Sistem obrauna varijabilnih trokova podrazumijeva da samo varijabilni trokovi proizvodnje ulaze u cijenu kotanja, a u trenutku prodaje prelaze u rashode, dok fiksni trokovi proizvodnje, trokovi uprave i prodaje direktno prelaze u rashode, to jest smatraju se fiksnim trokovima. Omogueno je prikazivanje mare pokria. 2 sistema obrauna prihoda, a to su: sistem obrauna prihoda po fakturisanoj realizaciji (poiva na shvatanju da je prihod ostvaren onda kad je potven prometnim aktom-fakturom) i postoji sistem obrauna prihoda po naplaenoj realizaciji (poiva na shvatanju da je prihod ostvaren onda kada se naplati potraivanje od kupaca).DTRima sljedee pretpostavke: rauna se u kratkoronom vremenskom periodu-do godinu dana, linearna zavisnost izmeu varijabli, relevantni interval proizvodnje.Ukupni operativni trokovi (poslovni rashodi) =varijabilni trokovi + fiksni trokoviFiksni trokovi=bezgotovinski fiksni (amortizacija i trokovi rezervisanja) + gotovinski fiksni (trokovi plata, zakupa, el.energije itd..)Posl riz(leverid) se utvruje kao odnos izmeu mare pokria i poslovnog dobitka. Koeficijent poslovnog leverida pokazuje koliko se bre mijenja poslovni dobitak nego mara pokria. (npr ako je Poslovni rizik=2, to znai ako se mara pokria povea za 5%, onda se Poslovni dobitak povea 5*2=10%). Na visinu poslovnog rizika utiu: visina prodajne cijene, obim proizvodnje, visina utroka materijala,visina ulaganja u osnovna sredstva i visina drugih fiksnih trokova. Finansijski rizik (leverid) se utvruje kao odnos izmeu poslovnog dobitka i bruto finansijskog dobitka. Koeficijent finansijskog leverida pokazuje koliko se bre mijenja bruto finansijski dobitak nego poslovni dobitak. (npr. ako je finansijski rizik=3, i ako se poslovni dobitak smanji 5%, onda je bruto finansijski dobitak smanji 5*3=15%. Na visinu finansijskog rizika utie sve to je reeno za poslovni rizik i jos utiu: visina pozajmljenih izvora, visina kamatne stope, visina uloenih sredstava u aktivu, visina finansijskih plasmana i visina kamatne stope plasmana.Ukupni (sloeni) rizik ravan je umnoku poslovnog i finansijskog rizika, a utvruje se i kao odnos izmeu mare pokria i bruto finansijskog dobitka. Koeficijent sloenog leverida pokazuje koliko se bre mijenja bruto finansijski dobitak nago mara pokria (ili prihod od prodaje ako je paritet konstantan). Npr. ako je Koeficijent sloenog leverida=4, a mara pokria (ili prihodi od prodaje) se poveava za 10%, onda se bruto finansijski dobitak poveava 10*4=40%.Dejstvo leverida na bruto dobitak moe biti: neutralno(to je taka indiferentnosti, kada je prosjena kamatna stopa PKS=stopa prinosa na ukupni kapital ROA), zatim moe biti negativno PKS>ROA i pozitivno PKSBS, Bu-Da li analiza rizika I analiza ostvarenja dtr ukljucuju neposlovne I vanredne prihode I rashode NE.Finansijski poloaj preduzea primarno determinie njegove mogunosti finansiranja