Edukacijsko‐rehabilitacijski fakultet, Ekonomski fakultet, Fakultet političkih znanosti, Filozofski fakultet, Hrvatski studiji, Kineziološki fakultet,  Prirodoslovno‐matematički  fakultet,  Pravni  fakultet,  Studij  socijalnog  rada,  Šumarski fakultet, Učiteljski fakultet), na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Splitu i Filozofskom fakultetu Sveučilišta  u  Rijeci,  na  sve  tri  razine  studijskih  programa:  preddiplomskoj,  diplomskoj  i poslijediplomskoj–doktorskoj. Kolegiji koje vode ili u kojima surađuju IDIZ‐ovi istraživači ulaze u  područje  društvenih  (sociologija,  psihologija,  politologija  i  obrazovne  znanosti)  i humanističkih  znanosti  (filozofija).  Ravnoteža  između  visokoškolskih  predavanja  i znanstvenoistraživačkog  rada  postiže  se  tretmanom  istraživačkog  rada  kao  primarne  radne aktivnosti,  a  predavanja  kao  dodatnog  radnog  angažmana.  Pritom  se  osobito  vodi  računa  da znanstvenici IDIZ‐a sudjeluju u izvođenju nastave na ograničenom broju kolegija i to onih koji su povezani nja  .  s područjem istraživa kojima se bave

Sistematizirani  podaci  (tablica  5.1.,  str.  78  i  Popis  kolegija  u  PRILOGU  1,  str.  106) pokazuju  da  je  u  akademskim  godinama  2011./2012.  i  2012./2013.  u  visokoškolskoj  nastavi kontinuirano  sudjelovalo  nešto manje  od  polovice  znanstvenika  i  trećina  znanstvenih  novaka (što  je  smanjenje  u  odnosu  na  prethodno  razdoblje).  Oni  su  bili  angažirani  u  izvođenju  14 različitih  kolegija u prvom navedenom razdoblju,  odnosno 17 u drugom. Dio  tih  znanstvenika izabran je u naslovna znanstveno‐nastavna zvanja. 

Prosjek od jednog kolegija po znanstveniku pokazuje da je taj angažman takvog opsega da ne dovodi u pitanje temeljnu znanstvenoistraživačku djelatnost Instituta. 

Znanstvenici IDIZ‐a također sudjeluju u vođenju i provedbi poslijediplomskih programa cjeloživotnog obrazovanja u Interuniverzitetskom centru u Dubrovniku (IUC).  

Znanstvenici Instituta su često angažirani kao članovi stručnih povjerenstava za obrane magistarskih i doktorskih radnji, te stručnih povjerenstava za  izbor u znanstvena i znanstveno‐astavna  zvanja.  Znanstvenici  IDIZ‐a  također  sudjeluju  u  komisijama  za  izbor  u  visoka nanstvena zvanja inozemnih kolega. nz (ii)  Molimo  ispunite  tablicu  5.1.  te  je  proširite  za  čitavo  vrednovano  razdoblje ubacivanjem dodatnih stupaca. Tablica 5.1: Sudjelovanje u nastavi na visokim učilištima 

TABLICA U PRILOGU 1  (str. 78) 

40

 

41

ice  Sekcije  za  sociologiju  religije  i  Sekcije  za  sociologiju  prostora;  Institut  je  2009.  bio suorganizator nacionalnog kongresa HSD‐a. 

Institut surađuje i s različitim udrugama i zakladama: Mreža mladih Hrvatske, Centar za mirovne  studije,  Demokratska  inicijativa  mladih  (DIM),  Savez  društava  Naša  djeca  Hrvatske, HHO,  B.a.b.e.,  GONG,  Centar  za  ženske  studije,  UNICEF,  Hrvatsko  novinarsko  društvo  (HND), Zelena  akcija,  Pravo na  grad, Udruga  za  vjersku  slobodu,  Institut  za  razvoj  obrazovanja  (IRO), Friedrich Ebert Stiftung, Heinrich Böll Stiftung, Fond za zaštitu okoliša i energetsku učinkovitost, Zaklada Adris te Forum za slobodu odgoja. Suradnja obuhvaća članstvo u savjetima, zajedničku provedbu  istraživačkih  projekata  i  objavljivanje  knjiga,  aktivno  sudjelovanje  na  stručnim skupovima,  te  ekspertize  akcija  i  kampanja  udruga.  Institut  je  s  Mrežom  mladih  Hrvatske pokrenuo  i  realizira  izvođenje  inicijalnog neformalnog obrazovnog programa Studij o mladima 

(iii) Ukratko opišite pristup ZO­a prema znanstvenoj suradnji (kroz znanstvene projekte, ali  i  druge  vrste  suradnje)  s  domaćim  visokim  učilištima,  odnosno  drugim  ZO­ima  i institucijama  u  Republici  Hrvatskoj.  Kako  se  ta  suradnja  inicira  i  potpomaže  na institucijskoj razini (ugovori o suradnji  ili dr.)? Kako takva suradnja na  istraživanjima  i drugim  aktivnostima među  hrvatskim  institucijama  doprinosi  pozitivnom  društvenom i/ili gospodarskom razvoju? 

Institut je ostvario znanstvenu suradnju s više visokih učilišta u provođenju znanstvenih projekata  i  organiziranju  znanstvenih  skupova.  Ta  suradnja  je  regulirana  ugovorima  o međuinstitucionalnoj  suradnji.  Pritom postoji  kontinuirana  suradnja  s  Filozofskim  fakultetom, Učiteljskim  fakultetom  i  Prirodoslovno‐matematičkim  fakultetom  Sveučilišta  u  Zagrebu,  te Filozofskim fakultetom Sveučilišta u Rijeci.  

Takva suradnja omogućuje sinergijsko djelovanje znanstvenih i obrazovnih institucija  na praćenju i analizi društveno relevantnih pojava i procesa.  (piv)  Jesu  li  članovi  ZO­a  održavali predavanja na  sveučilištima u  inozemstvu? Navedite rimjere koje želite izdvojiti.   

U  navedenom  razdoblju  dr.  sc.  Ivana  Jugović  održala  je  predavanje  na  Institute  of Education,  University  of  London,  Sociology  Section  Research  Seminar  Series  (Chair:  Jessica Ringrose):  Factors  that  Explain  Young Women's  and  Men's  Choices  of  Technical  and  Physics Related Courses in the Croatian Educational Context. 

5

 .2. Prijenos znanja u društvo i savjetodavna djelatnost  

(i) Ukratko opišite koji su ciljevi ZO­a u suradnji s: ­ gospodarskim subjektima ­ udrugama civilnog društva ­ predstavnicima građana u vlasti (izvršnoj, predstavničkoj, lokalnoj ili državnoj)  ­ drugim sektorima (javna poduzeća i dr.) (Isključite one kategorije koje nisu primjenjive za vaš ZO.) 

Institut  trajno  surađuje  s  Hrvatskim  sociološkim  društvom  (HSD)  kroz  različite aktivnosti: u Predsjedništvu HSD‐a kontinuirano ima svoje predstavnike dok  je u dva mandata imao  podpredsjednice  i  u  dva  mandata  tajnike;  znanstvenice  iz  Instituta  predsjednice  su  i osnivač

za mlade (od 2010.) koji bi trebao postati  integralnim dijelom budućeg  formalnog obrazovanja za aktivno građanstvo. 

Suradnja  s  političkim  tijelima,  kao  i  javnom  i  državnom administracijom odvija  se  i  na nacionalnoj  i  na  regionalnoj/lokalnoj  razini.  U  proteklom  razdoblju  neposredna  suradnja  je ostvarena  s  Upravom  za  znanost  (evaluacija  prijavljenih  znanstvenoistraživačkih  projekata)  i Upravom  za  kurikulum  MZOS‐a,  Upravom  za  obitelj  Ministarstva  obitelji,  branitelja  i međugeneracijske  solidarnosti,  Sektorom  za  mlade  Minstarstva  socijalne  politike  i  mladih, Uredom za  ravnopravnost  spolova Vlade RH, Agencijom  za  odgoj  i  obrazovanje,  Agencijom  za znanost i visoko obrazovanje, Nacionalnim centrom za vanjsko vrednovanje u obrazovanju kao i poglavarstvima Grada Zagreba, te Zagrebačke i Primorsko‐goranske županije. Ta je suradnja bila u  funkciji  strateškog planiranja  i  donošenja  odluka u području  znanstvene politike,  obrazovne politike r m j  s i politike p ema žena a i mladima  er u rezultati institutskih istraživanja poslužili kao znanstvena podloga za izradu strateških političkih dokumenata. 

U  suradnji  s  javnim  institucijama  u  obrazovnom  sektoru  (agencijama),  strukovnim asocijacijama    kao  i    udrugama  civilnog  sektora,  suradnici  Instituta  sudjeluju  i  u  programima jeloživotnog  obrazovanja  namijenjenima  unapređenju  kvalitete  nastavnog  rada  u  školama  i isokim učilištima.  cv (pii) Na koji način ZO inicira pokretanje suradnje u navedenim sektorima? U kojim bi se od reth  oodno navedenih područja suradnja trebala jačati i kako?  

Tijekom  planiranja  projekata,  a  ovisno  o  istraživačkoj  temi,  traže  se  i  animiraju  potencijalni  partneri  i  su/financijeri  iz  navedenih  sektora.  Suradnja  se  inicira  predlaganjem zajedničke  suradnje/projekata  relevantnim  službama u  pojedinim  resorima,  a  koriste  se  i  već uspostavljene suradničke mreže iz prethodnih zajedničkih projekata.  

IDIZ bi posebnu pozornost trebao posvetiti jačanju nastavne suradnje s visokim učilištima  na razini poslijediplomskih (specijalističkih i doktorskih) studija kako bi se povećao neposredan transfer  najnovijih  rezultata  društvenih  znanosti  mladim  istraživačima,  što  bi  na  najvišoj obrazovsuradnj

noj razini pridonijelo integraciji akademske nastave i istraživanja. Mogućnosti za jačanje e su sljedeće: 

• IDIZ ima potencijala i za suradnju s visokim učilištima u razvoju programa cjeloživotnog obrazovanja  u  društvenim  znanostima,  te  bi  primjerice mogao  sudjelovati  zajedno  s 

u   stručnih  evisokim  čilištima u koncipiranju  i  realizaciji  usavršavanja pos bice za  javni sektor u području obrazovne i socijalne djelatnosti; 

• valjalo  bi  ojačati  i  suradnju  na  znanstvenim  projektima  s  hrvatskim,  ali  i  stranim sveučilištima  i  znanstvenim  organizacijama  u  područjima  od  zajedničkog  interesa. Postojeću  suradnju  koja  se  najvećim  dijelom  sastoji  od  individualnih  aranžmana  s pojedinim  projektnim  timovima  valjalo  bi  podići  na  rang  međuinstitucijskih kolaborativnih  projekata  i  programa  u  cilju  povećanja  uspješnosti  uključivanja  u  EU 

r

42

istraživačke  programe  i  mreže.  U  tom  smislu  Institut  bi  se  trebao    u  većoj  mje i uključiti i u organizaciju znanstvenih skupova s domaćim i međunarodnim partnerima; 

• IDIZ,  također,  vidi  mogućnost  suradnje  u  stručnim  poslovima  putem  sudjelovanja  u praćenju  i  evaluacijama  istraživačkih  projekata  i  programa  te  praćenju  i  superviziji mladih istraživača na doktorskim studijima. 

(iii)  Sudjeluje  li  ZO  u  asocijacijama  i  udrugama  znanstvenog,  stručnog  ili  civilnog karaktera te koji su ciljevi takvog sudjelovanja? 

Znanstvenici  i  istraživači  Instituta  kao  članovi  znanstvenih  savjetodavnih  tijela (područnih znanstvenih vijeća, matičnih odbora, povjerenstava, savjeta časopisa i slično) utječu na koncipiranje i provođenje dogovorene znanstvene politike. 

Znanstvenici  Instituta  pružaju  savjetodavne  usluge  Vladi  i  pojedinim ministarstvima  i agencijama, u Uredu Predsjednika Republike Hrvatske i na saborskim odborima na način da kao savjetnici,  članovi  savjetodavnih  tijela  ili  pozvani  eksperti  daju  prijedloge  i  primjedbe  na koncepte, zadaće i instrumente provedbe razmatranih javnih politika. 

Savjetodavne usluge pružaju se i nevladinim organizacijama sudjelovanjem na njihovim tematskim  skupovima  i  stručnom  supervizijom  njihovih  akcija,  programa  djelovanja  i straživačkih  projekata.  Znanstvenici  Instituta  kao  članovi  Upravnih  odbora  nekoliko  civilnih druga utječu na njihov plan i programe razvoja. iu (iv) Navedite kada ste i na koji način reagirali na donošenje odluka ili politika od javnog interesa u području svoje stručnosti ili sudjelovali u njihovu donošenju? Kako  institucija  sudjeluje u  javnim  raspravama koje  se odnose na vaše područje  rada? Kako  potiče  pozicioniranje  i  građenje  autoriteta  ZO­a  u  procesu  donošenja  odluka relevantnih za društveni razvoj u svom području stručnosti? 

Institut je u više navrata sudjelovao u kreiranju znanstvenih  podloga i/ili u izradi stručnih elaborata  vezanih  uz  formuliranje  zakonskih  ili  strateških  okvira  za  reforme  u  obrazovanju  i socijalnoj  djelatnosti.  Tako  su  znanstvenici    IDIZ‐a  kao  ekspertni  članovi  radnih  skupina  i stručnih vali u  izradi dokumenata kojima se definiraju  javne politike

 povjerenstava neposredno sudjelo

•  u području obrazovanja i mladih: Nacionalni program za mlade u RH 

• Zakon o odgoju  i obrazovanju u osnovnoj  i  srednjoj  školi Državna matura u Hrvatskoj: Prijedlog nacionalnog pristupa 

• Uvođenje  državne  mature  u  hrvatske  srednje  škole  i  upisna  politika  u  visokom obrazovanju  (Postavljen model  korištenja  rezultata  državne mature  za  upise  u  visoko obrazovanje) 

• k u n dd e a  

Metodološ i  priručnik  za  predmetne  stručne  sk pi e  (Razrađena  meto ologija  izrade testova za nacionalne ispite koja se koristi za izra u t stova za državnu m turu)

• Strategija  za  izradu  nacionalnog  kurikuluma  za  predškolski  odgoj,  opće  obvezno obrazovanje i srednjoškolsko obrazovanje 

• nje  te  opće  obvezno Nacionalni  okvirni   kurikulum  za  predškolski  odgoj  i  obrazova

• obrazovanje i srednjoškolsko obrazovanje 

e r• c t ov

Zakon o Nacionalnom c ntru za vanjsko vrednovanje ob azovanja  Statut Nacionalnog  en ra za vanjsko vrednovanje obraz anja 

•

43

A  new  approach  to  quality  evaluation  in  school  education  in  Croatia.  Current Developments in Education and Training 

• Korištenje rezultata nacionalnih ispita za samovrednovanje škola ‐ Prilog unapređivanju kvalitete  obrazovanja  u  Hrvatskoj  (postavljena  metodologija  i  primjena  pristupa 

samovrednovanju  škola  koji  je  prihvaćen  kao  model  samovrednovanja  koji  se primjenjuje u školama). 

 Osim  toga,  znanstvenici  IDIZ‐a  su  aktivni  u  javnim  raspravama  u  kojima  se  kritički 

razmatraju javne politike u područjima znanosti i visokog obrazovanja te prostornog uređenja. 

IDIZ također redovito prati donošenje odluka, zakona i inicijativa od javnog interesa, te se neposredno uključuje u javnu raspravu i to od pozvanih prezentacija u saborskim odborima ili nekim drugim tijelima državne vlasti i javnih službi, sudjelovanja na javnim tribinama, okruglim stolovima  na  kojima  se  komentiraju  aktualna  društvena  zbivanja  do  izravnih  primjedbi predlagačima reformi.  

U javnim raspravama koje se odnose na područje rada Instituta znanstvenici i istraživači sudjeluju tako da na tematskim konferencijama, tribinama, okruglim stolovima i drugim javnim skupovima  prezentiraju  relevantne  znanstvene  rezultate  i  na  osnovi  njih  argumentiraju prijedloge za oblikovanje novih i poboljšanje postojećih javnih politika i u okviru njih zakonskih i organizacijskih rješenja. 

Unutar  Instituta  informacije  se  distribuiraju  elektroničkim putem,  kao  i  na  sjednicama Znanstvenog  vijeća  i  Stručnog  kolegija,  sastancima projektnih  timova  i  znanstvenih  novaka  te skupovima zaposlenika. 

5.3. Stručne usluge i proizvodi za naručitelje 

(Ovaj dio upitnika može biti neprimjenjiv za određene vrste ZO­a. Upitnik prilagodite misiji ZO­a.)  5 ne usluge i proizvodi za naručitelje .3. Struč

  Institut  ne  pruža  standardne  komercijalne  usluge,  no  u  sklopu  svog  područja  rada  i kompetencija kojima raspolaže pruža ekspertnu (osobito znanstvenoanalitičku  i savjetodavnu) podršku u području društvenih djelatnosti, osiguravajući transfer znanstvenih spoznaja i metoda različitim javnim institucijama i tijelima u cilju razvoja društva. Transfer znanja, te savjetodavne i stručne usluge izvedene za različite  naručitelje u proteklih pet godina doprinijele su primjeni i diseminaciji fundamentalnih znanstvenih spoznaja i (u određenoj mjeri) poboljšanju financijske situacije Instituta.    (i) Ukratko predstavite svoju viziju pružanja usluga i proizvoda (uključite i opis usluga i proizvoda koje vaša institucija pruža naručiteljima te na k  vidite poboljšanja).  oji način

  Trajna  je  intencija  Instituta  da  rezultati  njegovog  znanstvenoistraživačkog  rada  iz područja kojima se bavi budu društveno korisni.   U tom cilju usluge koje Institut pruža prvenstveno se zasnivaju na njegovoj temeljnoj 

44

znanstveno‐istraživačkoj  djelatnosti,  te  će,  slijedom  toga,  i  nadalje  biti  jedan  od  načina  šireg društvenog djelovanja Instituta.   Tako je u proteklom razdoblju Institut pružao npr. sljedeće usluge: razvoj metodologije prevencije  rizičnih  ponašanja  mladih;  jačanje  unutarnjih  kapaciteta  za  samoanalizu  i unapređivanje rada odgojno‐obrazovnih, zdravstvenih, te institucija u području socijalnog rada; evaluaciju projekata, programa i sl. 

  Važno  je  da  opseg  u  kojem  se  takve  usluge  pružaju  ne  ugrozi  temeljnu  djelatnost Instituta, kvalitetu znanstveno‐istraživačkog rada i osposobljavanje mladih znanstvenika.  (ii) Tko su korisnici vaših usluga, uslužnih proizvoda? Kako identificirate k  i kako im pristupate?  orisnike

  Primarni  korisnici  stručnih  usluga  Instituta  su  javne  institucije,  organizacije  civilnog društva,  nacionalna  upravna  tijela  i  tijela  lokalne  samouprave.  Na  osnovi  diseminacije  znanja kroz  različite  skupove  i  publikacije,  kao  i  mreže  suradnika  uspostavljene  kroz  kontinuiranu suradnju, naručitelji  se  informiraju o  radu  Instituta  i  iskazuju  interes  za  istraživanje određene problematike.  Programi  i  p i  također  su  predstavljeni  na  mrežnim  stranicama  Instituta. rojektOsim toga, istraživački timovi često sami traže zainteresirane partnere za zajedničke aktivnosti.   Pokazuje  se  da  je  to  optimalan  način  komunikacije  između  korisnika  i  Instituta  koji osigurava dugotrajnu održivost kvalitete usluga Instituta i njihovu primjenjivost u ostvarivanje društvenih ciljeva korisnika.   (iii) Navedite mjere koje poduzimate za osiguravanje kvaliteta u pružanju usluga i uslužnih proizvoda. Postoji li kakva statistika korisnika i p i anketni upitnici za korisnike o zadovoljstvu vašim uslugama? roveden   Kvaliteta u pružanju usluga jamči se kroz osiguranje kvalitete znanstvenoistraživačkog i  rada u Institutu, što znači da se odvija i prati prema  tandardiziranim postupcima koji  stručnog ssu definirani sustavom za kvalitetu IDIZ‐a.   Etički  aspekti  provedbe  istraživanja  i  savjetovanja  kao  stručne  usluge  za  korisnike regulirani su Etičkim kodeksom Instituta.     Statistika  korisnika  je  sadržana  u  evidenciji  provedenih  projekata  i  istraživanja  te popisu  funkcija  i  sudjelovanja  u  različitim  tijelima  javnih  institucija,  nacionalnim  upravnim tijelima, tijelima lokalne samouprave te organizacijama civilnog društva.   (iv) Na koji način osiguravate da se zarada na uslugama znanstvenika i ZO­a preusmjerava  u  znanstveno  istraživanje,  usavršavanje  zaposlenika  i  poboljšanje infrastrukture, a uz motiviranje članova ZO­a uključenih  ovaj doda ni rad na instituciji?  u t   Obzirom  na  promjene  u  djelovanju  Instituta,  kadrovskoj  strukturi  i  vanjskim okolnostima  (regulatornim,  financijskim  i  znanstveno‐strukturnim),  zarada  na  uslugama znanstvenika  i  ustanove  predstavlja  vrlo mali  udio  u  ukupnim  prihodima  Instituta,  zbog  čega dosada  nije  formalno  regulirana.  Nestabilna  financijska  situacija  i  promjene  u  financiranju znanstvene djelatnosti dovodile su do nužnog ali nesustavnog usmjeravanja zarade na uslugama znanstvenika  i  Instituta  u  temeljne  istraživačke  djelatnosti,  usavršavanje  zaposlenika, diseminaciju znanja, poboljšanje i održavanje infrastrukture, uz nužno motiviranje istraživača za ovaj dodatni rad. Ovisno o uvjetima ugovora s naručiteljem primjenjivano je i nužno izdvajanje za održavanje infrastrukture kroz tzv. overhead. Priručnik za osiguravanje kvalitete u sljedećem će  petogodišnjem  razdoblju  osigurati  sustavno  preusmjeravanje  zarade  na  uslugama  u  ostale djelatnosti uz motiviranje angažiranih istraživača.   

45

(v) Molimo popunite sljedeće tablice.  Zbroj  iznosa  tablice  5.2. mora  odgovarati  toj  vrsti  prihod   kumulativno  navedenih  u ablici 6.1.: Struktura financijskog poslovanja (prihodi od vlastite djelatnosti). 

a

ablica5.2.: Suradnja s gospodarstvom i javnim institucijama  tT 

TABLICA U PRILOGU 1  Tablica 6.1.: Struktura financijskog poslovanja (prihodi od vlastite djelatnosti), str. 83 Tablica5.2.: Suradnja s gospodarstvom i javnim institucijama, str. 79 

5.4. Odnosi s javnošću i objava rezultata istraživanja široj zajednici 

(i)  Kako  ZO  sudjeluje  u  komunikaciji  sa  širom  zajednicom  građana  i  društveno­ekonomskim okruženjem  (primjerice dani otvorenih vrata, pozivi na  javna predavanja, edukacija  koju  znanstvenici  održavaju  za  javne  institucije  i  škole,  susreti  s poduzetnicima,  gradske,  regionalne  ili  državne  manifestacije  društveno­korisnog karaktera i dr.)?  

Za razliku od razvijenih zemalja, u Hrvatskoj još nije institucionaliziran dijalog znanosti i javnosti  u  smislu  osiguranja  javnog  utjecaja  i  participacije  u  donošenju  odluka  o  znanstveno‐tehnološkom  razvoju.  Zato  u  nas  umjesto  javnog  razumijevanja  znanosti  (public  awareness  of science)  dominira  tradicionalan  model  jednosmjerne  (top­down)  komunikacije  od  znanosti prema  javnosti.  Način  diseminacije  IDIZ‐ovih  istraživačkih  rezultata  prilagođen  je  korisnicima prema kojima su te informacije usmjerene.  

a) Uža i šira znanstvena javnost. Znanstvenim krugovima, posebice užima, istraživački rezultati IDIZ‐a obično se prenose u izvornom obliku. Osim uobičajenih znanstvenih publikacija u  znanstvenim  časopisima  i  knjigama  (u  vlastitim  izdanjima  ili  ostalim domaćim  i  inozemnim izdanjim sinformi n t I ‐

a), kao i prezentacija rezultata na znanstvenim skupovima, koriste  e još i sljedeći načini ranja uže i šire znanstvene jav osti o istraživačkim rezulta ima ID Z a: 

• p n nih;

promocije  ili  redstavlja ja  novoobjavljenih  IDIZ‐ovih  knjiga  i  poseb   tematskih brojeva časopisa Sociologija i prostor  

• n , s  prikazi  ovih  IDIZ‐ovih  knjiga  u  domaćim  znanstvenim   ponajprije    ociološkim, časopisima; 

•    dostava  besplatnih  primjeraka  najnovijih  izdanja IDIZ‐a Nacionalnoj  i  sveučilišnoj knjižnici; 

• dostava  besplatnih  primjeraka  najnovijih  izdanja  IDIZ‐a  znanstvenim  ustanovama  i oji pojedincima  u  Hrvatskoj  i  inozemstvu  k su  relevantni  (kompetentni)  u  određenom 

području; • elektronička dostava  (središnjem arhivu u Kölnu)  rezultata  istraživanja provedenih na 

reprezentativnom uzorku hrvatske populacije u sklopu međunarodnog projekta ISSP, što je  obaveza  zemalja‐članica  i  omogućava  međunarodne  komparacije  ispitivanih društvenih pojava i procesa;     

• u uvrštavanje  IDIZ‐ovih  knjiga    u  popis  literature  za  potrebe  pojedinih  kolegija sveučilišnoj nastavi; 

• dostupnost IDIZ‐ovih izdanja u knjižarama s kojima ima sklopljene ugovore o suradnji; 

46

• dostupnost  pojedinih  izdanja  Instituta  (prije  svega  časopisa  Sociologija  i  prostor  kao  i nekih  knjiga)  na  mrežnim  stranicama  IDIZ‐a  ili/ina  stranicama  portala  Hrčak,  Google oks.  Bo

b)  Ciljane  skupine  koje  Institut  obavještava  o  svojim  istraživačkim  rezultatima  su određena  politička  i  društvena  tijela  i  asocijacije,  javne  ustanove  i  profesionalne  grupe.  To  su određeni  odbori  Sabora  RH,  pojedina  ministarstva  i  vladina  tijela,  tijela  regionalne  i  lokalne (samo)uskupine

prave,  određene  civilne  udruge,  vjerske  zajednice,    škole,  nastavnici  i  brojne  druge . Način i oblik prezentiranja IDIZ‐ovih rezultata zavisi  od korisnika i cilja informiranja:   

• nekim se ciljanim skupinama rezultati iz određenog istraživačkog područja  dostavljaju u izvornoj  formi,  primjerice  novoobjavljene  knjige  koje  se  bave  tematikom  iz  resora  ili područja profesionalnog rada potencijalnog korisnika; 

• poseban oblik priopćavanja istraživačkih rezultata tzv. tržišnih (komercijalnih) projekata č j   n r z isu  istraživa ki  izvješta i  koji su  prilagođe i  potrebama  na učitelja  za  nanstven m 

podlogama pri rješavanju konkretnih problema;     • prilagođeni  najsažetiji  oblik  informiranja  o  istraživačkim  rezultatima  ciljanim  se 

skupinama  prenosi  putem  predavanja,  na  radionicama  i  seminarima,  na  tribinama  i okruglim  stolovima,  u  formi  brošura,  priručnika,  napisa  u  strukovnim  glasilima, ezentacijpr ama te drugim vidovima priopćavanja.   

c) Javnosti kao najširoj kategoriji korisnika informacija o istraživačkim rezultatima, a u budućnosti i kao jednom od ključnih aktera znanstvene i tehnološke politike,  obično se prenose važni  i  zanimljivi  znanstveni  sadržaji  na  popularan  način.  U  te  se  svrhe  koriste  najutjecajniji mediji  ‐ dnevni  i periodični  tisak,  radio  i  televizija  te  internet, a znanstvenici  se pojavljuju kao davatelji/izvori informacija, ili autori/sugovornici. Forme su različite: od tiskovnog, radijskog ili televizijskog  intervjua,  novinarskih  ili  znanstveničkih  prikaza  istraživanja,  znanstveničkih omentara,  sudjelovanja  u  panel‐diskusijama,  učešća  na  javnim  tribinama  kao  i  kroz  brojne ruge oblike prezentiranja znanstvenih rezultata i njihovih društvenih implikacija.                      kd (ii)  Koje  strategije  koristite  za  uspješno  predstavljanje  znanstvenih  dosega,  odnosno znanja  u  medijima?  Na  koji  način  osiguravate  pristupačnost  znanstvenih  rezultata  i znanja u svom području općoj javnosti (popularizacija znanosti)? 

Suradnja  s  medijima  usmjerena  je  na  komuniciranje  i  popularizaciju  znanstvenih spoznaja,  odnosno  upoznavanje  javnosti  s  rezultatima  institutskih  istraživanja.  Znanstvenici  i istraživači  sudjeluju  u  znanstveno‐obrazovnim  i  informativno‐političkim  emisijama  javne televizije  i  radija  te  istupaju  u  drugim  elektronskim  i  tiskanim  medijima  na  nacionalnoj  i lokalnim  razinama.  To  se  sudjelovanje  odvija  u  formi  stručnih  eseja,  tematskih  intervjua  te omentara aktualnih pojava koje se tiču istraživačkih područja kojima se znanstvenici Instituta ave. kb (iv)  Komentirajte  sudjelovanje  vaše  institucije  u  organizaciji  znanstvenih  i  stručnih događanja (domaćin radionica, sastanaka, konferencija, kongresa i sl). Ispunite tablicu  

U promatranom razdoblju Institut je bio bar jednom godišnje organizator i suorganizator različitih znanstvenih i stručnih događanja (prikazanih u tablici 5.4.): međunarodnih i domaćih 

47

znanstvenih  skupova,  nacionalnog  kongresa,  godišnjeg  sastanka  međunarodnog znanstvenoistraživačkog projekta, stručne radionice i okruglog stola.  

Osim raznolikosti,  te  činjenice da su nacionalnog  i međunarodnog karaktera, navedena događanja  pokazuju  intenziviranje  suradnje  s  drugim  institucijama  različitog  profila (znanstvenim  i  organizacijama  civilnog  sektora).  Time  je  također  omogućeno  okupljanje  i umrežavanje velikog broja znanstvenika, diseminacija znanstvenoistraživačkog rada  Instituta  i njegovo predstavljanje znanstvenoj i široj javnosti. 

 

Tablica 5.4.: Organizacija konferencija i skupova. 

TABLICA U PRILOGU 1 (str. 82)  

5.5. Korištenje rezultata i prijenos tehnologije  

(i)  Na  koji  se  način  pruža  potpora  transferu  tehnologije,  odnosno  drugih  znanstvenih dosega  na  samoj  instituciji  (potraga  za  poslovnim  partnerima,  osnivanje  vlastitih inovacijskih  i  razvojnih  kompanija  i  sl.)?  Nedostaje  li  ZO­u  profesionalnog  osoblja  ili vještin  a za takav sustav? Postoje li druge prepreke?  

Rezultati  znanstvenoistraživačkog  rada  IDIZ‐a  ne  pripadaju  kategoriji  tehnoloških proizvoda i usluga.  

Međutim,  zahtjevi  partnera  u  pojedinim  tijelima državne uprave  i  lokalne  samouprave koji  su  usmjereni  na  dobivanje  podloga  za  javne  politike  ili  rješavanje  konkretnih  potreba, najčešće se povezuju uz znanstvena  istraživanja u sklopu  istraživačkih  tema kojima se  Institut avi.  Kroz  kontinuiranu  edukaciju  (internu  i  izvan  IDIZ‐a)  nastoje  se  poboljšati  kompetencije rofesionalnog osoblja involviranog u transfer institutskih znanstvenoistraživačkih rezultata. bp (ii)  Nalaze  li  rezultati  istraživanja  vaše  institucije  primjenu  u  drugim  poslovnim subjektima? Opišite aktivnosti povezane s patentima, zaštitom vlasništva i licenciranjem, okretanjem posla od strane zaposlenika institucije, suradnje s gospodarskim subjektima a komercijalizaciji znanstvenih proizvoda i dr. pn 

Rezultati  istraživanja  IDIZ‐a nalaze primjenu u  institucijama  i  tijelima s kojima  Institut surađuje na pojedinim projektima  (npr.  izrada Nacionalnog kurikuluma za predškolski odgoj  i obrazovanje  te  opće  srednjoškolsko  obrazovanje  i  sličnih  dokumenata  navedenih  u  točci  5.2. (iv), izrada priručnika za provođenje mature, transmisija rezultata istraživanja kroz sudjelovanje u  visokoškolskoj  nastavi,  edukacija  nastavnika  u  osnovnim  i  srednjim  školama,  te  odabranih podskupina mladih).  

5.6. Počasne pozicije i nagrade 

(i)  Navedite  počasne  funkcije,  nagrade  i  priznanja  institucije  i  njezinih  članova  u nacionalnim  i  međunarodnim  tijelima  ili  mrežama  te  objasnite  kako  takve  funkcije 

48

49

doprinose  promociji  i  razvoju  institucije,  odnosno  promociji  hrvatske  znanstvene zajednice u međunarodnom okruženju.   

POPIS NAGRADA I FUNKCIJA U PRILOGU1 (str. 103)  

Navedena nagrada i funkcije znače prije svega priznanje kvalitete rada i kompetentnosti znanstvenikâ  što  pridonosi  promociji,  prepoznatljivosti  i  vidljivosti  Instituta  i  njegova znanstvenoistraživačkog  rada  te  širenju  suradnje  s  drugim  institucijama  i  znanstvenicima  na nacionalnoj i međunarodnoj razini. 

(ii)  Na  koji  način  nagrade  rezultiraju  promjenama  (u  napredovanju,  osamostaljivanju arijera,  mogućnošću  za  formiranje  vlastitoga  istraživačkog  tima  ili  dr.)  na  ZO­u? avedite primjere.  

kN 

Nagrade u društvenim znanostima najčešće su priznanje za postignute visoke rezultate u dugogodišnjem  radu  i  prepoznatosti  kvalitete  i  kompetentnosti  znanstvenika.  Stoga  su  one ujedno i javno priznanje kvaliteti rada Instituta kao poticajne radne sredine za optimalan razvoj nanstvenih potencijala istraživača. z

 6(Institucijsko vrednovanje u smislu ovog postupka reakreditacije obuhvaća onaj dio djelatnosti ZO­  koji  se  financira  iz  javnih  izvora  RH  za  znanstveno  istraživanje.  Učinkovitost  i  racionalnost pravljanja odnosi se na upravljanje ljudskim i institucijskim resursima koji se javno financiraju.) 

. UČINKOVITOST I RACIONALNOST UPRAVLJANJA INSTITUCIJOM  

au 

i) O ) organizaciju i strukturu vaše institucije. 6( 

.1. Upravljanje djelatnostima i kvalitetom pišite ili prikažite grafički (organigram

Dok liraju rad Instituta su: umenti ko

•

ji regu• tuta Statut Insti

ci • ici 

pravilniposlovn

• odluke.  

U  skladu  s  djelatnošću  i  uvjetima  rada  u  Institutu  su  formirani  fleksibilni  znanstveni timovi  sukladno  znanstvenim  područjima  i  projektima.  Znanstvena  djelatnost  obavlja  se realizacijom znanstvenih projekata na kojima su angažirani znanstvenici, te istraživači izabrani na stručna i suradnička radna mjesta. Uz znanstvenike i suradnike Instituta u znanstvenom radu sudjeluju i vanjski suradnici sukladno potrebama istraživačkih projekata. Znanstveni tim, odjel ili  centar  ima  voditelja  koji  usklađuje,  organizira,  nadzire  i  vodi  znanstveni  i  stručni  rad znanstv tra enog  tima,  odjela  ili  cen i  za  svoj  rad  odgovara  Znanstvenom  vijeću  i  ravnatelju. Voditelja znanstvenog tima, odjela ili centra imenuje Znanstveno vijeće. 

Unutar  Instituta  djeluje  i  znanstvena  jedinica‐podružnica  pod  nazivom  Centar  za istraživanje  i  razvoj  obrazovanja,  na  čelu  koje  je  predstojnik/ca    Centra.  Iako  je  Centar  za istraživanje  i  razvoj  obrazovanja  registriran  kao  podružnica  Instituta,  u  njemu  se 

znanstvenoistraživački  rad  odvija  sukladno  organizacijskoj  shemi  Instituta,  što  znači  kroz fleksibilne  projektne  timove.  Djelatnost  Centra  je  provođenje  temeljnih  i  primijenjenih interdisciplinarnih znanstvenih istraživanja u području obrazovanja, s ciljem razvoja obrazovnih znanosti i obrazovnog sustava. 

Institut  ima  stručnu  službu  za  opće  kadrovske  poslove,  financijsko  knjigovodstvene poslove,  za  knjižničnu  djelatnost,  informatiku,  te  stručnu  potporu  znanstvenoistraživačkoj  i izdavačkoj djelatnosti u kojoj radi 9 zaposlenika (tajnica, voditeljica računovodstva,  financijska knjigovotkinja,  stručni  suradnik  za  izdavačku  djelatnost,  stručna  suradnica  za  domaće  i međunarodne projekte i odnose s javnošću, diplomirana knjižničarka, viši informatički referent, te  dostavljač‐domar  i    spremačica)  koji  obavljaju  sve  stručne  i  pomoćne  poslove  za  potrebe Instituta. 

Fond knjižnice IDIZ‐a obuhvaća oko 36.000 knjiga i godišta časopisa te je zbog bogatstva građe  među  najznačajnijim  specijalnim  knjižnicama  za  područja  društvenih  i  humanističkih znanosti u Hrvatskoj. Knjižnica Instituta za društvena istraživanja u Zagrebu registrirana je  i u upisniku  Ministarstvu  kulture.  U  okviru  društvenog  i  humanističkog  područja  naglasak  je stavljen  na  pojedina  polja  odnosno  grane  koje  su  od  primarnog  interesa  za znanstvenoistraživačku  djelatnost  Instituta:  sociologija  (znanosti,  religije,  sela  i  grada, mladih, obrazovanja, kulture, obitelji i roda), filozofija, psihologija, politologija, antropologija, ekonomija, pravo  i  povijest.  Fond  čine  monografske  i  serijske  publikacije,  referentna  zbirka,  magistarski radovi  i doktorske disertacije  istraživača  Instituta,  te  istraživački  izvještaji  i elaborati nastali u izvedbi  institutskih projekata.  Iako knjižnica djeluje prvenstveno za potrebe  istraživača  IDIZ‐a njige  i  ostale  publikacije  dostupne  su  znanstvenoj  i  stručnoj  javnosti  te  studentima  (što,  uz osudbu knjiga, uključuje i korištenje čitaonice te korištenje računala s vezom na internet). kp 

50

  

51

  (ii) Tko upravlja ZO­om? Koje su zadaće  i kako se biraju  članovi  takvih  tijela? Postoji  li par ne vašeg sustava upravljanja?  ticipativno upravljanje te koje su prednosti i ma

Inst  upravna i savjetodavna tijela: itut ima sl

•

jedeća• Upravno vijeće 

• će Ravnatelj Znanstveno vije

• Stručni kolegij. 

Upravno vijeće ­ Upravno vijeće ima pet članova, od kojih predsjednika i dva člana imenuje osnivač Ministarstvo  znanosti,  obrazovanja  i  sporta,  jednoga  člana  tajnim glasovanjem  izabiru članovi  ravnog vijeća u PRILOGU Znanstvenoga vijeća, a drugoga zaposlenici (Popis članova Up2, str. 109). Upravno vijeće Instituta kao upravno 

•

tijelo: • žno ministarstvo  donosi Statut Instituta kojeg potvrđuje nadle

• donosi akt o unutarnjem ustroju Instituta 

• donosi akt o ustroju radnih mjesta Instituta 

• edbu donosi druge opće akte kada je to određeno zakonom ili ovim Statutom  potvrđuje program rada i razvoja Instituta i nadzire njegovu prov

• a i uz suglasnost nadležnog ministarstva donosi proračun Institu

•

t• bira ravnatelja Instituta 

• donosi financijski plan 

• odlučuje o godišnjem obračunu odlučuje o raspodjeli dobiti 

• nu  suglasnost  nadležnog odlučuje  o  osnutku  ustrojbenih  jedinica  Instituta,  uz  prethod

•  ministarstva u drugom stupnju donosi pojedinačne odluke iz radnih odnosa 

• inim daje  ravnatelju,  Znanstvenom  vijeću  ili  osnivaču  prijedloge  i    mišljenja  o  pojedpitanjima 

• obavlja dr vuge poslo e određene zakonom, aktom o osnivanju ili Statutom  Instituta. 

Rav stituta.  Ravnatelj  organizira  i  vodi  cjelokupan  rad  i poslova

natelj  ­  Ravnatelj  je  voditelj  In

• nje Instituta, a osobito: 

 vijeća • a 

izvršava odluke Upravnog

• predlaže unutarnje ustrojstvo Instituta i ustrojstvo radnih mjest

• predlaže Pravilnik o radu provodi opće akte Instituta i donosi upute za njihovu provedbu 

• štaj podnosi Upravnom vijeću godišnji izvještaj o radu i financijski izvjepredlaže raspodjelu dobiti 

• •

daje Upravnom vijeću prijedloge i mišljenja o pojedinim pitanjima • kladu odlučuje o zasnivanju i prestanku radnog odnosa i drugim pravima zaposlenika u s

• ovima, upravnim i drugim državnim  tijelima sa zakonom predstavlja i zastupa Institut pred sud

• odgovara za zakonitost rada Instituta • daje pismene punomoći drugim osobama za zastupanje Instituta u  pravnom prometu 

daje suglasnost za prijavu na natječaj za projekte upućuje nadležnom ministarstvu akte na suglasnost 

• • • obavlja i druge poslove utvrđene Statutom i drugim općim aktima Instituta. 

Ravnatelja  Instituta  imenuje  i  razrješava  Upravno  vijeće  Instituta  prema  sljedećem postupku: Upravno vijeće  raspisuje  javni natječaj 3 mjeseca prije  isteka mandata  ravnatelja; u postupku  natječaja  Upravno  vijeće  na  prijedlog  Znanstvenoga  vijeća  imenuje  Stručno povjerenstvo  koje  provjerava  da  li  pristupnici  ispunjavaju  opće  i  posebne  uvjete  natječaja  u skladu  s  propisima  i  o  tome  daje  izvješće  na  temelju  kojega  Upravno  vijeće  donosi  odluku  o imenovanju ravnatelja. 

Znanstveno  vijeće  ­  Znanstveno  vijeće  je  stručno  tijelo  Instituta  (Popis  članova Znanstv poslove određene zakonom i odlukom o osnivan

enog vijeća u PRILOGU 2, str. 109)koje obavlja ju,  a osobito: 

• utvrđuje i provodi znanstvenu politiku Instituta •   strategiji raspravlja  i  odlučuje  o  znanstvenim  i  stručnim  pitanjima,  posebice  o

• u znanstvenog razvoja Instituta 

• utvrđuje program i organizaciju znanstvenog rada i nadzire njihovu provedb

radnike • a i stručna radna  mjesta 

predlaže raspisivanje natječaja za znanstvenike i suprovodi postupak izbora na znanstvena, suradničk

• predlaže Upravnom vijeću progr  rada Instituta imenuje recenzente publikacija proizašlih iz realizacije znanstvenih projekata Instituta 

• šenju  glavnog  i  odgovornog  urednika  časopisa  i 

am•

donosi  odluku  o  imenovanju  i  razrje

• edicija Instituta 

• donosi odluke o ocjeni rada asistenata daje Upravnom vijeću prethodno mišljenje u postupku donošenja Statuta 

• predlaže Upravnom vijeću članove povjerenstva za izbor ravnatelja Instituta • izabire člana Upravnog vijeća Instituta • obavlja i druge poslove koji proizlaze iz zakona, Statuta i općih akata Instituta. Znanstveno vijeće čine znanstvenici izabrani u znanstvena zvanja i predstavnici znanstvenih 

novaka.  Znanstveno  vijeće  iz  redova  znanstvenika  bira  predsjednika  i  zamjenika predsjednika Vijeća.  Predsjednika  Znanstvenog  vijeća  bira  se  iz  redova  znanstvenika  izabranih  u  zvanje najmanje višeg znanstvenog suradnika.  Predstavnici znanstvenih novaka biraju se u Znanstveno 

k    vijeće na sjednicama Vijeća, ta o da se na svakih 5 znanstvenih novaka izabranih u odgovarajuće zvanje bira po jedan predstavnik. Znanstveno  vijeće  raspravlja  i  odlučuje  na  sjednicama,  a  mjerodavne  odluke  donosi  kada  je sjednicama nazočno više od polovice ukupnog broja članova. Odluke se donose glasovima većine nazočnih  članova.  Institut  također  ima  stalna  tijela  koja  pomažu  rad  Znanstvenog  vijeća: Povjerenstvo  za  osiguravanje  kvalitete,  Etičko  povjerenstvo,  Povjerenstvo  za  međunarodne projekte,    Povjerenstvo  z ačka  izdav u  djelatnost  i  Povjerenstvo  za  vizualni  identitet  Instituta (Popis članova povjerenstava u PRILOGU 2, str. 110 ‐ 111). 

Stručni kolegij  ­  Stručni  Kolegij  Instituta  je  savjetodavno  tijelo  ravnatelja  kojega  čine oditelji redovnih projekata, predsjednik Znanstvenoga vijeća te predstojnik Centra.   Ravnatelj vs aziva i vodi sjednice Stručnog kolegija. (Popis članova kolegija u PRILOGU 2, str. 109) 

52

53

(iii)  Tko  je  uključen  u  planiranje  i  izrađivanje  strateških  dokumenata,  kratkoročnih  i dugoročnih  ciljeva  ZO­a  te  u  skladu  s  tim  i  njihovo  praćenje  i  provođenje  (primjerice prilikom planiranja prijava projekata i određivanja programa istraživanja)?  

Program i plan rada Instituta utvrđuje i odobrava Znanstveno vijeće na osnovi prijedloga nanstvenika i projektnih timova iz postojećih istraživačkih područja. Na prijedlog Znanstvenog ijeća programe i planove rada potvrđuje Upravno vijeće Instituta. zv (piv)  Tko  je  uključen  u  planiranje  komercijalnih  usluga  te  kako  se  odlučuje  o  ponudi, lasiranju ili prihvaćanju narudžbi za usluge?  

Ne odnosi se na Institut.  (v) Komentirajte usklađenost djelatnosti znanstvenog istraživanja i komercijalnih usluga   misijom  institucije.  Na  koji  su  način  ta  područja  djelatnosti  povezana?  Postoji  li inergija? ss 

e odnosi se na Institut. N (vi) Koji  je  omjer  istraživanja  i usluga  u  smislu  radnog  vremena  znanstvenog  osoblja? ako  se  usklađuje  taj  omjer  u  skladu  s  obvezama  i  odgovornosti  prema  javnom K

financiranju?  

e odnosi se na Institut.  N (vii)  Ukratko  opišite  unutarnji  sustav  osiguravanja  kvalitete  (postupci  upravljanja; unutarnji  mehanizmi  za  praćenje  rezultata  istraživanja  i  provođenja  projekata; pravljanje i procjena iskorištenosti izvora potpore iz tijela koja financiraju istraživanja; pravljauu nja i iskorištenosti opreme i infrastrukture i dr).  

Za  provođenje  unutarnjeg  sustava  osiguravanja  kvalitete,  Institut  je  izradio  nekoliko ključnih dokumenata: Strategiju razvoja  ljudskih resursa temeljenu na primjeni Europske povelje za  istra sa  o  zapošl vanju  istraživača,  Etički  kodeks  IDIZ­a,  Politiku  i  pravilnik  o osigura ID Z n u

živače  i  kodek javanju kvalitete u  I ­u i Priruč ik za osiguravanje kvalitete   IDIZ­u.  (dokumenti u PRILOGU 2) Štoviše  Institut  je  u  travnju  2012.  dobio  od  Europske  komisije  priznanje  za  svoju 

Strategiju  ljudskih  resursa  za  istraživače  i  pravo  na  korištenje  loga  "Human  Resources Excellence in Research". 

Upravljanje  kvalitetom  rada  Instituta  osigurava  se  internim  mehanizmima  i  vanjskim vrednovanjem. Interni mehanizmi temelje se na strateškom planiranju znanstvenoistraživačkog rada Instituta koje uključuje uspostavu kriterija za vrednovanje institucijskih resursa, procesa i rezultata  te  dinamiku  praćenja  provedbe  i  način  izvještavanja  o  rezultatima  rada  Instituta.  Glavna  tijela  Instituta koja provode  interno praćenje  i  evaluaciju kvalitete  rada  su Znanstveno vijeće, Stručni kolegij i Upravno vijeće Instituta. Njih se redovito izvještava o realizaciji programa 

rada, o mogućim problemima i njihovom rješavanju, iskorištenosti ljudskih i financijskih resursa te o načinima unapređenja djelatnosti. Uz izvještavanje Znanstvenog  i Upravnog vijeća, voditelji projekata na Stručnom kolegiju redovito raspravljaju o kvaliteti  i dinamici rada na projektima. Pritom  se  rezultati  analiziraju  u  svjetlu  međunarodno  važećih  indikatora  kvalitete znanstvenoistraživačkog rada (faktor utjecaja, citiranost,  usporedba s primjerima dobre prakse u  zemlji  i  inozemstvu).  Institut  pridaje  veliku  pažnju  razvoju  kvalitetnih  suradničkih  odnosa  i poticanju  osobne  predanosti  i  odgovornosti  u  radu  kao  značajnim  dimenzijama  razvoja institucionalne kulture kvalitete. Tome značajno doprinosi transparentan i demokratičan sustav informiranja i odlučivanja.   

U 2010. započeo je proces uspostave cjelovitog internog sustava osiguravanja kvalitete. Nakon  provedenih  rasprava,  u  studenome  2010.  Znanstveno  vijeće  izabralo  je  peteročlano povjerenstvo  za  osiguravanje  kvalitete  rada  Instituta  koje  je  izradilo  prijedlog  ustroja  sustava osigura l e rvanja kva itet  i odgova ajuće dokumente (Popis članova Povjerenstva u PRILOGU 2, str. 110). 

Obzirom  na  osnovnu  djelatnost  Instituta  (znanstvenoistraživački  rad  u  području sociologije  i  srodnih  disciplina)  koja,  između  ostaloga,  sa  sobom  povlači  i  upravljanje informacijama koje je potrebno štititi sukladno odredbama nacionalnog zakonodavstva, posebna pozornost  je  posvećena  praćenju  i  zaštiti  podataka.  Internim  pravilima  Instituta  reguliran  je sustav upravljanja informatičkim procedurama i sigurnosnim mjerama te je uređena evidencija i distribucija dokumentacije. 

Institut  razvija  kulturu  kvalitete  naglašavanjem  važnosti  pridržavanja  najviših profesionalnih  i  etičkih  standarda  znanstvenoistraživačkog  rada  kod  svih  istraživača,  što  se posebice njeguje u profesionalnoj socijalizaciji znanstvenih novaka. Unapređenje kvalitete rada postiže  se  i  sustavnom  brigom  za  kontinuirano  znanstveno  usavršavanje  zaposlenika organiziranjem  internih  seminara  i  praksom    redovite  razmjene  iskustava  unutar  i  između  projektnih timova. U tom kontekstu djelatnici Instituta redovito  prate međunarodne inicijative i programe usmjerene na postizanje izvrsnosti u znanstvenoistraživačkom radu (npr. EU projekt –Quality cultures in European universities, u Velikoj Britaniji – REF, u Australiji – ERA, u Kanadi – CERC) te aktivnosti odgovarajućih međunarodnih znanstvenih asocijacija (primjerice, ISA i ESA u  sociologiji).  Značajan  aspekt  osiguravanja  kvalitete  rada  je  i  transparentnost  u  informiranju javnosti putem medija i predstavljanje Instituta putem njegove mrežne stranice.  

Pored internog osiguravanja kvalitete rada, Institut sudjeluje i u svim oblicima formalnog vanjskog praćenja i vrednovanja kvalitete rada. U skladu sa zakonskim i ugovornim obvezama o svojem  radu  i  rezultatima  redovito  izvještava  Ministarstvo  znanosti,  obrazovanja  i  sporta  te ostale  f jekata.  Suk dno  navedenom,  Institut  je  2008.  godine  prošao  postupak anjsko ne postupak tematskog vrednovanja u organizaciji AZVO‐a.   

inancijere  pro lag vrednovanja, a 2010. godiv(Dokumenti u PRILOGU 2) 

 (viii)  Postoje  li  interni  oblici  upravljanja  vanjskom  angažiranosti  članova  ZO­a  u održavanju  nastave?  Postoji  li  ograničenje  broja  kolegija  za  članove  ,kojim  je dokum

54

entima to regulirano i kako se provodi?  

Institut regulira angažiranost svojih znanstvenika i istraživača u nastavi na sveučilištima u  skladu  s  odredbama  Zakona  o  znanosti  i  visokom  obrazovanju,  Kolektivnim  ugovorom  za 

55

znanost i visoko obrazovanje, te ugovorima s fakultetima o međusobnoj suradnji u provođenju nastave.  

Kako je Zakonom određeno da znanstvenici instituta mogu u nastavi sudjelovati s najviše 30% radnog vremena, ustaljena  je praksa da zaposlenici  IDIZ‐a drže nastavu na  samo  jednom kolegiju (izuzetno dva) a što se kontrolira potpisivanjem ugovora, odnosno suglasnošću uprave nstituta o angažmanu zaposlenika u nastavi. I

 (ix) Ako je ZO prošao vrednovanje od strane nezavisne institucije, na koji je način uprava primijenila  preporuke  za  poboljšanja?  Priložite  dokaze,  ako  je  primjenjivo.  Ako  je  ZO rošao  vrednovanje Agencije  za  znanost  i  visoko  obrazovanje  ili Nacionalnog  vijeća  za nanospz t, konkretno se osvrnite na preporuke za poboljšanja i njihovu provedbu.  

Institut je 2008. godine prošao vanjsko vrednovanje kvalitete i učinkovitosti znanstvene organizacije,  a 2010.  godine  tematsko vrednovanje  javnih znanstvenih  instituta. Oba postupka vrednovanja  provedena  su  u  organizaciji  Agencije  za  znanost  i  visoko  obrazovanje  koja  je  za vrednovanje  organizacije  imenovala  povjerenstvo  sastavljeno  od  hrvatskih  znanstvenika  (s Fakulteta  političkih  znanosti  i  Filozofskog  fakulteta  Sveučilišta  u  Zagrebu),  a  za  tematsko vrednov en zanje povjerenstvo sastavlj o od inozemnih znanstvenika s visokoškolskih  nanstvenih ustanova iz Velike Britanije, Njemačke i Portugala (izvješća povjerenstava su u PRILOGU 2).  

Stručno  povjerenstvo  za  vrednovanje  kvalitete  i  učinkovitosti  Instituta  je  u  svom izvještaju iz prosinca 2008. godine Institut ocijenilo ukupnom ocjenom vrlo dobar uz zaključak da Institut „ima jako dobar potencijal za znanstveno i društveno djelovanje“ (2008., str. 4), ali da ne  zadovoljava  kriterij  broja  zaposlenih  znanstvenika  prema  Pravilniku  o  vrednovanju znanstvenih organizacija na osnovi kojeg se izdaje dopusnica za produljenje statusa znanstvene organizacije  u  Upisniku  znanstvenih  organizacija.  Slijedom  preporuke  povjerenstva  i Nacionalnog vijeća za znanost RH, Ministarstvo znanosti, obrazovanja i sporta je u travnju 2009. godine uputilo Institutu Pismo očekivanja u kojem je ustanovilo rok od tri godine za otklanjanje nedostatka propisanog broja stalno zaposlenih znanstvenika. Taj je nedostatak uklonjen u lipnju 2011.  te  je  u  prosincu  iste  godine  po  zahtjevu  Instituta  i  na  prijedlog  Nacionalnog  vijeća  za znanost  RH,  Ministarstvo  znanosti,  obrazovanja  i  sporta  izdalo  Rješenje  kojim  se  Institut ovlašćuje  za  provođenje  dijela  postupka  izbora  u  znanstvena  zvanja  za  znanstveno  područje društvenih  znanosti,  polje  sociologija.  Time  je  glavni  utvrđeni  nedostatak  uklonjen  u  roku  od dvije godine, tj. godinu dana prije isteka roka za stalno zapošljavanje najmanje 15 znanstvenika.  

U izvješću stručnog povjerenstva za tematsko vrednovanje Instituta upozoreno je da se „nastavno  opterećenje  čini  prilično  veliko“  zbog  čega  se  „mora  uložiti  dodatni  napor  u  zaštiti istraživanja kao prioriteta“ (2010., str. 2). U skladu s tim, sudjelovanje znanstvenika i istraživača Institut o   ua u p sljednje 2‐3 godine je   visokoškolskoj nastavi smanjeno na prosječno jedan kolegij po znanstveniku.  

Oba  stručna  povjerenstva  su  istakla  problem  rezultatima  rada  neprimjerene  javne vidljivosti Instituta. Tako je konstatirano da je „Institut prisutan u široj javnosti, ali je primjetan nedostatak  jasnije  povezanosti  između  javne  percepcije  pojedinih  znanstvenika  i  njihove pripadnosti  Institutu“  (2008.,    str.  3)  te  je  sugerirano  da  „treba  poboljšati  vidljivost  Instituta kreiranjem  zamjetljivijeg  imidža  i  profila“  (2010.,  str.  2).  Kako  su  znanstvenici  i  istraživači Instituta u primjetnoj mjeri prisutni u medijima kao eksperti za određena istraživačka područja, 

nedovoljna  javna  prepoznatljivost  Instituta  često  se  veže  uz  samo  ime  ustanove  koje  je  vrlo slično  nazivima  nekih  drugih  instituta.  Stoga  je  u  Institutu  započeo  proces  formalnog preimenovanja  ustanove  u  Institut  za  društvena  istraživanja  Rudi  Supek  što  bi  trebalo  biti okončano  do  obilježavanja  50.  obljetnice  Instituta  u  travnju  2014.  godine.  Ime  Rudija  Supeka odabrano je zato jer je on bio jedan od osnivača Instituta i njegov dugogodišnji suradnik, te zbog njegova interdisiciplinarnog usmjerenja  i znanstvenog djelovanja prepoznatljivog u Hrvatskoj  i svijetu.  Osim  toga,  u  cilju  poboljšanja  svoje  vidljivosti  Institut  je  u  2012.  godini  započeo aktivno i   d hsti na promjeni vizualnog  dentiteta. To se osobito o nosi na redizajn mrežni  stranica kako bi bile što informativnije, transparentnije i vizualno atraktivnije.  

Stručna  povjerenstva  su,  uz  isticanje  postignutih  znanstvenoistraživačkih  rezultata, sugerirala  da  Institut  treba  iskoristiti  prostor  za  daljnji  razvoj  međunarodne  istraživačke suradnje i umrežavanja te intenziviranje rada na projektima za različite naručitelje. To su trajna nastojanja  Instituta,  no  za  njihovo  ostvarenje  kao  glavna  prepreka  javljaju  se  infrastrukturna ograničenja i opći pad financijske potpore istraživačkim projektima. Konkretno, to znači da bez odobren a  ja  MZOS‐a  Institut  ne  može  z posliti  nove  suradnike  (pomoćno osoblje)  kao  stručnu potporu u prijavi i praćenju međunarodnih projekata.  

Istodobno,  iako  se  u  Institutu  stalno  provodi  respektabilan  broj  projekata  za  različite naručitelje,  financijski  efekti  tog  angažmana  se  smanjuju  budući  da  se  smanjuje  i  iznos financijskih sredstava koje naručitelji mogu izdvojiti za realizaciju istraživačkih projekata.  

6.2. Posebnost proračuna 

(i) Molimo vas ukratko se osvrnite na posebnosti vašeg proračuna.  

Posebnost proračuna  Instituta  za društvena  istraživanja  su njegova  relativno mala visina  i presudn t  sr iz ro ra inobrazov

a  ovisnos o  odobrenim  edstvima    državnog  p računa  s  zdjela  M istarstva anja, znanosti i sporta, pri čemu: 

• ijelosti odobrena  sredstva  ne  pokrivaju  u  c planirane  troškove  osnovne znanstvenoistraživačke djelatnosti, kao ni troškove poslovanja; 

• dinamika  doznačivanja  odobrenih  sredstava  nije  u  skladu  s  planiranom  dinamikom troškova  realizacije  projekata,  zbog  čega  su  projektni  timovi  prisiljeni  akumulirati sredstva  za  godinu  u  kojoj  se  planira  prikupljanje  podataka,  odnosno  provođenje terenskih istraživanja. 

Ionako nedostatna financijska sredstva za realizaciju odobrenih projekata u 2010. godini su smanjena  za daljnjih 20%. Osim nedostatne  financijske potpore  temeljnoj  djelatnosti  stalna  je značajka  i  nedovoljna  financiranost  ostalih  troškova koji  su nužni  za  stabilno poslovanje  i  rad Instituta.  To  se  osobito  tiče  troškova  tzv.  hladnog  pogona  koji  su  od  2010.  godine  također smanjeno  financirani.  Tome  treba  dodati  i  razmjerno  veliko  dugovanje  MZOS‐a  Institutu  za Božićni  

56

ce isplaćene po sudskoj presudi u iznosu od 292.734 kn (u 2007. godini prema sudskoj presudi ovrhom su s računa Instituta skinuta sredstva za neisplaćenu Božićnicu u 2001. godini). 

Ukratko,  glavni  izvor  prihoda  Instituta  je  državni  proračun  s  razdjela  Ministarstva znanosti, obrazovanja i sporta, dok je udio prihoda iz drugih izvora razmjerno malen, pri čemu značajno  oscilira  u  zavisnosti  od  ekonomskih  kretanja  u  hrvatskom  društvu.  Aktualno  krizno razdoblje  izravno  se  reflektira  kroz  proračunske  restrikcije,  što  posljedično  smanjuje mogućnosti  ostvarivanja  prihoda  iz  drugih  proračunskih  izvora  na  svim  razinama.  Kako  su 

međunarodni financijski izvori zastupljeni u relativno maloj mjeri, prihod ostvaren po toj osnovi nije značajno poboljšao financijsku stabilnost Instituta. 

Treba  istaknuti da  Institut  faktički nema vlastitih prihoda kojima bi mogao samostalno raspolagati sukladno svojim potrebama. Naime, sredstva za realizaciju tzv. tržišnih istraživanja isključivo  su  namjenska,  jer  je  njihov  troškovnik  ugovorom  definiran  između  naručitelja istraživanja i Instituta. Ugovorena sredstva u pravilu pokrivaju troškove dogovorene realizacije projekata,  pri  čemu  uključuju  minimalno  honoriranje  autorskog  rada,  te  vrlo  ograničeno priznavanje indirektnih troškova ustanove. Osim toga, neka od tih istraživanja koncipirana su i realizirana  tako  da  su  bar  djelomice  metodološki  i  sadržajno  usklađena  s  redovnim nanstvenoistraživačkim  projektima,  čime  se  praktički  provođenjem  tzv.  tržišnih  istraživanja ufinancira temeljna znanstvenoistraživačka djelatnost. zs (ii) Popunite  tablicu 6.1. za sve godine vrednovanog razdoblja  (N  ­ godina  ispunjavanja samoanalize).  Ima  li  institucija  drugačiji  obrazac  za  prikazivanje  prihoda  i  rashoda, možete ga priložiti ako jasno naznačite zadebljane kategorije iz predložene tablice). 

TABLICE U PRILOGU 1  Tablica 6.1. u PRILOGU 1, str. 83 Tablica 6.2. u PRILOGU 1, str. 88 

6.3. Oprema, prostor i materijali za rad 

(i) Tko je stvarni vlasnik prostorija i infrastrukture ZO­a?      Vlasnici prostora (najmodavci) navedeni su u tablici u točki (ii) koja slijedi. 

 (ii) U  kratki  opis  opreme, prostora  i materijala  za  rad uključite  i  opis  financiranja  tih 

ciranje za nabavu i održavanje).  resursa (javno ili privatno finan

In je i to: stitut djeluje  na tri lokaciLokacija  Površina  Najmodavci Trg kralja Tomislava 21/I  202 m2 HKD “Sv. Jeronima” Amruševa 11/II  127 m2 vlastiti prostor Amruševa 8, II i III kat  462 m2 Hrvatski poljoprivredni zadružni savez UKUPNO  791 m2   

Uprava  Instituta,  stručne  službe  i  administracija  koriste  vlastiti  prostor  na  lokaciji  u Amruševoj 11/II  i dio prostora na  lokaciji Trg kralja Tomislava 21/I, gdje se nalazi  institutska knjižnica (na površini od 60 m2) i informatička služba, a ostali prostor koriste znanstveni timovi. Posjetiteljima  institutske  knjižnice  osigurano  je  korištenje  jednog  računala  s  pristupom internetu,  te  mogućnost  bežičnog  pristupa  internetu  za  posjetitelje  s  vlastitim  prijenosnim računalima. 

Institut za društvena istraživanja raspolaže sa 64 stolna računala i 27 prijenosnika, te s 34  pisača,  3  skenera,  4  multifunkcijska  i  2  multimedijalna  uređaja.  Računala  su  povezana  u odvojene lokalne mreže na tri lokacije (Amruševa 8, Amruševa 11 i Tomislavov trg 21). Uz žičnu infrastrukturu, sve institutske lokacije pokrivene su i bežičnim pristupom internetu. 

57

Ovisno  o  tehnološkim  mogućnostima  korisnička  računala  su  standardno  opremljena operativ a  M i o 7 k  2nim sust vom MS Windows XP ili S W nd ws  , uredskim pa etom MS Office 003, MS Office 2007 ili MS Office 2010, te protuvirusnim paketom tvrtke Sophos. 

Umjesto  prijašnjeg  poslužitelja  koji  je  bio  smješten  u  neadekvatnom  prostoru nenadgledanog  stana,  Institut  sada  koristi  dva  virtualna  poslužitelja  koje  na  raspolaganje ustanovama  članicama  besplatno  stavljaju  CARNet  i  SRCE.  Virtualni  poslužitelj  kod  CARNeta obavlja  sve  potrebne  servise  kao  i  prethodni  fizički  poslužitelj  (web,  e‐pošta,  LDAP  i  sl.),  dok virtualni poslužitelj kod SRCA pruža usluge bibliotečnog sustava i javnog elektroničkog kataloga, digitalnog repozitorija, te sustava za on‐line izdavaštvo. Uspostavljen je institutski intranet koji svojim  sadržajem  i  funkcionalnostima  znatno  unaprjeđuje  međusobnu  informiranost zaposle r e k n   K janika,  a  p uža  i  posebn   oblike  omu ikacije i  suradnje.  olaboraci   zaposlenika  je dodatno osigurana i uporabom servisa u računalnom oblaku. 

Nabavka  informatičke  opreme  (a  i  njeno  održavanje)  financira  se  prvenstveno amjenskim sredstvima iz projekata Instituta. n (iii)  Jesu  li  prostor  i  oprema  prikladni  za  znanstveni  i  stručni  rad  i  usluge?  Koja  su trenutna, a koja moguća buduća ograničenja vezana za prostor  i opremu  (s obzirom na vaša strateška opredjeljenja)? 

Aktualna  prostorna  ograničenja  prvenstveno  se  odnose  na  neadekvatnost  smještaja Instituta,  odnosno  rascjepkanost  na  više  lokacija:  na  tri  adrese  Institut  koristi  pet  stambenih jedinica  preuređenih  u  poslovni  prostor.  Takav  je  smještaj  neracionalan  zbog  dodatnih financijskih  troškova  koji  proizlaze  iz  zasebnih  paušala  za  infrastrukturu  u  svakoj  pojedinoj stambenoj jedinici te otežava svakodnevnu neposrednu komunikaciju i rad djelatnika. Osobito je otežavajuća  okolnost  da  Institut  ni  na  jednom  korištenom  prostoru  ne  raspolaže  dovoljno velikom  prostorijom  koja  bi  trebala  služiti  kao  multifunkcionalna  dvorana.  Takva  je  dvorana potrebna  za  obavljanje  redovnih  poslova  Instituta  (sjednice)  te  za  obuku  anketara,  promocije vlastitih  izdanja,  održavanje  okruglih  stolova,  znanstvenih  skupova  itd.  Uzme  li  se  u  obzir stratešk ktualno  opredjeljenje  kadrovske  obnove  i  širenja  djelatnosti  Instituta,  a a  prostorna ograničenja postati će još izraženija kada se zaposli veći broj znanstvenika. 

Postojeća  oprema  za  rad  je  zastarjela,  a  to  se  djelomično  odnosi  i  na  informatičku opremu. Relativno često dolazi do kvarova koje je sve teže otklanjati uslijed sve teže dostupnosti rezervnih dijelova za zastarjelu opremu. Samo zahvaljujući osobitoj skrbi u održavanju postojeće opreme svi djelatnici  imaju na raspolaganju osnovnu opremu, no rad zastarjelim računalima je relativno spor, a na mnoga se ne mogu instalirati noviji programski paketi primjereni potrebama istraživača. 

Realno  je očekivati da će u budućnosti problemi s  IT opremom biti  još naglašeniji zbog prestanka akcija nadležnog Ministarstva da periodično ustupa znanstvenim ustanovama novu IT opremu o j e    i  zbog  toga  št   su  nam enska  sr dstva  za nabavku  informatičke  opreme  iz  aktualnih projekata nedostatna za sukcesivno obnavljanje najzastarjelije opreme. 

Posebno  treba  istaknuti  problem  nabavke  specifične  programske  opreme  (primjerice, statistički  softver)  koja  nije  obuhvaćena  distribucijom  preko  SRCA  i  za  koju  nema zadovoljavajućih  open  source  rješenja.  Institut  za  njenu  kupovinu  nema  dovoljno  financijskih sredstava tako da svojim zaposlenicima ne može osigurati neka od osnovnih pomagala.  

58

(iv)  Ukratko  opišite  dostupnost  materijala  za  rad.  Posebno  se  osvrnite  na  pristup najnovijim  ili  najvažnijim  izvorima  literature.  Koje  elektroničke  baze  znanstvene literature osiguravate svojim znanstvenicima? 

Nuž e  nadležno Minista

ni materijali  za  rad  postaju  sve  nedostupniji,  posebice  oni  za  čije  korištenjrstvo nije obnovilo licence: 

• isna produkcija (i u tiskanom i u on‐line obliku) recentna međunarodna časop

• ki paketi računalni programs

• antivirusna zaštita. 

Nedostupnost  navedenih  materijala  izravno  ugrožava  samu  mogućnost  obavljanja nanstvenoistraživačkog rada, a osobito podizanje njegove kvalitete. z (vi) Kako  se  optimizira  iskoristivost  opreme? Koristite  li  opremu  drugih  institucija  te dijelite li svoju opremu s drugim: ­neprofitnim ili znanstvenim i nastavnim organizacijama (bez ili uz naknadu) ­profitnim gospodarskim subjektima, za naknadu? 

e prema vanjskim korisnicima?  Kako regulirate korištenje oprem nstitut nema  takvu vrstu opreme. anjskim korisnicima dostupna je knjižnica.  IV (v) Postoje li transparenta pravila korištenja opreme i materijala za same znanstvenike te provjerava li se zadovoljstvo glavnih korisnika opreme – znanstvenika?  

Pravila korištenja informatičke opreme i programa postoje i dostupna su svim zaposlenicima preko  i osna politika  informacijskih  sustava  iz kojeg pr

nstitutskog  intraneta.  Krovni  dokument  je  Sigurn

• ta oizlaze sljedeći pravilnici i procedure: 

preme Institu• nala 

Pravilnik o korištenju računalne o

• Pravilnik o instalaciji i administraciji raču

• Pravilnik o rukovanju zaporkama 

čke pošte • čkog identiteta 

Pravilnik o korištenju elektronini

• Pravilnik o korištenju elektro

• Pravilnik o antivirusnoj zaštiti 

• grama Pravilnik o zaštiti od spama 

• Pravilnik o zaštiti od špijunskih i nametnih pro

• Pravilnik o izradi kopija podataka 

• Pravilnik o rješavanju sigurnosnih incidenata 

a • ituta za goste Instituta 

Pravilnik o upravljanju povjerljivim informacijamPravilnik o korištenju informacijskih sustava Inst

ržavanje imenika. • Procedura za informacijsko od

Na raspolaganju je i zakonski akt Pravilnik o sigurnosti i zaštiti zdravlja pri radu s računalom. Osim sp  korištenja  informatičke opreme, zaposlenicima su unutar  intraneta na uvidu i  menti koji dijelom reguliraju predmetnu problematiku: 

59

ecifičnih pravilaopći interni doku

• Pravilnik o radu 

Pravilnik o zaštiti naPravilnik o zaštiti od

•  radu •  požara • Procjena opasnosti. 

Zadovoljstvo  korisnika  opreme  kontinuirano  se  provjerava  intervjuom  i  upitima elektroničkom poštom, a o čemu se vodi arhiva. Povratne  informacije se koriste za otklanjanja uočenih  nedostataka  te  u  svrhu  stalnog  unaprjeđivanja  opreme  i  usluga  kako  bi  se  osigurao prik ve zap

ladan  i  potreban  informatički  sustav  i  stvorilo  okruženje  koje  djeluje  poticajno  na  sosle oDod  

nike, uvažavajući njihove različitosti i specifične p trebe. atno, s ciljem osiguravanja i provjere zadovoljstva korisnika opreme planira se izrada: 

• im  i online  ankete  na  temu  prikupljanja  potreba  korisnika  za  novim  hardversksoftverskim rješenjima 

• online anketa na temu prikupljanja prijedloga korisnika za unaprjeđivanje sustava.  (vi) Kako  omogućavate  da  resurse  stečene  javnim  sredstvima  (oprema,  baze,  izrađeni rječnici i dr.) otvorite za društveno korištenje, odnosno za korist zajednice (rječnici, karte   stvorene  baze  s  otvorenim  pristupom,  oprema  koja  se  koristi  u  svrhe  od  javnog iznačaja)?   Knjižnica Instituta dostupna je za javno korištenje određene dane i sate u tjednu. 

60

61

PRILOZI 1: Tablice i popisi  Tablica 3.1: Pregled ljudskih potencijala  

Istraživačko osoblje  Broj 

Znanstvenici* (ukupno)  19Znanstveni savjetnici/ce                                          Izabrani u zvanje u registriranom području i polju ZO‐a  8Viši znanstveni suradnici/ce                                          Izabrani u zvanje u registriranom području i polju ZO‐a  1Znanstveni suradnici/ce                                          Izabrani u zvanje u registriranom području i polju ZO‐a  10Drugi istraživači:  13Znanstveni novaci/kinje s doktoratom, post‐dok.   4Znanstveni novaci/kinje bez doktorata, doktorandi  8Drugi istraživači (specificirati)‐ stručni savjetnik  1Neistraživačko osoblje  9                                      Knjižničarka i stručni suradnici  3                                      Administrativno osoblje  4Drugo (specificirati)‐pomoćno osoblje  (dostavljač, spremačica)  2Omjer znanstvenog* i neznanstvenog osoblja  32:9=72% :28%Znanstvena radna mjesta financirana proračunskim sredstvima (RH/MZOS)  1    9Znanstvena  radna  mjesta  financirana  izvanproračunskim  sredstvima (projektima, komercijalnim prihodima ZO‐a) 

0

 Tablica 3.2: Pregled znanstvenika* po godinama, spolu, državljanstvu 

Dob  Ukupno znanst nika ve

Žene  Muškarci   Hrvatski državl ni ja

Strani državljani 

Ispod 25 g. starosti           25 ‐ 34   2  2    2   35 ‐ 44   5  3  2  5   45 ‐ 54   3  2  1  3   55 ‐ 64   9  7  2  9   65 g. i poviše            Tablica 3.3: Posjeti inozemnih  u    gostij instituciji

Godina  Klasifikacija istraživača  

Matična institucija  

 1 ‐ 3 mj. 

Semestar ili 3‐6 mj. 

Dva semestra ili 6‐1  mj. 2

Duže Svrha dolaska 

Izvor financiranja/ naziv stipendije i sufinanciranje ZO‐a 

 2012. 

 Novak 

Department of Political Science, 

Mississippi 

     x 

 Studijski boravak 

Department of Political Science, Mississippi 

62

 Tablica 3.4: Odlasci djelatnika institucije u inozemstvo 

Godina Klasifikacija istraživača  

Institucija    1 ‐ 3 mj. 

Semestar (ili 3 ‐ 6 mj.) 

Dva semestra (ili 6 ‐ 12 mj.) 

Duže 

Svrha dolaska Izvor financiranja/ naziv 

stipendije i sufinanciranje ZO‐a* 

2008.  Novak  University of Cambridge UK 

      x  Doktorski studij  Cambridge Overseas Trust,OSI, MZOS studentska stipendija 

2008.  Novak  Universita degli Studi di Pavia, Italija 

x        Studijski posjet  Coimbra Group Hospitality Scheme Programme 

2008.  Novak  Cardiff University, UK  x        Ljetna škola psihologije  MZOS projekt 2009.  Novak  Institute of Education, 

University of London, UK   x      Studijski posjet  Stipendija British Scholarship 

Trusta 2010.  Novak  GESIS‐ Leibniz‐Institut fur¸ 

Sozialwissenschaften, Köln, Njemačka 

x        Edukacija kroz zajednički projekt  s istraživačima iz drugih zemalja 

GESIS Eurolab financiran od strane  FP6 

2010.  Novak  Institut fur die Wissenschaften die Menschen, Beč, Austrija. International Summer School, Cirtona, Italija 

x        Ljetna škola iz područja religije u javnom životu 

Institut fur die Wissenschaften die Menschen, Beč, Austrija.  

2010.  Novak  GESIS‐  Leibniz‐Institut  fur¸ Sozialwissenschaften,  Koln, Njemačka 

x        Edukacija kroz zajednički projekt  s istraživačima iz drugih zemalja 

GESIS Eurolab financiran od strane  FP6 

2010.  Novak  University of Cambridge, UK        x  Doktorski studij  Cambridge Overseas Trust, OSI, MZOS studentska stipendija 

2010.  Novak  University of Durham, UK      x    Studijski boravak  HZZ i University of Durham 2011.  Novak  Faculty  of  Social  Sciences, 

Leuven, Belgija   x      Znanstveno usavršavanje 

‐ istraživanje Stipendija država članica EU i Join EU‐SEE. 

2011.  Znanstveni suradnik 

Central  European  University, Budimpešta, Mađarska 

  x      Post‐doktorski boravak  Central European University, Budimpešta, Mađarska 

63

 Tablica 3.5: Usavršavanje znanstvenih novaka/mladih istraživača na doktorskom studiju    Naziv projekta i disertacije na projektu 

 

Godine  trajanja  doktorskog usavršavanja  

Projekt 1.: Identite  t Drugih u RH   Naziv disertacije 1.  Rod i utopija 

2006. ‐ 28.03. 2012. 

Naziv disertacije 2.  Žene i društvena moć: Sociološka obilježja upravljačkih položaja  žena u kulturi i kulturnim industrijama  2005. ‐ 12.03. 2010. 

Projekt 2.:   studenti u europskom kontekstu: društvena elita u nastajanjuHrvatski    Naziv disertacije 1.  Međugeneracijska  mobilnost u Hrvatskoj: (1984. – 2004) – usporedba  socijalističkoga i tranzicijskoga  razdoblja   2003. ‐ 31.10.2011. 

Projekt 3.: Akteri    društvenih promjena u    prostoru    Naziv disertacije 1.  Utjecaj društvenih aktera  na procese gentrifikacije i pauperizacije: primjer Zagreba  2006. ‐ 11.11.2009. 

Naziv disertacije 2.  Utjecaj društvenih aktera  na urbane transformacije  i obnovu Zagreba nakon 2000. Godine  2006. ‐ 21.06.2012. 

Projekt 4.: Manje vjerske zajednice kao akteri  religijskih promjena u hrvatskom društvu 

Naziv disertacije 1.  Medijska prezentacija  malih vjerskih zajednica u Hrvatskoj – analiza sadržaja dnevnih novina  2005. ‐ 20.05.2011. 

Projekt 5. Društve  ni akteri  znanstvenog i tehnološkog razvoja 

Naziv disertacije 1.  Medijske prezentacije znanosti i društvene promjene u Hrvatskoj  2004. ‐ 21.01.2011. 

Naziv disertacije 2.  Akteri profesionalne socijalizacije mladih istraživača u prirodnim i društvenim znanostima  2003. ‐ 04.05.2012. 

64

Projekt 6.: Profesi  onalni razvoj učitelja tijekom inicijalnog obrazovanja i pripravništva 

Naziv disertacije 1.  Odrednice pristupa učenju i poučavanju u srednjoškolskom kontekstu  2003. ‐ 19.12.2008. 

Naziv disertacije 2.   I moj tata je ovdje studirao: društvene razlike i obrazovna  (ne)jednakost u kontekstu hrvatskog visokog školstva  2004. ‐ 15.09.2010. 

Naziv disertacije 3.  Važnost rodnih uloga i stereotipa u objašnjenju obrazovnog postignuća i odabiru studija  2004. ‐ 27.12.2010. 

Projekt 7.: Kompet  encije za društvo znanja  i razvoj nacionalnog kurikuluma u Hrvatskoj 

Naziv disertacije 1.  Obrazovanje i etničnost: Komparativna analiza  europskih iskustava  2005. ‐ 07.07.2009. 

Naziv disertacije 2.  Objašnjenja iz suvremenih kvantnih teorija: neke ontološke karakteristike  2003. ‐ 03.12.2009. 

Projekt 8.: Podizanje i ujednačavanje kvalitete obveznog obrazovanja u Republici Hrvatskoj 

Naziv disertacije 1.  Science and Religion in Croatian Elementary Education: Pupils Attitudies and Perspectives  2003. ‐ 06.05.2009. 

Naziv disertacije 2.  Ispitivanje motivacijskih i metakognitivnih čimbenika procesa istraživačkog učenja u računalno podržanom okruženju  2003. ‐  08.12.2010. 

           

65

  Tablica 3.6: Publiciranje znanstvenih novaka/mladih istraživača 

 

2008.­2012. 

Vrste publikacija  na hrv.  

na eng [1]l.   

Indeksirani u Wo  S­u

Indeksirani u Sco su pu

u A1  druga relevantna baza (međunarodna) 

ukupan broj 

Članci u domaćim znanstvenim časopisima*  36  9  35  35  41  42  45 Članci u stranim znanstvenim časopisima*  0  4  2  1  4  3  4 Knjige# s međunarodnom recenzijom  0  0          0 Knjige# s domaćom recenziju  6  0          6 Radovi  u  međunarodnim  recenziranim  zbornicima  sa skupova  

2  3  0  0  3  0  5 

Poglavlja u recenziranim knjigama i zbornicima   18  13          31 Uredništvo (monografija, zbornika radova)  1  0          1            

[1] Alternativno se mogu navesti radovi na drugim međunarodnim jezicima, i to: njemačkom, španjolskom, francuskom, talijanskom, portugalskom i ruskom.

66

  Tablica 4.2: Znanstvena produktivnost za društvene i humanističke znanosti te umjetničko područje znanosti po godinama 

  2008. Vrste publikacija  na hrv. 

jeziku na 

engl.[1]Indeksirani u WoS­u 

Indeksirani u Scopusu 

u A1 /A2 

druga relevantna 

baza (međunarodna) 

ukupan broj (ne zbrajati prethodne unose već navesti ukupan broj izdanih publikacija za svaku vrstu) 

Članci u domaćim znanstvenim časopisima* 

10  1  9  3  11 / 0  10  11 

Članci u stranim znanstvenim časopisima* 

0  1  0  0  1 / 0  1  1 

Knjige# s međunarodnom recenzijom 

1  0          1 

Knjige# s domaćom recenziju  1  0          1 Radovi u međunarodno recenziranim zbornicima radova sa skupova  

2  0  0  0  2 / 0  0  2 

Poglavlja u (recenziranim) knjigama i tematskim zbornicima  

9  3          12 

Uredništvo (monografija, zbornika radova) 

1  0          1 

*  utora ne navoditi više puta. Nerecenzirane radove ne navoditi. Članak s više a# Navesti samo znanstvene monografije preko 100 str.   

[1] Alternativno se mogu navesti radovi na drugim međunarodnim jezicima, i to: njemačkom, španjolskom, francuskom, talijanskom, portugalskom i ruskom.

67

 Tablica 4.2: Znanstvena produktivnost za društvene i humanističke znanosti te umjetničko područje znanosti po godinama 

  2009. Vrste publikacija  na hrv. 

jeziku na 

engl.[1]Indeksirani u WoS­u 

Indeksirani u Scopusu 

u A1 /A2 

druga relevantna 

baza (međunarodna) 

ukupan broj (ne zbrajati prethodne unose već navesti ukupan broj izdanih publikacija za svaku vrstu) 

Članci u domaćim znanstvenim časopisima* 

3  1  3  3  3 / 1  4  4 

Članci u stranim znanstvenim časopisima* 

0  2  2  2  2 / 0  2  2 

Knjige# s međunarodnom recenzijom 

0  0          0 

Knjige# s domaćom recenziju  0  0          0 Radovi u međunarodno recenziranim zbornicima radova sa skupova  

1  2  0  0  3 / 0  0  3 

Poglavlja u (recenziranim) knjigama i tematskim zbornicima  

4  10          14 

Uredništvo (monografija, zbornika radova) 

1  2          3 

      

[1] Alternativno se mogu navesti radovi na drugim međunarodnim jezicima, i to: njemačkom, španjolskom, francuskom, talijanskom, portugalskom i ruskom.

68

  Tablica 4.2: Znanstvena produktivnost za društvene i humanističke znanosti te umjetničko područje znanosti po godinama 

  2010. Vrste publikacija  na hrv. 

jeziku na 

engl.[1]Indeksirani u WoS­u 

Indeksirani u Scopusu 

u A1 /A2 

druga relevantna 

baza (međunarodna) 

ukupan broj (ne zbrajati prethodne unose već navesti ukupan broj izdanih publikacija za svaku vrstu) 

Članci u domaćim znanstvenim časopisima* 

5  0  4  5  5 / 0  5  5 

Članci u stranim znanstvenim časopisima* 

0  3  2  1  3 / 0  2  3 

Knjige# s međunarodnom recenzijom 

0  1          1 

Knjige# s domaćom recenziju  0  0          0 Radovi u međunarodno recenziranim zbornicima radova sa skupova  

0  0  0  0  0  0  0 

Poglavlja u (recenziranim) knjigama i tematskim zbornicima  

11  5          16 

Uredništvo (monografija, zbornika radova) 

2  0          2 

     

[1] Alternativno se mogu navesti radovi na drugim međunarodnim jezicima, i to: njemačkom, španjolskom, francuskom, talijanskom, portugalskom i ruskom.

69

 Tablica 4.2: Znanstvena produktivnost za društvene i humanističke znanosti te umjetničko područje znanosti po godinama 

  2011. Vrste publikacija  na hrv. 

jeziku na 

engl.[1]Indeksirani u WoS­u 

Indeksirani u Scopusu 

u A1 /A2 

druga relevantna 

baza (međunarodna) 

ukupan broj (ne zbrajati prethodne unose već navesti ukupan broj izdanih publikacija za svaku vrstu) 

Članci u domaćim znanstvenim časopisima* 

7  3  7  9  10 / 0  10  10 

Članci u stranim znanstvenim časopisima* 

0  2  1  2  2 / 0  2  2 

Knjige# s međunarodnom recenzijom 

0  0          0 

Knjige# s domaćom recenziju  2  0          2 Radovi u međunarodno recenziranim zbornicima radova sa skupova  

1  0  0  0  0 / 1  0  1 

Poglavlja u (recenziranim) knjigama i tematskim zbornicima  

12  1          13 

Uredništvo (monografija, zbornika radova) 

1  0          1 

      

[1] Alternativno se mogu navesti radovi na drugim međunarodnim jezicima, i to: njemačkom, španjolskom, francuskom, talijanskom, portugalskom i ruskom.

70

 Tablica 4.2: Znanstvena produktivnost za društvene i humanističke znanosti te umjetničko područje znanosti po godinama 

  2012. Vrste publikacija  na hrv. 

jeziku na 

engl.[1]Indeksirani u WoS­u 

Indeksirani u Scopusu 

u A1 /A2 

druga relevantna 

baza (međunarodna) 

ukupan broj (ne zbrajati prethodne unose već navesti ukupan broj izdanih publikacija za svaku vrstu) 

Članci u domaćim znanstvenim časopisima* 

3  0  2  3  3 / 0  3  3 

Članci u stranim znanstvenim časopisima* 

0  4  2  2  4 / 0  2  4 

Knjige# s međunarodnom recenzijom 

0  1          1 

Knjige# s domaćom recenziju  1  2          3 Radovi u međunarodno recenziranim zbornicima radova sa skupova  

1  1  0  0  1 / 1  0  2 

Poglavlja u (recenziranim) knjigama i tematskim zbornicima  

3  2          5 

Uredništvo (monografija, zbornika radova) 

1  0          1 

      

[1] Alternativno se mogu navesti radovi na drugim međunarodnim jezicima, i to: njemačkom, španjolskom, francuskom, talijanskom, portugalskom i ruskom.

71

  Tablica 4.2.a: Znanstvena produktivnost za društvene, humanističke znanosti i umjetničko područje znanosti zbirno  

  Ukupno 2008.­2012. Vrste publikacija  na hrv. 

jeziku na 

engl.[1]

Indeksirani u WoS­u 

Ukupna citiranost tih 

radova u WoS­u 

Indeksirani u 

Scopusu 

Ukupna citiranost tih radova u Scopusu 

u A1/A2 bazi 

druga relevantna 

baza (međunarodn

a) 

ukupan broj (ne zbrajati prethodne unose već navesti ukupan broj izdanih publikacija za svaku 

vrstu) Članci u domaćim znanstvenim časopisima* 

28  5  25  16  23  9  32 / 1  32  33 

Članci u stranim znanstvenim časopisima* 

0  12  7  23  7  28  12 / 0  9  12 

Knjige# s međunarodnom recenzijom 

1  2              3 

Knjige# s domaćom recenziju  4  2              6 Radovi u međunarodno recenziranim zbornicima radova sa skupova  

5  3  0  0  0  0  6 / 2  0  8 

Poglavlja u (recenziranim) knjigama i tematskim zbornicima  

39  21              60 

Uredništvo (monografija, zbornika radova) 

6  2              8 

*  utora ne navoditi više puta. Nerecenzirane radove ne navoditi. Članak s više a# navesti samo znanstvene monografije preko 100 str. 

[1] Alternativno se mogu navesti radovi na drugim međunarodnim jezicima, i to: njemačkom, španjolskom, francuskom, talijanskom, portugalskom i ruskom.

72

Tablica 4.4: Sudjelovanje i izlaganje na konferencijama.  

Vrednovano razdoblje (2008. – 2012.) Vrste sudjelovanja ukupa  broj n u ze lji m u 

inozemstvu Izlaganje u posebnom programu (keynote 

 ili drugo, speaker, uvodno predavanjespecificirati) 

3  3   

Izlaganje istraživanja/rada  1  12 6  6 4  6Samo sudjelovanje  2  4 2  4  Drugo (specificirati)  4  4   

73

  Tablica 4.5: Projekti i programi znanstvenog istraživanja  

  Nositelji (institucija)  Partneri (institucija)  Trajanje Iznos dodijeljen 

ZO­u Domaći znanstveni projekti (MZOS‐a, HRZZ‐a, i dr.)       2008.‐2012.   „Identitet drugih u Republici Hrvatskoj“    IDIZ    2008.‐2012.  139.580  „ Hrvatski studenti u europskom kontekstu: društvena elita u nastajanju“ 

IDIZ    2008.‐2012.  155.330 

 „Akteri društvenih promjena u prostoru“   IDIZ    2008.‐2012.  150.830 „Manje vjerske zajednice kao akteri religijskih promjena u hrvatskom društvu“ 

IDIZ    2008.‐2012.  287.588 

„Društveni akteri znanstvenog i tehnološkog razvoja“  IDIZ    2008.‐2012.  349.500 „Stratifikacija i vrijednosne orijentacije u hrvatskom društvu“ 

IDIZ    2008.‐2012.  227.088 

„Kompetencije za društvo znanja i razvoj nacionalnog kurikuluma u Hrvatskoj“ 

IDIZ    2008.‐2012.  233.000 

„Podizanje i ujednačavanje kvalitete obveznog obrazovanja u Republici Hrvatskoj“ 

IDIZ     2008.‐2012.  112.000 

„Profesionalni razvoj učitelja tijekom  inicijalnog obrazovanja i pripravništva“ 

IDIZ    2010.‐2012.  107.500 

„Izrada modela vrednovanja znanstvenog rada u Republici Hrvatskoj za sva znanstvena područja“ 

IDIZ    2008.  50.915 

„Državna matura i upisi u visoko obrazovanje“  IDIZ    2009.  12.650 sa PDV‐om 

„Analitičko povezivanje elemenata vanjskog vrednovanja obrazovnih postignuća i odrednica pedagoškog standarda u hrvatskom osnovnom školstvu“ 

IDIZ    2010.  43.826 

74

„Analiza završnog ocjenjivanja i školskog vrednovanja obrazovnih postignuća u hrvatskih osnovnim školama…“ 

IDIZ    2011.  48.696 sa PDV‐om 

„Istraživanje uvjeta, načina i postupaka izricanja negativnih pedagoških mjera i procjene njihove učinkovitosti iz perspektive učenika i djelatnika osnovnih škola u Republici Hrvatskoj“ 

IDIZ    2009.  85.401  sa PDV‐om 

„Percepcija iskustava i stavovi o rodnoj diskriminaciji u Republici Hrvatskoj“ 

IDIZ i Filozofski fakultet Zagreb    2010.  205.000 sa PDV‐om 

„Analitičko povezivanje rezultata vanjskog vrednovanja obrazovnih postignuća učenika srednjih škola iz prirodoslovnih područja (Predmeti: Biologija, Fizika, Kemija) s obilježjima škole, predmetnih nastavnika i učenika“ 

IDIZ  Nacionalni centar za vanjsko vrednovanje 

2010.  68.683 sa PDV‐om 

„Analiza konstruktne valjanosti i drugim mjernih karakteristika ispitnih materijala Nacionalnog centra za vanjsko vrednovanje obrazovanja iz prirodoslovnog područja (Predmeti: Biologija, Fizika, Kemija)“ 

IDIZ  Nacionalni centar za vanjsko vrednovanje 

2011.  69.552 sa PDV‐om 

„Analiza konstruktne, sadržajne i ekološke valjanosti vanjskog vrednovanja iz predmeta Matematika u funkciji analize povezanosti rezultata učenika s njihovim osobnim i školskim obilježjima“ 

IDIZ  Nacionalni centar za vanjsko vrednovanje 

2011.  85.549 sa PDV‐om 

„Izrada uzorka za provođenje glavnog testiranja nacionalnog ispita iz Biologije u osnovnoj školi u RH“ 

IDIZ  Nacionalni centra za vanjsko vrednovanje 

2012.  4.635 sa PDV‐om 

„Izvršenje i javna prezentacija analize državne mature iz Matematike, osnovna i viša razina ljetnog roka školske godine 2011./2012.“ 

IDIZ  Nacionalni centar za vanjsko vrednovanje 

2008.‐2009.  12.500 sa PDV‐om 

„Samovrednovanje škola: Prilog unapređivanju obrazovanja u osnovnim školama“ 

IDIZ  Agencija za odgoj i obrazovanje 

2011.  192.565 sa PDV‐om 

 „Analiza upisa na studijske programe visokoškolskih  IDIZ  Agencija za znanost i visoko  2011.  85.549 

75

ustanova u Republici Hrvatskoj na osnovu rezultata prve državne mature provedene u školskoj godini 2009./10.“ 

obrazovanje  sa PDV‐om 

„Izrada priručnika za primjenu instrumenata za vrednovanje nastavnog procesa“ 

IDIZ  Agencija za odgoj i obrazovanje 

2011.  34.112 sa PDV‐om 

„Razvoj instrumenata za vrednovanje nastave“  IDIZ  Agencija za odgoj i obrazovanje 

2012.  80.294 sa PDV‐om 

„Praćenje sustava upisa na studijske programe visokoškolskih ustanova u RH na osnovu državne mature provedene u školskoj godini 2011./12.“ 

IDIZ  Agencija za znanost i visoko obrazovanje 

2012.  18.750 sa PDV‐om 

„Provedba stručnih i komparativnih analiza u svrhu izrade Zakona o mladima“ 

IDIZ    2012.‐2015.  86.250 sa PDV‐om 

„Socijalni identiteti, pristup visokom obrazovanju i odabir  studija“ 

IDIZ      671.516 

Znanstveni projekti Europske unije           REVACERN  –Religijske  vrijednosti  –  Mreža  za istraživanje Središnje i Istočne Europe        

Sveučilište u Szegedu, Odjel za religijske studije 

IDIZ, Sveučilište u Beču, Ljubljani, Varšavi… 

2008.‐2009  130.363 

TEMPUS‐MOBIL  „Enhancing  Mobility  of  the  Croatian Academic Community“      

University of Technology Dresden 

IDIZ  2008.  44.220 

 TEMPUS IV – „ACCESS – Towards Equitable and Transparent Access to Higher Education in Croatia“      

University of Technology D. , IDIZ  Institut za razvoj obrazovanja 

2010.‐2012.  574.842 

Znanstveni projekti drugih međunarodnih fondacija           ITL ‐ International teacher leadership project    Zaklada za obrazovne i kulturne 

inicijative „Korak po korak“ Makedonija, Sveučilište u 

Cambridgeu 

IDIZ  2010.‐2011.  61.448 sa PDV‐om 

„Advancing the Field of Sociology of Education in Croatia“ 

IDIZ    2011.  28.705 

„Perceptions and attitudes of young people  in Croatia toward changing reality“ 

IDIZ  Friedrich Ebert Stiftung  2012.  123.698 sa PDV‐om 

76

Bilateralni projekti koje sufinancira RH:         ISSP–International Social Survey Programme         IDIZ  47 instituta, fakulteta i 

akademija znanosti iz 47 zemalja 

2008.‐2012.  373.716 

Znanstveni projekti iz privatnih i vlastitih sredstava         „Istraživanja  aktivnosti  izgradnje  mira  unutar postojećih politika za mlade i sektora mladih“ („Mladi i izgradnja mira“)          

IDIZ  MAP savjetovanje i Centar za mirovne studije 

2009.  59.925 sa PDV‐om 

Istraživačke stipendije (godina ili više):                     ‐  ‐  ‐  ‐ Drugo         „Evaluacija  akcije  Gradovi/općine  –  prijatelji  djece  iz perspektive djece“ 

IDIZ    2008.‐2012.  90.238 sa PDV‐om 

„Prevencija  ovisnosti  o  legalnim  i  ilegalnim  drogama kod djece i mladih Ličko‐senjske županije“ 

IDIZ    2009.  25.178 sa PDV‐om 

„Evaluacija  školskih  preventivnih  programa  u osnovnim  školama  Grada  Rijeke  u  školskoj  godini 2008/2009.“ 

IDIZ    2009.  56.896 sa PDV‐om 

„Analiza  rizičnih  ponašanja  učenika  završnih  razreda osnovnih škola u Primorsko‐goranskoj županiji“ 

IDIZ    2009.  50.000 sa PDV‐om 

Socijalno poduzetništvo u neprofitnom sektoru mladih – „SAM SVOJ MAJSTOR“ 

IDIZ i Mreža mladih Hrvatske    2009.  40.580 sa PDV‐om 

„Produktivnost  znanstveno‐nastavnog  osoblja Fakulteta političkih  znanosti u  razdoblju od 1962. do 2008. godine 

IDIZ    2009.‐2010.  32.073 sa PDV‐om 

„Privatno podučavanje: razvoj mogućih obrazovnih politika“ 

IDIZ  Udruga NEPC  2009.  61.822 sa PDV‐om 

„(Ne)sudjelovanje mladih Hrvatske u građanskom aktivizmu i volonterskom radu“ 

IDIZ i Udruga B.a.b.e.    2009.  7.700 sa PDV‐om 

„Stvaranje analitičke podloge za zagovaranje uvođenja  IDIZ  Centar za mirovne studije  2010.  50.000 

77

mirovnog kurikuluma u sustav formalnog obrazovanja u Republici Hrvatskoj“ 

sa PDV‐om 

„Praćenje  i  evaluacija programa na nadarene učenike XV. Gimnazije“ 

IDIZ    2010.‐2011.  24.417 sa PDV‐om 

„Analiza  rizičnih  ponašanja  učenika  srednjih  škola  u Dubrovačko‐neretvanskoj županiji 2011.“ 

IDIZ    2011.  37.690 sa PDV‐om 

„Jačanje  unutarnjih  kapaciteta  osnovnih  škola  grada Rijeke za provedbu školskih preventivnih programa“ 

IDIZ    2011.  50.000  sa PDV‐om  

„Mladi u Primorsko‐goranskoj županiji 2010.“  IDIZ    2011.  50.000 sa PDV‐om 

„Kvalitetom  do  uspjeha“  –  Analiza  kapaciteta  udruga osoba  s  invaliditetom  i  udruga  koje  djeluju  u  korist osoba s invaliditetom za korištenje EU fondova 

IDIZ i Udruga DIM    2012.  28.000 sa PDV‐om 

„Analiza  rizičnih  ponašanja  učenika  srednjih  škola  u Istarskoj županiji 2012.“ 

IDIZ  Zavod za javno zdravstvo Istarske županije 

2012.  24.775 sa PDV‐om 

78

Tablica 5.1: Sudjelovanje u nastavi na visokim učilištima 

Sudjelovanje u nastavi Akademska godina. 

 2011 12. ./ 2012 13. ./

Prosjek po znanstveniku/novaku 

201 3. 2./1Broj kolegija na preddiplomskom studiju 

2  2  0,1 

Broj kolegija na diplomskom studiju  1  0 10  0.6 Broj kolegija na doktorskom studiju  2  2  0,1 Mentorstvo diplomskih/magistarskih radova 

4  2  0,1 

Mentorstvo doktorskih radova  5  4  0  ,2Broj kolegija na specijalističkim poslijediplomskim studijima 

     

Organizacija i vođenje kolegija na stručnim studijima  

     

Sudjelovanje znanstvenih novaka u nastavi (broj kolegija) 

2  6  0,3 

79

 Tablica5.2.: Suradnja s gospodarstvom i javnim institucijama 

  Partner(i) Izvor 

financiranja  

Trajanje (unutar 2008. – 2012.) 

Iznos 

Ugovorene suradnje s gospodarskimsektorom (pravnim osobama)  

         

 „Istraživanja aktivnosti izgradnje mira unutar postojećih politika za mlade i sektora mladih“ („Mladi i izgradnja mira“)             

Centar za mirovne tudije s

MAP savjetovanje .o.o. d

2009.  35.552

Ugovorena suradnja s javnom i državnom administracijom 

       

„Analitičko povezivanje elemenata vanjskog vrednovanja obrazovnih postignuća i odrednica pedagoškog 

 standarda u hrvatskom osnovnomškolstvu“ 

  MZOS  2009.  43.826

„Državna matura i upisi u visoko obrazovanje“ 

  MZOS  2008.  10.369

„Analiza završnog ocjenjivanja i školskog vrednovanja obrazovnih postignuća u hrvatskih osnovnim školama…“ 

  MZOS  2010.  39.590

„Istraživanje uvjeta, načina i postupaka izricanja negativnih pedagoških mjera i procjene njihove učinkovitosti iz perspektive učenika i djelatnika osnovnih škola u Republici Hrvatskoj“ 

  MZOS  2011.  69.432

„Percepcija iskustava i stavovi o rodnoj oj“ diskriminaciji u Republici Hrvatsk

Filozofski akultet agreb fZ

Ured za oravnopravn

st spolova 

2009.  168.033

„Analitičko povezivanje rezultata vanjskog vrednovanja obrazovnih postignuća učenika srednjih škola iz prirodoslovnih područja (Predmeti: Biologija, Fizika, Kemija) s obilježjima škole, predmetnih nastavnika i učenika“ 

  Nacionalni centar za vanjsko vrednovanje 

2010.  55.840

„Analiza konstruktne valjanosti i drugim mjernih karakteristika ispitnih materijala Nacionalnog centra za vanjsko vrednovanje obrazovanja iz prirodoslovnog područja (Predmeti: Biologija, Fizika, Kemija)“  

  Nacionalni centar za vanjsko vrednovanje 

2010.  56.546

69.552

80

„Analiza konstruktne, sadržajne i ekološke valjanosti vanjskog vrednovanja iz predmeta Matematika u funkciji analize povezanosti rezultata 

 učenika s njihovim osobnim i školskimobilježjima“ 

  Nacionalni centar za vanjsko vrednovanje 

2011. 

„Izrada uzorka za provođenje glavnog testiranja nacionalnog ispita iz Biologije u osnovnoj školi u RH“ 

  Nacionalni centar za 

e vanjsko vrednovanj

2011.  3.768

„Izvršenje i javna prezentacija analize državne mature iz Matematike, osnovna i 

odine viša razina ljetnog roka školske g2011./2012.“ 

  Nacionalni centar za 

 vanjsko vrednovanje

2012.  10.000

„Samovrednovanje škola: Prilog m unapređivanju obrazovanja u osnovni

školama“ 

  Agencija za 

 odgoj i obrazovanje

2008.‐2009.  157.840

„Analiza upisa na studijske programe visokoškolskih ustanova u Republici Hrvatskoj na osnovu rezultata prve 

olskoj državne mature provedene u škgodini 2009./10.“ 

  Agencija za znanost i visoko 

 obrazovanje

2011.  69.552

„Izrada priručnika za primjenu instrumenata za vrednovanje nastavnog procesa“ 

  Agencija za 

 odgoj i obrazovanje

2011.  27.733

„Razvoj instrumenata za vrednovanje nastave“ 

  Agencija za 

 odgoj i obrazovanje

2011.  65.280

„Praćenje sustava upisa na studijske programe visokoškolskih ustanova u RH 

 na osnovu državne mature provedene uškolskoj godini 2011./12.“ 

  Agencija za znanost i visoko obrazovanje 

2012.  15.000

ISSP – Obitelj i promjene uloga spolova    Ured za ravnopravnost spolova 

2012.  16.000

„Provedba stručnih i komparativnih analiza u svrhu izrade Zakona o mladima“ 

  Ministarstvo socijalne olitike i ladih 

pm

2012.  69.000

Ugovorena suradnja s organizacijcivilnog sektora 

ama         

„Evaluacija akcije Gradovi/općine – prijatelji djece iz perspektive djece“ 

  Savez 

a Društava „Naša djec

2008.‐2012.  73.164

„Istraživanja aktivnosti izgradnje mira unutar postojećih politika za mlade i 

  Centar za mirovne 

2009.  16.431

81

   T 

sektora mladih“ („Mladi i izgradnja mira“)             

studije 

Socijalno poduzetništvo u neprofitnom “ sektoru mladih – „SAM SVOJ MAJSTOR

  Mreža 

e mladih Hrvatsk

2009.  33.169

„(Ne)sudjelovanje mladih Hrvatske u građanskom aktivizmu i volonterskom radu“ 

  Udruga B.a.b.e. 

2009.  6.260

„Produktivnost znanstveno‐nastavnog osoblja Fakulteta političkih znanosti u razdoblju od 1962. do 2008. godine 

  Fakultet političkih znanosti 

2009.‐2010.  26.182

„Privatno podučavanje: Razvoj mobrazovnih politika“ 

ogućih    Udruga NEPC 200 0. 9.‐201 50.448

„Stvaranje analitičke podloge za zagovaranje uvođenja mirovnog  

 kurikuluma u sustav formalnog obrazovanja u Republici Hrvatskoj“

  Centar za mirovne 

ije stud

2010.  40.650

„Praćenje i evaluacija programa na nadarene učenike XV. Gimnazije“ 

  XV. Gimnazija Zagreb 

2010.‐2011.  19.852

„Kvalitetom do uspjeha“ – Analiza kapaciteta udruga osoba s invaliditetom i udruga koje djeluju u korist osoba s invaliditetom za korištenje EU fondova 

  Udruga DIM  2012.  22.582

ablica 5.3: Raspodjela prihoda stečenih davanjem usluga naručiteljima 

Od toga (izraziti u postotku od ukupnih prihoda od davanja usluga): 

 

  Ukupan  prihod  od davanja  usluga (iznos) 

Isplate honorara znanstvenicima 

Isplata instituciji  za troškove  

Izravno  uloženo  u znanstveno istraživanje 

2008.  173.754   25%             17%                  58% 2009.  357.414  39%             15%                  46% 2010.  231.645  43%             15%                  42% 2011.  302.880  49%             14%                  37% 2012.  205.958  73%             13%                  14%   

 

 

 

 

 

82

Tablica5.4.: Organizacija konferencija i skupova. 

 

 

Datum, mjesto  Naziv događaja  Institucije uključene (suorganizatori) 

Lipanj 2008., Zagreb Hotel International 

Međunarodni znanstveni skup Women in Science and Technology 

ESA‐ina mreža SSTNET i IDIZ (Predsjednica organizacijskog odbora iz IDIZ‐a) 

Travanj 2009., Zagreb da Gradska skupština Gra

Zagreba 

Nacionalni sociološki kongres Društvene društvena struktura: Hrvatska oslije 

promjene i 20 godina p

Hrvatsko sociološko društvo i IDIZ 

‐a) (Predsjednica i dio članova organizacijskog odbora iz IDIZ

Svibanj 2010., Zagreb Multimedijska predavaonica knjižnice HAZU 

Radionica  SkyDrive – skladištenje podataka oblaku   

resa polaznika  

u 

(zbog velikog inteodržana tri puta )

Knjižnica Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti i IDIZ (radionicu osmislio i vodio viši informatički referent IDIZ‐a) 

Listopad 2011., ZagrebPMF 

  Znanstveni skup  Dani obrazovnih znanosti 

IDIZ razvo

– Centar za istraživanje i j obrazovanja 

Studeni 2011., Zagreb, IDIZ 

Znanstveni skup s međunarodnim sudjelovanjem Akteri društvenih promjena u prostoru. 

 Transformacija prostora i kvaliteteživota u Hrvatskoj 

IDIZ 

Travanj/ svibanj 201Cavtat, hotel Croatia 

2.  Godišnji sastanak međunarodnog znanstvenoistraživačkog projekta International Social Survey Programme (ISSP) 

IDIZ i Sekretarijat ISSP‐a (Predsjednica i organizacijski odbor iz IDIZ‐a) 

S tudeni 2012., Zagreb  Međunarodni okrugli stol  o rezultatima 

zajedničkog istraživanja Mladi u dinamičnom društvu: Hrvatska 2012. 

Friedrich Ebert Stiftung i IDIZ 

 

 

 

 

 

 

83

 Tablica 6.1: Struktura financijskog poslovanja 

     2008. godina 

2009. godina 

2010. godina 

2011. godina 

2012. godina 

   PRIHODI                                    1.  PRIHODI IZ DRŽAVNOG PRORAČUNA ukupno  8.403.475  8.824.055  9.073.280  9.482.027  9.332.011 

1.1.  Naknada za zaposlene  6.433.196 6.926.773 7.081.719 7.380.417  7.727.491 1.1.1.  Plaće  6.402.969 6.744.323 6.959.669 7.249.431  7.618.011 1.1.2.  Druge naknade (putovanja, školovanje, usavršavanje i dr.)  30.227 182.450 122.050 130.986  109.480 1.2.  Troškovi poslovanja / materijalni troškovi  929.908 979.448 979.448 951.362  864.275 1.3.  Domaći znanstveni projekti   417.084 341.254 376.489 356.004  322.500 1.4.  Međunarodni znanstveni projekti (financirani od RH)  0 86.000 231.918 408.240  0 1.5.  Međunarodna suradnja   0  0 0 0  0 1.6.  Organizacija znanstvenih skupova  8.008 0 0 0  20.000 1.7.  Nabava časopisa   0 0 0 0  0 1.8.  Izdavaštvo  177.547 101.369 53.942 67.487  91.391 1.9.  Tekuće održavanje  22.467 0 0 0  0 1.10.  Izgradnja i investicijsko održavanje   0  0 0 0  0 1.11.  Oprema za obavljanje znanstvenog istraživanja  23.546 0 0 0  0 1.12.  Ukupno ostale vrste prihoda (specificirati)   391.719  389.211  349.764  318.517  306.354 

         Ostali rashodi za zaposlene ‐ materijalna prava zaposlenika  382.708 335.179 327.777 301.493  305.417 Potpore za pripreme EU projekata, UNESCO projekata i drugih  9.011 44.667 0 0  0 

       Studijski posjeti ‐ Agencija za mobilnost i programe EU  0 9.365 21.987 17.024  937                    2.  PRIHODI IZ PRORAČUNA OSTALIH JAVNIH IZVORA   ukupno 28.000  107.378  0  87.553  267.402 

2.1. Prihodi i pomoći od jedinica lok. uprave i samoupr.(grad,županija, itd.) ‐ projekti i znan.knjige  28.000 107.378 0 87.553  24.390 

84

2.2.  Prihodi i pomoći ostalih subjekata (primjerice Hrvatske zaklade za znanost)            243.012 2.3.  Ukupno ostale vrste (specificirati)                                             3.  PRIHODI OD VLASTITE (STRUČNE) DJELATNOSTI ukupno  226.714  396.230  252.882  324.455  235.706 

3.1.  Prihod od komercijalnih usluga i prodaja proizvoda    52.960  38.816   21.237  21.575  29.748 

3.1.1. 

kotizacija za seminare, radionice, usluge prijevoda, korištenje web aplikacije upitnika i slično ­od toga iz javnih izvora (MZOS, agencije i dr. javno financirane ustanove i tvrtke) 

0 3.151  2.699 5.500  10.500 

3.1.2.  od toga iz privatnog sektora  0 0 0 0  0 3.1.3.  drugo   18.549 0 0 1.220  5.521 

3.1.4. prodaja proizvoda – institutska izdanja i pretplata na časopis (pravne i fizičke osobe) 

34.411 35.665 18.538 14.855  13.727 

3.2.  Stručni projekti, studije i elaborati  173.754  357.414  231.645  302.880  205.958 

3.2.1.  od toga iz javnih izvora (MZOS, agencije i dr. javno financirane ustanove)  168.209 211.859 168.236 230.729  168.328 3.2.2.  od toga iz privatnog sektora  0 35.552 0 0  0 3.2.3.  drugo  5.545 110.003 63.409 72.151  37.630 3.3.  Patenti, licence  0 0 0 0  0 3.4.  Prihodi od najma  0 0 0 0  0 3.5.  Publikacije  0 0 0 0  0 3.6.  Ukupno ostale vrste prihoda (specificirati)  0  0  0  0  0 

      

       

                 4.  PRIHODI IZ OSTALIH IZVORA ZA ZNANSTVENE PROJEKATA ukupno   97.548  66.531  92.199  179.501  137.985 

4.1.  EU fondova (specificirati)   71.125  66.531  36.928  28.540  14.026 

   FP6 REVACERN  41.735 51.700 36.928 0  0    TEMPUS   29.390 14.831 0 28.540  14.026                               

26.423

85

4.2.  Ostali međunarodni izvori   0 55.271 10.708  98.959 4.3.  Gospodarstva   0 0 0 0  0 4.4.  Ostalo projektno financiranje – donacija za projekte  0  0 0 140.253  25.000 

                  

5.  OSTALI (NESPOMENUTI) PRIHODI (specificirati)  14.946  6.268  5.769  4.602  10.851 

   Prodaja stanova na kojima postoji stanarsko pravo  3.448 3.434 3.627 3.449  3.209    Refundacija zajedničkih troškova, kamate  11.498 2.834 2.142 1.153  7.642 A  UKUPNO PRIHODI POSLOVANJA  8.770.683  9.400.462  9.424.130  10.078.138  9.983.955     

    

    

2008. godina 

2009. godina 

2010. godina 

2011. godina 

2012.  godina 

   RASHODI                                    1.  RASHODI ZA ZAPOSLENE  6.718.701  7.026.063  7.192.429  7.538.452  7.893.885 

1.1.  Plaće za zaposlene   6.402.969 6.744.323 6.955.073 7.249.431  7.618.011 1.2.  Naknade za zaposlene (dodatak na plaću i dodatni honorari iz 3.6.)  43.986 140.325 98.996 149.302  150.081 1.3.  Vanjski suradnici u nastavi – naknade za istraživački rad   0 0  0 0   0 1.4.  Ukupno ostalo:    271.746  141.415  138.360  139.719  125.793 

  Zaposleni iz drugih izvora financiranja (donacije)  97.536 0 0 0  0    Ostali rashodi za zaposlene: Božićnica, regres, jubilarne nagrade  174.210 141.415 138.360 139.719  125.793 2.  RASHODI ZA MATERIJAL I ENERGIJU   157.891  130.918  128.454  144.555  161.333 

2.1.  Uredski materijal i ostali materijalni rashodi  107.356 86.800 77.602 84.857  88.659 2.2.  Laboratorijski materijal   0 0  0 0  0 2.3.  Energija  36.934 38.531 48.800 54.310  61.780 2.4.  Materijal i dijelovi za tekuće i investicijsko održavanje  7.701 3.425 753 1.364  4.709 2.5.  Sitni inventar  5.900 2.162 1.299 2.956  6.185 2.6.  Ostalo (specificirati)   0  0   0  1.068   0 

86

0 0 0 .068  0   Zaštitna radna odjeća i obuća  13.  RASHODI ZA USLUGE    1.673.487  1.850.566  1.403.393  1.598.675  1.342.856 

3.1.  Telefon, pošta, prijevoz  101.691 91.210 77.258 64.200  64.369 3.2.  Usluge tekućeg i investicijskog održavanja  81.996 26.976 35.844 53.692  37.239 3.3.  Promidžba i informiranje  28.399 10.393 5.932 7.756  5.680 3.4.  Komunalne usluge  51.038 43.548 41.649 36.898  38.603 3.5.  Zakup, najam  684.111 700.067 609.276 610.041  645.942 

3.6. Intelektualne i osobne usluge (ugovori o djelu, honorari) ‐ članovima ZO‐a isključeno  374.719 428.517 207.299 267.188  286.541 

3.7.  Računalne usluge  38.178 54.765 47.838 49.751  50.973 3.8.  Ukupno ostalo (specificirati)   313.355  495.090  378.297  509.149  213.509 

Grafičke i tiskarske usluge  139.258 124.152 75.826 80.127  110.381 Usluge studentskog centra (anketiranja i sl.)  67.970 196.878 131.447 103.038  49.516 Usluge agencija za prijevode, lekture, revizije međunarodnih projekata i sl.)  97.798 34.459 20.983 17.960  47.293 Ostale usluge (Državni zavod za statistiku, HINA, Nacionalna i sveuč.knjižnica, ZOP)  7.829 6.905 1.781 3.180  2.819 

Zdravstvene usluge   500 2.400 0 14.000  3.500 

             Znanstvenoistraživačke usluge ‐ provođenje anketiranja ‐ agencije   0 130.296 148.260 290.844  0                 

4.  RASHODI ZA NEFINANCIJSKU IMOVINU   42.142  75.654  41.161  69.209  89.602 

4.1.  Poslovni objekti             4.2.  Računalna oprema  7.145 32.100 37.119 57.147  62.177 4.3.  Laboratorijska oprema    0  0 0 0  0 4.4.  Uredska oprema i namještaj  7.849 35.373 0 0  0 4.5.  Komunikacijska oprema    0  0 0 0  0 4.6.  Ostala oprema  19.300 2.950 0 0  3.494 4.7.  Literatura   6.411 5.231 4.042 3.919  5.378 4.8.  Ulaganja u postrojenja, strojeve i ostalu opremu            4.9.  Dodatna ulaganja na građevinskim objektima              

87

4.10.  Ukupno ostalo (specificirati)  1.437  0  0  8.143  18.553 

   Računalni programi  1.437 0 0 0  0     Licence  0  0 0 8.143  18.553 5.  NAKNADE TROŠKOVA ZAPOSLENIMA   531.089  545.944  450.859  444.941  477.634 

5.1.  Službena putovanja  193.823 116.154 102.602 177.924  207.277 

5.2. Stručna usavršavanja ‐ školarine za poslijediplomske studije, seminari, predavanja i sl.  140.111 236.493 166.849 106.993  91.275 

5.3.  Ukupno ostalo   197.155  193.297  181.408  160.024  179.082 

   Troškovi prijevoza na posao i s posla  197.155 193.297 181.408 160.024  179.082 6.  OSTALI NESPOMENUTI RASHODI POSLOVANJA   795.880  121.217  94.181  113.431  67.960 

6.1.  Premija osiguranja  0 0  0 0  0 6.2.  Reprezentacija   18.557 8.602 3.093 6.910  4.723 6.3.  Članarine  16.531 11.960 4.846 5.331  4.696 6.4.  Bankarske i usluge platnog prometa   12.182 4.267 3.783 3.668  3.933 6.5.  Kamate  5 0 5 1  5 6.6.  Ostali financijski izdaci    2.331 2.855 251 3.735  262 

Negativne tečajne razlike posebno vezane uz donaciju iz 2007. godine  27.787 156 530 1.297  1 Naknade za članove Upravnog vijeća  53.696 73.179 48.936 48.936  34.169 Putni troškovi vanjskih suradnika na projektima  29.280 20.198 11.888 19.278  2.173 Troškovi konferencija, sastanaka, edukacija ­ posebno vezano uz onaciju iz 2007. g d

635.511 0 20.849 24.275  17.998 

                                             B  UKUPNO RASHODI POSLOVANJA  9.919.190  9.750.362  9.310.477  9.909.263  10.033.270 

               C   

Preneseno stanje iz prethodne godine  1.539.949  391.442

   41.542 155.195  324.070 

    

U  KUPNO STANJE 31.12. (A­B+C)  391.442 

  41.542 

  155.195  324.070  274.755 

88

  6.2. Učinkovitost znanstvene produkcije i financir nja aTablica 6.2. Ukupna učinkovitost po znanstveniku  

  

  Godina Broj 

znanstvenika 

Ukupan broj znanstvenih radova u 

recenziranim časopisima po znanstveniku 

Patenti i inovacije 

Knjige ili druga 

literatura (rječnici, 

karte ili dr.­specificirati) 

Sredstva dodijeljena na natječajima (zn. projekti) 

po znanstveniku 

Sredstva od stručne djelatnosti (usluge) po znanstveniku 

Za  cijelu instituciju  

2008.  12  1  0  Knjige 0,17  

34.757  14.479 

  2009.  12  0,5  0  Knjige 0  

28.438  29.784 

  2010.  14  0,57  0  Knjige 0,07  

26.892  16.546 

  2011.  15  0,86  0  Knjige 0,13  

23.734  20.192 

  2012.  18  0,39  0  Knjige 0,22  

31.417  11.442 

89

 

P

 

OPIS PROVEDENIH EMPIRIJSKIH ISTRAŽIVANJA 2008.­ 2012. 

1. Kvalitativno istraživanje spolno/rodnog identiteta i upravljačke moći ženske upravljačke elite  u  javnom,  privatnom  i  civilnom  kulturnom  sektoru  Grada  Zagreba  provedeno 

lu i t 0  metodom po struktur ranih in ervuja (N=45)  (20 7. – 2008.) 

2. Istraživačko  razvojni  projekt  samovrednovanja  u  19  osnovnih  škola  u  Republici Hrvatskoj ‐ kvalitativna metodologija (2007.‐2009.) 

3. Istraživanje  vrijednosti  i  stavova  zagrebačkih  studenata  provođenjem  strukturiranih a lt   8intervjua na uzorku studenata (N=325) s  sedam faku eta Sveučilišta u Zagrebu (200 .) 

4. omparativno  međunarodno  anketno  istraživanje  ISSP  religije  i  religioznosti  na vno .

Kreprezentati m uzorku hrvatskog stanovništva (N=1.200) (2008 ).  

5. Istraživanje  problema  prakse  (naukovanja)  učenika  obrtničkih  škola  u  Zagrebu  na 008.uzorku učenika (N=893) u 17 gradskih strukovnih škola (2 ). 

6. Kvalitativno  istraživanje  registriranih  vjerskih  zajednica  u  RH  (N=  40).  Provedene  su N a

 

opservacije (N=40) i strukturirani intervjui ( =40) s voditeljima zajednic  (2008.). 

7. Spolna  stratifikacija  upravljačkih  položaja  u  javnom  sektoru  kulture  Grada  Zagreba  

(2008.)  

8. Spolna stratifikacija upravljačkih položaja Ministarstva znanosti, obrazovanja i sporta RH i Ministarstva kulture RH (2008.‐2009.) 

9. Istraživanje  kvalitativnog  tipa  mjesta  Povlja  na  otoku  Braču  kao  studije  slučaja  (case study).  U  metodologiji  slučaja  korištene  su  metode  analize  dokumentacije  i  metode ntervjua.  Polustrukturirani  intervjui  provedeni  su  na  10  ispitanika  (stalnih  i ipovremenih stanovnika) –(2008.‐2009.).  

10. Spolna  stratifikacija  radnih  tijela,  povjerenstava  i  vijeća,  odbora  za  dodjelu  državnih nagrada, distribucije nagrada, ravnateljskih pozicija i voditelja/ica znanstvenih projekata i  programa  Ministarstva  znanosti,  obrazovanja  i  sporta  RH  i  Ministarstva  kulture  RH (2008. – 2009.) 

11. Rodna stratifikacija u  filmskim udrugama i distribucija  filmskih nagrada u 2007. godini  

(2008. – 2009.) 

12. Rodna analiza rezultata natječaja za sufinanciranje filmske proizvodnje za 2007. godinu  

(2008. – 2009.) 

13. valiteta  života  studenata  u  gradu  Rijeci  u  okviru  zajedničkog  projekta  Sveučilišta  u KRijeci i Grada Rijeke ( N=1.004) (2008.‐2009.)  

14. Razvoj modela kurikuluma usmjerenog na kompetencije nastavnika  temeljen na  analizi sadržaja  relevantnih    dokumenata  i  raspravi  u  edukacijskim  grupama  sveučilišnih nastavnika (N=28) (2008. – 2009.) 

15. Istraživanje kvalitativnog tipa općine Lovinac u Ličko‐senjskoj županiji kao studiji slučaja pri  čemu  su  korištene metode  analize  dokumentacije  i  intervjua.  Istraživanje  različitih tipova aktera (N=10) i obilazak terena provođeni su u više navrata (2008.‐2010.). 

 

 

16. Kvalitativno  istraživanje  tri  protestantske  vjerske  zajednice  u  RH  kao  studije  slučaja 

povodom njihove  tužbe Upravnom  sudu RH, Ustavnom  sudu RH  i  Europskom  sudu  za ljudska prava. Provedene su opservacije javnih istupa (N=4), polu‐strukturirani intervjui (N=4)  s  pravnom  zastupnicom  tri  protestantske  vjerske  zajednice  u  tužbi  ECHR  za diskriminaciju a protiv Republike Hrvatske  i  s  tajnikom Komisije  za odnose  s vjerskim 

90

zajednicama RH te analiza dokumentacije (2008.‐2010.). 

17. Istraživanje kvalitativnog  tipa na primjeru studije slučaja velikog grada provedeno  je u gradu Zagrebu. U  istraživanju o  slučaju  gradnje  tzv.  projekta Cvjetni  na Cvjetnom  trgu (Preradovićevom  trgu)  korištene  su  metode:  analiza  dokumentacije,  povijesno‐komparativna metoda, analiza sadržaja, analiza diskursa i polustrukturirani  intervjui sa 

a  ž 1

 

stručnim akterim (N=33). Istra ivanje je provođeno u više navrata (2008.‐20 1.). 

18. Scientometrijsko  istraživanje  karakteristika  znanstvene  produktivnosti  hrvatskih znanstvenika (N= 5021)  iz  društvenih i humanističkih znanosti i umjetničkog područja u razdoblju 1991‐2005 temeljnih na podacima iz online kataloga Nacionalne i sveučilišne 

 

knjižnice u Zagrebu i citatne baze WoS (2008.‐2012). 

19. Polustrukturirani  intervjui  s  voditeljima  tri  protestantske  vjerske  zajednice    (N=8)  u i č 2

 

svrhu kontinuiranog praćenja u okv ru studije slu aja (2008.‐ 012.). 

20. Transverzalno    istraživanje  dvije  generacije    studentica  (N=302)  na  tri  učiteljska fakulteta  o  pristupima  učenju,    motivaciji  za  studij  i  zanimanje    te  percepciji  buduće 

 

profesije (2008.– 2012.). 

21. Vrednovanje školskih preventivnih programa osnovnih škola Grada Rijeka (kvalitativna  

metodologija; 2009.) 

22. Kvalitativno  istraživanje  ISKCON‐a  u  Hrvatskoj,  Poljskoj  i  Sloveniji  –  strukturirani  

intervjui s voditeljima zajednica (N=3) (2009.). 

23. Kvalitativno istraživanje kao studija slučaja manjeg grada Novog Vinodolskog. Korištene su metode analize dokumentacije i metode polustrukturiranih intervjua (N=40) različitih 

 

tipova aktera (civilnih, političkih, ekonomskih i stručnih) (2009.). 

24. Kvalitativno  istraživanje  realiziranih  projekta  organizacija  civilnog  društva  s  temom izgradnje  mira  i  s  fokusom  na  mlade,  te  financiranih  od  strane  državnih  institucija  u 

s  

 

razdoblju 2006.‐ 2007.godine, provedeno analizom  adržaja  projekta (N=93) (2009.). 

25. Istraživanje  socijalnog  poduzetništva  kao  oblika  razvoja  organizacijske  i  financijske samoodrživosti,  te  kao  načina  (samo)zapošljavanja  mladih  i  drugih  teško  zapošljivih 

r u

 

skupina, provedeno u 60 udruga mladih na uzo k  mladih (N=304) (2009.). 

26. Bibliometrijsko  istraživanje  produktivnosti  i  međunarodne  prisutnosti  hrvatskih  

sociologa (N=47) (2009.).  

27. Komparativno  međunarodno  anketno  istraživanje  ISSP  društvenih  nejednakosti  na m

 

reprezentativno  uzorku hrvatskog stanovništva (N=1.200) (2009.) 

28. Analiza  rizičnih ponašanja učenika  završnih  razreda osnovnih  škola  i  srednjoškolaca  u Ličko‐senjskoj  županiji  pomoću  anketnog  istraživanja  uzoraka  učenika  (N=2.245) (2009.) 

 

29. Istraživanje  karakteristika  i  promjena  u  medijskom  izvještavanju  o  znanosti  (analiza 

sadržaja  i  analiza  okvira  najčitanijih  dnevnih  novina)  u  dva  sociopovijesna  razdoblja v o

91

1986‐1988.  i  2006‐2008.    na  uzorku  (N=  885)  novinskih  teksto a  o  znan sti (2009/2010.). 

30. Komparativno  istraživanje  o  participaciji  roditelja  u  životu  škole  provedeno  na stratificiranom uzorku  roditelja  učenika  (N=11.125)    iz  9    zemalja  jugoistočne  Europe (2009. ‐ 2010.). 

31. Istraživanje uvjeta, načina i postupaka izricanja negativnih pedagoških mjera i procjene njihove  učinkovitosti  iz  perspektive  učenika  i  djelatnika  osnovnih  škola  u  Republici Hrvatskoj ‐ istraživanje miješanog modela (kvalitativno i kvantitativno) na uzorcima 370 učenika  i  56   učitelja,  stručnih  suradnika  i  ravnatelja u 10  zagrebačkih  škola osnovnih škola,  te  analiza  sekundarnih  podataka  iz  e‐matica  škola  te  pravnih  dokumenata  o pedagoškim mjerama u 16 škola (2009. ‐2011.) 

32. Kvalitativno istraživanje o pojavi privatnih instrukcija s ciljem razvoja modela regulacije pojave (međunarodno kvalitativno komparativno istraživanje, u Hrvatskoj je provedeno 

  im a  2 e  a23 intervjua s različitim obrazovn  dionicim  i   fokus grup u dva istraživačka v la) (2009. ‐ 2012.) 

33. Anketno  istraživanje  socijalne  strukture  i  vrijednosti  građana  Hrvatske  na reprezentativnom nacionalnom uzorku odraslog stanovništva (N=1000) (2010.). 

34. Istraživanje  socijalnih  obilježja,  položaja,  vrijednosti,  stavova  i  obrazaca  ponašanja  na e t (

 

uzorku stud nata (N=2.000) sa svih hrvatskih sveučilišta i područja znanos i  2010.). 

35. Istraživanje  socijalnih  i  profesionalnih  obilježja  te  mišljenja  učitelja  i  nastavnika matematike  u  osnovnim  školama  (N=1.700)  o  matematici  kao  nastavnom  predmetu, 

 pro 0

 

nastavi matematike i nastavnim gramima (201 .).   

36. Istraživanje  socio‐ekonomskih  i  socio‐kulturnih  obilježja  te  mišljenja  učenika  osmih razreda  u  Gradu  Zagrebu  i  Zagrebačkoj  županiji  (N=693)    o  matematici,  nastavi 

 

matematike i nastavničkoj podršci (2010.). 

37. Komparativno međunarodno anketno  istraživanje ISSP o okolišu  i  održivom razvoju na  

reprezentativnom uzorku hrvatskog stanovništva (N=1.202) (2010.). 

38. Istraživanje  produktivnosti  hrvatskih  sociologa  (N=94) prema bazama Web of  Science,  bibli

 

Google Scholar i Hrvatska znanstvena ografija (2010.).  

39. Kvantitativno istraživanje metodom online upitnika o karijerno važnim mrežama mladih istraživača  u  područjima  prirodnih  i  društvenih  znanosti  iz  nastavnih  i  istraživačkih 

nih novaka (201

 

ustanova na uzorku (N=250) znanstve 0.). 

40. Upitničko  istraživanje  kompetencije  učiti  kako  učiti  učenika  osmih  razreda  u  Gradu g 2Zagrebu i Za rebačkoj županiji (N=693) ( 010.). 

41. Istraživanje  programskih  pretpostavki  (analiza  kurikuluma  različitih  predmeta  u osnovnom obrazovanju) te učeničkih (N=370), nastavničkih (N=29) i ravnateljskih (N=5) iskustava  relevantnih  za unapređivanje mirovnog obrazovanja u osnovnim školama na temelju  kvalitativno‐kvantitativnog  istraživanja  u  10  zagrebačkih  osnovnih  škola  na 

nika, nastavnik ljuzorcima uče a i ravnate a (2010.) 

42. Kvalitativno  istraživanje  metodom  dubinskih  intervjua  o  procesu  i  akterima profesionalne  socijalizacije  mladih  istraživača  u  područjima  prirodnih  i  društvenih znanosti na uzorku znanstvenih novaka (N=40)  iz nastavnih  i  istraživačkih ustanova  iz različitih teorijskih i aplikativnih polja znanosti (2010./2011.). 

 43. Istraživanje  produktivnosti  i  citiranosti  znanstveno‐nastavnog  osoblja  Fakulteta 

političkih znanosti Sveučilišta u Zagrebu (N=167) u razdoblju od 1962. do 2010. godine na  temelju  podataka  iz  baza  online  kataloga  NSK,  CROSBI  baze,  Worldwide  Political 

92

Abstracts, Scopus, WoS i Google Scholar (2010.‐2011.) 

44. Edukacijski  program  s  komponentom  akcijskog  istraživanja  o  mogućnosti  razvoja a

 

liderskih kompetencija nastavnika proveden u hrvatskim škol ma  (N=6) (2010. ‐2011.) 

45. Analiza  rezultata  pristupnika  ispitima  državne  mature  iz  Biologije,  Fizike  i  Kemije (populacijska  analiza  jedne  generacije  pristupnika  ispitima  2009./2010.),  uključujući psihometrijske  analize  ispita  državne  mature  i  analize  sadržaja  zadataka  na  temelju 

d k 2procjena pre metnih ekspertnih s upina od 5 članova (2010. –  011.) 

46. Istraživačko  razvojni  projekt    s  ciljem  izrade  programa  za  nadarene  učenike  u  XV kgimnazija  (kvalitativno  istraživanje/  polustrukturirani  intervjui  s  40  učeni a  i  10 

nastavnika) (2010./2011.) 47. Analiza  rizičnih  ponašanja  srednjoškolaca  u  Primorsko‐goranskoj  županiji  pomoću 

r /anketnog ist aživanja uzoraka učenika (N=1.927) (2010. 2011.) 

48. Istraživanje  produktivnosti  hrvatskih  znanstvenika  iz  područja  prirodnih  znanosti  u razdoblju  1991‐2005 mjereno  kategorijama  časopisa  indeksiranih  u  bazi WoS  (2010.‐2012). 

49. Komparativno  istraživanje  sustava  financiranja  visokog  obrazovanja,  javnih visokoobrazovnih  ustanova  i  financijske  potpore  studentima  u  šest  europskih  zemalja (analiza  sadržaja  nacionalnih  strateških  dokumenata,  N=20;  strukturirani  intervjui  s ekspertima i sveučilišnim osobljem, N=18)  uključujući i Hrvatsku (2010.‐2012.).  

50. Analiza  rezultata  tri  cjelokupne  generacije  pristupnika  na  ispitima  državne  mature  iz Matematike  2009./10.  –  2011./12.,  uključujući  psihometrijske  analize  ispita  državne mature  iz  matematike  i  analize  sadržaja  zadataka  na  temelju  procjena  predmetne ekspertne skupine od 11 članova 

51. Istraživačko‐razvojni  projekt  opažanja  nastave  (kvalitativna  metodologija)  s  ciljem razvoja instrumenata za vrednovanje školske nastave u četiri osnovne škole, u suradnji sa stručnim suradnicama i 38 nastavnika  (2010. ‐ 2012.) 

52. Komparativno međunarodno  anketno  istraživanje  ISSP  stavova  o  zdravlju  i  hrvatskom zdravstvenom  sustavu  na  reprezentativnom  uzorku  hrvatskog  stanovništva  (N=1.220) (2011. godine). 

53. straživanje produktivnosti hrvatskih politologa (N=61) prema bazama Web of Science, n ibliogr

IGoogle Scholar i Hrvatska zna stvena b afija (2011.).  

54. Analiza  rizičnih  ponašanja  mladih  u  Dubrovačko‐neretvanskoj  županiji  pomoću anketnog istraživanja uzoraka učenika (N=1.501) (2011.) 

55. Život i studiranje u Dubrovniku ‐ Mišljenja studenata dubrovačkog Sveučilišta o životu u Gradu, studiranju i rizičnim ponašanjima studenata (on‐line upitnik, N=226)  Naručitelj Sveučilište u Dubrovniku, (2011.) 

56. Istraživačko‐razvojni projekt  jačanja unutarnjih kapaciteta osnovnih škola grada Rijeke za provedbu školskih preventivnih programa (kvalitativna metodologija; (2011.) 

57. Analiza  sadržaja  obrazovanja  za  održivi  razvoj  u  nacionalnim  kurikulumima, predmetnim  programima  i  udžbenicima  (N=50)  za  obvezno  obrazovanje  u  devet europskih zemalja, uključujući i Hrvatsku) (2011.)  

58. Analiza upisa na studijske programe visokoškolskih i ustanova u Republici Hrvatskoj na 

u  g 2

93

osnovu rezultata državne mature provedene   školskim odinama 2009./10. i  010./11. ‐ populacijska analiza dvije generacije pristupnika i upisnika  (2011. – 2012.) 

59. Istraživanje  produktivnosti  i  međusobne  suradnje  hrvatskih  psihologa  (N=241) temeljeno  na  podacima  iz  citatne  baze WoS  u  razdoblju  od  1991.  do  2010.  godine,  na skupu od (N=882) rada (2011.‐2012). 

60. Analiza rizičnih ponašanja učenika srednjih škola u Istarskoj županiji pomoću anketnog istraživanja uzoraka učenika (N =1.539) (2012.)  

61. Istraživanje na temu „Žene i nasilje“ (zakonska regulativa; politike, strategije i programi; institucionalni mehanizmi; preventivne mjere i obrazovanje; skloništa i službe za pomoć ženama žrtava nasilja; istraživanja i statistički podaci iz drugih izvora) (2012.) 

62. Istraživanje položaja, problema  i stavova mladih u Hrvatskoj, provedeno u okviru Shell outh  Survey,  na uzorku mladih u dobi  od 14 do 27  godina  (N=1.500)  iz  cijele  zemlje 

eY(2012. godin ).  

63. Istraživanje  (web‐anketa)  socijalnog  i  profesionalnog  profila  te  produktivnosti istraživača (N=242) u istraživačko‐razvojnom sektoru (2012.). 

64. Anketno  istraživanje  (N=350)  članova  8 manjih  vjerskih  zajednica  i  polu‐strukturirani intervjui s njihovim voditeljima (N=8)  o ulozi vjerskih zajednica kao socijalnih resursa u 

 

odnosu religije i zdravlja (2012.) 

65. Komparativno  istraživanje  na  prigodnom  uzorku  nastavnika  (N=166)  iz  4  zemlje jugoistočne  Europe  o  važnosti  i  usvojenosti  profesionalnih  kompetencija  kao  provjera 

 

modela nastavničkih kompetencija  (2012.‐2013.) 

66. zvoja scientometrije kao discipline  temeljeno na svim člancima (N=2886) ntometrics od početka izlaženja, 1978. do 2010. godine. 

 Istraživanje raz časopisu Sciei(2012.‐2013.)  

67. Istraživanje  znanstvene  suradnje  znanstvenika  HR  (N=918)  između  i  unutar  tri  polja društvenih znanosti: psihologije, sociologije i odgojnih znanosti, u razdoblju 1992.‐ 2011. godine na temelju bibliografskih podataka iz 2 međunarodne i 2 nacionalne baze. (2012.‐2013.) 

      

94

POPIS NAJZNAČAJNIJIH RADOVA VODITELJA PROJEKATA 2003.­2012.  D r.s . Bc RANISLAVA BARANOVIĆ 

1. Baranović, B.    (2004).   Attitudes of Croatian Youth towards Human Rights as an  Integral Part of a Democratic Political Culture, in: P. E. Mitev and J. Riordan,  (Eds.) Towards Non­iolence & Dialoge Culture in South East Europe.  Sofia:  "Ivan Hadjiysky" Institute for Social vValues & Structures, pp. 29‐46.  

2. Baranović, B. and Doolan K. (2005).  Citizenship education. The case of Croatia,  in:  Maes, .  (Ed.)  Different  faces  of  citizenship  education  in  European  countries.    Brussels: BCIDREE/DVO. pp. 51‐71.  

3. Mesić. M  and Baranović,  B.  (2005). National Minority  Education  in  Croatia,  in: N.  Genov Ed.)  Ethnicity  and  Educational  Policies  in  South  Eastern  Europe.  Berlin‐Sofia:  Friedrich 

,  ty Berlin, Institute of Eastern European Studies. pp. 64‐84. (Ebert Stiftung Free Universi 

4. aranović, B.  (Ur.)  (2006). Nacionalni  kurikulum za obvezno obrazovanje u Hrvatskoj – Brazličite perspektive.  Zagreb: Institut za društvena istraživanja u Zagrebu.  

5. aranović, B; Jokić, B. i Doolan, K. (2007). Teaching history in a post‐war social context – BThe Case of Croatian Danube region. Intercultural education. (18) 5:455‐471.   

6. Koren,  S.  i  Baranović,  B.  (2009).  What  kind  of  history  education  do  we  have  after eighteen years of democracy  in Croatia? Transition,  intervention and history education olitics (1990‐2008)p ,  in:  A. Dimou (Ed.) “Transition" and the Politics of History Education in Southeastern Europe. Gottingen : V&E Unipress, pp. 91‐140.  

7. Puzić,  S.,  Baranović,  B.  i Doolan, K.  (2011).  Školska  klima  i  sukobi  u  školi. Sociologija  i prostor. (191) 3:335‐358. 

 8. Baranović,  B.  (2011).  Rodna  (ne)ravnopravnost  i  diskriminacija  u  obrazovanju,  u:  Ž. 

amenov i B. Galić (Ur.) Rodna ravnopravnost i diskriminacija u Hrvatskoj. Zagreb: Ured Kza ravnopravnost spolova Vlade RH, str. 38‐49.   

9. uzić, S.  i Baranović, B.  (2012). Društveni  aspekti matematičkog obrazovanja. Revija za ‐ 6

Psociologiju. (42), 2:161 18 .  

10. Jugović,  I.,  Baranović,  B.  i  Marušić,  I.  (2012)  Uloga  rodnih  stereotipa  i  motivacije  u bjašnjenju matematičkog uspjeha  i  straha od matematike.  Suvremena psihologija  (15) :65‐79. o1 

 

  

95

Prof. dr. sc. VLASTA ILIŠIN   1. Spajić‐Vrkaš, V. and Ilišin, V. (2005). Youth in Croatia. Zagreb: Research and Training Centre 

or  Human  Rights  and  Democratic  Citizenship,  Faculty  of  Humanities  and  Social  Sciences niversity of Zagreb.  

fU 

2. Ilišin, V. (2006). Parents as Media Educators: Communication Between Children and Parents bout Media Content,  in: N. Zgrabljić Rotar  (Ed.) Media Literacy and Civil Society.  Sarajevo: ediacentar, pp. 135‐156. 

aM 

3. lišin,  V.  (Ur.)  (2006).  Mladi  između  želja  i  mogućnosti.  Zagreb:  Institut  za  društvena straživanja. Ii 

4. lišin, V. (Ed.) (2007). Croatian Youth and European Integration. Zagreb: Institut za društvena straživanja. Ii 

5. lišin,  V.  i  Radin,  F.  (Ur.)  (2007).  Mladi:  problem  ili  resurs.  Zagreb:  Institut  za  društvena straživanja. Ii 

6. Ilišin, V.  (2007). Political Values and Attitudes,  in: P. Ramet ans D. Matić  (Eds.) Democratic ransition  in  Croatia.  Value  Transformation,  Education  and  Media.  Texas:  Texas  A&M niversity Press, pp. 109‐137. TU 

7. lišin, V. (2007). The Social Structure of the Croatian Parliament in Five Mandates. Politička isao – Croatian political science review, 44(3‐4): 45‐70. 

Im 

8. lišin, V. (2008). Zagrebački studenti o demokraciji i političkom aktivizmu mladih. Sociologija  prostor, 46 (3‐4): 311‐340. Ii 

9. lišin,  V.  and  Potočnik,  D.  (2010).  A  sociological  portrait  of  contemporary  Croatian  youth. nnales. Series Historia et Sociologia, 20(1):41‐56. IA 

10. Ilišin, V. (2011). Vrijednosti mladih u Hrvatskoj. Politička misao, 48(3): 82‐122. 

96

  

Prof.dr sc. MAJA JOKIĆ . 

1. okić, M.  (2005). Bibliometrijski aspekti  vrednovanja  znanstvenog  rada.  Zagreb:  Sveučilišna Jknjižara.   

2. Jokić,  M.  i  Ball,  R.  (2006).  Qualität  und  Qantität  wissenschaftlicher  Veröffentlichungen  bibliometrische  Aspekte  der  Wissenschaftskommunikation.  Jülich:  Forschungszentrum, Zentralbibliothek. 

3. Jokić,  M.;  Zauder,  K.  i  Letina,  S. 

 (2012).  Karakteristike  hrvatske  nacionalne  i međunarodne znanstvene  produkcije  u  društveno­humanističkim  znanostima  i  umjetničkom  području  za razdoblje 1991­2005.  Zagreb : Institut za društvena istraživanja.  

4. Jokić,  M.  i  Dugački,  V.  (2007).  Medicinski  udžbenici  i  priručnici,  u:    B.  Vitale  (Ur.)  Četiri stoljeća javnoga zdravstva i biomedicine u Hrvatskoj: Mala zemlja duge medicinske tradicije u 

 

 

globalnoj medicini 21. stoljeća. Medicinska naklada, Zagreb, str. 338‐348.

5. Jokić,  M.  i  Šuljok,  A.    (2008).  Productivity  and  its  imapct  in  the  ISI  and  Scopus  citation databases  from 1996  to 2005.  In: Katarina Prpić  (Ed.) Beyond  the myths about  the natural 

 

and social sciences. Zagreb: Institute for Social Research in Zagreb, pp. 143‐170. 

6. Jokić, M.  (2003).  Evaluation  of  Croatian  journals  covered by  the  ISI  databases  (Institut  for  

Scientific Information). Periodicum biologorum, (105) 1: 95‐98. 

7. Jokić, M. (2006).  Scientometrijski pristup znanstvenom radu u polju filozofije. Prolegomena,  

(5) 1: 99‐110. 

8. Andreis,  M.  and  Jokić,  M.  (2008).  An  impact  of  Croatian  journals  measured  by  citation analysis  from SCI‐expanded database  in  time span 1975–2001. Scientometrics,  (75) 2: 263‐

 

288. 

9. Jokić,  M.,  Zauder,  K.  and  Letina,  S.  (2010).  Croatian  scholarly  productivity  1991–2005 measured  by  journals  indexed  in  Web  of  Science.  Scientometrics.  (8),  2:  375‐395.  DOI 

 

10.1007/s11192‐009‐0071‐5.  10. Letina, S., Zauder, K. i Jokić, M. (2012). Produktivnost hrvatskih psihologa: Scientometrijska 

analiza  mreže  suradnje  na  radovima  indeksiranim  u  bazi  WoS  1991‐2010.  Suvremena psihologija, (15) 1: 97‐117.  

        

97

 Prof. dr. sc. MLADEN LABUS  

 

1. Labus, M. (2004). Izazov umjetničkog u mišljenju Danka Grlića, u: G. Škorić (ur.) Za umjetnost (Zbornik radova u čast Danku Grliću povodom dvadeset godina od njegove smrti).  Zagreb : FF press Filozofski fakultet u Zagrebu, Str. 129‐141.  

ost. Sociologija 2. Labus, M. (2005).  Vrijednosne orijentacije i religiozn  sela (43) 2: 383‐408. 

0 (43) 4: 837‐853.   

 3. Labus, M. (2005). Društvene vrednote i religioznost. Sociologija sela. 17

4. Labus, M. (2005). Ontologijski prilaz umjetnosti u djelu Ivana Fochta. Filozofska istraživanja. (25) 4: 901‐909. 

5. Labus, M. (2006). Filozofija‐pjesništvo‐svijet Vanje Sutlića, u: Ž. Paić (ur.)  Izgledi povijesnog mišljenja:  Zbornik  radova  povodom  osamdesete  obljetnice  rođenja  Vanje  Sutlića.  Zagreb: 

ruštvo pisaca; Antibarbarus, str. 137‐155.  

 

Tvrđa. Hrvatsko d

6. Labus, M. (2006). Filozofija moderne umjetnosti: onto­antropologijski i socio­kulturni pristupi.  

Zagreb: Institut za društvena istraživanja. 

7. Labus, M.  (2008). Mogućnost stvaralaštva u mišljenju Gaje Petrovića, u: L. Veljak (ur.) Gajo Petrović  ­  čovjek  i  filozof:  Zbornik  radova  s  konferencije  povodom  80.  obljetnice  rođenja. 

 

Zagreb: FF press, Filozofski fakultet u Zagrebu, str. 137‐158.  

8. Labus, M. (2010). Filozofske primjedbe multikulturalizmu, u: J. Kodrnja, S. Savić i S. Slapšak (ur.)  Kultura,  Drugi,  žene.  Zagreb:  Institut  za  društvena  istraživanja  u  Zagrebu;  Hrvatsko 

 

filozofsko društvo; Plejada d.o.o., str. 129‐159. 

9. abus, M. (2011). Sociolog religije i humanist Esad Ćimić, u: N. Skledar (ur.) Esadu Ćimiću u . 

 Lčast (Zbornik radova povodom 80 godišnjice života). Zadar: Sveučilište u Zadru, str. 73‐89   

10. Lab s, M.  (2012). Ontologija vrijednosti u  filozofiji Romana  Ingardena, u: B. Dujmović  (ur.) Roman Ingarden: Mala knjiga o čovjeku. Zagreb: Naklada Breza, str. 131‐142.  

u

 

 

 

 

 

  

 

98

 

Prof. dr. sc. ANKICA MARINOVIĆ 

 1. Marinović  Bobinac,  A.  (2004).  Dimension  of  Religious  Knowledge  Among  Adult 

opulation  in  Croatia,  in:  D.  Marinović  Jerolimov,  S.  Zrinščak  and  I.  Borowik  (Eds.) PReligion and Patterns of Social Transformation.  Zagreb: Institut za društvena istraživanja.  

2. Bezinović,  P.,  Marinović  Bobinac,  A.  i  Marinović  Jerolimov,  D.  (2005).  Kratka  ljestvica eligioznosti:  validacija  na  uzorku  adolescenata.  Društvena  istraživanja.  (14)  1‐2:  135‐r156.  

3. Marinović Bobinac, A. (2005). Dimenzija religioznog iskustva u Hrvatskoj: «šapat anđela»   sociologijske  perspektive.  Sociologija  sela.  Časopis  za  istraživanje  prostornog  i iz

sociokulturnog razvoja 168 (43) 2: 279‐481.  

4. Marinović Bobinac, A. and Marinović Jerolimov, D. (2006). Religious Education in Croatia, in: . Kuburić and C. Moe (Eds.) Religion and Pluralism in Education. Comparative Approaches in 

  9 . : eZthe Western Balkans, 3 ‐71  Novi Sad  CEIR & Kotor N twork.   

5. arinović  Bobinac,  A.  (2007).  Komparativna  analiza  kurikuluma  za  religijsko Mobrazovanje: primjer četiri katoličke zemlje. Metodika. 8(2), 15:408‐424.   

6. Marinović Bobinac, A. and Marinović  Jerolimov, D.  (2008). Catholic Religious Education in  Public  Schools  in  Croatia:  Attitudes  towards  Other  Religions  in  primary  School Textbooks,  in  G.  Pusztai  (Ed.)   Education and Church  in Central and Eastern Europe at First Glance. Debrecen: University of Debrecen  ‐ Center  for Higher Education, Research nd Development; Hungarian Academy  of  Sciences & Religion  and Values:  Central  and 

aaEastern European Rese rch Network, pp. 179‐192.  

7. Marinović  Bobinac,  A.  (2008).  Images  of  the  Religious  Other  in  Religious  Instruction extbooks in Croatia, in: C. Moe and Z. Kuburić (Eds.) Images of the Religious Others.  Novi TSad: CEIR i Kotor Network, pp. 201‐217.   

8. arinović Bobinac, A. and Marinović Jerolimov, D. (2008). Vjerske zajednice u Hrvatskoj. MZagreb: Udruga za vjersku slobodu u RH i Prometej.   

9. Marinović  Jerolimov,  D.  and Marinović,  A.  (2010). Mutual  Relations  between  the  State and  Minority  Religious  Communities.  The  Case  of  International  Society  for  Krishna Consciousness  (ISKCON)  in Croatia, Poland and Slovenia,  in: D. Hall  and R.  Smoczinsky eds.)  New  Religious  Movements  and  Conflict  in  Selected  Countries  of  Central  Europe. (Warsaw: Institute of Philosophy and Sociology, Polish Academy of Sciences, pp. 95‐131.  

10. Marinović, A. and Marinović Jerolimov, D. (2012). What About Our Rights? The State and Minority Religious Communities in Croatia. A Case Study. Religion and Society in Central and Eastern Europe, (5) 1: 39‐53. www.rascee.net 

99

  

Dr. sc D.  INKA MARINOVIĆ JEROLIMOV  

1. arinović Jerolimov, D.,  Zrinščak, S. and Borowik, I. (Eds.) (2004). Religion and Patterns of MSocial Transformation. Zagreb: Institut za društvena istraživanja u Zagrebu.   

2. arinović  Jerolimov,  D.  (2005).  Tradicionalna  religioznost  u  Hrvatskoj  2004.:  između olektivnoga i individualnog. Sociologija sela 168  (43) 2: 303‐338.  Mk 

3. Marinović  Jerolimov,  Dinka  (2006).Traditional  Church  Beliefs  and  Alternative  Beliefs  in roatia,  in:  I‐  Borowik  (Ed.) Religion,  Churches  and Religiosity  in Post­Communist Europe. rakow: Nomos, pp. 253‐265. CK 

4. arinović Jerolimov, D. and Zrinščak, S. (2006). Religion Within and Beyond Borders: The ase of Croatia. Social Compass (53) 2: 279‐290.  MC 

5. arinović  Bobinac,  A.  i  Marinović  Jerolimov,  D.  (2008).  Vjerske  zajednice  u  Hrvatskoj. agreb: Udruga za vjersku slobodu u Republici Hrvatskoj i Prometej. MZ 

6. Marinović  Jerolimov,  D.  and  Marinović  Bobinac,  A.  (2009).  Islamische  Ausbildung  in uropa  –  kroatisches  Modell  in:  Ednan  Aslan  (Hg.)  Islamische  Erziehung  in  Europa  / slamic Education in Europe. Wien, Köln, Weimar: Böhlau Verlag, pp. 239‐258.  EI 

7. Marinović  Jerolimov,  D.  (2010).  Religiosität,  Nicht‐  Religiosität  und  einige  Werte  der roatischen Jugendlichen: konservativ und/oder liberal? in: J. Bohn, Jochen, T. Bohrmann Hg.) Religion als Lebensmacht. Leipzig: Evangelische Verlagsanstalt. pp. 89‐107. k( 

8. Marinović  Jerolimov,  D.  and Marinović,  A.  (2010). Mutual  Relations  between  the  State and  Minority  Religious  Communities.  The  Case  of  International  Society  for  Krishna Consciousness  (ISKCON)  in Croatia, Poland and Slovenia,  in: D. Hall  and R.  Smoczinsky Eds.)  New  Religious  Movements  and  Conflict  in  Selected  Countries  of  Central  Europe. arsaw: Institute of Philosophy and Sociology, Polish Academy of Sciences, pp. 95‐131. 

(W 

9. Marinović Jerolimov, D. and Jokić, B. (2010). Religion and Youth in Croatia, in: G. Giordan Ed.) Annual Review of the Sociology of Religion Vol 1: Youth and Religion. Leiden: Brill, pp. 07‐327. (3 

10. Marinović, A. and Marinović Jerolimov, D. (2012). What about Our Rights? The State and Minority Religious Communities in Croatia: A Case Study. Religion and Society in Central and Eastern Europe (5) 1:. 39‐53. www.rascee.net 

100

 D r.sc. KATAR NA PRP Ć 

1. rpić,  K.  (2003).  Društvena  potcijenjenost  znanosti  i  razvoj  hrvatskog  istraživačkog ena istraživanja, 12 (1‐2): 45‐68.  

I I

Ppotencijala. Društv 

2. Prpić,  K.  (2004).  Sociološki  portert  mladih  znanstvenika.  Zagreb:  Institut  za  društvena istraživanja u Zagrebu. 

3. Prpić, K. (2005). Generational similarities and differences in researchers' professional ethics:  

An empirical comparison. Scientometrics, 62 (1): 27‐51.  

4. rpić,  K.  (2005).  Research  ethics  in  five  scientific  fields:  An  empirical  comparison.  VEST  ­ l echnology Studies, 18 (1‐2): 5‐34.9. 

 PJourna  for Science and T 

5. rpić,  K.  (Ur.)  (2005).  Elite  znanja  u  društvu  (ne)znanja.  Zagreb:  Institut  za  društvena Pistraživanja u Zagrebu.  

6. rpić, K. (2007). Changes of scientific knowledge production and research productivity in a entometrics, 72 (3): 487‐511.  

Ptransitional society. Sci 

7. Prpić, K. (Ed.) (2009). Beyond the Myths about the Natural and Social Sciences: A Sociological b. 

 View.  Zagreb: Institute for Social Research – Zagre

8. Prpić, K., Oliveira, L. and Hemlin, S. (Eds.) (2009). Women in Science and Technology. Zagreb: Institute  for Social Research – Zagreb and Sociology of Science and Technology Network of the European Sociological Association.   

9. Prpić, K. (2011). Science, the public, and social elites: How the general public, scientists, top  

politicians and managers perceive science. Public Understanding of Science, 20 (6): 733‐750.   0. Prpić, K.   and Petrović, N. (2011). Croatian Social Scientists’ Productivity and a Bibliometric Study of Sociologists’ Output. Sociologija i prostor, 48 (3): 437‐459.  

1

         

101

 Dr.  . D OVAC sc UŠICA SEFERAGIĆ i Dr.sc. ANĐELINA SVIRČIĆ GOT

  

1. Seferagić, D. (2005). Piramidalna mreža gradova. Sociologija i prostor, (169) 3: 571‐613.  2. Seferagić,  Dušica  (2006).  Panel  on  Sociological  Analysis  of  Spatial  Changes  in  Three 

a o ,  1Transition l C untries. Sociologija i prostor (171) 1: 144‐ 47. 

. Seferagić,  D.  (2007).  Akteri  društvenih  promjena  u  urbanom  prostoru  Hrvatske.   / 3

 3

Sociologija i prostor, (177‐178) 3 4:  61‐377.  4. Seferagić,  D.,  Svirčić  Gotovac,  A.  and  Zlatar,  J.  (2009).  Sociological  Approach  to 

Landscapes in Croatia: Examples of the Mediterranean Landscape. Mošćenički zbornik, 6: 45‐69. 

5. Seferagić, D. (2010). Usponi i padovi Novog Vinodolskog (Proturječja glokalnog razvoja –  

studija slučaja). Sociologija i prostor, (187) 2: 223‐246. 

6. Svirčić  Gotovac,  A.  i    Zlatar,  J.  (2008).  Akteri  rekonstrukcije  Cvjetnoga  trga  u  Zagrebu. Sociologija i prostor, 179 (46) 1: 53‐76.  

7. Svirčić Gotovac, A. (2010). Aktualni revitalizacijski i gentrifikacijski procesi na primjeru Zagreba. Sociologija i prostor, (187) 2: 197‐221. 

8. Svirčić Gotovac, A. (2011). Aspekti ugroženosti javnih prostora, u: Jasna Čapo i Valentina Gulin  Zrnić  (ur.)  Mjesto,  nemjesto.  Interdisciplinarna  promišljanja  prostora  i  kulture. Zagreb: Biblioteka Etnografija, 303‐317. 

9. Svirčić  Gotovac,  A.  (2012).  Akteri  društvenih  promjena  u  prostoru  (2007‐2011),  u:  A. Svirčić  Gotovac  i  J.  Zlatar  (ur.):  Akteri  društvenih  promjena  u  prostoru.  Transformacija 

Iprostora i kvalitete života u Hrvatskoj. Zagreb:  nstitut za društvena istraživanja,  11‐29. 

10. Svirčić  Gotovac,  A.  i  Zlatar,  J.  (Ur.)  (2012).  Akteri  društvenih  promjena  u  prostoru. Transformacija  prostora  i  kvalitete  života  u  Hrvatskoj.  Zagreb:  Institut  za  društvena istraživanja. 

    

f.  .sc. VLASTA VIZEK VIDOVIĆ 

1. Pifat‐Mrzljak, G., Juroš, L., Vizek Vidović, V. (2004). Broad strokes of recovery: The case of Croatia. Higher education in Europe: Brain drain and the academic and intellectual labour 

t

102

Pro dr

market in South Eas  Europe, (3) 3: 372‐380. 

2. Vizek  Vidović,  V.  i  Bjeliš,  A.  (2006).  Entrepreneurialism  at  the  University  of  Zagreb: managing  the  sustainability  of  change.  Higher  education  in  Europe:  Entrepreneurial 

Europe: Universities in  Legacies, Realities and Aspirations, 1: 157‐194. 

3. Vizek  Vidović  V.  and  Domović,  V.  (2008).  Researching  teacher  education  and  teacher practice:  the  Croatian  perspective,  in:  B.  Hudson  i  P.  Zgaga  (Eds.)  Teacher  education policy in Europe, TEPE.  Umea: University of Umea, 303‐313. 

4. Vizek Vidovic, V. (2008). Accountability, access and  affordability as key challenges in the reform  of  Croatian  higher  education,  in:  K.  Weber  (Ed.)  International  perspectives  on accountability,  affordability  ,  access  to  postsecondary  education,  New  developments  for institutional research,  Assessment Supplement. San Francisco: Josey‐Bass, pp. 5‐25. 

5. Domović, V.  i Vizek Vidović, V.  (2010). Development of quality culture  in  initial  teacher education  in  Croatia,  in:  P.  Hudson,  P.  Zgaga  and B.  Astrand  (Eds.) Advancinag quality cultures  for  teacher  education  in  Europe:  tensions  and  opportunities,  Monographs  on 

r a c a . Journal of  ese r h in te cher education. Umea: TEPE, pp 105‐120. 

6. Domović,  V.  i  Vizek  Vidović,  V.  (2011).  Teacher  education  in  Croatia:  Recent developments  in  teacher education  (2005.‐2010.),  in: M. Valenčič Zuljan and  J. Vogrinc (Ed.)  European  dimensions  of  teacher  education­similarities  and  differences.    Ljubljana: Faculty of Education, University of Ljubljana, pp. 253‐270. 

7. Pahić, T., Vizek Vidović, V. and Miljević‐Riđički, R. (2011). Involvement of Roma parents in  children’s  education  in  Croatia:  A  comparative  study,  Journal  of  Research  in International Education, (10) 3: 275 ‐ 292. 

8. Domović,  V.  i    Vizek  Vidović,  V.  (2012.)  Turning  educational  research  into  teacher education policy and practice: mission possible or impossible?, in: J. Madalinska‐Michala, H. Niemi and S. Chong  (Eds.) Research, policy and practice  in  teacher education  in Europe. 

rLodz: Unive sity of Lodz, pp. 264‐276. 

9. Jugović,    I.,  Marušić,  I.,  Pavin  Ivanec,  T.  and  Vizek  Vidović,  V.  (2012).  Motivation  and personality  of preservice  teachers  in Croatia. Asia­Pacific  Journal of Teacher Education, 

7. (40) 3: 271‐28

10. Vizek  Vidović,  V.,  Domović,  V.  ,  Drvodelic, M.  (2012).  The  role  of  research  in  curricula reform  in  initial  education  for  primary  school  teachers  in Croatia, Reflective education, (8) 2: 140‐148. 

 

 

103

 

POPIS NAGRADA I FUNKCIJA 

Nagrade/odlikovanja za znanstveni rad:  2012. godine Dr. sc. Katarina Prpić odlikovana je Počasnom medaljom za doprinos povijesti znanosti i tehnologije ‐ Instituta za povijest znanosti i tehnologije Ruske akademije znanosti.  

Popis funkcija u nacionalnim i međunarodnim tijelima ili mrežama 

•  Branko Ančić  

007.‐2011.)• EE (2011.  ). 

Tajnik i član predsjedništva Hrvatskog sociološkog društva (2Izvršni urednik međunarodnog znanstvenog časopisa RASC

• Član Upravnog vijeća Foruma za slobodu odgoja (2012.  ). Dr. sc. Branislava Baranović 

uštvo (2011•  • .  )   Predsjednica Sekcije za sociologiju obrazovanja, Hrvatsko sociološko dr

Koordinatorica radnih skupina za izradu Nacionalnog kurikuluma (2010. –  2011.)• Zamjenica predsjednika Vijeća za nacionalni kurikulum predškolskoga, 

rstvo osnovnoškolskoga i srednjoškolskog suastava odgoja i obrazovanja, Minista

• znanosti, obrazovanja i športa (2009.) Članica Predsjedništva Akademije odgojnih znanosti Hrvatske (od 2006.  ) 

• Članica Vijeća za nacionalni kurikulum predškolskoga, osnovnoškolskoga i srednjoškolskog sustava odgoja i obrazovanja, Ministarstvo znanosti, obrazovanja i športa (2006. – 2009.) 

• Članica Vijeća za acionalni kurikulum Ministarstva znanosti, obrazovanja i športa (od  n

Dr. sc. P2006. ‐2009.) etar Bezinović

• litetu (2006.‐2009.)   

Pomoćnik rektora Sveučilišta u Rijeci za kva• 2Član Upravnog vijeća NCVVO ( 006.‐2009.) • Član  pregovaračkog  tima  za  pristup  RH  Europskoj  Uniji  za  poglavlje  Obrazovanje  i 

kultura (2005.‐2010.) laden Domazet

• .  ) Dr. sc. M   

• Član Upravnog odbora Foruma za slobodu odgoja (2010Član Vijeća Zelene akcije (2012.  ) 

• Član je Upravnog vijeća Instituta za filozofiju (2012.  ) Anja Gvozdanović 

• Članica Stručne radne skupine za ocjenu i odabir projekata udruga koje pridonose borbi protiv droga i svih oblika ovisnosti za financijsku potporu iz dijela prihoda igara na sreću pri Ministarstvu obitelji, branitelja i međugeneracijske solidarnosti (2009.‐2011.)  

Prof. dr. sc. Vlasta Ilišin 

• de RH (od 2003Članica Savjeta za mlade Vla .  ) • Članica uredništva časopisa   (2005.‐2012.) Politička misao• Članica Znanstvenog savjeta Centra za demokraciju i pravo "Miko Tripalo" (od 2012.  ) • Vanjska  članica  Odbora  za  kvalitetu  Fakulteta  političkih  znanosti  Sveučilišta  u  Zagrebu 

(od 2012.  ) Dr. Sc. Boris Jokić 

104

• Član  međunarodne  drafting  grupe  ISSP‐a  za  istraživački  modul  National  Identity  III (2010.‐2013.) 

• Član Upravnog odbora međunarodnog projekta  International Social Survey Programme (od 2012.  ) . sc. Maja Jokić  

• Prof. dr

Članica Matičnog odbora za informacijske i komunikacijske znanosti (2009.  ) • Članica Vijeća za istraživačku infrastrukturu Hrvatske pri HAZU, Razred za tehničke 

osti (2znan 011.) . sc. Mladen Labus  

• Član  mentorskog  vijeća  poslijediplomskog‐doktorskog  studija  Sveučilišta  u  Zadru  (od )

Prof. dr

2011.   . sc. Ankica Marinović 

• ki  fakultet  Univerziteta  u Prof. dr

Članica  uredništva  časopisa  Religija  i  tolerancija  (Filozofs0  

• gNovom Sadu – Srbija) (20 4.  )Dopredsjednica Hrvatskog sociološko  društva (2001.‐2004.) 

• rvatske  za  vjerske  zajednice  te  za  znanost  i Savjetnica  Predsjednika  Republike  Hobrazovanje (od 2010.  ) 

• Članica Predsjedništva HSD (2011.   ) inka Marinović Jerolimov   

• (2001. Dr. sc. D

Članica Upravnog odbora međunarodne udruge za istraživanje religije ISORECEA 

• 07.‐2009.) ) 

Članica Upravnog odbora EUFP6 networking projekta REVACERN (20• Članica predsjedništva Hrvatskog sociološkog društva (2007.‐2009.) 

• • 009.  ) Predsjednica Sekcije za sociologiju religije Hrvatskog sociološkog društva (2

• e  g aČlanica Uređivačkog odbora međunarodnog časopisa RASCEE (2010.  ) Članica Savjeta za financiranj znanosti i visoko  obrazov nja RH (2010.  ) 

• Članica  Upravnog  odbora  međunarodnog  projekta  International  Social  Survey Programme (2012.  ) ris Marušić 

• Predsjednica je  stručnog razreda za školsku psihologiju u Hrvatskoj psihološkoj komori Dr. sc. I

(2009.  ) unja Potočnik 

• Članica Upravnog odbora  i  tajnica Europskog vijeća doktoranata  i mladih znanstvenika o  

Dr. sc. D

(EURODOC,  the  European  Council  f  Doctoral  Candidates  and  Young  Researchers) (2006.‐2008.) 

• Članica  Stručne  radne  skupine  za  izradu  Nacrta  prijedloga  Nacionalnog  programa djelovanja  za  mlade  od  2008.  do  2010.  godine  pri  Ministarstvu  obitelji,  branitelja  i međugeneracijske solidarnosti (2008.) 

• for R

U Europskoj komisiji članica Advisory group for People Programme in the 7th European Framework Programme  TD (2008.‐2012.) 

• vanja  i Članica  Povjerenstva  za mobilnost  istraživača  pri Ministarstvu  znanosti,  obrazo

• sporta (2008.  ) Članica Radne skupine za izradu programa za mlade grada Zagreba (2010.‐2011.) 

• – Članica stručne skupine za istraživanje mladih (the Pool of European Youth ResearchersPEYR) pri Vijeću Europe (2011.  ) 

• Članica Nacionalnog foruma za cjeloživotno profesionalno usmjeravanje u RH (2012.  ) 

105

Dr.sc. Katarina Prpić • Predsjednica mreže za sociologiju znanosti i tehnologije (RH24/SSTNET) Evropske 

sociološke asocijacije (ESA) (2011.  ) • pske Potpredsjednica mreže za sociologiju znanosti i tehnologije (RH24/SSTNET) Evro

sociološke asocijacije (ESA) (2007.‐ 2011.) • k) ESA‐e Članica Odbora SSTNET‐a (Sociology of Science and Technology Networ

(European Sociological Association) (2005.  ) • Članica Savjeta (Editorial Board) međunarodnog znanstvenog časopisa Journal of 

Psychology of Science and Technology (2007.  ) • ors) slovenskog znanstvenog časopČlanica uređivačkog savjeta (Advisory Edit isa 

Družboslovne razprave• cience (2011.  ) 

 (2007.  ) Članica Savjeta (Editorial Board) časopisa Portuguese Journal of Social S

•  for Članica Savjeta (Editorial Board) međunarodnog znanstvenog časopisa VEST ­ JournalScience and Technology Studies (2003.‐2010.) 

• Članica Matičnog odbora za polja politologije, sociologije, socijalne geografije i ih znanosti (2005.‐2013.) demografije, socijalne djelatnosti i sigurnosnih i obramben

ušica Seferagić • Čl

Dr. sc. Danica Savjeta časopisa Revija za sociologiju (od 2003.  ) nđelina Svirči Gotovac 

• Predsjednica  ekcije  za  sociologiju  prostora  Hrvatskog  sociološkog  društva  (2009.‐20

Dr. sc. A ć S

Dr.  c. A10.) 

s drijana Šuljok  ‐ Članica  je  Radne  skupine  MZOS‐a  za  izradu  Akcijskog  plana  "Znanost  i  društvo" 

(2012.). Vizek Vidović 

•  obrazovanje   Prof.dr.sc. Vlasta 

Predsjednica Akreditacijskog savjeta Agencije za znanost  i visoko(2010.   ) 

• Predsjednica Matičnog odbora za polje psihologije (2009.‐2013.) • Članica povjerenstva za dodjelu  nagrade Ivan Filipović za znanstveni rad u    

obrazovanju (2012.‐2013.) • 2010.  ) Članica Upravnog odbora TEPE ‐ Teacher Education Policy  Network in Europe (

elena Zlatar • Tajnica Sekcije za sociologiju prostora Hrvatskog sociološkog društva (2009.  ) 

D

 

r. sc. J

  

106

 POPIS KOLEGIJA 2011./2012. I 2012./2013.  201 11/ 2. – znanstveni novaci 

1. Iva Košutić, Filozofski fakultet Zagreb, kolegij: Uvod u analitičku2. dr. sc. Marija Brajdić Vuković, Filozofski fakultet Zagreb, kolegij: Sociologija spolnosti 

 sociologiju 

201 11/ 2. – znanstvenici 

giji 1. dr. sc. Ivana Jugović, Filozofski fakultet u Zagrebu, kolegij: Psihologija roda i2. prof.dr.sc. Petar Bezinović, Filozofski fakultet u Rijeci, kolegij: Etika u psiholo

S ć j Sociologija 

 spola 

3. dr.  sc.  aša  Puzi ,  Učitel ski  fakultet    Zagreb,  Odsjek  u  Čakovcu,  kolegij: obrazovanja 

sc.  A S u l g ciologija a

4. dr.  nđelina  virčić  Gotovac,  Š marski  faku tet  u  Za rebu,  kolegij:  Sourb nih i zaštićenih područja 

f Zagreb,  kolegij:  Sportska 5. dr.  sc.  Anđelina  Svirčić  Gotovac,  Kineziološki  akultet sociologija 

s   u  međukulturalnu 6. dr.  sc.  Iri   Marušić,  Filozofski  fakultet  Zagreb,  kolegij:  Uvodpsihologiju 

kolegij:  E.  Husserl  i  ideja  7. prof.dr.sc.  Mladen  Labus,  Filozofski  fakultet  Zagreb, fenomenologije 

 Suvremeni izazovi sociologije 8. dr. sc. Ankica Marinović: Filozofski fakultet Split, kolegij:religije i kolegij: Sociologija religije 

r i Sociologija og društva: k e

9. dr. sc. Ankica Marinović, Hrvatski studiji Zag eb, koleg j:   hrvatskReligijs e promjen  u Hrvatskoj 

10. dr.  sc.  Branislava  Baranović,  Učiteljski  fakultet  u  Zagrebu,  kolegij:  Sociologija obrazovanja 

201 12/ 3. – znanstveni novaci 1. Iva Košutić, Filozofski fakultet Zagreb, kolegij: Uvod u analitič  sociol iju 

et  političkih  znanosti,    Zagreb,  kolegij:  Metode  ku og

2. dr.  sc.  Marija  Brajdić  Vuković,  fakult

ne u hrvatskom d  istraživanja  medijskih publika  

3. Branko Ančić, Hrvatski studiji, kolegij: Religijske promje ruštvu4. dr.  sc.  Goran  Goldberger,  Hrvatski  studiji,  kolegiji:    a)  Sociologija hrvatskog društva 

II:Religijske  promjene  u  Hrvatskoj,  b)  Nasilje  djece  i  maloljetnika  i  c)  Rad  s nasilnom djecom i maloljetnicima       

201 12/ 3.. – znanstvenici 

giji 1. dr. sc. Ivana Jugović, Filozofski fakultet u Zagrebu, kolegij: Psihologija roda i2. prof.dr.sc. Petar Bezinović, Filozofski fakultet u Rijeci, kolegij: Etika u psiholo

S ć j Sociologija 

 spola 

3. dr.  sc.  aša  Puzi ,  Učitel ski  fakultet    Zagreb,  Odsjek  u  Čakovcu,  kolegij: obrazovanja 

Anđelina  S Go lt g ociologija a r

4. dr.  sc.  virčić  tovac,  Šumarski  faku et  u  Za rebu,  kolegij:  Surb nih i zaštićenih pod učja 

5. dr.  sc.  Anđelina  Svirčić    Gotovac,  Kineziološki  fakultet  Zagreb,  kolegij:  Sportska 

alnu psihologiju sociologija 

6. dr. sc. Iris Marušić, Filozofski fakultet Zagreb, kolegij: Uvod u međukultur7. prof.dr.sc. Mladen Labus, Filozofski fakultet Zagreb, kolegij: H. G. Gadamer i filozofska  

hermeneutika 

107

8. dr. sc. Ankica Marinović: Filozofski fakultet Split, kolegij: Suvremeni izazovi sociologije religije i kolegij: Sociologija religije 

s n o k g e j: j kog društva: k e

9. dr.  c. A kica Marin vić, Hrvats i  studiji Za reb, kol gi  Sociologi a hrvatsReligijs e promjen  u Hrvatskoj 

10. dr.  sc.  Branislava  Baranović,  Učiteljski  fakultet  u  Zagrebu,  kolegij:  Sociologija obrazovanja 

                     

108

PRILOZI 2: dokumenti, izvješća i popisi članova tijela IDIZ­a Prilozi (obvezatno): 

• Strateški program znanstvenog istraživanja propisan Pravilnikom o uvjetima za izdavanje dopusnice  za  obavljanje  znanstvene  djelatnosti,  uvjetima  za  reakreditaciju  znanstvenih organizacija i sadržaju dopusnice (odvojeno ili kao dio šire strategije razvoja institucije) 

Prilozi (neobvezatno): Priložite po vlastitom izboru: Dodatne izvještaje i planove rada (SWOT analize i sl.); Popis dokumenata koji reguliraju organizaciju institucije; Izvješća s vanjskog i unutarnjeg vrednovanja u posljednjih 5 godina (ako postoje): Popis članova upravnog i znanstvenog vijeća (ime, prezime, funkcija, datum početka članstva): Popis članova Povjerenstva za kvalitetu  (ime, prezime, funkcija, kratki opis rada odbora): Popis članova drugih povjerenstava:  U postupku reakreditacije stručno povjerenstvo može tražiti i dodatne dokumente koji reguliraju i dokazuju određene aspekte djelatnosti ZO­a,  bilo prije,  za  vrijeme  ili poslije posjeta ZO­u, poput govora o radu sa znanstvenim osoblje, statuta ZO­a i sl. u   

109

 UPRAVNO VIJEĆE 

Ime i prezime  Funkcija  Institucija Datum početka članstva 

Prof. dr. Duško Sekulić  predsjednik  Pravni fakultet Sveučilišu Zagrebu 

ta  07.03.2012. 

Dr. sc. Gordana Nikolić  članica  Visoka R poslovna škola „ ijeka PAR“ 07.03.2012. 

Ivana Kalogjera Brkić  članica  MZOS  07.03.2012. Dr. sc. Mirjana Adamović  članica  IDIZ  12.04.2012. Prof. dr. sc. Vlasta Ilišin  članica  IDIZ  01.07.2011.   ZNANSTVENO VIJEĆE Ime i prezime  Funkcija Dr. sc. Dinka Marinović Jerolimov  Predsjednica od 28. 10. 2011. Prof.dr.sc. Maja Jokić  zamjenica predsjednice od 28. 10. 2011. Dr. sc. Branislava Baranović  članica Prof. dr. sc. Petar Bezinović  član Dr. sc. Branka Golub  članica Dr. sc. Saša Puzić  član Prof. dr. sc. Vlasta Ilišin  članica Dr. sc. Ivana Jugović  članica Dr. sc. Zrinka Ristić Dedić   članica Prof.dr. sc. Mladen Labus  član Prof.dr. sc. Ankica Marinović  članica Dr. sc. Iris Marušić  članica Dr.sc. Anđelina Svirčić Gotovac  članica Prof.dr. sc. Vlasta Vizek Vidović  članica Dr.sc. Boris Jokić  član Dr.sc. Mladen Domazet  član Dr.sc. Mirjana Adamović  članica Dr.sc. Ana Maskalan  članica Dr.sc. Adrijana Šuljok  članica Dr.sc. Dunja Potočnik  članica Dr.sc. Marija Brajdić Vuković  članica Dr.sc. Jelena Zlatar  članica Iva Košutić  članica / predstavnica znanstvenih novaka Krešimir Zauder  član / predstavnik znanstvenih novaka   STRUČNI KOLEGIJ Ime i prezime Dr. sc. Branislava Baranović, voditeljica Dr.sc. Branka Golub Prof. dr. sc. Vlasta Ilišin Prof.dr.sc. Maja Marija Jokić Prof.dr. sc. Mladen Labus Prof.dr. sc. Ankica Marinović Dr. sc. Dinka Marinović Jerolimov Dr.sc. Anđelina Svirčić Gotovac Prof.dr. sc. Vlasta Vizek Vidović 

110

  POVJERENSTVO ZA OSIGURANJE KVALITETE IDIZ­a Povjerenstvo  je  u  suradnji  sa  svim  zaposlenicima  i  stručnim  službama  definiralo  zajednički sustav  vrijednosti  o kvaliteti,   pokazatelje  i  kriterije  kvalitete te postupke  za  ostvarivanje dogovorenih kriterija na osnovu kojih je izradilo dokumente: Politika poboljšanja kvalitete IDIZ‐a te Priručnik za osiguravanje kvalitete IDIZ‐a. Temeljem navedenih dokumenata Povjerenstvo rati  ostvarivanje  kvalitete  rada  Instituta  i  podnosi  izvještaje  Znanstvenom  vijeću  i  ostalim ijelima Instituta.  pt Ime i prezime  Funkcija  Institucija Dr.sc. Zrinka Ristić‐Dedić  Predsjednica  IDIZ Dr.sc. Dinka Marinović‐Jerolimov  Članica  IDIZ Dr.sc. Marija Brajdić‐Vuković  Članica  IDIZ Dr.sc. Mirjana Adamović  Članica  IDIZ Prof. Dr.sc. Petar Bezinović  Član  IDIZ Krešimir Zauder  Član  IDIZ 

Prof. Dr.sc. Siniša Zrinščak  Član  Pravni fakultet Sveučilišta u Zagrebu 

ETIČKO POVJERENSTVO Povjerenstvo  razmatra  i  procjenjuje  etičke  aspekte  projektnih  prijava  i  provođenja  projekata. Istraživači  daju  Povjerenstvu  na  uvid  svaku  prijavu  projekta  (ciljevi  i  metode  projekta,  opis zaštite  sudionika  projekta,  način  čuvanja  podataka,  opis  potencijalnih  rizika  i  koristi  za spitanike  itd.).  Projekti  se  mogu  prijavljivati  nakon  dobivenog  pozitivnog  mišljenja ovjerenstva.  iP Ime i prezime  Funkcija  Institucija Prof. Dr.sc. Vlasta Vizek Vidović  Predsjednica  IDIZ Prof. Dr.sc.  Petar Bezinović  Član  IDIZ Dr.sc. Adrijana Šuljok  Članica  IDIZ Prof. Dr.sc. Marija Maja Jokić  Članica  IDIZ Dr.sc. Mladen Domazet  Član  IDIZ   POVJERENSTVO ZA MEĐUNARODNU SURADNJU Povjerenstvo za međunarodnu suradnju informira istraživače o mogućnostima i uvjetima prijave projekata  na  međunarodne  natječaje  te  vodi  evidenciju  o  procesu  prijave  i  statusu  pojedinih rojekata.    O  svom  radu  podnosi  izvještaje  Znanstvenom  vijeću  i  po  potrebi  drugim  tijelima nstituta. Jednom godišnje organizira cjelodnevnu radionicu za sve zaposlenike Instituta. pI 

 Ime i prezime Funkcija  Institucija Dr.sc. Mladen Domazet  Predsjednik  IDIZ Branko Ančić  Član  IDIZ Dr.sc. Branislava Baranović  Članica  IDIZ Dr.sc. Dinka Marinović Jerolimov  Članica  IDIZ Dr.sc. Iris Marušić  Članica  IDIZ Dr.sc. Ana Maskalan  Članica  IDIZ Prof. Dr.sc. Vlasta Vizek Vidović  Članica  IDIZ Dr.sc. Jelena Zlatar  Članica  IDIZ Dr.sc. Marija Brajdić Vuković  Članica  IDIZ Tana Morić  Članica  IDIZ 

111

 POVJERENSTVO ZA IZDAVAČKU DJELATNOST Povjerenstvo za izdavačku djelatnost usmjereno  je na poticanje  i razvoj znanstvene produkcije koja  je  osnova  znanstvenog  napredovanja  znanstvenika  i  vrednovanja  znanstvenog  rada Instituta.  U  okviru  institutske  Biblioteke  „Znanost  i  društvo“  Povjerenstvo  planira  i  provodi publiciranje  knjiga  u  kojima  se  prezentiraju  rezultati  rada  znanstvenika  Instituta  i  njegovih vanjskih  suradnika. O  svome  radu podnosi  izvještaje  Znanstvenom vijeću  i  po potrebi  drugim tijelima Instituta.  Ime i prezime  Funkcija  Institucija Prof. Dr.sc. Vlasta Ilišin  Predsjednica  IDIZ Prof. Dr.sc. Marija Maja Jokić  Članica  IDIZ Dr.sc. Anđelina Svirčić Gotovac  Članica  IDIZ Stjepan Tribuson  Član  IDIZ Karolina Vranješ  Članica  IDIZ  POVJERENSTVO ZA VIZUALNI IDENTITET Povjerenstvo  za  vizualni  identitet  vodi  brigu  i  predlaže  promjene  vizualnog  identiteta  IDIZ‐a, pr.  vizualno  rješenje  za  logo,  web  stranicu,  powerpoint  prezentacije,  publikacije  Instituta  i lično. O svom radu izvještava Znanstveno vijeće i po potrebi ostala tijela Instituta. ns Ime i prezime  Funkcija  Institucija Dr.sc. Iris Marušić  Predsjednica  IDIZ Dr.sc. Branislava Baranović  Članica  IDIZ Prof. Dr.sc.  Marija Maja Jokić   Članica  IDIZ Anja Gvozdanović  Članica  IDIZ Iva Košutić  Članica  IDIZ Srebrenka Letina  Članica  IDIZ Karolina Vranješ  Članica  IDIZ