pet najuspešnijih banaka u republici srbiji

• Uvod

• Profitabilnost

• Likvidnost

• Adekvatnost kapitala

• Zaključak

DOBIT PRE OPOREZIVANJA

NETO

NEKAMATNA

MARGINA

ROA ROE FINANSIJSKI

LEVERIDŽ NETO

KAMATNA

MARGINA

21 banka

19 banaka

2011.

2012.

Banca Intesa

Raiffeisen banka

UniCredit bank

Komercijalna banka

AIK banka

10.7

5.3 5

43.3

7.3

5

3.93.3 3

0

2

4

6

8

10

12

U mlrd RSD

Dobitak pre oporezivanja

2011

2012

2.722.22 2.27

1.532.31

13.29

9.89

12.21

22.56

12.63

0

5

10

15

20

25

30

Banca Intesa Raiffeisen Unicredit bank Komercijalna banka AIK banka

%

ROE i ROA za 2011.godinu

ROE

ROA

0.00%

0.50%

1.00%

1.50%

2.00%

2.50%

3.00%

Banca Intesa

2.17%

2.35%

2.72%

%

ROA, Banca Intesa

2009

2010

2011

12.50%

13.00%

13.50%

14.00%

14.50%

15.00%

Banca Intesa

13.41%

14.76%

13.29%

%

ROE, Banca Intesa

2009

2010

2011

Vrednosti leveridža

Banca

Intesa

Raiffeisen

banka

UniCredit

Bank

Komercijalna

banka

AIK banka

6,85 3,61 6,62 4,64 3,06

4,95

4,87

4,36

4,8

4,44

1.39 1.36

0.83

2.1

0.65

0

0.5

1

1.5

2

2.5

Banca Intesa Raiffeisen UniCredit bank Komercijalna banka AIK banka

%

Racio neto nekamatna margina za 2011. godinu

Sposobnost banke da uskladi svoje prilive i

odlive sredstava

Neusklađenost priliva i odliva

sredstava

Nesolventnost

Likvidnost klijenata

Banca Intesa

Raiffeisen

UniCredit

Komercijalna banka

AIK

• Izveštaj o ročnoj usklađenosti, tri scenarija

• Pokazatelja strukturne ročne usklađenosti:

Rule 1 i Rule 2

• Pokazatelj likvidnosti propisan od strane

NBS (1,51%)

• Likvidnost 8,49%

• Likvidnost na kraće i duže rokove

U poslednjih 5 godina profitabilnost i

likvidnost kreću se u istom smeru.

Adekvatnost kapitala predstavlja odnosregulatornog kapitala (osnovnog,dopunskog

kapitala i odbitne stavke kapitala)

• Cilj upravljanja kapitalom da zadrži sposobnost da nastavi sa poslovanjem u narednom periodu u predvidljivoj budućnosti kako bi čuvala optimalnu strukturu kapitala.

• Adekvatnost kapitala predstavlja sposobnost banke da apsorbuje gubitke nastale lošim plasmanima .

Banca Intesa Komercijalna

banka

Raiffeisen

banka

UniCredit banka AIK banka

Osnovni kapital 79.142.153 43.190.509 34.616.875 40.435.597 41,332,990

Dopunski kapital 599.054 5.852.703 1.452.173 2.639.958 2,301,277

Odbitne stavke

kapitala 39067410 16.004.691 312.680 29.982.103 16,391,386

Ukupan obračunski

kapital 40.673.797 33.038.521 35.756.368 29.982.103 27,242,881

Ukupna rizična aktiva

(tržišni, operativni, kr

editni rizik)

241.187.171 191.527.658 143.427.067 139.746.042 85.134.003

Adekvatnost kapitala 16,86% 17,25% 24,93% 21,45% 32%

Banca Intesa Komercijalna

banka

Raiffeisen

banka

UniCredit

Banka

AIK banka

Propisani nivo

adekvantnosti kapitala 12% 12% 12% 12% 12%

Adekvatnosti kapitala

bankarskog sektora u

Srbiji

19,10% 19,10% 19,10% 19,10% 19,10%

Ostvareni nivo

adekvatnosti kapitala 16,86% 17,25% 24,93% 21,45% 30,13%

Banke u Srbiji su, prema propisima centralne banke, u obavezi da pokazatelj adekvatnosti kapitala

održavaju na nivou koji ne sme biti niži od 12 odsto, što je već daleko iznad međunarodnih

standarda. Zbog toga je srpski bankarski sektor jošuvek visoko kapitalizovan.

•

• Razlog za zadržavanjesadašnjeg nivoaadekvatnosti je, izmeđuostalog, u postojanjutakozvane potrebnerezerve kao odbitnestavke osnovnog kapitala

• Sa njenim ukidanjem ilipostepenimsmanjivanjem, uporedosa nastavkomsprovođenja relaksacijeostale regulative, pre svega u domenu poreza iotpisa, došlo bi do optimizacije kapitala, bezugrožavanja bankarskogsektora, a uz pozitivanuticaj na kamatne stopena kredite.

• Obim bankarskog poslovanja povećan je za više od pet puta (sa oko 4,8 milijardi evra na 25,2 milijardi evra),

• ukupni krediti povećani su za oko sedam puta (sa 1,9 milijardi evra na oko 15,2 milijardi evra),

• ukupni depoziti povećani su za više od deset puta,

• broj zaposlenih povećan je za 21%.

• Bankarski sektor je visoko likvidan i

solventan – indikator adekvatnosti kapitala

je krajem 2011. godine 19% i učešće

kapitala u ukupnim izvorima oko 20%, što

je sve daleko od propisanih minimuma

domaće regulative i međunarodne prakse.

• Ukupan dobitak pre oporezivanja banaka

za 2011. godinu iznosi 25,1 milijardu

dinara, ili oko 246 miliona evra, što je za

21,2% više u odnosu na 2010. godinu.