to su hraniva koja se dobijaju iz različitih grana. hraniva animalnog... · morska so....

To su hraniva koja se dobijaju iz različitih grana prehrambene industrije, i uglavnom su sporedni proizvodi tih industrija. Zavisno gde se dobijaju podeljena su na sledeća:

Sporedni proizvodi prerade mleka;

Sporedni proizvodi prerade mesa;

Sporedni proizvodi klanica živine;

Proizvodi kafilerija;

Sporedni proizvodi prerade kože;

Sporedni proizvodi prerade ribe;

Masti i ulja.

2

Sporedni proizvodi prerade mleka Nastaju u mlekarama preradom mleka do različitih

mlečnih proizvoda.

Obrano mleko u prahu;

Surutka u prahu;

Kazein;

Laktoalbumin;

Sveže obrano mleko;

Sveža surutka;

Sveža mlaćenica.

3

Organoleptička ocena sporednih proizvoda prerade mleka

Boja obranog mleka u prahu je bela, sa žućkastom nijansom, a najčešće odstupanje od normalne boje je tamnija nijansa. Surutka u prahu ima belu do svetložutu boju, a delaktozirana surutka žutosmeđu. Kazein i laktoalbumin su bele do svetložute boje.

Miris svih ovih sporednih proizvoda je specifičan, na mleko, dok je promenjen miris neprijatan, nakiseo i užegao.

Nabrojana hraniva su veoma ukusna za životinje, a najčešćepromenjen ukus je gorak i nakiseo.

Sušeni sporedni proizvodi mlekara su u formi mekanog belog praha, i ne treba da sadrže nagorele delove niti strane primese. Ukoliko se javi zgrudvanost, treba obaviti proveru na kvalitet.

4

5

Mleko u prahu – Whole Milk

6

Surutka u prahu – Whey Dryed

Sporedni proizvodi prerade mesa Ova vrsta proizvoda nastaje u klanicama, a u ishrani

životinja koristi se u sirovom stanju ili prethodno prerađeni. To su sledeći proizvodi:

Mesno brašno;

Krvo brašno;

Jetreno brašno;

Životinjska mast;

Loj;

Čvarci.

7

Organoleptička ocena sporednih proizvoda prerade mesa

Boja mesnog brašna treba da je smeđa do tamnosmeđa, krvnog brašna crvenkasta do tamnosmeđa, jetrenog brašna tamnosmeđa, svinjske masti bela, goveđeg i ovčijeg loja žutobela i kozjeg sivožuta.

Ukoliko je krvno brašno presušeno, može imati crnu boju.

Užegla svinjska mast je sivobela do žućkasta.

Promenjena boja je znak nepoželjnih procesa u navedenim hranivima, uglavnom mikrobiološke aktivnosti u uslovima kada je povećan sadržaj vlage.

Miris

8

Ukus sporednih proizvoda prerade mesa je specifičan, i ne sme se osećati na užeglost.

Strane primese koje se mogu naći u mesnom brašnu jeste koštano brašno, koje pre svega utiče na povećanje procenta kalcijuma i fosfora.

Prisustvo stočne krede, peska i nekih drugim mineralnih materije utiče, takođe, na povećanje procenta pepela u mesnom brašnu.

Pored ovih primesa, u mesnom brašnu mogu da se nađu i sadržaj predželudaca, želuca i creva, kao i životinjske dlake.

Sporedni proizvodi prerade mesa se na tržišti pojavljuju uglavnom u formi brašna

Konzistencija brašnastih hraniva animalnog porekla je čvrsta, masti mekana, a loja čvršćeg u odnosu na svinjsku mast.

9

10

Krvno brasno (Blood Meal)

Mesno brašno (Meat Meal)

11

Mesno brašno (Meat Meal)

12

Dehidrirana jetra – Dehidrated Liver

Dehidrirana jetra – Dehidrated Liver

Sporedni proizvodi klanica živine Prilikom klanja živine preostaju glava i deo vrata sa perjem, noge,

unutrašnji organi i perje.

Za industrijsku proizvodnju stočne hrane svi otpaci se prerađuju u brašno. Najveći značaj ima brašno od perja, koje se u postupku obrade hidrolizuje u cilju povećanja svarljvosti keratina.

Organoleptička ocena sporednih proizvoda klanica živine

Boja brašna hidrolizovanog perja je siva, a boja brašna od otpadaka klanja je tamnosmeđa.

Miris brašna od perja podseća na

miris perja, a miris brašna od

otpadaka je svojstven pojedinim

delovima tela.

Struktura je brašnasta, a

konzistencija čvrsta.

Najčešće primese u brašnu od

otpadaka i iznutrica jeste sadržaj creva.13

Brašno živine (Chicken Meal)

Proizvodi kafilerija U cilju maksimalne racionalizacije proizvodnje mesa

leševi životinja se koriste za dobijanje kafilerijskog mesnog brašna, mesno-koštanog brašna i tehničke masti.

Organoleptička ocena proizvoda kafilerija

Boja kafilerijskog mesnog brašna je smeđa do tamnosmeđa, mesno-koštanog brašna tamnosmeđa, a tehničke masti tamna.

Promena boje je posledica značajnijeg prisustva primesa.

Miris je specifičan, mada često i neprijatan.

14

15

Koštano brašno

Mesno – koštano brašno (Meat and Bone Meal)

Sporedni proizvodi prerade kože

Kao sporedni proizvod prerade kože javlja se mesno-kožno brašno koje je cenjeno zbog povoljnog aminokisleinskog sastava.

Ne sme biti užegnuto.

16

Sporedni proizvodi prerade ribe Riblje brašno je najviše korišćeno hranivo

animalnog porekla. Dobija se sušenjem i mlevenjem celih riba ili otpadaka prerade riba, ali i prerade kitova kao morskih sisara, uz prethodno izdvajanje masti. U ovoj grupi se nalaze sledeća hraniva:

Riblje brašno I kvaliteta;

Riblje brašno II kvaliteta;

Brašno od ribljih otpadaka;

Brašno od haringi;

Osušeni riblji sok;

Kitovo brašno, kitov osušeni sok.

Za ocenu kvaliteta ovih hraniva koriste se organoleptičke, hemijske, bakteriološke, mikološke, mikotoksikološke i specijalne metode analize.

17

Organoleptička ocena sporednih proizvoda prerade ribe Boja ribljeg brašna je smeđa do mrkosmeđa, a kitovog brašna

žuta do svetlosmeđa.

Boja je važan pokazatelj, pre svega temperature na kojoj je vršeno sušenje. Ta temperatura ne bi trebala da prelazi 100 C, jer u protivnom dolazi do degradacije proteina i aminokiselina.

Brašno dobijeno sušenjem na višim temperaturma ima tamniju boju, mada slična boja može biti posledica povećanog prisustva vlage i ulja. Truljenje takođe utiče na promenu boje prema tamnijoj.

Miris ribljeg brašna koje nije užeglo je svojstven ribama.

Riblje brašno je hranivo veoma podležno kvarenju.

U toku razlaganja dolazi do oslobađanja specifičnih toksina kao što su indol, skatol, putrescin, kadaverin, amonijak… Kvarenju pogoduje vlažnost veća od 12%.

Nije poželjna ni vlažnost manja od 10%, jer u takvoj sredini može doći do oksidativnih procesa, rasta temperature i samozapaljenja.

18

Ukus ribljeg brašna je specifičan, a rado ga jedu svinje, psi i mačke.

Falsifikovanje se vrši dodavanjem jeftinijih hraniva, usled čega dolazi do smanjenja njegove hranljive vrednosti. U cilju falsifikovanja najčešće se koriste: Brašno od ribljih otpadaka (glava, peraja i repova);

Riblje brašno nižeg kvaliteta;

Suvi repini rezanci;

Mekinje;

Urea;

Iznutrice;

Mesno brašno;

Koštano brašno;

Stočna kreda;

So;

Pesak.

U ribljem brašnu mogu ponekad da budu prisutne duge i tanke riblje kosti, koje dovode do povreda organa za varenje.

19

20

Riblje brašno (Fish meal)

21

Riblje brašno (Fish meal)

22

Čileanska industrija ribljeg brašna

23

Riblje ulje

Riblje brašno (Fish meal)

24

Pored masti životinjskog porekla (svinjska, goveđa i ovčija) koje su čvrste konzistencije, u ishrani životinja kao dodatak koriste se i biljna ulja: kukuruzno, suncokretovo i sojino.

Ulja su svetložute boje, specifičnog

mirisa i pikantnog ukusa.

Užegla ulja imaju gorak i oštar, veoma

neprijatan ukus.

Kao zaštita od oksidacije masti kao

dodatak se koristi vitamin E.

25

26

ŽIVOTINJSKE MASTI

Goveđa mast (Fat oil beef)

Svinjska mast(Fat oil pork)

Loj(Fat oil tallow)

Salo(Fat oil yellow grease)

27

U ishrani životinja koriste se sledeći mineralni dodaci: Stočna so;

Kalcijumova mineralna hraniva;

Fosforna mineralna hraniva;

Kalcijum-fosforna mineralna hraniva;

Soli magnezijuma;

Soli mikroelemenata.

Organoleptički pregled mineralnih hranivaBoja mineralnih hraniva je, uglavnom, bela, ukoliko je sadržaj primesa mali,

ili je zbog prisustva sredstava za denaturaciju sivkasta ili crvenkasta.

Miris – bez njega (neodređenog mirisa) ili kao posledica prisustva primesa.

Ukus – slan (NaCl), gorak (magnezijum sulfat) ili posledica prisustva primesa.

Struktura – najčešće fino brašnasta (stočna kreda, dikalcijum fosfat) ili sitno zrnasta. Briketiranje

Strane primese mogu biti neorganske (pesak, zemlja, metalni predmeti) ili, što je ređi slučaj, organske.

29

So U ishrani životinja koriste se kuhinjska, kamena i

morska so.

Utvrđivanje mirisa, odmeri se 20 g jodirane soli i sa malo vode rastvori tučkom u avanu. Miris može biti jedino posledica dodatih sastojaka.

Ukus se utvrđuje probom 5%-nog rastvora soli u

destilovanoj vodi, nagorak ili

gorak, je znak prisustva drugih

soli.

Stočna so može biti kristalna,

mlevena, kamena i briketirana.

30

31

Kamena so, mineral halit

32Morska so, različite krupnoće

33

Salar de Uyun, najveća prirodna slana zaravan, Bolivija

34

Kalcijumova mineralna hraniva Kao izvor kalcijuma u ishrani životinja koriste se

stočna kreda (kalcijum-karbonat, CaCO3), ljušture morskih i rečnih školjki, ljuske jaja, kalcijum-hlorid, kalcijum-laktat i kalcijum-glikonat.

Stočna kreda se dobija mlevenjem krede, mermera i krečnjaka. Boja stočne krede je bela ili svetlo siva. Prema pravilniku o kvalitetu stočne hrane usitnjenost stočne krede treba da je takva da kroz sito kvadratnih oblika veličine 0,2 mm stočna kreda prolazi bez ostataka.

35

Stočna kreda

CaSO4

36

Stočna kreda Mermerni grit

Brašno od školjki Koštano brašno

Fosforna mineralna hraniva U ishrani životinja koristi se veći broj hraniva koja su

osnovni izvor fosfora:

Trikalcijum fosfat Ca3(PO4)2 ;

Dikalcijum fosfat (CaHPO4 2H2O);

Monokalcijum fosfat Ca(H2PO4)2 ;

Mononatrijum fosfat (NaH2PO4 2H2O);

Dinatrijum fosfat (Na2H2PO4);

Trinatrijum fosfat (Na2PO4);

Primarni magnezijum fosfat (Na3PO4);

Sekundarni magnezijum fosfat (MgHPO4 3H2O);

Tercijarni magmezijum fosfat Mg3(PO4)2 2H2O ;

Natrijum magmeziju fosfat;

Natrijum tripoli fosfat;

Koštano brašno.

37

Kameni fosfat

Dikalcijum fosfat

38

Kalcijum-fosforna mineralna hraniva Koštano brašno

Monokalcijum-fosfat, Ca(H2PO4)2

Dikalcijum-Fosfat, CaHPO4

Fosfat, defluorisani

Fosfat, mineral,mleveni

U odnosu na sva mineralna hraniva, koštano brašno najviše varira u kvalitetu, jer se dobija mlevenjem sterilizovanih životinjskih kostiju iz kojih je prethodno odstranjena mast i tutkalo, ili samo mast (sirovo koštano brašno).

39

Magnezijumova mineralna hraniva Magnezijum oksid (MgO);

Magnezijum karbonat (MgCO3);

Magneziju hlorid (MgCl2 6H2O);

Magnezijum sulfat (MgSO4 7H2O);

Magnezijum-hidroksid, Mg(OH)2

Od magnezijumovih soli najviše se koristi magnezijum sulfat, (gorka so), ali zbog gorkog ukusa prednost imaju oksidi i karbonati magnezijuma. Magnezijum hlorid ima loše osobine jer nagriza sluzokožu i deluje laksativno.

40

MgO

Ostala mineralna hraniva Minerali-izvori S

Amonijum-sulfat, (NH4)2SO4

Kalcijum-sulfat-dihidrat, CaSO4 x 2H2O

Magnezijum-sulfat-heptahidrat, MgSO4 x 7H2O

Kalijum-sulfat, K2SO4

Natrijum-sulfat-dekahidrat, Na2SO4 x 10H2O

Minerali-izvori Co Kobalt-karbonat, CoCO3

Kobalt-karbonat-heksahidrat, CoCO3 x 6H2O

Kobalt-hlorid-heksahidrat, CoCl2 x 6H2O

Minerali-izvori Cu Bakar-hlorid-dihidrat, CuCl2 x 2H2O

Bakar-oksid, CuO

Bakar-sulfat-pentahidrat, CuSO4 x 5H2O

Izvori I Etilendiaminodihidrojodid (EDDI)

Kalijum-jodid, KJ

Minerali-izvori Fe Gvožđe-sulfat-heptahidrat, FeSO4 x 7H2O

Minerali-izvori Mn Mangan-karbonat, MnCO3

Mangan-hlorid, MnCl2

Mangan-hlorid-tetrahidrat, MnCl2 x 4H2O

Mangan-oksid, MnO

Mangan-sulfat-monohidrat, MnSO4 x H2O

Mangan-sulfat-pentahidrat, MnSO4 x 5H2O

Minerali-izvori Zn Cink-karbonat, ZnCO3

Cink-hlorid, ZnCl2

Cink-oksid, ZnO

Cink-sulfat-monohidrat

Minerali-izvori Se Natrijum-selenat-dekahidrat, Na2SeO4 x 10H2O

Natrijum-selenit, Na2SeO3

41

Puferna hraniva Koriste se za održavanje pH vrednosti u buragu

Najčešće se upotrebljvaju natrijumove soli

(soda bikarbona i natrijum seskvikarbonat)

42

NaHCO3 Na3H(CO3)2