visoka hotelijerska Škola beograd arhitektura... · 2020. 11. 30. · zgrade, odabira izgleda...

III ARHITEKTURA HOTELSKE ZGRADE

VISOKA HOTELIJERSKA ŠKOLA BEOGRAD

dr Genov Georgi

RAZLIČITI KONCEPTI HOTELSKE ARHITEKTURE

MARKETINŠKI I PSIHOLOŠKI ASPEKTI HOTELSKE ARHITEKTURE

• Novi koncepti arhitektonskog oblikovanja hotela, bazira se na marketing konceptu, koji u centar pažnje stavlja potrebe budućih korisnika(turista).

Na osnovu izvršenih istraživanje utvrđen je čitav niz bitnih atributa, tj. elemenata ukupnog hotelskog proizvoda kojima korisnici daju značaj:

- izgled spavaćih soba,

- restorana,

- društvenih prostorija,

- mogućnost rekreacije, itd.),

- arhitektonski dizajn hotela.

Postavlja se pitanje, kako treba da izgleda hotelska zgrada da bi bila privlačna za potencijalne korisnike, tj. ciljne segmente tražnje???

Kako treba da izgleda hotelska zgrada da bi bila privlačna za potencijalne korisnike, tj. ciljne segmente tražnje?

• Jedan od baznih principa pri izgradnji hotela mora biti, poznavanje i zadvoljenje ljudskih potreba

• Svaki hotel mora prvenstveno da zadovolji:

• osnovnu namenu (smeštaj, ishrana, i sl.) ali i da

• zadovoljenje i ostale materijalne i psihološke potrebe turista.

OSNOVNI PRINCIPI HOTELSKE ARHITEKTURE

Brojne arhitekte bave pokušajima formulisanja osnovnih principa uspešne hotelske arhitekture.

• Treba graditi hotele koji naglašavaju:

- osećaj opuštenosti, odmora, života u prirodi.

- da imaju „šarm" i „ličnost", koji privlače turiste.

• izbegavati velike monolitne blokove, visoke zgrade, urbani karakter koji često degradira mesto i podseća turiste na stambene zgrade u kojima žive cele godine.

• Težište na što je više moguće humanoj razmeri kompozicije,

- pravom kontaktu s prirodom,

- dobrom uklapanju u sredinu i pejzaž.

,,šta znače arhitektura i urbanizam prilagođeni pejzažu„?

Opšti nivo pojedinih glavnih zahteva za arhitekturu turističkih destinacija mora biti utvrđen u svakom konkretnom slučaju:

• Arhitektura ne sme da se ograniči na racionalnu estetiku, ona mora da ima emocionalnu privlačnost za one koji je posmatraju.

• Arhitektura mora imati ambijent, ne sme biti hladna, ni neutralna ili indiferentna.

• Arhitektura treba da ostavlja utisak autentičnosti

• Plan ne sme da bude uočljiv, kako bi se stvorio utisak da je hotel spontano dobio svoj oblik koji dolazi iz van racionalne sfere.

• Plan mora ostaviti mesta nepravilnostima, „malim greškama" koje podsećaju na manuelni rad i rustične metode izgradnje, dajući impresiju slučajnog uspeha.

• Korišćenje tipičnih i tradicionalnih lokalnih elemenata treba da zameni anonimni i bezlični internacionalni stil izgradnje.

• Kada turistička arhitektura ne mora nužno da se prilagodi određenom mestu i lokaciji,

• Arhitektura može sebi da dozvoli maštovitost, originalnost, čak i veselost, pod uslovom da se plan suviše ne komplikuje.

Cilj hotelske arhitekture ne sme biti isključiva težnja da se zadovolji samo

racionalnost izgradnje i tehnološka funkcija objekta, i da se time dovedu

estetska funkcija i ambijentalna vrednost do tragičnih rezultata

dehumanizacije čoveka i prostora.

Ona mora svojim:

- oblikom,

- koncepcijom,

- duhom forme,

- detaljem,

- dati sadržaj radosti,

- osećaj bogatstva,

- stimulisati pozitivan odnos prema nasleđu sredine u kojoj je nastala i

- stalan osećaj naslućivanja novog i nedoživljenog.

Drugi domaći arhitekta Rošin (Rošin J. , 1977., str.371), ističe četiri osnovna principa humane turističke arhitekture:

• intimnost (prostori treba da budu tako dimenzionirani da se čovek u njima neoseti izgubljeno, kompleksirano, izloženo pogledu velikog broja ljudi,a važanje i osećaj posedovanja „sopstvenog ugla", pogleda nad svim što se u tomprostoru događa i značaj svog prisustva u tom prostoru);

• osećaj prostranosti (mestimično slobodne, daleke vizure oslobađaju čovekapritiska, pružaju osećaj mogućeg kretanja i rađaju optimizam),dimenzioniranje objekta (dostupnost svega i svakoga i dovođenja u merneodnose čoveka i stvari) i

• povezanost sa prirodom (povezivanje sa pejzažem i

• nemogućnost da se otkrije gde prestaje ono što je čovek stvorio, a gde senastavlja priroda.

Pristupačnost i promet

Dva glavna aspekta koja su značajna prilikom dolazaka gostiju u određenu destinaciju su:

- vidljivost (jasna uočljivost) ulaza (prilaza) i

- odgovarajući (prikladan) logotip.

Ovo se može poboljšati nekim od sledećih načina:

putokazima,

proširenjem puta,

osvetljenjem,

odvajanjem puteva,

zasadima,

grafičkim sredstvima.

Pogled

• Čim gost dođe u sobu jedna od prvih stvari koju uradi je da proveri kakav je pogled.

• Pogled je često osnovna stvar prilikom odabira mesta, orijentacije zgrade, odabira izgleda zgrade i dizajniranja prozora.

Prirodni predeli

• Pronalaženje najboljih načina iskorišćavanja prirodnih predela prilikom oblikovanja prostora i zgrada je važno zbog povećanja zadovoljstva gostiju i smanjenja troškova izgradnje i operativnih troškova.

• Planom reljefa se identifikuju oblasti gde prevelike strmine mogu usloviti skupa nivelisanja i konstrukciju potpornih zidova.

Neodvojivi deo arhitektonskog oblikovanja hotela i hotelskog proizvoda čini i enterijer

Enterijer ne sme biti manje privlačan od eksterijera, on mora da „zrači" ka spolja i nagoveštava deo unutrašnjeg ambijenta.

Iza privlačne i originalne fasade ne sme se kriti manje interesantan enterijer koji će razočarati korisnike.

Ulazak u hotel može predstavljati novo i prijatno iznenađenje, na zanimljiv prizor, posebanvizuelni doživljaj koji će zadržati, gosta kako bi uživao u ambijentu.

U oblikovanju hotela i njihovih enterijera sve više se izdvajaju dve različite tendencije: monumentalistička i intimistička.

Pojedini novi američki hotelski lanci (Hyatt, Mariott, i dr.) izraziti su predstavnici monumentalnog stila.

Shvatajući izuzetan komercijalni značaj arhitekture i enterijera za privlačenje gostiju, ovi lanci grade grandiozne hotele sa monumentalnim enterijerima (ogromni, visoki atrijumi, npr.) u koje gosti ulaze sa osećanjem divljenja, zapanjenosti i strahopoštovanja prema veličini prostora, visini i veličanstvenosti prizora. Tu se nalaze izmešani brojni sadržaji (lobi, restorani, fontane, skulpture, zelenilo, panoramski stakleni liftovi, mnoštvo ljudi u pokretu, itd.) koji plene pažnju posetilaca, bombardujući ga neprestano raznovrsnim vizuelnim efektima.

Sedišta Stalna, privremena

Osvetljenje Visoko-postavljeno, pri zemlji, ukrasno

Drveće i zasadi Rešetkasti štitnici koji se postavljaju oko stabla (uzduž)i na tlu oko stabla, žardinjere

Graničnici Svetleći, automobilski

Ograde Ukrasne, prostorne, sigurnosne

Logotip (natpisi) Usmeravajući (putokaz), natpis na zgradama

Drvene kućice u parkovima, kiosci Redovni, montažni, na autobuskim stajalištima

Natkrivene konstrukcije Drvene konstrukcije za potporu puzavicama,građevinske strukture

Umetnička dela Skulpture, istorijski objekti; na tlu ili na zgradama

Čvrste podloge Terase / platoi, pešačke staze, amfiteatri

Vodene površine Fontane, rekreativni bazeni, vodeni zidovi

Dodatni predmetiJarboli, satovi, držači za bicikle, kontejneri, uličnislivnici za atmosferske padavine

Kontrolna lista spoljašnjeg i uređenja mesta

HVALA NA PAŽNJI!!!

VISOKA HOTELIJERSKA ŠKOLA BEOGRAD

dr Genov Georgi