Arijana ?ulinaTA SVAKA ENA TRIBA ZNAT O ONIN STVARIMAIzdava?: MOZAIK KNJIGA d.o.o. 10000 ZagrebArijana ?ulina ro?ena je u Splitu 20. listopada 1965. godine. U Splitu je privel a kraju osnovnu i srednju upravnu kolu, ali ne i glazbenu odsjek solo pjevanja. N a Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu diplomirala je glumu 1989. godine, a d anas je kao glumica zaposlena u splitskom Hrvatskome narodnom kazali tu. Napisala je dvije knjige za veliku i malu djecu: ivotinjska posla 1997 i Putovanj a, ludovanja 2001. ivi i radi u Splitu.ZAHVALE Zahvaljujem svojoj k?erki Karli koja je, slu?ajno, u knji nici izvukla jednu knjig u privla?ne naslovnice i koja je utjecala na nastanak ove knjige, isto tako, ni ta manje privla?ne naslovnice. Zahvaljujem svom uredniku Zoranu Malj-kovi?u koji uvijek zna to ja trebam napisat i i kako ta privla?na naslovnica treba izgledati prije nego i ta i napi em. Zahvaljujem svim svekrvama na svesrdnoj ljubavi prema njihovim sinovima i svim s inovima na svesrdnoj ljubavi prema sebi samima. Zahvaljujem se tim divnim svekrv ama koje su, rodiv i sina, napravile tako veliko i zna?ajno djelo za povijest ?ovj e?anstva Zahvaljujem se na kraju svima vama koji ?ete kroz Gogina razmi ljanja i iv otne situacije, htjeli-nehtjeli, prepoznati iste u vlastitom ivotu, unutar i oko sebe. A.?.KOJA SAN JA Ja se zoven Gabrijela. To san ime dobila po an?elu Gabrijelu jer mi je mater, do k san bila jo u drobu, stalno tepala an?ele moj mali. Da san bila mu ko bila bi Gab rijel, a ovako san Gabrijela. Iman nekih, recimo, oko, dvadeset i osam godina. en e se nikad ne mogu zaklet na godine, pa tako ni ja. Mater mi se zove Magdalena, po Mariji Magdaleni. Moja mater je ina?e opsjednuta vjerom i religijom i premda nas dvi imamo ta dva lipa biblijska imena ne znam bili se moglo re? da smo neke svetice. I jesmo i nismo. Jedini sto posto nesveta?ki lik u na oj ku?i je moj otac Stipe koji nema ama ba nijedan sveta?ki znak ni obilje je. On za razliku od nas dv i viruje da, kad ?ovik umre, da ga vi e nema i gotovo, jer da se niko mrtav dosad nije diga. I tu za njega prestaje sva filozofija, naga?anja i pitanja. Dakle, zo ven se Gabrijela, ali mi nadimak nije Gabi nego Goge, a za to nemam pojma. Zovu me jo i Goge Bjondina, mada iman crnu kosu. Ono, ustvari ni an skroz crna, moglo bi s e prije re? crvenkasta. Ustvari, vi e se ni ne si?an svoje prirodne boje kose. Dod u e, lip e mi stoji tamnija kosa, ali mislin da ?u do smrti ipak ostat plavu a jer je to moja ivotna filozofija. Te ko se odri?en plave kose ?ak i na kra?i period, ali k atkad volin prominit imi?. Volin se obnovit, ponovit, osvje it, Bo e moj, ka i svakaena. Novim komadom robe, novon frizurom, minkom. S vrimena na vri-me to se mora, to je najbolji lik protiv enske depresije. Ona se najbolje li?i novim postolama i li novon frizurom. To je sto posto. ena se odjednom osje?a nekako nova, ka ispod ?eki?a. Za osobe koje vole promjene neki ka u da su nestabilne, a drugi kreativne, a sad ko ?e znat ta san ja i koja san ja. Mogu bit i jedno i drugo, a i ne moran . Volin promjene, ali ne znan za to, je li to moj osje?aj ili ?injenica, ali istog dana kad se opituran u neku drugu boju koja nije plava sve mi krene nizbrdo i v e? sutra moran ponovno tr?at u frizera na vra?anje svoje prirodno-neprirodne pla ve boje kose. Plava kosa, pogotovo duga, klju? je uspjeha svake ene, to van je isto, sto posto, ziher, a do tog zaklju?ka do la san vrlo rano, jo ka sme?okoso-crve-nokosa klinka. Na moju alost, ili radost, vrlo rano spoznala san ?udesnu mo? plave kose i zakle la san se da ?u jednog dana, kad-tad sigurno bit plavu a. Tome je prethodio jedan, za mene, vrlo nemili doga?aj koji mi se uriza u pam?enje i izgriza mi srce i du u . Evo kako. Imala san jednu prijateljicu Li u sa kojon san se dru ila priko lita na otoku di smo, ina?e, imali malu vikendicu. Posli smo tu vikendicu prodali jer ma ter nije znala plivat i bojala se trajekta pa nije bilo druge. Otac joj je kupov a rukavice, bu-vele od auta, kola, ali ni ta nije pomoglo. Ne bi je Bog nau?ija. P livala je ka sikira. Shvativ i da tu pomo?i nema, proda je vikendicu, a meni je jo i dan-danas aj te lipe morske ku?ice u cvi?u. Srce mi se za njon nikad nije prist alo parat. Posli se vi e ni an nikad vratila na taj otok niti sam vidila Li u za koju san ?ula daje neko vrime putovala po svitu, a onda se skrasila u Londonu pridru iv i se sekti Hari Kri ne, ili tako ne to sli?no, ko ?e znat. Bacila se na duhovno, na m nogobo tvo i Indiju ka i ve?ina ovih modernih holivudskih glumaca i evropske moder ne omladine. To je valjda sad neki ?ir. Okej, to po tujem, ali s druge strane ja n ikad ne bi minjala viru jer me je mater u?ila daje to najve?i grij, a i ocu je o na bitna i to samo zato ta se, kako on ka e, po tome zna ko je, staje i odakle je n eko. Ja ne bi i la u tu sektu ka Liza da neko ne bi pomislija da san Indijka. Kad bi to moj otac slu?ajno ?uja, namistu bi me se odreka ili bi ga srce kolpalo. Zn an daje to tako ziher i zato to ne bi ni sebi ni njemu priu tila. Mislin, kakva sa m, takva sam ro?ena i to se ne more prominit. Daje Bog tija da buden uta ili crna on bi me takvu napravija. Svakom narodu daje svoju viru i svoju boju ko e i neka bude volja njegova. Dakle, jedno lito dok smo litovali u na oj oto?noj ku?ici u cv i?u po la san sa Lizom u kino jer su se na otoku svaki dan prikazivali novi filmov i, i to je nama bila ludnica. Taj dan je, si?an se, igra Tarzan. To mi ni u ludi lu ne bi propustile. I tako i av i prema kinu svratile smo kod ipa-ca na slaju. Dale smo mu novce iz zajed ni?kog bud eta i rekle da nam da svakoj po dvi kugle ?okolade i jagode. Njoj je sl asti?ar da tri kugle i dupli kornet, a meni jednu i jedan kornet. Zabezeknuto sa n gledala u moga slaju dok je Liza svoga ve? ponosno i zadovoljno lizala ne obaz iru?i se na moju iskrivljenu facu. Kad san ga u ?udu zapitala za to nan nije prave dno podilija, on je odgovorija: Zato ta si, ti mala, debelja, a uz to jo i brineta , a ja voljim vile duge pljave kose, ka staje tvoja prijateljica. Za tu svoju li potu ona zaslu uje tri kuglje, a tebi je dosta jedna, jer i tako mora malo smr avit, vidi te kakva si. Tada, toga momenta, svatila san ?ilu bit, svrhu i postojanje i zaklela se u sebi da ?u se kad-tad iz-du it, skinit koje kilo i imat dugu pljavu kosu. Njega uop?e nije zanimalo kakva san ja osoba, njemu se svidila ona isprazn a Liza lizalica duge plave kose i bolila gaje briga za moje osje?aje. Uglavnom, ona je dobila tri kugle, a ja san dobila ivotnu filozofiju: Za enu je najva niji izg led i samo izgled, a kad si uz to jo i plavu a, uspjeh je zagarantiran. Ne znan sam o jeste li ikad primijetili da su skoro sve ?asne sestre tamnokose. Mo da i nisu, ali ja jo u svom ivotu ni an vidila plavu voru. Ko ?e znat zastoje to tako. Vjerojatn o, po to nijednoj nije stalo da se uda, jednostavno nemaju potribe da priko no?i p ostanu plavu e. Sude?i po tome daje u privatnom ivotu skoro vi e plavu a nego crnki, sa d nije va no pravih ili fal ih, ?ini mi se da je dosta ena do lo do istog zaklju?ka ka ja, bar ta se ti?e plave ilitiga ute boje kose. O?i su mi kafenkaste, mada san ?il i ivot tila imat plave. Otac mi ima plave, a ja skupila male kafene od matere, do k mi mater opet ima lipe zube, a ja skupila od oca neke nikakve rastavljene. A s ad, ta mogu, ispala san takva kakva san ispala. Tu sad neke pomo?i nema i neki mali zahvati tu ni ta ne bi mogli zna?ajnije dodat ni oduzet, a za plasti?ne operaci je ionako neman dubok d ep ni eludac, pa nek stoji ovako. I tako ni ta nije vje?no, p a ni ja, ni moje o?i. Svatila san da ne to mogu korigirat, a ne to ne. Lak e je i bezb olnije prominit frizuru i boju kose, nego oblik i boju o?iju. Danas-sutra kad se oku-ra in i kupin plave le?e to ?e bit to. Samo se nadan da mi ne?e kroz oko pobi ? u nos i grlo. Ja san izgleda stvorena da mi ljudi sve saspu u lice ili su ljudi iz tog kamena odakle san ja jednostavno takvi, bez pardona i dlake na jeziku, pa inje ta na umu to na drumu, tako da slasti?ar nije zadnji koji me je uvridija i ugriza za srce . Ali, kad ?ovik malo sazrije i uvride po?inje druga?ije primat, vi e srce nije ta ko blizu guzice. Meni nisu samo ogadili kosu nego i o?i. Svakakva san ja poni enja otrpila. Uvik su me pitali: Mala, a ta ti stalno mirka , ali ne vidi dobro ? Onda mi je jedna, tad poznata glumica rekla: Ti, du o, nikad ne bi mogla bit glumica, ima tako sitne o?i, a za glumicu je va no da ima velike izra ajne o?i na kojima se vidi odraz njene du e i unutra njeg ivota, stanja i zbivanja. Po to o glumi ni an ba nikad razm i ljala, nije me bilo ni briga. Mislila san se u sebi: Samo ti govori, stara olinj ala babo, jebe se mene za tebe, tvoju glumu i unutra nje stanje i zbivanje, izvje ta ?ena kozo kravljih o?iju. Znan da san malo bila zlo?esta, ali ni ona nije bila b olja. Neki ljudi stvarno imaju fiks ideje pa mi je, tako ju?er mater diteta koje je gu rala u kolicima rekla da dite doji ve? tre?u godinu kako bi mu o?i ostale plave. Sva ta ?ovik, eto, more u nas ?ut. S mojom bojom o?iju sad je gotovo, a na cicu n e namjeravam opet pri?. Ina?e, kod nas u Dalmaciji ljudi znaju bit vrlo ?esto su rovi. Od ?ovika se prirodno o?ekuje savr enstvo, tako da se svakom ?oviku sa hendi kepom te ko nosit u takvom dru tvu i uvik dobije neko nadime svojstveno vlastitim ne dostacima tipa coto, ?oro, muto. I tako. Jednostavno ka da se od svih o?ekuje da vje?no budu zdravi, lipi i mladi, staje naravski nemogu?e. Te ko se tu opra ta i ma la bubuljica. Ako vam je slu?ajno na nosu, svak ko vas vidi pita?e: Ajme, ta ti j e to? To mije grozno, na to poludim. Pari, ka da ?ovik sam ne zna ta mu je na nos u nego ga jo i drugi mora na to stalno podsi?at. Ka da se onaj ko ima tu bubuljic u sa njon nije borija sate i sate isprid ogledala trukavaju?i je, ma u?i i kamuflir aju?i. Ali to je tu tako, i tako ?e ostat. Sve se, eto, na alost opet vrti oko iz gleda. Visoka san srednje, iman cice broj, tako, ?etri-pet i uglavnon ne sli?in na anor eksi?nu vi alicu ka ve?ina dana njih cura po pistama. One nekako, brate, ka da iz vo de rastu. Sve imaju po tri metra i puno manje ?i?e. Zbog te visine mi se ?ini da su nekako usporene. Mi starinske enske smo puno ivahnije, a to je i normalno, mis lin. U maloj boci le i pirit. Kad si manji lak e se kotrlja , ivahniji si. Meni je otac uvik govorija da san lina, a ta bi onda reka za ove trometra ice pitan se. Ja san s e, ustvari, tribala rodit negdi ezdesetih, za vrime Merlin Monro, Ave Gardner ili tiga Sofije Loren, koje su, ono, ene istaknutih i zanosnih oblina. Sad, ni an ja ba tako zanosna ka one, ali mogla bi bit tu negdi. Onako gra?ena san ka vaza, a moj a svekrva, kad me je prvi puta vidila, rekla je: Ajme, sine, cura ti ima noge ka dvi pivske boce naopako. Ti si bome puno lip i i zgodniji, ma di ti je ona par. A li o tome ?emo posli. U djetinjstvu me ?esto ?uvala moja baba iz Zagore dok su m i roditelji radili, pa san ja stalno govorila nu umisto vidi. Zbog toga nu ekipa iz ulice nije se tila igrat sa mnon jer su me zvali da san seljanka. Ja san do la onda plakat ocu na vrata, a on me potira i reka da mi on ne?e tra it prijatelje i nek se izvolin sama socijalizirat i izborit za svoje misto u dru tvu, po to ?u to i onako morat radit odsad pa do kraja ivota. Govorija je: Ne?e bit tu uvik matere i ?a?e, mora?e se du o nau?it sama borit, lakta it i probijat kroz mase. Siti?e se ti j o mene i kako je meni sa vama bilo. Vidila san da moran sama pa san malo razmisli la i razradila plan kako u? u ekipu i kako on ka e socijalizirat se, akomodirat se i prilagodit. Po?ela san skupljat zna?ke, salvete, po tanske marke, i doktorski p ribor price, inekcije, igle, vatu, jednu bocu crvene piture od tempere - to je bi la, ka, krv - i jedan, oni, bubri njak ta se podmetne onom koji mora ka povratit. S ve bi to ?onila u portun i preslagivala. I tako satima i danima, sve dok se jeda n po jedan nisu zainteresirali za te moje stvari i po?eli se sa mnom za njih min jat. Najprije za salvete, a onda zna?ke i marke, petarde i sve ostalo. Ali to jonije bija znak da san prihva?ena u ekipu. Falilo je jo ono ta se zove ne to, staje v isilo u zraku i ta je tribalo kako tako dovatit. U ulici je bila i jedna Zdene ko ja se malo vi e zainteresirala za te moje stvar?ice i po?ela sve vi e vrimena provod it sa mnom. Menije teta iz bolnice nabavila one igle i cjev?ice, pa je Zdene org anizirala malu uli?nu bolnicu u kojoj je ona glumila doktoricu, ja medicinsku se stru, dok su svi ostali iz ekipe u ulici bili pacijenti. U po?etku su se bunili, tili su svi bit doktori, ali Zdene je to ve? na sebi svo jstven na?in sredila, pa smo tako napravili pune tegle crvene boje od tempera i lje?enje je po?elo. U bolnici smo se svi pregledavali, jedan drugoga ka na pravi m lje?ni?-kim pregledima. To je ono o ?emu je Frojd pi a da je sasvin normalno za tu ivotnu dob. Takozvana seksualna preispitivanja samog sebe, svog tila i uspore? ivanja sa tilima svojih vr njaka. Tipa ono mirenja kome su cice ve?e, kome su po?e le rast dlake na nogama, ispod pazuha i tamo di ve? tribaju po?et. Sa Zdenon sam se ?ak vodila i za ruke i isto smo se obla?ile. O tome je isto pi a Frojd, daje i to normalno, jer da su u to doba ene i mu karci skloni homoseksualnosti. Ja sad ne znam je li to to. Ja nikad ni an bila lezba?a, ni an gajila takve osje?aje prema Zd eni, a ni an ni znala staje to, ali Frojd je sigurno pametniji, pa ako on ka e da je to to, onda bi?e da je to to. Mislim, ne znan, ali meni i Zdeni je, da prostite , jo uvik kurac zakon. Dakle, Zdene je bila to ne to staje visilo u zraku i ta sanja dovatila. Ona je bila moja ulaznica za dru tvo. Bila je crnka, mislim, i jo je. I kako smo se isto obla? ile ona je tila da se i ja opituran u crno, da budemo ta sli?nije. Sve san je pos lu ala, ali to nikako nije i lo. Po to ona nije virovala u moju filozofiju i teoriju o plavu ama svaka je ostavila svoju boju kose i pituravanja nije bilo. Sa Zdenon sa n i danas ostala dobra. Ni ona, kad malo bolje pogleda , nije ba ne to ludilo pro la u votu, a imala je puno bogatije starce od mojih koji su joj kupovali sve ta bi njo j na um palo, samo da dobije ta bolje ocjene i da vi e u?i. Ali u Zdeninom slu?aju sve je to bilo uzalud. Nije volila knjigu pa nije. Nije pomoglo ni to ta su u?ite ljicama stalno slali parfeme i bombunjere, ?ak je bilo jo i gore. Zdene je bila v esela i zajebant, ali kolu nije mogla smislit. To je zaista bija ok za njezine sta rce, jer su oni bili nemale face s pedigreom u gradu. Koliko smo popodneva i no? i samo ja i ona provele skupa, ka, tobo e, u?e?i. Njeni je u po?etku nisu pu tali u mojih jer mi nismo bili dovoljno, kako ka u, nobl obitelj s pedigreom i jer su se bojali da i Zdene ne po?ne govorit nu umisto vidi. To je negdi na?uja moj otac i poludija. Reka je da se njega jebe za njih i njihov nobl i da oni seru i pi aju i sto ka i mi, a kad pogledaju u zahod, govno ostaje govno, reka ti nu ga ili vidi ga. Ina?e, svaku situaciju zna je potkripit sebi svojstvenim primjerima. I mora mu se priznat da mu u tome nije bilo ravnog. Bija je nenadma an, brz i vi e nego sl ikovit, ta se lipo more vidit na ovom primjeru nu ga i vidi ga. Po to Zdene nije ti la u?it nikako pa nikako, njeni su je, eto, uz jedvite jade pustili kod mene da isprobaju i zadnju taktiku koja se sastojala od u?enja u dvoje. Ja i Zdene. Fala Bogu, sve smo radile i sto ?uda nam je padalo na pamet, ali knjige i slova, nik ako. Umisto knjiga ?itale smo ljubavne romane, prelistavale ?asopise tra e?i goli av e slike, obla?ile se i etale isprid ogledala poput filmskih diva, pisale ljubavna pisma i satima pri?ale o frajerima koji nam se svi?aju. I tako, ja san svoju kol u zavr ila kako san zavr ila. Ni sama ne znan kako, a i Zdene je isto na jedvite jad e tu srednju uspila stuckat uz pomo? ?ile sile veza i vezica. To je bila ?ak nek a srednja ta je trajala godinu dana kra?e od moje, mislin, moga si maturirat nako n tre?eg razreda. I dan danas ne pro?e dan da jedna drugu ne zvrcnemo, a onda sa tima meljemo priko telefona za koji mi ona obi?no pomogne platit ra?un. Ni ta ne radi. Ustvari, tra i posa, a moli Boga da ga ne na?e, a eto, nije joj ni po triba jer ima tu privilegiju da joj starci i danas, ka i onda, sve pla?aju. Kupi li su joj stan i auto, daju joj za ivot koliko triba, a robu joj donose iz inozem stva. Tako da ona uzme ne to love od onoga ta oni njoj daju i meni, katkad, pomogne kad zagusti. ?esto do?e kod mene, pijemo kavu, gatamo i krojimo planove. To ta j e situirana nije joj ba ne to pomoglo u ljubavi. Svak je iskoristi, opelje i i baci k a tracu. Uglavnom se tipovi zalipe na njenu skupu robu, auto i mogu?nost besplatn og stanovanja, seksa i drugih usluga koje bi in ona ka takva mogla pru it. Ali ona je, jadnica, nesritna i tila bi na? nekoga ko bi volija nju, a ne njenu lovu. Jia joj se koji puta ?udin jer bija tila da neko kod mene voli bilo ta, ali da voli , no eto u mom slu?aju niko se ne more zaljubit ni u moje auto, jer ga neman, a kamoli u moju du u. Tilo ne ra?unamo. Ali ni ja, ka ni Zdene, ne bi tila da se nek o zalipi samo u moju fasadu, nego da lipo u?e duboko ume. Sa nama bi se u vezi t oga, sigurna sam, ve?ina ena slo ile. Ona je ina?e puna nekih fiks ideja o kojim ?u van posli pri?at, jer ovo je ustvari pri?a o meni, a ne o Zdeni. Kad se ona bud e odlu?ila pisat knjigu o sebi, onda neka u njoj govori sve o sebi. Uglavnom Zde na mije puno pomogla da se uklopin u tu ekipu iz ulice, koja me u po?etku ignori rala, ali kad su vidili da se ona sa mnom dru i, a ona je ipak bila iz ugledne gra ?anske obitelji uvik sa lipin cipelama i vestama, sve novo, in, mejd in Itali, o nda su se i oni sve jedan po jedan po?eli igrat sa mnom, na grani?are, zoge, na grupa tra i grupu, na ro ule, bicikle i penove. E, to je bila dobra igra. Svi bi sil i u krug, mu ki i enske, i vukli bi penove. Onda na primjer pita : ta da radi ovajpen, ta da radi ovaj pen? Onda bi, na primjer, neko reka: Neka poljubi Gogu! To bi ne kad bilo i nami teno. Recimo, svi bi znali ko se kome svi?a i tako bi namistili. J a san u to vrime bila zaljubljena u jednog malog ta je lipo svira gitaru, a on u jednu Sanju. To je uvik tako jo od malih nogu, ti voli nekog, a taj voli neku drugu. To se posl i pokazalo u ivotu gotovo ka pravilo. Jedanput san tako igrala na zogu. To je ona igra kad gur a kamen iz ku?ice u ku?icu. I dok san ga ja tako gurala, gurala, taj kamen je odj ednom skrenija sa putanje i opizdija moju simpatiju u nogu. On se sta derat i vi kat ka stoka i virovali ili ne dan danas sa mnom ne pri?a. Pizdarija! A ba me bri ga danas kad ga vidin, ?udin se sama sebi ta san u njemu na la i kako mi se moga sv idit. Sto puta san ispala bolja od njega. Ni an zavr ila neke velike kole, ali san zato prirodno pametna i inteligentna. Inteli gencija je jedno, a obrazovanje drugo. Ako triban birat ja bi se uvik odlu?ila z a ono prvo. Koliko san samo imala prilike u ivotu vidit ka fol u?enih i obrazovan ih ljudi, trebera koji mogu danima sidit za knjigom i sve nabubetat napamet, a sa mi ne mogu zaklju?it kako brokvu triba zabit. Sve im triba napisat i nacrtat. To su oni koji ?itaju i kako ljubav triba vodit. Ne mogu sami zaklju?it. Za njih sa n napisala jedno poglavlje o tim stvarima, ali o tome ?emo posli. Sad govorimo o meni. Dakle, te velike kole ni an zavr ila, a sad da me pitate za to, ne bi van znala re?. Ni an glupa, ma ni govora, mo da san malo bila lina. A ustvari ni an ni lina nego san malo svoja, ono, na svoju ruku, ta bi rekla moja mater. Moj bi otac sto puta reka: Bo e, Magdalena, na koga je i ?ije je ovo dite? Nema ni ta moga. Daje bar mal o vi e na me, bila bi pametnija, ali bojin se daje na te i na tvoju blentavu racu. Bidna mater bi samo mu?ala i pognila glavu. Bilo mi ju je nekad prosto aj. Ali m oj otac bi tako lupija i osta iv, a ve? nakon pet minuta bilo bi mu krivo ta ju je uvridija. Pravi je Dalmo . Iman ja puno njegovoga, samo ta on ne?e da prizna. Nema ni on neke velike kole, ali je prirodno inteligentan, ka i ja. Knjiga mu isto ni je bila ja?a strana, mada on tvrdi da je moga zavr it bilo koji fakultet da je bij a na mom mistu. Ali ja znan da to nije istina jer bi on prije sve radija nego u? ija. Isto ka i ja. Mada ja, dodu e, volin ?itat, ali samo ono ta me zanima, a ne ta mi oni zadaju u onoj glupoj koli. Neman ivaca sidit satima i u?it koja je, na prim jer, industrija u Brnu, kad je umra neki Ferdinand, kad su i za to trajkali u Rusij i, kad je bila sedma ofanziva ili zasjedanje u Jajcu. To mi je stvarno bilo gubl jenje vrimena. Danas se, na primjer, ispostavilo da to vi e niko ne u?i i daje to ?ak sramota i znat. Sri?a da ni onda ni an o tome ni ta znala. Rekla san van ja da s an prirodno pametna. Odma ja vidin staje trenuta?na, a ta vje?na literatura. Jeda n dobar bestseler nikad ne?e zastarit ka zasjedanje u Jajcu. Mislin da su u tin na in kolama malo svi nepametni. Bombardiraju dicu sa toliko nepotrebnih informacij a koje ?e i tako brzo zaboravit, jer na je mozak skrojen tako da zaboravlja sve s uvi no, a pamti ono bitno ?esto ponavljano. Zato smo mi ka jako obrazovan narod, a Amerikanci stru?njaci. Zato ta oni u?e odma samo ono bitno, a mi se bavimo sa st o pizdarija, umisto da u?emo u sr problema. To ja tako mislin, pa san zato tako i radila. Eto, zato ni an imala neke ocjene jer ni an tila cjene su mi mar irale, ali n e jedan - dva, "dan - pet. Kod mene je ina?e sve na priska?e, nema nekog reda. K ad san znala, znala san, zna?i da me zanimalo, a kad ni an rekla bi: Ni an spremna!,a u?iteljica bi rekla: Dobro, sidi, as!. Ja bi rekla: Po teno!. Jedino san stra no osjetljiva na nepravdu. Za popizdit. Jedan puta mi je jedan profa iz hrva?kog da manje nego san zaslu ila i ja san sru ila vrata od razreda koja su se raspala u sto komada, ono, u komadi?e. Za ocjene me se jebe, ali nepravdu ne?u podnosit. ?est o san i picavala. Svaku matineju san u kinu gledala, filmove obo avan. Zato ta san sanjar i gledaju?i dobar film pobignem bar na tren iz ovog banalnog i blentavog svita. Najgore je bilo ta bi prvi sat do la, tre?i i ?etvrti falila, onda opet peti se nekako na la u razredu. I te ko je to bilo opravdat. Onda je jo ijedan Vicko ima brod pa bi se mi ekipa iz kole lipo skupili, kupili kruva i umisto u kolu zapalili brodon za ?iovo i tako ?ili dan. Tamo bi lovili i pekli ribe i ivili ka Robinzon i, tako da smo ve? u petom misecu svi bili crni ka Arapi. To cjelodnevno izbivan je ve? je bilo lak e opravdat. Nade nekog na cesti da ti glumi brata, da mu za kino i duvan, on slo i pri?u kako je bija bolestan, kako starci rade i kako mu je neko triba dodavat ?aj i tablete d ok je le a, a posli ka e kako je sa njega pri lo na sestru, odnosno na mene i, eto, ve ? pet dana opravdano. Nevolja bi nastupila kad bi mi otac do a u kolu i sve to otkr ija. Jedva bi iva ostala. Nakon njegovog dolaska na primanje naglo bi podigla prosjek. Kad bi mi god mater rekla da otac sutra ide na primanje, za mene bi to zna?ilo sankcije. On bi do a d oma, ja stavila kuhinjsku krpu na guzicu da mi ubla i udarce, spremno ga ?ekaju?i u grobnoj ti ini sa srcen u petama. On bi u a, ni ta nije govorija samo bi mu se lice zajapurilo i iskrivilo u neku grimasu, a ila na vratu bi mu isko?ila i podrhtaval a. Do a bi do televizije, ugasija je, onda napravija dva-tri dira u krug ka firer, a onda me svon forcon potega iz fotelje prema sebi, puka nogon u guzicu, u kojo j su ve? sri?om bili amortizeri od kuhinjskih krpa, i posla u sobu. Nije me ne to puno tuka, mater me nije znala ostavit kad bi me dovatila kuha?on, ali on bi nap ravija samo jedan zahvat i sve rje ija. Ka ta noga u guzicu. Ali ta noga u guzicu te e mi je pala nego sve one materine batine sa kuha?om, jer je ona to radila sa s tilom i osje?ajem, a njegova noga bila je ne to brutalno. Kad bi tako poludija i i zgubija busolu, mater bi odma stala u obranu ka tigrica i stala ga prekljinjat d a me vi e ne dira: Nemoj je, Stipe, nemoj je! On bi reka: Ma ta nemoj je, budi srit na ti i ona staje ni an sravnija sa zemljon i samlija u najfiniji papar. Da ?e ona meni to radit, jeben lijon sunce! I jo mi govoru da su curice nje nije i bolje. Bo e , ta mi sina nisi po-darija, gore od ovog nije me moglo sna?. Nijedan ti mu ki nije ka ona. Pogledaj samo Perinoga sina, pa Antinoga. Sve momci u koje bi se moga u gledat. A ona gospoja picaje i to nalazi pitaj Boga koga daj on glumi brata. Koj ega brata - pitala je mater - nemamo mi sina. Po njoj imamo. Nalazi neki olo od m u kih po cesti dajon opravdava satove. Vidi?emo kad ?e opet iza?. Bilo bi mi bolje daje ni an nikad nipravija. A ko zna ustvari koju je napravija, nema ni ta moga. Da san napravija klupko konca vi e bi nan koristilo od nje. Ni ta ti na njoj ne valja. Ma nemoj sad opet tako, Stipe - preklinjala ga je uzalud mater. Ma ta i za koga ja ovako krvavo radin i stvaran, jeben li jon ?a?u i mater i onoga ko je napravi ... Pa da ona nema nikakve odgovornosti i osje?aja, mater jon jeben! A nema ni ta nego tu kolu, to bokun knjige i to joj je te ko. ta bi ona da joj je bilo ka meni ka d san se ka osmogodi njak diza svako jutro i nosija mliko i jaja prodat deset kilo metara iz sela u grad, i to sve pje ke, kad san ora, kopa, pomaga materi. To su bi la dica. A ne ona i ova dana nja mlade . Samo side, slu aju niku treskavu muziku, voze motore, auta. Sve imaju, sve im je dato. Zato i jesu takvi kakvi jesu. Sami gal ofak. Danas je te e odgojit jedno dite nego stado ovaca. Ajebenti ljudski rod. Be tije ?in se okote po?nu se brinit za sebe, a oko ove dana n je di?e problemi dok si iv. Mene je moja mater, ?im san prooda i zinija na svit, samo pustila na ledinu i sna?i se dru e. A ona sve ima, sve san jojpriu tija, a gosp o?i su, eto, i knjiga i kola te ke, a nema ni ta nego to. Sve ja za nju radin. I ja r adin Stipe - rekla bi mater. Ma ta ti radi , po tebi bi isto svi crkli od gladi. Ta kav je bija moj otac, nikad nikom nije prizna nikakve zasluge. On je mora stalno imat osje?aj da je hranitelj i branitelj obitelji. To mu je davalo sigurnost ka i svakon Dalmo u. Ja se u ovoj ku?i najvi e satiren - reka bi, a njoj je i knjiga t e ka. Pa kad joj je te ka, sad ?emo vidit. Nema vi e izlazaka, ti dajon ni ta nisi kupila - reka bi materi - nema televizije, videa, prijateljica, telefona... I ta da va n ka en, jednom ri?i bila je to narednih dana i tjedana sobica samica. Mogu?nost b jega nije dolazila u obzir. Jedina mogu?nost izlaska iz samice bila je dizanje o cjena i nepicavanje. I ta ?u onda, morala san u?it sve one gluparije ta su ih pame tne glave nagomilale po knjigama i knji urinama. Kad bi sankcije prestale ja bi op et po starom. I tako, sad vidim da nije bilo lako iza? na kraj s njima, a bogme ni njima sa mnom. Uvik su mi govorili" Ako ne bude u?ila pra?e skale i zahode, a nema ni ta lak eg od kn jige i olovke. Lak a je olovka od motike. Malo se pomu?i i ?ili si ivot dama. Vidi ka ko sin ovoga, kako ?er onoga lipo u?i, i sve tako nabijali bi mi osje?aj krivice , ali sve to skupa nije puno urodilo plodom. Kako bilo da bilo, tu san kolu nekak o sklepala i zaposlila se na zamjenu u nekon frizerskom salonu, zatim u kafi?u, pa piceriji. Kako san bila malo nestalne i ivahne naravi sve bi mi nekako brzo do pizdilo ili bi se sa nekin na poslu zaka?ila zbog onog mog poznatog osje?aja pra vde. I tako malo-pomalo kako san rasla i po?ela se brinit za sebe, po?ela san sv a?at o?eve re?enice, kako to sve skupa u ivotu ne?e bit med i mliko, kako ?e bit puno borbe i nepravde. Jo san uvik ivila kod staraca i davala i n dio svoje i tako mizerne zarade. I tako dan po dan, no? po no?, ja san odrasta la i do?ekala svoju prvu ljubav. S njim san se samo vodila za ru?ice, u ivala u mi se?ini i ljubila u usta, dalje ni an i la. Kad me je prvi puta pita da bi volija nak on godinu dan uvatit me malo i za cicu, sabla njena san ga ostavila. On mi je go-v orija da njegov prijatelj Ante sa Anitom ve? radi i one stvari, ali ni ta to kod m ene nije pomagalo ni palilo, bila san i ostala nepokolebljiva u svojoj odluci. O ?eve upute o pona anju i materin kruti katoli?ki odgoj ipak su u?inili svoje. Puno san in pizdarija u ivotu napravila, ali za ovu ni an bila spremna, tako da su njih ova dugogodi nja predavanja o tome ta mi se more dogodit ako se buden drogirala ili prerano, kako su oni rekli, po?ela ivit s momcima, ipak urodila plodom. ?uvala s an se svih tih po asti. Ne to od tih roditeljskih govorancija, koliko god ne?e i odbi ja , ipak u podsvjesti ostane negdi u malon mozgu. I tako je moja prva ljubav pukl a ka i prvi ma?i?i koji se u vodu bacaju. Ponekad ga se sitin ili sanjan, ali sv e ka u nekoj magli, ali ni ta vi e. Nakon nekog vrimena vi e ne znan ta mi je bija san, a ta se stvarno dogodilo. Valjda je tako sa svim doga?ajima u ivotu. San i java s e vrimenom izmi aju i te ko je razlu?it staje ta bilo. Uglavnom, do dan danas zapravo ni an uspila shvatit kad ljudi govore da je prva ljubav najve?a i jedina koja se pamti i onaj slogan Samo jednom se ljubi. Moran priznat da to kod mene nije bija slu?aj. Nakon njega jo san se sa nekima vodila z a ru?ice, a onda je do lo prvo pravo bolno ljubavno iskustvo. Moj otac nije moga p rihvatit da san stasala, ka ni ?injenicu da mu ?er neko dira, pa je pizdija iz d ana u dan na mene, mater, sebe sama i ?injenicu da ima ?er. Da iman sina on bi napada ne?ije druge ceri i ja bi se ponosija. Mu ko je za napad , ali da moju ?er neko napada ne mogu podnit ni sa tim se pomirit, govorija bi. To ga je nekako totalno iznutra uznemirilo i izjedalo, a kad bi mu mater rekla d aje i ona ne?ija ?er i napadnuta strana, on bi joj reka da je ona ne to drugo. Tak o je to, tu?a kost nikad ne boli - odgovorila bi mater - a da bidni moj otac zna ta ti od mene radi , mo mislit kako bi mu bilo. Ali otac je uvik mislija da njoj ni t a ne fali, daje najva nije da ima ta poist, popit i le? i da je on za nju dobitna k ombinacija na lotu. Kad bi ga ona zapitala, a staje sa njenim duhovnim ivotom on bi joj odgo-vorija: Jebe duh kad je eludac prazan. I tako, nije bilo smisla dalje mu obja njavat, jer to on iz svoje krute perspektive hranitelja obitelji i tako ne bi sva-tija. Jednog dana, kad njega nije bilo u ku?i, mater mi je pri la i rekla: Zna ta, Goge. Ja vi e vako ne mogu. Uvika san izme?u vas ka izme?u dvi vatre. Tila bi ugodit jednom, tila bi ugodit drugom, ti si mi ?er on mije mu . Stalo mije do o boje, ali do lo je vrime da se malo sami brinete o sebi. Di san tu ja, u ?iloj toj pri?i, dije moj ivot? Ne mogu vi e vako, tila bi ovo malo godina ta mije ostalo pos vetit sebi, ne?emu ta ni an nikad radila, svom duhovnom ivotu. Tila bi malo etat, pus tit mozak na pa u, izra-divat figurice od gline, i? na te?aj modernog slikarstva, radit ikebane, u?lanit se u humanitarne organizacije. Gledat neke druge face, a ne samo tebe i oca po ?ile dane. Zna ta, Goge, najbolje da se ti lipo odseli i da m i imamo svak svoj ivot. Ti ne nas trpit, mi ne?emo tebe i tako ?emo se najvi e volit , po tivat, manje svadat i bit u prilici da se za elimo jedno drugog, pa kad se vidimo bi?emo sritni. Mi smo ve? u godinama kad tra imo mir, a ti kasno odlazi , rano do lazi , mi ne znamo ni s kim si ni di si. Stalno smo pod nekin pritiskom, strpnjom, tlakom. Ne mo emo to vi e ni ja ni otac. Vidi?e kad do?e u na e godine, tra i?e sve vi e a. Sad ti to nemo svatit, ali zapamti dobro da ?e se sitit mojih ri?i. Ovako kad l ipo ode niko nikog ne vidi, niko nikog ne ?uje i svi moremo radit ta o?emo, bit s kim o?emo i dolazit kad o?emo i mirna Bosna. Ja san malo ostala paf na tu njenu tiradu. Malo tupo u nju gledala. Onda me ne to mal?ice za srda ce ugrizlo. Ka neka sjeta, nostalgija. Ne znan ta, ne mogu taj osje?aj opisat. Ali do ivila san ga ka neko definitivno odrastanje i odvajanje od roditeljskog doma koje nikom n ije lako. Ali ni ta, to san prigrizla, tu no? besano prispavala i sutra krenila tr a it stan po oglasima. Za par dana bila san u svom novom domu. Tridesetpet kvadrat noj garsonjerici. I tako je po?eja moj samostalni ivot, neka moja iskustava koja san kroz ivot ubirala i o kojima ?u posli pisat. Ograni-?i?u se uglavnon na onaj dio koji se ti?e mu karca i ene, jer za neke druge nauke ni an kompetentna govorit po t o ni ta ni an studirala. A jedina kola koju san pro la je ivotna, pa o tome imam pravo g ovorit. O onome ta san sama iskusila i vidila, a puno san ja u svon samostalnom iv otu nepravdi vidila i na svojin le?ima iskusila, a kako me onaj moj osje?aj za p ravdu proganja jo od osnovne kole, kad san razbila ona vrata, morala san o tome ti la-ne tila progovorit, jer bi u protivnom pukla ka dinja. Iza sebe iman i jedan propali brak u koji san glupo, tupo, mladala?ki, nepromi lje no i nabrzinu uletila. Odjavila svoju garsonjeru i oti la sa njim ivit u njegove ma tere. Tu san napravila kardinalnu ivotnu gre ku. To je tek pakal koji ne bi nikom p riporu?ila. Ona zbrka u roditeljskom domu je armantna pizdarija i ma?iji ka alj pre ma tom paklu koji san pro la kod moje mile svekrvice sa mojim jo milijim i dragim m u i?em-pu i?em. Da sad ne duljim. Uglavnom taj je mene moj dragi mu i?-pu i? bukvalno za klju?a doma sa tom mojom milom sve-krvicom, odnosno svojon materom, a on je pi?i ja vanka po danu i po no?i. Totalno su me izludili. Onaj moj osje?aj za nepravdu svaki dan je sve vi e dolazija do izra aja. Mo e mi se sve re?, da san bila vaka ili naka, malo lina, neobrazovana, lampava ali u jedno san sigurna: Dobar san i po ten ?ovik! Ali u toj ku?i to nikog nije bilo briga. Gazili su me iz dana u dan, a ja san po?ela nestajat iz dana u dan. Ni ta nikom ni an mogla objasnit. Njegova mater je uvik govorila da se ne?e u ni ta mi a t, a nema toga u ta se nije misala i svoje prste uvalila. Nije se misala u ni ta je dino kad njen sin nije bija ugro en. I tako san ivila iz dana u dan, iz no?i u no?, a kako, fala Bogu, stojin u lajavon gradu do mojih u iju su dopirale kojekakve pr i?e i pri?ice o intimnom ivotu moga dragog. Tako san ?ula da raznorazne entura?e i mone voza i ganja po gradu dok ja sa njegovon materon ?u?in u ku ini, kuvan i peg lan na jeftinu struju. Ni an in virovala i na svih, koji bi mi i ta takvoga sli?nog spomenili, bila san ljuta ka pas. Za mene su to bile samo glupe zlo?este babe tr a?are. Sve dok jednog dana on nije doveja doma ka fol neku na minkanu, nalakiranu kolegicu s posla koja se s njim i mojon svekrvom cerekala sve u esnaest. Kad ju j e i a, ka tobo , pribacit doma, odlu?ila san u hipu da ih iden pratit. ?isto da vidi n i da se uvjerin je li to?na ona: Di ima dima ima i vatre i da li su svi oni tr a?evi o njemu bili osnovani. Oni su iza li kroz vrata, a ja zgrabila kantu kovaca i rekla svekrvi da ih iden bacit. Ona me je, naravno, tila zaustavit jer je gospo?a sigurno znala kakvi joj je sin , potr?ala je za mnom, ali bilo je kasno jer san joj ve? bila zalipila vrata isp rid nosa. Tek ta san se spustila niz skale imala san ta vidit. Moj mu i? pritisnija tobo nju kolegicu s posla uza zid od portuna i sta je me?it i stiskat. Ja uz Tarza nov urlik zafrlja?ila onom kantom kovaca i nabila je njoj na glavu. Gospoja se st ala gu it u onim kovacama i urlikat. Moj dragi je jednon rukon dr a mene, koja san to talno pomani-tala, a drugom nju osloba?a od kante i porkice ta jon je padala niz l ice i ramena, a bilo je tu kora od banane, al e, ?a a od jogurta, ?iketa i ostalih pi kanterija ta se ina?e mogu na? u kantama za ko-vace. Ali neka joj, nikad mi ne?e b it a ta san joj je nabila na glavurdu. Skovace kovaci. Kad mije moj virni mu i?-pu i? p rilipija amar poslala san njega, nju i mater mu u lipu pizdu materinu i odjurila ka furija u suzama grcaju?i. ?ili se portun od cike i vriske orija, dok su glave susida izvirivale kroz poluotvorena vrata i balkone. To je za njih sad bila hrana i bestseler za prepri?avanje sljede?ih godinu dana. Natrpala san nabrzaka u k ofer ?ili miraz, ono malo svojih traca i, fala Bogu, izletila kroz ona vrata kroz koja san se zaklela da bi me ponovo jedino mrtvu mogli, Bo e sa?uvaj, unit. Kako ena zadnja sve sazna, posli san ?ula sve i sva ta. Jer tek kad s nekin prekine do?u ti svi i svako sa svih strana sa kojekakvim informacijama i pikanterijama o osobi sa kojon si ivila i koji put dilila stol i postelju. Najbolje ta san ?ula, a i provjerila, jer je u to bilo svakom normalnom te ko po-virovat, da mu je brak sa mnom ve? ?etvrti, peti po redu. Da mu je jedna ena u Australiji, druga u Al iru, a tre?a pitaj Boga di. Ne bije ni on, ni Interpol na a. Mene stvarno triba totalno zagu it da se po?-nen spa avat. Ja se moran skroz zagovnit da po?nem iz govana izra njat, da se ne bi utopila u kanalizaciji. I tako san ja oti la ili su me oni izbac ili. Ne znan, ali na toj adresi me se vi e nije moglo na?. Vratila se ja u onu moj u staru garsonjeru. Pola ove pri?e starcima ni an rekla jer bi in srce pripuklo od tuge. Kakva san, takva san, ipak san ja bila ne?ije dite, a glupe svekrve nikak o ne mogu svatit da su i neviste ne?ija dica i da in ne bi bilo drago da prema n jihovoj ceri neko tako postupa, ali to je ja?e od njih i o tome je iluzorno govo rit. Posli rastave nastavila san izlazit sa Zdenon, koja je za to vrime dok sanj a bila u braku-mraku uletala i izletala iz raznih veza, vezica i kombinacija. U tom periodu bile smo slobodne, otvorene i spremne za potragu i nove pustolovine. Sve smo lipo izra?unate koga bi i kakvog tipa tile na?, ali u teoriji je sve to bilo lak e nego u praksi, ta ?ete posli vidit na par primjera iz na eg iskustva. Eto , kako vidite, to se moje iskustvo pove?alo, a osje?aj nepravde i revolt sko?ija do neslu?enih visina i ja san odlu?ila o svemu progovorit i tako, ako mogu pomo ? nekom da zna ta ga ?eka. Zapravo, dugo mi se bilo te ko odlu?it da napi- en ovu knjigu da ne to ka em i o onome z a ta nisam ba stru?na i kompetentna, da o tome analiti?ki govorim, odnosno pi em, jer ni an ja ka neki psiholog ili bra?no savjetovali te, ali vidin da danas u novinama svak svakom daje savjete, a najmanje to rade stru?ne osobe, pa san sama sebi rek la: A ta ne bi i ja, i tako san pametnija od njih devedeset posto. To ta neman pap ir i potvrdu za tu svoju pamet nema veze, neman ni za glupost. Ni an ja eroun Ston da mi triba izra?unavat oni aj kju. ta ?e meni neko izra?unavat kolika mije pamet . Znan i sama. I tako san neki dan pro?itala u novinama da ti svi testovi za isp itivanje inteligencije nisu mjerodavni. Osin toga, znan dvi kojima su mirili taj aj kju i koje se sad po cilon gradu pusu i hvale kako su pri le gornju granicu in teligencije i kako su ustvari blizu genijalnosti. A ja ih znan ko su i ta su. Jeb ate, glupe su ka kurac, da gluplje ne mogu bit. I zato ja ne?u dat da mi pamet n iko miri. Da po?nen pisat knjigu okura ila me i ?injenica da danas, kako san imala sri?u pri mjetit, sve svak mo e i radi. Na primjer u politici, neko bude ministar zdravstva, onda ga smjene pa je ve? za misec dana ministar poljoprivrede, porta, znanosti. Ministri etaju tamo-amo uglavnon po podobnosti, a manje po stru?nosti. To su neke sigurno stra no pametne i u?ene glave, sve sami doktori. E sad, kako jedan minist ar turizma priko no?i more postat i ministar kulture i ministar ?ega o?e . To mora bit stvarno lumen za znat sve o tin granama, kad je poznato da fakultet samo za jednu od tih grana traje najmanje ?etiri godine, a o doktoratima, koje svi odred a, pitaj Boga kako, imaju, da i ne govorimo. Onda, recimo, ja san mislila da piv at mogu samo oni koji imaju glasa, a vidin da danas piva ko di stigne. S glasom i bez njega piva se i reve na plejbek. Sve sama sintetika, plati i reve ka tovar . Svak crta i pi e. Ko di dovati. I onda san sama sebi rekla, a borami iman i ja ta re? i savjetovat, pa nek se ?uje i moj glas. Ta moja potriba za pisanjem nije se tek tako odjednom rodila. Znate, kad bi me o tac kaznija i zaklju?a u samicu ja san se ustvari imala potribu izjadat svom dne vniku, ali ne to me ipak odbijalo od toga jer san do la do zaklju?ka da samo nesritn i ljudi imaju potribu komunicirat s papirom. Da ni an tog trenutka bila sama ka pa s u sobici samici ne bi ni meni ta ideja o dnevniku, samo?i, nezadovoljstvu i pi sanju pala na pamet. Tako da ustvari mogu za svoje pisanje zafalit ocu koji me t amo zat-vorija i di sanja do la do tog zaklju?ka. Jel gledajte, sritan ?ovik ima prijatelje, pa sa njima pri?a i dili svoje probleme. Nesritan i nerealiziran ?ovi k pi e o ljubavi, vodi ljubav s papirom i tamo sve uzdi e i idealizira, a sritan ?ov ik ima ljubav i ljubi i grli ?o-vika od krvi i mesa i pisanje mu ne pada na pame t. Po to ja sad iman kona?no tu potribu da sve ta mislin i ta me ti ti, da svu moju st rategiju stavin na papir, ne mogu a da nedo?en do zaklju?ka da ja zapravo ni an sr itna osoba. Mo ete se vi ?udit, ali to je sigurno to, jer nikad ne?u zaboravit kak o san u sobici samici gledala u bili papir isprid sebe i pro-klinjala situaciju u kojoj mi je on osta ka jedina utjeha i u kojoj san se jedino sa njim morala pr isilno dru it i iznit mu svoje jade. Ali odupirala san se tom, odupirala, i sad je do lo vrime kad vi e ne mogu i ne?u i kad san se pomirila sa tim da apsolutne sri?e nema, i da, ako i ne stavi neki kam en?i? u postole, uvik ?e te ne to tako i tako bost. Pa i oni pjesnici koje san mor ala ?itat u lektiri odreda su bili nesritni i umirali u ne-kin vla nim sobama od g ladi i tuberkuloze. Sad dobro, kod mene nije, fala Bogu, do toga do lo. Istina da ni an jo na la ljubav svog ivota, ali se jo nadan i ni an spremna na nikakva samoubojstva a i za tuberkulozu se na a lik. To ne. A sad ?u van malo-pomalo po?et pri?at o sv ojin, prijatelji?inim i raznim drugim enskim iskustvima koje san imala prilike ?u t i iz toga zaklju?it i napisat sve o onim stvarima koje ene rade da bi pridobile , zadr ale mu karca, a pritom ostale ta normalnije. O svim onin stvarima s kojim se en e susre?u ive?i i vole?i ljubavi srca svoga, nerjetko, slomljenoga. O onin stvari ma za koje ene znaju da mu ki misle, a ne govore, o stvarima za koje mu ki znaju da en e misle ali ih nije briga. Jednom rje?ju, o svim ovin i onin stvarima s kojima s e susre?e obi?na ena i koje je spremna pritrpit i to za ni ta drugo osim za MRVU JU BAVI. KOGA NA?? DOBRE PARTIJE DOKTOR JE DOKTOR Najve?a ivotna tragedija moga oca je ta ta ima ?er, a ne sina, a druga njegova tra gedija je ta ta ?er nije, kad je ve? ensko, barem doktorica. Sin mo e bit sva ta. Bija on uspje an, neuspje an ili ?isti propalitet, sin opet ostaje sin. Jedina mogu?nost kako se mo e postat ponosan na ?er i kako ona more nadomjestit to ta ustvari nije sin je da bude doktorica. A ja jedino ta na svitu mrzin to su bolnice. Volin pomagat ljudima, ali ne mogu v idit krv. Moj otac tvrdi da se, za bit doktorica, ne mora vidit ni krvno zrnce, a kamoli krv. On govori da je dosta uzet ?eki?, tuckat po kolinu i stvar je rje en a. Jedan udarac, dobije lan?i?, drugi kavu i eto. Dama bude ?ili ivot. Mo bit ta o?e , zavr it koje o?e kole, ali doktorica uvik ostaje doktorica. To je jedini posal koji ne?e propast i di ?e ti se svi ?ili ivot klanjat, tra it te, zahvaljivat, nagra?iva t, ljubit ruke i noge. Govorija je otac i u neku ruku ima i pravo, jer je ljudsk o zdravlje ne to za ta su ljudi spremni dat i zadnji nov?i?, a na alost bolesnih ?e uvik bit, a i onih koji ?e se ljudskom nevoljom znat okoristit. Ne ka em svi, ali ima ih ka i svugdi. Jedanput, dok san jo bila klinka, vodila me mater u doktora zbog alergije koja me spopala. ?ula je za nekog doktora, kupila deset deka kave i odvela me. On je bija jako ljubaza n, pregleda me i da mi neku mast koja ekspres poma e. Posli san saznala da mu to b a i nije bija dobar potez jer ta mast vi e teti nego koristi, po to od nje rastu dlake ka podivljale, a ko a se stanjuje. No, me?utim, tajna je bila u njenom brzom djel ovanju. I tako je meni neko vrime bilo dobro, mater je hvalila njegovu mast na s va zvona, a kad mi se pogor alo opet je kupila ?udesnih deset deka kave, ovi puta i bombunjeru i - hop - u doktora po novu mast. Nakon nekih misec dana do lo je vri me da i tre?i puta skoknemo u na eg barba doktora po mast, ali ovaj put nismo ni ta njemu kupile ve? smo svratile u grad po moje nove cipele. Ja san cilin putem ves elo skakutala ma u?i keson i novin postolama. Kad smo stigle u ambulantu barba dok tor se sav sritan, ra irenih ruku i irokog osmjeha ge est zaletija prema nama, istrg a mi na-brzakca iz ruke kesu i sta se zafaljivat materi, govorit joj kako nije t ribala, kako ne triba ba uvik poklone donosit i kako koji put more do? i praznih ruku. Mater se od stida zacrvenila, a ja san pla?nim glasom zamolila barba doktora da mi vrati moje cipele, koje je on ve? spremija u neki svoj tajni ormari?, misle?ida su za njega. Barba doktoru je bilo malo neugodno, sta se ispri?avat, otvorij a je ormar i vratija mi moje postole. Kad smo sljede?i puta tri-bale i? po mast sestra je rekla da u ambulanti nema barba doktora, i tako sljede?i put, i sljede ?i put sve dok nismo prominili ambulantu i doktora. Danas vi e ne triba nosit kavu . Jedan pregled u privatnika ko ta tre?inu prosje?ne penzije u nas, a ljekovi su t oliko skupi da se ?ovik prosto ne smi, ne srni raz-bolit. Kad bi nan barem sagra dili koju lipu novu bolnicu sve to ne bi bilo tako. Na alost, ivot ili smrt danas ovise o debljini takuina. Ako ima love ide u privatnika. Dok ne do?e na red sidi u m ekim ko nin foteljama i lista doma?u i svjecku tampu, a ako si siroma an i nema ?im pla tit ljekove, nadu tra i u beskona?nim redovima pred derutnim bolni?kim ambulantama i uglavnom ovisi od milosti drugih. A ne daj Bo e da do?e na bilo ?iju milost, da, B o e sa?uvaj, zalegne . Jednom san to provala kad sam imala trovanje eluca i ne bi to ni pasu po elila. Samo moram pohvalit osoblje koje je bilo super ljubazno. Ipak on im bidnim sestrama nije lako gledat i ?istit tu?e guzice i porkicu. Staje je. I tako je moj otac dugo upira da ja zavr im za doktoricu, ali ja, kako znate, ni an uspila postat ni medicinska sestra, a kamoli doktorica. Mo da san i mogla, ali jed nostavno ni an tila, niti me je to zanimanje ikad privla?ilo. Mo da zato ta san djeti njstvo provela ive?i na drugom katu ambulante u ?ijoj je blizini bila mrtva?nica. Tako da san ja sa svim nesritnim i smrtnim slu?ajevima bila upoznata puno prije nego bi iza li u crnoj kronici, a na sprovodima san ispratila ?ilu generaciju tad a nje star?adi i nekih nesritnika. To je nama di?i bila zabava. Tako da me razumit e za to ne podnosin bolest ni smrt. Ako ne moran, ne volin ih gledat. Onda, recimo, za bit doktorica mora studirat sto godina. Najlip e ti godine odu za knjigom. Mis-lin, i to je pizdarija. Pa san seja razmi ljala kako tu na? neki komp romis pa zadovoljit oca, a i sebe. Kako zapravo do? do doktora u ku?i, da bude v uk sit i koze na broju? Tako san do la do zaklju?ka da bi bilo onda najbolje udat se za doktora. To je stvarno do-bitna kombinacija. Mislim sve ene, a naro?ito med icinske sestre, za tim ?eznu. Ozbiljno, to je poznato iz povjesti. One su za dok torima naprosto lude. Za njima pizde. Nema veze jesu ru ni, stari ili gubavi. Svi prolaze. Sama titula dr. za njih je ravna bo anstvu. I ta je najbolje, ne samo za n jih, nego za ve?inu stanovnica na eg planeta. Ne mora on bit ne to naro?ito bogat, a li imat doktora u ku?i, to je ve? kapital. Samo, problem je ta su slobodni doktor i rijetke zvirke jer su ve? ka studenti razgrabljeni, rasprodani. Ozbiljno, njih jeuvik manjak na tr i tu. Lak e ih je uvatit u drugom krugu kad su ve? malo vreme niji, bole ljiviji, rastavljeni, razo?arani ili tako ne to sli?no. Ali, kako san ve? rekla , kakvi bili da bili, stari ili mladi, lipi ili ru ni, za njima vlada uvik veliki interes i potra nja. To je jednostavno roba koja je uvik u modi i koja se nikad ne ?e pokvarit ni izlizat.. Recimo, jeste li vi primjetili kako svi o?evi govore ka d udaju ?er: ?er mi se udala recimo za Matu, Stipu, Juru, ali kad se uda za dokt ora ime mu vi e nije ni va no. Samo se ka e: Udala se za doktora. Ili na primjer, za to uvik na ne?ijim vratima pi e dr., mr. i maksimalno dipl. ing., za to ne bi pisala i ostala zanimanja. Mo da o tome niste nikad razmi ljali, to vam je ve? bilo ka normal no i niste obratili pa nju na va nost te titule dr. Al, eto, ka en vam i odsad pamet u glavu. Otkad sam ja sebi to utuvila u glavu da se mo-ran udat za doktora sve u vezi sa tim gledam, pratim, raspitujem se, kalkuliram, ma tam. Taman sam ne to razmi ljala o psihijatrima kad ono - op - neka emisija na televiziji o Frojdu. Stavila ja isprid sebe kekse, sokove, opremila se, napelila u i i slu am. Znan daje ?ovik ludilo poznat pa me ba zanimalo kako je to posta i je li ta vridi . Jer ja znan puno poznatih, a da su totalno bez veze. Negdi san pro?itala da za bit poznat mora bit osrednji. Pa me ba zanimalo koji je on. ?ula san samo da je s ve probleme tuma?ija sekson. Ono, recimo, za tipa koji voli crtat i slikat, odno sno slikara, govori da se u djetinjstvu volija igrat govnima, pa san ba bila kuri jo asta saznat ?im su se doktori volili igrat, jer ja kad san bila mala sa prijate ljicama sam sa igrala na doktore. I tako gledam ti ja tu emisiju, gledam i sazna m da je i ti na Frojd bija histeri?ni biseksualac zaljubljen u nekog drugog dokto ra sa kojim se stalno dopisiva, samo ta taj drugi nije bija psihijatar nego ono z a uvo, grlo, nos, ono otorino, staja znan. Ne znan ba ti latinski jezik. Kad je bija latinski u koli ja san obi?no bila u kinu. Osin toga, taj jezik danas vi e niko ne govori osin doktora. To je mrtvi jezik, a ja volin ive jezike. I tako je ti F rojd svoju prvu pacjenticu koja je imala neke depresije posla svom prijatelju do ktoru, u kojeg je bija zaljubljen do u iju, da maloj izlici depresiju tako da jon operira nos. Mislin, malu uop?e nije bolija nos, nego Frojd nije zna ta ?e vi e s n jon. Buca, poga?a, naga?a, gata ka svi doktori. Ra?una, ono, ako upali upalilo j e, ako ne, nikom ni ta. Zaradit ?u ja i prijatelj, nju ?emo zakrpit i svima dobro. I borami upalilo je. Mala je skoro umrla jer je taj njegov dragi koji ju je ope rira zaboravija posli operacije maloj izvadit tri metra gaze iz nosa pa se sve z agnojilo i zakomplici-ralo do te mjere daje Frojd mora zvat pravog kirurga da po novo operira malu i sastavi joj nos kako ona ne bi umrla, a on najeba od suda. N aravno, svog dragog, koji je sve to i zgovnija, nije ni spominja da se on ne bi naljutija pa da izme?u njih ne pukne ljubav, a u gradu bruka. Muca je ka zaliven . Ali mala nikad sritnija. To je u ?ilom tom slu?aju najlu?e i naj?udnije. Sritn a da se kona?no oko nje svi vrte i spa avaju je i daje postala centar pa nje. I sad to oni tuma?e da je ona ka dite bila zapostavljana i da je tom operacijom i spi ?e nim nosom skrenila pa nju na sebe i tako se izli?ila, a Frojd sasvim slu?ajno zbog pizdarije i gre ke svog dragog posta slavan. Posli san ?ula da kad je tog ludog F rojda zabo-lilo grlo, da je on operira jaja. Ne znan je li njemu od toga pro lo gr lo, ali mala nikad sritnija. To ti je to, nikad nemo bit apsalutno zadovoljan i s ritan. Izgubi na Drini, dobije na ?upriji. Njoj, eto, izli?ili du u, ali sjebali nos . Dobro, njoj je vi e stalo do du e, ali recimo ta bi bilo da joj je vi e stalo do nosa ? To bi bila tragedija. Da jednoj Spli?anki to u?inu i sjebu joj tako facu, ona bi ih do Haga gonila, a Frojd bi umisto u povjest psihoanalize u a do ivotno u ?uzu di bi moga sanjat i sam sebi tuma?it snove do mile volje. Tako san psihijatre ka potencijalne enike pri-kri ila. Ko ?e s njima imat ivaca. Oni stalno ?a?kaju po ljudskoj du i, pa s vrimenom i sami malo skrenu i prolupaju. Sr i?a da ja ni an nikad u njih i la. Zamisli, jebate, da ja iman, recimo, problema sa snala enjem u dru tvu zato ta san, na primjer stidljiva i neotvorena, a on me po alje n ekom svom prijatelju da mi otpila nogu samo zato ta su prijatelji. Bolje da seja snalazin ka dosad, kako mije daje, ali s obe noge na zemlji. Odbaciv i, dakle, iz misli psihijatre, po?ela san intenzivnije razmi ljat o ginekolo zima. Psihijatar ne mora uvik nu no bit prezaposlen, a ginekolog bogme da, jer dok je svita i vika bit ?e i razmno avanja. A ta vi e posla, vi e i novaca, bolje se ivi i lak e di e. Zato je mo da ?ak i bolje bit ena ginekologa nego psihijatra. I tako me je iz vjestila jedna prija, staje nedavno rodila da ju je pora?a neki rastavljeni, ludilo zgodan ginekolog i da bi on ba bija dobra partija za mene. Ja govorin da ni an trudna i da nema anse da ga upoznan, a ona mije rekla daje dosta da iden na koji pregled, da ne to prva poduzmen, jer da je taj ginekolog za popizd it stidljiv. Mislin, i to mi nije stvarno jasno, ginekolog, pa stidljiv. Svaki d an gleda one enske stvari, a boji se pogledat enske o?i. Dodu e, triba ga s jedne strane r azumit, jer o?i su u glavi, a ona stvar nije. Osin toga, o?i su ogledalo du e, pog leda enu u o?i i sve ti je jasno, pogleda je doli i ni ta ti nije jasno. Sve isto. Al kako sad saznat koja je smjena taj doktor u bolnici i di mu je privatna ordin acija, nemam pojma. Prova?e mi prija to nekako saznat, pa san je zamolila, po to o n nju ve? zna, da ona ode prvo na pregled, a onda mu preporu?i mene. Tako bi sve bilo puno jednostavnije, prirodnije i manje napadno. Ona se, dodu e, malo buni. G ovori: Jebate Goge, ja iman mu a, nije mi ni ta, ni ta me ne boli, ta ?u bez veze na pr egledu i da me neko ?a?ka bez razloga. Alija mislin da ?u je uspit nagovorit, a onda ?u ne to izmislit za sebe i Zdenu, a ako ba ni ta od tog ne uspije izvadi?emo ba r papa test. To nikom ne bi tribalo bit sumnjivo. Nekako mije lak e kad je Zde-na sa mnon. Ona mi da kura a. Kako vidite, sve to izgleda lako, ali nije. Samo ne triba odustajat. Upornost se kad tad isplati, a kad vas budu zvali gospo?a od doktora niko vas ne?e za ni ta p itat di ste ga i kako uvatili, virujte mi, jo ?e van se klanjat i ljubit ruke. To je poznato iz povjesti. NIJE GA LAKO NA?, AL NOGOMETA JE NOGOMETA Mo da se to vama ?ini pizdarija, uvatit ga, ali, virujte mi, nije to lako. Najva nije je da vam se sve sla e. Mislim u Splitu je to zakon i to triba po tivat. Ono, boja majice sa bojom ga?a, boja ko ulje sa boj om suknje, a bor a i postole su zakon, to ne smite nikako omanit jer to je propust koji ?e vam bit te ko opro ten. Ako ste ne to od te gore navedene odje?e slu?ajno kup ili na pazaru, nemojte priznat, pa sad da vas ri u, kolju, peku, vrte na ra nju, mu? e najgorim metodama vi i dalje tvrdite da je to mejd in Itali ili Pariz. Jer mar ka je isto kod nas vrlo bitna. Tu van odma me?u prijateljicama i frajerima ska?e ?ina. Puno lak e se uklopite u svako dru tvo kad ste in i moderni nego of i staromo dni. U nas van je va nije ta imate na sebi nego u sebi. To van ja znan jo od onoga m oga nu i vidi. Dok ni an po?ela govorit vidi ni an vidila dru tva, a o plavoj kosi da i ne govorimo. Uostalom, znate, pri?ala san van. Zato nemojte kidat i bacat etik ete. Nikako. Ako kupite, recimo, ga?e na pazaru onu etiketu sa starih ga?a samo pri ite na nove i to na neko vidno misto. Dobro je da to bude ono La ko ta, Bos, Mak s Mara i tako, nemojte i? ispod toga. Ako niste nikad imali takav komad robe nab avite nekako bar etiketu pa je pri ivajte, ona bar more trajat. Druga va na stvar je da ste uvik u ?iru, mislin da pratite modu. Nema veze ako vam to ta je u modi ne stoji. Nema veze, bar vam niko ne?e mo? prigovorit da niste u pu?eni. Ako nemate novaca za kupit ?oju ili neki drugi modni ?asopis privrtite g a malo na trafici. Ne?e vam ena zamirit i odma ?ete znat ta je hit sezone. Ako su, na primjer, svi u ljubi?astom budite i vi. Za to bi vi bili manje faca od njih. Z a to bi ispali pizda, ma ajde molim te. Recimo, primjetila san prije par dana da j edna cura ispod majce na paline nosi silikonski re?ipet. To je onaj sa prozirnim naramenicama, a te prozirne naramenice su ustvari silikoni. To je isti materijal ka i oni ta ga enama u trcavaju u sise da budu ve?e. I dakle to san primjetila prij e par dana. Prekju?er san vidila ve? dvadesetak cura sa takvim grudnjakom, a ju? er ga je ve? imala svaka druga. ?ovik bi pomislija da cure nemaju personaliti, i ndividualnost i da su povodljive. To, dodu e, more bit, a i ne mora. More u tome b it mala doza svega toga, ali u biti one samo prate modu, ele uvik bit in i ka tak ve ta vi?enije i omiljenije u dru tvu, ta je meni, za razliku od njih, tribalo sto g odina da svatin. To je pametnija generacija. Briga ih za originalnost. Eto za sa da toliko o obla?enju. A sad pona anje. Kad ste se tako lipo u estile va no je sad znat kako se pona at. Samo vi dr ite do sebe i ne?ete falit. Nemojte previ e pokazivat emocije, nemojte bit ne to egzaltirani, budite mirn i i ka ono nezainteresirani, ustvari najbolje van je mu?at. To na tipove u Split u ostavlja stra an dojam. Takvu ensku odmah ?e po elit o enit. Ono, to je ideal. Mirna, plava, tiha, poslu na, to je po njihovom ena za brak. Oni ne?e ni pomislit da bi t o mogla bit samo fasada i da takva mo e u biti bit gora od one najbu-?nije i najcr nje, ne. Virujte mi ako o?ete na? enika samo tako tiho i mirno, vrtite glavicom, trep?ite okicama i ponekad se diskretno nasmijuljite. Ako ste malo, ta bi mi rekl i otka?enije, anse za neku ozbiljnu vezu su vam vrlo male, gotovo nikakve, a o br aku da i ne govorimo. Mislim ono ako se volite alit, vesele ste naravi pa koji pu t ne to duhovito bubnete i svog partnera bacite u sjenu, anse da budete njegova ivot na dru ica su vam nikakve. On ?e svatit da ga ka takva samo sramotite i blamirate. To su po njihovom ene za provod. Zna?i tako: u kafi?u lipo mirno si?ite i buljit e u druge, na stolove se nemojte penjat, u disku nemojte skakutat. To nije ?ir. Vi e ?e vas cjenit ako samo stojite sa strane, tupo zurite i tako. Ako ste manekenka ili mi ica va e anse da na?ete idealnog partnera su zaista velike. To su dva danas najcjenjenija zanimanja i zato nastojte da ih se nekako do?epate jer onda su vam sva vrata otvorena, a budu?nost zagarantirana. Ne triba vam kola , ni ta. Dok lipota traje sve se da sredit i bez kole. ta ?e vam fakultet. Zavr i ga i onda ?eka na birou cili ivot da dobije posa, a u me?uvremenu gladuje ili prodaje kart e u nekom gradskom zahodu, a ovako, kad si recimo mi ica, upozna neku jaku facu, il i dvi, tri jake face. Dva, tri sporta a iz prve lige. Oni ti srede ivot, otvore nek i biznis i jebe onda kolu, to je to. Jedino lipa ena ima privilegiju daje glupa. Da , recimo, danas pita nekog frajera bili vi e volija provest dan sa uskrslim Pitagor om, Teslom, Sokratom ili sa Merlin Monro, svi bi van rekli ovo zadnje, virujte m i. ta ?e jednom nogometa u Pitagora, molim vas, a i on sam, kad bi ga pita, reka bi: Jebate, Pitagora, daj plavu u, ali samo pod uvjetom da nije peder. To je ve? vi a sila di bi Pitagora ipak zauzeja bolju poziciju. E sad, di ga i kako na?, mislim tog sna nog okretnog, mi i?avog, dobrostoje?eg sporta a. Va no je i kretat se u dru tvima di se takve face mogu upoznat. Ono, pratit sve va nije prijeme, posje?ivat nogome tne utakmice. Jer sporta je sporta . To je ipak prilika. Ako te takav koji uo?i cil i svit je tvoj. Kupi njega neki va an klub, a ti onda lipo s njim. Hop, on po utak micama, a ti po butiga-ma. Svima opet dobro. To vam je to i o tome. Razmislite, sporta i su dobra prilika. Zdene je, na primjer, u osnovnoj koli bila luda za nogom eta ima. Skupljala je sve slije sa njihovim likovima i lipila u albume, dok joj je na vratima uvik visija poster sa slikom ?ile reprezentacije. Naravno Hajdukove. U to vrime svi?ali su joj se neki blizanci ta su igrali u Hajduka, ali jedan joj se blizanac svi?a malo vi e, pa je nagovarala mene da se meni svidi onaj drugi. Ja, dodu e, ni an nikad vidila ni jednog ni drugog osim na Zdeninim slikama. Slije s u bile malo male i premale pa im se face nisu ba ne to dobro vidile, ali za u?init ljubav Zdeni pristala san i po?ela po svojim tekama lipit slije tog blizanca koj eg mi je Zdena dodjelila. Koji puta bi se zabunila pa bi zali-pila Zdeninoga, na ta bi ona totalno od ljubomore popizdila. Nikako nije mogla svatit da su oni men i isti i da san ih pomi ala. Toliko je ludovala za tim blizancem da me je jedan puta nagovorila da idemo na u takmicu. Imala je neku tetu ta radi u kazali tu koju je uspila izmo-lit da nam za t u prigodu ?ak nabavi i perike. Zdene je nabila na glavu jednu crnu kudravu, ta jo j se spu tala do struka ka konjska griva, navukla uske crne ko ne ga?e sa dezenom zm ije ta ih je posudila od jedne osma ice i obukla gori samo crni re?ipet na koji je prisila metalne zakovice. Meni je nabila crvenu izrepanu periku, rozi mini? i mi lijon nekih lanaca oko struka, vrata i ruku. Jebate, jedva san odala. Pritiskalo me ka da nosin pet tona na sebi. Parila san tegle?i konj. Zdene je jo navukla ne ke materine tikle, ja ?izme od one osma ice i tako smo se uputile prema stadionu. M alo dalje od ku?e stopirale smo i neki nam je tip u bisnom autu sta. I dan danas se ?udin kako nas nije silova ili negdi odvea i bacija u neku fo u. Ali eto, fala Bogu nekad ?ovik ima vi e sri?e nego pameti, a valjda i Bog ?uva dicu, siro?ad i neobuzdanu i nerazumnu mladost, pa smo na stadion stigle ive, zdrave i u komadu. Dodu e, ja san jedva odala od onih lanaca po meni, ali Zdene me vukla ka krepanu k oko , a ja san kaskala za njom. Uglavnom, da van ne duljim. Ona je toliko urlikala na tom stadionu, a pogotovo kad bi taj njen dobija balun. Toliko je urlikala, v riskala i skakala gori-doli, usput vuku?i mene gori-doli, daje ?ili stadion gled a vi e nas nego utakmicu. Jedan moj barba je stalno buljija u mene, a ja san se pravila da to ni an ja i da ga ne pripoznajem. Njemu bidnom izgleda ni ta nije bilo jasno. Zdene se i dalje de rala ka da se naila ludih gljiva. Ma vidi ga, vidi ga, je li daje ludilo faca, r eci Goge, je li da je legenda? Jebate pari da se rodija sa balunom, da je srasta njim. Ma pogle ga, ludilo je. Uhhhu, ahhhha. Ni an, da vam pravo re?en, znala ta ? u joj re? jer su meni iz te daljine bili svi isti i mutni, po to san malo kratkovi dna i mirkam. Uglavnom, na toj smo se utakmici toliko izblamirale i vi e smo sli?il e na ma kare nego navija?ice da mi vi e ni u najgorem ludilu nije padalo na pamet da sa njom posje?ujem sli?ne spektakle. Zbog toga se bila neko vrime ofendila na m e, a kad san je pitala: Jebate, Zdene, staje tebi kod tih nogometa a tako napeto?, rekla mije: A ta nije? Sve. Lipe dlakave noge okse-rice, onda kad ono stanu u re d za slobodni udarac, pa se uvate za jaja da ih ne opizdi balun. Onda kad skinu znojnu majcu, pa je bace u publike, pa kad tr?e i malo nami taju maloga u ga?ama, sve, a najvi e ta njihova divlja energija i izdr ljivost. Za enu je vrlo va no daje mu ki izdr ljiv, a sporta i to dokazano jesu, divila se i dalje Zdene i pri?ala o njima s totalnim transom i divljenjem. Ja ba na to nisam gledala ka Zdene. Prvo ta im nik ad nisam vidila noge, jesu li dlakave ili nisu, jer uvik nose neke visoke dokolj enke, a po to su uglavnom svi kratkono-gi, one kratke ga?e pokrivaju im butine tak o da in od ?ile noge mo vidit samo ko ?icu od kolina ta mi, moran priznat, i nije ne t o napeto za poludit. Onda, recimo, znojna majca se meni pomalo gadi, a ni sa nje nom spikom o njihovoj izdr ljivosti se ba ne bi slo ila. Jer ako se oni izdivljaju i istr?e svaki dan po terenu, malo ?e im ostat snage za skakanje po ku?i i eni. O s vemu tome se da razmislit. Pa nju u svakom slu?aju triba obratit, jer ba nogometa e puca glas da su obiteljski ljudi. Brzo im dosade te utakmice, urke, putovanja, ensk ice, i zato se uvik rado vra?aju ku?i. Onda nije va no je li njemu za ku?u ostalo t a energije ili nije, ali je bar u ku?i, ne skita se. Nije to ludo, pratite vi te utakmice. Brak sa nogometa ima ne puca lako jer svaki nogometa , recimo, sa svojom manekenkom provede par godina u divljem braku, putuju?i po svitu iz kluba u klub , a tek onda kad je isprovaju i detaljno istestiraju ulaze u bra?ne vode. Samo i m sad ovi zakon, koji izjedna?ava bra?nu i nebra?nu zajednicu, ne ide ba u prilog . Nedavno je jedna manekenka tu ila svog nogometa a s kojim je ivila u divljem braku dvi godine, nakon kojih ju je on utnija u aut, i tra ila od tetu od miljon maraka. I bome dobila. Mislin da ?e nakon ovog primjera sve manje mu kih dovodit enske doma n a probni rok. Ali, nemojte dat da vas i ta pokoleba. Samo vi, drage enskice, pratit e nogometne utakmice i ako budete djelovale brzo i efikasno sve ?e bit u najbolj em redu. Rok nogometa a je kratak, a njima je stalo da se udome. Zato ako ga ne uv atite, upucate i zatresete mri u vi, druga sigurno o?e. Morate bit svjesne da su o ni vrlo tra eni na tr i tu i da se vrlo brzo razgrabe. ODJELO ?INI COVIKA Jebate, ju?er san totalno ispinila. I la san tr?at oko Marjana, a mislin, ja i tr? anje tri pojma. Nakon pet koraka uspu en se ka da san kopala ?ili dan, a svaka mi noga vodi svoju politiku. Nikad, dodu e, ni an bila neki sportski tip, ni an ni sad, a li se koliko toliko prisiljavan. Moran, takva su vrimena. Moja baba nije nikad t r?ala bila je debela i zadovoljna, ali su oko nje i sve ostale babe bile debele, takve su ih mu evi prihvatili jer za druge nisu znali i svi su bili sritni i zado voljni. To je prije u neku ruku bila i moda. Pa pogledajte samo sve one lipotice koje krase pusta slikarska platna starih slikarskih majstora irom svita. Sve su bile pupaste i puna ne, ka i Me trovi?evi kipovi. To je bila takva moda i enski ideal . Blago se njima. Mogle su ist i odmarat se koliko su tile. I ta su bile deblje, bile su po eljnije. Da je bar danas takva moda, ali, eto, nismo mi te sri?e. Em mo ramo ist ka ti?i, od straja da ne nabijemo koje kilo, a onda uz to stalno ne to mo ramo vje bat, natezat, rastezat, mu?it se da bi se u?vrstile, stegle i zategle. Sv e je to kriva ona glupa anoreksi?na Tvigi. Otkad se ona pojavila na tr i tu po?elo j e ensko izgladnjivanje. Da se bar umisto nje pojavila koja bucmasta i obla enica, spasila bi ?ilu generaciju ena irom svita. Bile bi mirnije, opu tenije, zadovoljnije , jer kad je eludac prazan ivci ska?u, ene su razdra ljive i od iv?anosti i gladi vri te po ?ile dane. To je poznato iz povjesti. Zato se ditetu kad pla?e odma da boca mlika i ono kad je lipo sito umuk-ne i ubije oko. Da su odrasli pametni vodili b i se za tim. Ali, eto, umisto toga svi oko mene ne to tr?e, ska?u, treniraju, izgl adnjuju se. Tipovi nabijaju kondiciju i mi i?e, znoje se ka stoka da se posli mogu puvanderit i kuvat enske na mi i?e. enske voze bicikle i role, pa stalno molin Boga da se koja ne zabije ume, dvi-tri babe idu gori-doli i pri?aju o receptima, a m atere guraju kolica. Uglavnom, sve se to giba, pa moran i ja. Dobro mislin u odre?enim granicama to je zdravo, ali ne valja pretjerivat. I dok tako tr?karan, koji puta bacin oko na neke parove ta se vataju po klupama i stin ama. Ja to vi e ne mogu. Mislin, ono, patit za plavin i zelenim o?ima i valjat se po stini koja me bode sa svih strana. Mo e on, ta se mene ti?e, imat o?i koje god o ?e boje, mo e gledat i ukrivo, ono trolo?o, al da smo mi lipo umeko. I tako dalje p omalo vi e odaju?i nego tr?karaju?i primje?ujem da ta vi e treniran da mi je gore. Na jednoj rupi za?epin na drugoj mi pu ta. U?vrstin noge, omloha-ve guzice, smanjin struk, obise se sise, pa ne bi Bog to sve utega, zatega i povata. Sise mi sve vi e li?e na pase koje triba vatat po dvori tu. Ne mogu ja to vi e, naporno mije. Jednog dana kad mi sve dopizdi pustit ?u ih s lanca pa nek idu di o?e. To do?e tako va ljda sa godinama. Kad se sitin da bi tako morala ?ili ivot trenirat, do?e mi za u bit se. A svi zagovaraju zdravi ivot, govore, pi u o tome i bombardiraju nas inform acijama sa svih strana. I sad, jebate, kad bi ?ovik sljedija sve one upute iz ?a sopisa ne bi ni ta ?ili dan radija nego na sebi i po sebi. Ono, opiturajte kosu, i zmasirajte lice, izmasirajte tilo grubon rukavicon, skinite mrtve stanice, o?ist ite lice tonikom, o?istite lice mlikom, nama ite ga no?nom kremom, ispod o?iju ulj em, iznad o?iju masti, napravite kupku za tilo, izmasirajte bedra antice-lulicko m kremom, depilirajte noge, ruke, pazuh. I ?upajte se, ra ?upajte, istegnite, proteg nite. Sve ta stavljate u te?u stavite na lice: masku od kukumara, jogurta, meda,jaja, pure, bra na, banane, maslinovog ulja. I tako, samo pazite da ko ne nai?e ka d se ?ila zalipite, izlipite, i zacimentate jer bi se moga pripast i zanesvistat . Jebate, kad u?e u apoteku toliko je tih nekih boca s vitaminima i mineralima za z dravi ivot da vi e ?ovik ne zna staje ta. Ispada po njima da kad bi to sve popija da ne bi starija ka ni ona slika Dorijana Greja. E sad, lako je onim manekenkama ?ili dan radit na sebi i po sebi kad nemaju drug og posla i to in jo debelo plate, a ja i ono malo crkavice moran potro it na sve te kreme, kremice, vitamine i ostale pizdarije. A znate li za to mi, jadne ene, sve to radimo? Nije to bez veze, nije da se nama ba sve to radi pa nisu se na e babe toliko rastezale, inkartavale i mirisale, a bile su sritnije od nas i skoro se nikad nisu rastavljale. To nama Holivud i Amerika nabijaju tempo. Sve je u ovom modernom svitu postalo normalno i ni?emu se vi e ne triba previ e ?udit. Mis-lin, prije bi ono izme?u parova bila razlika uvrh glave p et est godina, a sad, jebate, ima i po ?etrdeset. Tako da bi ja preporu?ila trides etogodi njacima da lipo stanu u red isprid rodili ta i izaberu odma sebi enu ?in se r odi, odvedu je doma i lipo odgoje po svome. I taman kad oni budu imali ezdeset ena ?e in imat trideset i ku bolje. Dobiju je lipo nevinu, prilagode sebi i eto. Mis lin, to je jedina ansa da dobiju nevinu enu, a poznato je iz povjesti da im je do toga jako stalo. Prije, recimo, kad bi neki ?ovik od tridesetak godina o enija enu od osamnaest proglasili bi ga pedofili?arem. Vrimenom su takvi slu?ajevi postaja li sve prihvatljiviji pa bi, recimo, onog od ?etrdeset, ta o eni enu od sedamnaest p roglasili pedoflli?arem, posli od pedeset, pa ezdeset, a sad je sve to oti lo k vra gu, izmaklo kontroli i zdravom razumu, pa pedofili?ari uop?e vi e zapravo nisu ped ofili?ari, ne postoje, jer je to sve postalo normalno. Ono, da bi zet ?a?i od ml ade moga bit ?a?a. Tako da jednoj eni nakon pedesete uop?e nije lako na? frajera. Nikako. I ta bi onda tribale napravit sve one jadne i ostavljene ene od pedesetak godina. One nemaju anse. Moraju totalno zaboravit na neki zajedni?ki ivot sa mla? im mu karcem, sa svojim vr njakom i sa starijim od sebe. Mla?i ?e je iskoristit, vje b at na njoj vje tine vo?enja ljubavi, oplja?kat je i uvatit crtu. Njen vr njak, odnos no pedesetogodi njak ili neki dobrodr e?i ezdesetogodi njak uvik ?e se prije odlu?it za jednu od dvadeset i to ?e bit sasvim normalna i prihva?ena stvar. E sad, ta toj jadnici od pedeset preostaje? Ne puno toga, samo par solucija. Ili da zaboravi n a to da bi mogla na? stalnog partnera i pomiri se sa tim da ?e sama sebi morat b it dovoljna te poku a koliko toliko u ivat u svojoj samo?i. Bavit se nekim amaterski m slikarstvom, vezenjem, kuki?anjem, aerobikom, u?-lanit se u klub ostavljenih en a ili kupit pet- est ku?nih ljubimaca i vodit ih na pi anje svako po ure. Drugo ta mo re u?init je da pristane bit renta, ono, da je iznajme i da bude iznajmljena, il i da kupi vibrator i bude sama svoj majstor, ili na koncu konaca postane lezba?a . To su te sve raspolo ive mogu?nosti za jednu ostavljenu pedesetogodi njakinju. Nem a ti tu puno opcija ni solucija. Stariji mu ki sve ?e ?e nalaze mlade enske, ostali su samci ili pederi, i eto, to ti je ta ponuda, surova stvarnost. I zato se mi, ja dne ene, nikad nismo vi e bojale ostarit nego danas. Jer je danas najva nije koliko t i je godina i kako se dr i . O tome ti ovisi duhovno zdravlje i seksualni ivot. Zato mi, bidne, tr?imo, raste emo se, ute emo, bildamo, masiramo se, inkartajemo, plasti? no operiramo, punimo se silikonima ka punjene tuke, gucamo ake vitamina i mineral a, i to sve zato jer se bojimo samo?e, bojimo se da nas ne odbace ka kante za kov ace i na taj se na?in borimo ta bi rekli: ZA ONU MRVU JUBAVI. Zato sve ula emo u to na e prolazno tilo, a ne u pamet jer je takva potra nja i ponuda . Zakon tr i ta je da za enskom pameti niko nema potribe. To sanja davno zaklju?ila. Ono, jebe pamet, ?uvaj tilo. Eksport-import guzica je u opticaju, ali ekspo-rt-im port mozga nije. Pa ove sve va nije face, manekenke i glumice osiguravaju tilo na enormne svote. Recimo, noge na pet miljona maraka, pa sad ako ima dvi to ti je du plo. Isto vridi i za sise, guzice, a za pamet, borami, jo nikad ni an ?ula da ju je neko osigura. enska je guzica puno vridnija od enske pameti. A ja san ba tila, upr kos svima, osigurat pamet, ali su mi u osiguravaju?en dru tvu rekli da to ne osigu ravaju kod ena jer da mi toga nemamo. Budali koja mi je to rekla skoro san prosul a njegov mu ki osigurani mozak, ali san se u zadnji tren suzdr ala i tresnila vratim a, jer teta osiguranja ta bi mu isplatili za njegov ni tavni mu ki prosuti mozak. Isti na je da kod ve?ine ena taj mozak danas nema presudnu ulogu u borbi za uspjeh. Recimo, jedna manekenka pro eta pistom i - op -100 ilja-da maraka. ?ili svit je zna. Obogati se i kad o?e pokazat da je uz to jo i pismena zamoli nekog da jon napi e m emoare u kojima ?e se ona ispovidit sa koliko je tipova spavala - osamsto il ilj adu. Shodno brojki mu kih koji su protutnjili kroz njenu postelju ugled joj raste. Da se, recimo, o tom izjasni neka na a kolovana ena rekli bi joj da je kurvetina i lin?ovali je, ali ova uzdignute glave seta po svitu i slikaje se na tu?im jahtam a, ka ona Nomi Kembl. Dakle, te memoare, koje joj drugi napi e na osnovu njenih po dataka, ona potpi e i priko no?i je jo proglase i knji evnicon, a proglumi u filmu pu no prije od bilo koje akademske glumice. Eto, sve to ena napravi, a da usta ne ot vori. Na nju ?im neko baci pogled prodre jon u misli. Jer one se sigurno dr e one poslovice daje pamet ene u njenoj lipoti, a lipota mu kog u njegovoj pameti. Zato u z uspje nog, promu?urnog sredovje?nog mu karca nikad ne ide uspje na, promu?urna sredo vje?na ena, nego ena potpuno suprotnih karakteristika. Tome se ne triba ?udit, jer svit ina?e govori da se suprotnosti privla?e. Recimo, jedan fizi?ar nikad ne?e e tat fizi?arku, nego ba suprotno. Jednu koja fiziku nije mogla ni smislit, ali zat o fizi?are obo ava. To je zakon spojenih posuda i to je poznato iz fizike. Daje recimo, ona Slavica Ekleston bila fizi?arka, di bi nju Berni upozna?! Pa ne bi on pritra iva razrede i laboratorije po Hrva?koj. Zna se di se zgodne enske tra e - po modnim pistama. I tako je on nju lipo skupija, o enija, u ivaju, svi im se div e, slave ih i pi u o njima, a da je bila neka tamo fizi?arka ili matemati?arka ko bije vidija i ?uja. Bila bi na minimalcu i smrzavala se u nekom vla nom sobi?ku za suta svakojakim knji urinama i bo?icama za eksperimentiranje. Ima, moran priznat, i nekih drugih ?udnih kombinacija. Evo ?itan ba ju?er u Slobo dnoj naslov: Ni an ja kurva, ja san doktorica filozofije. I sad, da van skratin pr i?u. Ta van se doktorica slikala gola za Plejboj. Njenu sliku sa cicama broj osa n ubra je neki bogatun i posla jon stosedamdeset iljada dolara samo da je upozna . Ona je njemu odgovorila: Ja san, gospodine, doktorica, a ne kurva, fala van li pa i usput uzela lovu. To nije po meni fer, jer kad je ponudu odbila tribala je i lovu. Nemoralno joj je ta joj nudi lovu, a nije joj nemoralno uzet tu istu, al dobro, nije to sve. Me?utim kad je na njen ra?un silo est miljona dolara ena je pa la u nesvist i izustila: Bi?u kurva, jebe doktorat. Ona negira daje sa gospodinom imala bilo kakvi intimni kontakt, samo ka e da gaje upoznala jer on ka jedan gala ntni, fini, obrazovani i svjecki stari gospodin to zaslu uje. I da najmanje ta je m ogla u?init za njega bilo je da mu stisne ruku, popije sa njim pi?e i malo pro?a kula. Ka e daje to sve ta su radili, a njegov identitet ne?e otkrit. Normalno da ne ?e jer bi mu ja prva poslala sliku i pristala se upoznat sa njim. Jebate, pri?al a bi mu pri?e i bajke prije svakog spavanja. Samo da me ne dira i da mi lovu. Ka d sam to ispri?ala Zdeni ona je pala na guzicu i rekla da njoj ne bi ni ta falilo i daje malo takne, ako je ve? u pitanju toliki iznos. I staje sad tu poanta? Eto to daje ta mogla bit doktorica sto godina i ne bi se tako obogatila ka kad se s kinila za Plejboj. Ali eni alal vira, vidi se da nije uzalud studirala filozofiju . Jer, jebe ti teoriju ako je ne zna primjenit u praksi. Ja mislin daje ona tu pri pisala i samog Hegela. Njemu Penthauz ne bi pa na pamet. Ka e se da vrime pokazuje koliko su ne?ije postavke i teorije valjane i opravdane i sad na ovom primjeru vidimo da je on zglajza. Ali zajebali su se i Marks i Engles oko svojih teorija pa ta ne bi i on. Jedna druga pi e ovako: Stojim prid dvojbom koja to je i nije, ono, more bit, a i ne mora. Naime, mu karcu kojeg volim je trideset pet ali materjalno nije ba potkova n. Drugome je ezdeset pet, dobrostoje?i je, ta nije zanemarivo. Ne volim, ga ali n e mogu da se ne prisjetim megahita Tine Tarner "Sto sad ljubav ima s tim ?". U o vim ludim vrimenima neima tine i ste?aja ljubav mi nekako izgleda ka luksuz. I ta ? u sad? Prihvatim li bra?nu ponudu starijega na u trb mla?ega, svjesno ?u se odre? seksualne privla?nosti ilitiga sirovih strasti. Ali dobar seks u podstanarskoj s obi blidi pred materjalnim blagostanjem. Samo se bojim one da i bogati pla?u. Ja bi jon rekla, e moja, ova, ona, ti. Ne mo prnit i stisnit. A ta ako se mladi ob ogati, a stari bankrotira? Sve to more bit, a i ne mora. Ali, draga moja, ti si se ve? i tako odlu?ila za svoj komfor, jer da si ti, du o, istinski zaljubljena, n e bi te uop?e mu?ile te dileme. I sad da se vratimo, pove emo i zaklju?imo ta mlade cure zapravo privla?i na tim starcima. Za to starce privla?e mlade ene znamo. Ra?unaju, nije im jo puno ostalo od iv ota i ele posljednje dane provest uranjaju?i u mlado meso. Od toga ta ?e lovu osta vit di?i nemaju ba nekih izravnih u itaka, a od mladog mesa i te kako. Starac ra?un a, nakon moje smrti, jebe me se, nek se kolju. Ka ona An Nikol Smit ta se sad kol je sa rodbinom svog pokojnog mu a. On je ima nekih devedeset, a ona trideset kad j e umra. U tu ljubav se ona zaklinje, a dolare ne da. A za to se mlade cure ve u za starce? To je isto obja njivo. Momci te ko nalaze posa, cu rama vri-menom dopizdi vodit ljubav sa njima na kamenju. Dopizde in topli sendvi ?i, pi?e. Tile bi se ispru it na francuskom krevetu, tile bi provat jastoga uz svi -?ice, doru?ak u krevetu, a ne uvik ist tople sendvi?e iz kojih in kapa majoneza i ajvar dok etaju. I za to su spremne pritrpit malo smrdljivog daha svog partner a ili recimo njegovu protezu u vlastitim ustima koja nerjetko ispadne dok se lju be. Spremne su i na vijagre i oronulu ko u, usahle mi i?e i sto drugih degutanterija jer znaju da to ne?e dugo trajat i da ?e, kad zakopaju svoga dragog, otkopat i otpo?et novi ivot sa mladim vitezom u dvorcu izgra?enom na temeljima njegovog ima nja. Osin toga znate onu: Mladi bi tili bit vjerni, ali nisu, stari bi tili bit nevje rni, ali ne mogu. Zato, drage moje, tr?ite, raste ite se, mazite i neka vam ne bud e te ko jer o tome vam ovisi egzistencija i samo tako zaobi?ete biro, sindikate, j ad, ?emer, tugu i nezaposlenost. I slikajte se, ovjekovje?ite tu svoju mladala?k u rasko . Ve?ina ena to ne radi, jer dok su mlade imaju sram, a posli kad bi tile, nemaju tilo. Zato pamet u glavu, mo da se i na va u fotografiju zalipi koji bogatun. I kad vas pozove, nemojte se sekirat. Budala ?e mislit da ima negativ, a pameta n svit ?e se koristit kopijom. Jer, ?ovik o enjen mladom enom sli?i na ?ovika koji je kupija knjigu daje drugi ?ita. I vas ?e naravno neko malo posudit iz njegove biblioteke, ali pazite da se to ne sazna i da vas uredno vrati ka ta je i pristoj no u svakoj biblioteci. Nemojte past u nesvist ako vam se priko no?i na ra?unu n a?e est miljona dolara i nemojte da vas pe?e savjest. Tim jadnim starim bogatunim a i tako je blizu kraj, oni su svjesni da tu pustu lovu ne mogu ponit sa sobom u grob i moraju vam bit zahvalni ta su bar djeli? toga imali kome ostavit, a zauzv rat malo naparit o?i prije negoli im se zauvik sklope i li e ih va e lipote. Tako su van u?inile i ona An Nikol Smit i doktorica filozofije, pa ta ne bi i vi. U po?etku ?e vam svi govorit: Kurva, kurva, znala je posa!, ali kad po?nete bara tat tom lovom, stvorite imi?, organizirate gala urke za d et-set, priko no?i ?ete o d kurve postat dama. Jer, naravno, kad budete baratali velikom lovom djeli? ?ete odvojit i u humanitarne svrhe, ono ?isto radi imi?a, kako i rade te poznate i s lavne osobe. To nije te ko. Po alju vas par puta u Afriku da se slikate sa malim crn ?i?ima, koji put naprave neku fotomonta u na rati tu ili slikaju neku sestru iz dale ka, a ka u da ste to vi. I - op - eto priko no?i postanete jo i humanitarka. Svi ?e vam se klanjat, ljubit ruke i govoriti: To je dama, ena velikodu nica, humanitarka . A da niste imali, ne bi imali od ?ega ni odvojit koju lipicu il kuni?u i sve t e hvale vrijedne etikete ne bi se zalipile za vas. Jer, drage moje, tilo i odjelo na njemu u dana nje vrijeme ?ini ?ovjeka. I zato se pobrinite da ga ta bolje sa?uvate i ta rasko nije obu?ete jer se ni u Pepeljugu pri nc nije zaljubija dok je ?u?ala kraj kamina u tracama i igrala se golubima, nego kad ju je vidija na balu svu u sjaju, d raguljima, svili i kadifi. Samo san vam jo zaboravila re? da za tu novu modu, u k ojoj se stara i oronula tila stiskaju uz mlada, ipak triba imat dobar eludac koji ja, moran priznat, nikad ni an imala. Zato mi je kako je. Dl GA TRA IT? U AVIONU? Svitu moj, danas san se upravo vratila iz Zagreba u na lipi Split i to avionom. K ona?no san saznala ta je to pravi stres i straj. Ne da me streslo, nego me tako i zdrmalo, prodrmalo, izmu?kalo da san skoro vlastiti bubrig povratila. Jebate, do a mi je do grla. I da se tu na a neko stru?an moga ga je odma transplatirat u nekog a dijaliti?ara. I jo govoru da je splitski aerodrom drugi po sigurnosti. Je, za do ivit sigurni str es. Uvik iznad Splita ne to zapu e, zagrmi, zatutnji i po?ne bacat oni avion tamo-amo, ka da u njega tuku tri tornada i sto oluja. ?ila mu karoserija po?ne kripat, a ja se stisnen ka srdela u konzervi i poja?an sve dotada nje molitve i ufanja. Vi e se izmolin u avionu nego u bilo kojoj crkvi. Tako mije valjda lak e, ne znan. A ne mo?an si u onoj kaseti, nemo?an. Sidi svezan i moli Boga da sve dobro pro?e i da j o jednom vidi face svojih najmilijih i najmr ih. Kad osje?a da bi smrt mogla svaki ?a s zakucat, sve staje ivo postane ti drago. Nikad ne?e ?ut da neko, na primjer, u a vionu ka e: Dabogda ga vi e ne vidija. Nikad. Jedino u avionu za elin se svekrvinog sl a?ahnog li ?a i umiljatog glasa. Znan da je u biti svakog straj letit avionom, samo neki ne?e da priznaju. Prave se va ni. Uostalom ja san ?ula da se samo glupi ljudi ne boje leta avionom. Nemojt e me krivo svatit, ni an ja to rekla, to je negdi pisalo, a ja san samo pro?itala i tako to prenosim. Svak ima neke sisteme kako ubit straj. Neko ?ilim putem ne ta ?ita, neko ne prestaje ist i pit, neko non-stop brblja, pu a?i va?u, a ja, na primj er, svako malo ko?in nogon. Avion malo posko?i, propadne ili prdecne, a ja zako? in bez ko?nice. Jedna moja prija, ne znate je vi, ubija straj non-stop bulje?i u prolaz. Govori da joj se tako pari ka daje na zemlji. Ja, suprotno njoj, stalno buljin u krilo. Tako san bar sigurna da jo letimo, da nije otpalo, i da nijedna tica ni ti?ica nije uletila u motor. Zdene voli kad su motori be umni, a ja bome k ad sve bre-ke?e. Kad ih ?ujen sigurna san da svi rade. Svaka promjena zvuka moto ra za mene je stres, uvik po-mislin da je koji riknija i da ?emo morat nastavit letit samo s jednim ili Bo e oslobodi nijednim. Grozno. Brrrrrr. Kad se god sprema n na let uvik se iznova po?nen ?udit i pitat kako se to ?udo uop?e more dignit u zrak. Ni ta mi ne poma e ono ta su mi obja njavali, i to ?ak neki stru?njaci o potiski vanju, istiskivanju, hidraulici i duplin komandama. Ni ta ja to ne razumin. Mislin razumila bi da ide put doli, ali gori, to mi stvarno nije jasno, niti mi to iko more objasnit. A ne mora ni poku avat, jer, bome, svaka se stvar lak e spu ta nego di e , to je ?injenica i fizika. A onda, ta ako ga otmu pa se recimo ne daj Bo e sa tobo m zabiju u neko brdo ili neboder? ta onda? Kad se ukrcavan uvik brojim putnike, molin Boga da nas ta manje u?e i da budemo ta mr aviji. Ra?unan, lak e ?emo se otisnit ako smo tanu niji. Debele ne bi ni tribalo pu tat u putni?ke avione. Oni bi tribali letit u nekom oklopnjaku, nekom ratnom avionu ili u svakom slu?aju u nekoj letj elici od ?vr ?eg materijala. Na primjer, ?elika. Na kraju krajeva, ne moraju ni le tit, mogu i vlakom. Oni su i tako tromi i spori, nigdi im se ne uri, a avion je z a nervozne koje ne dr i misto nego ka skakavci moraju skakat s jedne na drugu stra nu. Prije svakog leta ne spavan i ne jeden po tri dana. Kad me vode na aerodrom pari mi se da iden na strati te, a prolaze?i kroz onaj rengen imam osje?aj da me alju n a elektri?nu stolicu. Jo me tamo ?ilu ispipaju i to uvik neke policajke. ta ja zna n, ako me ve? neko ima pipat bolje onda policajac, jer meni je perverzno kad me e na pipa. Moja prija govori da je njoj perverzno i? u enske ginekologa, tako je me ni perverzno to pipkanje policajki po mojim kukovima, bokovima i guzama. Stvarno . Govore neki, ne triba se bojat aviona, to ti je najsigurnije prevozno sredstvo. D a! Ako padne mrtav si i gotovo. Ne ti utjehe, jebate! Da san tila bit mrtva mogla san se i sama itnit sa nekog brda ili nebodera i gotovo, a ne ?ekat da letin avi onon i uz to jo platin kartu za samoubojstvo. Ako padne , mrtva si. Ne ti ta me utje i, lipa slika mene u komadima, iskombinirana sa jo nekin. Ono, moja ruka, tu?e noge , a glava i dokumenti, pitaj Boga ?iji. Utje no za popizdit. Pi e da statistike poka zuju kako u saobra?ajkama puno vi e svita pogine. Sla en seja s tim, ali kad auto op izdi pogine dva-tri ?ovika, a avion kad padne odma trista du a odleti na nebo. Si? an se kad san jednom ?itala u novinama da je jedan pilot bija mortus, uredno spu stija avion na splitski aerodrom, a onda voze?i autom put ku?e opizdija u prvi s tup i na mistu osta mrtav. I sad, kako ?u ja bit sigurna da neki takav ne?e s av ionon opizdit u prvo brdo. Bilo je takvih slu?ajeva, nije da nije, pa posli ka u k rivo vrime, magla. A jebate, svakom je, kad se opije, magla. U tome i je stvar. A moja prija Zdene govori daje njoj let avionon ludilo. Da joj je to najlu?i org azam za do ivit. Ono, kad se avion di e, spu ta, pa one turbulencije. Go-ri-doli, tamo -amo. Ludnica. Govori da je ona to ?itala kod neke Erike, provala i odu evila se. A ta ?e , sto ljudi sto ?udi. Ja tu ba ne vidim ni ta specijalnoga. Mislin, volin i jada se di e, ali ne avion nego ono staje normalno da se di e kad o?e do ivit taj orgaza m. Mo da u mom slu?aju orgazam na zemlji sa frajerom nije ka njen u zraku bez fraj era, ali kad frajeru ona stvar padne, ostajemo, fala Bogu, oboje ivi, zdravi i pr avi, imamo anse za neko drugo dizanje, a kad padne avion, mrtva je do ivotno: ona i orgazam, nemaju vi e nikakve anse za uzbu?enje ni dizanje. Osim toga, moje je puno jeftinije. Neka je mo da malo lo iji do ivljaj, ali zato manje i ko ta. Frajera mo na? d i o?e i to bez rezervacije, a avionsku kartu mora rezervirat i masno platit. A ona mu ka stvar jo uvik je jeftinija od avionske karte. Barem kod nas. To san van ustvari tila re?, da seja u avionu ne mogu zaljubit nikako. Ni pod ra zno. Avion ka potencijalno misto upoznavanja i zbli avanja definitivno ne dolazi u obzir. Otpada! Meni su gori pod oblacima od straja svi tipovi isti, svi su mi k a jedna velika crna fleka, i ta su mi bli e, to me vi e nerviraju. Ono, kad sidnu kra j mene pa po?nu s pitanjima: injorina, jel ovo stojimo ili idemo, koliko jo imamo1 ? Znate, ni an bija u domovini petnaest godina. Jako san uzbu?en. Ima li vas ko sa ?ekat na aerodromu, ako nema ja ?u vas pribacit, kako se zovete, ajme lipog imen a, a ko van gaje da, di radite, o?ete li ne to popit, odakle putujete"?, i tako. M rzim kad me neko stalno tako tla?i, pu e u lice i usput bulji u dekolte. To me u a vionu u asno nervira. Ne mogu mirno gledat u oblake i skoncentrirat se na svoje mo litve. Kad je ivot u pitanju ljubav je ipak na drugom mistu. Pusti ti to kad neki ka u da je najva nije zdravlje i ljubav. A ta je sa sri?om? To su zaboravili. Jel ta ?e ti zdravlje ako avion padne. Koliki su bidni u tim avionskim nesri?ama prije pada aviona bili ivi i zdravi, ali nisu imali sri?e. Dakle, od zdravlja va nija je bome sri?a, a nemo mislit ni na ljubav kad ti je ivot u pitanju. Dakle od ljubavi va nije je zdravlje, a od zdravlja va nija je sri?a, odnosno guzica i glava na ramen u. Sve u ivotu ima svoj prioritet. Po meni to ide tim redosljedom. Kad sletimo, t o je ve? druga pri?a. Druga ena! Kamen mi sa srca padne. Sva san sritna ta san iva, ali ne zadugo. Kako ?ovik nikad zadovoljan, nakon jedne elje ve? mu se u glavi p esto novih elja klije. ?in sletin odmotan onaj sendvi? iz aviona i progucan ga u tri zalogaja. Tek kad napunim drobi? po?nu mi se budit i sva ostala ?ula. Jedno po jedno. Kad se lipo pregledan, pogledan ruke, noge i stopala ta mi doti?u maj?i cu zemljicu, dakle svatin da san iva, zdrava, prava, uspje no sle?ena i najedena, o nda malo-pomalo po?injen misli na ljubav i neka svi?anja. ?ak san spremna malo b olje pogledat onog tla-?itelja iz aviona i mo da mu dat toliko eljenu ansu da me pri baci do grada, a posli ?emo vidit. Dakle, tila san re?, zemlja je zemlja, a zrak je zrak. Da je Bog tija da tra imo frajera u zraku sigurno bi stvari druk?ije skr ojija. Da bi nam neka krila. Zato van ja ka en tra ite ga vi na zemlji i da bude po mogu?nosti s nogama na zemlji.U DISKU? Koliko su jadne te ostavljene ene, to san van ve? govorila, a i sami znate. Ali k ad ena ve? pro ivi ono ta pro ivi, kad je utne mu , mater mu, vlastiti otac, sud i dru tvo tu jo nije kraj nevoljama. Sad tek sijedi privikavanje. Ono, ka kad ?ovika nakon deset godina pustu iz zatvora. On, bidan, ne zna ni kud ?e, ni ta ?e, ni kome da se obrati. Ne zna po teno ni gledat u svitlo jer je toliko godina ivija u magli i mraku. Jo uvik ga