arkadije i boris strugacki~tahmasib

8/12/2019 Arkadije i Boris Strugacki~Tahmasib

1/133

Strugacki Arkadije/Strugacki Boris

TAHMASIBPrevod: oli Milan

Strugacki Arkadij/Strugacki Boris STAZERI, 1962.

KENTAUR1967.


2/133

ROLOG

Dokotrlja se ogromni crveno-beli autobus. Putnike pozvae da posedaju."No, pa, idite", reeuge.Bikov proguna:"Imamo vremena. Dok svi posedaju..."Ispod oka pogledao je kako se putnici jedan za drugim, bez urbe penju u autobus. Bilo ih jetinak.

"To e potrajati najmanje petnaest minuta", dostojanstveno primeti Gria.Bikov ga strogo pogleda:"Zakopaj koulju.""Ali, tata, vruina je", ree Gria."Zakopaj koulju", ponovi Bikov. "Ne idi razdrljen.""Ne ugledaj se na mene", dodade Jurkovski. "Ja mogu, ali ti - jo ne."Dauge ga pogleda i obori oi. Nije hteo da posmatra Jurkovskog - njegovo samouvereno, mlo

e, sa gadljivo oputenom donjom usnom, teku tanu sa monogramom i raskono odelo od pororeosintetike. Bolje je ipak bilo gledati u visoko, prozrano nebo, bez ijednog jedinog oblaka

ez ptica - nad aerodromom su ih rasterivali ultrazvunim sirenama.Bikov mlai je pod budnim okom Bikova starijeg zakopavao okovratnik. Jurkovski eznutljie:"U stratoplanu u zatraiti flau mineralne vode..." Bikov stariji podozrivo upita:"Jetra?""Zato ba mora da bude jetra?" odgovori Jurkovski. "Jednostavno mi je vruina. I vreme je d

jednom zauvek shvati da mineralna voda pri napadu jetre ne pomae.""Da li si barem uzeo svoje pilule?" upita Bikov."ta si se prikaio za njega?" ree Dauge.

Svi ga pogledae. Dauge spusti pogled i ree kroz zube:"Molim te, Vladimire, pazi da ne zaboravi - pismo treba predati Arnautovu im stignete na S"Ako je Arnautov na Marsu", ree Jurkovski."Razume se. Ja te samo molim da ne zaboravi.""Podsetiu ga", obea Bikov.Zautali su. Ljudi je ispred autobusa ve bilo manje."Znate ta, idite vi, vreme je", ree Dauge."Da, vreme je da krenemo", uzdahnu Bikov. Priao je Daugeu i zagrlio ga. "Ne tuguj, Joaniue tiho. "Do venja. Ne tuguj."vrsto je stezao Daugea dugakim, koatim prstima. Dauge ga lako odgurnu."elim vam dobru plazmu", promrmlja.Stegao je ruku Jurkovskom. Jurkovski zatrepta; neto je hteo da kae, ali samo obliznu usne. Npodigao sa trave svoju prekrasnu tanu, poeo da je vrti u rukama i ponovo je spustio na travuuge ga nije gledao.Jurkovski ponovo podie svoju tanu."Ne kloni duhom, Grigorije", ree patetinim glasom."Potrudiu se", suvo odgovori Dauge.

Sa strane, Bikov je davao poslednja uputstva sinu. "Dok sam na putu, budi stalno sa mamom. kakvih, tamo, podvodnih zabava."


3/133

"Dobro, tata.""Nikakvih rekorda.""Dobro, tata, ne brini.""Manje misli na devojke, vie na mamu.""Dobro, tata."Dauge tiho ree:"Ja idem."Okrenuo se i poao prema zgradi aerodroma. Jurkovski ga je gledao kako se udaljava. Dauge

o mali, poguren, jako star."Do vienja, ika-Voloa", ree Gria."Do vienja, mali", ree Jurkovski. Gledao je kako se Dauge udaljava. "Poseuj ga. Jednostaati kod njega na aj - i nita vie. On te voli."Gria klimnu glavom. Jurkovski mu podmetnu obraz, potapa ga po ramenu i sa Bikovom kretobusu. Teko se popeo uz stepenice, seo na fotelju pored Bikova i rekao:"Bilo bi dobro kad bi let odloili. Bikov ga zaprepaeno pogleda.""Koji let? Na?""Da, na. Daugeu bi bilo lake. Ili da barem i nas lekari proglase za nesposobne."

Bikov zasopta, ali outa. Kad autobus krete, Jurkovski progovori:"ak nije hteo ni da me zagrli. Dobro je i uradio. Bez njega nemamo zbog ega da letimo. Too. Ni poteno.""Prestani", ree Bikov.

Dauge se peo uz granitne stepenice aerodroma i osvrnuo za sobom. Crvena mrlja autobusa je stajaIa na ivici horizonta, gde su se u ruiastoj izmaglici videle konine siluete letelica zartikalno uzletanje. Gria upita:"Kud da vas odvezem, ika-Gria? U institut?"

"Moe i u institut", odgovori Dauge.Nikud mi se ne ide, pomisli on. Ba nikud. Kako mi je teko... Nikada nisam mogao ni da

mislim da e mi biti tako teko. Jer, nije se desilo nita novo ili neoekivano. Sve je odavnoznato i proraunato. Na vreme je sve preivljeno, jer ko hoe da izgleda kao slabi? Jednom rve je pravedno i poteno. Pedeset i dve godine mu je. etiri puta ozraen. Istroeno srce. Loici. Pa ak ni krv nije njegova. Zbog toga ga nikad ne uzimaju, uvek ga proglaavaju za

sposobnog. A Volou Jurkovskog uzimaju. A tebi, kau, Grigorije Joaniu, dovoljno je i to tode ono to ti daju, i to spava tamo gde te poloe da spava. Vreme je kau, Grigorije Joanis mlae. A emu da ih uim? Dauge ispod oka pogleda Griu. Kako je samo zdrav i jak! Da ih

m smelosti? Ili moda zdravlju? A nita drugo, u sutini, nije ni potrebno. Tako, sad ostaje sajo stotinak lanaka, koji su ve zastareli. I nekoliko knjiga, koje brzo stare. Tu je i slava, kojri bre od svega.Okrenuo se i uao u buni, prohladni hol. Gria Bikov je koraao kraj njega. Koulja mu je bkopana. U holu se uo amor i utanje novina. Na velikom ekranu, koji je zauzimao pola zidkazivan je nekakav film: nekoliko ljudi je, zavaljeno u fotelje, posmatralo film, drei kraj utijice fonodemonstratora. Debeli stranac istonjakog tipa muvao se kraj bifea-automata.Kraj ulaza u bar Dauge se najednom zaustavi."Da svratimo i popijemo neto, imenjae", ree. Gria ga pogleda zaueno i sa aljenjem."Zato, ika-Gria?" upita. "Zato? Ne treba."


4/133

"Misli da ne treba?" zamiljeno upita Dauge."Razume se da ne treba. Niemu ne vodi, asna re." Dauge ga pogleda iskrvivi glavu."Da moda ne zamilja", ljutito ree, "da sam se opustio zbog toga to nisam poao sa njima, zar ne mogu da ivim i bez tih tajanstvenih bezdana i prostora? Izvini, golubiu! Ba me briga ta prostranstva! Ali, evo ta: ostao sam sam... Razume? Sam! Prvi put u ivotu 'sam'!"Gria se nelagodno osvrnu. Debeli stranac ih je posmatrao. Dauge je govorio tiho, ali se Griilo da ih uje ceo hol."Zato sam ostao sam? Zbog ega? Zato su ba mene... zato ba ja moram da budem sam? Je

am najstariji, imenjae. Mihailo je stariji, a i tvoj otac takoe...""ika Mia je takoe krenuo na poslednji let", zbunjeno napomenu Gria."Da", sloio se Dauge. "Na Mia je ostareo... No, odemo, popiemo neto."Uli su u bar. U baru nije bilo nikoga, samo je za stolom kraj prozora sedela jedna lepa ena.

dela je nad praznom aom naslonivi podbradak na isprepletene prste i kroz prozor gledala nonsku pistu aerodroma.Dauge se odjednom zaustavi i teko nasloni na najblii stoi. Nije je video dvadeset godina,

odmah prepoznao. Grlo mu se osuilo i steglo."ta vam je, ika-Gria?" uznemireno ga upita Bikov mlai.

Dauge se ispravi."Ovo je moja ena", mirno ree. "Idemo."Kakva sad jo ena, sa strahom pomisli Gria."Moda e biti bolje da vas priekam u kolima", upita."Gluposti, gluposti", ree Dauge. "Da joj priemo."Prioe stoiu kraj prozora."Zdravo, Maa", ree Dauge.ena podie glavu. Oi joj se rairie. Lagano se zavali na naslon stolice."Ti... nisi odleteo?" ree ona.

"Nisam.""Poi e kasnije?""Ne. Ostajem ovde."Nastavila je da ga posmatra iroko otvorenih oiju. Trepavice su joj bile jako naminkane. Pma se videla mrea borica. A koa na njenom, nekada glatkom, vratu bila je oputena."ta to znai - ostaje?" nepoverljivo ga upita. On se uhvati za naslon stolice."Moemo li da sednemo?" upita. "Ovo je Gria Bikov. Sin Bikova."Tada se ona nasmei Grii onim naviknutim, obeavajuim, zanosnim osmehom, koji je Daugiko mrzeo.

"Drago mi je", ree. "Sedite, momci."Gria i Dauge sedoe."Ja sam Marija Sergejevna", ree ona razgledajui Griu. "Ja sam sestra Vladimlra Sergejevikovskog."Gria spusti oi i nakloni se."Poznajem vaeg oca", nastavila je. Prestala je da se smeka. "Ja sam mu obavezna za mnogoigorije... Aleksejeviu..."Gria je utao. Oseao se nelagodno. Nita nije shvatao. Dauge ree napregnutim glasom:"ta e da pije, Maa?""Dejm", odgovori ona, osmehujui se svojim zanosnim osmejkom.


5/133

"To je sigurno jako?" upita Dauge. "Uostalom, svejedno. Gria, molim te, donesi dva dejmaPosmatrao je. Gledao je njene glatke, pocrnele ruke, razgoliena, takoe pocrnela ramena, lak

etlu haljinu sa jedva neto dubljim izrezom nego to je voleo. Ona se odlino sauvala za svojdine, a kosa joj je bila ista kao i nekada - bronzane boje, bez ijedne sede dlake; teka, duga, bletena u kiku i zavijena u punu kakvu vie niko ne nosi. Nasmeio se, lagano otkopao mantilnuo topli lem sa glave.Njeno lice se trglo kad je ugledala njegovu golu glavu sa retkom sedom kosom kraj uiju. On ponovo nasmeio.

"No, kao to vidi, susreli smo se", rekao je. "A ta e ti ovde? eka nekoga?""Ne", odgovori ona. "Nikoga ne ekam." Pogledala je kroz prozor, i on je najednom shvatio.praala si", tiho je rekao.Klimnula je glavom."Koga? Nije mogue - nas?""Da."Srce prestade da mu kuca."Mene?" upitao je tiho. Uto je priao Gria i stavio na sto dve zamagljene ledene ae."Ne", odgovori ona.

"Volou?" upitao je sa gorinom."Da."Gria se tiho udalji."Kakav mio deak", ree ona. "Koliko mu je godina?""Osamnaest.""Zar osamnaest? Interesantno! Zna, on uopte ne lii na Bikova. ak nije ni ri.""Da, vreme prolazi", ree Dauge. "ak ni ja vie ne letim.""Zato?" ravnoduno ga upita."Zdravlje."

Brzo je bacila pogled na njega."Da, ne izgleda ba najbolje. Reci..." ona je poutala. "I Bikov e sigurno uskoro prestati dai?""ta?" upita je on zaueno."Ne volim kad Voloa odlazi na let bez Bikova", rekIa je ona gledajui kroz prozor. Ponovo

utala. "Mnogo se bojim za njega. Ti ga bar dobro poznaje.""A kakve veze sa tim ima Bikov?" upita je Dauge zlobno."Sa Bikovom je sigurno", odgovori ona jednostavno. "No, a kako stoje tvoje stvari, Grigorijekako mi je to udno - da ti vie ne leti."

"Radiu u institutu", odgovori Dauge."Raditi", odmahnula je glavom. "Raditi... Pogledaj na ta lii."Dauge se osmehnu."Zato se ti uopte nisi promenila. Udata?""Odakle ti takva ideja?" pobuni se ona."Ja sam takoe ostao neenja.""Ne udi me.""Zato?""Ti nisi za brak."Dauge se nekako neprirodno nasmeja.


6/133

"Ne napadaj me", ree on. "Ja sam hteo samo da porazgovaramo.""Ranije si umeo da bude interesantniji.""Zar sam ti ve dosadio? Razgovaramo tek pet minuta.""Ne, zato?" utivo je rekla. "Ja te sluam sa velikim zadovoljstvom."Zautali su. Dauge je slamkom meao tenost u ai."A Volou pratim uvek", ree ona. "Imam drugove u upravi i uvek znam kada ete poleteti. I

akle. I uvek vas pratim." Izvukla je slamku iz ae, izmrvila je prstima i bacila u pepeljaru. "Odini ovek koji mi je blizak u vaem sumanutom svetu. On me ne trpi, ali ipak - on je jedini ov

i mi je blizak." Podigla je au i popila nekoliko gutljaja. "Sumanuti, ludi svet. Glupo doba", morno. "Ljudi su potpuno zaboravili kako se ivi. Rad, rad, rad... Sav smisao ivota je u radu. Slno neto trae, neto grade. Zato? Ja shvatam, to je sve bilo potrebno ranije, kad niega nije voljno. Kad je to bila ekonomska borba. Kad je jo trebalo dokazivati da mi moemo da radimmo isto ve i bolje od njih. Dokazali smo. A borba se nastavila. Nekakva potajna, nevidljiva. shvatam. Moda ti to shvata, Grigorije?""Shvatam", ree Dauge."Ti si uvek sve shvatao. Ti si uvek shvatao svet u kome ivi. I ti, i Voloa, i taj dosadni Bikonekad mislim da ste svi vi jako ogranieni ljudi. Vi jednostavno niste u stanju da postavite pit

to'?" Ponovo je popila nekoliko gutljaja. "Zna, nedavno sam se upoznala s jednim uiteljem ole. On ui decu stranim stvarima. On ih ui da je mnogo interesantnije raditi nego zabavljati eca mu veruju. Da li shvata? Pa to je strano! Ja sam razgovarala sa njegovim uenicima. Use da me oni preziru. Zato? Zbog toga to hou da proivim svoj jedini ivot onako kako ja to

u? Zbog toga to elim da uivam u stvarima koje volim?"Dauge je odlino zamislio taj razgovor Marije Jurkovske s petnaestogodinjim deacima i

vojicama iz rejonske kole. Kako da to shvati, pomislio je. Kako moe da shvati, mislio jeko nedeljama i mesecima udara glavom o zid, ispisuje gomile papira i desetine kilometaraelazi po kabinetu ili pustinji i stalno ti se pri tome ini da reenja nema, i da si ti obian glup

ak vie ne veruje da to mora tako, a onda nastupa onaj divan trenutak kad na kraju otkrivapijicu u zidu, i jo jedan zid ostaje za tobom, i ti si ponovo bog, i vasiona ti je ponovo na dlanustalom, to ak ne mora ni da se shvati. To treba osetiti. Rekao je:"Oni takoe hoe da proive svoj ivot onako kako to ele. A vi hoete dve razliite stvari."Resko mu se usprotivila:"A ta ako sam u pravu ja?""Ne", ree Dauge. "U pravu su oni. Oni ne postavijaju pitanje 'zato'?""A moda oni jednostavno nisu u stanju da iroko misle?"Dauge se osmehnu. ta ti zna o irini misii, pomisli on.

"Ti pije hladnu vodu kad je vruina", ree on strpljivo, "i ne pita 'zato'. Jednostavno pije,ea se dobro..."Prekinula ga je:"Da, meni je dobro. I dajte mi da pijem moju hladnu vodu, a oni neka piju svoju!""Neka", mirno se sloi Dauge. On sa uenjem i radou oseti da njegova nepodnoljiva tugaano nestaje. "Mi i nismo govorili o tome. Tebe interesuje ko je u pravu. Dobro. ovek - on vie ivotinja. Priroda mu je dala razum. A razum neizbeno mora da se razvija. A ti gasi, unitaebi razum. Namerno ga unitava. Ti si tome posvetiila ceo svoj ivot. A postoji jo mnogo ljuPlaneti koji unitavaju svoj razum. Oni se zovu malograani.""Hvala."


7/133

"Nisam hteo da te uvredim", ree Dauge. "Ali, meni se uinilo da ti hoe da vrea nas. irigleda... Kakvu vi moete imati irinu pogleda?"Ispila je do kraja svoju au."Ti danas lepo govori", primetila je zlobno se smekajui. "Sve tako divno objanjava. Bud

da dobar, pa mi, molim te, objasni jo jednu stvar. Ceo ivot si radio. Ceo ivot si razvijao svum, preletao si preko obinih zemaljskih zadovoljstava.""Nikad nisam preskakao preko obinih ovozemaljskih zadovoljstava", ree Dauge. "Ja sam a

o i danguba."

"Neemo se svaati", ree ona. "Po mome miljenju, preletao si. A ja sam celog ivota unitaoj razum. Ja sam se celog ivota bavila time to sam gajila svoje instinkte. A ko je od nas sadaniji?""Razume se, ja", ree Dauge. Ona ga veselo pogleda i nasmeja se."Ne", ree. "Ja. U najgorem sluaju - oboje smo nesreni. Netalentovana kukavica - tako me,

oliko se ne varam, zove Voloa? - ili trudoljubivi mrav - kraj je isti: starost, usamljenost, praznita nisam dobila, a ti si sve izgubio. U emu je razlika?""Pitaj Griu Bikova", mirno ree Dauge."O, oni!" ona sa nipodatavanjem odmahnu rukom. "Znam ta e oni rei. Ne, mene interesuje

rei ti! I ne sada, kada su napolju sunce i ljudi, ve nou, kad doe nesanica i kad su oko tebmo tvoji vraji talmudi, i nepotrebno kamenje s nepotrebnih planeta, i telefon koji uti, i vie npred nema nita...""Da, deava se", ree Dauge. "To se svima deava."Najednom je sve to zamislio - i telefon koji uti, i ono nita ispred sebe - ali ne i talmude i

menje ve flaice sa vodicama za kozmetiku, mrtav bljesak zlatnog nakita i neumoljivo ogledam svinja, pomisli optuujui samoga sebe.Samouverena i ravnoduna svinja. A njoj je potrebna pomo!"Da li e mi dozvoliti da danas doem k tebi?" upita je.

"Ne." Ustala je. "Danas imam goste."Dauge odgurnu au, koju nije ni dotakao, i takoe ustade. Uzela ga je pod ruku i izili su u hose trudio da ne hramlje."Kuda e sad?" upita je.Zaustavila se pred ogledalom i popravila frizuru, na kojoj uopte nije imalo ta da se popravl"Kuda?" ponovila je pitanje. "Nekuda. Jer ja jo nemam pedeset i za sada moj svet jo uvekpada meni."Spustili su se niz stepenice na trg obasjan suncem."Mogao bih da te odvezem..." ree Dauge.

"Hvala, imam svoja kola."Bez urbe je stavio lem na glavu, proverio da mu sluajno odnekud ne duva u ui, i zakopaontil."Do vienja, stari", rekla je ona."Do vienja", rekao je on, neno se smekajui. "Izvini ako sam bio surov... Ti si mi danas m

mogla..."Ona ga pogleda nita ne shvatajui, slee ramenima i poe ka svojim kolima. Dauge je posma

ko koraa njiui se u kukovima, zadivljujue vitka, gorda i jadna. Imala je divan hod, i jo je odna, ak jako zgodna. Za njom su se osvrtali. Dauge pomisli sa setnom zlobom: Eto. To je cen ivot. Zaviti telo u skupe i lepe haljine i privlaiti poglede. Mnogo ima takvih, i ilavi su.


8/133

Gria Bikov je sedeo u kolima, nalaken na volan, i itao debelu knjigu. Radio je bio ukljuegme je bilo okrenuto do kraja. Gria je voleo jake zvuke.Dauge je uao u kola, iskljuio radio i izvesno vreme sedeo utke. Gria je ostavio knjigu i uptor. Dauge je rekao gledajui ispred sebe:"ivot daje oveku, imenjae, tri radosti. Prijatelja, ljubav i rad. Svaka od tih radosti odvojevredi mnogo. Ali, kako se one retko nalaze zajedno!""Bez ljubavi se, razume se, moe", zamiljeno je rekao Gria.

Dauge ga brzo pogleda."Da, moe se", sloio se. "Ali to samo znai da e ovek imati jednu radost manje, a njih je s"Gria outa. inilo mu se da je nepoteno da stupa u spor koji je beznadean za protivnika."U institut", rekao je Dauge. "I potrudi se da stignemo do jedan. Da ne zakasnimo.""Ne, brzo u."Kola su izala na put."ika-Gria, da vam ne duva?" upita Gria Bikov. Dauge mrknu i ree:"Da, brate. Da zatvorimo prozore..."


9/133

IRZA- ARLE: RUSKI MOMAK

Deurna za prevoz putnika je saaljevala Juru Borodina. Niim nije mogla da mu pomogne.dovna putnika linija sa sistemom Saturna nije postojala. Nije postojala ak ni redovna teretnija. Teretnjaci-automati su leteli svega dva tri puta godinje, a brodovi sa posadom - jo reeurna je dva puta postavljala pitanje elektronskom dispeeru, prelistala je neki debeli prirunkoliko puta telefonirala nekome, ali sve je bilo uzalud.Jura je verovatno izgledao veoma nesreno, jer mu ona na kraju saaljivo ree:

"Ne treba oajavati, golubiu. To je veoma daleka planeta. I ta ete uopte tako daleko?""Zaostao sam od svoje grupe", izgubljeno odgovori Jura. "NajIepe vam hvala. Idem. Moda

gde..."Okrenuo se i poao ka izlazu opustivi glavu, posmatrajui izlizani plastini pod pod svojim

gama."Stanite, golubiu", viknu mu deurna. Jura se, odmah okrete i poe natrag. "Znate, golubiu"

urna neodluno, "ponekad postoje i specijalni letovi.""Odista?" s nadom upita Jura."Da, ali o njima se u upravi ne zna."

"A da li mogu da me povedu na taj specijalni let?""Ne znam, golubiu. Ja ak ne znam ni gde moete da saznate za takav specijalni let. Moda k

elnika raketodroma?" Upitno ga je pogledala."Kod naelnika me sigurno nee pustiti", tuno je rekao Jura."A vi pokuajte.""Hvala", ree Jura. "Do vienja. Pokuau."Iziao je iz uprave transporta i osvrnuo se oko sebe.Sa desne strane, nad zelenim kronjama drvea, u beliasto, vrelo nebo dizala se zgrada hotee strane na suncu je bletala ogromna staklena kupola. Tu kupolu Jura je video jo sa aerodro

aerodroma se videla samo ta kupola i zlatna igla hotela. Jura je, naravno, upitao ta je to, i kramu odgovorili: "SEUK." A ta je to SEUK, nije znao.Tano pored zgrade uprave prolazio je iroki put posut krupnim crvenkastim peskom. Na peskvideli tragovi mnogih nogu i automobilskih guma. Sa obe strane puta su se nalazili betonskikovi, kraj kojih su cvetali bagremi. Na dvadesetak koraaja od ulaza u upravu, u senci bagremazio se mali, kvadratni beli atomokar. Nad blistavim staklom vetrobrana videli su se plavimovi sa belim natpisom: INTERNATIONAL POLICE. MIRZA-CHARLE.Meunarodna polrza-arle; prim. prev.Minut-dva Jura je stajao neodluno. Isprva na putu nije bilo nikoga. A onda se odnekud sa deane iroko koraajui pojavio neki preplanuli ovek u beIom odelu. Kad je doao do Jure,ustavio se, skinuo sa glave ogromnu beretku i poeo da mae njom ispred lica. Jura ga jeatieljno pogledao."Frue!" ree ovek u belom odelu. "A kako ti?" Govorio je sa jakim stranim akcentom."Ba vruina", sloi se Jura.ovek u belom odelu navue beretku na kosu izbledelu od sunca i izvue iz depa pljosnatuklenu uturicu."Guc-nemo?" ree rairivi usta od uveta do uveta.

Jura odmahnu glavom."Ne pijem", ree.


10/133

"Takoe ja ne pijam", objavi ovek u belom odelu i vrati uturicu u dep. "Ali uvek ima uiskie piti."Jura poe da se smeje. ovek mu se dopadao."Fruina", jo jednom ree ovek u belom odelu. "To naa nesrea. Meunarotni raketotrom nenlantu - i ja tamo smrzavam. Meunarotni raketotrom u Misra-arle - ja mokar od znoj. A?""Uasna vruina", ree Jura."A gde letimo?" upita ovek u belom odelu."Treba da stignem na Saturn."

"Oho!" ree ovek. "Tako mlat, a fe na Saturn! Znai - mi emo sretati i sretati!"Lupi Juru po ramenu, i tada primeti policijska kola. "Meunarotna polisija", ree sveano. "Oora, imaju sve poasti."Vano klimnu Juri glavom i krete dalje. Kad je stigao do policijskih kola, on se prenuo, zauze

eani stav i prineo desni kaiprst glavi. Plavi lemovi su se trgli iza sna i ponovo zauzelipokretan poloaj.Jura uzdahnu i lagano krete ka hotelu. Trebalo je negde pronai naelnika raketodroma. Usput

koga nije sreo, i nije imao koga da pita. Razume se, mogao je da pita i policajce, ali Jura nije him se obraa. Nije mu se dopadalo to sede tako nepokretno. Jura je uzgred zaalio to nije up

veka u belom odelu, aIi se onda setio da je ljubazna deurna sigurno morala sve da zna o Mirzrleu. On se ak zaustavio za jedan trenutak, ali je onda ipak krenuo dalje. Na kraju krajeva, neisla oduzimati ljudima toliko vremena. Nita, saznau ve nekako, pomislio je i krenuo dalje.Iao je po ivici jarka, trudei se da ne ide po suncu, pored jarko obojenih automata sa soda-

dom i sokovima, pored praznih klupa i stolica za leanje, kraj belih kuica koje su se krile u sgrema, kraj velikih betonskih ploa na kojima su bili smeteni prazni atomokari. Na jednoj odoa nije bilo suncobrana i od bletavih, ispoliranih krovova maina dizala se jara. Bilo je alosmatrati ta kola, koja su tu, na suncu, stajala, sigurno, nekoliko asova. Proao je kraj ogromnklama koje su na tri jezika obeavale zdravlje Herkulesa onima koji piju vitaminizovano kozje

eko Golden Horih, kraj nekih udnovatih, izmuenih ljudi koji su spavali u travi stavivi pod gveljaje, ruksake i koferie, kraj kola-istaica koja su stajala na ivici puta, kraj pocrnele dea su se pljuskala vodom iz jarka. NekoIiko puta su ga prestizali prazni autobusi. Proao je ispkata koji se rairio preko celog puta: MIRZA-ARLE POZDRAVLJA DISCIPLlNOVANE

OZAE. To je bilo napisano na engleskom.Proao je pored kuice saobraajca na uglu, skrenuo nadesno i iziao na Bulevar prijateljstvavnu ulicu Mirza-arlea.Bulevar je ve bio pust. Radnje, bioskopi, barovi, kafei - sve je bilo zatvoreno. Sijesta - pom

Jura. Na bulevaru je bila uasna, neizdrljiva vruina. Jura se zaustavio kraj automata i ispio

log soka od pomorande. Podigavi obrve, priao je drugom automatu i popio au odvratno tda-vode. Da, pomisli. Sijesta. Bilo bi najbolje kad bi ovek mogao da se zavue u friider...Sunce je prilo - belo, kao obavijeno maglom. Senki nije bilo. Na kraju bulevara, u izmaglici

dela se gromada hotela. Jura krete ka njemu, oseajui kroz onove cipela usijani asfalt. Isprvraao brzo, ali taj tempo nije mogao da izdri - od vruine je izgubio dah, znoj mu je liptao poDugaka, iroka limuzina se zaustavi kraj trotoara. ofer sa ogromnim, tamnim naoarima otv

ata i obrati se Juri:"Sluaj, prijatelju, gde se ovde nalazi hotel?""Tamo, napred, na kraju bulevara", ree Jura. ofer ga pogleda, zadovoljno klimnu glavom i "Da nee i ti tamo?"


11/133

"Tamo", s uzdahom odgovori Jura."Sedi", ree ofer.Jura radosno ue u kola."Odmah se vidi da si ovde stranac, kao i ja", ree ofer. Kola je vozio jako sporo. "Svi mesnnovnici sede u hladovini. Upozoravali su me da ovde treba stii predvee, ali takav sam ti ovolim da ekam. A nije trebalo da urim. Ovo je neko zaspalo carstvo."U kolima je vazduh bio ist, prohladan."A po mome miljenju", ree Jura, "ovo je interesantan gradi. Nikad ranije nisam bio u

unarodnim gradovima. Ovde je sve interesantno isprepletano i izmeano. Kara-Kumi iunarodna policija. Da li ste ih videli sa plavim lemovima na glavi?""Video sam", namrgoeno je rekao ofer. "Tamo ih, na putu, ima koliko hoe..." pokazao jevom nekud iza sebe, "najmanje tridesetak. Kamioni su se sudarili.""Kako to 'sudarili'?" zaudi se Jura. "Kakvi kamioni? Automati?""Ma ne, kakvi automati", proguna ofer. "Oni... Varjaki gosti. Dobili su svoje... Bitange pij

ustavio je kola ispred hotela i rekao:"Stigli smo. Ja u skrenuti prvom ulicom desno. Jura izie iz kola.""Veliko hvala."

"Nema na emu", ree ofer. "Do vienja."Jura ue u hoI i prie recepciji. Slubenica na recepcijl je upravo razgovarala telefonom i Ju

to sede u fotelju, poe da razgleda slike po zidovima. I ovde je sve bilo izmeano. Poreddicionalnih medveda ikina nalazila se velika slika pokrivena fluorescentnim bojama koja bta nije prikazivala. Izvesno vreme Jura je sa tihom radou uporeivao te slike. To je bilo od

bavno."Izvolite, m'sje", ree slubenica stavljajui ruke na sto.Jura se nasmeja."Ja, vidite, nisam m'sje", ree on. "Ja sam obian sovjetski drug."

ena se takoe nasmeja."Da budem otvorena, tako sam i misliia. Ali, nisam htela da rizikujem. esto nam dolaze strani se vreaju kad ih oslovljavamo sa 'drue'.""udaci", ree Jura."Odista", sloi se slubenica. "ime mogu da vam pomognem, drue?""Znate", ree Jura, "ja moram da doem do naelnika raketodroma. Da li moete neto da mi

savetujete?""A ta da vam savetujem?" zaudi se slubenica. Digla je slualicu telefona i okrenula broj.alja?" upita ona. "Ah, Zoja? Sluaj, Zojeka, ovde Kruglova. Kada tvoj danas prima? Aha...

vatam... Ne jednostavno jedan mladi... Da... No, dobro, izvini, hvala..."Ekran videofona je sve vreme ostao slep i Jura to shvati kao lo znak. "Loa stvar", pomisli."No, stvar stoji ovako", ree slubenica. "Naelnik je jako zauzet i moi e da vas primi tek pt.""Napisau vam adresu i broj telefona", brzo je pisala na papiru sa zaglavljem hotela. "Evo. Ui se ili javite telefonom ili sami otiite. To je tu, odmah pored nas."Jura je ustao, uzeo list papira i zahvalio se."A gde ste odseli?" upita slubenica."Znate", ree Jura, "za sada jo nigde. A i neu. Moram da odletim jo danas.""A", ree ena. "No, onda, srean put. Srena plazma, kako kau nai meuplanetarci."


12/133

Jura se jo jednom zahvali i izie na ulicu.

U tihoj, zasenenoj ulici u blizini hotela on pronae kafe u kome je sijesta bila ili ve zavrennije ni otpoela. Pod irokim, arenim suncobranom, na travi su bili razmeteni stolovi, miris

na peenu svinjetinu. Iznad suncobrana visila je firma: FYOUR OLD MICKEY MOUSE, Va ki Maus; prim. prev.sa slikom poznatog miia Volta Diznija. Jura neodluno kroi poddstrenicu.Razume se, takvi kafei postoje samo u meunarodnom gradu. Iza dugakog, metalnog anka, is

gog niza flaa sa arenim etiketama, sedeo je elavi barman rumenog lica u beloj bluzi saukanim rukavima. Njegove velike, dlakave pesnice su leale meu srebrnim aama i zvonima su pokrivala inije sa besplatnim zakuskama. S leve strane barmana nalazila se srebrna ma

u namenu Jura nije znao, iz koje se dizala struja miriljave pare. Sa desne njegove strane podklenim zvonom na kartonskim posluavnicima videli su se svi mogui sendvii. Nad glavomrmana su se nalazila dva plakata. Jedan, na engleskom jeziku, obavetavao je posetioce da je 'e besplatno, drugo dvadeset i etiri centa, a svako sledee osamnaest centi'. Drugi plakat, nakom jeziku, glasio je: VA STARI MIKI MAUS BORI SE ZA ZVANJE KAFEA ODLINELUGE.

U kafeu su bila samo dva posetioca. Jedan od njih je spavao za stoiem u uglu, naslonivioeljanu glavu na ruke. Pored njega u travi leao je umaeni ruksak.Drugi posetilac, krupan ovek u kariranoj koulji, lagano je i s uivanjem jeo svinjski ragu igovarao preko dva stoia sa barmanom. Razgovor se vodio ruski. Kad je Jura uao, barman vorio:"Mene se ne tiu fotonske rakete i atomski reaktori. Ja hou da govorim o kafeima irovima. U to se ipak neto i razumem. Uzmite ovde, u Mirza-arleu, vae, sovjetske, i nae,padne kafee. Ja znam obrt svakog ugostiteljskog preduzea u gradu. Ko ide u vae, sovjetske,fee? I, to je najvanije - zato? U vae, sovjetske, kafee idu uglavnom ene da jedu sladoled iaju s pilotima koji ne piju."

U tom trenutku barman ugleda Juru i zastade."Evo momka", ree. "To je ruski momak. On je doao u Miki Maus danju. Znai, on je upravo

gao ovamo. On hoe da jede."ovek u kariranoj koulji s interesovanjem pogleda u Juru."Dobar dan", ree Jura barmanu. "Ja odista hou da jedem. Kako se to radi kod vas?"Barman poe gromko da se smeje."Kod nas se to radi isto onako kao i kod vas", ree on. "Brzo, ukusno i ljubazno. ta biste hte

dete, mladiu?"ovek u kariranoj koulji ree:

"Napravite mu rusku orbu od kvasa sa ledom i svinjsku niclu, Dojse. A vi, drue, sedite kone. Pre svega, ovde zbog neega duva promaja, a, drugo, tako emo moi udobnije da vodimooloku borbu sa starim Dojsom."Barman se opet nasmeja i nestade iza anka. Jura, zbunjeno se smekajui, sede pored kariran

ulje. "Ja vodim sa Dojsom ideoloku borbu", objasni ovek u kariranoj koulji. "Ve pet godtrudim da mu dokaem da u Sunevom sistemu postoji jo neto osim objekata u kojima se pijBarman se pojavi iza anka nosei na posluavniku duboki kartonski tanjir sa orbom i hlebo"ak vas i ne nudim da pijete", ree i veto stavi posluavnik na sto. "Odmah sam shvatio da

ruski momak. Svi vi, Rusi, imate nekakav poseban izraz lica. Ne mogu da kaem, Ivane, da miizraz ne dopada, ali kad ga vidim - odmah izgubim oseaj ei. I hteo bih da se borim za neko


13/133

anje, pa makar i na tetu svoje sopstvene radnje.""U slobodnom poslovnom oveku je progovorila savest", ree Ivan. "Pre godinu dana mi je prukom da ga ubedim da je nemoralno terati ljude, koji nisu nikome nita skrivili, da piju.""Naroito ako se to radi besplatno", ree barman i ponovo poe da se smeje. On je pri tomegledno mislio na prvo, besplatno pie.Jura je sluao, sa zadovoljstvom posmatrajui ledenu, veoma ukusnu orbu. Po ivici tanjira se

deo natpis na engleskom jeziku, koji je Jura preveo ovako: KAD POJEDE DO DNA, NA DNEKA IZNENAENJE.

"Stvar ak nije ni u tome, Dojse, to zbog vae klijentele moramo da drimo u Mirza-arleuunarodnu policiju", lenjo ree Ivan. "Ja u za sada ostaviti po strani pitanje o tome zato bahvaljujui preimustvima zapadnih kafea pred sovjetskim ovek ima izvanredno laku mogunoubi svoj prirodni ljudski lik. Tuno je gledati vas takvog, Dojse. Ne kao barmana, ve kao

veka. Energian ovek, zlatne, maljave ruke, daleko od toga da bude glup. A ime se on bavi?ji za ankom, kao neki stari automat-prodavac, i svako vee, ovlaivi prste, broji prljavepirie.""Vi to nikada neete shvatiti, Ivane", velianstveno izgovori barman. "Takav pojam kao to subrt lokala za vas je tu. Ko ne zna Miki Mausa i starog Dojsa? U svim uglovima vasione znaj

oj bar! Kud idu vai piloti kad se vrate s nekog, tamo, Jupitera? K Miki Mausu! Gde nae vrbotnice provode svoj poslednji dan na zemlji? Kod Miki Mausa! Ovde! Kraj ovog ovde anka! K

u da zaliju nesreu ili da proslave neku radosnu vest? Ovamo, k meni! A kud idete da ruate viane?" Poe da se smeje. "I vi idete starom Dojsu! Razume se, vi nikada neete svratiti k meniee. Jedino moda u sastavu patrole reda i poretka. I ja znam da u dubini due vi dajete prednoim, sovjetskim kafeima. AIi, zbog neega ipak dolazite ovamo! Kod Miki Mausa ili kod staroojsa - neto vam se ovde dopada, zar ne? Zbog toga se ja i ponosim svojim lokalom."Barman odahnu i isprui kaiprst:"I jo neto. Oni prljavi papirii, o kojima vi govorite. U vaoj poludeloj zemlji svi znaju da

vac prljav. Ali, u mojoj zemlji svi znaju da prljavtina naalost, nije novac. Novac treba zaradog toga lete nai piloti, zbog toga se vrbuju nai radnici. Ja sam star ovek i sigurno nikad ne

oi da shvatim ime se kod vas mere uspeh i srea. Kod vas sve dubi na glavi. A kod nas je svno i razumljivo. Gde se sada nalazi osvaja Ganimeda kapetan Hepton? On je direktor kompanerals Limited. ta je sada poznati navigator Sajrus Kembel? Vlasnik dva najvea restorana uujorku. Razume se, nekad ih je znao ceo svet, a sad su oni u senci, ali - zato su oni pre bili slusu tamo kud su ih drugi slali, a sad oni sami imaju sluge i alju ih tamo kud oni hoe. Ja tako

u da budem sluga. I ja hou da budem gospodin."Ivan zamiljeno ree:

"Neto ste ipak shvatili, Dojse. Vi neete da budete sluga. Sad vam ostaje jo samo sitnica -estanete da elite da budete gospodin."Jura je pojeo orbu i ugledao iznenaenje. Na dnu tanjira je bio natpis: OVO JELO JEIPREMILA ELEKTRONSKA KUHINJSKA MAINA ORFEJ FIRME KIBERNETIKS LIMIa odmae tanjir od sebe i izjavi:"A po mome miljenju, uasno je dosadno ceo ivot provestl za ankom."Barman popravi na zidu ram s natpisom na engleskom jeziku: NOENJE VATRENOG ORU

MIRZA-ARLEU SE KANJAVA SMRU, i ree:"ta to znai 'dosadno'? ta je to veseo, a ta dosadan posao? Posao je posao, rad je rad.""Rad mora da bude interesantan", ree Jura.


14/133

Barman slee ramenima."Zato?""Kako zato?" ree Jura zaueno. "Ako rad nije interesantan, onda treba... treba... Pa kome j

trebno da posao bude neiteresantan? Kakva korist od tebe ako te ne interesuje posao koji radi"Tako mu, starcu, i treba", ree Ivan.Barman teko ustade sa svog mesta i izjavi:"To nije poteno. Ti vrbuje sebi saveznike, Ivane, a ja sam sam.""I vi ste takoe dvojica", ree Ivan. Prstom je pokazivao na oveka koji je spavao u uglu.

Barman ga pogleda, odmahnu glavom i skupivi prljavo posue, ode za ank."Kakav orah, a?" ree Ivan poluglasno. "Kako se bori za ast lokala, a? Trebalo bi s njim dapone raspravu. Ni u emu vi jedan drugoga ne biste razumeli. Ja se stalno trudim da naem sm zajedniki jezik. Sve u svemu - divan je to ika."Jura zatrese glavom."Ne", ree on. "Nije on nikakav divan ika. Samozadovoljan je i glup. I ao mi ga je. Pa, zati ovek? Da celog ivota crni samo zato da bi zaradio izvesnu sumu novca? Zaradie i vratii. A onda?""Dojse!" uzviknu Ivan. "Imamo jedno pitanje za vas!"

"Idem!" povika barman.Pojavio se iza anka i postavio pred Juru tanjir sa niclom i flaicu soka od groa."Na raun lokala", ree pokazujui na flaicu i sede.Jura ree:"Hvala, a zato?""Sluajte, Dojse", ree Ivan. "Evo, ovaj ruski momi pita ta ete raditi kad se obogatite?"Izvesno vreme Dojs je zaprepaeno gledao Juru. "Dobro", ree. "Ja znam kakav odgovor e

omak. Zbog toga u postaviti pitanje ja. Momak e odrasti i postae mukarac. Celog ivota edi... kako ono rekoste... na svom interesantnom poslu. No, na kraju e ostareti i vie nee moi

di. ta e onda da radi, ime e da se bavi ovaj momi ovde?"Ivan se zavali na naslon stolice i sa zadovoljstvom pogleda barmana. Na njegovom licu kao do napisano: "Kakav orah, a?" Jura oseti da su mu ui pocrvenele. Spusti viljuku i izgubljeno "Ja... ne znam, nekako o tome nisam mislio..."On zauta.Barman ga je ozbiljno i nekako tuno posmatrao. Lagano su prolazile duge sekunde. Jura na k

ajno progovori: "Potrudiu se da umrem pre nego to vie ne budem mogao da radim..." Obrvermana se izvie, podigoe se na elo, i on preplaeno pogleda u Ivana. Potpuno zbunjen, Juraavi: "I uopte, ja smatram da je najvanije u ivotu za oveka - da lepo umre!"

Barman utke ustade, lupi dlanom Juru po ramenu i ode za ank. Ivan ree:"No, bratac, hvala ti. Hvala na takvoj pomoi. Ovako e mi unititi sav moj ideoloki rad.""Zato?" promrmlja Jura. "Starost... Ne raditi... ovek mora celog ivota da se bori! Zar nijeo?""Sve je to tako", ree barman. "Eto, na primer, ja, celog ivota moram da se borim sa porezom"Ah, ne mislim ja na to", ree Jura odmahnuvi rukom i zabode nos u tanjir.Ivan popi onaj sok od groa na raun lokala i lagano ree:"Uzgred budi reeno, Dojse: jedan interesantan detalj. Iako moj saveznik zbog svoje mladose rekao nita pametno, obratite panju, on vie voli da umre nego da ivi vaom starou. Njem

dnostavno, nikad nije dolazila u glavu misao ta e da radi kad ostari. A vi, Dojse, o tome mi


15/133

og ivota. I ceo ivot se pripremate za starost. Tako je to, stari moj Dojse."Barman zamiljeno poea svoju elu."Da..." ree."U tome i jeste razlika, "ree Ivan. "I, ukoliko se ne varam, razlika nije u vau korist. Zar ne zonaj ko uva bele pare za crne dane nikad ne doivi bele."Barman se zamislio, ponovo se poeao po eli i, ne rekavi ni jedne rei, nestao kroz vrata kse videla iza anka."No", rekao je Ivan s uivanjem. "Danas sam ga ujeo. Uzgred budi reeno, odakle si ti, divno

e?""Iz Vjazme", tuno odgovori Jura. On je teko preivljavao svoju ivotnu nezgodu."A ta e ovde?""Moram na Reju." Pogleda u Ivana i objasni. "Reja, to je jedan od saputnika Saturna.""Ah, tako", ree Ivan. "Interesantno. I ta e na toj Reji?""Tamo se diu neki objekti. A ja sam - vakuum-varilac. Bilo nas je jedanaestoro, i ja sam zaogrupe, jer... Jednom reju, zbog porodinih stvari. Sad ne znam kako tamo da stignem. U est i naelniku raketodroma.""Majkovu?"

"Ne", ree Jura. "To jest, ne znam kako se zove. Uglavnom, naelniku raketodroma."Ivan ga je s interesovanjem posmatrao."Kako se zove?""Jura... Jurije Borodin.""Zna ta, Borodine", ree Ivan i tuno zaklima glavom. "Bojim se da e umreti od ekanja.

u tome to je naelnik raketodroma drug Majkov, a to znam sasvim tano, odleteo u Moskvu...gledao je na sat, "tano pre dvanaest minuta."To je bio straan udarac. Jura poniknu."Kako to..." promrmlja. "A meni su rekli..."

"No-no", ree Ivan. "Ne treba oajavati. Starost jo nije stigla. Svaki naelnik, kad odlazi uoskvu, ostavlja svog zamenika.""Istina!" ree Jura i odmah ivnu. "Vi me izvinite: ja moram odmah da idem da telefoniram.""Idi, telefoniraj!" ree Ivan. "Telefon se nalazi iza ugla."Jura skoi i potra ka telefonu.

Kad se Jura vratio, Ivan je stajao na stazi pred ulazom u kafe."No?" upita ga."Nemam sree", ogoreno ree Jura. "Naelnik je odista otputovao, a njegov zamenik moe d

mi tek sutra uvee.""Uvee?" ponovi Ivan."Da, i to posle sedam sati."Ivan se zamiljeno zagleda nekud iznad kroanja drvea."Uvee", ponovi jo jednom. "Da, to je kasno.""Ipak u morati da odsednem u hotelu", ree Jura uzdahnuvi. "Idem da vidim imaju li sobu zane."Stazom se pribliavao, brzo prebirajui debelim, kratkim nogama, debeljko u odelu saiveno

slednjoj modi. Na glavi je imao tropski lem od plute. Lice mu je bilo nateklo, s oteklim kapcd levim okom mu se videla velika modrica. Na desetak metara od Ivana, ovek je smakao sa g


16/133

oj lem i, jako se sagnuvi, gotovo se preklopivi, bukvalno uskoio u kafe. Ivan mu se ljubaznkloni."ta je sa njim?" zaueno upita Jura."Idemo, idemo", ree Ivan. "Idemo u istom pravcu.""Trenutak", ree Jura. "Samo da platim.""Ve sam platio ja", ree Ivan. "Idemo.""Ali, zato?" ree Jura dostojanstveno. "Ja novac imam... Svima su nam dali..."Ivan se osvrte prema kafeu.

"A ova ulizica", ree on "moj je stari, dobri poznanik. Ponos meunarodne luke Mirza-arle.a se takoe osvrte. 'Ponos Mirza-arlea' je ve sedeo na visokoj stolici ispred anka. "Kraljrdljivaca. Ilegalno vrbuje ljude. Najgori ovek u gradu. Pre dva dana se napio i poeo dapastvuje devojku na ulici, pa sam ga malo doterao. Sad je sa mnom vrlo ljubazan."Ne urei se ili su po senovitoj zelenoj uliici. Postajalo je prohladno. Sa Bulevara prijatelj

pirala je jednolina buka motora."A koga on vrbuje?" upita Jura."Radnike,", odgovori Ivan. "Uzgred budi reeno, ko te je preporuio za rad na Reji?""Preporuila nas je naa fabrika", odgovori Jura. "A kakvi su to radnici? Zar vrbuju i nae?"

Ivan se zaudi."Zato nae? Momke sa Zapada. Sve one jadnike koji od detinjstva misle o starosti i mataju

stanu gospoda. Takvih tamo ima i dalje mnogo. Sluaj, Jura", ree on, "a ako ne stigne do Reja e biti onda?""ta vam je", ree Jura. "Ja svakako moram da stignem do Reje. Bie odista uasno, pred moj

ugovima, ako ne stignem tamo. Bilo nas je sto pedeset dobrovoljaca, a izabrali su nas samodanaest. Kako onda da ne stignem? Svakako moram da stignem."

Izvesno vreme ili su utke."No, njih vrbuju", rekao je Jura. "A onda?"

"Posle ih trpaju u brodove i alju na asteroide. Oni koji vrbuju dobijaju odreeni procenat zaaku glavu koju posade u brod. Zbog toga se oni, kao trgovaki agenti, okupljaju u Mirza-arleudrugim meunarodnim raketodromima."Izili su na Bulevar prijateljstva i skrenuli ka hotelu. Kraj velike bele zgrade Ivan se zaustavi"Ja u ovamo", ree on. "Do vienja, Jura Borodine.""Do vienja", ree Jura. "Veliko hvala. I izvinite to sam nalupetao toliko gluposti, tamo, u ka"Nita", ree Ivan. "Najvanije je to to si ono to si rekao, rekao iskreno."Stegli su jedan drugome ruku."Sluaj, Jura", ree Ivan i zauta.

"Da?" ree Jura."O Reji", ree Ivan. I ponovo zauta gledajui nekuda u stranu. Jura je utao. "Da, o Reji. Svrbrate, veeras, negde oko devet, u hotel, u sobu broj trista est.""I onda?" upita Jura."ta e od toga biti, ne znam", ree Ivan. "U toj sobi e ugledati oveka na prvi pogled surovleda. Pokuaj da ga ubedi da mora da stigne na Reju.""A ko je on?" upita Jura."Do vienja", ree Ivan. "Ne zaboravi: soba trista est, posle devet."Okrenuo se i nestao u beloj zgradi. Kraj ulaza se nalazila ploa od plastike na kojoj je pisaloAB REDARSKE PATROLE. MIRZA-ARLE.


17/133

"Soba trista est", ponovi Jura. "Posle devet..."


18/133

IRZA- ARLE: HOTEL, SOBA TRISTA EST

Jura je pokuavao da nekako utuca vreme. Za nekoliko sati je obiao skoro ceo grad. Voleo jeilazi nepoznate gradove i vidi ta ima u njima. U Mirza-arleu se nalazio SEUK. Pod gigantskozranu kupolu nisu nikoga putali, ali sada je Jura ve znao da SEUK znai Sistem elektronskravljanja i kontrole, elektronski mozak raketodroma. Ako se poe na sever od SEUK-a, stie sroman park, sa bioskopom pod otvorenim nebom, sa dva strelita, ogromnim stadionom, atrakovek u raketi', muzikim kabinama, ljuljakama, ringipilima, mestima za igranke i ogromnim,

ozranim jezerom, oko koga rastu araukarije i topole, i u kome se Jura sa velikim uivanjemupao. U junom delu grada Jura je pronaao nisku, crvenu zgradu, iza koje je otpoinjala pustin

ko zgrade se nalazilo nekoliko kvadratnih atomokara, a ispred nje se etao policajac sa pitoljelicajac je objasnio Juri da je crvena zgrada zatvor i da ruski momak tu nema ta da radi. Na zaSEUK-a su se nalazili blokovi stambenih zgrada. Tamo je bilo mnogo velikih i malih, lepih i

nih zgrada. Ulice su bile uske i nisu bile asfaltirane. Prema svemu, tamo je bilo lepo iveti - bsvee, kue su se nalazile u senci, a ipak u blizini centra. Juri se dopala zgrada gradske bibliotamo nije svratio. Na zapadnoj periferiji grada su se nalazile administrativne zgrade, a iza nji

poinjao prostor na kome su se nalazila skladita.

Skladita su bila uasno duga, siva, od plastine mase, sa ogromnim belim ciframa na zidovimje Jura ugledao toliko kamiona i teretnih helikoptera koliko ih jo nikada u ivotu nije video.

lnog i neprekidnog uma motora bubnjalo mu je u uima. Jura nije uspeo da napravi ni nekolikraaja kad je iza njega poela da zavija sirena, i on je odskoio u stranu prema nekom zidu. Aenada se i taj zid otvorio, i kroz kao trijumfalna kapija iroka vrata pravo na Juru je krenulo

veno udovite sa tokovima visokim kao dva oveka. Sa visine drugog sprata iz kabine je na eo da urla ofer sa azerbejdanskom kapicom na glavi. udovini kamion se okrenuo u uskomolazu izmeu zgrada skladita, a iza njega je krenuo drugi, a za drugim trei. Jura se lagano iezno kretao pored zidova, koji su odisali jarom, zagluen larmom, bukom i zveketom nevidljiv

hanizama.Posle toga je ugledao nisku platformu, na koju su tovarili poznate cilindrine balone sa smeso

kuumsko zavarivanje. Priao je blie, i radosno se smekajui, stao pored oveka koji je upravvarom, uz pomo prenosnog aparata za upravljanje koji mu je visio na vratu. Izvesno vreme jejao i gledao kako kranovi lagano stavljaju zapakovane balone jedan na drugi. Posle toga jebiljno rekao:"Ne, ovo ne moe.""ta to?" s interesovanjem ga upita ovek i zaueno ga pogleda."Ovaj balon.""Zato?""Vidite i sami. Oteena mu je slavina."Nekoliko sekundi ovek se kolebao."Nita", ree on. "Tamo e se ve snai.""Ne", usprotivi se Jura. "Neemo tamo da gledamo. Uklonite taj baIon."ovek skloni ruke sa pulta za upravljanje i zagleda se u Juru. Kran se zaustavi."To je sitnica", ree ovek."To je ovde sitnica", ponovo se usprotivi Jura.

ovek slee ramenima i ponovo stavi ruke na pult za upravljanje. Jura je paljivo pratio istovupotrebljivog balona sa smesom za zavarivanje, ljubazno se zahvalio i poao dalje. Uskoro je


19/133

nstatovao da je zalutao. Teritorija na kojoj su se nalazila skladita predstavljala je u stvari itli gradi, ije su ulice i uliice uasno liile jedna na drugu. Nekoliko puta je dospevao u ulice su izlazile pravo u pustinju. Na kraju takvih ulica nalazile su se table sa natpisima: NAZAD

ONA OPASNOG ZRAENJA! Brzo se smrkavalo, nad skladitima su se upalile svetlostilektora. Jura je krenuo za kolonom nekakvih kamiona sa irokim, elastinim gusenicama i iznenaao na nekom irokom putu.Jura je znao da grad treba da se nalazi sa desne strane, ali sa leve strane, u kom pravcu je oti

lona, videle su se raznobojne svetlosti, i on krete u tom pravcu. S obe strane puta se prostirala

stinja. Ovde nije bilo ni drvea ni bunja - samo ravan, crni horizont. Sunce je odavno zalo, azduh i dalje bio vreo i suv.Raznobojne svetlosti su svetlucale nad rampom. Po strani od rampe nalazila se kuica koja jeila na peurku. Kraj kuice je na klupi pod fenjerom sedeo policajac, koji je drao na kolenimoj plavi lem. Drugi policajac je koraao pored rampe. Kad je ugledao Juru, zaustavio se i pou u susret. Juri se srce sledi. Policajac mu prie i prui ruku:"Papers!"Dokumenta; prim. prev.ree kao da zalaja.Izgleda da sam uhvaen, pomisli Jura. Ako me ovde zadre... Pa dok razjasne stvari... I ta sa

de traio! Brzo je zavukao ruku u dep. Policajac je ekao sa ispruenom rukom. Drugi policaj

vio lem na glavu i ustao."Wait a minute",Priekajte; prim. prev.promrmlja Jura. "Odmah. . . Samo nekoliko trenutak, avo te odneo, kud si se zavukao..."Policajac spusti ruku."Rus?" upita."Da", ree Jura. "Odmah... Vidite, ja imam samo preporuku od preduzea... Fabrikatalokonstrukcija u Vjazmi..." Na kraju je pronaao preporuku."Ne treba", iznenada dobroudno ree policajac. Prie i drugi policajac i upita:"What's the matter? The chap hasn't got his papers?" ta se deava. Momak nema dokumenta

m. prev."Ne", ree prvi. "To je Rus...""A", ravnoduno ree drugi, odmahnu rukom, okrete se i krete natrag ka svojoj klupi."Jednostavno sam hteo da vidim ta je ovde", ree Jura."Ovde je raketodrom", odgovori policajac, koji je oigledno bio raspoloen za razgovor. "En

mo", pokazao je rukom prema rampi. "Tamo se ne moe.""Ne, ne", brzo ree Jura. "Hteo sam samo da pogledam.""Pogledati se moe", ree policajac. Priao je rampi. Jura je krenuo za njim. "To je raketodro

novi policajac.

Pod jarkim srednjoazijskim zvezdama svetlucala se ravnina, koja kao da je bila pokrivenaklom. Daleko, tamo gde je nestajao put, sevalo je neto nalik na neke blede munje, svetlostilektora kretale su se i izvlaile iz pomraine gigantske maglovite siluete. S vremena na vremei nekakvo tutnjanje.Kosmiki brodovi - sa zadovoljstvom pomisli Jura. On je, razume se, znao da Mirza-arle, kali raketodromi na Zemlji, slui samo za letove u blizini Zemlje, da su prave rakete zauplanetarne letove fotonske rakete tipa Hius, Don Braun, Jani suvie ogromne i nezgrapne rtovale pravo sa Zemlje, ali i te siluete koje su se videle nad horizontom izgledale su ogromne"Rakete, rakete", lagano promrmlja policajac. "Koliko ljudi samo odlee tamo", podigao je p

bu palicu koja se svetlucala. "Svaki sa svojim nadama. I koliko ih se samo vraa u zatvorenim


20/133

vnim kovezima! Ovde, kraj ove rampe, mi postrojavamo poasnu etu. Dah staje od njihoveornosti. A ipak", ponovo je podigao palicu, "tamo sigurno postoji neko kome se ne dopada taornost..."Horizont se odjednom osvetlio zaslepljujuom svetlou. Ognjena struja je poletela prema ne

ela da se raspada u milijarde iskrica. Beton pod nogama je poeo da se trese. Policajac poglni sat:"Dvadeset asova i dvanaest minuta", ree on. Veernji lunjik.Negde nad njihovim glavama je neto poelo da groke. Uskoro su zvuci oslabili, i na kraju

stali."Vreme je da krenem", ree Jura. "Kako da stignem to pre do grada?""Idite peice", odgovori policajac. "Na raskrsnici kod skladita sigurno ete uhvatiti neka usp

la..."

Kad je u pola deset Jura konano stigao u hotel, bio je izmoren i izmuen, to se videlo i pomu. Veernji Mirza-arle uopte nije liio na Mirza-arle danju. Po ulicama, koje su bileresecane crnim senkama, jurili su automobili. Svetlosti reklama su osvetljavale etae natoarima. Vrata svih kafea i barova bila su irom otvorena. Unutra je svirala muzika i sve je bi

viasto od duvanskog dima. Pijani stranci su koraali po trotoaru zagrljeni, po troje ili etvorvajui nepoznate pesme. Na svakih trideset-etrdeset koraaji stajali su policajci sa kamenimima pod nisko sputenim lemovima. Kroz gomilu su mirno i lagano ile trojke mladia sa crvkama na rukavima. To su bile redarske patrole. Jura je video kako je jedna takva patrola ula r, i tamo je odmah zavladala tiina, pa je ak i muzika prestala da svira. Ianovi patrole su imaze lica ljudi koji se dosauju. Iz drugog bara, u blizini hotela, dva oveka sa briima su izbtrotoar nekog nesrenika i poela da ga udaraju nogama. Nesrenik je glasno vikao francuski:mo! Patrola! Ubijaju!" Jura se ve spremao da udari u uvo jednog od mladia sa brkovima, aneko uklonio u stranu, i dugaka, ilava ruka sa crvenom trakom je uhvatila jednog od onih sa

iima za vrat. Drugi je odskoio i nestao u baru. Patrola je nemarno dobacila svoj 'ulov' u zaglicajca, i oni su, zavrnuvi svom uhapeniku ruke za Iea, skoro trkom pojurili u najbliu uliia je uspeo da primeti kako je jedan od policajaca, lopovski se osvrui oko sebe, iz sve snagario mladia sa brkovima po glavi svojom palicom koja je svetlucala. teta to nisam uspeo jmislio je Jura. Za jedan trenutak je ak poeleo da i ne odleti na Reju. Hteo je da navue crvenku na rukav i pridrui se tim jakim, odlunim mladiima, da zajedno sa njima zavede neki red om brlogu pijanih stranaca."No, i reda ima kod vas!" vrativi se u hotel, uzbueno ree Jura slubenici recepcije. "Neka

ezdo stenica..."

"O emu vi to?" uplaeno upita slubenica.Jura doe sebi. "Pa na ulicama, znate", ree on, "takvo je blato!""Meunarodna luka, za sada moramo da trpimo", rekla je slubenica s osmehom. "No, kako s

e stvari?""Jo ne znam", ree Jura. "Recite, molim vas, kako da doem do sobe tri stotine est?""Liftom, trei sprat, hodnikom desno.""Hvala", ree Jura i krete prema Iiftu.Stigao je na trei sprat i odmah naao vrata sobe tri stotine est. Pred vratima se zaustavio i p

t zamislio kako e se, kojim reima i, to je najvanije, kome e se obratiti s molbom. Setio seana o oveku na izgled surovom. Paljivo se oeljao i pogledao u ogledalu. A onda je zakuca


21/133

"Uite", zauo se sa druge strane vrata dubok, pomalo promukao glas. Jura ue.Za okruglim stolom, koji je bio pokriven belim aravom, u sobi su sedela dva starija ovekaa se skameni: prepoznao je obojicu, i to je bilo toliko neoekivano da mu se za trenutak uinilpogreio vrata. Licem prema njemu, uperivi u njega sitne, zle oi, sedeo je poznati Bikov, kaoslavljenog Tahmasiba, turoban i ri - onakav kakvog ga je Jura video na stereofotografiji nadlom svog starijeg brata. Lice drugog oveka, koji se nemarno zavalio u pletenoj fotelji, dugo, dljivom grimasom oko punih usana, takoe mu je bilo udno poznato. Jura nikako nije mogao di imena tog oveka, ali je bio ubeen da ga je negde video, i to moda i nekoliko puta. Nervir

nije mogao da se seti. Na stolu je stajala dugaka tamna flaa i jedna asa."ta hoete?" natmureno upita Bikov."Je li ovo soba tri stotine est?" upita Jura kolebljivo."Da", barunastim, snanim glasom odgovori ovek s dugim licem. "Ko vam je potreban,adiu?"Pa to je Jurkovski, seti se Jura. Planetolog sa Venere. O njima je snimljen film..."Ja... ja ne

am..." progovori on. "Znate, ja moram da stignem na Reju... Danas mi je jedan drug...""Prezime?" upita Bikov."ije?" nije shvatio Jura.

"Vae prezime!""Borodin... Jurije Mihajlovi Borodin.""Specijalnost?""Vakuum-varilac.""Isprave."Drugi put za poslednja dva asa (i uopte u ivotu) Jura je zavukao ruku u dep da izvue ispr

kov ga je posmatrao, procenjujui ga. Jurkovski je lenjo uzeo flau i napunio au vinom."Evo, izvolite", ree Jura. Stavio je na sto preporuku i povukao se za nekoliko koraaji unazaBikov izvadi iz depa sakoa ogromne, staromodne naoare i, stavivi ih na nos, paljivo pro

kument. Zatim ga predade Jurkovskom."Kako se desilo da ste zaostali od svoje grupe?" resko ga upita."Ja... Znate, zbog porodinih prilika...""Detaljnije, mladiu", zabruja Jurkovski. On je itao preporuku drei je u ispruenoj ruci i p

no iz ae."Znate, iznenada mi se razbolela mama", rekao je Jura. "Napad slepog creva. Znate, nikako n

ogao da otputujem. Brat mi je u ekspediciji... Otac je na polu... Ja nisam mogao...""Da li vaa mama zna da ste dobrovoljac za kosmos?" upita Bikov."Da, razume se."

"Je li pristala?""Da...""Imate li verenicu?"Jura odmahnu glavom. Jurkovski paljivo savi preporuku i stavi je na ivicu stola."Recite, mladiu", upita on "a zato vas... nisu zamenili?"Jura pocrvene."Ja sam molio", odgovorio je tiho. "I svi su mislili da u uspeti da stignem. Zakasnio sam sam

dan dan."Zavladala je tiina i zaulo se kako na Bulevaru prijateljstva urlaju 'varjaki gosti'. Ili neka

srea ili neka radost. Moda kod starog Dojsa.


22/133

"Da li imate... hm... poznanike u Mirza- arleu?" oprezno upita Jurkovski."Ne", odgovori Jura. "Tek sam danas stigao. Samo to sam se upoznao u kafeu s jednim drugo

an se zove, i on...""A kome ste se obraali?""Deurnom za putnike letove i slubenici na recepciji hotela."Bikov i Jurkovski se zgledae. Juri se uini da je Jurkovski odreno odmahnuo glavom."No, to jo nije strano", proguna Bikov.Jurkovski neoekivano resko ree:

"Uopte ne shvatam zato nam je potreban putnik." Bikov je razmiljao."asna re, nikome neu smetati", ubedljivo ree Jura. "I spreman sam na sve.""Spreman ak i da lepo umre", proguna Bikov.Jura se ujede za usnu. Loe stvoje stvari, mislio je. Oh, loe, i te kako loe..."Ja moram da stignem na Reja", ree on. Najednom je potpuno jasno shvatio da je to njegova

slednja ansa i da uopte ne treba da rauna na sutranji razgovor sa zamenikom naelnikaketodroma."Hm? " uini Bikov i pogleda Jurkovskog. Jurkovski slee ramenima i podigavi au, poe k

u da posmatra sijalicu. Tada Bikov ustade od stola. Jura se ak povue za nekoliko koraaja, t

u se Bikov uini ogromnim - i vukui po podu domae papue, krete prema uglu, gde je, prebaeko stolice, visila njegova kona vindjakna. Zatim iz depa izvue blistavu kutiju radiofona. Juprestavi da die, gledao u lea."arl?" upita Bikov. Pritiskao je na uvo elastinu icu s metalnom kuglicom na kraju. "Ovde

kov. Da li se registar Tahmasiba jo uvek nalazi kod tebe? Upii u sastav posade specijalnog oj 17... Da, uzimamo sa sobom staistu... Da, naelnik ekspedicije nema nita protiv." (Jurkov

tome namrti, ali nita ne ree.) "ta? Sada." Bikov se okrete prema Juri, prui ruku i poestrpljivo da pucketa prstima. Jura se baci prema stolu, dohvati preporuku i strpa mu je u ruku.ada... Da... Od kolektiva Fabrike metalokonstrukcija u Vjazmi. Boe moj, arl, to ve nisu tvo

ari! Na kraju krajeva, to je specijalni Iet!... Da, dajem podatke: Borodin, Jurije Mihajlovi...amnaest godina. Da, tano osamnaest. Vakuum-varilac... Staista... Upisan u spisak posade moreenjem od jueranjeg dana. Molim te, arl, odmah za njega pripremi dokumenta. Ne, nee om u doi po njih... Sutra izjutra. Dovienja, arl, hvala ti."Bikov zamota gajtan i vrati radiofon u dep."To je nezakonito, Aleksej", tiho ree Jurkovski. Bikov se vrati stolu i sede."Kad bi ti znao, Vladimire", ree on, "bez koliko zakona ja moram da se snalazim u kosmosu.

liko zakona emo morati da se snalazimo na ovom letu.""Staisto, moete da sednete", ree Juri. Jura brzo i neudobno sede na stolicu. Bikov podie

efonsku slualicu. "iline, doi do mene." Spusti slualicu. "Uzmite vae isprave, staisto.tinjeni ste lino meni. Vae obaveze e vam objasniti inenjer ilin, koji e sada doi.""Aleksej", velianstveno ree Jurkovski "na... hm... kadet jo ne zna sa kim ima posla.""Ne, znam", ree Jura. "Odmah sam vas prepoznao.""O!" zaudi se Jurkovski. "Nas je jo mogue i prepoznati?"Jura ne uspe da odgovori. Vrata se otvorie i na pragu se pojavi Ivan u svojoj kariranoj koul"Stigao sam, Aleksej Petroviu", veselo je rekao. "Primaj svoje kume", proguna Bikov. "T

staista. Ti si mi odgovoran za njega. Zapii u dnevnik. Uzmi ga k sebi, i do samog starta ga oku.""Razumem", ree ilin, podie Juru sa stolice i izvede ga u hodnik. Jura je lagano poeo da s


23/133

o to se desilo."Vi ste, znai, ilin?" upita on. "Inenjer kosmikog broda?"ilin ne odgovori. Postavi Juru pred sebe, povue se jedan korak unazad i stranim glasom up"Pije votku?""Ne", uplaeno odgovori Jura."Veruje u boga?""Ne.""Prava meuplanetarna duica!" zadovoljno ree ilin. "Kad stignemo na Tahmasib, dau ti d

ljubi klju od startera..."


24/133

ARS: ASTRONOMI

Mati je, zaklonivi oi od sunca koje je zaslepljivalo, posmatrao dine. Krauler se nije video.nama se video ogroman crvenkasti oblak praine, koji je slab vetar lagano terao u stranu. Bila na, samo to je, na pet metara iznad zemlje, utala vrteka anemometra. Zatim je Mati zauocnje, pok, pok, pok, pok, - etiri pucnja jedan za drugim."Promaaj, razume se", ree on.Opservatorija se nalazila na visokom, zaravnjenom bregu. Leti je vazduh uvek bio prozraan

ha brega su se odlino videle bele kupole i paralelopipedi Toplog Sirta na pet kilometara premgu i razvaline Stare Baze na isto tako visokom, zaravnjenom bregu na tri kilometra prema zapadi, sada je Stara Baza bila obavijena oblakom praine. Pok, pok, pok, ponovo su odande odjekncnji."Strelci", prezrivo ree Mati. Pogledao je na teritoriju opservatorije. "Podlog Ii stvora!" reeiroka ugaona kamera je bila oborena na zemlju. Meteoroloka kuica je bila iskrivljena. Zid

viljona teleskopa je bio izmazan nekom utom, odvratnom masom. Nad vratima paviljona se vea rupa od razornog metka. Lampica nad ulazom u paviljon je bila razbijena."Strelci", ponovi Mati.

Priao je paviljonu i prstima u krznenoj rukavici opipao ivice rupe od metka. Pomislio je o tosve moe da naini razorni metak u paviljonu, i odmah mu se od svega smuilo. U paviljonu sazio odlian teleskop sa precizno izbalansiranim objektivom, registrator svetlucanja, blink-omati - aparatura retka, svojeglava i komplikovana. Blink-automati se boje ak i praine i modrati pod hermetinim poklopcem. A ta moe takav poklopac od plastike protiv razornog meMati nije uao u paviljon. Neka sami sve pogledaju, pomisli. Sami su pucali, neka sada sami daju. Otvoreno govorei, on tog dana jednostavno nije mogao da ue u paviljon. Spustio je

rabin na pesak i napregavi se, podigao kameru. Jedna noga tronoca je bila savijena, i kamerajala nakrivo.

"Svinja!" ree Mati s mrnjom u glasu. On se bavio snimanjem meteorita i kamera je bila njegdini instrument. Preao je preko cele teritorije opservatorije ka meteorolokoj kuici. Praina oj povrini bila je izrivena i Mati je besno gazio karakteristine jame - tragove 'letee pijavicto ona sve vreme dolazi ovamo, na ovo mesto? - mislio je. No, neka se muva oko kue. Pa, uajnjem sluaju, neka ue i u garau. Ali ne, ona dolazi ba ovamo, na ovo mesto gde se nalazetrumenti. Zar ovde mirie na ljude, ta li?Vrata meteoroloke stanice su bila iskrivljena i nisu mogla da se otvore. Mati beznadeno

mahnu rukom i vrati se kameri. Jedva je nekako skinuo kameru sa tronoca i stenjui, spusti je ireno atorsko platno. Posle toga je podigao tronoac i poneo ga u kuu. Ostavio ga je u radioatio u trpezariju. Nataa je sedela kraj radio-stanice."Jesi li izvestila?" upita je Mati."Zna, ruke me jednostavno vie ne sluaju", ljutito ree ona. "asna re, jednostavnije je daim tamo.""ta je?" upita je Mati.Nataa je naglo okrenula regulator jaine. Nizak, umoran glas se zauo u sobi: "Sedma, sedm

vori Sirt. Zato nema izvetaja? ujte, sedma! Dajte izvetaj!" Sedma poe da bubnja ciframa."Sirt!" rekla je Nataa. "Sirt! Govori prva!"

"Prva, ne smetajte", rekao je umoran glas. "Imajte malo strpljenja.""Pa onda izvoli", ree Nataa i okrenu regulator jaine u obrnutom pravcu.


25/133

"A ta ti, zapravo, hoe da ih izvesti?" upita Mati."Hou da ih izvestim o svemu to se ovde desilo", odgovori Nataa. "Pa to je nesrean sluaj"Sad ve i nesrean sluaj", pobuni se Mati. "Svake noi se deava takav nesrean sluaj kod

s." Nataa se zamiIjeno nalakti na sto."A zna, Mati", ree ona, "danas je pijavica prvi put dola danju."Mati se celom akom zamiljeno uhvati za lice. To je bila istina. Ranije su pijavice dolazile i

mo nou ili pred samo svanue."Da", ree. "Da. Ja to shvatam ovako: osilile su se."

"I ja to shvatam isto tako", ree Nataa. "ta se vidi tamo, napolju?""Idi, pa vidi sama, to e biti najbolje", ree Mati. "Moju kameru su unakazili. Danas neu momatram.""Da li su nai tamo?" upita Nataa. Mati se zbuni."Da, tamo su", ree i neodreeno mahnu rukom. Najednam se zamislio o tome ta e rei Nata

d bude videla rupu od metka na vratima paviljona.Nataa se ponovo okrenu ka radio-stanici, a Mati tiho zatvori za sobom vrata. Iziao je iz ku

ledao krauler. Krauler je leteo velikom brzinom, skakuui sa breuljka na breuljak. Za njim mih zvezda dizao gust zid praine i na tom crveno-utom fonu se jasno videla jaka figura Penjk

i je stajao sa karabinom naslonjenim na bok. Kraulerom je, razume se, upravljao Sergej. On jenuo kraulerom pravo prema Matiju i ukoio tek na pet koraaji pred njim. Gust oblak praine avio teritoriju opservatorije."Kentauri", ree Mati briui naoare. "Konjska glava na ljudskom telu.""Pa ta?" ree Sergej skoivi na zemlju. Za njim je lagano siao Penjkov."Otila je", ree on."A ja bih rekao da je nisi ni pogodio", ree Sergej. Penjkov vano klimnu glavom."I ja bih rekao to isto", ree on.Mati mu je priao i povukao ga za rukav krznenog kaputa.

"Hajdemo", ree."Kuda?" upita Penjkov branei se."Hajdemo, hajdemo, strele", ree Mati. "Pokazau ti ta si sigurno i precizno pogodio."Prili su paviljonu i zaustavili se ispred vrata. "Uh, boga mu", ree Penjkov.Sergej bez ijedne rei polete unutra."Da li je Nataa videla?" brzo upita Penjkov."Nije jo", odgovori Mati.Penjkov je zamiljeno pipao ivice rupe."To ne moe tek onako da se popravi", ree.

"Da, rezervni paviljon na Sirtu ne postoji", ironino dodade Mati.Pre mesec dana Penjkov je, pucajui nou u pijavice, probio meteoroloku kuicu. Tada je otSirt i negde pronaao rezervu. A probuenu kuicu je sakrio u garai.Sergej dobaci iz paviljona:"ini mi se da je sve u redu!""A da li postoji izlazna rupa?" upita Penjkov. "Postoji..."Zaulo se neko zujanje, i krov paviljona se otvorio i ponovo zatvorio."ini mi se da smo imali sree", objavio je Sergej i iziao iz paviljona."A meni je slomila tronoac", ree Mati. "I meteoroloka kuica je tako unakaena da emo

novo morati da uzmemo novu."


26/133

Penjkov je bacio pogled na kuicu i ponovo poeo da razgleda rupu od metka. Sergej je stajared njega i takoe gledao rupu."Kuicu u popraviti", mrano je govorio Penjkov. "A ta s ovim da radimo?""Ide Nataa", tiho ih upozori Mati.Penjkov je napravio pokret kao da se spremao da nekud ode, ali je samo uvukao glavu u rame

rgej poe brzo da govori:"Ova rupa nije velika, Nataa, ali to je sitnica, mi emo to jo danas brzo popraviti, a unutra j

e itavo..."

Nataa im prie i baci pogled na rupu."Svinje ste vi, momci", tiho ree ona.Sad su svi imali elju da se negde sakriju, ak i Mati, koji uopte nije bio kriv, i koji je posle

rao napolje, kad je ve sve bilo zavreno. Nataa je ula u paviljon i upalila svetlost. Krozvorena vrata se videlo kako skida futrole sa blink-automata. Penjkov duboko uzdahnu. Sergej tie:"Idem da smestim krauler u garau."Niko mu nita ne odgovori. Uao je u kola i upalio motor. Mati se utke vrati svojoj kameri i

gavi se, poe da je vue u zgradu. Pred paviljonom je ostala samo tuna, glomazna figura

njkova.Mati je uvukao kameru u radionicu, skinuo masku za kiseonik i dugo se muio otkopavajui

romnu bundu. Posle toga je, ne skidajui cipele, seo na sto pored kamere. Kroz prozor je videoko je krauler neobino lagano, kao na prstima, promilio kroz ulaz u garau.Nataa je izala iz paviljona i vrsto za sobom zatvorila vrata. Posle toga je prela preko

orita, zaustavljajui se pred pojedinim priborima. Penjkov se vukao za njom i, prema svemu,ko je uzdisao. Oblaci praine su se ve bili slegli, i sitno, crvenkasto sunce je visilo nad crnimo oglodanim ruinama Stare Baze, koja je bila zarasla u bodljikavi marsovski saksaul. Mati je bgled na nisko sunce, na nebo koje je postajalo sve mranije i mranije, a onda se setio da je to

na on deuran i otiao u kuhinju.

Za vreme jela Sergej ree:"Naa Nataa je danas jako ozbiljna", i ispitujui pogleda Natau."Idite do avola", ree Nataa. Jela je nikoga ne gledajui, ljutita i natmurena."Naa Nataa je ljuta", ree Sergej.Penjkov dugo i tuno uzdahnu. Mati zaklima glavom sa saueem."Naa Nataa nas danas ne voli", dodade Sergej."Pa, ta je ovo", progovori Nataa. "Dogovorili smo se da se ovde ne puca. Jer, ovo ipak nije

elite. Tamo se nalaze pribori... Da ste danas razbili i unitili blinke, ta bismo onda radili? Gmo ih nali?"Penjkov je gledao odanim oima."ta ti je, Nataa", ree Sergej. "Kako da pogodimo blinke?""Mi pucamo samo u lampe", proguna Mati."A sada ste probuili paviljon", ree Nataa."Nataa!" povika Serjoa. "Doneemo drugi paviljon! Penjkov e trknuti na Sirt i donee. On

naina!""Idite do avola", ree Nataa. Vie se nije ljutila. Penjkov ivnu."A kadd a pucam u nju, ako ne ovde, napolju?..." poe on, ali mu Mati pod stolom stade na no


27/133

zauta."Ti si, Voloa, odista uasno nespretan", ree Nataa. "Ogromno udovite veliko kao ormanitavih mesec dana ne moe da pogodi.""I ja se udim", poteno priznade Penjkov, poeavi se po zatiljku. "Moda nian nije u redu"Iskrivljene cevi", ironino e Mati."Svejedno, momci, tim zabavama je doao kraj", ree Nataa. Svi je pogledae. "RazgovaralSirtom. Danas su pijavice napale grupu Azizbekova, geologe, nas i deo novog gradilita. I sveed bela dana."

"I sve zapadno i severno od Sirta", ree Sergej."Da, to je tano", ree Nataa, "toga se nisam ni setila. No, bilo kako bilo, odlueno je da seri hajka na njih.""To je dobro", ree Penjkov. "Najzad.""Sutra ujutru e se odrati savetovanje, pozivaju naelnike svih grupa. Ja u poi, a ti e ost

o moj zamenik, Serjoa. Da, jo neto. Danas neemo osmatrati, momci. Stiglo je nareenje daustavljaju svi noni radovi."Penjkov prestade da vae i tuno pogleda Natau. Mati ree:"A meni je svejedno. Kamera mi je ionako otila do avola. A Penjkovu e ceo plan otii do

vola ako propusti barem i jednu no.""Znam", odgovori Nataa. "Kod svih e program radova otii do avola.""A moda bih ipak mogao tiho", ree Penjkov. "Da niko ne primeti."Nataa odmahnu glavom."Neu ni da ujem", ree. "A moda..." poe Penjkov, a Mati mu ponovo ispod stola stade na

gu.Penjkov pomisli: I tano je, zato badava rei da troim. Svejedno emo svi na osmatranje."Koji je danas dan?" upita Sergej. On je mislio na dan u dekadi."Osmi", ree Mati. Nataa pocrvene i poe svima redom da gleda u oi.

"Neto Ripkina odavno nema", ree Sergej sipajui sebi kafu."Da, stvarno", znaajno ree Penjkov."A ve je kasno", dodade Mati. "Ve je skoro pono, a njega jo uvek nema.""O!" ree Sergej i podie prst. U hodniku se zaulo kljocanje ulaznog otvora. "To je on!"

eanim apatom objavi Sergej."Pravi ste udaci, odista udaci!" ree Nataa i zbunjeno se osmehnu."Ne dirajte nam Natau", naredi Serjoa. "Ne smete da joj se podsmevate.""Sada e nam doi on i poee da nam se podsmeva", ree Penjkov.Neko zakuca na vrata trpezarije. Sergej, Mati i Penjkov istovremeno stavie prst na usta i zna

gledae Natau."No, ta vam je?" apatom ree Nataa. "Neka odgovori neko..."Mati, Sergej i Penjkov istovremeno poee da odmahuju glavom."Uite!" oajnim glasom ree Nataa.Ue Ripkin, kao i uvek uredan i veseo, u istom kombinezonu i sneno beloj koulji sakopanom kragnom, paljivo izbrijan. Njegovo lice, kao i lica svih tragaa, ostavljalo je udasak: pocrneli obrazi i elo, a beli krugovi oko oiju i beo donji deo lica, tamo gde kou pokrivoari i maska za kiseonik."Primate li me?" tiho upita on. On je uvek govorio jako tiho."Sedite, Felikse", pozva ga Nataa.


28/133

"Hoe li da veera?" upita Mati."Hvala", odgovori Ripkin. "Bolje olju kafe.""Neto si danas zakasnio", ree otvoreni Penjkov sipajui mu kafu. Sergej na to napravi uasaaz Iica, a Mati pod stolom lupi Penjkova nogom u cevanicu.Ripkin mirno uze kafu."Doao sam pre pola sata", ree on, "i obiao sam oko zgrade. Vidim, i kod vas je danas bilaavica.""Danas je tu bilo pravo bojite", ree Nataa.

"Da", ree Ripkin. "Video sam rupu u paviljonu.""Nai karabini su neispravni, svima su im cevi iskrivljene", objasni Mati.Ripkin poe da se smeje. Imao je sitne, ravne, bele zube."A da li si ti imao prilike da pogodi bar jednu pijavicu?" upita Sergej."Najverovatnije ne", ree Feliks. "Njih je veoma teko pogoditi.""To i sam znam", proguna Penjkov.Nataa je, spustivi pogled, prstima drobila hleb."Danas su kod Azizbekova ubili jednu", ree Ripkin."Odista?" zabezeknu se Penjkov. "Ko?"

Ripkin se ponovo nasmeja."U stvari niko", ree. Bacio je pogled na Natau. "Interesantna stvar - otkaio se kran ekskavarignjeio je. Sigurno je neko pogodio iz puke u sajlu.""To je bio pucanj", ree Sergej."To umemo i mi", ree Mati. "U trku, sa trideset koraaja, pravo u lampu nad vratima.""Znate li momci", ree Sergej, "imam utisak da svi karabini na Marsu imaju iskrivljene cevi.""Ne", ree Feliks. "Posle toga su konstatovali da je pijavicu kod Azizbekova pogodilo najmat metaka.""Eh, uskoro e biti hajka", ree Penjkov, "tada emo im ve pokazati u kom grmu lei zec."

"A ja se toj racij i uopte ne radujem", ree Mati. "Oduvek je kod nas tako: tras, bum, tras,ubijaju se sve ivotinje, a onda poinju da se stvaraju nacionalni parkovi.""ta ti je?" ree Sergej. "Pa one samo smetaju.""Nama odista sve smeta", ree Mati. "Kiseonika je malo - smeta nam, kiseonika mnogo - sme

m, ume mnogo - smeta nam, seci umu... Ko smo mi na kraju krajeva kad nam sve smeta? Da tata nije bila Ioa?" zamiljeno upita Penjkov. "Ako je to, sam si je pravio...""Ne uri, ne uri, Penjkove", ree Sergej. "On jednostavno hoe da otpone zajedniki razgovse Nataa iskae."Feliks paljivo pogleda Sergeja. Imao je ogromne, svetle oi i retko ih je kada zatvarao. Mat

mehnu."A moda one nama uopte ne smetaju", ree on, "ve mi jednostavno smetamo njima...""A?" proguna Penjkov."Predlaem radnu hipotezu", ree Mati. "Letee pijavice su razumni starosedeoci Marsa, iakosada nalaze na niskom stadijumu razvitka. Mi smo zauzeli rejon u kome se nalazi voda i one immeru da nas odatle oteraju."Penjkov ga zaprepaeno pogleda."Pa ta", ree. "Mogue je i to.""Diskutuj sa njim, poni da se protivi", ree Sergej. "Inae nee moi da uiva u svojoj hipo"Sve govori u prilog mojoj hipotezi", nastavi Mati. "One, pijavice, ive u podzemnim gradov


29/133

padaju uvek sa desne strane, jer im je takav tabu. I... hm, hm... uvek odnose sa sobom svojenjenike...""Felikse", ree Sergej, "molim te, sravni ga sa zemljom, zajedno s tom njegovom hipotezom."Feliks ree:"Takva hipoteza je ve postojala." Mati zaprepaeno podie obrve. "Davno. Pre nego to je

ijena prva pijavica. Sad se postavljaju mnogo interesantnije hipoteze.""No?" upita Penjkov."Dosad jo niko nije objasnio zato pijavice napadaju ljude. Nije iskljuena mogunost da je

hova stara navika. Postavlja se pitanje: da na Marsu moda ipak ne postoji rasa dvonogihpravnih bia?""Postoji", ree Sergej. "Ve punih trideset godina."Feliks se osmehnu."Moemo da se nadamo da e nas pijavice odvesti do te rase."Izvesno vreme su svi utali. Mati je sa zaviu posmatrao Feliksa. On je uvek zavideo ljudim

ed kojima su stajali takvi zadaci. Pratiti i pronalaziti letee pijavice - to je odista interesantansao, a ako se uz to postavlja i ovakav zadatak......Mati je u mislima pretresao sve interesantne zadatke koje je morao da reava tokom posled

godina. Najinteresantnije od svega je bilo konstruisanje diskretnog tragaa-lovca namostazerima. Patrolna kamera se pretvarala u ogromno znatieljno oko, koje je pratilo pojavu etanje 'stranih' svetlosnih taaka na nonom nebu. Serjoa je jurio po nonim dinama, palei semena na vreme baterijsku lampicu, a kamera je beumno pratila svaki njegov pokret... Pa ta,misli Mati, i to je takoe bilo interesantno.Sergej najednom ljutito ree:"Mi odista nita, nita ne znamo!" Penjkov prestade da sre kafu i pogleda ga. "I kako u stvarimo nita da saznamo! Dan za danom, dekadu za dekadom, mi lutamo, zagnjureni do uiju, u raakodnevne probleme... Zagnjurili smo se preko glave u elektroniku, kvarimo sumatore,

pravljamo sumatore, crtamo grafikone, piemo lanie, izvetajie. Odvratno!" Uhvati se zaraze i snano protrlja lice. "Odmah iza ograde, na hiljade kilometara pruio se potpuno nepozn svet. Kako bih samo eleo da pljunem na sve i odem kud me oi vode kroz pustinju, da potraavi posao... Sramota, momci. To je smeno i sramno: sedeti na Marsu i dvadeset i etiri asaevno nita ne videti, osim blink-registrograma i turobne fizionomije Penjkova..."Penjkov meko ree:"A ti pljuni, Serjoa. I idi kud te oi vode. Zatrai da te prebace graditeljima. Ili, recimo,

liksu." Okrete se prema Feliksu. "Da Ii ete ga uzeti?"Feliks slee ramenima.

"Ma ne, Penjkove, stari prijatelju, to nee pomoi."Sergej, stegavi usne, zavrte svetlom glavom. "Treba neto umeti. A ta ja umem? Da popravlnke... Brojim do dva i integriram na maloj maini. Kraulerom umem da upravljam, ali i to neofesionaino... ta jo umem?""Ume da kuka profesionalno", ree Mati. Zbog Serjoe, i sam se pred Feliksom oseao

zgodno."Ja ne kukam. Ja sam besan! Kako smo samo samozadovoljni i ogranieni! I odakle to najednto se smatra da je vanije pronai mesto za opservatoriju nego prei planetom po meridijanu,

dnog pola do drugog? Zato je vanije traiti naftu nego otkrivati tajne? ta, zar nafte nemamovoljno?"


30/133

"A ti, nema dovoljno tajni?" upita Mati. "Sedi, onda, i rei ogranieni te-zadatak...""AIi ja neu da ga reavam! Dojadilo mi je da ga reavam, moj dragi Mati! Dojadilo! Ja sam

rav, jak momak, ja eksere mogu da savijam prstima... Zato ja moram da sedim nad tim proklepiriima?"Zautao je. utanje je bilo teko i Mati pomisli da ne bi bilo loe da promeni temu, ali - nije

ko to da uini.Nataa ree:"Ja se sa Serjoom uopte ne slaem, ali to je tano - mi smo se zaglibili u svakodnevnicu. I

nekad je oveku tako krivo... No, neka to ne budemo mi, aIi neka se neko odista pone da baviarsom, kao novom Zemljom. Jer, Mars ipak nije ostrvo, pa ak ni kontinent, terra incognita, to neta! A mi trideset godina sedimo tu tiho i plaljivo, uureni uz vodu i raketodrome. I smeliko nas je malo ovde. To je odista teta. Sedi tamo neko u upravi, neki pobeleli starac sarbenom prolou i mrmlja: 'Rano je jo, rano'."Kad je uo re 'rano', Penjkov se trgao i pogledao na sat."Oh, majice moja roena", promrmlja ustajui od stola. "Ja sam ve dve zvezde propustio sevama ovde." U tom trenutku pogledao je Natau, otvorio usta i brzo opet seo. Imao je takav izra da su se svi, pa ak i Sergej, poeli da smeju.

Mati je skoio i priao prozoru."A kakva samo no!" ree. "Jasnoa slike bi me danas, sigurno, zaprepastila." Pogledao je NFeliks ivnu."Nataa", ree on, "ako je potrebno, ja mogu da budem na strai dok vi budete radili.""A kako ete vi... Jer, vama je vreme da idete..." Nataa pocrvene. "Htela sam da kaem da v

ino u ovo doba odlazite...""A zato da nas uvate?" ree Mati. "Ja i sam mogu da se uvam. Moja kamera je ionako otpe

oje.""Onda u poi da se obuem", ree Penjkov.

"No, dobro", ree na kraju Nataa. "Povlaim svoje nareenje od sedam sati uvee..."Penjkova vie nije bilo. Sergej je takoe ustao i ne gledajui nikoga iziao. Mati je poceo daprema sto."Dajte da vam pomognem", predloi Feliks i paljivo zasue rukave."A ta tu imate da pomaete", usprotivi se Mati, "pet olja, pet tanjira."Pogledao je ruke Feliksa i trgao se:"A ta je ovo?" upita sa uenjem. Na levoj i desnoj Feliksovoj ruci bila su po dva sata. Feli

biljno odgovori:"To je takoe jedna hipoteza. Znai, sami ete oprati sudove?"

"Sam", ree Mati. "udan je ipak taj momak, ovaj Feliks", pomisli."Onda u da poem", ree Feliks i izie.Radio-stanica u uglu je iznenada poela da iti. U njoj je neto kljocnulo i dubok, umoran ge:"Prva, govori Sirt. Sirt poziva prvu."Mati uzviknu:"Nataa, zove Sirt!"Priao je mikrofonu i rekao:"Prva slua!""Pozovite naelnika", ree glas iz zvunika.


31/133

"Jedan trenutak."Utrala je Nataa u razdrljenoj bundi i sa maskom za kiseonik na grudima."Naelnik slua", rekla je."Jo jedared potvrujem nareenje", rekao je glas. "Noni radovi se zabranjuju. Topli Sirt je

koIjen pijavicama. Ponavljam..."Mati je sluao i brisao tanjire. Uli su Penjkov i Sergej. Mati je s interesovanjem posmatrao se izduuju lica."...Topli Sirt je opkoljen pijavicama. Kako ste me razumeli?"

"Razumela sam vas dobro", izgubljeno ree Nataa. "Sirt je opkoljen pijavicama, noni radovbranjuju.""Laku no", ree glas. Zatim je opet neto kljocnulo i glasnogovornik je prestao da iti."Laku no, Penjkove", ree Sergej i poe da raskopava bundu.Penjkov nita ne odgovori. Ljutito poe da sope i ode u svoju sobu."Onda, da krenem", ree Feliks.Svi se okrenue. On je stajao u vratima, mali, jak, s ogromnim karabinom kraj desne noge."Kako e otii?" upita Mati.Feliks prstima pokaza kako e otii.

"Ti si poludeo", ree Mati.Feliks se zaueno osmehnu."ta ti je?""Da li ste uli radio?" brzo upita Nataa."Da, uo sam", ree Feliks. "Ali, ja nisam potinjen komandi Sirta. Ja sam traga."Navukao je masku na lice, spustio naoare, mahnuo rukom u rukavici i iziao. Svi su skamenjdali prema vratima."Kako to", izgubljeno progovori Nataa. "Pa njega e pojesti..."Sergej najednom pojuri ka vratima, usput zakopavajui bundu.

"Kuda e!"povika Nataa."Poveu ga!" usput odgovori Sergej i zalupi vrata za sobom.Nataa potra za njim. Mati je uhvati za ruku."Kuda e? I, to je jo vanije, zato?" mirno je rekao. "Serjoa je pravilno odluio.""A ko mu je dozvolio?" besno upita Nataa. Zato ne slua nareenja?"Treba pomoi oveku", logino odgovorr Mati."Moe mu se neto desiti."Osetili su kako je pod poeo da se trese. Sergej je palio motor kraulera. Nataa se spusti nalicu i stee ruke.

"Ne boj se", ree Mati. "Kroz petnaestak-dvadeset minuta on e se vratiti.""A ako one napadnu Serjou kad se bude vraao?""Jo se nije desilo da pijavica napadne kola", ree Mati. "I uopte, Serjoa bi se tome samo

dovao..."Sedeli su i ekali. Mati je najednom pomislio da je Feliks Ripkin ve desetak puta dolazio k opservatoriju uvee i da je odlazio isto tako kasno nou. A pijavice se svake noi muvaju okota. Smeo je momak taj Feliks, pomisli Mati. udnovat momak. Uostalom, i nije ba tako udn

ati je pogledao Natau. Nain udvaranja je odista moda malo udnovat: bojaljiva opsada...Mati baci pogled kroz prozor. U crnoj praznini su se videle jasne zvezde, koje nisu treptale. U

njkov, nosei u ruci hrpu papira, i ree ne gledajui nikoga:


32/133

"No, ko e mi pomoi da iscrtam grafikone?""Mogu ja", ree Mati.Penjkov buno poe da se smeta za sto. Nataa je sedela uspravno, oprezno oslukujui. Pomestio papire, Penjkov ivo poe da govori:"To je odista zauujue interesantna stvar, momci! Da li se seate zakona Dega?""Seamo", ree Mati. "Sekans u dve treine, stepena...""Nema ti na Marsu sekans dve treine!" likujui ree Penjkov. "Nataa, pogledaj... Nataa!""Ostavi je na miru", ree Mati.

"Zato?" apatom upita Penjkov.Nataa skoi."Ide!" ree ona."Ko?" upita je Penjkov.Pod pod nogama se ponovo zatrese, a onda je zavladala tiina, pa su zveknula vrata. Uao je

rgej vukui s lica masku, na kojoj se nahvatalo inje."Uh, ala je straan mraz!" ree veselo."Gde si bio?" zaprepaeno upita Penjkov."Ripkina sam odvezao na Sirt", ree Sergej.

"Ba si junaina", ree Nataa. "Prava si junaina, Serjoa! Sad mogu mirno da spavam.""Laku no, Nataenjka", rekoe buno momci. Nataa ode."Zato i mene nisi povezao?" uvreeno ree Penjkov.Sa Sergejevog lica nestade osmejka. Priao je stolu, seo i odmakao papire."Sluajte, momci", rekao je u po glasa. "Ja Ripkina nisam naao. Do samog Sirta sam stigao,

vao sam signale, reflektore sam palio - nigde ga nema. Kao da je u zemlju propao."Svi zautae. Mati ponovo prie prozoru. Uini mu se da se negde u rejonu Stare Baze lagano

ee slaba svetlost, kao da neko ide sa fenjerom u ruci.


33/133

ARS: STARA BAZA

U sedam izjutra naelnici grupa i sektora sistema Topli Sirt skupili su se u kabinetu direktoratema Aleksandra Filipovia Ljamina. Sve u svemu, sastanku je prisustvovalo dvadeset i pet ljsu sedeli oko izduenog niskog stola za savetovanja. Ventilatori i ozonatori su radili punom

agom. Nataa je bila jedina ena u kabinetu. Nju su retko pozivali na opta savetovanja i mnogdi koji su se sada skupili videli su je prvi put. Mnogi su je sa znatieljom posmatrali. Nataa ja kako je neko rekao sipljivim apatom:

"Da sam znao, obrijao bih se."Ljamin ne ustajui ree:"Prvo pitanje je, drugovi, van dnevnog reda. Da li ste vi dorukovali? Bolje bi bilo da sastan

nemo prazna stomaka. Mogu da zatraim da donesu konzerve i kakao.""Nema niega ukusnijeg, Aleksandre Filipoviu?" zainteresova se debeljko sa rukama zavijen

voje i rumenim obrazima.U kabinetu zaamorie."Ukusnijeg nema niega", odgovori Ljamin i skrueno zaklima glavom. "Jedino moda

nzervirane kokoke..."

Zaue se glasovi:"Pravilno, Aleksandre Filipoviu! Neka donesu! Nismo uspeli da dorukujemo!"Ljamin nekome mahnu rukom."Sada e doneti", ree i ustade. "Da li su svi, tu?" Bacio je pogled na prisutne. "Azizbekov...rin... Barabanov... Nakamura... Malumjan... Van... Defersona ne vidim... Ah, da, izvini... A ganasenko?... Da li ima nekog od tragaa?""Opanasenko je na putu", rekao je tihi glas i Nataa ugleda Ripkina. Prvi put ga je videla

obrijanog."Na putu?" rekao je Ljamin.

"No dobro, poeemo bez njega. Drugovi, kao to znate, poslednjih nedelja letee pijavice sustale aktivnije. Od prekjueranjeg dana su poele da prave svinjarije. Poele su da napadajunju. Na sreu, rtava nije bilo, ali mnogi naelnici grupa i sekcija zahtevaju preduzimanjelunijih mera. Ja hou da istaknem da je problem pijavica u stvari stari problem. Mi o njimakutujemo nenormalno mnogo i dugo, ponekad se ak i svaamo. Spoljnim grupama te ivotinjeurno uasno smetaju i, sve u svemu, vreme je da se na kraju donese o njima, to jest o pijavicamko konano reenje. Ukratko reeno, postoje dva miljenja o tome kako se moe reiti to pitanjvo je - hajka, odnosno racija i unitavanje pijavica. Drugo je - nastavljanje politike pasivnebrane kao modus vivendi, sve dotle dok kolonija ne ojaa. Drugovi", pri tome je ruke prineoudima, "ja vas molim da se izjasnite, ta ko misli. Ali, potrudite se, bez ispada. To nema nikakhe. Ja znam, svi smo mi premoreni, razdraeni i svako je neim nezadovoljan. Ali ja vas najle

olim da sada zaboravite sve, osim interesa naeg rada." Oi poee da mu suze. "One koji buduroito vatreni ja u nemilosrdno udaljiti sa savetovanja, bez obzira na rang."Seo je. Odmah ustade visok, vrlo mrav ovek, sa pegavim licem, neobrijan, zapaljenih oiju

bio Viktor Kirilovi Gajdadimov, zamenik direktora, zaduen za izgradnju."Ja ne znam", poe on, "koliko vremena moe da traje racija - dekadu, mesec ili moda pola

dine. Ja ne znam koliko ete ljudi uzeti za tu raciju - ljude sigurno najboIje, a moda ak i sve.

znam, na kraju, da li e ta racija dati nekakve rezultate. Ali ja odlino znam, a smatram da i vba da znate pre svega, zbog racije e morati da se obustavi izgradnja stambenih blokova. A,


34/133

meu ostalog, kroz dva meseca treba da stigne dopuna i stambeni blokovi e biti preko potrebnplom Sirtu nemamo mogunosti da damo sobe ak ni oenjenima. Uzgred budi reeno, ne ide nt naim inostranim drugovima to se zbog toga pitanja tolika uznemiravaju. Ali, to samo onako

gred reeno. Drugo, zbog racije e se zaustaviti izgradnja fabrike graevinskih materijala. ta rika graevinskih materijala u naim uslovima, to treba i sami da znate. O oranerijama i topl

ama, koje zbog racije neemo dobiti ni ovog leta, neu ak ni da govorim. I, tree, i najvanijeija e potpuno prekinuti izgradnju regeneracione fabrike. Kroz mesec dana e poeti jesenje bizgradnju regeneracione fabrike moemo da stavimo krst." Stegao je zube, zatvorio i ponovo

vorio oi. "Vi znate, drugovi, da mi svi ovde visimo o dlaci. Moda ovim otkrivam neke tajneministracije, ali neka avo nosi tajne: mi smo ovde odrasli i iskusni ljudi! Zalihe vode pod Totom se blie kraju. Njih ve vie faktiki nema. Ve sada mi dovozimo vodu peanim tenkovudaljenosti od dvadeset i est kilometara." (Za stolom svi poee da amore i da se pokreu, ako ak uzviknu: "A to na to nisu ranije mislili?") "Ako regeneracionu fabriku ne zavrimo do seca, cele jeseni emo umirati od ei, a na zimu emo Topli Sirt morati da preselimo na dvetine kilometara odavde. Zavrio sam."Seo je i iskapio olju ohlaenog kakaa. Posle kratke pauze, Ljamin ree:"Ko je sledei?"

"Ja" ree neko. Ustao je omanji bradonja sa tamnim naoarima "naelnik radionice za popravhar Josifovi Puko. Ja se pridruujem miljenju Viktora Kirilovia", skinuo je naoare iatkovido pogledao na sto. "Nekako se kod nas sve organizuje kao kod dece: racija - tras, bum-bej... I molim vas: ime se spremate da jurite te pijavice? Moda ete sesti na metlu, a? Sad vaktor Kirilovi odlino objasnio da kod nas peani tenkovi donose vodu. A kakvi su to tenkovda, a ne tenkovi! etvrtina naeg voznog parka se nalazi u radionicama, a radnika jednostavnoma. Oni koji umeju da popravljaju - ti ne kvare, a oni koji umeju da kvare ne umeju da popravudi se ophode sa tenkovima kao da su to naliv-pera - baci ga i kupi novo. Ja sam, Nataa,gledao va krauler. Dovesti mainu do takvog stanja! Jo bi ovek mogao da pomisli da sa nji

te kroz zidove...""Zahare, Zahare, blie sutini stvari", ree Ljamin."Hou da kaem samo ovo. Ja znam te racije. Polovina kola e ostati u pustinji, druga polovin

oda i stii do mene, i vi ete mi rei: popravljaj. A ime treba da popravljam? Nogama? Rukumam dovoljno. A tad e poeti: Puko je ovakav, Puko je onakav. Puko misli da radionice nstoje za Topli Sirt ve Topli Sirt za radionice. Poeu da molim druga Azizbekova da mi da ljn mi ih nee dati. Poeu da traim ljude od druga Nakamure - izvinite, od gospodina Nakamun e mi rei da on ionako ne moe da izvri plan...""Blie stvari, Zahare", nestrpljivo ree Ljamin.

"Biete blize stvari kad ne budete imali nijedna kola. Tada emo poeti da nosimo hranu i voojoj grbai sa udaljenosti od sto kilometara i vi ete me upitati: 'Puko, gde si bio kad smo praiju?'"Puko stavi naoare na nos i sede."Loe stoje stvari", ree neko.Nataa je sedela kao da je neko udario maljem po glavi. No, kakav sam ja naelnik, mislila jeja nita od svega toga nisam znala, pa ak nisam mogla ni da pretpostavim, i jo sam psovala rce, za njihov birokratizam..."Dozvolite meni", zau se neiji meki glas."Stariji areolog Strunjak za geologiju Marsa; prim. prev.sistema Livanov", ree Ljamin. L


35/133

vanova je bilo pokriveno flekama od sunca, a na licu su se videla dva crna oka koja su bilaobino blizu jedno drugome."Razlozi protiv racije, koji su ovde izneti", progovorio je on, "meni izgledaju veoma vani i

aajni." (Nataa je pogledala Gajdadlmova. Gajdadimov je spavao spustivi glavu na sto.) "Aneophodno sprovesti je. Evo nekih statistikih podataka. Za trideset godina boravka oveka naarsu, letee pijavice su izvrile preko hiljadu i po registrovanih napada na oveka. Tri ovekaa ubijena, dvanaestorica su ostala invalidi. Stanovnitvo sistema Topli Sirt ima hiljadu dve stdi, od kojih osam stotina stalno radi na slobodnom prostoru, to znai da im stalno preti napad

tvrtina naunih radnika mora da uva strau na tetu dravnih i linih naunih planova. Ali, n

arkadije i boris strugacki~tahmasib

Documents