aikido bilten 08 (2009)

bilte

nwww.aiki .rs 2009. br.8

AIKIDO bilte

n

5

Sadràj

Novosti 2008.

DOGA\ANJA 2008 .

Seminar u Kru{evcu AK “IKEDA 4”

Seminar u Ni{u AK “IKEDA”

Seminar u Ni{u, AK “Sensei”

Seminar u Novom Sadu

VIII Me|unarodni aikido seminar 2008.

Seminar u Poàrevcu

V i VI seminar u Lukavcu, BIH

Seminar u Ni{u, AK “Sensei”

Seminar u Ni{u AK “IKEDA”

VIII Letnja aikido {kola - Vrnja~ka Banja 2008.

Ispit u Novom Sadu

Seminar u Poàrevcu

VIII Zimska aikido {kola 2008.

Polaganja za dan i kyu 2008.

Program za kyu polaganja

A I K I D O

Intervju: “Kazuo Chiba sensei”

Iskreno ve`banje

Struktura “Shu”, “Ha”, “Ri” i prodiranje “Shoshina”

Aikido re~nik

Iz perspektive: “@ao mi je poku{aj ponovo”

UKUS BANZOVOG MAÂ

Kretanje tela i svesnost, klju~ telesno duhovne energije

Ume}e ljubavi

Bodidarma i kineske borila~ke ve{tine

Manga strip

3

6

8

8

9

9

10

12

13

14

14

15

17

17

18

20

2 4

27

34

36

40

42

45

47

49

53

Urednik:Saša Obradovi}

Saradnici:Novak Jerkov, Kanoko Tsuda,

Dragan Anti}, Tamara Drljevi}, Katarina Novakovi}, Aleksandar Puno{,Neboj{a Oklobdìja, Vesna Cvetkovi},

Dragana Vidanovi}, Dejan @iki},Sanja Dimitrijevi}, Branimir Putnik,

Ivan Ta{i}, Sneàna Todorovi},Ljiljana Pelegrin, Ivana Kova~evi},

Sr|an Rusi}, Iva Todorovi},Aleksandar Pavlovi}, Vlade Satari}

Saradnici iz inostranstva:Slobodan Tabakovi}, Mn USA

Dr. Mire Zloh, London, EngleskaAleksandar Kari{ik, Mn USA

Dizajn, naslovna strana i DTP: Saša Obradovi}

Aikido federacija SrbijeA i k i k a i S r b i j e

Štampa:“Sapient graphics”, Beograd

Broj 8tira` 500 kom.

februar 2009.

tel. za informacije:064 125.10.71

[email protected] w w . a i k i . r s

broj 88

AIKIDO bilte

n

bilte

n

6br.8 2009. www.aiki .rs

bilte


AIKIDO bilte

n

7

Po~etkom 2009. godine Aikido federacija Srbije - Aikikai Srbije dobila jeHombu Dojo Recognition. Ta ~esto spominjana re~ “rekongni{n” zna~i u pre-

vodu i u ovom slu~aju priznanje, a dodeljena je na{oj organizaciji nakon osam go-dina od njenog osnivanja. Osim novih prava koja nam donosi ovoj dokumentpokazuje i da Hombu do|o veruje da }emo biti dostojni da i ubudu}e {irimo aiki-do ve{tinu u duhu i u skladu sa idejom njenog osniva~a Moriheja Ue{ibe.

Treninzi, seminari, ispiti odràva}e se kao i do sada, aikido ~asopis izlazi}epo~ekom godine, Me|unarodni seminar bi}e na prole}e, Vrnja~ka Banja u avgus-tu mesecu... Ispiti za dan, {to do sada nije bila praksa, odràva}e se dva putagodi{nje i polaga}e se pred ispitiva~ima na{e federacije. To }e zapravo bitimnogo ve}e isku{enje za nas nego za same kandidate.

Ostale promene do}i }e spontano, kao {to ti se i de{ava u ìvotu dok si mlad idok raste{ - a mi smo, iako u Srbiji postoji samo jedna aikido organizacija starijaod nas, ipak jako mladi, tek nam je osam godina!

AIKIDO bilte

n

bilte

n


N o v o s t iNovostiiz aikidoa - kod nas i u svetu

Za vikend, 15 i 16. marta 2008.odràn je, u organizaciji SAF

seminar sa Jo|i Fudìmoto sensei-jem 7.dan. Bilo je zadovoljstvo vi-deti nakon 13 godina svog majstoraopet u Beogradu. Fu|imoto sensei je19 godina bio tehni~ki direktorna{eg, tada zajedni~kog aikikaia, i~injenica da je ovom seminaru pri-sustvovalo skoro 400 u~esnika go-vori o tome da je on, iako ga jeve}ina po prvi put videla na ovomseminaru, bio sve to vreme prisutanme|u nama. Ove godine, 14. i 15.marta 2009. majstor Fu|imoto pono-vo dolazi u Srbiju, ovaj put seminarse odràva u Šabcu.

I N T E R N E T

Dana 28. aprila 2008. u AK “Kyo-fu” odràn je trening i prikaz aikidoaistim povodom, obeleèna je tre}agodina od po~etka rada kluba.

Od aprila meseca nova internetadresa sajta Aikido federacije Srbijeje: www.aiki.rs. Do sajta }ete mo}ipristupiti i preko stare web adresewww.aiki.co.yu do ga{enja svih yudomena 30. septembra 2009. godine.

Krajem avgusta 2008. odràna je 23.internacionalna letnja aikido {kolaUKA na kojoj je u~estvovala i LjiljaPelegrin 3.dan (na slici tre}a sa levestrane, bez brade :). Njene impresijesa ovog zanimljivog puta i seminarapogledajte na na{em sajtu.

Od 4. do 10. avgusta 2008. odrànaje “7. Letnja aikido {kola” u Vrnja-~koj Banji u potpunosti posve}ena{tapu i ma~u u aikidou. Bilo jeprisutno na seminaru oko 60 u~es-nika. Sadràj ovog izuzetnog semi-nara zabeleèn je na DVD koji jepripreman preko 3 meseca nakonovog doga|aja!

A K “ R O N I N ”

A I K I K A I S R B I J E


Od septembra 2008. klub je nas-tavio sa radom na novoj adresi: ubalonu FK “Brodarac” na Staromsajmištu, izme|u Brankovog i Sta-rog mosta na Novom Beogradu.

A K “ I . K . E . D . A . ”

S r p s k a a i k i d o f e d e r a c i j a

2 3 . i n t e r n a c i o n a l n a l e t n j aa i k i d o { k o l a U K A

A K “ K Y O F U ”

Po~etkom 2008. AK ”Satori” izZaje~ara je pristupio Aikido fede-raciji Srbije. Nismo imali prilike daih bolje upoznamo, klub vi{e ne radi.

Septembra 2008. AK “IKEDA” je proslavio 10 godina rada;

oktobra 2008. AK “IKEDA 3” je iz Obla~ine preme{ten u Ni{;

novi klub AK “IKEDA 5” iz Alek-sinca po~eo je sa radom.


2008.

Deset dana kasnije, 26. marta2008. godine, AK “Ronin” je obe-leìo tre}u godinu rada embukaiemu prostorijama kluba. Bilo je i slav-ljeni~ke torte!

Sedmi Me|unarodni seminar Aiki-do federacije Srbije odràn je od 23.do 26. maja 2008. godine u Zemunui vodio ga je Gordon Dòns sensei6.dan.

Sa majstorom je, kao gost iz UKA,bila i Louise Hunt 3.dan.

Na seminaru je odràn ispit nakonkoga smo dobili novih 4 prva dana i5 Ni dana (2.dan) pojasa.

bilte


AIKIDO bilte

n

9

AAiikkiiddoo sseemmiinnaarriiPPoollaaggaannjjaaEEmmbbuukkaaii

Slika:

“VII letnja aikido {kola” u Vrnja~koj Banji od 4 - 10. avgusta 2008. god.

D o g a | a n j aD o g a | a n j a2 008 . 2 008 .

AIKIDO bilte

n

bilte

n


Seminar u Ni{u

Seminar u Kru{evcu

“IKEDA” Group20. januar 2008.

Igor Strahini} 3.dan

Igor Strahini} 3.dan

19. januar 2008..

bilte


AIKIDO bilte

n

1 1

Seminar u Ni{u Sa{a Obradovi} 4.dan

Sa{a Obradovi} 4.dan

3. februar 2008..

AK “Sensei”

9. februar 2008..

Seminar uNovom Sadu

AK “Budo”

AIKIDO bilte

n

bilte

n

1 2br.8 2009. www.aiki .rs

VII Me|unarodni aikidoseminar AFS

23 - 26. maj 2008.Zemun - Beograd

Gordon Jones 6.dan

SedmiMe|unarodni

seminar Aikido federa-cije Srbije - Aikikai Srbije

odràn je od 23. do 26. maja 2008.godine u Zemunu i vodio ga jeGGoorrddoonn DD`̀oonnss sensei 6.dan.

Sa majstorom je, kao gost iz UKA,bila prisutna Louise Hunt 3.dan.

Seminaru je prisustvovalo 105 u~es-nika iz naše i iz drugih aikido

organizacija iz na{e zemlje.Dòns sensei je bio izu-zetno nadahnut i podario

nam je jedan od naj-boljih i najsadràjnijih

seminara do sada.Vidimo se uskoro,ve} krajem marta

2009. godine.

bilte


AIKIDO bilte

n

1 3

Veliki,i po sadr-

àju i po tra-janju seminar je

ostao iza nas. Osimtreniranja, seminar je

bio prilika za druènje sastarim prijateljima i za prise}a-

nje na davne praistorijske aikidodane. Ono {to se na ovim stranama

ne vidi, slobodno vreme smoproveli u šetnjama po pre-

lepom vremenu i posetiodabranim kulinar-

skim destinacijamau Zemunu, Beogra-du i Pan~evu.

Nakon prepodnevnog treningau nedelju, odràn je ispit za danpojaseve. Vanja Kalu|erovi},Marko Petrovi}, Kanoko Tsuda,Tamara Drljevi} i Duško Kula-~in su poloìli za Sho dan, Dejan@iki}, Milan Boškovi}, IvanTaši}, Aleksandar Punoš i AnaJovanovi} za Ni Dan. U duhucelog seminara i ovo je bioodli~an ispit za dan.

AIKIDO bilte

n

bilte

n


V i VI Seminar u Lukavcu, BiH

30. maj - 1. jun 2008.. 26 - 28. septembar 2008..

Seminar u Po`arevcu



30. mart 2008.. AK “Daitoakan”

Od 30. maja do 1. juna 2008. godine odr`anje peti seminar u Lukavcu, BiH.

Vreme izme|u treninga smo proveli uturisti~kim turama po okolini Tuzle,Srebreniku, Grada~cu, Ozrenu. U nedelju smou Tuzli uzvratili posetu Ameli i posetili njenuplesnu školu.

Hvala Davidu na ve} uobi~ajenom gostoprim-stvu, Dušku Kula~inu na iskrenoj podršci,Jasminu, Ameli, Azri i Melisi na prisustvu se-minaru. Hvala i Denisu što nas je u nedeljufotografisao.

bilte


AIKIDO bilte

n

1 5

Od 26. do 28. septembra 2008. godine odràn ješesti seminar u Lukavcu. Prijatno i sadràjno

druènje trajalo je tri dana, Jasmin je poloìo za 5. kyu,

obišli smo Gra~anicu i nismo dali da nam kiša pokvariraspoloènje! Hvala Katarini na podršci i na par stoti-na ukemija.

Tradicionalno, krajem juna me-seca, odràn je seminar u AK

“Sensei” iz Ni{a.

Ukupno trideset u~esnika, dobarispit, vreo dan, mnogo sati ve`-banja... Pravi haiku!

22. jun 2008..


AK “Sensei”

Seminar u Ni{u

AIKIDO bilte

n

bilte

n


Seminar u Ni{uSa{a Obradovi} 4.dan

28. jun 2008..

“IKEDA” Group

[est dana kasnije, odràn jeseminar i u AK “IKEDA” iz

Ni{a. Program seminara je biosasvim druga~iji od seminara odr-ànog nedelju dana ranije u istomgradu i ko je bio na prvom nikadne}e saznati {ta je ra|eno na dru-gom, kao i obratno. [teta i po jedne ipo druge - oba seminara su ~inilacelinu i nikad se ne}e ponoviti!

Seminar u Kru{evcuIgor Strahini} 3.dan

22. jun 2008..

Odràn je seminar i ispit za kyu uAK “IKEDA4” iz Kru{evca.

E01 DVD “[kola {tapa i ma~a 1”

osnovni sekovi ma~em i udarci štapom ve`be u paru ma~em, kumitachi, sa varijantama ve`be u paru štapom, kumijo.

Ovim diskom su (iako se, da ne zaboravimo, aikido neu~i sa slika, filmova ili knjiga) stvoreni uslovi da brojpoznavalaca forme svih gore pomenutih ve`bi u organi-zaciji bude ve}i od dvoje, ta~nije dvojce!

bilte


AIKIDO bilte

n

1 7

Sa{a Obradovi} 4.danNovak Jerkov 4.dan

4 - 10. avgusta 2008..

“VIIletnjoj aikido školi” uVrnja~koj Banji je pri-

sustvovalo ove godine 58 u~esni-ka.

Seminar je bio tematski i po prviput su, tokom 16 sati treninga,obra|ena kompletna osnovna ško-la štapa i ma~a.

Treninzi su se odvijali po uobi~a-jenom rasporedu prepodne, a ima-li smo i dva popodnevna treninga u

prirodi. Ovih treninga se, kadpomislimo na letnji seminar,tokom cele godine obi~no svi prvosetimo.

Program seminara obuhvatio je:osnovne sekove sa ma~em (suburi-je), {est osnovnih ve`bi u paru(kumita~ija) sa pripadaju}im tele-snim i varijantama ma~em, osnov-ne napade i blokove {tapom uz {estkumi|o ve`bi u paru.

Zbog obimnosti svega pomenu-

tog, svaki tening je, nakon po~e-

tnog, imao i deo posve}en obnav-

ljanju predhodno obra|enih ve`bi.

Ovaj kurs je obuhvatao tehnike

koje je Morihej Ue{iba godinama

smatrao bitnim u podu~avanju

{tapa i ma~a i `elja nam je bila da

se kroz njih i duh tih davnih dana

oseti me|u nama.

VII letnjaaikido {kola

Vrnja~ka Banja

AIKIDO bilte

n

bilte

n


bilte


AIKIDO bilte

n

1 9

Seminar u Po`arevcuSa{a Obradovi} 4.dan

29. novembar 2008..

Ispit u Novom SaduSa{a Obradovi} 4.dan

4. oktobar 2008..

AK “Budo”

AK “Daitokan”

Nakon ispita za kyupojaseve, odr`an je

kra}i trening. Hvala Katari-ni i Pe|i na dru{tvu i ljubaz-

nim doma}inima na strpljenju.

AIKIDO bilte

n

bilte

n


Kao što to biva krajem decem-bra, odràn je i ove godine

Zimski aikido seminar aikido fe-deracije Srbije - Aikikai Srbije.

Treninge su, u tradicionalno hlad-nom prostoru, vodila u naslovupomenuta korpulentna gospoda.

U nedelju je odràn ispit za kyupojaseve. Poloìlo je 38 kandidatauz prisustvo mnogobrojne znati-èljne publike.

Seminaru je prisustvovalo rekord-nih 98 u~esnika.

Tokom seminara su uru~ene idiplome sa poslednjeg ispita zadan pojas prisutnim polaga~ima.

Sada ve} samo najstarijim ~la-novima poznat, izvesni g. âva sesre}om nije pojavilo da primisvoju diplomu od pre tri godine -sigurno bi prizvao neku nesre}u,po sebe ili po nas!

27 - 28. decembar 2008.

Sa{a Obradovi} 4.danNovak Jerkov 4.dan

VIII Zimska aikido {kola

bilte


AIKIDO bilte

n

2 1

AIKIDO bilte

n

bilte

n


po l a gan j a z a kyu i d an

40 KYU30 KYU

70 KYU60 KYU50 KYU40 KYU

100 KYU100 KYU

100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU90 KYU80 KYU

u periodu od 1. januara 2008. do 31. decembra 2008. godine

22 00 00 88 ..

100 KYU100 KYU90 KYU90 KYU90 KYU70 KYU70 KYU80 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU50 KYU50 KYU50 KYU40 KYU40 KYU40 KYU40 KYU

2 0 0 7 . g o d .

2 0 0 8 . g o d .

Nenad Mladenovi}Anja Mili}evi}Stefan Stankovi}Predrag Radovanovi}Ivan StojanovDimitrije Neši}Marko Milosavljevi}Nikola Brki}Milan Ðor|evi}Aleksandar Marjanovi}

NI[, 03/02/2008.AAKK ““SSEENNSSEEII””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}Dušan Š}eki}Stefan Miljkovi}Filip BoševskiDušan Gidi}Miloš Gruji}Milijana Tomi}Nikola Nikoli}Nikola Pej~i}Aleksandar Ran|elovi}Ivana Josifovi}Nikola Josifovi}Ivan Bogdanovi}Miloš @ivi}Nikola Ivanovi}

Ignjat Risti}Andrija Tomaševi}

NI[, 20/01/2008.AAKK ““IIKKEEDDAA 33””,,IIggoorr SSttrraahhiinnii}}Vladimir Risti}Dušan Nikoli}Veljko Savi}Marko Nikoli}

NI[, 20/01/2008.AAKK ““IIKKEEDDAA 33””,,IIggoorr SSttrraahhiinnii}}Veljko Kostadinovi}Igor Kostadinovi}

NI[, 20/01/2008.AAKK ““IIKKEEDDAA””,,IIggoorr SSttrraahhiinnii}}Marko @ivkovi}Dimitrije Petrovi}Nemanja Popovi}Dušan Simi}Tomislav Radomirovi}Radivoje Lazi}An|ela Grozdanovi}Maša Neši}

KRUŠEVAC, 19/01/2008.AAKK ““IIKKEEDDAA 44””,,IIggoorr SSttrraahhiinnii}}Stefan Milovanovi}Ilija Markovi}Stefan Milovanovi}Ilija Markovi}Aleksa Ljubisavljevi}Nenad An|elkovi}Nikola Mihajlovi}Nikola Mihajlovi}Nikola Markovi}Zlatko Markovi}Stefana Milojevi}Jovana Puri}Mladen Milosavljevi}Petar Petrovi}Nevena Petrovi}Zoran Milovanovi}Filip Jovanovi}Nikola Luki}Milan Pani}Mladen Risti}Tijana Savi}Aleksandar Mihajlovi}Dejan Pavlovi}Duško Dragutinovi}Miroslav Ðor|evi}

80 KYU80 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU40 KYU30 KYU30 KYU

90 KYU80 KYU70 KYU70 KYU70 KYU60 KYU60 KYU50 KYU50 KYU40 KYU40 KYU30 KYU20 KYU10 KYU

70 KYU70 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU

100 KYU100 KYU90 KYU80 KYU80 KYU80 KYU70 KYU

Stefan Stamenkovi}Dejan Mirkovi}Nemanja Markovi}Bratislava Peši}Ljubiša Ivkovi}Stevan Paunovi}Milena ]iri}Petar Peši}Bojan Markovi}

Marija Rušitovi}Andrea Ivkovi}Nikola Pej~i}Aleksandar Ran|elovi}Nemanja Bo`ani}Miloš Andrejevi}Ninoslav Nikoli}Petar Radosavljevi}Nikola Josifovi}Ivana Josifovi}

NI[, 25/06/2007.*AAKK ““SSEENNSSEEII””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}Mihajlo Muški}Dušan Š}eki}Kristina Miti}Ðorde Ran|elovi}Mila Muški}Marija Savi}Nikola Nikoli}

40 KYU30 KYU30 KYU30 KYU30 KYU20 KYU20 KYU20 KYU10 KYU

Polaganja za kyu i dan

*izostavljen ispit u Biltenu 7, 2008.

bilte


AIKIDO bilte

n

23

BEOGRAD 26/04/2008.AAKK ““YYAAMMAATTOO-KKAANN””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}Nikola Sretenovi}Erika MihajlovskiBoris Bogosavljevi}Julia Zakia OrlandiGuilherme MartinsVuk Mikala~kiNikola Teofilovi}Darko Demi}

ZEMUN 11/05/2008.AAKK ““ZZEEMMUUNN””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}Lazar Petrovi}Nemanja Trifunovi}Mihajlo Kvo~kaIvan Gavrilovi}Luka Markovi}Nenad Jašari Aleksi}Nataša Sretenovi}Nikola Neškovi}Dragana Jovi}Ðorde PucarFilip Stojanovi}Luka Grozdani}Milan Mijailovi}Milica Su`ukBojana Ivanovi}

ZEMUN, 25/05/2008.MMEE\\UUNNAARROODDNNIISSEEMMIINNAARR GGoorrddoonn JJoonneessVanja Kaluderovi}Marko Petrovi}Kanoko TsudaTamara Drljevi}Duško Kula~inDejan @iki}Milan Boškovi}Ivan Taši}Aleksandar PunošAna Jovanovi}

LUKAVAC, BiH01/06/2008.AAKK ““ZZEEMMUUNN””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}Jasmin Mali}begovi}

PO@AREVAC 30/03/2008.AAKK ““DDAAIITTOOKKAANN””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}Marko Milenkovi}Pavle Vujisi}Vladan Veljkovi}

BEOGRAD 17/12/2007.AAKK ““AARREENNAA””,,NNeebboojj{{aa OOkklloobbdd`̀iijjaaDragan Dobrijevi}Luka Karali}Tanasije Caki}Aleksa Lazarevi}Ðor|e Ostoji} Aleksandar \eni}Nikola Ostoji}Ðor|e Grubiši}Vladimir Savi} Zorica Jovi~i}Ana Milivojevi} Stevan Abramovi}Miloš @ivadinovi}

BEOGRAD 07/04/2008.AAKK ““RROONNIINN””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}Bogdan Lazovi}Nikola Stankovi}Marko Vujinovi}Aleksa Maljevi}Zoran Aleksi}Sanja Kljai}Miroslav Davidovi}Una Kova~evi}Milan Kljaji}Staša Ratkovi}Goran Todorovi}

ZEMUN 17/04/2008.AAKK ““WWAAKKIIAAII-KKAANN””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}Eleanor Bainbridge

BEOGRAD 15/04/2008.AAKK ““SSHHIINN KKEENN””,,NNoovvaakk JJeerrkkoovvIgor VeljanovskiOmar MahmoudAleksandar Veki} Aleksandar Vojki}Danilo Grbovi}Luka Grbovi}

60 KYU20 KYU10 KYU

110 KYU110 KYU110 KYU110 KYU110 KYU100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU90 KYU90 KYU60 KYU50 KYU

90 KYU80 KYU80 KYU80 KYU60 KYU60 KYU50 KYU 50 KYU40 KYU40 KYU20 KYU

60 KYU

60 KYU60 KYU50 KYU40 KYU40 KYU40 KYU




60 KYU

90 KYU90 KYU

90 KYU90 KYU90 KYU90 KYU90 KYU70 KYU70 KYU70 KYU70 KYU50 KYU50 KYU

ZEMUN 24/02/2008.AAKK ““ZZEEMMUUNN””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}Homajun MobarakiMiroljub Manovi}Ivan Mrki}Dušan Daši}Damjan Daši}Miljana D`eletovi}

BEOGRAD 27/02/2008.AAKK ““KKYYOOFFUU””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}Marko Vukojevi}Nataša Ðermanovi}Ivana Milanovi}Siniša Antoni}Aleksa Tutori}Ljubo Radi}Marko Milovanovi}

KRUŠEVAC, 22/03/2008.AAKK ““IIKKEEDDAA 44””,,IIggoorr SSttrraahhiinnii}}Stefan Milovanovi}Stefan Milovanovi}Tamara Jeremi}Ivan Petrovi}

NI[, 22/03/2008.AAKK ““IIKKEEDDAA 33””,,IIggoorr SSttrraahhiinnii}}Vladimir Risti}

NI[, 22/03/2008.AAKK ““IIKKEEDDAA 22””,,IIggoorr SSttrraahhiinnii}}Igor Kostadinovi}Veljko Kostadinovi}

NI[, 22/03/2008.AAKK ““IIKKEEDDAA””,,IIggoorr SSttrraahhiinnii}}Radivoje Lazi}Tomislav Radomirovi}Nemanja Popovi}Dimitrije Petrovi}Marko @ivkovi}Nenad Mladenovi}Maša Neši}Anja Mili}evi}Nikola RangelovDesimir Ðordevi}Ðor|e Vošti}

60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU50 KYU50 KYU50 KYU

100 KYU90 KYU90 KYU90 KYU90 KYU90 KYU70 KYU70 KYU70 KYU70 KYU60 KYU60 KYU60 KYU40 KYU40 KYU

1100 DDAANN1100 DDAANN1100 DDAANN1100 DDAANN1100 DDAANN2200 DDAANN2200 DDAANN2200 DDAANN2200 DDAANN2200 DDAANN

60 KYU

2 0 0 8 .i s p i t i

AIKIDO bilte

n

bilte

n


100 KYU80 KYU80 KYU80 KYU80 KYU80 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU40 KYU30 KYU30 KYU

50 KYU50 KYU50 KYU30 KYU30 KYU

60 KYU

50 KYU


Petar Š}epihinMarko @ivkovi}An|ela Grozdanovi}Dimitrije Petrovi}Nemanja Popovi}Radivoje Lazi}Maša Neši}Nenad Mitrovi}Nemanja VasilevskiMladen Jovanovi}Anja Mili}evi}Nenad Mladenovi}Dimitrije Neši}Marko Milosavljevi}Predrag Radovanovi}Ivan StojanovNemanja Nikoli}Nikola Milovanovi}Nikola Brki}

ZEMUN 29/06/2008.AAKK ““ZZEEMMUUNN””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}Dušan Daši}David Daši}Mira Rosni}Kosta Radovi}Dominik Hršak

ZEMUN 29/06/2008.AAKK ““YYAAMMAATTOO-KKAANN””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}Petar Mitrovi}

LUKAVAC, BiH 26/09/2008.AAKK ““ZZEEMMUUNN””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}Jasmin Mali}begovi}

NOVI SAD 04/10/2008.AAKK ““BBUUDDOO””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}Strahinja Ravi}Alexander Galonja - CoghillAleksandar Radulovi}Anja ObradovMiloš Josifovi}Gordan Jovanovi}Milica Stanojevi}Kristijan VencelAlen ŠotiDušan Joci}Emilija Joci}Vladimir VeskovVladimir @ivanovi}

70 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU50 KYU50 KYU40 KYU30 KYU

60 KYU60 KYU

80 KYU70 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU50 KYU50 KYU50 KYU40 KYU30 KYU30 KYU20 KYU20 KYU20 KYU10 KYU

80 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU40 KYU40 KYU

BEOGRAD 18/06/2008.AAKK ““RROONNIINN””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}Aleksa Lišanin Nenad Grulovi}Igor Popovi}Marija Vujinovi}Filip Ka`i}Ana Španovi}Kristina Jovana Saki}Pavle Saki} Dušan Radovi}Marko Radovi}Aleksandar ArslanoskiMiloš Krsmanovi}

BEOGRAD 19/06/2008.AAKK ““YYAAMMAATTOO-KKAANN””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}Miloš Šibljakovi}Dejan Kuprešanin

NI[, 22/06/2008.AAKK ““SSEENNSSEEII””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}Dušan Š}eki}Stefan Miljkovi}Filip BoševskiDušan Gidi}Marija Rušitovi}Marko Tani}Milijana Tomi}Nikola Nikoli}Miloš Andrejevi} Aleksandar Ran|elovi}Nikola Josifovi}Ivana Josifovi}Bratislava Peši}Dejan Mirkovi}Nemanja Markovi}Petar Peši}

KRUŠEVAC, 22/06/2008.AAKK ““IIKKEEDDAA 44””,,IIggoorr SSttrraahhiinnii}}Aleksa Ljubisavljevi}Stefan Milovanovi}Nevena PešteracJanko Milanovi}Nikola Milojevi}Miloš Milojevi}Zoran Milovanovi}Jovana Puri}Stefana Milojevi}Nevena Petrovi}Milan Pani}Tijana Savi}

Duško Dragutinovi}Ignjat Risti}Miroslav Ðor|evi}Ivan Petrovi}Dejan Pavlovi}

BEOGRAD 23/06/2008.AAKK ““AARREENNAA””,,NNeebboojj{{aa OOkklloobbdd`̀iijjaaAleksa Miškovi}Aleksa Lazarevi}Tanasije Caki} Aleksandar Ðeni}Zorica Jovi~i}Aleksandar Petrovi}Dušan Jelki}Bogdan Nikši}Aleksandra Jovi~i}Dragan Paji}Alen GušaAndrijana Jefti}Marija Petrovi}

BEOGRAD 26/06/2008.AAKK ““SSHHIINN KKEENN””,,NNoovvaakk JJeerrkkoovvMi}a Mijatovi}Predrag Popovi}Marko Tatomirovi}Kara|or|e Gruji}Marko Krsmanovi}

NI[, 28/06/2008.AAKK ““IIKKEEDDAA44””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}Milan Dimitrijevi}Mladen Tomaševi}Milan Milanovi}Nemanja Nikoli}

NI[, 28/06/2008.AAKK ““IIKKEEDDAA22””,,IIggoorr SSttrraahhiinnii}}Igor Kostadinovi}Veljko Kostadinovi}Dušan Veljkovi}Danilo Simi}

NI[, 28/06/2008.AAKK ““IIKKEEDDAA22””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}Zoran Veljkovi}

NI[, 28/06/2008.AAKK ““IIKKEEDDAA ””,,IIggoorr SSttrraahhiinnii}}Jovan @iki}






20 KYU

100 KYU 2 0 0 8 .i s p i t i

bilte


AIKIDO bilte

n

25


60 KYU20 KYU



ZEMUN 23/11/2008.AAKK ““ZZEEMMUUNN””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}Luka Da~ovi}Lazar MilanovStefan Kati}Dejan Medakovi}Aleksandar Medakovi}Nataša Gaji}

PO@AREVAC 29/11/2008.AAKK ““DDAAIITTOOKKAANN””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}Darko TrbanosAleksandar Jovanovi}

ZEMUN 28/12/2008.ZZIIMMSSKKAA AAIIKKIIDDOO [[KKOOLLAAAAKK ““SSHHIINN KKEENN””,,NNoovvaakk JJeerrkkoovvVitalij VosceatinskiIvan IvanovNikola Ðuki}Emilija Obradovi}Viktor Sandalj

ZEMUN 28/12/2008.ZZIIMMSSKKAA AAIIKKIIDDOO [[KKOOLLAAAAKK ““RROONNIINN””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}} Dimitrije Markovi}Aleksandar ôli}Zorana Radivojevi}Milan UhrinAleksandar ôli}

Jelena Staniši}Milan ôvi}Anja ôvi}

ZEMUN 28/12/2008.ZZIIMMSSKKAA AAIIKKIIDDOO [[KKOOLLAAAAKK ““KKYYOOFFUU””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}} Marko Vukojevi}Velimir Nenadi}Vuk Mili}Marijeta Milovanovi}Ivana Milanovi}Nataša Ðermanovi}Vuk Radenkovi}

ZEMUN 28/12/2008.ZZIIMMSSKKAA AAIIKKIIDDOO [[KKOOLLAAAAKK ““IIKKEEDDAA44””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}} Zoran Luki}

ZEMUN 28/12/2008.ZZIIMMSSKKAA AAIIKKIIDDOO [[KKOOLLAAAAKK ““YYAAMMAATTOO-KKAANN””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}} Dušan BudimirPetar Mitrovi}Nikola Teofilovi}

ZEMUN 28/12/2008.ZZIIMMSSKKAA AAIIKKIIDDOO [[KKOOLLAAAAKK ““ZZEEMMUUNN””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}} Mihajlo Kvo~ka

40 KYU40 KYU40 KYU


10 KYU

60 KYU50 KYU40 KYU

80 KYU

Luka Markovi}Nikola Neškovi}Nataša Sretenovi}Nemanja Ungurovi}Dragana Jovi}Milan Miloševi}Luka Grozdani}Milan Milovanovi}Nikola Aleksi}Ivana Ceneri}Jelena ŠešaMarinko Stankovi}Mihajlo Kuli}

BEOGRAD 29/12/2008.AAKK ““AARREENNAA””,,NNeebboojj{{aa OOkklloobbdd`̀iijjaaTodor Stankovi}Aleksa Ðor|evi}Luka Vu~ini}Marko Vu~ini}@eljko Anti}Marko Ili}Aleksandar Ðeni}Zorica Jovi~i}Stefan Mihajlovi}Aleksandar Petrovi}Saša Jakši}Filip GaevBogdan Nikši}Jelena Trifunovi}Alen GušaAleksandra Jovi~i}Vasilije Ki}ovi}


120 KYU120 KYU100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU80 KYU70 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU50 KYU50 KYU40 KYU40 KYU20 KYU

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 ispita kyu ispita kyu ispita kyu ispita kyu ispita kyu ispita kyu ispita kyu ispita kyu ispita kyu 1."Zemun" 3 25 2 22 4 42 4 41 5 44 5 66 5 44 7 43 7 51 2."Shin Ken" 4 23 2 16 3 50 3 25 3 32 2 19 3 18 4 21 3 18 3."IKEDA" 2 29 4 60 2 42 3 32 4 78 3 65 3 44 3 37 3 50 4."Taurunum" - - - - 1 1 1 7 2 8 - - - - - - - - 5."Daitokan" - - 0 0 3 23 1 3 3 11 3 21 2 14 2 9 2 6 6."Ronin" - - - - 1 2 1 1 0 0 3 28 4 65 4 55 3 31 7."Arena" - - - - 0 0 4 17 1 9 3 49 2 27 3 35 3 42 8."Sensei" - - - - - - - - 4 61 3 49 3 56 2 42 2 31 9."TenShin" - - - - - - - - 3 27 3 34 - - - - - - 10."Katana" - - - - - - - - 1 1 1 7 - - - - - - 11."IKEDA 2" - - - - - - - - 1 7 3 18 2 10 2 2 3 9 12."IKEDA 3" - - - - - - - - 1 10 3 22 1 11 3 25 2 6 13."IKEDA 4" - - - - - - - - - - 2 26 4 3 4 47 4 53 14."Yamatokan" - - - - - - - - - - 2 7 4 4 3 11 4 15 15."Kyofu" - - - - - - - - - - 2 23 3 21 3 20 2 14 16."Wakiaikan" - - - - - - - - - - 0 0 1 7 1 6 1 1 17."Budo" - - - - - - - - - - 2 12 3 30 2 26 1 14 18."Satori" - - - - - - - - - - - - - - - - 0 0 Ukupno: 13 135 11 145 13 170 17 126 29 291 42 432 41 400 44 382 42 303

TTaabbeellaa ddoollee

ZZbbiirrnnii rreezzuullttaattii iissppiittaa oodd 22000000.. ddoo 22000088.. ggoodd..

AIKIDO bilte

n

bilte

n


6 .kyu

2 .kyu

5 .kyu

4 .kyu

1 . kyu

3 .kyu

Katatetori Aihanmi: Iriminage Katatetori Aihanmi: Kotegaeshi Katatetori Aihanmi: Ikkyo omote i ura Katatetori Aihanmi: Shihonage omote i ura Katatetori Aihanmi: Uchikaitensankyo omote

Shomenuchi: Ikkyo omote i ura Shomenuchi: Nikyo omote i ura Shomenuchi: Kotegaeshi Katatetori: Shihonage omote i ura Katatetori: Ikkyo omote i ura Katatetori: Udekimenage irimi i tenkan Katatori: Ikkyo omote i ura

Shomenuchi: Ikkyo omote i ura Katatori: Ikkyo omote i ura

Ryotetori: Kokyu Ho

Katatetori: Tenchinage Katatetori: Nikyo omote i ura Ryotetori: Iriminage Ryotetori: Shihonage omote i ura Ryotetori: Tenchinage Ryotetori: Udekimenage Ryotetori: Ikkyo omote i ura Ryotetori: Kokyunage Katateryotetori: Kokyunage Shomenuchi: Sankyo omote i ura Yokomenuchi: Shihonage omote i ura Yokomenuchi: Iriminage Yokomenuchi: Kotegaeshi Yokomenuchi: Udekimenage omote i ura Chudantsuki: Iriminage Chudantsuki: Kotegaeshi Chudantsuki: Udekimenage Chudantsuki: Uchikaitensankyo Jodantsuki: Ikkyo omote i ura

Shomenuchi: Nikyo omote i ura Shomenuchi: Iriminage

Katatori: Nikyo omote i ura

Katatetori: Uchika itennage Katatetori: Sankyo omote i ura

Katatetori: Yonkyo omote i ura Kataryotetori: Ikkyo omote i ura Katateryotetori: Nikyo omote i ura Katateryotetori: Kotegaeshi

Ryotetori: Kotegaeshi

Ryotetori: Kokyunage Shomenuchi: Yonkyo omote i ura Shomenuchi: Gokyo omote i ura Yokomenuchi : Ikkyo omote i ura Yokomenuchi : Uchika itensankyo omote i ura Yokomenuchi : Tenchinage

Chudantsuki: Sankyo omote i ura Chudantsuki: Hijikimeosae

Chudantsuki: Sotokaitennage

Ryotetori: Ikkyo omote i ura Ryotetori: Nikyo omote i ura Ryotetori: Sankyo omote i ura Ryotetori: Hijikimeosae Ryotetori: Kotegaeshi

Ryotetori: Shihonage

Ryotetori: Iriminage

Shomenuchi: Kotegaeshi Shomenuchi: Sankyo omote i ura Shomenuchi: Iriminage Katatori: Sankyo omote i ura

Shomenuchi: Jiyuwaza Shomenuchi: Gokyo omote i ura

Yokomenuchi : Nikyo omote i ura Yokomenuchi : Sankyo omote i ura Yokomenuchi : Yonkio omote i ura Katateryotetori: Iriminage

Katatori Menuchi: Ikkyo omote i ura Katatori Menuchi: Shihonage Katatori Menuchi: Kotegaeshi

Katatori Menuchi: Iriminage

Katatori Menuchi: Koshinage Munetori: Ikkyo omote i ura Munetori: Sankyo omote i ura Munetori: Shihonage Jodantsuki: Nikyo omote i ura Jodantsuki: Sankyo omote i ura

Ryokatatori: Ikkyo omote i ura Ryokatatori: Nikyo omote i ura Ryokatatori: Sankyo omote i ura Ryokatatori: Iriminage Ryokatatori: Kotegaeshi

Ryohijitori: Kotegaeshi

Ryokatatori: Iriminage

Katatetori Kubishime: Ikkyo omote i ura Eritori: Ikkyo omote i ura

Shomenuchi: Yonkio omote i ura Shomenuchi: Sotokaitennage

Ryokatatori: Ikkyo omote i ura

Chudantsuki: Kotegaeshi Jodantsuki: Ikkyo omote i ura

Munetori Menuchi: Ikkyo omote i ura Munetori Menuchi: Nikyo omote i ura Munetori Menuchi: Sankyo omote i ura Munetori Menuchi: Koshinage Jodantsuki: Yonkyo omote i ura

Jodantsuki: Iriminage

Jodantsuki: Shihonage omote i ura

Jodantsuki: Sotokaitennage Jodantsuki: Ushirokiriotoshi

Jodantsuki: Koshinage

Yokomenuchi : Jiyuwaza Chudantsuki: Jiyuwaza

Ryotetori: Yonkio omote i ura Ryotetori: Kokyunage

Ryotetori: Koshinage

Katatetori Kubishime: Sankyo Katatetori Kubishime: Hijikimeosae

Eritori: Ikkyo omote i ura Eritori: Sankyo omote i ura Eritori: Koshinage

Shomenuchi: Jiyuwaza Ryokatatori: Sankyo omote i ura Ryokatatori: Yonkio omote i ura Katatori Menuchi: Iriminage Katatori Menuchi: Kotegaeshi

Katatori Menuchi: Kokyunage

Katatetori: Ikkyo omote i ura Katatetori: Shihonage omote i ura Katatetori: Uchika itennage

Ryotetori: Shihonage omote i ura

Tach iwaza :

Tach iwaza :

Tach iwaza :

Tach iwaza :

Tach iwaza :

Tach iwaza :

Suwar iwaza :

Suwar iwaza :

Suwar iwaza :

Hanm ihan tach iwaza :

Suwar iwaza :

Ush i rowaza :

Ush i rowaza :

Ush i rowaza :

Suwar iwaza :

UUKKEEMMII ((ppaaddoovvii)),, TTAAIISSAABBAAKKII ((kkrreettaannjjaa))

SSHHIIKKKKOO ((kkrreettaannjjee nnaa kkoolleenniimmaa))

OOssnnoovvee {{ttaappaa ((||oo)) ii mmaa~~aa ((bbookkeenn))

uslov: 30 treninga

uslov: 60 treninga

uslov: 1 seminar i 70 treninga




PPrrooggrraamm

Vremenski uslovizme|u ispita nijestriktno definisan. Pored datih uslova,neophodna je isaglanost trenera.

zzaa kkyyuu ppoo jj aasseevvee

bilte


AIKIDO bilte

n

27

A i k i d oA i k i d oTTeehhnn ii kkeeRRaazzmmii {{ ll jj aann jj aaTTeekkssttoovv iiII nn tt ee rrvv jj uu ii

AIKIDO bilte

n

bilte

n


Slika:

YYoji Fujimoto, Hombu Dojo Shihan 7.dan, Beograd, 2008.

bilte


AIKIDO bilte

n

29

Seennsseeii,, iisspprrii~~aajjttee,, mmoolliimm VVaass,,kkaakkoo ssttee ppoo~~eellii ddaa uu~~iittee aaiikkiiddoo??

Bio sam veoma zainteresovan zaborila~ke veštine još od malihnogu i vrlo rano sam odlu~io daozbiljno treniram bar jednu odnjih. Po~eo sam sa dùdom i treni-rao ~etiri godine. Onda sam prešaona karate.

VVeerruujjeemm ddaa ssttee ttrreenniirraallii uu ddiirreekkccii-jjii ŠŠoottookkaann oorrggaanniizzaacciijjee:: kkaakkvvii ssuuttaammoo bbiillii ttrreenniinnzzii??

Zaista sam voleo te treninge,ose}ao se na njima snaàn duh, bilisu zaista dobri i puno sam ih voleo.Nakajama sensei je bio glavniinstruktor, ali sam video i U~iteljaGicin Funakošija, u mnogim pri-likama. Pridruìo sam se Japan-

skoj karate asocijaciji godinu danapre smrti U~itelja Funakošija.Se}am se da je odràna velika ce-remonija da bi se obeleìo njegovodlazak.

DDaa llii jjee bbiilloo kkoo oodd ssaaddaaššnnjjiihh ššoottoo-kkaann mmaajjssttoorraa bbiioo ttaaddaa ttaammoo??

Da: Nišijama sensei, Okazaki sen-sei, Kanazava sensei. Kanazavasensei je tada imao 1.kyu stepen,ili mo`da 1.dan, nisam siguran.Asano sensei je tada imao 3.kyu, atu je bio i Kase sensei.

JJee llii vvaass nneeššttoo ppoosseebbnnoo ookkrreennuullooaaiikkiiddoouu??

Pa... Kada sam imao 1.kyu (pojasispod crnog pojasa) u dùdouu~estvovao sam na jednom

AArrtthhuurr LLoocckkyyeeaarrSSvvaa pprraavvaa zzaaddrr`̀aavvaajjuu aauuttoorr iinntteerrvvjjuuaa ii ~~aassooppiiss„„FFiigghhttiinngg AArrttss““

PPrreevveeoo:: BBrraanniimmiirr PPuuttnniikk

IInntteerrvvjjuu::KKaazzuuoo CChhiibbaaSSeennsseeii

AIKIDO bilte

n

bilte

n


takmi~enju i desilo se da sam bioizvu~en da se takmi~im protivmomka iz mog do|oa koji je imao,mislim, 2.dan. Pobedio sam ga, ion je posle toga došao k menirekavši: „Porazio si moj dùdo, alijoš uvek imam kendo.“ Izazvaome je. Izašli smo napolje. Meni jedao boken, a on je uzeo kendo shi-nai (ma~ za ve`banje od bam-busa). Kada smo po~eli, nisammogao ni da ga dodirnem... nijedan jedini put! Isprašio me je, dasam bio sav modar i plav. Posletoga sam se duboko zamislio ozna~enju Budoa. @eleo sam bori-la~ku veštinu koja bi bila efikasnau svakoj situaciji, bilo da protivnikima oru`je ili ne. Tako sam ko-na~no odlu~io da postanem stu-dent U~itelja Uešibe – tvorca aiki-doa. Otišao sam pravo u Hombu,ali nisam imao pismo preporuke,koje je tada bilo neophodno.Stigao sam u Hombu i zamolio zaprijem kod O Senseija. Re~eno mije da on nije tu i da treba da odem.Bio sam ~vrsto odlu~io da pos-tanem student O Senseija pa samrešio da ~ekam njegov povratak.Seo sam u baštu ispred do|oa i~ekao. Krajem tre}eg dana, kadase O Sensei vratio, re~eno mu jeda je tu neki ludi de~ak koji èli daga vidi. O Sensei je rekao da meuvedu. Doveli su me do samogulaza u njegovu sobu i rekli da~ekam. Kada su se vrata otvorila,tamo je bio U~itelj Uešiba. O~i sunam se srele po prvi put – to jetrenutak koji nikada ne}u zabora-viti! Nisam znao šta da radim, pasam se samo naklonio što samdublje mogao. O Sensei mi jerekao: „Borila~ke veštine su vrloteške, moèš li to da izdrìš?“

Rekao sam samo: „Da, sensei.“Eto, tako me je U~itelj Uešiba pri-hvatio kao svog uchideshija.

DDaa llii ssttee ooddmmaahh ppoo~~eellii ssaa aaiikkiiddoottrreenniinnggoomm??

Ne, nije mi bilo dozvoljeno daodmah treniram. Morao sam da~istim do|o i sve druge sobe uHombou, ali i da perem, ~istim,kupujem, obavljam administra-tivne poslove i vodim ra~una oU~iteljevoj porodici. Morao sam,tako|e, da radim u polju. Kona~nomi je dopušteno da, prvo, posma-tram treninge i, onda, nakon izve-snog vremena, da treniram. Upo~etku me niko nije podu~avao,morao sam da u~im sam. Nasre}u, ve} sam znao da uradimukemi, tako da sam ostao ~itav.Odlu~io sam da uloìm sve svojenapore da budem dobar uchideshiO Senseiju i da nau~im od njegasve što mogu. To je bilo najboljevreme u mom ìvotu! Se}am se dase prisustvo O Senseija uvek sna-`no ose}alo... Vladala bi neka sas-vim posebna atmosfera kada bi onbio u blizini. To je izbijalo iz nje-govog fizi~kog stava – na~in nakoji je sedeo, hodao, na~in na kojise kretao bio je predivan... Nijedan jedini put nisam video u nje-govom stavu nikakvo otvaranje.Njegove su o~i bile gotovo zlatne,ni nalik na uobi~ajeno crne o~iJapanaca.

KKaaoo uucchhiiddeesshhiijjuu,, vvrreemmee VVaamm jjeessiigguurrnnoo bbiilloo rriiggoorroozznnoo oorrggaanniizzoo-vvaannoo??

U izvesnom smislu, to je bilo kaona bojnom polju. Ustajali smosvakog jutra vrlo rano da bismotrenirali i radili, a mnoge no}i

bilte


AIKIDO bilte

n

3 1

morao sam da provodim budan dabih sa~ekao Vaka (Waka) senseija(O Senseijevog sina, Kišomarua,prvog Došua) da se vrati iz kance-larije, s posla. To je bilo tolikonaporno da sam mnogo puta bio naivici nervnog sloma. Privi|ale sumi se ~udne stvari: svake no}ipose}ivao me je duh. Nisam znaoda li je to ~ovek ili èna. U tovreme nisam znao koliko sam bioblizu nervnog slo-ma, ali sada,naravno, to vidim. Pre nego što bihzaspao, svake no}i bi duh dolazio,bilo je zaista zastrašuju}e. Mogaosam da osetim njegovo prisustvo.Onda odjednom kao da je postaocelu tonu teàk, seo bi na menetako da nisam mogao da se pomer-im. Na kraju sam našao rešenje zato. Nosio sam svoj bokken u kreveti ~vrsto ga stegao ~im bih osetioprisustvo duha... tada je bilo ok.Mislim da je to bila posledica iscr-pljenosti.

PPrree mmnnooggoo ggooddiinnaa iisspprrii~~aallii ssttee mmiioo ssvvoomm pprrvvoomm ssuussrreettuu ssaa TTaammuurraasseennsseeiijjeemm.. MMoo`̀eettee llii ttoo ddaa ppoonnoo-vviittee zzaa ~~iittaaooccee „„FFiigghhttiinngg AArrttss““??

Pa, bilo je to jednog dana posle~asa, dok su neki u~enici ve`balidùdo randori na strunja~ama.Stajao sam u hodniku i gledao, kadme je jedan od njih pozvao da sepridruìm, što sam i uradio. Izne-nadio sam se što su bili tako slabi,stalno sam obarao jednog ~ovekakoji je imao 3.dan i u dùdou i uaikidou. Tad me je u~itelj Tamurasensei pozvao da ve`bam sa njim.Bum, Tamura sensei me je sna`noudario u stomak. Puno sam nau~ioiz toga, to je bila dobra lekcija izopreznosti, distance i stava. Veru-jem da je Tamura sensei bio jedan

od najboljih u~enika O Senseija.Puno sam nau~io od njega uprošlosti.

@@eelliittee llii ddaa pprrii~~aattee oo jjoošš nneekkoommee......MMoo`̀ddaa oo SSaaiittoo sseennsseeiijjuu??

Da, on je bio veliki majstor. Svakiput kada je dolazio u SAD, zvaobih ga da podu~ava u mom do|ou.Saito sensei je bio specijalniu~enik O Senseija. Ostao je sanjim posle rata, da brine o njemu iimanju u Ivami. Video sam kakvuje odgovornost preuzeo, i to nikoosim njega nije mogao tako dobroda radi. Zaista cenim rad Saito sen-seija.

AA DDooššuu,, nnaasslleeddnniikk OO SSeennsseeiijjaa??

Kišomaru Uešiba sensei je u~iteljkoji je direktno odgovoran za mojtrening. O Sensei se ve} bio povu-kao u Ivamu i samo bi ponekaddolazio u Hombu do|o. Rast irazvoj aikidoa posle rata delo jeDošuovog napornog rada. Njegovaikido je veoma lep.

AA KKooii~~ii TToohheeii,, UU~~iitteelljj KKiiuuddrruu`̀eennjjaa??

Da, Tohei sensei je vrlo dobar.Mali je, ali veoma mo}an. Gledaosam ga jednom kako se bori protivjednog rva~a.

SSuummoottoorrii iillii ZZaappaaddnnii ssttiill??

Zapadni stil. Dva brata – Nemci,mislim da su bili iz Argentine – ibili su ogromni! Morali su da sesagnu da ne bi udarili glavom udovratak kapije na ulazu u Hombu.To je bio jedini put da je O Senseiprihvatio izazov upu}en Hombudo|ou. Ti ljudi su putovali svetomsa ekipom snimatelja i izazivali

razli~ite majtore borila~kih vešti-na. Bili su u Kodokanu (direkcijadùdoa) ali dùdisti nisu mogli dase nose sa njima. Onda su izazvaliAikido Hombu do|o. Kada sustigli, ja sam ih do~ekao i uveo. Udo|ou su bili O Sensei, Kišomarusensei i Tohei sensei, koji je tadabio glavni instruktor Aikido fe-deracije. O Sensei je odlu~io daprvo ide Tohei, jer je bio takosnaàn. Rva~ je ~u~nuo u niskistav, ispruìvši ruke ispred sebe isamo kruìo oko Tohei senseija,dugo. Tohei je bio vrlo opušten,samo je pratio njegovo kretanje ikona~no ga saterao u ugao. Utrenutku kada je rva~ krenuo nap-red, Tohei sensei je sko~cio na nje-ga, bacio ga na pod i odbio nje-govu glavu. Zatim ga je prikovaoza zemlju svojom tehnikom fiksa-cije bridom dlana, koja je, kao štoste mo`da ~uli, veoma mo}na.ôvek nije mogao da se pomeri, anjegov brat je odbio da i sam isku-ša Toheija i tako se to završilo.O~igledno, u Kodokanu su ih dù-disti savetovali da ne izazivajuaikido majstore. Zato je tako dugokruìo oko Toheija.

SSaa ttaakkvviimm pprriijjaatteelljjiimmaa,, kkoommee ssuuppoottrreebbnnii nneepprriijjaatteelljjii!! KKaadd vvee}} pprrii-~~aammoo oo iizzaazzoovviimmaa,, mmoo`̀eettee llii mmiiiisspprrii~~aattii oo VVaaššeemm ssuukkoobbuu ssaa gg..VVaannggoomm ((WWaanngg)),, mmaajjssttoorroomm TTaaii^̂ii ^̂uuaannaa iizz KKiinnee??

Ko Vam je o tome pri~ao... Mo`dag. Kotije (Cottier)?

MMoo`̀ddaa jjee bboolljjee ddaa nnee kkaa`̀eemm......

(Smeh) U redu. Bio sam na velikojdemonstraciji borila~kih veština uTokiju, ranih 60-tih, a Tai î ûan

AIKIDO bilte

n

bilte

n


je demonstrirao g. Vang. On je biosa Tajvana, i bio je ogroman.Kasnije je postao vrlo poznat uJapanu. Na kraju svoje demon-stracije, postrojio je ispred sebekaratiste, i svaki od njih ga jeudario u stomak. To nije imalonikakvog efekta na njega. Ja nisambio impresioniran. Ja bih uradionešto drugo (sensei je demonstri-rao udarac u prepone i u lice dok jeovo pri~ao). Bilo kako bilo, dvamoja privatna u~enika ve`bala su iTai î kod g. Vanga i bili su njimeimpresionirani. Pozvali su me daidem s njima i upoznam ga. Kona-~no sam prihvatio i otišao dagledam ~as. Moji studenti su nasupoznali i on me je ljubazno zamo-lio da pokaèm malo aikidoa. Iakosu njegove re~i bile ljubazne, to jeipak bio izazov! Dakle, stali smojedan naspram drugog i g. Vang jezauzeo neki poloàj nalik na sumo,sa ispruènim rukama. Stajao sami ~ekao otvaranje. To je potrajalonekoliko minuta, dok on nije kre-nuo napred da me gurne. Presreosam ga, uradio tai sabaki, zgrabionjegov zglob i izveo kote gaeshi...njegov zglob je jako krcnuo. Iakosam sna`no uradio kote gaeshi i

povredio ga, onnije pao. U~iteljVang je zatimiš~upao svojzglob iz mojeruke i odmahme izazvao.Ovog puta meje udario obemarukama u sto-mak i bacio meprili~no dalekopreko sobe.

Me|utim, ni janisam pao. Tada su moji studentistali izme|u nas i tako se svezavršilo.

KKaakkoo jjee ddooššlloo ddoo ttooggaa ddaa VVaassppooššaalljjuu uu EEnngglleesskkuu??

1964. godine, kada su seOlimpijske igre odràvale su se uTokiju, poznati majstor dùdoa,Kenširo Abe sensei (KenshiroAbbe) došao je u Hombu da izrazipoštovanje O Senseiju. Zamolio jeO Senseija da pošalje jednogmladog smelog instruktora u En-glesku da širi aikido u okviruBritanskog dùdo saveta. Trebaloje da idem u Njujork i pomaèmJamada (Yamada) senseiju, ali seO Sensei sloìo da me pošalje uEnglesku.

ZZaaššttoo ssttee pprrvvoo iizzaabbrraallii sseevveerrooiiss-ttoo~~nnuu oobbllaasstt??

Moj sponzor g. Logan bio jebiznismen u Njukaslu, pa samotišao u tu oblast. Me|utim, tokommog putovanja iz Japana, nešto sedesilo sa Britanskim dùdo save-tom, pa nisu mogli da rade samnom. Tako je g. Logan morao dami daje platu – bilo je to teško

vreme. Na severoistoku sam pro-movisao moje prve danove u Bri-taniji: g. Peta Batlera (Pat Butler),g. Freda Dènkinsa (Fred Jenkins)i g. Rona Majersa (Ron Myers).

DDaa,, sseennsseeii,, ssvvaa ttrroojjiiccaa ssuu mmii bbiilliiuu~~iitteelljjii dduuggii nniizz ggooddiinnaa,, nnaarroo~~iittoo gg..RRoonn MMaajjeerrss.. NNaa VVaaššeemm ppuuttuu iizzJJaappaannaa ddeessiioo ssee jjeeddaann iinncciiddeenntt??

Da, imali smo ùrku na brodu kadsmo prešli Ekvator, na kojoj su mezamolili da demonstriram aikido.Sloìo sam se, iako na palubi nijebilo nikoga sa iskustvom u aikidouko bi mogao da mi bude partner.

IIllii,, aakkoo jjee ii bbiioo,, }}uuttaaoo jjee!!

(Smeh) Da, mo`da. Tako su za-molili jednog ~lana posade da miasistira i napadne me noèm. UHombu do|ou, u ve`banju sanoèm, radili smo ubod tantom.Ali, taj momak se drào nisko i,kre}u}i se oko mene, prebacivaono` iz jedne u drugu ruku. Ovo jebilo teško, jer kada napadne ne}uznati u kojoj }e ruci biti no`. Kadame je napao, uradio sam gedanbarai (niski blok) obema rukama iuspeo da odbijem njegov napad.Vrh njegovog noà je, u stvari,probio moj kaiš i samo mi dodir-nuo meso. Uradio sam kontra-tehniku i slomio mu ruku.

KKoojjaa jjee tteehhnniikkaa bbiillaa uu ppiittaannjjuu??

Katekatame (ude garami, prim.ured.), mislim.

TTeehhnniikkee bbllookkiirraannjjaa kkaaoo ššttoo jjeeggeeddaann bbaarraaii nniissuu uuoobbii~~aajjeennee uu aaiikkii-ddoouu.. UUggllaavvnnoomm ssee bbrriidd ššaakkee kkoorriissttiipprrii ppoovvllaa~~eennjjuu......

Da, ali nije uvek mogu}e pomeriti

bilte


AIKIDO bilte

n

33

se, pa mislim da je neophodnoumeti napraviti jak blok, ukoliko jepotrebno.

SSee}}aattee llii ssee ssvvoogg ppoosslleeddeennjjeegg ssuuss-rreettaa ssaa OO SSeennsseeiijjeemm,, pprree nneeggoo ššttoossttee kkrreennuullii uu EEnngglleesskkuu??

Moj brat i ja smo putovali taksi-jem u Hombu do|o pre nego štosmo krenuli na brod. Puno smokasnili zbog saobra}aja u Tokiju,pa sam zakasnio u Hombu. To jebilo vrlo loše, jer su uchideshi stu-denti morali uvek biti spremni daprime svog u~itelja i sretnu se sanjim. Uglavnom, kada sam stigao,O Sensei me je ~ekao, rekavši da jevrlo sre}an što sam došao da seoprostim. Moj u~itelj mi je spre-mio ~aj, rekao mi je da sam sedobro brinuo o njemu tokom godi-na i poèleo mi sre}u. Rekao mi je,tako|e, da ne treba da brinem zanjega, jer }e doìveti 126. godinu.

DDaa llii ssee ttoo OO SSeennsseeii ššaalliioo ssaa vvaammaa??

Ne, bio je vrlo ozbiljan. Zadao mije koan (Zen zagonetka), koji teksada razumem.

SSeennsseeii,, 11997766.. vvrraattiillii ssttee ssee uuJJaappaann.. UU ssttvvaarrii,, jjaa ssaamm ppoosslleeddnnjjiisshhooddaann kkoojjii ssttee ddaallii pprree ooddllaasskkaa..

Da, zato sam se i vratio! (Smeh)

KKaakkvvaa jjee bbiillaa ssiittuuaacciijjaa uu HHoommbbuukkaaddaa ssttee ssee vvrraattiillii??

Standard aikidoa je bio, naravno,dobar, ali se suviše stvari u Japanupromenilo, a to mi se nije dopada-lo. Dobio sam posao Me|unaro-dnog sekretara Hombu do|oa itime nisam bio zadovoljan. Admi-nistrativni rad tokom celog dana,bez vremena za ve`banje, to nije

bilo dobro za mene. Ja sam budo-ka, a ne pisar. Zato sam napustioTokio i otišao da ìvim na selu.Bavio sam se zemljoradnjom ive`bao zazen (sede}a meditacija)neko vreme. Kasnije sam dobiopoziv od Aikido federacije SAD dase preselim u San Dijego.

MMoo`̀eettee llii mmii rree}}ii nneeššttoo oo vvaaššeemmiiaaiiddoo ttrreenniinngguu??

Veoma volim iaido (veštinaizvla~enja ma~a). Zaista volim dadrìm katanu (najduì od samu-rajskih ma~eva) i imam afinitet zajapanske ma~eve. Trenirao samMuso Shinden Ryu, koji osnovaosredinom XX veka Nakayama Ha-kudo sensei. O Sensei je imao vrlodobar odnos sa Hakudom. Njegovistudenti su ve`bali u Kobukanu.

ZZaattoo jjee HHoommbbuu ddoo||oo ~~eessttoo nnaazzii-vvaann......

Da, tako je. Razmena studenata jebila dobra. Zapravo, jedan starijistudent Hakudo senseija oènio seO Senseijevom k}erkom. On jejedno vreme bio prvak Japana ukendou.

UUvveekk ssaamm uu ttrreenniirraannjjuu iiaaiiddooaa ddooss-ttiizzaaoo vviissookkii sstteeppeenn ssvveessttii,, ggoottoovvoozzeenn uu ppookkrreettuu..

Da, zaista, dobro zapaèno. To jedobro za razvijanje zanshina. Usvom do|ou uvek kombinujemzazen sa iaijem. Oko 20 minutameditacije u sede}em poloàju ionda desetak minuta izvla~enjama~a, a onda nazad na zazen.

^̂uuoo ssaamm ddaa ssaaddaa uu VVaaššeemm ddoo||oouuzzaa vvrreemmee zzaazzeennaa uu ppoozzaaddiinnii ssvviirraammuuzziikkaa...... ddaa llii jjee ttoo ttaa~~nnoo??

AIKIDO bilte

n

bilte

n


Pa, ne uvek. Moj u~itelj zena je topraktikovao sa Bahom ili Betove-nom, dok bismo sedeli. Vrlo je pri-jatno. Moète i}i zaista duboko umeditaciji pri takvim seansama,naravno, u zavisnosti od vrstemuzike: na primer, mislim da dèzne bi odgovarao. Moj do|o gledana glavnu ulicu u San Dijegu, papozadinska muzika neutrališespoljnu buku.

UU ppoosslleeddnnjjiihh ddvvaaddeesseett ggooddiinnaaiimmaaoo ssaamm zzaaddoovvoolljjssttvvoo ddaa mmiiiinnssttrruukkttoorrii bbuudduu OO SSeennsseeiijjeevvii llii~~nniiuu~~eenniiccii:: VVii,, nnaarraavvnnoo,, aallii ii SSeekkiijjaa((SSeekkiiyyaa)),, TTaammuurraa,, KKaannaaii...... ssvvii sstteevvii ppoottppuunnoo rraazzllii~~iittii:: ddaa llii bbiissttee pprroo-kkoommeennttaarriissaallii??

Pa, mislim da je aikido mnogo širiod drugih borila~kih veština. Aiki-do svima dozvoljava da zajednotreniraju. Komunikacija na stru-nja~ama samo je deo toga.

DDaa llii mmiisslliittee ddaa ssvvaakkii oodd vvaass uussvvoomm aaiikkiiddoouu iizzrraa`̀aavvaa rraazzllii~~iitteeaassppeekkttee OO SSeennsseeiijjeevvoogg aaiikkiiddooaa??

Da, mislim da je tako.

NNeekkii lljjuuddii pprrii~~aajjuu ddaa jjee OO SSeennsseeiibbiioo vvrrlloo lljjuubbaazzaann ii bbllaagg ssttaarr~~ii}},,ddookk ddrruuggii ttvvrrddee ddaa jjee bbiioo oozzbbiilljjaann iissttrroogg.. ŠŠttaa jjee iissttiinnaa??

Mislim da je za njega bilo prirod-no da bude ljubazan, blag i miro-ljubiv prema obi~nim u~enicima,ali je prema uchideshijima biogrub i strog s vremena na vreme.

ZZaaššttoo nnaaggllaaššaavvaattee ttrreenniinngg ss oorruu-`̀jjeemm uu ssvvoomm aaiikkiiddoouu??

Aikido je baziran na tradicional-nom japanskom ma~evalaštvu. Uaikidou pomeramo telo kao ma~e-

vaoci bez ma~a. Oru`je je vrlova`no u ofanzivnom ili duali-sti~nom ve`banju, kao što je ran-dori u dùdou, jiyu kumite (slo-bodna borba) u karateu. Ono nampomaè da razvijemo borila~kiduh i druge aspekte, poput tajmin-ga, distance, koncentracije itd.Tako|e, prilikom u~enja novihtehnika moèmo se oslanjatidirektno na se~enja bokenom,ekstenziju snage disanja, upotrebukukova i sl.

MMoogguu llii VVaass ppiittaattii mmaalloo oo iissttoorriijjiiaaiikkiiddooaa:: OO SSeennsseeiijjaa jjee jjeeddnnoommppoozzvvaaoo JJiiggoorroo KKaannoo,, oossnniivvaa~~dd`̀uuddooaa,, ddaa ppoodduu~~aavvaa uu KKooddookkaannuu..DDaa llii jjee oonn ttoo pprriihhvvaattiioo??

U to vreme je Kano senseipokušavao da ujedini tradicio-nalne japanske borila~ke veštine,da bi pomogao njihovo o~uvanje.Zato je zvao O Senseija dapodu~ava u Kodokanu. Ali, OSensei je to odbio: ose}ao je da suaikido i dùdo toliko razli~iti i daih ne bi trebalo zajedno podu-~avati. Zato je, umesto toga, g.Kano poslao trojicu svojih starijihstudenata da u~e kod O Seseija –to su bili majstor Mocizuki(Mochizuki), Murašige (Mura-shige), i još jedan. Ne mogu da muse setim imena. Oni su radili sa OSenseijem, ali su se svaki ~asvra}ali u Kodokan da bi se videlisa g. Kanom.

DDaa llii jjee TToommiikkii sseennsseeii bbiioo ttaajj ttrree}}iimmaajjssttoorr??

Ne. Tomiki sensei je došao kasni-je. On je kombinovao aikido i dù-do: koristio je aikido za otvorenedistance u borbi, a dùdo za bliì

bilte


AIKIDO bilte

n

35

maai (kriti~na distanca). Ne sla-èm se u potpunosti sa tim prila-zom, ali je Tomiki sensei bio zais-ta dobar borac... i pravi gospodin.

PPrroo~~iittaaoo ssaamm nneeggddee ddaa ppoossttoojjii uuJJaappaannuu nneekkii rroo||aakk OO SSeennsseeiijjaa,,ttaakkoo||ee mmaajjssttoorr bboorriillaa~~kkiihh vveeššttiinnaa,,kkoojjii jjee jjoošš uuvveekk `̀iivv!!

Da, to je majstor Hogen Inoue.Njegova sli~nost sa O Senseijem jezapanjuju}a! On je sada vrlo star,ali je njegov aikido jedno vremebio odmah posle O Senseijevog.Svoju formu Budoa on nazivaTaiwa Shindo.

MMaajjssttoorr sshhoottookkaann kkaarraatteeaa,, uu~~iitteelljjHHaarraaddaa sseennsseeiijjaa,, mmaajjssttoorr ŠŠiiggeerruuEEggaammii ((SShhiiggeerruu EEggaammii)) jjee bbiioouu~~eenniikk IInnoouuee sseennsseeiijjaa...... ^̂uuoo ssaammddaa jjee pprrvvii ssuussrreett ddvvoojjiiccee mmaajjssttoorraabbiioo vvrrlloo iinntteerreessaannttaann!!

Morate pitati Harada senseija otom doga|aju. Harada sensei i jasmo dobri prijatelji: on je intelek-tualac i veliki majstor karatea.

OOssiimm ssuukkoobbaa nnaa ppaalluubbii bbrrooddaa iipprroottiivv mmaajjssttoorraa VVaannggaa,, ddaa llii ssttee jjooššnneekkii ppuutt kkoorriissttiillii ssvvoojjee ssppoossoobbnnoossttiivvaann ddoo||ooaa??

Pa, jednom me je noèm napaoneki gangster u Japanu. Zamahnuoje da me ubode u stomak, pa samga blokirao gedan baraijem, islomio mu ruku sa kata katamae.

Drugi put se nešto sli~no desilokada sam bio u Parizu sa Noro sen-seijem. Otišli smo zajedno u no}niklub. Ja sam ispijao pi}e u jednojsobi, a on se kartao u drugoj.Odjednom je nastala strašna gu`vau prostoriji u kojoj je Noro bio, pa

sam otišao da vidim šta se dešava.Izbila je tu~a. Jedan stariji gos-podin je leào na podu, a nekimladi} ga je šutirao. Bilo je strašno– pod je bio sav krvav. Pomisliosam da }e ga ubiti, a Noro senseimi je rekao: „îba, sredi to.“ Onnije èleo da se meša. (Smeh).Uhvatio sam tog ~oveka, zausta-vivši njegov napad i pitao ga šta toradi. Odgovorio mi je na fran-cuskom, tako da se nismo spora-zumeli, pa sam ga izbacio napo-lje... onda se nešto dogodilo. Mojetelo je reagovalo i ja sam ga baciona zemlju sa o soto gari (vrsta„~išcenja“), dùdo tehnikom.Teško je udario o zemlju i tada se~uo zveket metala. Shvatio sam daje bio izvukao no`. Moja svesnostje bila takva da sam reagovaopodsvesno. Taj tip je bio krimi-nalac sa Pigala i zato se niko nijeusudio da ga zaustavi. Bio je pri-li~no poznat... ali ne i meni! Nijebilo bitno ko je.

JJoošš nneeššttoo??

Kada sam se 1978. iz Engleskevratio u Japan jedan ~ovek nas jeizazvao. Ali, Hombu do|o je toodbio, uprkos upornosti tog ~o-veka.

JJee llii oonn bbiioo kkaarraattiissttaa??

Niko ne zna šta je taj bio. Kao štosam rekao, bio je uporan, i svakihnekoliko nedelja bi se vra}ao danas izazove. Svaki put sam moraoda objašnjavam da ne moèmo daprihvatimo. Mislim da mu je falilaneka daska u glavi. Uglavnom,meni se kona~no smu~io i prihva-tio sam izazov. Ugovorili smo sus-ret. Insistirao sam da se pismeno

obaveèmo da ne}emo tuìti jedandrugoga ukoliko do|e do ozbiljni-jih povreda. Rekao sam mu dasam, kao u~itelj borila~kih veština,spreman da umrem ako je potreb-no. Dakle, kada smo se sreli, jasam odmah krenuo u napad,kre}u}i se pravo ka njemu i uda-rivši ga prvi. Udario je o zid, alikada sam krenuo ka njemu, sko~ioje na mene: bio je kao tigar. Ondasam ga sredio sa nikkyo (drugaimobilizacija). To mu je bilo do-voljno. Bilo je puno krvi, on jeleào na zemlji i vrištao. Više nasnije izazivao – mislim da nijeo~ekivao da aikidoka prvi krene unapad.

DDaa zzaavvrrššiimmoo oovvuu pprrii~~uu:: mmoo`̀eettee lliimmii rree}}ii nneeššttoo oo aatteemmiijjuu ii ttaakkmmii~~ee-nnjjuu uu aaiikkiiddoouu..

Mislim da je atemi (udarac uanatomski slabu ta~ku) vrlo va`naaikido tehnika. Obi~no se nepodu~ava na ~asovima... ja sam,naravno, ve`bam atemi. U aikidounema takmi~enja jer bi to elimi-nisalo veliki broj ljudi sa treninga.Svrha aikido je da razli~itim ljudi-ma – ljudima i ènama, mladima istarima, slabima i jakima – omo-gu}i da razviju sopstvene potenci-jale kroz zajedni~ko ve`banje.

ŠŠttaa mmiisslliittee,, kkoojjii jjee nnaajjvvee}}ii kkvvaalliitteettddoobbrroogg aaiikkiiddookkee??

Iskrenost.

SSeennsseeii,, zzaahhvvaalljjuujjeemm VVaamm uu iimmee~~iittaallaaccaa ~~aassooppiissaa „„FFiigghhttiinngg AArrttss““ššttoo ssttee ooddvvoojjiillii vvrreemmee ddaa rraazzggoo-vvaarraattee ssaa mmnnoomm..

AIKIDO bilte

n

bilte

n


Me|u re~ima koje ~esto koris-timo nalaze se i one koje

kada izbliza obratimo pa`nju idosledno definišemo njihovozna~enje, otkrivamo koliko jezaista nejasno i povr{no našerazumevanje istih.

SShhoosshhiinn (([[oo{{iinn))

Recimo, re~ ““SShhoosshhiinn”” koja senaj~eš}e koristi u borila~kim veš-tinama je jedna od njih. Razumese da Budo (borila~ki put,borila~ka veština) po~inje saShoshinom i završava se saShosinom. Budo se ne moèrazumeti bez jedne jasne definici-je re~i Shoshin: Sho zna~ipo~etak, Shin zna~i um, duh ilistav i Shoshin u prevodu zna~ipo~etni~ki um. Misli se na umkompletnog po~etnika kadapo~inje da trenira Budo. Tajpo~etak obeleèn je skromnoš}u,meko}om, iskrenoš}u i ~istotom,nepresušnim traganjem Puta. UJapanu se od Budo disciplineo~ekuje da bude oštra i teška i dazahteva mnogo godina ve`be domajstorskog zvanja. Unutar Sho-shina otkrivamo duh ~vrstine,`rtvovanja, posve}enosti i samo-kontrole. Zašto Japanci vide Budo

trening na ovaj na~in? On jesuprotan Ameri~kom stavu gde sugeneralno zadovoljstvo i uìtak naprvom mestu.

Japanci smatraju da je nemo-gu}e biti majstor borila~kih vešti-na bez rešenosti da se ve`bamnogo godina, prolaze}i pri tomkroz mnogo razli~itih stanja izahtevaju}i da se ide do krajnjihfizi~kih granica a ponekad ~ak idalje. Japanci tako|e priznaju dase na kraju fizi~kog majstorstvaveštine nalazi jedno duhovnoispunjenje koje odvodi dalje.Stanje koje se dostiè kroz du-hovni napredak, najviše stanje uBudou, naziva se “MMuusshhiinn” ilistanje Ne-Uma. Ono se predstavl-ja slikom ~isog/jasnog ogledalakoje reflektuje ono što se pojavlju-je ta~no onakvo kakvo je. StanjeNe-uma je takvo da odraàva sveono što prolazi ispred njega biloda dolazi ili odlazi, bez mešanjavolje ili samonametnutog prosu|i-vanja. Ipak, postoji va`na razlikaizme|u stati~nog ogledala iaktivnog stanja uma. Aktivni umreaguje spontano i simultano naodraèni lik bez vezivanja i smet-nji dobrog i lošeg, ispravnog ipogrešnog, dobitka i gubitka,

Kazuo Chiba sensei

SSttrruukkttuurraa SShhuu,, HHaa,, RRii iipprrooddiirraannjjee SShhoosshhiinnaa

Ovaj ~lanak îbe Senseija seprvi put pojavio u SanshoAikido ùrnalu USAF Zapa-dnog regiona. br. 6, 199899. god.

Prevela: Katarina Novakovi}

bilte


AIKIDO bilte

n

37

ìvota i smrti. Ono što ovo stanje~ini teškim da se postigne je zah-tev da fizi~ko kretanje (tehnika)simultano prati um koji reaguje naspoljne nadraàje koji se reflektujuu njemu. Stanje Ne-Uma se moèdose}i i uz pomo} drugih disci-plina kao što je recimo meditacija.Ono što budo ~ini jedinstvenimnalazi se u simultanom i nerazdvo-jivom otelovljenju uma i fizi~kogkretanja u tehnici. Jedino kada sedosegne ovo stanje moè se jednaborila~ka ve{tina smatrati pot-punom. Shoshin je um koji jeneophodan da bi se pratila obukatj. nastava. On sadrì iskrenost,skromnost, blagost, izdr`ljivost,`rtvu i samokontrolu, nedirnut odstrane samovolje diskriminacije iprosu|ivanja. On je um koji je kaokomad ~iste bele svile pre nego štoje obojen. To je tako|e veomavaàn uslov za prvu fazu u kojojpojedinac u~i da prikaè bazi~nutehniku precizno, deo po deo,korak po korak sa nepokole-bljivom verom u u~enje. Shoshinnije samo stanje svesti koje jekarakteristi~no za po~etnike. Neo-phodno je da bude prisutan usvakoj fazi obuke. ManifestacijaShoshina zavisi od statusa pojedin-ca tj. dali je po~etnik, srednjipo~etnik, ili napredni student. Onošto je najva`nije je da se na krajupostaje jedno telo iznutra i spolja, ida se kona~no razvija svestMushina. To je završetak Budoobuke. Odlu~nost da se ~vrstodrìte uma po~etnika je klju~nifaktor ve`banja. Kao i sve drugo iShoshin se susre}e sa razli~itimiskustvima i izazovima te moèoslabiti i biti slomljen. On tako|emoè postati jasniji i ja~i. Od pre-

sudnog je zna~aja odràvati strogsamoposmatraju}i stav da bi sespre~ilo da Shosin propada.Potrebno je biti odlu~an, prevazi-laze}i krize ne jednom ve} mnogoputa i i}i dalje. Izgubiti Shoshinzna~i stati sa razvojom i gotovouvek se dešava da se taj proces neprepoznaje. To je ujedno i znakljudske arogancije.

Generalno gledano, razlika izme-|u Amerikanaca i Japanaca je ushvatanju da li je napor ili uìvan-je i zadovoljstvo ono što trebao~ekivati u prou~avanju Budoa.îni se da je to u velikoj meri zbograzlike izme|u dve kulture. Postojijoš uvek veliki uticaj sred-njevekovnih ideja u svim japan-skim tradicionalnim umetni~kimdisciplinama uklju~uju}i i Budo idanas unutar japanske svesti. To jede{ava uglavnom zbog radaJošikave na liku i delu MijamotoMusašija koga japanski narodduboko poštuje. On je postaonacionalni junak za sva vremena.To nije samo zbog visokog vredno-vanja njegovog asketskog na~inaìvota koji duboko dopire dojapanske svesti. Sli~no poštovanjemoè se na}i u stavu japanskognaroda prema O Senseiju osniva~uaikidoa. Uprkos razlikama izme|uMusašija i O Senseia (Zen sna`nouti~e na Musašija a Šintoizam na OSenseia), ono što je zajedni~ko zaova dva gorostasa je dubina nji-hovog samoodricanja. Samoodri-canje je vitalna sila koja paradok-salno doprinosi razvoju ~oveka.Kroz samoodricanje postiè sestanje kosmi~ke svesti i dostiè sesamospoznaja prevazilaze}i takoograni~enja ega. Ovaj proces je

osnova razvoja koji je shva}enunutar tradicionalnih japanskihborila~kih disciplina uklju~uju}i iaikido. Ipak, pre nego što dubljeu|em u ovu temu, hteo bi da seosvrnem na kratko na zna~enje re~i“kkaattaa”. Kata je osnovna i uobi~aj-na metoda koju moèmo prona}i usvim japanskim tradicionalnimumetnostima kao što su ~ajna cere-monija, aranìranje cve}a, slikarst-vo, kaligrafija, ples, teatar, budo.Kata se prevodi u engleskomjeziku kao forma. Ipak, formapokriva samo jedan deo celine,površno se ograni~avaju}i samo nafizi~kom aspektu. Dok formapokriva samo fizi~ki deo celine,što je vidljivi deo, postoji i deokoji nije vidljiv u prirodi. On jepovezan sa unutrašnjom energijomtoka svesti (Ki). Postoje škole uistoriji budoa koje opisuju katu kaozakon energije (poredak energije).Pošto se ovaj deo ne moè videtifizi~ki, ne moè se promišljati imora se primiti i ose}ati. Ki npr.kao manifestacija kontrole tokasvesti radi zajedno sa fizi~komenergijom unutar i izvan tela uokviru kate. To je povezano sakoli~inom i kombinacijom opre-~nih elemenata koji su povezani ikoji se me|usobno razmenjuju:~isto}a i ne~isto}a, svetlo i tama,puno}a i praznina, skupljanje iširenje, tvrdo}a i meko}a, brzina isporost i sl. Kata je jedna organskaforma koja postoji kada se dvaopre~na elementa integrišu untarborbila~ke tehnike. Tada kata ìvi,postoji, manifestuje se u momentuizvo|enja. Štaviše, ono što je zna-~ajno za svaku katu jeste da jeduboko karakterišu škole, a poseb-no je odre|ena od strane osniva~a

AIKIDO bilte

n

bilte

n


škole u smislu njegove li~nosti iiskustva. U krajnjoj istanci kata seformira kao filozofija koja seprenosi svojim sledbenicima. To jesrce škole. U svom izvornomobliku kata je opisana kaoborila~ko kretanje (protiv nepri-jatelja) i to je kolektivno dostignu-}e i suština svake škole. To jerezultat potrage za efikasnoš}u,ekonomi~noš}u i racionalnograzmišljanja u datim okolnostima.Ve`baju}i formu unutar metodo-logije koja je svojstvena nekojškoli, ili u~itelju, kroz nekolikogodina moè se savladati fizi~kaforma i interni poredak energije nana~in odre|ene škole. Iako se aiki-do trening zasniva na ponavljanjuforme on je mnogo slobodniji ifleksibilniji nego u starim škola-ma. Moè se re}i da je forma izvanforme. Razlog svemu ovome moèse na}i isprva u pozitivnoj ~injeni-ci da aikido privla~i širok dijapa-zon ljudi u odnosu na druge disci-pline. Negativna strana u ovome jeta što to doprinosi poplavipovršnog individualizma. Drugizna~ajan razlog moè se na}i u~injenici da je i sam osniva~ neko-liko puta transformisao i promeniosvoju umetnost a posebno njenufizi~ku formu. Te promene su bilesinonimi za njegov li~ni razvoj.Bez sumnje ovo je jedan od razlo-ga zašto imamo razli~ite stilove uformi i razli~ite na~ine izraàvanjaveštine ~ak i me|u njegovim direk-tnim u~enicima. Ovi u~enici suzavršili obuku kod osniva~a OSenseia u razli~itim periodima nje-govog ìvota. Ovaj kontinuiranirazvoj aikidoa je jasan s obziromda je njegov osniva~ bio uneprekidnoj potrazi za Putem, i

tom potragom, ja predpostavljam,on nikada nije bio zadovoljan.

Moè biti korisno opisati tri pro-gresivna stadijuma koja se poja-vljuju u prou~avanju tradicional-nih borila~kih veština u Japanu.Neke od njih }u ilustrovati u nadida }e ~itaoci mo}i da ih shvate.

SShhuu (([[uu))

Prva faza se naziva “SShhuu” i moèse prevesti kao zaštititi, braniti,~uvati, poštovati, biti istinit. Iz ovedefinicije moè se re}i da su karak-teristike ove faze: zaštita, odbrana,motrenje, pa`nja. Tako|e, u okviruovoga postoje dva faktora: jedansubjektivni, drugi objektivni. Štiti-ti se, braniti se, biti oprezan sveupu}uje na odbranu protiv spo-ljašnjih negativnih okolnosti,opreza od upadanja u opasnost ipravljenja grešaka. To su sveobjektivni faktori. Sa druge strane,ispunjavati nare|enja, prou~avati,biti iskren sve su to subjektivnifaktori. Tehni~ki ono što je karak-teristika ove faze je nau~iti i ute-meljiti osnovne principe kroz po-navljanje Kate ta~no onako kako jenavedeno bez nametanja volje,mišljenja ili prosu|ivanja sa potpu-nom otvorenoš}u i skromnoš}u.Ovo je veoma vaàn period u obasmisla i fizi~ki i mentalno u komese pojedinac pa`ljivo priprema zanarednu fazu. Fizi~ki, ovo jevreme kada se delovi tela ospo-sobljavaju; zglobovi, miši}i, kosti,ukupno drànje; kako da se postavidonji deo tela da se energija usme-rava ka stomaku, kako da se balan-sirano koriste i ruke i noge.Psihi~ki, u~i se kako fokusirati ikoncentrisati pa`nju na bilo koji

deo tela u bilo kom trenutku, kakogenerisati unutrašnju energiju injene tokove uz pomo} imaginaci-je. U krajnjoj istanci u~i se vera,poverenje, poštovanje, izdr`ljivost,skromnost, `rtva, hrabrost što sesve smatra vrlinama budoa. Nepostoji ta~no odre|eno vremekoliko je potrebno da se pro|e krozovu fazu. Sve zavisi od snage,sposobnosti, i u~itelja i u~enika.Generalno, to ne mora biti suvišeduga~ak period, recimo od 3 do 5godina. Nepoterbno je re}i da se utom periodu mora preuzeti oba-veza da se ozbiljno trenira, da setrenira svakodnevno i taj treningsmatrati veoma va`nim i prvimprioritetom u odre|enom perioduìvota.

HHaa

Slede}a faza koja dolazi posle“Shu” je poznata kao “HHaa”. Ona sedefiniše slede}im izrazima: polo-miti, uništiti, povrediti, prekršiti.Kao što ove definicije ukazuju,ovo je po svom karakteru prili~nodinami~na faza i sna`no se oslanjana negaciju i poricanja. Ipak,paradoksalno, ova negacija vodipostepeno ka samopotvr|ivanju. Ufazi “Shu” fokus je na uskra|ivan-ju individualizma. Ova faza zah-teva pa`ljivu pripremu i u~enika iu~itelja. Tako|e je veoma va`no dau~itelj u ovoj fazi bude jak i pre-pozna potencijal svoga u~enika ida u~enik potvrdi svoju odgo-vornost prema u~etelju svojomozbiljnoš}u i posve}eno{}u ve`ba-nju. Snaga dolazi kroz plamensamoodricanja. Tehni~ki gledanoovo je ujedno i faza u kojoj jeneophodno preurediti i rekonstru-

bilte


AIKIDO bilte

n

39

isati sve ono što je u~iteljpodu~avao. Ovo podrazumeva eli-minaciju svih suvišnih elemenata,svega što je nepotrebno i unose senovi elementi neophodni za daljinapredak. Ove promene zavise odmnogih uslova kao što su: tem-perament, li~nost pojedinca, stil,dob, pol, teìna, visina, telo isnaga. U ovoj fazi duhovno i men-talno svako treba da od sebe zahte-va najviše i da se neprekidnosamoposmatra. U ovoj fazi, dobitizna~i ne biti kreativan a izgubiti iodre}i se igra va`niju ulogu uovom procesu. To je zaista teàkzadatak i ~esto se ne vidi nu`nostnjegovog sprovo|enja zbog nedo-statka istinskog uvida i hrabrosti.Kao deo ljudske prirode, zaista jeteško pore}i ono što ve} poseduje-mo, posebno kada se smatra da jeto dobrim delom naše vlasništvo.Ovo je mesto gde se ve}ina ljudizaglavi i prestane da raste. Tu jevaàn istinski uvid i prepoznavan-ja samog sebe. Kada bi pravilirelaciju sa ljudskim rastom ovo jeperiod infantilnosti i mladosti izato je u~enik još uvek podstarateljstvom u~itelja. Drugoveoma va`no obele`je ove faze jeprelazak od kompletne pasivnostipredhodne faze ka kompletnojodgovornosti onoga koji ve`baprema svom treningu. Ono što sedešava u ovoj fazi je slede}e; onajkoji daje (u~itelj) i onaj koji prima(u~enik), zajedni~ki doprinosera|anju individualizma kod u~e-nika. To je upravo onako kao kadptica u jednom trenutku unutarjajeta po~inje da razbija ljuskuiznutra a roditelj pomaè pticirazbijaju}i ljusku spolja. Ako utom trenutku pti} nije dorastao,

uginu}e. Opet nema preciznoodre|enog vremenskog periodakoliko traje ova faza. Me|utim,ovo je veoma vaàn prelazni peri-od. Stvaranje i rast od infantilnogdo potpuno zrelog pojedincapojavljuje se nakon ove faze.

RRii

Završna faza je poznata kao“RRii”. Definicije su slede}e: razd-vajanje, rastava, odlazak, otpustiti,osloboditi, odeliti. Kao što defini-cija ukazuje ovo je vreme prelaska.To je završetak obuke pojedinca,iako to nije kraj u~enja. U ovoj fazipojedinac postaje majstor bori-la~kog ume}a, i postaje slobodnanezavisna kompletna osoba u bori-la~koj veštini. U ovoj fazi poje-dinac je savladao sve potrebnetehni~ke elemente veštine, posedu-je znanje i iskustvo i neustrašivuli~nost. Duhovno i mentalnou~enik ne zavisi niti se oslanja naspoljašnje smernice i pomo}. On jenezavisan. Nepotrebno je re}i dadosti}i ovu fazu zahteva mnogotruda i rada koje je nemogu}eopisati re~ima. Ovo je faza gde sepojedinac osloba|a od oslanjanjana spoljašnje, osloba|a se u~ite-ljevog oslonca i doseè do kosmi-~ke svest o mushinu. To je fazaShoshina koja nastavlja kon-tinuirano da raste i to je klju~ zasamoostvarenje pojedinca.

Dao sam opis “Shu”, “Ha” i “Ri”i njihov progresivni razvoj i struk-turu. Me|utim, te tri faze ne mora-ju se posmatrati mehani~ki sa jas-nim granicama izme|u njih, ve}napredak i transformaciju iz jednefaze u drugu procenjuje u~itelj.

U okviru sistema rangiranja kojise praktikuje u današnjem aikidou“Sho” odgovara periodu do tre}egdana, “Ha” periodu od tre}eg dopetog dana, i “Ri” periodu od iposle šestog dana. O~igledno, ovapodela se ne moè primeniti usvakom slu~aju. Kvalitet ne~ijegve`banja je vrlo ~esto sumnjiv, a~esto postoji i neki “genijalac”kome nije potrebno nikavo rangi-ranje. Pojedinac koji je dosegaofazu “Ri“ moè se smatrati maj-storom ve{tine. On tada postaje je-dan od uspe{nih koji je na Putu ikoji predstavlja oli~enje ve{tine zasve ostale. Ipak, treba da se jo{uvek odnosi kao po~etnik sa punopo{tovanja prema svom u~iteljuunutar ovog sistema. Nezavisno odovoga, jednak je sa ostalim majs-torima, uklju~uju}i i sopstvenogu~itelja u odgovornosti premadrugima i preno{enju znanja drugi-ma. Na taj na~in ve{tina se razvijai prenosi budu}im generacijama.

Da li se gore pomenuti sistem idana praktikuje u okviru aikidoa uJapanu i da li je primenjiv ovde uAmerici gde su kultura, ìvotni stili na~in razmi{ljanja toliko razli~iti,nije moje trenutno interesovanje.Ja sam ube|en da ovaj sistem nosijo{ uvek duboku vrednost zadana{nje dru{tvo i predstavlja sis-tem koji duboko ponire u razvoj~ove~anstva. U krajnjoj instanci,ovaj sistem razja{njava odgo-vornosti u~itelja i u~enika i postav-lja model odnosa izme|u njih.

((mmaannjjaa sskkrraa}}iivvaannjjaa ii ppooddnnaasslloovviissuu rreeddaakkcciijjsskkii))

AIKIDO bilte

n

bilte

n b r.8 2009. www.aiki .rs

LLooppoovv

Ve`bam sa jednim u~enikom.Sensei vodi trening, trude}i

se da pruì informacije i dovoljnovremena za ve`bu da bi usvojilitehniku u tom trenutku.

Levo od mene su beli pojas izeleni koji je tu ve} nekolikomeseci. Beli pojas ima problemasa tehnikom. Zeleni pojas mupomaè tako što mu govori kakoda ispravi grešku. Zvu~i poznato?Uskoro beli pojas dobija posebantrening jedan na jedan - mnogopri~e sa malo akcije. Samo-proglašeni instruktor je lopov!Zeleni pojas ima dobru nameru,ali je odvojio u~enika sa treninga,trenera od u~enika i vreme odtreninga. [taviše, zeleni pojasretko u~i. Imaju mnogo toga danau~e ali i sa najboljim nameramamalo }e zaista i nau~iti.

UUlljjeezz

Ve`bam sa jednim u~enikom.Sensei vodi trening, trude}i se dapruì informacije i dovoljno vre-mena za ve`bu da bi usvojilitehniku u tom trenutku.

Trener objašnjava koncept i u~e-nik levo od mene postavlja pita-nje. Pitanje je u obliku: “Zna~i,mislite da...” ponavljaju}i ono {to

je trener upravo rekao samo maloizmenjeno. Mogu da tvrdim dapitanje nije iskreno i da nije izrazsumnje. U~enik nije hteo da ~ujeodgovor, hteo je priznanje za tošto je razumeo, za to što jeu~estvovao. On se pravi da jezainteresovan za ono što trenerpri~a ali ustvari ho}e da ga prizna-ju kao poznavaoca. Ovo je deloega.

Još jedan u~enik postavlja pita-nje. Trener odgovara, ali se vidi dau~enik nije zadovoljan odgo-vorom. U~enik ponavlja ono što jemalopre instruktor objasnio. Onèli da trener (a i ostali u~enici)znaju da ima i druga~ijih mišlje-nja kako nešto da se uradi. Zapra-vo, on se pravi da je pruìo do-datne informacije, a u stvari sum-nja u trenera. I ovo je delo ega.

Po~injemo da ve`bamo. Re~enonam je da radimo seriju tehnika ikretanja i svi rade kako im jere~eno. Posle nekog vremena po-neko po~inje da radi nešto drugo.Drugi par po~inje da diskutuje osvojim uspesima i padovima i svimisle da su veoma aktivni i dakineti~ki u~estvuju. Pa, da, jesu!Svi imaju svoj plan. Glume zain-teresovane u~enike a u stvari suzaista zainteresovani samo zasvoje li~no i trenutno priznanje.

40

C. E. Clark

IIsskkrreennoo vvee`̀bbaannjjeeprenneto ssa Aikiweb.com

bilte


AIKIDO bilte

n

41

Oni ne ve`baju, oni demonstrirajui glume. Ovo je delo ega.

@@rrttvvaa

Ve`bam sa jednim u~enikom.Sensei vodi trening, trude}i se dapruì informacije i dovoljno vre-mena za ve`bu da bi usvojilitehniku u tom trenutku.

U~enik levo od mene se àli naproblem sa tehnikom. Trener pred-laè rešenje i kaè u~eniku dauradi ponovo. U~enik ponovo raditehniku, preuveli~avaju}i problemda bi pokazao kako je teško.Trener predlaè drugo rešenje.U~enik èli da se savršena tehnikasama stvori, bez imalo truda. Ukeslabije napada da pruì toriju ve}ušansu u tome. Toriju je sada lakše ion uspeva protiv slabijeg napada.Tori se bolje ose}a dok je tehnikana gubitku. Tori i uke zamenjujuuloge. Bivši tori sad èstoko napa-da, tako da je tehnika grublja izahteva grublji pad. Kada se u~e-nik poàlio da je prejako, tori jesmanjio èstinu da ne bi povredioukea. Uke glumi pad. Tehnika pati,nema rizika i realnost je nestala.U~enik moè (po nekima) dobroda izgleda kada se ne ose}a ugro-ènim. U~enik je `rtva - èle}i ne-što, a da sâm neda ništa.

ŠŠaarrllaattaann

Ve`bam sa jednim u~enikom.Sensei vodi trening, trude}i se da

pruì informacije i dovoljno vre-mena za ve`bu da bi usvojilitehniku u tom trenutku.

Kada ve`banje postaje napornije,to je ve} mnogo za u~enika samoje desne strane. Ide da pijevodu. Njegov partner mora da ~ekada se u~enik vrati kako bi nastavilida ve`baju. U~enik preuzimaulogu torija. Partner je dobar uke,dobro napada, ali tori ne}e da budeuke. Trener tada bira drugu tehnikui menja partnere. U~enik ponovouzima ulogu torija. Posle nekogvremena trener ponovo vi~e: “Pro-menite partnere”. U~enik ponovomora da pije vode. Se}am se da jetaj u~enik uvek dolazio na treningposle ~iš}enja do|oa subotom. Toje tako|e onaj u~enik koji je moraoda ide baš pre nego što smo moralida nešto fizikališemo.

Pa ko je taj u~enik?

Verovatno svi mi. Lopov, uljez,`rtva i šarlatan su unutra{nje zveri,ego - deo nas koji uvek traì priz-nanje, pa`nju, lak{i put i da budeprihva}en.

Svi smo mi lopovi. Svi traìmopriznanje, zato krademo malotu|eg vremena, ~ak i ako je to odnekoga ko još ne zna šta se zapra-vo doga|a. Svi igramo i igre re~i-ma i uma kada smo uljez. Naš umje predivno pametan i zavodljiv,~ak uspe da nas prevari da tad radi-mo poštenu stvar. Ali mi ostajemozatvoreni. Naš ego nas štiti od

pokoravanja tu|oj volji. To je si-gurno dobro za opstanak vrste alije pakao za proces u~enja. êstoglumimo i `rtvu. Um uvek traìnajlakše rešenje. Ako verujemo uono što ose}amo, um }e nasnavesti da je put pri kojem nasnajviše priznaju a ujedno ako je inajkomforniji zapravo jedini izbor.Laèmo sebe da opravdamo la`koju delimo sa drugima. [arlatanje vrlo vešt lopov, koji je uljez, kojito opravdava okrivljuju}i druge!

Da li je sve ovo uslovno? Ne višeod ìvota. Moramo biti na oprezujer smo pomenuti u~enici ustvarisvi mi. Niko od nas nije imun nasvoj um. Uvek moramo da prove-ravamo svoje motive, da preispitu-jemo svoje namere dok radimo (ikada reagujemo) jer ovo su samoneki oblici koji opravdavaju ovuzver iznutra. [taviše, dok ovo~itate seti}ete se tih u~enika natatamiju. Ali da li ih vidite kada sepogledate u ogledalu? Ne, ako jeunutrašnja zver ega na vlasti.

Ali zar aikido nije pri~a oovome? Naše ve`banje nam dajepriliku da namamimo tu zver naotvoreno gde moèmo da je pre-poznamo, razoruàmo i pobedimo.Nakon toga moèmo da umukne-mo i da najzad po~nemo da ve`ba-mo. Naravno, vrati}e se ona unekom druga~ijem obliku, ali netreba puno mariti za to.

To je jedna ìvotna potera.

“Zato preporu~ujemo svima koji po|u putem duhovne har-monije da ne zasnivaju napredovanje isklju~ivo na spoljaš-njem, egzibicionisti~kom, niti da cene nivo do koga su došlisamo brojem savladanih tehnika i kvalitetom njihovogizvo|enja, nego da nau~e da gledaju ispod površine upromenu nabolje duhovnih kvaliteta. Kra}e, ne samo gimnas-tika sa svojom estetikom, nego sa njom i etika, pa i ono iznadnje.”

Jovica Stanojevi}

AIKIDO bilte

n

bilte

n


Udarci:

Napadi

udaraci u vitalne ta~ke

udarac pesnicom u predeo stomaka

udarac pesnicom u predeo donjeg stomaka

udarac u kontra stavu

udarac pesnicom u predelu glave

kontra udarac

udarac jednom rukom

udarac u glavu

udarac nogom

udarac pesnicom u predeo grudi

udarac sa korakom

udarac odozgo

u aikidou, to je naj~e{}e Chudan Oizuki

napred, prednja strana, npr. (SHOMEN UCHI)

dijagonalni udarac odozgo

Atemi

Chudan zuki

Gedan zuki

Gyaku zuki

Jodan zuki

Kaeshi zuki

Katate uchi

Men uchi

Maegeri

Mune tsuki

Oizuki

Shomen uchi

Tsuki

Uchi

Yokomen uchi

hvat za rame sa jednom rukom i napad dru-

gom odozgo

hvat za grudi (revere) jednom rukom i napad

drugom odozgo

Kata dori men uchi

Mune dori men uchi

Hvatovi: Kombinovani napadi:

hvat rukom za ruku (gyakohanmi)

hvat rukom za ruku, npr. desna za desnu ruku

hvat rukom za ruku (Katate dori aihanmi)

hvat sa dve ruke za jednu ruku

Katate dori

Katate dori aihanmi

Kosadori

Katate ryote dori

hvat sa dve ruke za jednu ruku (Katate ryote dori)

davljenje

hvat za rame sa jednom rukom

hvat sa dve ruke za dva ramena

hvat sa dve ruke za dve ruke

hvat za grudi (revere)

hvat za lakat

hvat za rukav

hvat iza le|a rukom za okovratnik ispod temena

hvat iza le|a sa dve ruke za dve ruke

hvat iza le|a sa dve ruke za dvudarac sa strane

a ramena

hvat iza le|a sa obe ruke preko ruku torija

hvat iza le|a sa jednom rukom za ruku i davljen-

je drugom

davljenje iza le|a

Yoko uchi dori

Morote dori

Kubi jime

Kata dori

Ryokata dori

Ryote dori

Mune dori

Hiji dori

Sode dori

Ushiro eri dori

Ushiro ryote dori

Ushiro ryokata

dori

Ushiro dori

Ushiro katate dori

kubishime

Ushiro kubishime

poloàj u kome se sedi sa prekr{tenim noga-

ma (turski sed)

srednji stav, npr. seigan je chudan kamae

niski poloàj, ma~ u donjem poloàju

stav sa jednom nogom napred

stav sa ma~em ili {tapom na ramenu

ulazak paralelno napred

kle~anje

Anza

Chudan

Gedan

Hanmi

Hasso gamae

Hitoemi

Iai hiza, Tate hiza

visok stav, ma~ se drì iznad glave

stav; isto {to i gamae

kao waki gamae, ma~ horizontalno

o{trica vertikalno pored lica

poloàj u kome se sedi na potkolenicama (kle~i)

prirodan poloàj, osnovni stav sa ma~em

na nogama

stav u kome se ma~ drì iza tela, sa strane

Jodan gamae

Kamae

Karuma

Kongo

Seiza

Seigan

Tachi

Waki gamae

Stavovi

Aikido re~nik

Pregled sa kra}im obja{njenjem i prevo-dom: napada, stavova, poluga, bacanja

i osnovnih tehnika u aikidou. Kompletanre~nik, abecedni i pojmnovni nalazi se od

1998. godine na na{em internet sajtu.Pogledajte na wwwwww..aaiikkii..rrss..

bilte


AIKIDO bilte

n

43

Poluge :

Bacanja:

1.forma (prvo u~enje), oshi taoshi, ude osae

2.forma (drugo u~enje), kote mawashi, kotemaki

3.forma (tre}e u~enje), kote hineri, shiborikime

4.forma (~etvrto u~enje), tekubi osae

5.forma (peto u~enje), kujiosae, ude hishigi

fiksacija sa polugom na laktu i ramenu, Rokyo

fiksacija sa polugom na laktu

Ikkyo

Nikyo

Sankyo

Yonkyo

Gokyo

Ude garami

Hiji kime osae

Poluge i bacanja

bacanje aikiem. Tori se postavlja telom ispred

putanje kretanja ukea.

vi{e bacanje u aikidou

bacanje sa ulaskom

napredno bacanje preko ramena

Aiki nage

Aiki otoshi

Irimi nage

Ganseki otoshi

bacanje sa uplitanjem ruku (bukvalno: deseto ba-

canje)

kru`no (to~ak) bacanje. Postoji kao uchikaiten

nage i sotokaiten nage (unutra i spolja)

ve`ba u paru u sede}em polo`aju za postizanje

kokjua. Zove se i morotetori kokyu nage ili ryo-

temochi kokynage udeoroshi irimi.

bacanje sa kokjuom. Veliki broj tehnika nosi ovo

ime. Tehnika se naj~e{}e zavr{ava padom ukea.

bacanje preko kukova

bacanje sa zavrtanjem {ake

bacanje u ~etiri pravca

bacanje “nebo - zemlja”

bacanje u ugao

spu{tanje u ugao, tehnika bacanja

bacanje povla~enjem le|a unazad

Juji nage, juji

garami

Kaiten nage

Kokyu ho

Kokyu nage

Koshi nage

Kote gaeshi

Shiho nage

Tenchi nage

Sumi gaeshi

Sumi otoshi

Ushiro kyri otoshi

tehnike udaraca

pad - bukvalno: “primiti telo”

ili Tachi - ve`be ma~em u paru

ve`be štapom u paru

tehnike odbrane za oduzimanja ma~a

tehnike odbrane za oduzimanja no`a

tehnike koje se izvode kada je tori u suwari (na

kolenima) a uke u tachi wazi. (na nogama)

ve`banje sa “nevidljivim partnerom”

slobodan stil izvo|enja tehnika - naj~ešce na

dogovoren napad od strane više napada~a.

Razlikuje se od Randorija u drugim veštinama.

tehnike davljenja

tehnike odbrane za oduzimanja štapa

odbrana od vi{e napada~a (TANINSUGAKE)

tehnike kontri (GAESHIWAZA)

tehnike narušavanja, katami waza npr. nikyo

Atemiwaza

Ukemi

Kumitachi

Kumijo

Tachidori

Tantodori

Hanmihandachi

waza

Hitoriwaza

Jiyuwaza

Jimewaza

Jodori

Futaridori

Kaeshiwaza

Kansetsuwaza

tehnike kontrole - osae waza, kensetsu waza,

shime waza

osnovne tehnike

pretapanje jedne tehnike u drugu, HENKEWAZA

tehnike rvanja

tehnike bloka i kontranapada

direktne tehnike

tehnike kontri, Kaeshi waza

po`rtvovane tehnike

tehnike koje se izvode u parteru (kretanje na

kolenima)

tehnike koje se izvode u stoje}em stavu

ru~ne tehnike (kao odbrana od oru`ja)

tehnike odbrane od napada sa le|a

tehnike blokiranja

tehnika, forma

Katamewaza

Kihonwaza

Nagashiwaza

Newaza

Ojiwaza

Omotewaza

Shiwaza

Sutemiwaza

Suwariwaza

Tachiwaza

Tewaza

Ushirowaza

Ukewaza

Waza

Tehnike

ccrrttee`̀ii:: ZZ.. DDoommeenniiccoo

AIKIDO bilte

n

bilte

n


Sa moje ta~ke gledišta, to je treba-lo da bude još jedan u nizu sem-

inara. Jedinstvena prilika da se nau~inešto novo ali i ponovo vidi sa drag-im ljudima, malo porazgovara iozbiljno prove`ba.

Tako je i po~elo. Kao još jedna pri-lika da se druìmo i ve`bamo.

Ali! E, to “ali” sad sledi. Ovaj sem-inar je trebalo da za mene budeposeban i iz još jednog razloga.Ispunio sam svoj vremenski uslov zapolaganje za majstorski pojas zvanjadrugi dan (ni dan), i trebalo je dapolaèm (i poloìm) ~ime bihobeleìo jaš jedan stepen napre-dovanja u veštini do koje mi je stalo.

I krenulo je. Prvo prozivka budu}ihmajstora i njihovo polaganje, apotom nas, majstora èljnih napre-dovanja u znanju i zvanju. Sam tokpolaganja ne èlim da komentar-išem. Svako je dao onoliko koliko jemogao, hteo i znao... Usledio je jošjedan trening a potom ~itanje rezul-tata.

Znao sam da }u sigurno bito posled-nji u prozivci jer sam bio poslednji iprilikom polaganja pa sam "strplji-vo" ~ekao i slušao rezultate drugih.Dobro je po~elo... shodan, shodan....nidan, nidan.... i na kraju ja: "ào mije, pokušaj ponovo (Please tryagain)". Neverica. Šta re~e?!?!?!?!?!(odjekivalo je u meni). Ta re~enicame dobro mlatnula. Kao tori za ovogukea nisam bio spreman. Ta~nije,verovao sam da se sa ovim ukeomnikad ne}u susresti. To meni ne bitrebalo da se dogodi...

Ali dogodilo se ...

I.... šta sad?

Gomila negativnih ose}anja kojasam tek sada, sa male vremenskerazdaljine, spreman da analiziram iprokomentarišem.

Ose}anja:

LLjjuuttnnjjaa ii bbeess:: Gotovo istovrte-meno su me proèla oba. Tek sadashvatam koliko sam slabo napre-dovao u veštini koju volim. Ni jednaod njih ne treba da odslikava jednogaikidoku, a naro~ito ne majstora, makog zvanja. Sam aikido predstavljaput pozitivne energije, ljubavi irazumevanja. A ja? Pa, da pokušamponovo?

LLjjuubboommoorraa ii zzaavviisstt:: Kako su oniprošli a ja sam pao? Ponovo shva-tam koliko sam slabo napredovao uveštini koju volim. Sam aikido nika-da ne potencira rivalstvo i takmi-~enje. Svako od nas je u aikidou kaoi u ìvotu jedinka za sebe, sna`na dadeluje sama a stvorena da deluje uzajednici. Aikido nema protivnikave} samo ideju napretka i razvoja.Svakog za sebe, a onda i svih zajed-no. Zašto oni? Zato što su napre-dovali u odnosu na sebe. Zašto neja? Jer nisam bio bolji od sebe.Ponovo, pa da pokušam ponovo?

SSllaabboosstt ii nneessiigguurrnnoosstt:: “Ono štome ne ubije, ~ini me jacim”. Kakosam porastao na selu, u poljopri-vrednom doma}instvu, moj otac je~esto govorio: “Kada budeš dovolj-no jak i vešt mo}i }eš da radiš ... to ito”. A šta sada? Kako }u pokazatinekom da vredim i zasluùjem nje-govo vreme da mi pokaè i pomo-gne u mom napredovanju a da nijeto iz saàljenja? Kada sam sezaposlio ~esto sam ~uo re~enicu:“Njegovo znanje i rad moè da pro-

cenjuje samo neko ko je bolji odnjega...” iako to ~esto nije imaloveze sa odnosom bolji i lošiji. A štasad? Kako da zasluìm ne~ije pov-erenje i prenesem svoje znanje naone koji znaju malo manje od mene?Još jednom shvatam koliko samslabo napredovao u veštini kojuvolim. Ve} na prvom treningu izaseminara i radu sa drugarima izkluba shvatio sam da oni i nerazmišljaju o tome koji rang ili sta-tus imam, ve} šta znam i na kojina~in sam spreman da to malo znan-ja prenesem i na njih koji znajumanje ili druga~ije od mene. Aikidotome i u~i. Ne cenimo ljude premaonome ko su i šta su, ve} kakvi su.

Na kraju najbitnije što sam nau~ioje da aikidoke ma kog pola, uzrasta,zvanja ili znanja i ume}a bili pred-stavljaju jednu veliku grupu dobrihljudi koji su tu i onda kada su tinajpotrebniji da te ohrabre i podrè.

Razni ljudi }e ovaj moj tekstkomentarisati na razli~ite na~ine i jaih ne}u spre~avati u tome. Sa mojeta~ke gledišta on samo predstavljaskromni pokušaj da svoj “poraz”pretvorim u nau~enu lekciju. Jer teksada shvatam šta je sensei Filip Smitmislio kada je jednom prilikomobjašnjavao zašto se kaè “pokušaj-te ponovo”, a ne “pali ste” tj. nisteuspeli (failed). U aikidou, kao i ustvarnom ìvotu, niste uspeli samoonda ako niste pokušali (ponovo).

Iskreno i od srca ~estitam svimakoji su poloìli, ali i onima koji supali, preìveli smo...

Da probamo ponovo.

Vlade Satar i} 1 .dan

IIzz ppeerrssppeekkttiivvee::""@@aaoo mmii jjee,, ppookkuu{{aajj ppoonnoovvoo""

bilte


AIKIDO bilte

n

45

U k u s U k u s B a n z o v o g m a ~ aB a n z o v o g m a ~ a

UUmmeettnnoossttFF ii ll oozzoo ff ii jj aaKKuu ll ttuurraaJJaappaannJJeezz ii kkPPrr ii ~~eeII ss ttookk

Ogledalo

ôvek sse ssa pravom moè nnaz-vati ogledalom unniverzuma,

budu}i da sse u nnjegovoj ssvesstimogu reflektovati ssve sstvari, ali

sse unniverzum nne moè nnazvatiogledalom ~oveka, budu}i daunniverzumu nniššta ššto ~ovek u

nnjemu vidi nne moè pokazati šštoonn jesste.

Huj-NNenng (638-77113)

AIKIDO bilte

n

bilte

n


bilte


AIKIDO bilte

n

47

Ovde nema dovoljno mesta zasveobuhvatno predstavljanje

telesno-duhovne energije koju uJapanu nazivaju ki. Mogu}e je,me|utim, re}i nekoliko misli,su{tinskih za bilo koje razmatra-nje ratni~kih ve{tina, a posebno uknjizi koja je namenjena zapad-njacima. Neobi~na je ~injenica daje na{a kultura jedna od retkih uistoriji sveta koja nema svako-dnevnu re~, ili ideju, odgovara-ju}u re~i “ki”. O ovom nedostatkuse moè raspravljati kao zasno-vanom na razvitku nauke kojasadrì “jasnije” zamisli od ove“{iroke, vitalisti~ke ideje”. Ali akobi tako bilo, onda bi se mogloo~ekivati da nauka bude upu}ena isposobna da se suo~i sa onimoblastima za koje se obi~no “ki”vezuje. Ove oblasti se ti~u osno-vne ìvotnosti, mentalnog i emo-tivnog zdravlja, intuicije, odnosatela i svesti, paranormalnih mo}i,kao i izuzetnih, ve} pominjanihsposobnosti koje majstori kijaposeduju. Jasno je da Zapadnoj

nauci gotovo potpuno nedostajeznanje o ovim oblastima, kao i sanjima povezanim drugim oblasti-ma.

U poslednje vreme su iznesenepojedine tvrdnje kojima se izjed-na~avaju i dovode u vezu odre|e-na novija nau~na otkri}a i ki: naprimer, Kirlijanova fotografija,aure dobijena “snimanjem” pred-meta u visokofrekventnom elek-tromagnetnom polju. Me|utim,mada se ova aura, kao i mnogedruge pojave kakve su krvotok,boja koè, temperature tela, elek-tromagnetno i elektrostati~ko po-lje, mikrotreperenja, menja saenergetskim stanjem subjekta, nepostoji osnova za dono{enje zak-lju~ka da je ova aura ki.

Re~ za ki u razli~itim kulturamase obi~no povezuje i sa re~ju“dah” i sa re~ju “duh” povezuju}imaterijalno i nematerijalno. Zai-sta, latinska re~ “spiritus” tako|ezna~i i “dah”, a ova veza je jo{

Peter Payne

KKrreettaannjjee tteellaa ii ssvveessnnoosstt ,,kkll jjuu~~ tteelleessnnoo-dduuhhoovvnneeeenneerrggii jjee ((KKII))

teksst je prennet iz knnjige: “The MartialArtss: The Spiritual Dimennssionn”(Borila~ke ve{{tinne: Spiritualnna dimenn-zija), Peter Peynne, 119811.

AIKIDO bilte

n

bilte

n


uvek prisutna i u na{im re~ima“izdahnuti” i “udahnuti” kojeimaju dvostruko zna~enje. U gr~-kom, re~ je “pneuma”, u sanskritu“prana”, u kineskom “}i”, u Poli-neziji “mana”, u hebrejskom“ruah” (ruach), kod Bu{mana“n/um” (ovo / predstavlja pucke-tanje jezikom). Na Zapadu su uposlednje vreme razvijani razli~itiizrazi i zamisli, mada ni jedna nijeusvojena kao op{ta: “magnetskifluid” Antona Mesmera, Rajhen-bahov (Reichenbach) “od” i W.Rajhov “orgon”.

Ki je energije neraskidivo spoje-na sa ìvotom i sve{}u koja moèostvariti neposredne u~inke ipromene u materiji i fizi~kimenergijama. Zaista, delovanje kijase ~esto povezuje sa elektri~nim imagnetnim promenama, a ove suizgleda samo sporedna posledicaglavnog dejstvuju}eg na~ela. Kise moè usmeriti svesnom name-rom. Ki se kre}e kao dim, kaovoda, te~e, ima obrazac i “gus-tinu”, a ipak je bezobli~an. Moèse proizvoditi i sakupljati u telu itime pove}ati sposobnost za svevrste delanja i iskustva. Moè seose}ati njegovo kretanje kroz telokao kretanje toplote ili hladno}e,kao lako}a ili oteàlost, glatko ilihrapavo, {irenje ili skupljanje. Naplanu ose}anja on odgovara Froj-dovom libidu. Kada se razvijasvesno, naj{}e{}e se ose}a prvo urukama kao toplota, u vidu `mara-ca i oteàlosti. Mogu}e je ose}atiruke kao da prolaze kroz magnetnopolje; kada se pribliè jedna drugojtako da {ake izgledaju kao da drèloptu i lagano se pomeraju, mo-gu}e je osetiti “magnetno polje”

izme|u. Ali ovo polje nijedoslovno magnetno polje, ono nakoje misle fizi~ari kada koriste ovure~, ve} se to radi o “ìvotnommagnetizmu”, o polju kija. Sadaljim ve`banjem ki po~inje da seose}a u celim rukama, nogama i utelu, a posebno u predelu tan-dena(ta~ke u donjem stomaku, prim.ured.), tako|e se moè primetitioko tela, kako se prostire izme|utela i drugih ljudi i stvari na rasto-janju. Ovo ose}anje postaje novna~in opaànja i delovanja; boljere~eno, radi se o svesnom otkri-vanju osnovnog, izvornog na~inadoìvljavanja sveta. Tok kija semoè osetiti i svesno usmeritiunutar i oko tela; ovo, prirodno,moè uticati na tok kija unutar ioko drugih ljudi; sa izuzetno razvi-jenim kijem to moè poprimiti vidsna`nog delovanja na mentalnastanja i telesne pokrete, a sa rasto-janja i kao vid psihokineze itelepatske hipnoze.

Ki se razvija kroz svesno povezi-vanje telesnog kretanja, disanja iusredsre|enja pa`nje. U mnogimve`bama za razvijanje kija, telo(pretpostavlja se ispravnog drà-nja) se lagano kre}e, prelaze}ite~no iz pokreta u pokret koji su,kao obrasci, uskla|eni sa prirod-nim pokretima skeletno-mi{i}nestrukture i sa tokom kija (ovi senaime podudaraju, budu}i da suobrasci toka kija, u stvari, podlogai uzor zgu{njavanja telesne struk-ture). Ritam disanja se povezuje sakretanjem, a svest je uvu~ena uigru zami{ljanjem da je dah samtok kija, a {to moè biti vizualizo-vano kao zlatan fluid koji proìmai obuhvata delove tela u pokretu

(treba se prisetiti Ue{ibinog opisasvog transcedentnog doìvljaja iz1926. prim. ured.) Svest je usred-sre|ena bez napetosti i potpunootvorena u celokupnom polju delo-vanja. Prirodno je da se izvo|enjeovakvih ve`bi moè nau~iti samokroz neposrednu, li~nu obuku.

Tako razvijen ki moè bitipohranjen, obi~no u hari (u donjemstomaku i karlici), i voljno usme-ren kroz bilo koji poduhvat. Umnogim isceliteljskim postupcimakoristi se usmeravanje kija kaoslabljenim, obolelim mestima, ada bi se pokrenuo tok kija samogobolelog kroz telo, ~ime se ponovouspostavljaju ispravne funkcije.Kaligrafi usmeravaju svoj ki iunose ga u kretanje ~etke, a ratniciu ma~.

Upravo kao {to se i elektricitetjavlja u dva vida, kao visoki naponi mala struja (na primer, u daleko-vodima je struja visokog naponapomo}u kojeg se elektricitet pre-nosi kilometrima bez velikogutro{ka) i kao niski napon i velikastruja (koja moè usijati neko gre-jno telo u ku}i), tako se i kipokazuje u vidu razli~itih “struja” i“napona” - ki “niskog napona ivelike struje" ima daleko ja~etelesne u~inke, a ki “visokog napo-na i male struje” je mnogo ”eteri-~niji”, povezan sa ~istom sveš}u ionostranim (transcendentnim) is-kustvima. Tako, kao {to postojizadatak da se sabere ki, postoji izadatak da se ”preradi” da se”podigne njegov napon” i us-postavi veza sa širim, prodornijimnivoima svesti.

bilte


AIKIDO bilte

n

49

Erik From

UUmmee}}ee ll jjuubbaavvii

(izvod iz poglavlja: II Teorija ljubavi)

Šta je davanje? Iako nam se ~ini daje odgovor na to pitanje jednosta-

van on je zapravo vrlo dvosmislen izamršen. Najrasprostranjenije ne-razumevanje je ono koje pretpostav-lja da je davanje “odricanje od”ne~ega, lišavanje ili `rtvovanje.Osoba ~iji se karakter nije razvioiznad nivoa receptivne, izrabljiva~ke

ili sakuplja~ke orijentacije, doìv-ljava akt davanja na taj

na~in. Trìšni karakterje voljan da daje, ali

samo ako zauzvratprima: davanje

bez prima-nja nje-

m u

se ~ini kao pre-vara. Ljudi koji suprete`no neproduktivniose}aju davanje kao osiro-mašenje. Zato ve}ina po-jedinaca tog tipa odbija dadaje. Neki davanje sma-traju vrlinom u smisluneke `rtve. Oni misle da,upravo zato što je bolnodati, ~ovek mora da daje;za njih je vrlina davanja usamom ~inu prihvatanja `rtve.Norma da je bolje dati nego pri-miti za njih zna~i da je bolje trpetilišavanje nego doìveti radost.

Za produktivni karakter davanjeima potpuno druga~ije zna~enje.Davanje je najviši izrazmo}i. U sa-

Izvod iz knnjige “Ume}e ljubavi”Erika Froma. Sami pojmovi ljubavii davannja kojima sse ova knnjiga bavijako ssu blisski onnome do ~ega je Ossennssei doššao u okrilju jednne ssassvimrazli~ite kulture kreiraju}i aikido.

AIKIDO bilte

n

bilte

n


AIKIDO bilte

n

mom aktu davanja ja doìvljavamsvoju snagu, svoje bogatstvo,svoju mo}. To iskustvo poja~anevitalnosti i mo}i ispunjava meradoš}u. Doìvljavam sebe kaobogatog, dare`ljivog, ìvog i zatoradosnog. Davanje je ve}i izvorradosti od primanja, ali ne zbogtoga što je lišavanje, ve} zbog togašto u aktu davanja dolazi doizraàja moja ìvotnost.

Nije teško uo~iti valjanost togaprincipa ako ga primenimo na raz-li~ite specifi~ne fenomene.

(...) Me|utim, najva`nija oblast nije

oblast materijalnih dobara, ve} jeona u specifi~no ljudskom dome-nu. Šta jedna osoba daje drugoj?Ona daje od sebe, od najskupo-cenijeg što ima, ona daje od svogìvota. To ne zna~i nu`no da ona`rtvuje svoj ìvot za drugu osobu -ve} da joj daje od onoga što u njojìvi; ona joj daje od svoje radosti,svog interesovanja, razumevanja,znanja, humora, od svoje tuge -sve izraze i manifestacije onogašto u njoj ìvi. Takvim davanjemod svog ìvota ona oboga}ujedrugu osobu, ona pospešuje ìvot-nost drugog, pospešuju}i i svojusopstvenu. Ona ne daje da bi pri-mila; davanje je samo po sebiizuzetna radost. Ali, u davanju onane moè a da nešto ne oìvi u dru-goj osobi, i upravo to što je oìv-ljeno reflektuje se povratno nanjoj. U istinskom davanju ona nemoè a da ne primi ono što joj jeuzvra}eno. Davanjem ~inimo i

drugu osobu davaocem i zajednodelimo radost što je, zahvaljuju}iobema, nešto zaìvelo. U ~inudavanja nešto je ro|eno i obeosobe koje u~estvuju u tom ~inuzahvalne su za ìvot koji je za njihro|en. Primenjeno na ljubav tozna~i: ljubav je mo} koja proizvo-di ljubav; impotencija je nes-posobnost da se proizvede ljubav.

Ovu misao je lepo izrazioMarks: “Uzmimo”, kaè on “~o-veka kao ~oveka i njegov odnosprema svetu kao ljudski odnos,tada moèš ljubav zameniti samoza ljubav, poverenje za poverenje,itd. Ako èliš da uìvaš u umet-nosti, moraš da budeš umetni~kiobrazovana osoba; ako èliš daimaš uticaj na druge ljude, morašda budeš osoba koja posti~e i una-pre|uje druge. Svaki tvoj odnosprema ~oveku i prema prirodi,mora biti odre|eno ispoljavanjetvog stvarnog individualnog ì-vota, koje odgovara predmetutvoje volje. Ako voliš a ne pod-sti~eš ljubav, to jest, ako tvojaljubav kao takva ne proizvodiljubav, ako kao osoba koja voliìvotnim ispoljavanjem ne posta-neš voljena osoba, onda je tvojaljubav nemo}na, ona je nesre}a.”

Ali, davanje ne zna~i primanjesamo u ljubavi. Nastavnika u~enjegovi u~enici, glumca stimulišepublika, psihoanaliti~ara le~i nje-gov pacijent - pod pretpostavkomda se oni ne tretiraju kao objektive} da su povezani istinski i pro-duktivno.

bilte


AIKIDO bilte

n

5 1

Teško je utvrditi kada se prviput po~ela upotrebljavati vešt-

ina borenja rukama i nogama, alise smatra da je stara više od 4000godina. Prve pisane tragove o veš-tini borenja moèmo na}i u knjizi„I Ching” (knjiga kosmi~kih pro-mena), za koju se smatra da je staraviše od 2000 godina. Vrlo sistema-tizovan pristup veštini borenjanalazimo i u jednom poglavljuknjige ,,Hana”, koju je napisao PanKuo (32 - 90. god.). Poglavlje oborenju zauzima 199 stranica, nakojima se opisuju metode treningai razne ve`be za ja~anje ruku inogu.

U legendama se spominje da jeindijski kalu|er Bodidarma (kodKineza poznat kao Ta Mo, a kodJapanaca se spominje pod imenomDaruma Taishi), došao 520. godineu Kinu. Na svom putu, Ta Mo se

zaustavio u manastiru Šaolin(Shaolin) u provinciji Honan.

Bodidarma, koji se smatra osni-va~em Zen budizma, (ân budiz-ma na Kineskom) postavio je itemelje borila~kih ve{tina u [ao-linu. O njemu se istorijski zna da jero|en kao pripadnik vladarskeporodice u Ju`noj Indiji negde oko440. godine n.e. Bio je u~enik 27.patrijarha indijskog budizma Pra-jnatare koji mu je dao i imeBodidarma, preneo celokupnoznanje, i na kraju ga proglasio svo-jim naslednikom. Prajnatara jenaloìo Bodidarmi da svoje u~enjeprenese u Kinu.

Po dolasku u Kinu, u prvo vre-me, Bodidarma je bio dobrodo~ekan od Kineske vlade i uspeoje da zakaè prijem kod cara WuDija iz Liang dinastije. Car nijeizgleda shvatio sustinu Bodidar-minog u~enja i on je napustio dvori krenuo na sever, pre{ao rekuYangce i na kraju stigao u [aolinmanastir.

U [aolinu je pokušao da kalu-|ere nau~i svojoj meditaciji usede}em poloàju, ali ona se poka-zala preteška za u~enje i on napuš-ta i [aolin. Posle devet godina sevratio, ali ovog puta sa novim sis-temom u~enja, koji se sastojao odizvesnih fizi~kih pokreta, koji suse izvodili sinhronizovano sa disa-njem i dubokom koncentracijom,

uz vizualizaciju energetskih cen-tara tela. Ovaj sistem ve`bi je biomnogo interesantniji za kalu|ere[aolina, jer je u njima u~estvovalocelo telo: pogled je bio usmerennetremice napred; jezik se prisla-njao uz nepce; dijafragma se pose-bnim na~inom disanja pritiskala nadole; plu}a su pri izdisaju proiz-vodila specifi~an zvuk, itd.

Postoje mnoge pri~e koje se ti~uBodidarminog boravka u [aolinmanastiru. Najpoznatija je pri~akoja govori o njegovoj devetogo-di{njoj meditaciji u pe}ini na steniu blizini manastira (to je ba{ onovreme izme|u dve posete manas-tiru). Dakle, proveo je sve tegodine sede}i na jednom mestu igledaju}i u zid i kada je na krajudevete godine doìveo prosvetlje-nje, njegov lik se ocrtao na zidupe}ine u koji je gledao, i ta slika sei danas moè videti. Jednom prili-

Sa{a Obradovi}

BBooddiiddaarrmmaa ((TTaa MMoo,, )) iikkiinneesskkee bboorrii llaa~~kkee vvee{{ttiinnee

AIKIDO bilte

n

bilte

n


kom, tokom devetogo{nje medi-tacije, pa`nja mu je opala i on jezaspao. Legenda kaè da je kada seprobudio bio toliko ljut na sebezbog svoje slabosti da je odsekaosvoje o~ne kapke i bacio ih ispredpe}ine. Njegovi o~ni kapci su setad pretvorili u biljke ~aja.

Posle devetogo{nje meditacije,bodidarma je upoznao monahe[aolin manastira sa novom for-mom budizma - Ch,an (Zen)Budizmom. Bodidarma ili TaMo preminuo je u Long-menu, Luoyang 536. godine.

Nekoliko godina posle nje-gove smrti, zvani~nici su pri-javili susret sa Bodidarmom naplaninama u centralnoj Aziji.Navodno, on je i{ao i nosio {tapna kome je bila oka~enajedna sandala, a na pitanje gdese zaputio, odgovorio je da sevra}a ku}i u Indiju. (setite se san-dale iz sjajnog filma “Brajanovoìtije” od Monti Pajtonovaca!).Njegovi sledbenici su posle ovihpri~a otvorili njegov grob, koji je,sigurno ve} poga|ate, bio prazan,sem jedne sandale koju su tamona{li. Ovo naravno nisu istorijske~injenice iako milioni ljudi 2000godina unazad veruju u skoroindenti~an doga|aj!

Ono {to je nesporno, je velikidoprinos Bodidarme kineskoj civi-lizaciji, i ~injenica da je daoosnovne koncepte Zen budizma.

On je po prvi put integrisao fizi~kii mentalni trening i tako borila~keve{tine podigao na do tada neslu-}en nivo.

Uveo je nov na~in upra`njavan-ja meditacije, poznat kao “18pokreta Lo Hana” na kineskom, ana japanskom su se ove ve`bezvale ,,Ekkien-kyo”. Vremenom jeovaj sistem meditativnih kretnjinašao primenu u veštini borenja,

gdese aktivnom koncen-tracijom i kontrolom disanjaaktivirala energija tela (na kine-skom: Chi (î), na japanskom: Ki).Ta koncentrisana energija je treba-lo da se sakupi u tandenu, ta~ki udonjem stomaku i energetskomcentru tela, tako da ~ovek postane~vrst i stabilan kao stena.

Primenjujuci ,,Lo-han" ve`be,kalu|eri [aolina postali su poznatipo svojoj snazi i ratni~koj veštini.[aolin škola manastirskog boksabila je naro~ito popularna u vreme

Tang dinastlje (618.-907.). Tri sto-tine godina posle Bodidarme,[aolin kalu|er Tsu Yuan, poznatpo svojoj veštini borenja, krenuo jepo Kini traè}i velike majstoreborila~kih veština kako bi ih doveou manastir i još više unaprediopostoje}e sisteme borenja. U se-vernoj Kini sreo je jednog starog~oveka sa imenom Li. Sreli su se unezgodnoj situaciji po Lija. Okru-ìlo ga je nekoliko mla|ih ljudi

koji su hteli da ga napadnu.Kada je borba po~ela, on jeprimio nekoliko sna`nih

udaraca u telo, na koje nijereagovao. Zatim se pokrenuo i

u~inio nekoliko pokreta dodiru-ju}i napada~e, koji nakon togapopadaše na sve strane. Yuanzamoli starog ~oveka da po|e sa

njim, kao bi svoje znanje pre-neo u~enicima [aolina. Li jeimao prijatelja Pai Yu Fenga,

koji je bio jedan od najboljih bok-sera u Shensi provinciji. Specijal-nost Fenga su bile “Chi Kung”(energetske ve`be disanja) i vešti-na borenja sabljom. Njih trojica suotišli u Shaolin i svim srcem seposvetili usavršavanju postoje}ihborila~kih ve{tina. Dotada{njim sudodali novih 170 pokreta, koje suuklopili u 5 formi koje su se zvale:tigar, `dral, zmaj, leopard i zmija.Kasnije su se iz ovih osnovnih sis-tema borenja razvile druge školeborila~kih veština, koje su u borbioponašale pokrete raznih ìvotinja.

bilte


AIKIDO bilte

n

53

Uporedo, sa uticajem taoizma, uborenje su uklju~eni tadašnji filo-zofski principi Yina i Yanga, sup-rotnih sila koje deluju uUniverzumu, na zemlji i u samomljudskom telu.

U skladu sa medicinskim znan-jem tadašnjeg vremena (akupunk-tura, masaè, moksa, upotreba le-kovitog bilja), razvile su se i drugespecifi~ne tehnike.

Mnogi poznati u~itelji borenja susa sobom u grob odneli svoje ,,taj-ne” tehnike, jer su verovatno sma-trali da nema nikog od njihovihu~enika, koji bi bili dostojni da ihnaslede u veštini.

[aolin manastir je, kroz svojudugu istoriju, bio nekoliko putauništavan jer su tadašnji vladarismatrali da njegova popularnost imo} mogu postati opasni po njih.Preìveli kalu|eri su se razišli poceloj Kini, prenose}i svoju veštinu.Vremenom su se razvile mnogeškole (stilovi), a izvorne tehnike sudoìvele mnoge transformacije imodifikacije, što je zavisilo odonih koji su ih prenosili, njihovogshvatanja i li~nog razumevanjatehnika, fizi~kih mogu}nosti, dru-štvenih prilika i komercalizacije unaše vreme.

Škole [aolina naj~e{}e se dele

na spoljašnje - ~vrste, i na unu-trašnje - meke.

Spoljašnja - ~vrsta škola bazi-ra se na razvijanju fizi~ke snagemiši}a i tetiva putem fizi~kihve`bi. Glavna karakteristika ovihškola je spoljna manifestacija sna-ge kroz fizi~ki pokret. Ovoj grupipripada danas najve}i broj škola“kung-fua”, a od nje se razvio inajve}i broj okinavljanskih ijapanskih karate škola.

Unutrašnji, meki sistemi bazi-rani su na ve`bama disanja, kon-centraciji i vizualizaciji u pokretu,sa ciljem da se probudi vitalnaenerglja tela (Ki) u ve} pomenutojta~ki koja se nalazi malo ispodpupka. Kinezi taj predeo zovu,,Tan-tien”, a Japanci ,,Tanden”.Oduvek se na Istoku smatralo da jesnaga, koja se na taj na~in razvi-jala, neuporedivo ve}a od one kojase moè ispoljiti samo fizi~kimve`banjem. Ovom sistemu borenjapripadaju danas poznate školekineskog boksa: “Tai Chi Chuan”,“Pa Kua Chang”, “Hsing I” i jošneke druge. Ideja aikidoa blià jeovim {kolama.

Postoji i tre}i sistem, koji je posvojim principima polu ~vrst - polumek, naslednik ove {kole je danas“Uechi ryu”.

Druga ~esta klasifikacija kine-skih borila~kih veština oslanja sena geografske razlike, tj. na se-verne i ju`ne stilove. Ova se klasi-fikacija koristi posebno u Kini.Kao srednji i neka vrsta vezaizme|u ovih {kola ~esto se navodišaolinski stil, ali generalno vaìpodela na severne i ju`ne stilove.Glavne karakteristike ovih stilovasu:

severni: široki, prostrani pokre-ti, brza tr~anja, skokovi i visokiudarci nogama (nalik Teek WonDo-u);

ju`ni: kratki, eksplozivni pokreti, viši stavovi, malo tr~anja iskokova (klasi~an primer je “WingChun”).

Kao što je i ân budizam do{av{iu Japan temeljito promenio japan-sko dru{tvo i kao Zen u{ao u svenjegove pore, tako su i borila~keve{tine nadahnute Bodidarminimduhom postale neraskidiv deojapanske kulture.

Kada sednemo u seizu na po-~etku ili kraju aikido treninga, izatvorimo o~i, i kada lagano uradi-mo izdisaj trude}i se da budemooslobo|eni misli, iako vekovima ihiljadama kilometara daleko odove pri~e, na trenutak postajemo imi njen deo.

AIKIDO bilte

n

bilte

n


bilte


AIKIDO bilte

n

55

Prvi put se re~ manga pojavljuje1814. godine kada je upotrebio

japanski umetnik u duborezu Ho-kusai Katsushika. Termin se nijeupotrebljavao sve do po~etka 20.veka. Re~ manga moè zna~itikarikatura, crte`, strip ili animaci-ja. Danas se u Japanu mogu ~utijoš dva termina i to su: gekige(ozna~ava ozbiljni realisticni strip)i komukkusu (japanska varijantaengleske re~i koja oznacava strip).

MMaannggaa (japanski strip) je prošaodug istorijski period potpuno izo-lovan od svih uticaja iz Evrope iAmerike. Kada je budisti~ki mo-nah Toba (ìveo je u 12. veku icrtao je “ìvotinjske svitke”)stvarao svoje prve crteè, u Evropinije bilo ni~ega pribli`no sli~nogovome.

Poznavanje istorije japanskogstripa je veoma va`no da bi sefenomen manga i anima danas mo-gao posmatrati na pravi na~in.Japanski crta~i polaù mnogo natradiciju. Mnogi crta~i danas traè

motive i inspiraciju iz prošlosti,neki ~ak i u potpunosti prenose li-kove davnih slika u današnjestripove.

U današnjem Japanu manga ma-gazini su najefikasniji na~in da sestigne do masovne publike i da seuti~e na javno mišljenje. Strip uJapanu gotovo da ima isti socijalni

Sa{a Obradovi}

MMaannggaa ssttrriipp

AIKIDO bilte

n

bilte

n


status kao film ili roman, štopotvr|uje podatak da su odukupnog broja knjiga i magazina u1995. godini u Japanu 40% ~inilemange.

Sa ogromnim trìštem u Japanu,manga obuhvata široko polje raz-li~itih tema koje zadovoljavaju irazli~ite interese ~italaca. Popu-larna manga namenjena {irokom~italaštvu obi~no uklju~uje SF,akciju ili komediju. Neki od najpo-pularnijih serijala, na primer, zas-novani su na korporativnom bizni-smenu (Shima Kousaku), ro|akuiz Kine (Iron Wok Jan), kriminal-isti~kom trileru (Monster) ilivojnoj politici (The Silent Servi-ce). Mnogi od ovih ànrova se

dobro uklapaju i u anime (~estoadaptacije mangi) i japanske videoigre (neke su tako|e adaptacijemangi).

Manga formati

Manga ~asopisi obi~no sadrè po

nekoliko serijala koji uporedoizlaze u jednom izdanju, na 20-40stranica po broju. Ovi manga ~aso-pisi ili “antologijski ~asopisi” kojenazivaju i “telefonski imenici”,obi~no se štampaju na novinskompapiru lošijeg kvaliteta i naj~eš}eimaju izmedu 200 i 850 stranica.

Posle nekog vremena izlaènjaserijala, nastavci se obi~no spajajui štampaju u obliku knjiga, takoz-vanih tankobona. Ova izdanjaštampana su na papiru ve}eg kva-liteta i sluè da bi novi ~itaocimogli da se “priklju~e” serijalimau ~asopisima ili ih kupuju kolek-cionari. U novije vreme, štampajuse i luksuzna izdanja namenjenaisklju~ivo kolekcionarima. Reprin-ti starih mangi štampaju se napapiru bednog kvaliteta i prodajupo ceni od 100 jena (pribli`no 1$).

Manga je prvenstveno klasifiku-ju po godištu i polu ciljne grupaci-je. U praksi, knjige i ~asopisi zade~ake (shonen) i devoj~ice (sho-jo) imaju razli~iti stil naslovnica iu ve}ini knjiàra stoje na odvoje-nim policama.

U Japanu postoje i manga kafei,poznati i kao manga kisaten. U

manga kisatenima, mušterije pijukafu i ~itaju mangu. Za razliku odve}ine zapadnih filmova i stripova,manga je namenjena ~itaocimasvih uzrasta.

Ako pogledate crtani sa junakomkoji ima ogromne o~i znajte da jeanimirani film potekao iz ove tra-dicije stripa (mada se pri nekimstandardnim izrazima lica u mangacrteù o~i prakti~no i ne crtraju ve}se ostavlja samo gornji luk sa ilibez zenica koje su tada crne ta~ke).Onima koji imaju decu mla|u od10 godina, imam tu sre}u, jeuglavnom preko glave ovih viso-koproduktivnih ostvarenja (“Naru-to Uzumaki”, npr.). Ovi filmovi senaj~e{}e na zapadu nazivaju ““AAnnii-mmee”” filmovi.

Postoje i ““HHeennttaaii”” ili ““EE~~ii”” stri-povi i filmovi koji se bave erot-skom tematikom, ali o njima ovdene}e biti re~i (a ni slika!) po{to jeovaj bilten namenjen svim uzrasti-ma. Ove stripove i fimove }eteodmah prepoznati ako vam do|udo ruku - svakakva preterivanja unjima se podrazumevaju, ne samovelike o~i!

aikido bilten 08 (2009)

Documents