evaluacija zdravstvenog sistema -...

METODOLOGIJA

ZDRAVSTVENOG

OBRAZOVANJA I PROMOCIJA

ZDRAVLJA

(1)

PROF. DR MIRJANA MARTINOV CVEJIN

Promocija zdravlja

Promocija zdravlja je proces koji pomaže

ljudima da povećaju kontrolu nad sopstvenim

zdravljem kako bi ga unapredili;

ostvaruje se interakcijom izmeĎu ljudi i

njihove životne sredine, kombinujući lične

izbore sa društvenom odgovornošću s ciljem

očuvanja zdravlja

Zakon o zdravstvenoj zaštiti RS

II Društvena briga za zdravlje stanovništva

Društvena briga za zdravlje stanovništva ostvaruje se

na nivou Republike, autonomne pokrajine, opštine,

odnosno grada, poslodavca i pojedinca.

ObezbeĎuje se zdravstvena zaštita koja obuhvata:

1) očuvanje i unapreĎenje zdravlja, otkrivanje i

suzbijanje faktora rizika za nastanak oboljenja,

sticanje znanja i navika o zdravom načinu života;

2) sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje

bolesti;

3) pravovremenu dijagnostiku, blagovremeno

lečenje, rehabilitaciju obolelih i povreĎenih;

4) informacije koje su stanovništvu ili pojedincu

potrebne za odgovorno postupanje i za

ostvarivanje prava na zdravlje.

Društvena briga za zdravlje obuhvata:

1) uspostavljanje prioriteta, planiranje, donošenje

posebnih programa za sprovoĎenje zdravstvene

zaštite, kao i donošenje propisa u ovoj oblasti;

2) sprovoĎenje mera poreske i ekonomske

politike kojima se podstiče razvoj navika o

zdravom načinu života;

3) obezbeĎivanje uslova za vaspitanje za zdravlje

stanovništva

Društvena briga za zdravlje obuhvata i donošenje

republičkog programa u oblasti zaštite zdravlja

od zagaĎene životne sredine što je

prouzrokovano štetnim i opasnim materijama u

vazduhu, vodi i zemljištu, odlaganjem otpadnih

materija, opasnim hemikalijama, izvorima

jonizujućih i nejonizujućih zračenja, bukom i

vibracijama,

kao i vršenje sistematskih ispitivanja životnih

namirnica, predmeta opšte upotrebe, mineralnih

voda za piće, vode za piće i drugih voda koje služe

za proizvodnju i preradu životnih namirnica i

sanitarno-higijenske i rekreativne potrebe, radi

utvrĎivanja njihove zdravstvene i higijenske

ispravnosti i propisanog kvaliteta (monitoring).

Pojedinac je dužan da čuva sopstveno zdravlje,

zdravlje drugih ljudi, kao i životnu i radnu sredinu.

Član 84

Farmaceutska zdravstvena delatnost

obuhvata:

1)sprovoĎenje preventivnih mera za

očuvanje i zaštitu zdravlja stanovništva,

odnosno promociju zdravlja;...

PROMOCIJA ZDRAVLJA

– DEFINICIJE

Promocija zdravlja je proces osposobljavanja ljudi

da povećaju kontrolu nad svojim zdravljem i da

ga unaprede

(Povelja iz Otave)

Po Greenu , promocija zdravlja je kombinacija

zdravstvenog vaspitanja i drugih organizacionih,

političkih i ekonomskih programa, dizajniranih da

potpomognu promene u ponašanju i životnoj

sredini koje vode unapreĎenju zdravlja

Principi promocije zdravlja

1.Odnosi se na stanovništvo u celini, a ne na

osobe sa visokim rizikom

2. Usmerena na determinante zdravlja, a ne

bolesti

3. Odnosi se na konkretno i efikasno učešće

stanovništva

4. Zdravstveni sektor ima veliki značaj, PZZ

5. Kombinuju se različiti pristupi

(komunikacija, obrazovanje, pravne i fiskalne

mere, spontane lokalne aktivnosti u odnosu na

zdravstvene rizike...)

Унапређење

здравља сектор

јавних служби

зд

рав

ств

ен

и

секто

рм

ед

ији

транспорт

Društveni (socijalni) marketing u promociji

zdravlja

Novi pristup u radu sa stanovništvom

Podrazumeva nove metode i tehnike, koje su

bazirane na principima marketinga, a koje

treba da deluju na izmenu stavova i ponašanja

pojedinca

Socijalni marketing – definicija

Proces planiranja programa/projekata u kojem se

primenjuju komercijalni marketinški koncepti i

tehnike kako bi se promovisala željena promena

ponašanja

Olakšava usvajanje pozitivnih promena, ali takoĎe

i odbacivanje štetnih navika te njihovu

modifikaciju, potpuno napuštanje odnosno

zadržavanje odreĎenih poželjnih ponašanja od

strane grupe pojedinaca koju obično nazivamo

ciljana populacija.

Socijalni marketing /vs komercijalni marketing

- cilj

- Zdravstvena i socijalna promena, a ne profit

- Usvajanje i zadržavanje pozitivnih ponašanja

- Neusvajanje negativnih ponašanja ili napuštanje

štetnih ponašanja

- Država /lokalna

zajednica/društvo/porodica/pojedinac često imaju

posledičnu finansijsku korist, ali ona nije primarni

cilj

Primeri socijalnog marketinga – lokalni nivo

- Smanjenje motornog prometa

- Promocija hodanja do posla i natrag

- Promocija korišćenja javnog prevoza

- Komunalno redarstvo, npr. u prevenciji

opijanja na javnim mestima

- „Plac kod Vas” usluga – radi povećanja

dostupnosti svežeg voća i povrća

- Sufinanciranje prevoza učenicima

- Izgradnja pešačkih zona i biciklističkih staza

II ADELAIDA (1988)

- izgradnja zdrave javne politike

- oblasti za akciju: podrška zdravlju žene, bezbedna ishrana, kontrola alkohola i duvana, životna sredina

IV JAKARTA (1997)

-razvijanje personalnih veština, edukacija za zdravlje i zdrave stilove života

-”novi igrači za novi vek” - angažovanje novih partnera

I OTTAWA (1986)- definicija promocije zdravlja

- preduslovi za zdravlje

- multidisciplinarni, multisektorski pristup promociji zdravlja

III SUNDSVALL (1991)

- životna sredina – podrška zdravlju

- jačanje aktivnosti u lokalnoj zajednici

V MEXICO CITY

(2000)

-reorjentacija zdravstvene službe ka promociji zdravlja

-premošćavanje problema nejednakosti u zdravlju

VI BANGKOK, THAILAND (2005)

-jaka politička akcija

- široka participacija

- kontinuirano zastupanje

Povelja iz Otave definiše Promociju

zdravlja kao ”Proces osposobljavanja ljudi da

povećaju kontrolu nad svojim zdravljem i

unaprede ga”.

Ključna prioritetna područja hitne akcije prema

zaključcima Konferencije u Adelaidi

1. Podrška zdravlju žena

2. Podrška zdravlju dece

3. Hrana i prehrana

4. Duvan i alkohol

Skupština SZO u Džakarti 1998.god.

APELUJE da sve države članice:

1. promovišu socijalnu odgovornost za zdravlje

2. povećaju investicije usmerene ka razvoju

zdravlja

3. konsoliduju i prošire “partnerstvo za

zdravlje“

4. povećaju društveni kapacitet i „ojačaju“

pojedince u

odnosu na svoje zdravlje

5. ojačaju brigu za zdravstvena pitanja u

svim političkim programima

6. usvoje u politici i praktičnoj primeni

promocije zdravlja adekvatne metodologije

(kvantitativne i kvalitativne)

OKVIR ZA AKTIVNOSTI PROMOCIJE

ZDRAVLJA

AKTIVNOSTI

PROMOCIJE

ZDRAVLJA

Preventivne zdravstvene usluge

(primarne, sekundarne i tercijerne))Zdravstveno

vaspitanje

Ekonomske i

regulatorne

aktivnosti

Mere za zdravlje

okoline

Organizacioni

razvoj

Aktivnosti

zasnovane na

zajednici

OKRUŢENJE U KOJEM SE ODVIJA PROMOCIJA ZDRAVLJA

Participacija zajednice postaje ključni

element za promociju zdravlja i dostizanje

ciljeva u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.

Zasnovan na principima organizacije zajednice

kreiran je i koncept »Zdrava okruţenja«

(»Settings for health«).

Promocija zdravlja u porodici

Porodica kao osnovna ćelija društva svojim

ponašanjem, navikama i odnosima može imati

zdravstveno promotivan ili zdravstveno

destruktivan uticaj na svoje članove.

Uzimajući porodicu kao jedinicu

intervencije u promociji zdravlja preporučuje se

jedna od sledećih strategija:

1. Direktnim delovanjem u porodici putem

zdravstvenog vaspitanja radi povećanja nivoa

znanja sa istovremenom obukom za sticanje

veština.i dr).

2. Unošenjem promena u zajednicu (menjanje

socijalne sredine, socijalne politike, promena

valorizacije vrednosti itd) koje će uticati i na

promene u porodici.

3. Pomoć pri kreiranju i jačanju povezanosti

izmeĎu porodice i drugih socijalnih grupa

(škola, komšiluka, radnog mesta...)

Promocija zdravlja u školi

Mnogi mladi su ugroženi takozvanim

»socijalnim morbiditetom« uključujući

zloupotrebu supstanci, nasilje, opasno okruženje,

neplanirane trudnoće, seksualno prenosive bolesti i

siromaštvo.

Pored toga, deca i adolescenti mogu razviti

nezdrave i uporne obrasce ponašanja poput

nepravilne ishrane, nedovoljne fizičke aktivnosti i

pušenja a koji mogu predstavljati rizik za nastanak

hroničnih bolesti kasnije u životu.

Promocija zdravlja na radnom mestu

Determinante zdravlja na radnom mestu

pored fizičkih i toksičnih faktora su i drugi koji

mogu i utiču na zdravlje radnika, poput

socijalnih faktora i komunikacija izmeĎu

radnika, meĎuljudski odnosi, način stimulacije...

Dobro poznavanje faktora koji utiču na zdravlje

je osnov za definisanje strategija, mera i

aktivnosti

Promocija zdravlja u zdravstvenim

ustanovama

Vizija bolnice koja promoviše zdravlje

uključuje nekoliko aspekata:

- Bolnicu kao zdravo radno mesto koja

obezbeĎuje ne samo usluge nego i fizičke i

psiho-socijalne uslove za osoblje koje tu radi.

- Bolnica koja obezbeĎuje primenu savremene

medicinske tehnologije koja je prihvatljiva za

pacijente kao saradnike u zdravlju.

Bolnice kao partneri u sveobuhvatnoj zaštiti

koja uzima u obzir ne samo tretman akutnih

somatskih bolesti nego i psihološke i socijalne

aspekte svojih usluga

KLJUČNE STRATEGIJE PROMOCIJE

ZDRAVLJA

Zastupati:

Zdravlje je preduslov socio - ekonomskog i

ličnog razvoja

Uticaj političkih, ekonomski, kulturalnih,

bioloških, bihevioralnih, faktora sredine (- ili +)

Osposobiti - omogućiti

jednakost u zdravlju – pristup

informacijama, veštinama za zdrav život,

mogućnostima za zdrav izbor

Posredovati – multisektroski,

multidisciplinarno

u svim sferama života – ljudi – pojedinci,

porodice, zajednice,

eksperti, organizacije i udruženja,

predstavnici zdravstva –

posrednici izmeĎu različitih interesa – za

zdravlje

Aktuelna pitanja povezana sa zdravljem

(kontrola potrošnje duvana, konzumacije

alkohola, adekvatna ishrana, regulacija telesne

težine, popularizacija fizičke aktivnosti,

unapreĎenje mentalnog zdravlja, sprečavanje

KVB, osteoporoze...)

Životna sredina

(škole, radna mesta, urbane i seoske sredine,

zdravstvene ustanove)

Odabrane populacione grupe

(bilo koje, za koje se proceni potreba: radnici,

školska deca, žene, stari)

Jedinstvena uloga porodičnog lekara,

patronažne sestre kao i drugih

stručnjaka: psiholozi, socijalni radnici,

nutricionisti i dr.

U mnogim zemljama oko 75%

stanovnika konsultuju jednog člana tima

PZZ bar jednom godišnje,

a 90% njih bar jednom u 5 godina.

Većini stanovnika, u slučaju potrebe, u

rešavanju socijalnih ili medicinskih potreba

obraćanje PZZ predstavlja prvi korak.

Osobe koje traže pomoć u slučaju bolesti često

su prijemčivije i za savet u vezi promene u

svom načinu života (promene u ishrani, veća

fizička aktivnost, prestanak pušenja...).

Ako socijalna sredina ne podrži

ove napore pojedinaca, vrlo brzo posle

ozdravljenja, osobe napuštaju novostečene

navike.

Zdravlje je kao motiv prisutno samo kod

obolelih, dok su druge vrste motiva mnogo

snažnije kod zdravih, kao što je estetski,

takmičarski, ekonomski, edukativni,

kompenzacioni itd.

Značajna dokumenta:

- Zakon o zdravstvenoj zaštiti Republike Srbije

- Nacionalni program promocije zdravlja –

finasira se iz budžeta

koordinacija, stručno metodološka pomoć i

praćenje sprovoĎenja

Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan

Jovanović –Batut”

Regionlani instituti i zavodi za javno zdravlje

Min. Zdravlja RS2003. godine

“Bolje zdravlje za sve u trećem milenijumu”- Zdravstvena politika

- Vizija sistema zdravstevne zaštite u Srbiji- Strategija i akcioni plan reforme sistema

zdravstvene zaštite- Promocija zdravlja i zdravi stilovi

života.....

- Strategija javnog zdravlja u RS – avgust 2003.

za srednjoročni period 2003 – 2015.

- Nacionalni plan akcije za decu - februar 2004.

Savet za prava deteta Vlade RS

- Nacionala strategija za razvoj i zdravlje

mladih

- Nacionalni program zaštite životne sredine, jun

2005.

ZDRAVSTVENO OBRAZOVANJE -

VASPITANJE

METODOLOGIJA

ZDRAVLJE – INDIKATOR RAZVOJA

DRUŠTVA

ZADATAK ZDRAVSTVENOG VASPITANJA –

RAZVIJANJE ODGOVORNOSTI ZA

ZDRAVLJE

zdravstvena propaganda

(širenje svesti o značaju

zdravlja i informacija o zdravlju)

zdravstveno prosvećivanje (informacije u

vezi sa ponašanjem

koje vodi zdravlju)

zdravstveno vaspitanje

(vaspitanje za zdravlje)

Zdravstvena propaganda ima za cilj povećanje

svesti o problemu i informisanje

Zdravstveno prosvećivanje ima za cilj

povećanje nivoa znanja o problemu

DEFINICIJE

» zdravstveno vaspitanje je prevoĎenje znanja

o zdravlju u željeni oblik ponašanja

pojedinca i zajednice putem vaspitnog procesa»

(R. Grout).

«zdravstveno vaspitanje je svaka kombinacija

iskustava u učenju koja omogućava

dobrovoljne promene ponašanja koje vode

zdravlju» (Green).

« Zdravstveno vaspitanje je ne samo širenje

informacija o zdravlju već aktivni proces

učenja kroz iskustva» (szo).

opšti

1. Učiniti zdravlje cenjenom društvenom

vrednošću

Ciljevi

2. Pomoći pojedincima da postanu odgovorni

za svoje zdravlje i da sprovode

one mere koje je potrebno da bi kao pojedinci

ili grupa ostvarili puno

zdravlje, u smislu definicije koja je data

Ustavom SZO

3. UnapreĎivati razvoj i pravilno korišćenje

zdravstvene službe

Specifični

1. Kognitivni zdravstveno vaspitni ciljevi –

usmereni na povećanje osetljivosti na odreĎene

probleme (senzibilizacija), informisanje i

povećanje nivoa znanja koja doprinose

zdravlju;

2. Afektivni zdravstveno vaspitni ciljevi – teže

da formiraju adekvatne stavove u vezi sa

zdravljem ili dovedu do promene

neadekvatnog stava, kao i da razviju svest o

uticaju sopstvenog ponašanja i ponašanja

zajednice na zdravlje putem motivacije;

3. Bihejvioralni zdravstveno vaspitni ciljevi –

počivaju na pripremi i donošenju odluke za

promenu ponašanja u vezi sa zdravljem i

sprovoĎenju te odluke kroz učenje potrebnih

veština da bi se promenjeno ponašanje održalo;

4. Socijalni zdravstveno vaspitni ciljevi – teže

da podstaknu učešće grupa koje su dostigle

odgovarajući nivo zdravstveno vaspitnog cilja,

kao partnere u zdravstveno vaspitnom procesu

(edukacija edukatora, uloga modela, vršnjačka

edukacija itd.).

Zdravstveno vaspitni ciljevi – svest o problemu

(senzibilizacija) – informisanje – zdravstveno

prosvećivanje – podizanje nivoa znanja – stav

– motivisanje – učenje veštinama – akcija –

USVAJANJE PONAŠANJA –

ODRŢAVANJE PONAŠANJA –

učešće - partnerstvo

Planiranje zdravstveno vaspitnih programa

faze:

procena potreba: normativne, opažene,

izražene, komparativne

Izvori: popisni podaci, rutinska statistika,

naučna istraživanja i studije, vitalna statistika,

registri oboljenja, literatura, ad-hoc istraživanja

definisanje ciljeva

- opšti (na koga i šta)

- Specifični = šta (ishod)+ko (ciljna

populacija)+ kada (uslovi i vremenski okvir) +

koliko (kriterijum)

Intervencija (efektivna, efikasna)

jedna ili više

- da li odgovaraju ciljevima

- na kom nivou

- da li su bazirane na dokazima

- da li su prilagoĎene ciljnoj grupi

- da li su dostupni resursi

Definisati edukativnu ili zdravstveno-vaspitnu

strategiju:

1. Metode komuniciranja: predavanja,

diskusija,individualna savetovanja, mass-

mediji, edukativna TV..

2. Strategija sticanja veština: grupni rad,

simulacija i igre, mala grupa..

3. Organizacione metode: društvene akcije

(kampanje, rad sa udruženjima..)

Evaluacija – sistematski proces merenja

postignutih ciljeva

Metode: zapisi sa sastanaka, informacije od

onih koji su uključeni u intervenciju, eksterna

percepcija