argumenti za i protiv

7/29/2019 Argumenti Za i Protiv

1/22

Veselin Mitrovi1

Beograd

Pregledni nauni lanakUDK: 57.089:342.7

Primljeno: 23. 10. 2009.DOI:10.2298/SOC1001075M

ARGUMENTI ZA IPROTIVPOBOLJANJA LJUDSKIHBIA GENETSKOM INTERVENCIJOM2

ArgumentsPro and Con of the Enhancement of Human Beingsthrough Genetic Intervention

ABSTRACT The paper aims to explain two basic standpoints regarding the enhancement of

human beings through genetic engineering. Savulescu seems to be starting from atechnoprogressive, (neo)liberal orientation, while Fukuyamas position implies a step back to (bio)conservatism, returning to the natural human rights. These opposing generalattitudes reflect the same aspiration towards greater control and monitoring by the statefor the benefit of individuals and (or) humankind. While Fukuyama justifies the narrow useof biotechnology for the purpose of therapy and prevention of disease, so far Savulescu goesa step further, understanding enhancement to include increasing the length and quality oflife, and focuses exclusively on genetic intervention for this purpose. Discussing the sameproblems Fukuyama lists several reasons why we should limit the use of biotechnology

reasons of religious, utilitarian and philosophical nature. In this paper, arguments for andagainst genetic intervention are discussed, while cited examples are commented ad hoc.KEY WORDS Savulescu, Fukuyama, enhancement, genetic intervention, therapy, moralobligation, biotechnology

APSTRAKT U tekstu emo pokuati da suoimo dva stava u vezi sa genetskiminenjeringom usmerenim ka poboljanju ljudskih bia. Polazite Savulescua je, ini se,tehnoprogresivistike, (neo)liberalne orijentacije, dok Fukuyamin stav implicira korakunazad ka (bio)konzervativizmu, vraanjem sa ljudskih na prirodna prava. Izsuprotstavljenih stavova ovih uoptenih idejno-teorijskih orijentacija oitava se slina tenja

vei nadzor i kontrola drave za dobrobit pojedinaca i (ili) ljudskog roda. I dok Fukuyamadonekle opravdava korienje biotehnologije u svrhu leenja i prevencija bolesti, dotleSavulescu ide i korak dalje, smatrajui pod pojmom poboljanja poveanje duine ikvaliteta ivota. Tom prilikom se koncentrie iskljuivo na genetike intervencije u tu svrhu.Raspravljajui o istim problemima Fukuyama navodi nekoliko razloga iz kojih bi trebaloograniiti upotrebu biotehnologije: religijske, utilitaristike i filozofske. U tekstu su izloeniargumenti pro et contra genetske intervencije, a navedeni primeri su komentarisani ad hoc.KLJUNE REI Savulecu, Fukuyama, poboljanje, genetika intervencija, terapija,moralna obaveza, biotehnologija

[email protected]

2Skraena verzija ovog teksta emitovana je na Treem programu Radio Beograda 18. i 25.01. 2010.godine, u emisiji Nauka i drutvo pod naslovom: Genetske intervencije kod ljudi. Argumenti za iprotiv


2/22

76 SOCIOLOGIJA, Vol. LII (2010), N 1

Uvod

Terminpoboljanje potie od engleskog izraza enhancement. Za razumevanjepoboljanja potrebno je napraviti nekoliko bitnih razlika. Striktno govorei,

poboljanje ljudskih bia podrazumeva svaku aktivnost kojom usavravamo svojatela, duh, ili sposobnosti. Tako, dranje dijete, itanje knjige, uenje, trening i slino,mogu se posmatrani kao izvesno (prirodno, tradicionalno) poboljanje ljudskih bia(Allhof, Lin, Moor and Weckert, 2009: 8). Meutim, postavlja se pitanje moramo lise drati ovih tradicionalnih metoda, kao to su uenje i trening, ili emo upotrebitinauna saznanja kako bismo svoje fizike i mentalne kapacitete poboljali jodirektnije i efikasnije (Bostrom, Savulescu, 2009: 1)?

U ovom radu koncentrisaemo se napoboljanje ljudskih bia kao podizanjekapaciteta iznad, za odreenu vrstu, tipinog nivoa, ili prelazak preko statistikinormalnog funkcionisanja jedne individue (Daniels, 2000: 309-322), uz pomogenetskog inenjeringa. Ovakvo poboljanje se razlikuje od terapije pod kojomse podrazumeva tretman usmeren na otklanjanje ili spreavanje bolesti kojasmanjuje nivo zdravlja ili funkcionisanja ispod tipinog nivoa za odreenu vrstu(Juengst, 1997). Naravno, mogue je postaviti pitanje koji je to normalan nivoljudskih kapaciteta, ili prosean nivo zdravlja (Harris, 2009: 140-142). Meutim uovom odeljku, posveenom definisanju pojmova, dovoljno je uslovno prihvatiti da

postoji jedno opte slaganje oko pomenutih normi, tipinih nivoa, ili pojmastatistiki normalnog funkcionisanja jedne individue, koje se moe opisati kaostanje kompletnog fizikog, mentalnog i drutvenog dobrog stanja(www.bioethics.gov, april 2002). Ue uzev, definicija norme zdravlja moe se

posmatrati i kroz definiciju bolesti i ciljeve medicine, gde se pod boleu ilinedostatkom smatra svako sputanje ispod tipinog nivoa funkcionisanja jednevrste, dok je cilj terapije da popravi ili kompenzuje naruene mogunosti i gubitkefunkcija izazvane nekom boleu ili nedostatkom, do tipinog nivoa ili statistikinormalnog funkcionisanja tipinog za tu vrstu organizma (Daniels, isto). Usluaju terapije popravljanje disfunkcije predstavlja povratak na normalno

funkcionisanje odozdo, dok je poboljanje pomeranje od normalnog funkcionisanjavrste navie. Ipak, zakljuuje J. Harris (Don Haris), iz perspektive oteene ilibolesne individue svaka terapija je poboljanje (Harris, 2009: 141).

Na definiciju poboljanja slinu prethodnima nailazimo i u radnimmaterijalimaPredsednikog bioetikog saveta SAD: Poboljanje je usavravanje iliproduenje nekih karakteristika, kapaciteta ili aktivnosti ljudskih bia. S drugestrane, izvesno razlikovanje je potrebno napraviti u odnosu na unapreenja iliusavravanje kojim popravljamo izvesne poremeaje ili nedostatke, odnosno kojeima za cilj da nezdravu individuu dovede u zdravo stanje.3 Izraenije razlikovanje

poboljanja od terapije nalazimo u definisanju prvog pojma kao promenestrukture i funkcija tela (Greely, 2005); zatim, vienje posledica poboljanja kao

3 Distinguishing Therapy and Enhancement, 2002.


3/22

Veselin Mitrovi: Argumentiza iprotiv poboljanja ljudskih bia... 77

drastinih promena ljudske prirode i u krajnjoj liniji ljudskog dostojanstva(Fukuyama, 2003: 168-172). S druge strane, postoje i sasvim suprotne orijentacije,koje ne razlikuju prethodne pojmove, ime se olakava neograniena upotrebabiotehnologija (Bostrom and Roache, 2008; Savulescu, 2007, 2009; Harris, 2009).

Davanje steroida pacijentima sa distrofijom je pre terapija koja im pomae uoporavku do prosenog nivoa zdravlja, dok, s druge strane, kada zdravi sportistiuzimaju ova sredstva kako bi prevazili kapacitete fizike snage (kakve inae ljudiposeduju) i popravili svoj rezultat primer je poboljanja. itanje knjige svakakounapreuje nae znanje, ali ne doprinosi da na drastian nain prevaziemo proseneintelektualne sposobnosti nae vrste. S druge strane, kompjuterski implant u mozgukoji omoguuje direktan pristup internetu drastino prevazilazi nivo funkcionisanjaljudskog mozga (Allhof, Lin, Moor and Weckert, 2009: 8-9).

Iz navedenih definicija i primera uoavamo barem dve situacije

karakteristine za poimanjepoboljanja:1. Aktivnosti koje se tiu terapije ipoboljanja se ne razlikuju, ve se razlika nalazi

u poetnim uslovima ili stanju tretirane osobe u odnosu na normu tipinu zavrstu.

2. S druge strane pomenute aktivnosti se mogu razlikovati, a njihova upotrebamenja funkciju ili prevazilazi mogunosti nekog dela tela, doprinosei na tajnain menjanju bia kao celine.

Iz ove poetne definicije jasno je da je pojam poboljanja sasvim dvosmislen.

Pored uoenih distinkcija terapija-poboljanje vezanih za razlikovanje normezdravlja, ovaj pojam se moe razlikovati i na osnovu tehnologije koja je primenjenapri nekoj intervenciji.4 Ipak, u ovom radu se koncentriemo samo na objanjavanje i

4 Pored podele na prirodno i vetako poboljanje postoji podela i prema tehnologiji koja jeprimenjenja. Te tehnologije potiu iz etiri naune oblasti: Nano-, Bio-, Info i Kogno-nauke (Spohrer,2002: 103). Zatim, postoji podela na prirodno-vetake, odnosno unutranje i spoljanje tehnologije

poboljanja ljudskih bia koju nalazimo kod Jima Spohrera (Spohrer, 2002). Naime, on razlikuje okvirod etiri osnovne unutranje-spoljanje tehnologije poboljanja i nekoliko njihovih potkategorija. Na

ovom mestu dovoljno je da ih samo nabrojimo: (1) izvan tela i okoline. Potkategorije su novi materijali,nova pomagala, zatim drugaiji konteksti zbivanja (npr. virtualna realnost), novi subjekti - npr. virtuelnialter ego futuriste Raya Kurzweila-Ramona (www.kurzweilai.net). (2) Izvan tela i osobe, sa novimmedijatorima (alatima i pomagalima) kao subkategorijom. (3) Unutar tela-privremene tehnologije podkojim se podrazumevaju nove tehnike oralno-digestivne upotrebe poboljanja (npr. vizija pilulemudrosti, ali i postojea farmaceutska sredstva za kontrolu ponaanja). (4) unutar tela-trajne, u kojespadaju novi organi (nova ula i nervni zavreci), zatim nove vetine (nova upotreba postojeih ula inervnih zavretaka) i na kraju najbitnija i etiki najupitnija kategorija novih gena (Spohrer, 2002: 104-112). to se tie same distinkcijeprirodno-vetako, vezane za pojampoboljanja, ona moe dovesti do

potekoa u razumevanju pojma prirodnog. Na primer, X moemo smatrati prirodnim ako postojibez ikakve ljudske intervencije, ili se odvija bez vetaki konstruisanih pomagala. Tako se ishrananamirnicama koje su sakupljene, a ne uzgajane, ili tranje (trening) bez patika, moe smatrati prirodnim

poboljanjem, ali itanje knjige (bilo to poboljanje ili ne) u ovom sluaju biva diskutabilno jer knjigane bi postojala bez ljudi. Meutim, moemo tvrditi da knjigu u zavisnosti od nivoa kompleksnosti,moemo smatrati i prirodnim i vetakim objektom. Takoe moemo arbitrirati da je knjiga prirodna, araunar nije, zbog kompleksnosti svoje izrade. S druge strane poznato je da je za pisanje ili prouavanje


4/22


analizu dva na prvi pogled suprostavljena stanovita po pitanju poboljanja, jer biopirnija diskusija vezana za samo definisanje tog pojma zahtevala prostor jedneitave knjige.

U tekstu emo pokuati da suoimo dva stava u vezi sa genetskim

inenjeringom usmerenim ka poboljanju ljudskih bia. U tu svrhu koristiemostanovita dva izrazita predstavnika, uslovno reeno, transhumanistike ibiokonzervativistike struje.5 Analizirani stavovi vezani za prvi pomenuti pravacogledaju se kroz argumentacije Juliana Savulescua (Julian Savulesku), dok sestavovi druge struje predstavljaju kroz ideje Francisa Fukuyame (Frensis Fukujama).

Poetna polazita J. Savulescua i F. Fukuyame

Savulescu kree od pitanja da li biologiju i medicinu treba koristiti i u svrhu

poboljanja ljudskog ivota, a ne samo u cilju prevencije i leenja bolesti. Podpoboljanjem ovaj autor uopteno podrazumeva obezbeivanje dueg i kvalitetnijegljudskog veka u odnosu na dananja shvatanja. Nain na koji se dolazi do ovog cilja

je po njemu genetska intervencija (Savulescu, 2007: 517). S druge strane, postojestanovita, kao to je, primerice, Fukuyamino, da ovakvo dejstvo biotehnologijedrastino utie na ljudsku prirodu i u krajnjoj liniji na ljudsko dostojanstvo(Fukuyama, 2003: 168-172). Meutim, sledei liberalne stavove Savulescu s

poetka tvrdi dapoboljanje treba da bude dozvoljeno, ne obavezujue. Po tomese, uostalom, i razlikuje liberalna od nacistike eugenike (Savulescu, 2007: 517).Gledano sa stanovita evolucije to bi praktino znailo da liberalna eugenika odmaeselekciji tako to podie, poboljava, odreene sposobnosti jedinki za boljesnalaenje u okruenju, dok nacistika potpomae selekciju, na neprirodan nain,unitavanjem nesposobnih i nepodobnih nearijevaca. Otvoreno ostaje samo

pitanje arbitrae, o tome koja ljudska bia imaju savren bioloki materijal.Samo nekoliko redova kasnije u navedenoj studiji Savulescu ide korak dalje

od poetnog liberalnog shvatanja, tvrdei da ne samo da treba da bude dozvoljenopoboljanje ljudskih bia, nego to treba da bude i moralna obaveza (Savulescu,

neke sloene knjige potrebno i vie godina. Dakle, svaki ovakav stav je, budui proizvoljan, tekoodbraniti (Allhof, Lin, Moor and Weckert, 2009: 8-9).5 Jedan od protivnika transhumanizna, Dale Carrico, daje krae objanjenje dva suprostavljenapravca. Biokonzervatizam predstavlja stav koji izraava sumnju po pitanju moralne upotrebetehnolokog razvoja. On se u principu protivi genetikim, protetikim ili kognitivnim modifikacijamaljudskih bia. Razvijen je s jedne strane od konvencionalno desne politike verskog/kulturnogkonzervativizma i konvencionalno levo nastrojene politike ouvanja ovekove sredine.Biokonzervativistika pozicija se u ime odbrane prirodnog, kao moralne kategorije, protivimedicinskim i drugim tehnolokim intervencijama usmerenim na poboljanja trenutnih ljudskih ikulturnih granica. Tehno-progresivizam je zasnovan na stavu aktivne podrke tehnolokom razvoju ucelini. Zalae se za prakse genetskih, protetikih i kognitivnih modifikacija ljudske vrste.Transhumanisti veruju da u uslovima regulisane legitimne demokratske i odgovorne vlasti u kojima jeosigurano da trokove, rizike i koristi dele svi akteri, tehnoloki razvoj predstavlja duboko osnaivanjei emancipaciju (Dale Carrico, 2004).


5/22


2007: 517-528). Da bi opravdao svoje polazite, ovaj autor pokuava da na nekolikoprimera prui etiku osnovicu za upotrebu biotehnologije u pomenute svrhe.

U praksi, navodi on, postoji mnogo koristi od poboljanja ljudi. Jedan odrasprostranjenih primera jeste estetska hirurgija, kojoj se mahom podvrgavaju ene,

kako bi ulepale svoje noseve, poveale grudi, napumpale usne, podigle jagodicena licu, izbelile i ojaale zube, i na kraju uklonile bore i masnou. Ovakvi zahvatinisu strani ni mukarcima. Pored toga oni svoja tela pumpaju uz pomo steroida.Dakle, industrija ulepavanja tela je oit primerpoboljanja ljudi. U ovu vrstutelesnih promena spada i telesna umetnost - tetoviranje, telesne modifikacije - kaoto je piercing itd. Moderni, profesionalni sport takoe koristi brojna dozvoljena inedozvoljena sredstva kako bi poveao atletske performanse sportista. Na planu

poboljanja hrabrosti i pouzdanja, za savremeno drutvo tipini su uplivimedikamenata kao to je prozac, ili pak upotreba alkohola. U poboljanju

koncentracije se koriste supstance od kafeina i nikotina, do hemijski proizvedenihstimulansa u tu svrhu (Savulescu, 2007: 517-518). Na polju privatnosti, u domenuseksualnosti istraivanja pokazuju da 20 miliona mukaraca koristi viagru.6 Kao joradikalniji primer Savulescu se zalae za korienje tkiva abortiranih ili vetakistvorenih fetusa u svrhu produenja ljudskog ivota. Taj vek ostvaren zamenomtkiva i organa procenjuje se i na duinu trajanja od 120 godina7 (Savulescu, 2007:518).

Ali, Fukuyama iznosi zabrinutost po ovom pitanju. Naime, suoena saizborom izmeu umiranja i produenja ivotnog veka kroz terapijsku intervenciju,veina ljudi odluie se za ovo drugo, ak i ako e im se kao rezultat takvogtretmana kvalitet ivota u raznim stepenima smanjiti. Shodno tome dolazimo doscenarija u kome odnos izmeu izdravanih i onih koji ih izdravaju postajeekstreman, dovodei do bitnog pada prosenog ivotnog standarda stanovnitva(Fukuyama, 2003: 116-117). Iako pripadnik transhumanistikog teorijskog pravca,Harris produavanje ivotnog veka do drastinih granica uz pomo genskih mutacijamatinih elija takoe smatra neetikim, jer drastino utie na promenu normalnogfunkcionisanja karakteristinog za nau vrstu (Harris, 2009: 141).

Meutim, nije u pitanju samo produavanje ivota, nego i poboljanjenjegovog kvaliteta, tvrdi Savulescu. Jedna etnja parkom uverie nas da nas nedefinie samo nae okruenje i kultura, nego upravo genetika. Bez obzira naodgajanje, doberman e biti u stanju da rastrgne pudlu, s druge strane ma kako daodgojite ivavu, nikad od nje neete moi da stvorite dobermana. Osobine kao to suagresivnost, vrednoa, posebno izotreno ulo njuha itd. rezultat su dugog procesasparivanja i odabira. Danas se u uzgoju kako kunih ljubimaca, tako i u svrhestoarstva koriste brojne tehnoloke modifikacije u domenu genetike ivotinja

6 Cheitlin et al., 1999.7 Ovde se mora dati jedna ad hoc primedba vezana za viziju dugovenih ili besmrtnih ljudskih bia.Zamislimo samo scenario slian zapletu u filmu Gortak Rasela Malkahija, gde se besmrtnici iromplanete bore kako bi ostao samo jedan - pobednik ija je nagrada da postane smrtan i mogunost daostavi potomstvo.


6/22


(Savulescu, 2007: 519). Od lenjog majmuna genetikom intervencijom na mozgudobiete pravu vrednicu.8

Takoe, eksperimentalno je dokazano da se genetikom intervencijom moeuticati na seksualno ponaanje ivotinja. Genskom terapijom je promenjen gen

poligamne livadske voluharice, genom monogamnog roaka - prerijske voluharice.Kao rezultat dobili smo promenjeno seksualno ponaanje livadskog glodara, koji jepostao monogaman.9 Prema Savulescuu, intervencijom na centar za nagraivanje umozgu na slian nain mogue je promeniti ponaanje zavisnika od droga(Savulescu, 2007: 519).

Jedan od primera kod kojih se stavovi Savulescua i Fukuyame deliminopreklapaju, jeste upotreba genetske intervencije u svrhu leenja bolestiHuntingtonova Chorea. Dok prvi opravdava upotrebu genetske intervencije u svrhuleenja, poistoveujui je sa leenjem drugim metodama (Savulescu, 2007: 520),

Fukuyama istie da je umesto intervencije na pojedincu za sluajeve naslednihoboljenja mogua opcija i tzv. inenjering linije zametka, kojim je mogueeliminisanje gena odgovornog za oboljenje i iz organizma kasnijih potomakakonkretnog nosioca (Fukuyama, 2003: 106). Meutim, ovaj autor upozorava i naizvesne kontraefekte ovakvih intervencija, ime izraava sumnju u mogunostgenetske modifikacije koja prolazi bez propratnih posledica (Fukuyama, 2003: 96).Posledice nerazluivanja intervencija vode do toga da se, na primer, moralnoopravdana - terapeutska, genska intervencija ljudske embrionske matine elije(Hurlbut, 2004)10, moe koristiti u domenu estetske i prehrambene industrije,11 sfereprivatnosti-seksualnosti, kao i u odstranjivanje ili pojaavanje osobina kao to suagresivnost, solidarnost, kooperativnost itd (Savulescu, 2007: 519; 2009: 211-215).

8 Liu Zheng, 2004.9 Lim, M., 2004. Drugaije modifikovan gen koji kontrolie deo modanog centra za nagraivanje -vasopresin receptor gen kod majmuna, ukazuje na mogunost slinih intervencija i na ljudima.10 Naime, u navedenom lanku autor, inae pristalica biokonzervatizma, podravajui genetskumutaciju objanjavajui da je mogue izbei unitavanje ljudskog embriona u svrhu stvaranja, leenja ieksperimentisanja matinim elijama. Idealno reenje koje bi po mnogim naunicima bilo mogue jeste

direktno reprogramiranje elija odraslih u funkcionalni ekvivalent embrionalnih matinih elija (EM).U normalnoj embriogenezi EM se stvaraju u ogranienom prostoru (unutranjost elijske mase) uembrionu starom 4-5 dana (blastocit). U nekoliko predstojeih dana razvoja, serija elijskih signalastvara specifini obrazac genskog izraza koji karakterie EM i daje im sposobnost mnogoznanosti,odnosno stvara mogunost formiranja svih tipova elija ljudskog tela. Sa razumevanjem tanemolekularne prirode ovih signala bie mogue zaobii embriogenezu i direktno stvarati promene uelijama odraslih. Naalost, moe proi mnogo godina pre nego nae znanje i kontrola ovih faktorastvori uslove za ovakve intervencije. Za sada je mogue alternativno reenje: genetski mutirano elijsko

jezgro somatske elije, uz pomo kojeg je mogue stvaranje ljudskog tkiva (kao to je sluaj sa koomza transplataciju). To je tehnika transfera somatskog elijskog jezgra (kloniranje), uz prethodnu genskumutaciju koja spreava mogunosti razvoja nastalog entiteta u celokupan organizam.(www.bioethics.gov, December 2004, W. B. Hurlbut,Altered Nuclear Transfer as a Morally Acceptable

Means for the Procurement of Human Embryonic Stem Cells)11 NASA je osnivanjem tima, na elu sa Morrisom Benjaminsonom, na Touro Collegeu u Njujorku,nainila prve korake u proizvodnji mesa nastalog iz matinih elija posaenih u serum goveeta jo2002. godine (Wolfson, 2002).


7/22


Kada je re o primeni ovih biotehnologija u svrhu poboljanja IQ, smanjivanjaagresivnosti, poboljanja sposobnosti za posebne atletske discipline, ranoutvrivanje pola - u svrhu izbora pola, uticanjem na monogamno ponaanje i,uopte, na ponaanje ljudi, Savulescu ponavlja svoj stav da ne samo da to treba

obezbediti, nego korienje ovih intervencija smatra i moralnom obavezom u svrhustvaranja srenijih ljudi (Savulescu, 2007: 520).Vieno iz Fukuyamine perspektive, ovakva primena biotehnologije ne samo

da ima nepredvidive posledice, nego je ve dovela do demografskih ali i socijalnihdisbalansa u Aziji. Prednost koja se u ovim kulturama daje mukoj deci, ukombinaciji sa jevtinim sonogramom i izborom abortusa dovela je do iskrivljenihsocijalnih odnosa. Ovaj povean broj mukaraca12 suoava se sa problemima od

pronalaska odgovarajue partnerke, do uputanja u razna rizina i destruktivnaponaanja, dok s druge strane ovakva tendencija moe dovesti i do poboljane

kontrole procesa udruivanja po parovima, to dovodi do vee stabilnostiporodinog ivota za one koje stupe u brak (Fukuyama, 2003: 99).

Tri argumentapro i tri argumentacontra etike poboljanja

1. Argumentpro: Izbor nepoboljanja je pogrean

Pretpostavimo situaciju odnosa nemarnog odnosa roditelja prema deci.Naime, nemarni roditelji su dobili dete sa izuzetnim osobinama. Dete ima izrazito

razvijen intelekt, ali da bi se on odrao na tom nivou potrebni su sasvim jednostavni,lako dostupni, jevtini dodaci u ishrani tog deteta.13

Meutim, u skladu sa kvalifikacijom nemarni, oni zanemaraju tu ishranu, ito rezultira time da takvo dete sa izraenim intelektom stagnira do normalnog nivoa.Naravno, ovo je pogreno. ... Posmatrajmo sada sluaj lenjih roditelja. Oni sudobili dete normalnog intelekta, ali ako ga budu hranili odgovarajuim dodacimanjegov intelekt e rasti do intelekta deteta neodgovornih roditelja. Meutim, onimogu biti zadovoljni sa dijetom koja odrava normalni nivo intelekta. Ovo znai danedostatak dostupnih i jevtinih dodataka u ishrani normalno dete onemoguava da

dostigne izuzetan intelekt. ...Postupak obe porodice je pogrean. U osnoviposledice su iste: deca koja su mogla odrati ili stei sjajan intelekt to nisu uspela,ve su stagnirala ili ostala na nivou normalnog intelekta (Savulescu, 2007: 521-522). Iako se moe ustvrditi da u ovim postupcima nema niega loeg, Savulescusmatra da u je ovakvim sluajevima, kada nema nekih posebnih moralnih prepreka,

12 Vie videti u Nicholas Eberstadt, 1998. Asia Tomorow, Gray and Male, The National Interest53,str. 56-65; Terence H. Hull, 1990., Recent Trends in Sex Ratios at Bird in China, Population and

Development Rewiev 16, str. 63-83; Chai Bin Park, 1983. Preference for Sons, family Size, and SexRatio: An Empirical Study in Korea, Demography 20, str. 333-352. Zanimljiv je primer Japana kojiima sasvim suprotne trendove, po pitanju prenatalne selekcije dece sa uroenim nedostatkom ak i uodnosu na zapadne zemlje (Shimazono, 2009:291-315).13 Ovde se mora odmah upozoriti da Savulescu zapostavlja veoma vaan faktor - ishranu i reim ivotamajke, pre i posle poroaja.


8/22


nedavanje prehrambenih dodataka koji bi doveli do poboljanja pogreno, koliko idavanje tih dodataka koji e dovesti do poeljnijeg stanja detetovog intelekta. Bilobi dakle pogreno da usled izostanka prehrambenih dodataka ne poboljamo njihove

psihike, fizike, kognitivne sposobnosti. Ako bismo ishranu zamenili biolokom

intervencijom, ispada da bi bilo moralno opravdanopoboljati intelekt dece (Isto).1. Argument contra: Kompetitivna priroda poboljanja

Pod ovim terminom Fukuyama podrazumeva problem koji se javlja izkompetitivne prirode mnogih ljudskih karakteristika i aktivnosti u kojima su dobici igubici izjednaeni (Fukuyama, 2003: 117). Primer sa telesnom visinom pokazuje daona prua mnoge prednosti pojedincima koji u tom pogledu prevazilaze prosek. Teprednosti se kreu od seksualne privlanosti, socijalnog statusa, pa do atletskihmogunosti. Meutim, ako bi mnogi roditelji poeleli decu dovoljno visoku damogu igrati u nacionalnoj koarkakoj ligi (NBA), dolo bi to sveopteg

takmienja u kome za uesnike ne bi bilo neke jasne prednosti (Isto).Slina situacija je i sa intelektom koji je naveden napred, a koji je po reima

Fukuyame jedan od prvih i najoiglednijih ciljeva budueg genetskog tretmana.Jedno drutvo sa viim nivoom prosene inteligencije moe postati bogatije, u meriu kojoj je produktivnost vezana za inteligenciju. No, dobit koju mnogi roditelji elesvojoj deci moe na kraju ispasti iluzorna kad je re o ostalim aspektima jer su

prednosti vee inteligencije relativne a ne apsolutne. Zamislimo ljude koji bi elelida im deca odu na Harvard. Meutim, konkurencija je ma sa dve otrice: ako mojedete postane pametnije posle genske terapije i bude primljeno, ono e istisnuti tvojedete. Moja odluka da dobijem bebu po porudbini namee trokove i vama (prevaem detetu), pa u konanom zbiru nije jasno da li je bilo ko od nas na dobitku(Fukuyama, 2003: 117-118). S druge strane, postoje i ljudi koji iz religijskih ilinekih drugih razloga ne ele ili nisu u mogunosti da njihova deca budu genetskimodifikovana. Ova situacija sa sveoptom pomamom za genskom intervencijomdovela bi ih u neugodnu poziciju da apstinencijom od takvih promena svoju decuizloe riziku regresije.

2. Argumentpro: Podudarnost

Opravdavajui gensku intervenciju kao metod usavravanja ljudskih biaSavulescu istie da nema moralne razlike u intervencijama koje vri okolina ilitretman medikamentima i s druge strane intervencije putem genetske modifikacije.

Nastavljajui u tom tonu, on navodi: U osnovi, mi prihvatamo intervencije okolinekoje utiu na usavravanje nae dece. Obrazovanje, ishrana i trening se koriste da biod nae dece stvorile bolje ljude i poveale njihove anse. Treniramo decu, da budukooperativna, inteligentna, manje agresivna i dobro vaspitana. U tom smisluistraivai tragaju za nainima da kreiraju okruenje koje e tu mladu decustimulisati kako bi maksimizirala svoj intelektualni razvoj (Savulescu, 2007: 522).

Eksperiment s pacovom koji je oboleo od modifikovanog (prema njegovojvrsti) Huntingtonovog sindroma pokazuje da stimuliue okruenje utie na


9/22


strukturu mozga obolelog14 na isti nain kao i lek prozac koji se takoe koristi uterapiji ove bolesti demencije.15 Dakle, zakljuuje Savulescu, izjednaavajuirazliite kategorije intervencija, ove manipulacije okolinom ili pak uticajemmedikamenata takoe menjaju nau biologiju (Savulescu, 2007: 522).

Nasuprot toj tvrdnji, Fukuyama istie da postoji razlika izmeu manipulacijepod uticajem okruenja i manipulacije genetikom modifikacijom: potonje mogubiti, a esto i jesu, nepovratne (Fukuyama, 2003: 96-97). Meutim, i uticaj okolinemoe biti ireverzibilan, navodi Savulescu. Dete koje je zapostavljeno ili odbaenonosie oiljke tokom daljeg razvoja linosti (Savulescu, 2007: 521; 522). Stoga ovajautor, nakon poetnog pitanja ima li sutinske (moralne) razlike u krajnjim efektimanavedenih intervencija, u svetlu (neo)liberalne ideologije zakljuuje: Parovi bitrebalo da maksimiziraju genetske mogunosti svoje dece, kako bi ova bila u stanjuda vode dobar ivot i da obezbede sebi bolju ekonomsku i drutvenu egzistenciju.

Tu nema znaajne moralne razlike izmeu intervencije okolinom i genetskommodifikacijom (Savulescu, 2007: 522).

2. Argument contra: Potovanje prirode

Nasuprot stavu koji izjednaava dejstvo sredine i gensku intervenciju stojiFukuyamino stanovite o potovanju prirode, koje ga implicite dovodi na samokorak do dominacije prirodnih prava, karakteristine za konzervativnu socijalno-pravnu misao. Naime, kako ovaj autor istie: Postoje opravdani i mudri razlozi dase vratimo potovanju prirodnog reda stvari i da ne mislimo kako ljudska bia mogulako da ga poboljaju kroz prigodne intervencije. Ovo se pokazalo tanim u sferiivotne sredine: ekosistemi su meusobno povezane celine iju sloenost esto nerazumemo; izgradnja brane i uvoenje biljne monokulture unitava ravnoteusistema na sasvim nepredvidive naine (Fukuyama, 2003: 118). Slino je i saljudskom prirodom, tvrdi dalje Fukuyama. Tenja da se poboljaju neki njeni aspektiza koje mislimo da ih dobro razumemo nije tako jednostavan proces. Evolucija jemoda slep proces, ali se ona odvija po nemilosrdnoj logici koja organizme inipodobnim za egzistiranje u sredini u kojoj se nalaze (Isto). Danas je, nastavljaFukuyama u istom tonu, politiki korektno osuivati ljudsku sklonost ka agresiji i

nasilju i zgraavati se na krvolonost koja je u ranijim periodima dovodila doosvajanja, dvoboja i slinih aktivnosti. Po reima biologa Richarda Alexandera,ljudska bia su nauila da sarauju kako bi bila u stanju da se takmie.16 Ljudskakompetitivnost i kooperativnost ostale su u ravnotei u simbiotikom odnosu nesamo u vreme evolucije nego i u dananjim ljudskim drutvima i meu savremenimpojedincima (Fukuyama, 2003: 119).

Dakle, kod Fukuyame se uticanje na prirodu vetakim putem drastinorazlikuje od promena nastalih pod uticajem okoline. Meutim, to se tie tretmanafarmaceutskim sredstvima i genskom intervencijom, ma koliko na prvi pogled

protivni, istovremeno, na neki nain, i podravaju prethodni stav Savulescua, o14 Van Dallen, 2000.15 de Marchi et al. 2001.16 Vie videti u Richard D. Alexander, 1990.


10/22


izjednaenosti farmakolokih i intervencija na genetskom nivou. Ipak taizjednaenost nije rezultat analitikog slaganja ve se pre radi o dva razliita nivoanjihovih argumentacija.

Prvo, Savulescu u prethodna dva argumenta pokuava da pokae da nema

moralne razlike u vrsti intervencija, bilo da su one rezultat okolnosti, ili dejstva leka,bilo namerne bioloke intervencije na zdravim ljudima. Dakle, u njegovom stavunema rei o kontraefektima ovih intervencija.

S druge strane, Fukuyama stoji na stanovitu da je intervencija putemmedikamenta podjednako opasna i vodi u neku vrstu tiranije. Dakle uFukuyaminom sluaju takoe postoji izjednaavanje intervencije putem lekova igenetske modifikacije. Pri tome ovaj autor istie samo kontraefekte. Da bi potkrepiosvoje argumente Fukuyama navodi da je spoznaja o ljudskom ponaanju baziranomna biohemijskim procesima dovela do razvoja monih sredstava za modifikaciju

ljudskog ponaanja. S tim u vezi Fukuyama tvrdi da su litijum i drugi lekovi ubilifrojdizam. U ivote i ponaanje dananjeg oveka ulaze zoloft, paxil, prozac iantidepresivi. Njihova upotreba nije in socijalne kontrole koju moemo zamisliti.To nije neto to bi despotska vlada uradila svojim graanima. To je drutvenakontrola preko socijalno konstruisanih bolesti. To su inovi dobrih namera roditelja inastavnika usmerenih ka deci (Fukuyama, 2003: 55-56.; 69)17

Dakle, dok Savulescu eli da pokae da od tri vrste intervencija treba izabrationu koja moe biti najefikasnija i najtrajnija, Fukuyama stoji na stanovitu da bilokakvo meanje (osim ogranienog terapijskog) u prirodni red stvari vodi u kolapsljudskog dostojanstva (Fukuyama, 2003: 175).

Socioloka implikacija oba stava, ini se, rezultira istim. Sa stanovita prveeugenike dolazimo do bioloki zatvorene drutvene hijerarhije, u kojoj edominirati poboljana ljudska bia. S druge strane, Fukuyama upozorava i naopasnosti terapijske (genske) intervencije, genetiki izazvanih poremeaja, jer: (1)ne prolaze bez neeljenih posledica; (2) dovode do promene opteg ljudskog(genetskog) naslea (Fukuyama, 2003: 90-97). Stoga se da pretpostaviti da jeFukuyama zadovoljan naim trenutnim poloajem u procesu evolucije. Meutim

poznato je, grubo gledajui, da pravac evolucije manje-vie tee u pravcupoboljanja oveanstva, ili bar ne unazauje taj proces, te se ini da Fukuyamapreporuuje nepromenjeno stanje umesto promene na bolje (Harris, 2007: 34).

Naravno, ovako mranu situaciju je mogue prevladati. Ako recimozamislimo jednu bioloki savrenu vrstu i drugu manje savrenu, ovoj drugoj ostajeda se ponaa kao, recimo, polu-parazit imela na kronjama hrasta. Iako posedujemogunost fotosinteze, njoj nedostaje koren kojim bi crpla potrebnu vodu. Stoga seova poluparazitska biljka prikljuuje na stablo domaina od kojeg crpi vodu,dovodei vremenom do suenja njegovih grana, ali ostavljajui u funkciji koren i

17 Za uvid u preciznije definisanu vezu ovih lekova i njihovog uticaja na drutveno ponaanje korisnikavideti Fukuyama, Rosenthal, 2002.


11/22


stablo koji sada slue kao provodnik za preko potrebnu vodu.18 Slian primer je i sapticom kukavicom, koja odlae svoja jaja u gnezdo neke druge ptice. Poto se njeni

ptii izlegu pre ptia domaina njihov genski program ih usmerava da unite jajadomaina kako bi majka hranila njih-uljeze u ovom primeru. S druge strane, postoji

i vrsta kooperativnosti koju zagovaraju oba autora. Ali, zapitajmo se ima li mestakooperativnosti izmeu fiziki dominantnijih i manje monih vrsta? Priroda kae da. Brojni su primeri simbioze (dodue, neki su na granici parazitizma), tako recimomoni predator kao to je krokodil, doputa izvesnoj vrsti ptica da mu oisti ostatkehrane iz eljusti.

Prethodna dva primera navode na pitanje: Da li je takva i sudbina onih koji neele da se genetski modifikuju?19 Na ovakav argument Savulescu uopteno odgovarada nema direktne veze izmeu poboljanih ljudskih bia i diskriminacije. U tomsluaju vae sva pravila koja inae reguliu drutvene odnose titei slabije i

ograniavajui jae. Po njegovim reima tu nee biti diskriminacije izmeubioloki superiornih i onih koji ne budu modifikovani, ba kao to u dananjemdrutvu nema diskriminacije za ljude sa nekim nedostatkom (Savulescu, 2007:530). Meutim svakodnevna iskustva pokazuju da upravo nije tako.

U nastavku ovog naeg ad hoc komentara ne moemo da izostavimo, ini se,tri veoma bitna pitanja koja previaju oba autora. Prvo pitanje koje se logikinamee jeste: ta ako u takvom drutvu doe do sparivanja savrenih mutanata iobinih ljudi? Na taj nain, jasno je svakom trezvenom oveku, da se savrenigenetski potencijal gubi pod prisustvom neusavrenih gena. Svaka sledeakombinacija dovodila bi do slabljenja stvorenih poboljanja. Imajui u vidudanaanja iskustva biologa, koji na vetaki nain odmau selekciji vraajui uprirodu gotovo izumrlu vrstu severnoamerikog crvenog vuka, budunost ovakvedece ne bi bila svetla.20 Naime, ova vrsta vuka je specifina po tome da samo alfaenka daje jednog mladunca u godini. S druge strane, kojoti su bolje adaptirani krozevoluciju, jer poseduju mogunost parenja sa ovim enkama vukova, te su stoga ibrojniji. Sparivanjem ovih vrsta se slabi genetski potencijal crvenog vuka, a samavrsta polako nestaje. U tu svrhu biolozi koji kontroliu ovu zajednicu vre

likvidaciju meanaca kako odraslih tako i mladunaca.

21

Imajui na umu nau opasku,s poetka teksta, ovi strunjaci prvo odmau selekciju, voeni liberalnom idejom, a

18 Na ovom primeru sam zahvalan svojoj majci, inae biologu.19 Prethodni primeri esto se u praksi mogu smatrati popularno nazvanim Gatacca argumentom,drutvenog raslojavanja poboljanih i nepoboljanih ljudskih bia, na osnovu njihove biolokestrukture. http://www.search.com/reference/Transhumanism#Genetic_divide_.28Gattaca_argument.2920 Na sline probleme ukazuje i Fred Charles Ikle (Ikle, 2001). Naime ovaj autor ovakva eugenika

poboljanja smatra luksuzom, koji e biti dostupan aici bogataa, ije e genetski savreno potomstvopod uticajem prirodnog prirataja ponovo biti preovladano. Dananja saznanja pokazuju da takva vrstazahvata nee biti stvarluksuza (Savulescu, 2007: 529).21 Vie o ovoj vrsti videti preko portala: http://www.fws.gov/redwolf/index.html. Takoe videtidokumentarnu TV emisiju Crveni vuk na raskru, produkcija NG i BBC, emitovana na TV B92,ponedeljak 19.10.2009. u 15H.


12/22


potom je pomau unitavajui neeljeni okot, u svetlu nacistike ideologije. Ovakveintervencije ljudi na prirodu otvaraju, stoga, mnoga mrana pitanja.

Drugo pitanje odnosi se samo na modifikovanu populaciju i njene poboljaneosobine. Poto Savulescu koristi izuzetno pojednostavljen model - model

ekvivalentnih i nezavisnih osobina22

- kada govori o osobinama kao to su poveanjeinteligencije, kapaciteta memorije, empatije, kooperativnosti itd., to emo se i mi,voeni tim primerom, sluiti jednom dosta pojednostavljenom analitikom. Naime,

poboljati neku od ovih osobina, a ne uticati barem na jo jednu nije mogue.Upravo na takvu situaciju upozorava eksperiment Tisena i Liua, koji su poveali IQmia. Kao posledica te genetske modifikacije, taj mi je postao ekstremno osetljiv nabol.23 Takoe iz linih iskustava poznato je da bi poveanje memorijskih sposobnostitakoe dovelo do izvesnih patnji. Sutina ovekove sposobnosti pamenja izaboravljanja jeste da su to selektivni procesi, koji esto oslobaaju bolnih

uspomena, i slue pamenju (subjektivno i objektivno) vanih detalja. Dakle,uporedo poveanje memorijskih mogunosti, IQ i empatije, imajui u vidu rezultateprethodnog eksperimenta, i negativne posledice preterane upotrebeneurofarmakolokih stimulansa (Fukuyama, 2003: 67) moglo bi dovesti ljudsko biedo granica destrukcije. Da bi se to spreilo, u suprotnom modelu genetsko poveanjeIQ ili memorije, moralo bi sledeu (popravnu) intervenciju upraviti u smeruspreavanja bola,24 na sniavanje ili gaenje empatije ili pak iskljuivanje oseajagrie savesti. Takva selektivna upotreba neurofarmakolokih sredstava, koje naslian nain utiu na ponaanje ljudi, ve je uveliko prisutna (Fukuyama, 2003: 68).Ovakvim intervencijama ini se da stvaramo savrenog sociopatu.

Tree pitanje pak nema veze sa moralnom (ne)opravdanou genetskemutacije. Mutacija se sama po sebi deava. Problem je u brzini mutacije, odnosno,kakva e biti funkcija trenutnih promena, uzrokovanih subjektivnim preferencijama,na due staze? Zatim, iskljuuje li se izbor dece na vlastiti identitet?25 Neki autori

postavljaju i pitanje problema u komunikaciji ne samo izmeu poboljanih inepoboljanih nego i izmeu pojedinaca poboljanih na razliite naine. Akoodreeni ljudi sa svetom mogu optiti na nain nezamisliv drugima (npr. noni vid

ili kretanje putem sonara, ili komunikacija mozak-mozak), nee li se time drastinopromeniti osnovna iskustva koje meusobno delimo u pogledu zajednikekomunikacije (Allhof, Lin, 2006: 52)? I, na kraju, zato drastino poveavati ljudskekapacitete i moi ovim putem, ako su ve odreeni ljudski kapaciteti od strane

22 Ovakav model podrazumeva da sve navedene osobine koje su predmet poboljanja jesu ekvivalentnei nezavisne, odnosno, da recimo poveanje IQ moemo posmatrati kao nezavisno (i ekvivalentno sadrugim) poboljanje na nivou celine-ljudskog bia.23 Vie videti u eksperimentu: Tisen, Liu, 1999.24 O posledicama gaenja bola i implikacijama asimbolikog bola, videti u Nikola Grahek, 2002.,Ogledi o bolu, neurofilozofska istraivanja,53-69.; 89-109.,Otkrovenje, Beograd.25 Danas u modi moe biti plava kosa, mali nos i atletski stas, odsustvo maljavosti itd., ali ve sutra nesamo da se moda moe izmeniti, nego se i prirodno izazvane promene sredine mogu pokazati kao

pogubne za izrazito osave ljude sa recimo malim nosem ili pak izrazito visoke ljude. O deci poporudbini ili The temptation to tyranny, videti u tekstu Thomasa H. Murraya (Murray, 2007).


13/22


drave ogranieni pravnim sistemom kroz odricanje izvesnih ljudskih sposobnosti ikapaciteta? Iako neko poseduje mo i slobodu govora, sigurno je nee praktikovatitako to e na aerodromskom terminalu uzvikivati bomba!

3. Argumentpro: Nema razlika u tretiranju bolesti

Tvrdnja u korist genske intervencije se i ovaj put zasniva na poreenjuterapeutskog dejstva tretmana sa usavravanjem ljudske prirode. Naime, Savulescune vidi razlog zato prihvatiti jedno, a ne prihvatiti drugo. Po njemu zdravlje namomoguuje da ivimo dobro, dok nas bolest u tome spreava. Ipak, formuladobrog ivota je duboko filozofsko pitanje. Po hedonistikoj teoriji, takav ivotse sastoji od srenih iskustava i oseaja sree. Po utilitaristima, svrha dobrog ivota

je zadovoljavanje vlastitih preferencija. Izvesne objektivistike teorije smatraju dasu odreene aktivnosti dobre po ljude: razvijanje dubokih linih prijateljstava,razvijanje talenata, razumevanje svoje prirode i sveta oko sebe, sticanje znanja,

pripadnost porodici itd. Meutim, ivot predstavlja stalnu trgovinu izmeu zdravlja ionoga to nas ini srenim. Tako recimo alpinisti rizikuju svoje ivote, za oseajosvajanja nekog vrha, puai takoe prave slian kompromis (Savulescu, 2007:523). Naa dunost je, nastavlja ovaj autor, da kroz poboljanje ljudski ivotuinimo boljim. Iako ne odgovara direktno na postavljene kompromise, iz primerakoje navodi zakljuuje se da se pod ovom vrstom poboljanja podrazumevasmirivanje impulsivnog temperamenta. Naime, primer koji se navodi prikazujeeksperiment sa etvorogodinjom decom, koja su dobila po marshmallow , i upustvoda e, ako ga ne pojedu odmah, za nagradu dobiti jo jedan. Ona deca koja su sesuzdrala od momentalnog zadovoljstva, kroz deset godina su pokazala da imajuvie socijalnih kontakta, postiu bolji uspeh u koli, ukratko imaju ansu da postanuuspeniji u ivotu.26 Dakle predlog Savulescua jeste da se zbog ovakvih pretpostavkikarakteristike kao to su agresivnost i impulsivnost genetskom intervencijom smanjena minimum, a da se karakteristike empatije, kooperativnosti, discipline i sve onekoje poboljavaju moralni karakter usavre, kako bi pojedinci postigli vei uspehu ivotu. Dakle, izbegavanje rizinog ponaanja, smanjivanje impulsivnosti kojaesto vodi u kriminal, jeste neto to treba podsticati genetskom modifikacijom. To

je po njemu moralna obaveza svakog pojedinca (Savulescu, 2007: 524-525).Meutim, sama pomisao na takvo drutvo u budunosti raa u nama ideju ojednolino programiranim, poslunim pojedincima, kojima kultura, a samim tim ikontrakultura, nee biti poznata. Ukratko, to nije nikakvo drutvo liberalnogureenja, to je upravo preica za autoritarnost. Ipak, Savulescu ostavlja izvesnerezerve, navodei da to nee biti proizvoenje savrene dece i da e misterijaraanja i odgoja i dalje postojati kroz stremljenje ka postignuu (Savulescu, 2007:532), ma ta se pod ovim dosta maglovitim pojmom postignua u takvom drutvupodrazumeva.

26 Mischel et al., 1988.


14/22


3.Argument contra: Potrebe vs. interesi

Prethodno izneto miljenje svodi se na utilitaristiko zadovoljavanjeodreenih individualnih potreba u svrhu postizanja boljeg ivota. Ako bi ovakvatenja, shodno autorovom liberalnom opredeljenju kombinovanim sa moralnom

obavezom, na kojoj insistira, dobila kvalifikovanu ili super-veinu (ili bilo taslino), onda ona postaje fundamentalno ljudsko pravo. Dakle, po Fukuyami, ovakavstav zapada u jednu vrstu sofizma, gde su ljudska prava sve ono to ljudska biakau da su ljudska prava (Fukuyama, 2003: 133).

Problem sa 3. argumentom pro jeste u tome to ne postoje individualnaprava koja bi istovremeno bila i univerzalna. Stoga, Fukuyama navodi da ne postojeneki opteprihvaeni standardi za odreivanje ta je dobro a ta je loe - osim onogato data kultura proglasi kao dobro. Problem sa onim tojeste i onim to treba se po

prethodnom utilitaristikom argumentu premoava setom elja, htenja,

sree, zdravlja i potreba. Takvo pojednostavljenje proizalo je po Fukuyamiiz jedne etike utilitarista koju oni shvataju kao izvesnu nauku, sa jasno omeenimpravilima za postizanje onoga to je najkorisnije. Problem je i u tome to se akcijeljudi ne zasnivaju na racionalnim kalkulacijama koje operiu kategorijama bola izadovoljstva. Pre svega, ove kategorije razlikuju se po svojoj dubini, to praktinoznai da su neki oseaji dublji, jai i postojaniji od drugih. Zadovoljstvo kojeimamo itajui petparaku literaturu i recimoRat i mirse razlikuju. Zatim, oseanjamogu biti usmerena u razliitim pravcima. Neka zadovoljstva nas upuuju usuprotnim pravcima: narkoman moe eznuti za rehabilitacijom i ivotom bez drogei istovremeno eleti svoju sledeu dozu (Fukuyama, 2003: 136). Puai ilialkoholiari mogu imati sline oprene elje.

U praksi, ljudska bia premoavaju jeste i treba putem vrednosti, kojesu tesno vezane za ljudske emocije. Sva ona treba koja su na taj nain izvedena, unajmanju ruku su sloena koliko i ljudski emocionalni sistem (Fukuyama, 2003:137). Meutim, svet vrednosti nije logiki dvovalentan svet. Drugim reima, postojevrednosti koje se uzajamno iskljuuju, ne prestajui da budu vrednosti. Stvarnostvrednosti je nedosledna, ona se sastoji od antagonistikih elemenata koje je

nemogue istovremeno priznati, a svaki od tih elemenata u isti mah zahteva potpunopriznavanje. Varanje ivota kroz pokuaje konciliranja neizleivih antagonizama,pokuaji izbegavanja fatalnog ili-ili meu protivrenim vrednostima - sve to nijerezultat trenutnog nereda u ljudskom ivotu koji e nastankom nove ere bitiotklonjen. To je rezultat prirode ljudske stvarnosti, ije nas antinomije neprekidno

prate. Mi te antinomije moemo zaobilaziti nedoslednou. Moemo ih prihvatitikao deo univerzalne ljudske sudbine kako ne bismo dopustili definitivnoopovrgavanje neega to smatramo vrednim. Prema tome, trudimo se da odlaemodefinitivne izbore sve dok nas ne iznenadi kraj ivota, koji je jedina situacija kad

zaista prestaje mogunost izbora (Kolakovski, 1964:129). To znai da gotovo nemavrednosnog suda o tome ta je dobro, a ta loe, a da pri tom takav sud nije

praen snanom emocijom. Ali, da li to onda znai da je utilitaristika logikaSavulescuovog argumenta sa jasno odreenim pravilima o tome ta je najkorisnije za


15/22


bolji ivot mogua samo u sluaju genetskog iskljuivanja iracionalnih, odnosnoakcija zasnovanih na emocijama?

Najnoviji neuroloki eksperimenti na polju istraivanja donoenja odluke,prouzrokovane uticajem kontrole amigdale, govore u prilog da ovaj deo mozga

zaduen i za emotivne reakcije igra centralnu ulogu u neuralnom proraunu opotencijalnom gubitku i moe biti odgovoran za stvaranje fenomena loss aversion(straha od gubitka), koji je esto presudan u ljudskoj aktivnosti.27 Usled ovoga semogu objasniti i pojedine akcije ljudi koji deluju protivno teorije oekivanekorisnosti, a u skladu sa teorijom oekivanog izbora.28 U komentarisanju ovih

primera esto se navode akcije njujorkih taksista. Naime, poznato je da ovi nemajufiksirano radno vreme, nego ga sami odreuju u zavisnosti od visine zarade kojuele da ostvare. S tim u vezi, primeeno je da u danima kad je promet izuzetno veliki(tj. kada imaju mnogo muterija tokom celog dana), taksisti, poto bi ostvarili

izvesnu zadovoljavajuu zaradu, prekidaju sa radom i odlaze kui. S druge straneu danima koji ne obiluju muterijama, oni uporno ostaju da rade veoma dugo,ostvarujui manji prihod sa veim utrokom vremena, u odnosu na prethodnusituaciju. Sa stanovita ka cilju upravljene aktivnosti, kao i sa stanovita klasineteorije oekivane korisnosti, ovakvo ponaanje je potpuno iracionalno.

Umesto da u danima kada je frekvencija muterija izrazito velika, ostaju duena poslu, ostvarujui vei dobitak,29 a u danima kada je priliv muterija mali odlazesa posla, ovi akteri deluju suprotno. Dakle, prethodni primer baziran na teorijioekivanog izbora, koja se kosi sa utilitaristiki orijentisanim treim argumentomSavulescua, kao i stavovi vezani za nedoslednosti vrednosnog, odnosnoemocionalnog sistema, pokazuju da je nemogue izvesne elje ili htenja proglasitiuniverzalno dobrim, poeljnim vrednostima ili pak poeljnim ponaanjem koje vodi

27 Amigdala, zaduena za emocionalnu reakciju u sadejstvu sa prefrontalnim korteksom, kojiracionalizuje odluku igra znaajnu ulogu u donoenju izbora pri ljudskoj aktivnosti. Takoe je

pokazano da jednom oteeni amigdala centar, dovodi oveka do trajne nemogunosti da donese

najelementarnije odluke iz domena svakodnevnog ivota. Videti lanak u The Journal of Neuroscience,May 6, 2009, 29(18):5985-5991-5985: A Genetically Mediated Bias in Decision Making DrivenbyFailure of Amygdala Control, by Jonathan P. Roiser, Benedetto de Martino, Geoffrey C. Y. Tan,Dharshan Kumaran, Ben Seymour, Nicholas W. Wood, and Raymond J. Dolan. Portalu:http://www.fil.ion.ucl.ac.uk/~bseymour/papers/jn5985.pdf., pristupio 21.09.2009.28 Teoriju oekivanog izbora (Prospect Theory) razvili su Daniel Kahneman i Amos Tversky kaoalternativu klasinoj teoriji oekivane korisnosti. Sredinji princip teorije oekivanog izbora jeste da

pojedinac svaku situaciju odluivanja posmatra kao nezavisan dogaaj u terminima dobitka ili gubitkaod situaciono referentne take (a ne ukupnog bogatstva). Teorija postulira kako gubitak ima veuvrijednost u apsolutnom smislu (za otprilike dvostruko) od dobitka iste vrijednosti. Teorijaoekivanog izbora predvia ponaanje donositelja odluke na temelju zakrivljenosti funkcije korisnosti.U domeni gubitaka donositelji odluke tee preuzimanju rizika a domeni dobitaka tee izbjegavanjurizika. Autori teorije uvode nelinearnu funkciju teine vjerojatnosti koja utjee na sklonost riziku(Tipuri, Prester, 2006). O nainima delovanja i akcije vie videti u Gilovich, Griffin, Kahneman, 2009.29 Naime, ostajui due na poslu i ostvarujui vei dobitak u danima sa veim brojem vonji mogao bise pokriti izostanak sa posla u danima kada je broj vonji u toku dana izrazito mali.


16/22


u bolji ivot. S druge strane, vetako eliminisanje emocionalnih reakcija izazvalo biizvesne disfunkcionalnosti u ljudskim akcijama.

Zakljuak

U svrhu rezimiranja iznesenih pojmova i argumenata, nakratko emo se vratitina sam poetak teksta. Zatim emo u jednom sintetizovanom tabelarnom prikazudati krai osvrt stavova, iz kojih se moe izvui ire idejno-teorijsko opredeljenjepomenutih autora, kao i ue shvatanje njihovog poimanja etinosti genetskogpoboljanja ljudskih bia.

Dakle, za razumevanje termina poboljanja vezane su brojne dvosmislenosti.Prva lei u razlikovanju tog termina u odnosu na termin terapije. Ipak, mogue jenapraviti izvesno razlikovanje tih pojmova. U ovom sluaju poboljanje ljudskihbia definisali smo kao podizanje kapaciteta iznad, za odreenu vrstu, tipinognivoa, ili prelazak preko statistiki normalnog funkcionisanja jedne individue, uz

pomo genetskog inenjeringa. S druge strane, pod terapijom se podrazumevatretman usmeren na otklanjanje ili spreavanje bolesti koja smanjuje nivo zdravlja ilifunkcionisanja ispod tipinog nivoa za odreenu vrstu. Meutim, brojni primeripokazuju barem dve situacije u kojima se ti termini istovremeno podudaraju irazlikuju:

1. Aktivnosti koje se tiu terapije i poboljanja se ne razlikuju, ve se razlika nalazi

u poetnim uslovima ili stanju tretirane osobe u odnosu na normu tipinu zavrstu.2. S druge strane pomenute aktivnosti se mogu razlikovati, a njihova upotreba

menja funkciju ili prevazilazi mogunosti nekog dela tela, doprinosei na tajnain menjanju bia kao celine.

Pored ovog razlikovanja naveli smo da postoje i razlikovanja datihintervencija na osnovu podele na prirodna i vetaka poboljanja, kao i uodnosu na vrstu i okvir primene date tehnologije. Razlika u vienju ovih terminaogleda se i u etikim argumentacijama. U ovom radu smo analizirali dva idejno-

teorijska pristupa pitanju poboljanja. To su transhumanistiki, ili tehno-progresivistiki, i, s druge strane, biokonzervativistiki pristup. Za ovu prilikuodabrali smo, po naem miljenju, dva izrazita predstavnika tih struja: JulianaSavulescua i Francisa Fukuyamu. Tokom ovog kratkog putovanja krozargumentacije pomenutih autora mogli smo da uoimo nekoliko slinosti i razlika unjihovim, na prvi pogled, suprostavljenim stanovitima. Poto su stavovi koje emonavesti u tabeli ponueni na osnovu transhumanistikog pristupa poboljanju, uzavrnom delu emo tom pravcu posvetiti neto vie panje nego drugom pristupu.

Na osnovu ovakvih sintetizovanih stavova i opredeljenja Savulescua iFukuyame proizlaze i izvesne implikacije. Naprimer, stav Savulescua o tome da li jeza individuu bolje da bude monogamna ili poligamna, kao i da li treba da budeekstremno visoka, vredna ili lenja su relativizovane u zavisnosti od preferencijadeteta. Ali, osobine kao to su poveanje empatije, memorije, IQ itd. su sigurno


17/22


osobine koje svi prieljkuju za svoju decu (Savulescu, 2007: 527-528). Poto smove komentarisali takav pojednostavljen i nesavren model ekvivalentnih inezavisnih poboljanja osobina, ovde se neemo na tome zadravati. Stavovi od 1.do 5. praktino slue u svrhu opravdanja stava 6. i mogli bi se karakterisati kao

tvrdnja da genetska modifikacija nije igranje boga. Naime, stav Savulescua kojegkarakterie njegov etiki model poboljanja jeste da ako, primerice, naimmeanjem spreavamo rak, ili se, na primer, vakciniemo, mi u tom istom smislupreuzimamo ulogu boga. Po njemu je pojam poboljanja pogreno nazvan.Takav pojam sugerie luksuz. Meutim, poboljanje ivota nije luksuz: Nemamoralnog razloga da ne spreimo neke tipove ponaanja, kao to su nekontrolisanaagresivnost, sociopatsko ponaanje i druge devijacije. Recite rtvi zloina ilisilovanja da treba da sauvamo raznolikost i prirodni balans (Savulescu, 2007: 529-530).

Tabelarni prikaz pojedinih stavova o poboljanju ljudskih bia

Ovakvim stavom problem se ne samo pojednostavljuje nego i iskrivljuje. Presvega, poznato je da su pored ostalog agresivnost, ratovi i sl. esto terali ljude naneprestano usavravanje i pravljenje simbiotikih strategija u cilju preivljavanja.Zatim, zamislimo na ta bi se sveo sport, bez borbenosti uesnika takmienja? Tree,viktimoloka perspektiva je iskoriena u najbanalnijem smislu. Poznato je da vedugo vremena ljudski rod ivi u drutvima u kojima su navedena ponaanja prisutna,ali i sankcionisana.31 S druge strane, ko moe garantovati da problemi proizali izdelovanja savrenog mutanta ne bi izazvali sline, ako ne i stranije devijacije?

30 Ovaj ambivalentan stav i odreenu podudarnost smo komentarisali napred, kod Fukuyaminogtumaenja odnosa ljudsko ponaanje-upotreba lekova-socijalna kontrola.31 Slian argument videti kod Fukuyame (Fukuyama, 2003: 165).

STAVOVI SAVULESCU FUKUYAMA

1. Tretman i prevencija bolesti imaju iste efekte kaogenetska modifikacija.

DA DA i NE30

2. Put biolokog poboljanja ne razlikuje se od puta kojinamee sredina tokom evolucije.

DA NE

3. Izmenjena biologija nam prua mogunost da ivimobolje.

DA NE

4. Bioloka manipulacija u svrhu boljeg ivotaje etika DA NE5. Ako utiemo na spreavanje i leenje bolesti, imamo iobavezu da pokuamo da menjamo osobine, tako da oneindividui daju najbolje anse za kvalitetan ivot.

DA NE

6. Roditelji treba da odlue o vrsti poboljanja osobina svojedece.

DA NE

7. Empatija, poveanje IQ, memorije, monogamija,iskljuivanje agresivnosti i impulsivnosti su univerzalne ipoeljne osobine.

DA NE


18/22


Stavovi 6. i 7. pokuavaju, s jedne strane, da odre liberalnu orijentacijuslobodnog izbora roditelja, dok s druge strane odreene osobine nameu kao opte

poeljne i prihvaene, smanjujui time slobodu samostalnog izbora, to vodi uneoliberalne vode. Meutim, Savulescu takoe smatra da bi bilo moralno promenu

genetske strukture dece upraviti prema plauzibilnosti dejeg interesovanja, odnosnona osnovu pretpostavke roditelja da li bi to dete elelo da bude koarka, muziar,itd. te bi u tom pravcu trebalo usmeriti gensku mutaciju na poveanje telesne visine,ili istanan oseaj za muziku; zatim, ta intervencija treba da ostavi prostor i zasamostalan razvoj deteta, i na kraju da genetske intervencije ne mogu ekati domomenta da dete samo donese odluku, odnosno da ih treba izvoditi u ranoj faziembrionalnog razvoja (Savulescu, 2007: 533). Meutim, ini se da prvi i poslednjistav negirajui parafrazirani filozofski argument budunosti kao naenedvosmisleno iskljuuju samostalni izbor sopstvenog identiteta te dece.32

Sledei rezimirane stavove (1-7), kao i suprostavljene argumente od 1. do 3.na osnovu tehnoprogresivistikog stanovita dolazimo do dve opcije:I Intervencija:

a. tretiranje bolesti;

b. spreavanje bolesti - npr. inenjering linije zametka;c. vii nivo prevencije bolesti u radikalnom, nepredvidivom pravcu, poveanje

duine ivota ili savrena imunizacija moe dovesti do prenaseljenosti, zatimpoveanje inteligencije moe voditi u povean oseaj bola.33

d.

zatita boljeg ivota;e. poboljanje boljeg ivota

II Neintervenisanje - ostajanje u prirodnom stanju:

a. Nema tretiranja i prevencije bolesti;

b. Nema genetskog poboljanja.

Svakako da ova potonja opcija ili-ili vodi u drastino razumevanjepozitivnog, odnosno negativnog uticaja biotehnologija, ali stvarnost je mnogosloenija. Iako Savulescu sledi izrazito liberalna stanovita o slobodnom izborupojedinaca na poboljanje sopstvenog ivota (naravno, ako to nije po cenuugroavanja drugih), ostvarivanju ekonomskog interesa i boljeg socijalnog statusa,ini se da nametanjem moralne obaveze intervencija, kao i proglaavanjem pojedinihosobina univerzalnim, zapada u jedan vid spoja konzervativativnog i liberalnogvienja sveta.

32 Argument budunost kao naa ili FLO argument podrazumeva sledee: uskratiti (u naemsluaju unapred promeniti) ivot fetusu kao potencijalnom biu, nije isto kao i (promeniti) uskratitiivot nama, jer mi nismo potencijalna, nego aktuelna iva bia. S druge strane i mi smo bili fetusi, temoemo tvrditi da svaki fetus moe imati budunost slinu naoj. Fetus bi dakle u budunosti mogaoda uiva u vrednostima sticanja prijateljstava i poznanstava, telesnih uitaka, vrednost oseanja pobedeu timu, itd. imajui ovo u vidu (menjanje bez saglasnosti) uskraivanje ivota ovakvom fetusu bilo bipogreno ba kao i (menjanje, bez nae saglasnosti) uskraivanje ivota meni ili Vama (Marquis,2007: 400).33 Za izdiferenciraniji pristup pojmu bola, odnosno oseaja i iskustva bola videti u Grahek, 2002.


19/22


Drutvo u kojem bi se genetske modifikacije vrile uz moralno opravdanobrisanja granice normalnog ili tipinog sastava i funkcije ljudske vrste rezultiralo bi,po svemu sudei, drutvom u kome dosadanje drutvene klasifikacije ne vae, i ukome je postignue pojedinaca determinisano njegovim genetskim sastavom. Takvo

drutvo bi se uopteno posmatrajui svelo na jednu bioloki savrenu vrstu, samanje-vie slinim poboljanjima, i drugu vrstu bioloki nepromenjenih jedinki, tootvara ozbiljna pitanja u kakvoj vrsti egzistencije se radi i da li je ona na due stazemogua za potonju vrstu?

S druge strane, Fukuyamini stavovi mahom polaze od potovanja prirodnogreda stvari. Ovaj stav je tokom istorije socijalne i pravne misli esto i lako bivaoideologizovan. Ipak, ovaj autor pokuava da otkloni takvu mogunost, skretanjempanje da prethodno liberalno poimanje prava na intervenciju poboljanja vodi ukrajnjoj liniji ne do pojedinanih intervencija, nego u skladu sa pravom na jednakost

ljudi dovodi do promene velikog dela genetskog potencijala ljudske vrste. Meutim,postoje pojedinci koji iz brojnih razloga ne ele da modifikuju sebe niti svojepotomke, i tu lei nova opasnost razdora zasnovana na biolokoj determinaciji idominaciji. Upravo u ovim konstatacijama pokazuje se kontradiktornostFukuyaminih stavova. S jedne strane stoji njegova izraena predostronost premanovim tehnologijama poboljanja. Taj oprez se ogleda u prihvatanju sadanjeg

poloaja oveka u procesu evolucije, iako i danas postoje brojne i velikenejednakosti, pogotovo po pitanju dostupnosti novih tehnologija komunikacije, ali isocijalne i zdravstvene zatite, kako na globalnom, tako i na nivou svakog posebnog

drutva. Meutim, poznato je, grubo gledajui, da pravac evolucije manje-vie teeu pravcu poboljanja oveanstva, ili bar ne unazauje taj proces, te se ini daFukuyama preporuuje nepromenjeno stanje umesto promene nabolje, ostavljajuiaktuelnu digitalnu i socijalnu podeljenost kao prirodnu i neminovnu.

Sledei i komentariui oba polazita, nemogue je i ne zapitati se kako ondauspostaviti metod u bioetici, kojim bismo iz vie uglova posmatrali sluaj

poboljanja. Moda bi na kraju trebalo krenuti od Sidgwickovog (Sidvik) klasinogdefinisanja metoda etike, koji podrazumeva razliite metode u kojima

preovladavaju razumna ubeenja o tome ta bi trebalo uiniti. Odnosno, metod etikese sastoji u onome to definie ta individualno ljudsko bie treba - ili ta jeispravno za njega da uradi polazei od njegovog slobodnog izbora (Sidgwick,1962: 1). Meutim, uoljivo je da, iako smo analizirali dve suprostavljene teorijskestruje, u njima nismo mogli nai dovoljno argumenta na osnovu kojih bi se moglotvrditi da jedan pristup ima drastino razliite drutvene posledice od drugog.Pogotovo se to ogleda u zatvaranju drutvene strukture i egzistencijalnom riziku zaslabije.

Pri tome iz naizgled razliitih teorijskih opredeljenja proizilazi da i jedna i

druga struja tee veoj kontroli drave. Iza tenje da se ljudska bia poboljaju,odnosno da se fiziki ojaaju, da im se povea koeficijent inteligencije, memorijskesposobnosti, produi ivot itd. lei u stvari potreba da se u pravno ureenom drutvuti kapaciteti u stvari stave pod kontrolu i ogranie. Dakle, podizanje kapaciteta


20/22


iznad, za odreenu vrstu, tipinog nivoa, ili prelazak preko statistiki normalnogfunkcionisanja jedne individue, uz pomo genetskog inenjeringa, namee potrebu:(1) uspostavljanja nove norme, to e poboljane individue svrstati u zdrave,odnosno normalne, dok e one koji se ne poboljaju automatski svrstati u grupu

nezdravih, oteenih; ili pak (2) nee doi do podizanja norme, ali nee izbrisatipostojanje razlika izmeu u ovom sluaju nadljudi, ili super-mutanata, i obinih,nepoboljanih ljudskih bia. U demokratski ureenim drutvima oba sluaja bi stogaimplicirala jaa ogranienja i kontrolu pojedinaca od strane drave. Da li bi toobezbedilo podelu drutvenih uloga bez diskriminacije na osnovu genetskih osobinaostaje otvoreno pitanje, na koje smo pokuali da damo delimian odgovor kroz

poznate sluajeve simbiotikog i parazitskog ivota.S druge strane, insistiranje biokonzervativistike struje na statusu quo, po

pitanju upotrebe genetikog inenjeringa, uz neprestani tehnoloki rast, namee

strou pravno-politiku regulativu. U takvoj situaciji demokratska drutva bi unajmanju ruku: (1) krila pravo na autonomiju; (2) otvorila bi vrata nelegalnimintervencijama (Naam, 2005: 6).

Na kraju ovog rezimea ponuenih argumentacija za i protiv genetskogpoboljanja ljudi, ini se da su ad hoc komentari i primeri koje smo izneli mnogorelevantniji za socioloki izdiferenciraniji pristup ovom sluaju.

Naime, poetna suprostavljena stanovita o korienju farmakolokihsredstava, ili genetskih intervencija, tretirala su samo pozitivne ili samo negativneefekte tih intervencija. Prikazane argumentacije su se koncentrisale na moralno

opravdavanje razliitih intervencija ili alata poboljanja, meutim, zapostavili suranu analizu etike upotrebe tih tehnologija. Dakle, pokuavajui da opravdajupojam poboljanja kroz brisanje razlika izmeu pojedinih aktivnosti, ukazujuisamo na njihove posledice, zapostavili su da sagledaju njegovu sutinu. Iako je takavzadatak teak, on je i interesantan, jer nas nagoni da ustanovimo naa moralnaopredeljenja i vrednosti koje emo ceniti u sferi drutvenog ivota. Iz ovih razlogaovaj tekst bi mogao da bude polazna taka jedne nove i obuhvatnije studije. U njojbi pored analize etikih argumentacija i nekoliko drugih trebalo analizirati barem jo

dve take: (1) razliite tehnologije, okvire njihove primene i konkretne intervencije;kao i (2) metodoloki pristup sluaju poboljanja, koji se po svemu sudei ne moeosloniti samo na jednu teorijsku struju ili etiku, niti na samo jedan princip ili naelo.

Literatura

Alexander, Richard D. 1990. How Did Humans Evolve? Reflections on the Uniquely

Unique Species University of Michigan.Museum of Zoology Special Publication 1:1-38.

Allhof F., Lin P., Moor J. Weckert J. 2009. Ethics of Human Enhancement: 25 Questionsand Answers, US National Science Foundation.


21/22


Allhof F., Lin P. 2006. Nanoethics and Human Enhancement: A Critical Evaluation of

Recent Arguments, uNanotechnology Perceptions 2, 47-52. The Nanoethics Group and

Department of Philosophy Western Michigan University.

Bainbridge W. S., Roco M. 2002. Converging Technologies for Improving of Human

Performance: Nanotechnology, Biotechnology, Information Technology and CognitiveScience, National Science Foundation, Arlington, Virginia.

Bostrom N., Savulescu J. 2009.Human Enhancement, Oxford Univerity Press.

Carrico Dale 2004. The Trouble with Transhumanism, Part Two.

http://ieet.org/index.php/IEET/more/carrico20041222/

Cheitlin, M. D. 1999. ACC/AHA Expert Consensus Document. Use of Sildenafil (Viagra)

in Patients with Cardiovascular Disease. Journal of American College of

Cardiology/American Heart Association. Vol. 33(1): 273-82

de Martino Benedetto, Roiser Jonathan P., Tan Geoffrey C. Y., Kumaran Dharshan, SeymourBen,. Wood Nicholas W, Dolan Raymond J. 2009. A Genetically Mediated Bias in

Decision Making Driven by Failure of Amygdala Control, The Journal of Neuroscience,

29(18): 5985-5991.

de Marchi et al. 2001. Fluoxetine in the Treatment of Huntingtons Disease.

Psychopharmacology, 153: 264266.

Fukujama Frensis, 2003. Naa posthumana budunost: posledice biotehnoloke revolucije,

CID, Podgorica.

Fukuyama, F. i Rosenthal, J. H. 2002. Prezentacija Fukuyamine knjige: Our PosthumanFuture: Consequnces of the Biotechology Revolution. Pristupio preko portala:

http://www.cceia.org/resources/transcripts/138.html.

Gilovich, T., Griffin , D. Kahneman, D. 2002. Heuristics and Biases: The Psychology of

Intuitive Judgment. Cambridge, U.K.; New York: Cambridge University Press.

Grahek Nikola, 2002. Ogledi o bolu-Neurofilozofska istraivanja, Otkrovenje, Beograd.

Halloway, M. 1999. Flynns Effects, Scientific American, 280/1 37 (Jan).

Harris John, 2009. Enhancements Are a Moral Obligation u: Bostrom i Savulescu, Human

Enhancement, str. 131-155.

Hurlbut W. B. 2004. Altered Nuclear Transfer as a Morally Acceptable Means for the

Procurement of Human Embryonic Stem Cells, u Presidents Council on Bioethics,http://www.bioethics.gov/background/workpaper7.html

Ikle, Fred Charles 2001. The Deconstruction of Death, The National Interest, broj 62

(winter), str. 91-92.

Juengst, E.T. 1998. What does Enhancement Mean, u Enhancing Human Traits: Ethical

and Social Implications, str. 29-47. Hasting Center Studies in Ethics.

Julian Savulescu, 2007. Genetic Interventions and the Ethics of Enhancement of Human

Being, u The Oxford Handbook of Bioethics, by Bonnie Steinbock, Oxford University

Press, Oxford.


22/22


Kahneman, D. i Tversky, A., Eds. 2000. Choices, values and frames. New York: Cambridge

University Press.

Kolakovski, L., 1964. Filozofski eseji, Nolit, Beograd.

Lim, M., 2004. Enhanced partner preference in a promiscuous species by manipulating the

expression of a single gene.Nature, 429:754-7

Liu Zheng, 2004.DNA targeting of rhinal cortex D2 receptor protein reversibly blockslearning of cues that predict reward, PNAS101: 12336-12341.

Marquis Don, 2007. Abortion Revisited, u The Oxford Handbook of Bioethics, Oxford

University Press, Oxford.

Mischel et al., 1988. Delay of Gratification in Children, Science, 26 May 1989:Vol. 244.

no. 4907, pp. 933 938.

Murray, Thomas, H. 2007. Enhancement u The Oxford Handbook of Bioethics, by Bonnie

Steinbock, Oxford University Press, Oxford.

Naam Ramirez, 2005.More than Human, Broadway Books, New York.

Presidents Council on Bioethics, april 2002. Distinguishing Therapy and Enhancement,http://www.bioethics.gov/background/workpaper7.html

Sidgwick, H.1962. The Methods of Ethics, Macmillan, London.

Shimazono Susumu, 2009. Reasons Against the Selection of Life: From Japans Experienceof Prenatal Genetic Diagnosis, uHuman Enhancement.

Spohrer Jim, 2002. Nano-, Bio-, Info-, Cogno-, Socio- Convergence to Improve HumanPerformance: Opportunities and Challenges, u Converging Tehnologies for Improving of

Humkan Performance: Nanotehnology, Biotehnology, Information Tehnology and

Cognitive Science.

Steinfels, Peter, 1983. Neokonzervativizam,Marksizam u svetu, br. 6-7, str. 5-110, NIRO

Komunist, Beograd.

Tipuri Darko, Prester Jasna, Teorija oekivanog izbora, lanak kome je pristupljenopreko portala: http://web.efzg.hr/

Joe Tisen, Liu, G. Z. 1999. Scientists Create Smart Mouse: Addition of Single GeneImproves Learning And Memory, Science Daily, 09-02.

Van Dallen, 2000. Delaying the Onset of Huntington's in Mice,Nature 404, 721-722.

Wolfson Wendy 2002. Lab-grown Steaks Nearing the Menu New Scientist,

http://www.newscientist.com/article/dn3208-labgrown-steaks-nearing-the-menu.html

argumenti za i protiv

Documents