alm koncept seminarski rad

EKONOMSKI FAKULTET

UNIVERZITET U SARAJEVU

SEMINARSKI RAD

ALM- Upravljanje aktivom i pasivom

Mentori:

Prof. dr. Fikret hadžić Studentice:

Mr. Velid Efendić Sabina Buljubašić 65 057

Sabina Mulaosmanović 65 927

Sarajevo, oktobar 2010

2

SADRŽAJ

UVOD..................................................................................................................................2

1. Mogućnost i važnost koncepta upravljanja aktivom i pasivom.......................................3

1.1. Cilj..........................................................................................................................3

1.2. Politika ALM-koncepta..........................................................................................3

1.3. Modeli analize aktive i pasive.................................................................................4

2. Upravljanje rizicima u okviru ALM-koncepta................................................................6

3. Savremeni koncept upravljanja aktivom i pasivom banaka- ALM.................................7

4. Komitet za upravljanje aktivom i pasivom......................................................................8

4.1. Treasury funkcija u banci..............................................................................................9

5. Upravljanje aktivom i likvidnost...................................................................................10

6. Upravljanje pasivom i likvidnost...................................................................................11

6.1. MeĊubankarski krediti za likvidnost...........................................................................11

6.2. Aranžmani o rekupovini sredstava..............................................................................11

6.3. Depozitni certifikati....................................................................................................12

6.4. Krediti za likvidnost kod centralne banke..................................................................12

7. Perspektive ALM-koncepta...........................................................................................12

8. Primjena ALM-koncepta na primjeru domaćeg bankarskog sistema............................13

ZAKLJUĈAK....................................................................................................................18

LITERATURA..................................................................................................................19

PRILOZI

3

UVOD

Cilj rada je predstavljanje tehnika i metoda za upravljanjem aktivom i pasivom banaka te

sagledavanje modućnosti i njihove primjene na domaćem tržištu. Najprije će biti govora o samom

konceptu upravljanja aktivom i pasivom, njegovim ciljevima i važnosti za bankarski sektor,

odnosno ciljno finansijsko tržište.

Drugi dio govori o rizicima u kontekstu ovog koncepta, kako ih minimizirati, te će biti

predstavljeni tržišni rizik, riztik likvidnosti, kreditni rizik, rizik transakcija sa derivatima te

poslovni rizik.

U trećem i ĉetvrtom dijelu biće govora o savremenom konceptu upravljanja aktivom i pasivom te

važnosti ALCO komiteta kao odjela koji se brine o suzbijanju rizika , kontrolisanju i prognozi

budućih promjena na tržištu i mnoge druge vitalne funkcije.

Peti i šesti dio odnosi se na upravljanje aktivom i pasivom i likvidnost kao jedan od osnovnih

rizika .

Upravljanje aktivom i pasivom banke (asset liability menagment – ALM) je proces upravljanja

kompozicijom i vrijednošću (cijenom) baniĉnih potraživanja imovine, obaveza, kapitala i

vanbilansnih pozicija. Ovaj proces takoĊer, obuhvata i kontrolisanje izaganja banke sveukupnom

finansijskom riziku s ciljem maksimiziranja efikasnosti upotrebe kapitala u nešto dužem periodu.

Prema tome, ALM podrazumjeva procese u kojima banka:

Upravlja svojim sredstvima (funds) i vrednuje ih,

Kontroliše svoje izlagane finansijskom riziku (agregatno i po svim tipovima rizika i to

kroz sve transakcije i poslovne linije) i

OdreĊuje neto kreditnu maržu i upravlja ekonomskom (tržišnom) vrijednošću svog

kapitala.

4

1. MOGUĆNOST I VAŽNOST KONCEPTA UPRAVLJANJA AKTIVOM I

PASIVOM

1.1. Cilj

Glavni cilj ALM-a jeste održavanje razumne ravnoteže izmeĊu tri konfliktna cilja, ravnoteže

koja najbolje podržava ciljeve banke. To je ravnoteža izmeĊu ekonomske vrijednosti kapitala,

prihodima i likvidnosti.

Banke upravljaju svojom aktivom i pasivom sa ciljem da maksimiziraju vrijednost akcionarskog

kapitala, povećaju svoju profitabilnost i kapital, zadovolje potrebe svojih klijenata i šire

društvene zajednice, kao i da zaštite svoj bilans ( poslovni potencijal ) od nepredvidivih i

pogubnih finansijskih posljedica, koje prije svega nastaju na polju rizika kamatne stope i

likvidnosti, a onda i na polju drugih rizika ( deviznog kursa, operativniih rizika i dr.). Ove ciljeve

banke obiĉno slijede u okviru pisanih oblika i procedura, koje se odnose na odobravanje kredita,

politike investiranja, upravljanja rizicima i upravljanja kapitalom.

1.2. Politika ALM-koncepta

ALM proces donošenja odluka se sastoji od:

* Usvajanja (donošenja nacrta) ALM politike banke

* Formiranje ALCO (odbora za aktivu i pasivu) i prenošenja odgovornosti na njega

* Razvijanja detaljnog modela aktive i pasive

* Razvijanja srodnih i povezanih procedura i kontrola

Kratkoroĉnost u bilo kojoj od ovih komponenti procesa može potencijalno poremetiti ĉitavu

ALM funkciju. Ako su, nasuprot tome, ove komponente dobro osmišljene i upotrebljene, banka

će najvjerovatnije dostići svoj željeni rizik/prinos profil, a samim tim i opšte finansijske ciljeve.

Politika upravnog odbora i provjerena ovlaštenja su od suštinskog znaĉaja za funkciju upravljanja

aktivom i pasivom. ALM proces utiće na svaki portofolio u banci, i svaka odluka ima uticaj i na

sadašnju i na buduću profitabilnost banke.

Opšti nacrt politike upravljanja aktivom i pasivom (ALM)

I Ciljevi ALM

a) implementacija politike koju je odobrio Upravni odbor

b) integrisanje finansijskih funkcija

c) odreĊivanje željenog profila rizika i prinosa

d) analiza rizik/prinos leveriža u prijedlogu ALM

II Prenos ovlaštenja od strane Upravnog dobora

III ALCO odbor

5

IV Funkcije ALCO odbora

a) podrška upravljanju aktivom i pasivom

b) pravljenje modela i analiza pozicija aktive i pasive

c) realizacija ALM strategije

V Ograniĉenja rizika

a) rizik kamatnih stopa

b) rizik likvidnosti

c) kreditni rizik

d) devizni rizik i ostali rizici

VI Interne kontrole i smjernice

a) interne kontrole ( limiti po pozicijama, limiti po transakcijama i dr.)

b) smjernice ( odobrene vrste hedžing instrumenata, limiti po pozicijama/transakcijama i dr.)

Analitiĉari bi trebali da s vremena na vrijeme revidirati ALM politiku i proces pravljenja modela

aktive i pasive. Tokom revidiranja tekuće prakse veoma je važno posmatranje ALCO sastanka

(„o ĉemu se na njemu priĉa“), budući da je to srž ALM procesa donošenja odluka.

1.3. Kreiranje modela analiza aktive i pasive

Proces donošenja odluka ALM-a bi trebalo da se vrti oko kvantificiranih mjera opšteg profila

rizika i prinosa banke, kao i onih koje se tiĉu potencijalnih strategija i instrumenata ALM-a.

Menadžment bi trebalo da koristi pouzdan model aktive i pasive u svojim ALM operacijama.

Model aktive i pasive banke bi trebalo da omogući menadžeru aktive i pasive i ALM-u da

prepozna i dalje analizira efikasne ALM strategije. Model služi i starteškim ciljevima kao i

ciljevima praćenja rizika.

Model mora biti u mogućnosti da:

a) Prihvati širok dijapazon i potencijalno veliku masu podataka i pretpostavki;

b) Izvede analize osjetljivosti i simulacije razliĉitim scenarijima;

c) Generiše zbirne izvještaje koji su koncizni i zasnovani na odreĊenim odlukama;

d) Dozvoli brzo završavanje „šta ako“ analiza, i

e) Prilagodi nove instrumente i proizvode.

6

Većina modela aktive i pasive ima isti opšti dizajn. Podaci koji se tiću trenutne bilansne pozicije

banke (kao i vanbilasnih stvari) se unose ( ili ruĉno ili automatski) sa kljuĉnim zaradama i

parametrima vrijednosti za svaki portofolio.

Dalje se unose pretpostavke koje se tiĉu budućih kamatnih stopa, uslova ranije otplate, marži i

inkrementalnih aktivnosti. Mnoge od ovih pretpostavki bivaju „šokirane“ ili izmjenjene u

odreĊene mjere da bi banke mogle da vide njihov uticaj na zaradu i neto ekonomsku vrijednost.

Na kraju se generišu izvještaji usmjereni ka onima koji treba svojim odlukama da podrže funkciju

ALM-a i ALM donošenja odluka. Ĉest problem u domenu pravljenja modela aktive i pasive je

generisanje brojnih nepotrebnih izvještaja za ALM. ALM izvještaji moraju sadržavati korisne

informacije, a ne nerazumljive hrpe podataka. Ponekad su raĉunari na kojima se koristi softwer

za aktivu i pasivu previše spori da podrže ponavljajuće analize osjetljivosti ili simulacija. U

takvim sluĉajevima ALM dobija samo ograniĉene analize. Iz tog razloga ALM može umanjiti

svoje zahtjeve za dodatnim analizama zbog nedostatka kapaciteta raĉunara.

Drugi problemi koji postaju oĉigledni analizom funkcije pravljenja modela aktive i pasive

ukljuĉuju:

a) pretjerano oslanjanje na spoljne savjetnike;

b) upotreba prejednostavnih pretpostavki (primjer: zasnivanje odreĊivanja cijena svih

obaveza na jednom kljuĉu ili indexu);

c) pretjerano oslanjanje na ruĉni unos podataka;

d) pretjerano složena ili sintetizovana lista konta u modelu aktive i pasive i

e) neiskusno osoblje u funkciji pravljenja modela.

Nekad je potrebno osnovnom modelu za upravljanje aktivom i pasivom prikljuĉiti i druge modele

koji će vjerovatno biti potrebni za procjenu odreĊenih instrumenata ili procjenu pretpostavki koje

su vezane za osnovni model, ili pak, za neke druge svrhe.

Ti modeli mogu ukljuĉivati:

Analize hipotekarnih derivata ( npr. Blumberg )

Vanbilansne derivate

Swap kamatnih stopa

Opcije

Forwarde i Fjuĉerse

PredviĊanje ranijih otplata hipotekarnih kredita ( ili drugih kredita )

Analize ustanovljenih limita ( kalkulacije odnosa limita )

Projekcije kamatnih stopa

Sekundarne tržišne analize ( neto izloženost, projekcija ostataka )

Portofolio trgovanja ( tehniĉke analize, liste, programsko trgovanje )

Profitabilnost prouzvoda ( odreĊivanje transfernih cijena, analize funkcionalnih cijena) i

Upravljanje budžetom.

7

Analitiĉari će morati da revidiraju većinu, ako ne i sve ostale modele, posebno ako imaju

materijalni uticaj na ALM funkciju. Proces revizije bi suštinski trebalo da bude isti kao i proces

revidiranja modela aktive i pasive. U mnogim sluĉajevima banke se oslanjaju na spoljne

poslodavce, analitiĉare ili savjetnike za izvršavanje analiza i proraĉuna. Uopšteno govoreći,

pretjerano oslanjanje na spoljna lica u analizama koje se koriste u kljuĉnim procesima donošenja

odluka u banci bi trebalo smatrati nesigurnim i nezdravom praksom.

2. UPRAVLJANJE RIZICIMA U OKVIRU ALM-koncepta

Svrha upravljanja rizicima jeste da se prati i kontroliše veliĉina i koncentracija rizika koja se

pojavljuje kao posljedica aktivnosti poslovnih banaka. Rizici su neizbježivi u bankarskom

poslovanju, te stoga zadatak ALM-koncepta nije da izbjegne rizike nego da upravlja s njima.

Proces upravljanja rizicima u poslovnoj banci ukljuĉuje pet povezanih elementata, a to su:

Identifikacija izloženosti riziku

Ocjena i procjena rizika

Kontrola rizika

Finansiranje rizika

Upravljanje rizikom

Savremeno bankarsko poslovanje je svakodnevno izloženo postojećim i novim rizicima. Bez

obzira da li se radi o novim ili postojećim, menadžment treba da ih kontroliše, upravlja i

identifikuje. Upravljanje rizikom predstavlja rizik menadžmenta banke i istom se u posljednje

vrijeme posvećuje vrlo veliki znaĉaj. Proces upravljanja rizikom podrazumijeva da se u poslovnoj

banci identifikuju i analiziraju svi rizici i definišu odgovarajući limiti rizika. ALM-koncept

zahtijeva od top menadžmenta da stalno modifikuje i poboljšava sistem upravljanja s rizicima.

Putem ALM-koncepta moguće je upravljati sljedećim bankarskim rizicima:

Tržišnim rizikom

Rizikom likvidnosti

Kreditnim rizikom

Rizikom transakcija sa derivatima

Poslovnim rizikom

Tržišni rizik se zasniva na riziku od gubitka koji je posljedica nepovoljnih promjena na

finansijskim tržištima na kojem poslovne banke uĉestvuju. Izloženost banke tržišnom riziku

proizilazi iz fluktuacija kamatnih stopa i kurseva valuta na razliĉitim tržištima gdje su uĉesnici

poslovne banke. Tržišni rizik je prisutan zbog korelacije izmeĊu kamatnih stopa i kurseva valuta

na razliĉitim tržištima. Izloženost poslovnih banaka tržišnim rizicima može se pratiti na

strateškom i operativnom nivou. Ukoliko se posmatra strategijski nivo poslovne banke tada je

menadžment banke u obavezi da prati globalnu poziciju tržišnog rizika uz primjenu ALM-

koncepta. ALM-koncept pruža mogućnost komitentu za likvidnost, da mjeseĉno prati oblike

rizika te da ocjenjuje finansijski uticaj promjena na tržištu na rezultate poslovanja banke.

8

Kreditni rizik je osnovni rizik koji poslovna banka ima u svom poslovanju. Top menadžment

banke koristi ALM-koncept kako bi sproveo proceduru odobravanja, praćenja i kontrolisanja

kreditnog rizika. Što se tiĉe „loših“ plasmana, treba istaći da imaju negativan uticaj na

upravljanje aktivom i pasivom poslovne banke. To je prisutno kada se kratkoroĉna potraživanja

ĉesto pretvore u dugoroĉnu aktivu banke.

Top menadžment može upravljati kreditnim rizikom na sljedeći naćin.:

Primjenom limita

Rigoroznom selekcijom kreditnih zahtjeva

Diverzifikacijom plasmana – kreditne aktive

Pomoću instrumenata obezbjedjenja

Veza izmeĊu kreditnog rizika i ALM-koncepta prisutna je kod ugovaranja kamatnih stopa na

odobrene kredite.

Derivalne transakcije svoju vrijednost izvode iz kamatnih stopa, kurseva inostranih valuta, cijene

hartija od vrijednosti ili nekih drugih finansijskih poslova. Za poslovnu banku je karakteristiĉno

da donosi odluke o izdavanju garancija, izdavanju akcepta za terminske transakcije u derivatne

proizvode kao što su: swopovi, futuresi, forwardi i ugovori o opcijama. I na ovaj naćin se banke

izlažu mogućim rizicima. Finansijski derivati se uglavnom ugovaraju na berzi, zatim putem OTC

ugovora ili putem standardizovanih ugovora. Banke svoje aktivnosti sa finansijskim derivatima

uglavnom realizuju na tržištu kapitala. ALM-konceptom se prate sve transakcije sa finansijskim

derivatima i to u okviru postavljenih limita, kao i limita za izdavanje garancija.

Poslovni rizik može nastati kao posljedica faktora nepravilno dokumentovane transakcije, greške

u informacionim i poslovnim procedurama, greške u informacionoj tehnologiji (greška softwer-

a), greške u radu zaposlenih i sl. Primjenom ALM-koncepta moguće je izvršiti promjene, internu

reviziju i druge poduhvate koji će pomoći pri upravljanju sa potencijalnim poslovnim rizikom.

3. SAVREMENI KONCEPT UPRAVLJANJA AKTIVOM I PASIVOM BANAKA- ALM

Promjene u poslovnom bankarstvu razvijenih zemalja tržišnog tipa predviĊanja uticale su na

promjenu koncepta upravljanja aktivom i pasivom u poslovnim bankama. Taj novi pristup ALM-

a sastoji se od kratkoroĉnog upravljanja ukupnom strukturom aktive i pasive poslovne banke.

Deregulacija poslovnog sistema dovela je do pojaĉanja konkurencije i ulaska na bankarsko tržište

ĉitavog niza organizacija koje do sad nisu bile konkurencija u bankarskom sektoru (osiguravajuĉa

društva, penzioni fondovi, razni zajedniĉki fondovi i sl. ). Deregulacija je dovela i do ulaska na

tržište i velikih korporacija: proizvoĊaĉa automobila, opreme, turistiĉkih društava i sl. ). Dakle,

sektor bankarskog poslovanja se izlaže „oštroj“ konkurenciji po svim pozicijama svog bilansa.

Na aktivnoj strani konkurencija je prisutna putem komercijalnih papira kompanija, državnih

obveznica, kreditnih kartica, nove tehnike kreditiranja (automobilska oprema ) novih finansijskih

9

proizvoda od strane korporacija i sl. Na pasivnoj strani bilansa banke, konkurencija je prisutna

putem raznih fondova, posebno penzionih, zatim osiguravajućih društava i drugih aktera koji

omogićavaju štedišama da investiraju umjesto da ulažu gotovinski depozit kod banaka. Da bi se

banka odbranila od konkurencije one je formirala strategije ukljuĉujući i savremeni nastup

upravljanja aktivom i pasivom. Brze promjene na tržištu su uticale i na promjene same strukture

bilansnih pozicija banaka, te veliko izlaganje tržisnim rizicima. U cilju suzbijanja tržišnih rizika,

banke se opredjeljuju na integralni pristup upravljanja cijelim bilansom i vanbilansnom

strukturom. Osnovni zadatak ALM-koncepta je da uspostavi korelaciju vezu izmeĊu rizika i

profitabilnosti pojedinih bankarskih transakcija. Na taj naćin se suzbijaju rizici koji uzrokuju

gubitke u poslovanju banaka.

Savremeni koncept upravljanja aktivom i pasivom sadrži tri bitne komponente:

Poslovna banka treba da ima dobar monitoring svojih bilansnih i vanbilansnih pozicija, a

isto predstavlja razvijen informacioni sistem u banci, bez kojeg ne bi bilo moguće

sprovesti ALM-koncept,

Bankarski menadžment treba veoma ĉesto da procjenjuje: da li se vrijednosti pozicija na

strani aktive i pasive razlikuju od oĉekivanih vrijednosti

Ukoliko postoji odstupanje stvarnih od oĉekivanih vrijednosti u kljuĉnim stavkama aktive

i pasive, menadžment mora da raspolaže sredstvima za korekciju stvarnih poziocija u

pravcu oĉekivanih vrijednosti.

Korelacija ovih pozicija ostvaruje se prvenstveni putem tržišnih transakcija. To znaĉi da je

koncept ALM moguć jedino u uslovima razvijenog finansijskog tržišta i jakih veza izmeĊu banke

i dotiĉnog tržišta.1

ALM- koncept podrazumjeva centralizirano upravljanje sa svim djelovima aktive i pasive kod

velikih poslovnih banaka. Ovaj koncept sprovodi se preko ALCO komiteta (komitet za aktivu i

pasivu). Ako je veća geografska rasprostranjenost i dislociranost banke, tada je moguće

primjeniti koncept ALM s pravom upravljanja na regionalne centre.

4. KOMITET ZA UPRAVLJANJE AKTIVOM I PASIVOM-ALCO

Komitet je jezgro integrisanog i centralizovanog ALM procesa. Ciljevi ALM-a su:

Implementacija politike odobrene od strane Upravnog odbora

Nadgledanje i integrisanje finansijskih funkcija, kao i osiguravanje centralizovanog

pristupa upravljanja sredstvima, rizikom, zaradom i kapitalom

Postavljanje opštih ciljeva prinosa i mjerenje rizika, samim tim definisanje rizik/prinos

portofolia banke

Revizija „trade off-a“ izmeĊu rizika i prinosa potencijalnih ALM strategija da bi se

osiguralo da najefikasnije strategije podrže postizanje željenog rizik/prinos portofolia.

1 Ćirović dr. Milutin „Bankarski menadžment“ Ekonomski fakultet, Beograd, 1995. god

10

Obaveza ALCO komiteta jeste, da se najmanje jednom nedeljno održi i izvede ocjena tekućih

pozicija banke, kao i procjene budućih tržišnih kretanja.

U svim bankama danas, upravni odbori su svjesni da je prihvatanje odreĊenog stepena rizika

(kamatne stope pa i drugih rizika) neophodno u funkciji ostvarivanja realnog neto profita.

Odgovornost za upravljanje procedurama ALM se prenosi na ALCO ( komitet za aktivu i

pasivu).2

4.1.Treasury funkcija u banci

Treasury funkcija u savremenim bankama obuhvata upravljanje sredstvima, likvidnošĉu i

tržišnim rizicima. Ova funkcija praktiĉno brine na dnevnoj osnovi o fundiranju banke i

upravljanju prihodima banke. Praktiĉno pod „treasury menagment“ podrazumijevamo umjetnost

upravljanja konsolidovanim sredstvima banke na optimalnom nivou uz postizanje odreĊene

profitabilnosti i to sve unutar prihvatljivog nivoa preuzetih rizika.

Glavne funkcije treasury odjeljenja u banci su:

Upravljanje računom banke i investicionim portofoliom (reserve managment and

investment)-podrazumijeva:

1- zadovoljavanje potreba za sredstvima i rezervom likvidnosti i

2- održavanje odgovarajućeg miksa investicionog portofolia da bi se optimizirali prinos i

trajanje.

Upravljanje sredstvima i likvidnošću banke (liquidity and funds managment)-podrazumijeva:

1- analizu glavnih gotovinskih tokova koji proizilaze iz aktiva/pasiva transakcija

2- obezbjeĊivanje balansirane i dobro diverzifikovane strane obaveza s ciljem da

se finansiraju odreĊene pozicije aktive banke

3- sprovoĊenje politiĉkih odluka u pogledu strateškog planiranja na strani miksa

objezbjeĊivanje sredstava i prinosa koji se oĉekuju na strani kredita i investicija.

Upravljanje aktivom i pasivom na kratki rok (asset liablitiy managment and term money)-

proizilazi od odreĊivanja optimalne veliĉine iz stope rasta bilansne mase banke, kao i cijene

po kojoj se formiraju pozicije obaveza i potraživanja. Postepeno smanjivanje stope rezerve

likvidnosti i aktivno upravljanje aktivom i pasivom od strane banaka povećavaju tražnju za

sredstvima na rok od 15 dana (term money) da bi se preklopila duracija njihove aktive.

Upravljanje rizikom (risk managment)-integrisani treasury upravlja svim vrstama tržišnih

rizika vezanih za aktivu i pasivu banke.

2 Polazeći od uloge koju danas ima kapital i njegove povezanosti sa rizikom mnoge banke su svoj ALCO odbor

preimenovale u CALCO odbor (Capital Asset Liabilities Committee)

11

Transferne cijene (transfer pricing)-treasury brine o svim sredstvima banke i ima pristup na

svim tržištima. Zato treasury obezbjeĊuje na nivou banke „benchmark“ stope-transferne

cijene u odnosu na razliĉite poslovne linije, grupe i proizvode u banci.

Finansijski derivati (derivate products)-treasury može da posluje na razliĉitim derivatnim

instrumentima sa ciljem da zaštiti bankinu otvorenu poziciju, kao i da te proizvode proda

svojim klijentima.

Arbitraža (arbitrage)- treasury funkcije u bankama obavljaju arbitražu (istovremena kupovina

i prodaja neke aktive) kao jednu od glavnih aktivnosti na kojoj se ostvaruju zarade.

Adekvatnost kapitala (capital adequacy)-ova aktivnost se fokusira na praćenje kvaliteta aktive

sa ciljem da se doĊe do kljuĉnog kriterija za mjerenje prinosne snage plasiranih sredstava i

potrebnog kapitala.

5. UPRAVLJANJE AKTIVOM I LIKVIDNOST

Model upravljanja aktivom zasniva se na najjednostavnijoj bilansnoj konstrukciji banke .

AKTIVA PASIVA

likvidna aktiva depoziti

zajmovi krediti za likvidnost kod Centralne banke

U gornjem modelu predstavljeno je da je formiranje depozita kod banaka prepušteno iskljuĉivo

deponentima koji pri datim tržišnim depozitnim stopama, odluĉuju koliki iznos sredstava drže na

depozitima kod banaka. Banka pasivno prima novac na ime neto porasta depozitnih raĉuna i taj

novac po odbitku primarne rezerve likvidnosti plasira u vidu bankarskih zajmova. Znaĉi dolazi

do promjena u bilansu banke, jer je došlo do porasta depozita banke.

U cilju odbrane svoje likvidnosti, banka formira primarnu rezervu likvidnosti, koja se u suštini

iskljuĉivo sastoji iz novca na depozitnom raĉunu banke kod centralne banke. Kad se likvidnost

banaka posmatra s aspekta upravljanja aktivom, u prvom planu se nalazi alokacija aktive banke

sa gledišta sposobnosti da banka preko transformacije aktive generiše novac. Podrazumjeva se da

bi banka ostala likvidna mora imati kvalitetnu aktivu. To znaĉi da se bankarski krediti vraćaju u

rokovima dospjeća zajedno sa odgovarajućom kamatom. Savremena analiza likvidnosti banke u

kontekstu upravljanja aktivom ima dva pristupa: stok i tok pristup.

Kod stok pristupa (stock approach) naglašava se da je dobar kvalitet aktive banke (prije svega

zajmova) glavni izvor generisanja likvidnosti. Ukoliko bi banka privremeno ušla u zonu

nelikvidnosti, ona može da proda dio svoje aktive ili da povuĉe sredstva sa finansijskog tržišta ili

od Centralne banke.

12

Drugi pristup bavi se ulaznim i izlaznim tokovima novca sa gledišta banke (flow approach).

Naznaĉena je uloga roĉne transformacije kod banaka, gdje je banka finansijski posrednik izmeĊu

njenih kratkoroĉnih kreditora (deponenti) i dugoroĉnih dužnika (korisnika bankarskih zajmova).

Ovaj proces roĉne transformacije sa kraćim rokovima depozita i dužim rokovima zajmova može

da stvori odreĊene pritiske na održavanje likvidnosti banke. U tom smislu banka formira „mapu

likvidnosti“ odnosno sagledava poziciju likvidnosti banke u rokovima od 1 do 8 dana, od 8 do 30

ili od 30 do 90 dana. Dolazi se do zakljuĉka da je neko optimalno riješenje u kombinaciji ova dva

pristupa.

6. UPRAVLJANJE PASIVOM I LIKVIDNOST

Suština upravljanja pasivom sastoji se u tome da banke mogu da riješavaju problem likvidnosti

putem angažovanja dodatnih sredstava na finansijskom tržištu, mada tu spada i angažovanje

kredita za likvidnost kod centralne banke. Glavni uzroci privremene nelikvidnosti u kojoj se

banka može naći jesu privremeni neto odlivi depozita ili pojava vanrednih kreditnih zahtjeva koji

su legitimni sa gledišta banke. Mehanizmi putem kojih se mogu angažovati krediti za likvidnost

na finansijkom tržištu su:

MeĊubankarski krediti za likvidnost

Repo ugovori

Depozitni certifikati bankama

Krediti za likvidnost kod centralne banke

6.1. MeĊubankarski krediti za likvidnost

MeĊubankarski kredit za likvidnostje mehanizam preraspodjele sredstava banaka na raĉunima

kod Centralne banke i to na kreditnoj osnovi uz plaćanje kamate. Banke su obavezne da ne uĊu u

minusni saldo kod Centralne beake. Manje banke ĉesto imaju viškove primarne likvidnosti, pa

one mogu, preko meĊubankarskog novĉanog tržišta, na kratak rok da ustupe sredstva drugim

bankama uz kamatu. Ovo su krediti bez pokrića, tj. banka ne traži zalog u vidu vrijednosnih

papira.

6.2 Aranžmani o rekupovini sredstava (repurchase agreements ili repo)

Kod repo ugovora vrši se prodaja finansijske aktive uz obavezu prodavca da u kratkom roku kupi

tu istu aktivu po dogovorenoj cjeni. Ovi aranžmani mogu trajati samo jedan dan do nekoliko

mjeseci, a osnovno obilježje repo ugovora jeste da potiĉu na kolateralu u vidu državnih obveznica

i drugih državnih vrijednosnih papira. Formalno se radi o kupoprodaji - naime banka prodaje

vrijednosne papire za novac – ali pošto postoji obaveza da izvrši obrnutu transakciju u kratkom

roku, u suštini se radi o kreditu na bazi kolaterala.

13

6.3 Depozitni certifikati (certificates of deposits ili CDs)

Depozitni certifikati su znaĉajan instrument upravljanja pasivom u savremenom bankarstvu.

Banka može da emituje svoje depozitne certifikate koji mogu da budu sa kratkim rokovima i u

tom sluĉaju radi se o instrumentu za obezbjeĊenje likvidnosti. Certifikati mogu da budu

emitovani i u dužim rokovima vraćanja, i tada predstavljaju oblik snadbijevanja kreditnog

potencijala banke. Radi se o instrumentima koji mogu imati jako veliku denominaciju do 1 000

000 USD. Mehanizam korištenja depozitnih certifikata u smislu održavanja likvidnosti je

sljedeći: ukoliko neka banka ocjeni da su joj potrebna dodatna novĉana sredstva, ona može

ponuditi emisiju svojih depozitnih certifikata po atraktivnim kamatama. Što se tiĉe visine

kamatnih stopa na CDs, one su veće od kamatnih stopa na državne obveznice.

6.4 Krediti za likvidnost kod Centralne banke

Klasiĉni mehanizam obezbjeĊenja likvidnosti. Radi se o tzv. Diskontnom šalterun (discount

window) na kojem banke mogu da dobiju kratkoroĉne kredite kod Centralne banke uz zalog

državnih vrijednosnih papira. Dvije su opcije po kojima Centralne banke daju ove kredite. Odnosi

se na kamatnu stopu. Prva opcija je da su kamatne stope na ove kredite niže od onih na tržištu, s

tim da Centralna banka tada mora istražiti detaljno namjenu ovog kredita, kako se ne bi

zloupotrijebila ova kreditna linija. A druga opcija jeste, kamatna stopa veća od kamatnih stopa na

tržištu (kaznena stopa). Time se obezbjeĊuje da banke povlaĉe sredstva od Centralne banke

(posljednje utoĉište) jedino kad ne postoji nikakva druga mogućnost da dobiju kredit na

finansijskom tržištu.

7. PERSPEKTIVE ALM – KONCEPTA

Upravljanje aktivom i pasivom poslovne banke predstavlja pristup koji sadrži osnovne principe i

isti ne treba shvatiti kao skup rigidnih pravila. ALM – koncept se sprovodi u poslovnim bankama

uz prisustvo svih njihovih razliĉitosti i specifiĉnosti. Za ALM – koncept se može reći da je u tri

posljednje decenija doživio svoju pravu primjenu i puni razvoj. U poĉetku je ovaj koncept

predatavljao upravljanje sa pasivom poslovne banke. U poĉetnoj fazi primjene ALM – koncepta

nije bila prisutna konkurencija meĊu poslovnim bankama, a bio je prisutan stalan rast depozita i

kamatnih stopa. U tom periodu upraljanja aktivom i pasivom poslovne banke pomjereno je sa

bilansa stanja na bilans uspjeha i na profitabilnost. Koncept ALM se u primjeni pokazao kao

adekvatan odgovor na prethodno navedene rizike i neizvjesnost. Ovaj koncept je omogućio da

poslovne banke aktivnije koriste svoje ukupne obaveze i plasmane radi bržeg reagovanja na

promjene koje se pojavljuju na finansijskim tržištima. U suštni ALM – koncept predstavlja

bankarsku strategiju koja nastoji da se prilagodi uslovima marketinga u bankarstvu, a naroĉito na

planu kretanja kamatnih stopa. Dakle, funkcija ALM – koncepta u poslovnim bankama jeste da

obezbjede zadovoljavajuću profitabilnost banke, efikasno upravljanje aktivom i pasivom kao i

kontrolu upravljanja rizicima u poslovnoj banci.

14

8. PRIMJENA KONCEPTA ALM-a NA PRIMJERU DOMAĆEG BANKARSKOG

SISTEMA

Za primjenu ALM – koncepta na domaćem tržištu postoje brojni zakoni i podzakonski akti koji

regulišu poslovanje banaka. Na okvir samog poslovanja utiĉu i institucije kao što su Centralna

banka Bosne i Hercegovine, Agencija za bankarstvo BiH, Agencija za osiguranje depozita u BiH

i dr. Finansijski sistem naše zemlje je izuzetno mali, jako nerazvijen što ometa i razvijanje

poslovnih banaka. Zbog nerazvijenosti finansijakog sistema upotreba ALM – koncepta je

ograniĉena.

U nastavku ćemo pokušati prikazati ALM – koncept analizirajući stanje bankarskog sektora na

domaćem tržištu u posljednje ĉetiri godine. Pokušat ćemo prikazati kako upravljati stavkama

aktive i pasive, te rizicima o kojima smo govorili.

OPIS IZNOS ( KM)

31.12.2006. 31.12.2007. 31.12.2008. 31.12.2009. 30.06.2010.

Novĉana sredstva 4.286.202 4.894.973 4.207.559 4.782.297 4.389.869

Vrijednosni papiri 45. 922 48.565 18.553 119.226 391.184

Plasmani drugim bankama 105.390 69.314 90.415 111.019 267.111

Krediti-neto 6.531.721 8.540.845 10.049.290 9.797.817 9.844.469

Ostala fiksna aktiva 341.671 405.116 469.647 498.959 522.506

UKUPNA AKTIVA 11.498.355 14.195.922 15.072.041 15.237.638 15.114.713

PASIVA-OBAVEZE

Depoziti 8.379.322 10.190.977 10.461.850 11.045.869 11.269.092

Pozajmice od drugih banaka 2.890 3.289 3.089 3.089 3.089

Obaveze po uzetim kreditima 1.420.944 1.856.471 2.176.594 1.771.978 1.469.496

Ostale obaveze 468.614 635.143 788.349 736.605 763.269

UKUPNO OBAVEZE 10.271.770 12.021.372 13.432.907 13.560.638 13.507.902

KAPITAL

Kapital 1.226.585 1.510.042 1.638.782 1.677.353 1.606.811

UKUPNA PASIVA 11.498.355 14.195.922 15.072.041 15.237.638 15.796.893

Tabela 1.

Posmatrajući ovaj bilans vidimo da je bankarski sektor u posljednje tri godine u Federaciji BiH

imao znatan rast bilansnih stavki, što nije ni ĉudo, jer se privreda razvija i u posljednjim

godinama došlo je do povećanja životnog standarda i ekonomskog rasta. Banke imaju stabilan

izvor sredstava u depozitima. Rast bilansne sume je prije svega rezultat rasta depotita od 22% u

2007 godini, meĊutim pod uticajem finansijske krize dolazi do odliva štednih depozita te je

ostvaren najmanji godišnji rast od 6%.

0

2000000

4000000

6000000

8000000

10000000

12000000

2006 2007 2008 2009 JUNI2010

DEPOZIT

I

15

Sliĉna situacija je i sa kapitalom u prehodnim godinama je dolazilo do kapitalnog jaĉanja banaka,

te se kapital do 2007 godine poveĉavao i do 23% na godišnjem nivou, ali već u 2008 godini taj

rast je znatno manji tek 9%.

Kako su se kretala i gdje su se držala novĉana sredstva vidjet ćemo iz slijedeće tabele

NOVĈANA

SREDSTVA

31.12.2006. 31.12.2007 31.12.2008

Iznos

2%

Iznos

4%

Iznos

6 %

Gotov novac 241.561. 5,6 311.436 6,4 344.614 8,2

RR kod CB BiH 2.258.035 52,7 2.805.568 57,3 2.228.687 53

Raćuni kod depoz. Institucija u BiH

21.345 0,5 12.304 0,3 12.341 0,3

Raćuni kod depoz.

Institucija u inost. 1.764.210 41,2 1.764.757 36,0 1.621.449 38,5

Novĉana sredstva u procesu naplate

1.042 0,0 908 0,0 464 0,0

UKUPNO 4.286.202 100 4.894.973 100 4.207.559 100

Tabela 2.

Trend smanjenja novĉanih sredstava nastavljen je u 2008 godini najvećim djelom zbog pojaĉanog

odliva depozita stanovništva, što ukupno za 2008 godinu iznosi 14%. Najveće smanjenje od 21%

(577 miliona KM) imala su novĉana sredtva banaka na raĉunu rezervi CB BiH i na kraju 2008

godine iznosila su ko 2,23 miliarde KM. Treba istaći da je stopa obavezne rezerve sa 18%

smanjena na 14%.

Podatak da je na raĉunima kod inostranih banaka zabilježeno 1.621 miliardi KM sa stanovišta

ALM – koncepta znaći da banke neraspolažu pravilno ovim sredstvima. Najveći razlog toga, kao

što smo već pominjali, jeste nerazvijenost finansijskog tržišta.

Na strani pasive dominiraju depoziti kao osnovni i najvažniji izvor. Sa aspekta ALM – koncepta

to je dobar pokazatelj, jer sve dok rastu depoziti banke nisu prinuĊene da traže kredite iz

inostranstva.

0

200000

400000

600000

800000

1000000

1200000

1400000

1600000

1800000

2006 2007 2008 2009 JUNI2010

KAPITAL

16

BANKE IZNOS ( u 000 KM )

31.12.2006 31.12.2007 31.12.2008

1 2 % 3 % 4 %

Kratkoroĉni štedni

depozit

1.851.173 55,4 2.174.863 52,8 2.119.669 52,2

Dugoroĉni štedni

depozit

1.488.963 44,6 1.942.426 47,2 1.915.996 47,5

UKUPNO 3.340.361 100 4.117.289 100 4.035.665 100

Tabela 3.

Udio dugoroĉnih depozita u ukupnim depozitima raste što je izuzetno dobro sa aspekta ALM –

koncepta, jer što banke imaju dugoroĉnije izvore sredatava, tada mogu vršiti i dugoroĉne

plasmane, što im omogućava postizanje roĉne usklaĊenosti.

Pod uticajem jaĉeg odliva štednih depozita u ĉetvrtom kvartalu 2008 godine, kada je jedan dio

štednje povuĉen prije isteka oroĉenja, iako je kratkoroĉna štednja imala veći pad, roĉna struktura

štednih depozita na kraju 2008 godine neznatno je promjenjena u korist dugoroĉne.

OPIS 31.12.2006 31.12.2007 31.12.2008

1 2 3 4

Neto kapital 1.455.675 1.857.109 2.043.235

Rizikom

ponderisana aktiva 8.282.086 10.740.880 12.434.553

Adekvatnos kapitala 17,6 % 17,3% 16,4 %

Tabela 4.

Kapitaliziranost banaka u Federaciji BiH je zadovoljavajuća. Stopa adekvatnosti kapitala mora

biti minimalno 12%. Dobra kapitaliziranost banaka ima dobar efekat na ALM, jer dobar kapital

doprinosi stabilnijem poslovanju banaka. Obzirom da je meĊunarodni standard za adekvatnost

kapitala propisuje minimalnu stopu 8% onda se može zakljuĉiti da su domaće banke i više nego

usklaĊene sa meĊunarodnim.

Rizik likvidnosti je jedan od najvažnijih rizika u bankarskom poslovanju i s aspekta ALM-

koncepta zauzima vrlo važnu poziciju. Likvidnost banaka najbolje možemo vidjeti kroz tabelarni

prikaz njihove roĉne usklaĊenosti, gdje su prikazani i popisani standardi kao i trend usklaĊenosti.

17

OPIS

31.12.2006 31.12.2007 31.12.2008

Iznos Iznos Iznos

I II III IV

Od 1 – 30 dana

1. Iznos finansijske aktive 5.111.643 5.678.451 5.132.568

2. Iznos finansijiskih obaveza 4.626.466 5.291.774 4.759.714

Razlika ( 1 – 2) 485.177 386.677 372.854

Obraĉun ispunjenja obaveze %

a) ostvareno ½ 110,5 % 107,8 % 107,8 %

b) propisani minimum 100 % 85,0 % 85,0 %

Više ili manje ( a – b ) 10,5 % 22,8 % 22,8 %

Od 1 - 90 dana



Razlika ( 1 – 2) 515.600 459.677 459.677


a) ostvareno ½ 110,1 % 108,5 % 108,5 %

b) propisani minimum 100 % 80 % 80,0 %

Više ili manje ( a – b ) 10,1 28,5 % 28,5 %

Od 1 – 180 dana



Razlika ( 1 – 2) 583.251 170.213 530.503


a) ostvareno ½ 110,3% 102,5 % 108,2 %

b) propisani minimum 95 % 95 % 75 %

Više ili manje ( a – b ) 15.3 % 7,5 % 33,2 %

Tabela 5.

Iz prezentiranih podataka se zakljuĉuje da se banke na dan 31.12.2008.godine pridržavale

propisanih ograniĉenja i ostavrile bolju roĉnu usklaĊenost finansijske aktive i obaveza u odnosu

na propisane limite. MeĊutim, iako se kod većine banaka rizik likvidnosti ocjenjuje niskim ili

srednjim, evidentno je da je trend rizika rastući. Kako je ovaj segment poslovanja i nivo

izloženosti likvidnosnom riziku u korelaciji sa kreditnim rizikom, a imajući u vidu i efekte širenja

globalne finansijske krize na BiH-a i uticaj na bankarski sektor u FBiH, prvenstveno u kontekstu

pojaĉanog pritiska na likvidnost banaka, s jedne strane kroz odliv depozita i smanjenje depozitne

osnove, a s druge strane slabiji priliv i dotok likvidnih sredstava zbog oĉekivanog pada na

plativosti kredita u 2009 godini, treba istaći da će u narednom periodu banke trebati još više

pažnje posvetiti upravljanju rizikom likvidnosti, uspostavljanje i provoĊenje politika likvidnosti

koje će osigurati izvršenje svih dospjelih obaveza banke na vrijeme, a na osnovu kontinuiranog

planiranja budućih likvidnosnih potreba uzimajući u obzir promjene u operativnim, ekonomskim,

regulativnim i ostalim uslovima poslovnog okruženja banaka.

18

Devizni rizik proizilazi iz mogućih gubitaka po bilansnim stavkama, nastalim usljed promjena

deviznih kurseva. U cilju zaštite banke od ovog rizika Agencija za bankarstvo je donijela odluku

o minimalnim standardima za upravljanje deviznim rizikom.

U obraĉun izloženosti riziku ulazi iznos kredita sa valutnom klauzom, koji će posebno biti

znaĉajan u aktivi (78,7% ili 7,5 milijardi KM) i ima stalni trend rasta, što je dijelom rezultat rasta

uzetih inokredita kao sve znaĉajnijeg izvora u strukturi pasive. Na ostale devizne stavke aktive

odnosi se 21,3%.

Dugu deviznu poziciju imalo je 13 banaka, a na kratku 7. Na nivou sistema iskazana je duga

devizna pozicija od 6,4% osnovnog kapitala banaka, što je za 23,6% manje od dozvoljene.

Individualna devizna pozicija za EURO iznosila je 6,5% pri ĉemu su stavke finansijske aktive

bile veće od finansijskih obaveza (duga pozicija) i ista je za 23,5% manja od dozvoljene.

Obzirom da je u BiH na snazi „Currency board“ koja garantuje fiksni kurs EUR/KM=1,95583 i

da su banke imale visok nivo uskalĊenosti devizne pozicije, tada se može zakljuĉiti da su banke

adekvatno upravljale deviznim rizikom. Iako u uslovima funkcioniranja „Currency board“ banke

nisu izložene deviznom riziku za najznaĉajniju valutu EURO, dužne su da se pridržavaju

propisanih ograniĉenja za svaku valutu, kao i za ukupnu deviznu poziciju, te da dnevno

upravljaju ovim rizikom u skladu s usvojenim politikama.

ZAKLJUĈAK

Koordinisane i integrisane odluke menadžmenta nazivaju se upravljanje aktivom i pasivom

(ALM). Glavna svrha ovog pristupa je da prikaže kako zapravo funkcioniše ovaj integrisan naĉin

upravljanja aktivom, pasivom i akcijskim kapitalom.

Kroz ovaj primjer smo mogli vidjeti kakve nedostatke imaju banke u Federaciji, te ako žele da

posluju na savremen naĉin zahvaljujući ALM-konceptu najprije treba da obuĉe svoje radnike za

poslovanje sa vrijednosim papirima, a potom da dio novĉanih sredstava plasiraju u vrijednosne

papire. Što se tiĉe pasive, vidjeli smo da je glavni izvor depozit, a banke bi trebale da taĉno znaju

ocijeniti kada im je potrebno odreĊeni iznos sredstava da privuku depozitima po nekim

prihvatljivim kamatama.

Primjena ALM-koncepta zasigurno će smanjiti izloženost banke rizicima, što će na kraju zaštititi

kapital banaka i garantovati stabilnost cjelokupnog bankarskog sektora.

19

LITERATURA

1. Ćirović, Milutin, Bankarstvo, 2006.godina

2. Ćirović, Milutin, Bankarski menadžment, Ekonomski fakultet Beograd,

1995. godina

3. Bobaš, Draženko, Primjena koncepta upravljanja aktivom i pasivom (ALM)

u bankarstvu Federacije Bosne i Hercegovine, magistarski rad, 2008. godina

4. Informacija o bankarskom sistemu Federacije Bosne i Hercegovine

30.06.2010.

5. http://www.fba.ba/index.php?page=article&id=314 pristupljeno 13.10.2010.

6. http://www.cbbh.ba pristupljeno 13.10.2010.

http://www.fba.ba/index.php?page=article&id=314

http://www.cbbh.ba/

alm koncept seminarski rad

Documents