ashton,frederick - 76-lun protiv kanibala

8/10/2019 Ashton,Frederick - 76-Lun Protiv Kanibala

1/100

LliM^RAfL j r H

FREDERIK ETONL U N P R O T IV

K A N I B A L A

'/ ''''li


2/100


3/100

( LUN - KHAU POMOI )

64

1991

F. Eton

L U N P R O T IVK A N I B A L A

a^ X -100 ^


4/100

Odgovorni urednikMILORAD PREDOJEVI

Urednik izdanjaGRADIMIR PAANOVI

RecenzentiPAVLE POPOVI

JOVAN ANADANOVI

LektorVLADO RABAT

I zdaje i tampa N IJP DNEVNIK^ N ov i Sad, Voj vo anski h br i gada 7, t el e-fon 021/621555 i ro raun 657006037711 D i rek t or Dnevnika^ Miod-rag Karadi 9za i zdav aa: Ilija Vojnovi O dgovorni ur edni k : MiloradPredojevi Grafi k i ur edn i k : Ju l iArvanitidis 0 Sek ret ar redak ci j e:Zdenka Karabasil 9Korektor : Jovan Ugljein

YU ISSN 03531309


5/100

I

^^raajui se kroz tajni prolaz usalon za dnevni boravak, rezervi-san iskljuivo za njega i Dejn, Do-nald Sikert zatee ovu kako ita neku knjigu i zagonetno se smeka.On, kao i mnogo puta pre toga, ose-ti u grudima nagon da uzdahne odushienja. Video je mnogo ena, aliovakvu lepotu, udruenu s mnotvom veoma razvijenih sposobnosti,ne samo on, ve ni iko drugi nijeimao prilike da vidi. S obzirom nato da je ureaj tajnih vrata bio beu-man, Lunov ulazak nije izazvao ni

kakav zvuk, pa e izgledalo da je stigao niotkuda. Iako se naao izvanvidnog polja Dejn Vitington zauzete uz to i itanjem, ona okrenu glavu k njemu ve nasmejana i s izrazom radosti. Ona je Lunovo prisustvo oseala nekim ulom nepoznatim kod drugih ljudi. Moglo se topripisati telepatskoj vezi, ali i snazinjihove ljubavi.

Ostajui da sedi, Dejn rairi rukeu znak poziva u zagrljaj. On joj prie, instinktivno proverivi da li muse osuila kosa posle tuiranja u laboratorijskom kupatilu. Seo je pored nje nasmejan, ozaren ljubavlju iosloboen stida, siguran u njenuljubav i svoju sposobnost da na njuodgovori.

Svila njene duge koulje i kunogogrtaa zauta, tiho zviznu patentnjegovih pantalona i njih dvoje senaoe jedno uz drugo. Bilo bi uzalud svakom piscu da pokua opisatitrenutke ljubavi ova dva ljudska bia, jer trebalo bi napisati knjigu iopet ne spomenuti sve to se dogaalo. Moda bi veliki pesnik umeo

da nae stihove iz kojih bi se dalonaslutiti neto od te odmerene, duboke i u slubu ljubavi utkane strasti. Dugo su izmenjivali poljupce usvaki deo tela jedno drugom. Me-njali su poloaje od onih poznatih uknjigama o ljubavnoj vetini pa doonih koje su sami otkrili. Oslukiva

li su nadolaenje plime i oseali jedno drugo valjda do zadnjeg nerva...Ne, uzalud je govoriti o tome! Moda je najbolje rei: Oni su se dugo isnano grlili.

Smireni i sreni, leali su posle toga jedno uz drugo i utali dugo, kao

da govore mislima, koje su skladnei slau se u udnu molitvu zahvalnosti kosmosu i svom postojanju.

ta si itala? upita Donaldni kraju.

Arturovu knjigu odgovoriDejn. U asovima kad te oeku

jem, ona me podsea na mnogoonog to smo doiveli.

On po pokretima njenog tela oseti

da ju je ve i sama pomisao na prolost ponovo uzbudila. Redala je poljupce od njegovog ramena, pa pogrudima, jednom rukom opipavajui da uzme knjigu. Prui mu je i apnu:

itaj...On je poslua i nasumice otvori

stranu nedaleko od poetka knjige.itao je:

.. .Od onog dana kad je otkriveno prvo veliko i usavreno skrovitei kad su policija i vojska upale u neobini mali raj pod zemljom, Do-nald Sikert je morao da ^ a d i novo.To novo podzemno skrovite u Londonu nikad nije otkriveno, kao ni vie tajnih stanova, koje su imali Luni Dejn. Znam da su izgradili i jedno

skrovite u dvorcu blizu Londonane oekujui da e proirenje gradapoi ba tamo. Bili su prisiljeni dase vrate u gradsko podzemno skrovite, koje je moglo da bude otkriveno kao i prethodno, jer napredakmnotva elektronskih prislunih iistranih ureaja, a onda primenajo uvek tajnih vojnih sredstava postali su ozbiljna opasnost.

Zbog svega toga, Donald Sikert iDejn Vitington su, vrsto veruje-mo, stvorili svoje novo skrovite,valjda najsavrenije na svetu. Jednom prilikom Lun mi je rekao da bimorao Imati skrovite na izgled sasvim obino, ali postavljeno tako da


6/100

uzima u obzir sve uslove, od meteorolokih, radi zatite od atmosferskih zagaenja, pa do saobraajnih,kako bi se brzo stizalo i u London ina more, do Temze i vazdunih luka. .. Valja Imati u vidu da prolazegodine i dolazi starost, koja bi tre

balo da bude smirena i zatiena,rekao je s malo sete u glasu. aomi je to ne mogu okupiti sve prijatelje, je r brzo bi nam ivot zagoralioni koji ili hoe da nam se osvete, ilida nam otmu nauna otkria i blago izvueno iz dubine mora. No, svioni, poev od Makfersona, Ro Haa,Harl Hofa i detektiva Pipina imaeosiguranu zatitu... To se odnosi i

na tebe, Arture...Tom prilikom sam saznao da niko

od Lunovih prijatelja nee znati gdeje glavno skrovite Donalda Siker-ta, jer tako e biti osloboeni odstalnih progona i vihoenja.;.

Ja i sam znam da sam vrstmomak, ali ovako ni ja ne mogu daitam ree Lun i spusti knjigu.

Sagnuo se i njihovi pogledi se sre-toe. Bila je to ve poela nova ljubavna igra, jedna od onih kada sepazi da se hipnotika snaga njihdvoje izliva kroz taj spoj pogleda. Nina tren ne prekidajui uivanje upogledima, uivali, su u menjanjupoloaja tela... Da postoji nain dase snaga ljubavi pretvori u energijuza letenje, oni bi se zaista nali visoko na nebu i letell bi do neke svojedaleke zvezde.

Posle svega, bili su izgubili orijentaciju u vremenu. Sve je to moglotrajati jedan, ali i desetinu sati. ZatoLvm pogleda na sat i glasno se na-smeja.

Ve je vee i od naeg odlaskau London nema nita ree on ne

kako radosno, kao da mu je milo tosu prinueni da napuste plan o po-seti gradu.

Prolee je i budi ljubav na-smeja se Dejn.

Tebi je bilo prolee cele zime. A tebi? Priznajem. 1 meni je s tobom

uvek prolee ljubavi. Ti si moj eliksir mladosti odgovori Lim istavi

joj ruku oko pojasa. Ne poinji opet ovde u salonu. A ta nedostaje ovim salon

skim minderlucima? Ovaj istonjaki kutak u naem dnevnom borav

ku je genijalno izgraen. Moj predlog je: etnja parkom,veera i u krevet.

Zato u krevet? smejao seLvm izazovno.

Znam, ti bi u bazenu i u krevetu. .. Kad samo pomislim...

Znam ta si pomislila, pa nekatako i bude. Sreom za ovu no nismo zamislili nikakav susret, ali

sutra e nas ekati Sam i Ro Ha, amoramo posetiti i Harija. Uvee jedogovorena veera s naim susedl-ma u Fantastik klubu... govorio je Lun.

Ima neto o emu smo estorazgovarali, a to se sada jasnije istie u Arturovoj knjizi prekide gaDejn. Evo, moe sam da proi

ta.Ona otvori knjigu Lim u Londonu od Artura Markina i nae stranicu koju je elela. Lim uze knjigu ipoe da ita tamo gde mu je Dejnpokazala;

.. .Ne moe se bez aljenja i duevnog bola pomisliti na prolost.Nije bilo davno kad je London neosporno bio sredite civilizovanog

sveta (ak i geografski od Grini-a). Zatim je grad poeo ak i da sesmanjuje. Iz njega su beali industrija i trgovina. Iz nude je spao nanivo dinovskog zabavita i pretvorio se u dinovskog klovna. U etvrtima kao to su Kemden, Islin-gton, Tauer Hamlets, ili Lambet itave ulice .su opustele. Iz nude su

vlasti stvarale satelitske gradove,kao to su Milton Kejnes, Stivened,ili Bazilon i u njih naseljavali kva-lifikovane radnike I smetali fabrike u njihovoj blizini. To nije pomoglo Londonu. Naprotiv, stvarao se vakuum, koji je omoguio useljavanjeizbeglia iz celog sveta. London je


7/100

postao grad lovaca u mutnom s dosta kapitala, jer drava je jedno vre-me prodavala sve to neko hoe dakupi. No, uz to je London postao igrad prosjaka, beskunika i lutalicaiz celog sveta. Takva .podloga je rajza zloinake bande svih vrsta...

Lun uzdahnu i odloi knjigu.Dejn ga je gledala ^ oekivanjem. Znam sve o propadanju Londo

na poe Lun. Kaiastrofalno zaguen saobraaj, prljavtina i gomile prosjaka i beskuiuka nisu pro-

mom posmatrtoju. Istina, ti ija esto beimo u okrilje naunih istraivanja sve u nadi da emo neim pomoi da se smanji beda ove-

anstva. No to ne dolazi. Ne postojiperpetvun mobile! Ne pristajem na beznae re

e Dejn. Ni ja osmehnu se Lim. Re

torte britanske religijske i rasnemeavine kljuaju i spremaju se eksplozije. Mora se initi to se moe. ..

A moe li se? opet upadeDejn. Gradovi poput Londona iNjujorka su oboleli od neizleivebolesti. To je kao gubitak imimitetakod oveka, koji je izazvan zaraznim virusima. Za ejds ne postoji lek.Ni za London lekovl nisu naorua-vanje policije, vodeni topovi i gasnebombe za demonstrante...

Znam ak 1 brojke iz statisti

kih pregleda o porastu kriminala.Samo u jednoj godini broj ublstavaporastao e za sedam, a broj silovanja za sedamnaest odsto. Broj nezaposlenih raste, pa e i dalje rastibroj zloina...

Oprosti to sam zapoela ovajrazgovor.

Znam da je i tvoja savest stvorena tako da te mui to to nam je

sada dobro, a u svetu je sve vieuasnih patnji. Sve to i ja doivljavam kao moru. Nema dana da se naneki nain sa tirh ne susreemo...

Veruje 11 i ti u to da je ve vrloesto moderno Ijudoderstvo? upade Dejn.

Da, verujem 1 znam da je svevie tog uasa uzdahnu Lim. Stotine, a valjda ve i hiljade ljudibivaju oteti, a nlko ih ne trai. Njihdre zatvorene i krme na delove,kao mrtvu robu. ivim ljudima uzimaju krv, odsecaju udove, vade

lezde, k r ^ u bubrege 1kona^o ihsasvim pretvaraju u materijed zatransplantacije, kriminalna pod-mladlvanja i odravanje u ivotusvih koji bi prirodno nestali da nisubogati. I sama zna ta je sve mogue u hirurgiji, ako je mogue izabrati rtvu da bude davalac materijala.

Znam da od mene nita ne

skriva, ali si mi preutao sve onoto si sakupio iz tampe 1 elektronskih Informativnih centara provaljujui linije policijskih izvetaja. Zabrinuta sam to te to zanima reeDejn.

Pomisli koliko bi vano bilo dase otkrije jedna velika zloinakabanda, koja najee otima strancei od njih stvara skupu hlrurku robu. Poela je era modernog Ijudo-derstva. Treba ustati protivu toga.

Jedno dokazano otkrie tog uasapokrenulo bi ljude... govorio jeLun.

Jo neko vreme razgovarali su otome, a onda izioe u veernju etnju. Snagom uvebane volje prekinuli su tokove mcranlh misli. Prise-

all su se ala i anegdota koje nisujedno drugom priali. Kad uoe daveeraju, ve su opet bili dobro raspoloeni,

Zna 11 koje su dve stvari najvanije da se zadobije mukarac? pitao je Lun.

Koja je ona druga? reeDejn.

Ova ala s bradom je ipak delo-vala. U mislima je stvarala predstavu o uivanjima u ljuba,vi.

*

Iz dvorca koji je, recimo bio negdeizmeu Vikforda i Vudhema, kre


8/100

nuli su ve u osam sati. S prevoja sevideo Sautend ispred ijih obala sesvetlelo more u odsjajima jutarnjegsunca. Kad su skrenuli ka jugozapadu, uskoro su ugledali London uBlagoj izmaglici. Oko njega su sepojavljivali oblaii dima mnogob

rojnih fabrika. Jo uvek bi to trebalo sve dabude dobro ree Lun vozei.

Dejn ga pogleda s nerazumeva-njem, ali nije pitala nita, er se zau kratki signal automobilske sirene iza njih. Lun osmotri u retrovizoru i dva puta kratko odgovori sirenom svojih kola.

To su ipli i njegovi prijatelji

obavesti Lun svoju saputnicu.Dejn se na asak okrenu i mahnu rukom. Lun uspori, pa ih RupretSipli obie svojim velikim kolimaali se nije zaustavio. Samo pokazarukom ka Londonu. Lun pokretomruke potvrdi raniji dogovor o susretu sa susedima. Odmah zatim stigoe jo jedna kola sa zatamnjenim

staklenim delovima, pa se nije moglo jasno vldeti ko je u njima. Ona suse kretala ispred Lunovih kola pratei iplijeva. Neko vreme Lim jemislio da je to neka sluajnost, alimalo kasnije bilo mu je jasno da takola prate iplija i da je on to sigurno primetio i nita ne preduzima.

ipli ima kola Londonske registracije, a ova druga nose broj

Brajtona primeti Lun i za svakisluaj pomou svog kompjutera ukolima zabelei oba broja.

Zato brine o ipliju? pitalase Dejn. I uopte zato smo se iupoznali s tom porodicom?

Kad se ivi daleko od grada,onda susedi postaju vani odgovori Lun. I sama zna da su se

oni trudili da nas upoznaju. Istina je potvrdi Dejn sme-jui se bez mnogo vidnih razloga.

I ta je u tome smeno? upita Lim.

Navikla sam da s tobom govorim o svemu onako kako mislim, ato ponekad moe da ti pokvari ras

poloenje. No moram ti rei zato sesmejem. Moram sve da ispriam unajkraem moguem obliku odgovori Dejn Vitington i opet sesmejala nekoliko trenutaka.

Pribliavamo se Ilfordu, toznai da smo na ulazu u London, pa

poni da govori, jer kad se naemou saobraajnoj guvi, neu biti ustanju da te sluam kako je red podstae je Lun.

Evo kako ja sve to vidim poe Dejn. Stari Hari Sipli je veoma bogat i jo uvek se ponaa kaopravi bos. On gospodari, a sammnogo pije, razvratnik je i cinik.Svojih ezdeset i osam godina ne

moe da skrije, ali sve eli da nado-mesti novcem. Kad smo bili u drugoj, zadnjoj poseti kod njih, naao jezgodnu priliku da mi apatom kae;Dve hiljade funti za samo jednuno s vama, ledi Vierli. Odgovorila sam mu da sam poaena takvom eljom, ali uopte ne znam poker. Samo me je iskosa pogledao iko zna zato nekoliko puta klimnuoglavom...

Seam se tog razgovora, jer tisi namerno ostavila ukljuen svojprimopredajnik za emitovanje donaeg prijemnika koji sve snima.Znam i da te ipli sin zaljubljenogleda. To nisam uo sa trake, vesam video oima. Istina, i ostali prisutni su te gledali s divljenjem. Mo

ja je srea to to nikad ne izazivamoju ljubomoru upade Lun. A ja priznajem da me neto ste

e u grudima kad vidim da neka le-pa ena i ne skriva da ti se divi i date eli nastavi Dejn. Ovogaputa primetila sam da Besi ipli,Rupertova sestra, prosto gubi pamet zbog tebe.

Da ti ne preteruje? Videe... zastade i uzdahnu Dejn. Dogovoreno je da veeramo samo s Rupertom i njegovomprijateljicom Ani Karlin. Ali, smelabih da se kladim u to, kao sluajnostvorie se uz nas i Besi.

Valjda emo se spasiti od tako


9/100

agresivnih suseda svojim vetimmanevrima smejao se Lun. Notraio bih nain da izbegnem veeru samo sa iplljevima, da ostaU su-sedi nisu tako zanimljivi. Stari Turin Ugrasan Hajali i pored svojihosamdeset godina izgleda sve i

svak bi mu dao najvie ezdeset. Pored svog matemjeg jezika dobro govori engleski, nemaki i grki. On jeprava enciklopedija znanja. Pove-e i svoju ki Behiju, to na turskomznai draesna.

Ona i jeste dresrte, ali mu nijeki, ve imuka. Njen dtac je Ahmet,drugi po redu meu Ugrasanovimsinovima. Posle Ahmeta su Niiri i

Abaz... priala je E>ejn. Tma kompjutersko pamenje primeti Lun.

Znam i imena Ugrasanovih ena. To su Cerima, to znai plemenita, Demila, lepa, ulazara, rui-njak i Edila, to treba prevesti kaofina. Keri su oja, Sevda, Adila...Meu imuadima, kojih ima...

Uzalud mi pria o unuadima,jer e to hteti da mi ponovi i starac,ako lihvati priliku ree Lun. Dobro je to si me upozorila da jeBehija unuka. Starac je veoma voli iponosi se njome. Njihovo ponaanjeu svemu je evropsko. Ona je uiteljica u muslimanskoj enskoj kolismetenoj u Hokliju.

Pa to e drutvo suseda biti po

mnogo emu neobino reeDejn. Evo: doktor Bazil Maplbeki njegova prijateljica, koja je po prianju Besi ipli, . veoma lepa, ali vet-ropirasta. Zatim e biti Lester Ouks,pisac fantastinih i kriminalistikihpria, verovatno i on sa nekom damom. ..

Vratimo se na di' Mepibeka ~

upade Lun. On |e vrlo udan le-kar. Specijalizirao je internu medicinu, pa hiixu-giju i na kraju psihi

jatriju. .. Po emu is udan? upita

D0jn znajui da e dr Meplbek bitinjihov kuili l'jkar, jer tu uiogu imai kod 1o nek- vliko suseda.

Pa on ne operie u nekoj bolnici, niti je bilo gde vezan. Ima maluordinaciju, kako sam kae, u kojusem suseda niko ne dolazi. Poredsvega toga izgleda da je imuan, ilitanije vrlo bogat. To sam procenlopo njegovoj kui, posluzi, automo

bilskom parku i luksuznoj opremisvega to je njegovo objasni Lun. Pokuao sam da nenapadno saznam njegove izvore prihoda, ali nisam uspeo.

Bez jasnih izvora prihoda je,kae Besi ipli, jo i plejboj PiterMalori, ali ne izbegava trokove,kakav e biti uee u ovoj veeri primeti Dejn.

On je posebna pria. Potoskriva istinu o sebi, mi ga neemoprovaliti kod ostalih ree Lim. Piter Malori je specijalni agentSkotland jarda...

Valjda ne njuka oko nas?! tre se Dejn.

Si^ran sam da ga ostali viezanimaju, jer doselio se pre nas. Za

svaki sluaj jednom sam ga ozvuioi pratio. Sastao se s inspektorom Filipom Falerom i, zaudo, govorionajvie o iplijevima. O nama je rekao da smo obrazovan, fin svet,bez mrlja i mana. Iz celog razgovora zakljuio sam da je agent zaduen da ono otkrije bilo gde da senalazi u elom Eseksu. No, vano jeda nama od njega ne preti nikakvaopasnost samo ako pazimo ta radimo ispria Lun. A sada smove u saobraajnoj guvi.

Ne znam zato sam uzbuenazbog dolaska u London glasnoree Dejn, jer susednom trakomkretao se kamion s bunim motorom.

Prijatno, ili neprijatno? upita Lun. Mislim da je moje uzbuenje

teko definisati odgovori Dejn. Neto kao snano predosea-nje...

~ To je ve oblast fantastike nasmeja se Lun.


10/100

II

N ji h petorica su obavili namaz iklanjanje, a zatim je Sadad Ali Gu-lam pozvao ostale da sednu za ist,nezastrt sto. Kad su seli i po ver-

skim obiajima dodirnuli lice. AliGulam poe: Brao, svi znate da nas je ovde

sakupila naa sveta dunost da spa-savamo ljude naeg naroda, kojistradaju ovde u Londonu...

Talib min Alah hak Ijukmet! upade jedan od prisutnih molei boga za milost.

Svaki od vas etvorice mene

zna dobro, ali se ne znate meu sobom. Upoznau vas ovako s desna ulevo. Navaz Ji la h ...

ovek na koga behu uprte oi bioje obuen u modre pantalone i crnuvetrovku i malo tamnija put moglaje da ga razlikuje od roenih Londo-naca britanskog, ili kotskog porekla.

Navaz Jilah je brat kome veru-je pakistanska vlast, a u Londonu sezvanino bavi trgovinom i zna mnoge ljude. Pore'd njega je Apsal Isken-der, bivi vojnik, koji je ve ratovao,a sada je bez stalnog zanimanja,fladi ono to mu ovdanji munafici*-ponude govorio je Ali Gulam umeuvremenu briui naoare i visoko elo velikom, belom marami

com. Na trei brat je MohamedAli Corduri, zlatarski majstor zlatnih ruku. I na kraju evo Kvaja ari-fi, mujezin budue damije, kojatreba da se izgradi u Bromliju. Sada

je ovaj ovek, od Alaha stvoren pre-lepim, samo prodava starei...

U tom trenutku vrata sobe se prosto razletee od udarca velike sna

ge. Na njima se s pitoljem u rucipojavi ovek zaputene i neurednekose, koja mu je napred padala dooiju. Imao je i podue, oko usanaoborene brkove. No najupadljivije

na njemu je bio snaan vrat iji pre-nik mora da je bio isto toliko velikikao prenik lica na najirem mestu.Bio je visok, a snani grudni deo te-la otkrivao je oveka ogromne snage. Iza njega su bila jo dva oveka ioba su drala u rukama kratke ma-

inske puke produene priguivaima zvuka. Policija! viknu jedan od njih,

koji je imao riu bradu uredno po-tkresanu i uoblienu.

On se provue pored glomaznog is mainkom u jadnoj i policijskomkartom u drugoj ruci iskorai udesno.

Ne pokuavajte nita, jer puca-

emo! opomenu on iznenaenihpet ljudi, koji behu ustali.I trei napada ude i skloni se le

vo od vrata. Tada je i glomazniimao revolver u rukama, ali bez priguivaa. On nogom gumu oteena vrata i ona se naslonie na dovratak.

Visoki Pakistanac Apsal Iskender

na svom jeziku upozori ostale; Ne verujem ni da je on policajac, je r div je Jo rg a ', a trei je kok-ni -,

Uuti! viknu glomazni i na-niani pitoljem na Iskendera.

utau ree Iskender, ali napakistanskom dodade: Razbojnici, ubice...

Ti, prokleti Paki! opsova glomazni. Znam dosta rei iz tvogprokletog jezika.

Ne pucaj bez nude tim topombez priguivaa opomenu gaonaj to je jo uvek u ruci drao policijsku kartu.

Dva napadaa se instinktivno behu pogledala, pa Navaz Jilah potee pitolj skriven pod pazuho sakoa

od svetlosive tkanine i brzo opali.Glomazni se uhvati levom rukomza desno rame i mka s pitoljem mu

1. Mmiaflci dvolinjaci (na arapskom)

Jo rg a grko ime, upotrebljava se i kao sinonim uopte za Grka,Kokni atrovaki izraz za loridojislKOg stanovnika po roenju.


11/100

klonu. Zau se siktanje mainskepuke i Jilah pade. Zanese se i Kva-ja arifi, ali ostade na nogama. Ostala trojica podigoe ruke.

Ne pucajte! Mi nikom ne elimo zlo! Mi smo se sastali kao zemljaci. .. bez zlih namera ^ skoro

grcajui vikao je Sadad Ali Gulam. Nali ste pravo mesto za susrete bez zlih namera podsmehnuim se ovek s policijskom kartom.

Iako su zgrade u ovom delu Is-lingtona naputene, neki od nassmo siromani i stanujemo ovde odgovori zlatar Mohamed Ali or-duri.

Zato je ovo nae lovite do-

dade policajac.Iako je na licu glomaznog bio grbola, ono se razvue u osmeh, a onda se svi glasno zasmejae kao dasu uli novu, dobru alu.

Lovite... da, lovite... guiose od smeha trei napada.

Policajac prie prozoru i pogledanapolje, a onda se nae nad tekoranjenim Jilahom.

Jo je iv... A ti, lepi moj, moe li da ide do previjalita? obrati se on drugom ranjeniku.

Mislim da mogu odgovoriPakistanac.

Policajac depnim radio-ureda-jem pozva nekoga i naredi da dounosioci s jednim nosilima.

Njega bih ostavio primeti

glomazni. ta da se muimo snjim? Neka crkne... Ranio me je,sreom ne ba teko... Tu, u rame. .. Ruka poinje da mi tm e ...

On i takav dosta vredi. Platienam kao i za zdravog primeti trei napada.

Razgovor prekidoe glasovi sastepenita i policajac odkrinu vra

ta. Stigoe dva momka u belimmantilima i s higijenskim maskama-na licu, koje su im vie sluileda se maskiraju. Policajac im bezrei pokaza teko ranjenog Jilaha.Oni ga grubo podigoe i bacie nanosila, pa brzo uvrstie kaie i skoro trei odoe.

Pouri i ti s njima i odvezi sesanitetskim automobilom, jer takoe brzo stii tamo gde ti mogu pruiti lekarsku pomo obrati se po-lipajac svom ranjenom oveku.

Ovaj poslua i osvrui se ree: Pripazite se, jer nismo ih pre

tresli. Moda je jo neki naoruan. Obaviemo i to. Nas dvojicasmo dovoljni da to sredimo, ili da ihpokosimo mainskim pukama odgovori policajac pazei da ga napadnuti dobro uju.

Niko nije imao oruja, izuzev veranjenog Jilaha. Policajac podie i sosmehom razgleda nemaki val-

ter kalibra 7,65 po evropskim me-rama. Spretna stvarica. Zadrau je

za sebe ree policajac. Zadri... Ja ih imam dva, a uz

to i nekoliko drugih sloi se njegov ovek, ije dugo lice je bilosmraeno.

Pred uperenim cevima, ogoreni

zbog postupka policije kakav se nebi mogao oekivati, pa i kad se radio prokletim Pakijima, krenue dasilaze jo uvek u nadi da e biti puteni. Paki je u Londonu bio naziv zaPakistance, ali je zvuao kao psovka i imao pogrdno znaenje. SvakiPaki je esto bio meta prezira imrnje, jer u Londonu ih je mnogo ibili su jeftina radna snaga. Nije bilo

ba mnogo lepo ni bogatim Pakis-tancima, ali oni su dobijali dozvolepolici a da imaju uvare. I siromani Paki su ponekad traili zatitu ipomo policije, ali su je sve rede dobijali.

Kad se naoe na ulici i ugledaepolicijski automobil s reetkama, visoki Pakistanac, koji je i gore u kui

upozoravao da su ih napali zloinci,iskoristi priliku i tiho saopti AliGulamu;

Poznajem ranjenog. On je ubi-ca. I ovi ostali su...

Smrknuti napada ga gumu cev-Iju mainske puke u lea i glasnoree:


12/100

u zatvoru e objasniti i njemui meni ta te mul.

Uskoro neu biti ni policajac,ni otmiar. Otii u daleko od Lon

dona nasmeja se Erik Hobes. Covek kakav si ti ne moe takolako da se spase. Nisam ba srean|to sam se udruio s tobom i Nitom.Grk je zao i ubica, a ti si podlac iubica ~ smejui se, jedini put odtrenutka kad su njih trojica napaliPakistance, ree Hevli Vebster.

Erik Hobes ga je simmjiavo gledao, a onda proguna:

Nije mogue da o sebi misli le-po?! Pa ja znam kakvi sve zloini suna tvojoj savesti...

Razgovor prekide zaustavljanjekola u barakama pretvorenim u garae. Jedan od momaka u belommantilu zavijao je rame Nlkosa Te-cetisa, gorostasa zamrene kose,koga su njegovi zloinaki kompanjoni zvali nadimcima Jorga, iliNik. Vebster i Hobes pride i raspitae se kako je ranjenik i hoe h mubiti potrebna njihova pomo.

Moi u da se sam odvezem.Kola su ml tu blizu, kao i vaa odgovori Grk.

Osvrtali su se u oekivanju da sedogodi ono to su znali da treba. Tada im prie ovek bujne, kutrave

kose i tankih potkresanih brkova. Oramenu je imao obeenu uzi matn-sku puku, a u levoj ruci mu je biorevolver. Desnom rukom on izdepa pod levim pazuhom izvue trikoverta. Svaki zagleda, pa poe daih deli. Na svakom Je bila brojka ioznaka.

Za efa pet hiljada. Nadoknada

zbog ranjavanja sledi naknadno,kad je gazda odobri ree on i prui trei koverat Nikosu Tercetisu.

Erik Hobes nabra elo i Ijutito ree-.

~ Ve sam poruio tom bosu daa pripremam,' obezbeujem i rizi-mfem vie od ostalih, a Nik je pla-

iP

en kao ef. Je li on odgovorio namoju poruku?

Jorga ne radi samo s vamadvojicom. On ima jo ljudi i on je efvae grupe odgovori ovek koji ihje platio za otmicu.

Koliko ste dobili? u|iita Ter-

cetis. etiri hiljade pdRa HevliVebster svoj koverat.

Hobes klirrianjem glave potvrdida je i kod njega tako. ,

Nas trojica smo dobra grupa.Peliemo jednako. Imate kod menepo treinu hiljadarke Ree Grk iiz svog koverta izvadi po trista funtii prui Ui kompanjonima.

U redu je, Nik. Ostatak emo tiostaviti, pa e platiti pie kad senaemo sledei put ree Vebster. Ja mislim da je tvoj postupak pokazao da je pravo da u naoj grupiba ti bude ef. Bilo bi mi neobinoda mi je ef policajac.

Ne smemo poeti da se mrzimo, jer dobro nam ide glasom

kajama ree Erik Hobes. im momci previju zarobljenike, nastavlemo dalje, a vas trojicamoete odmah da idete. Onaj jedannije pri svesti. Pripazite sledei putda ne upropaujete robu opomenu ih nepoznati.

Njih trojica izioe zajedno do kapije. Tamo Hevli Vebster ree:

Zove se Angas Cerston.. . Ja je

sam bitanga, ali prema kompanjonima nisam podao. Zato vam kaem da znam ime tog tipa. On jemnogostruki ubica. Znam da je lutao od Kanade do Australije i po Evropi. ..

A zna li on tebe? upita policajac.

Da sluti ta znam, ne bih dugo

iveo, ako ne bih daleko pobegao.Pokazao mi ga je i poneto kazao jedan moj kompanjon, koji nije vieiv odgovori Hevli Vebster.

Hajdemo do prvog paba da neto popijemo, pa moemo i da porazgovaramo. Taj upa'5/i momakoekuje da se mi udaljimo, kako je


13/100

uobiajeno predloi Nikos Tarce-tis.

Bliilo se podne i uskoro naoesasvim prazan pab za ijim pultom

je sedeo momak sanjivog pogleda.Oni se smestie u jednom uglu suprotno od vrata, gde su mogli da raz

govaraju sasvim slobodno im seudalji barmen, koji e ih posluiti.Kad dobie narueno pie, prvi

poe da govori Hevli Vebster; Ja jo uvek ne znam kako se

dogodilo da jedan policajac... jedantajni agent Skotland jarda...

Znam na ta misli ree Ter-cetis. Erik me je nekoliko putadoveo do pred hapenje, a onda bi

uzeo novac i zaboravio moje greho-ve. Jednog dana sam mu predloioda to prestane i da radimo zajedno.Tada sam ve znao tebe i proceniosam te kao oveka kome mogu daverujem.

A kako smo se nali u ovom poslu? Vee sedmi put otimamo Paki-

je . .. nastavi Hevli Vebster. E, to je predloio Erik. On je i

uspostavio vezu, a ja ga nikad nisam pitao za koga radimo. Kad misam ni e rekao, znai da i ne treba.U ovakvim poslovima je, mod^,mnogo bolje ako manje zna, jer ikrivica je manja objasni NikosTercetis.

Ni ja sam ne znam mnogo. Neko me je dobro poznavao, pa je,

moda, znao i da elim novac... Dobio sam magnetofonsku kasetu sobjanjenjima plana proterivanjaPakistanaca poe da pria polica

jac. Bilo je i pretnji i otkrivanada- sam proitan. Tako je poelokrajem prole godine. Udruio samse s Jorgom, a on je uzeo i tebe...

A ta biva s otetima? Da li ihprogone preko Lamana? pitao

se glagno Vebster. Ja o tome nita ne znam. Dovoljno je da znam da e nagrade bitidvostruko^ vee posle desete isporuke. Mi smo u neku ruku na probi.Posle stiemo sve vea prava. Moda emo kasnije znati ta i za kogaradimo govorio je Hobes.

Ako se s otetima dogaa onoto se apue, onda bi trebalo danae nagrade budu deset puta vee.Mi rizikujemo, a neko zgre bogatstvo. Danas je metak moga,o da mepogodi i u glavu, ili srce ree Tercetis.

Imali smo sreu sve do sada primeti policajac. Niti je bilo pucnjave, niti uplitanja javnosti.

Za to treba priznati da si ti svepripremio kako treba. Tvoja obave-tenja, koja moe da dobije iz Skotland jarda i drugih centara su dra-gocena ree Tercetis. Jo akosazna zato se tako plaa hvatanjePakija...

Mislim da znam ta je u pitanju, ali neu da govorim nita dokne budem siguran. Moda otkrijemo zlatnu icu* zagonetno seosmehnu Erik Hobes.

Ja bih da krenemo. Treba da seodmorim, jer navee idem kod mojedevojke. Ti je zna, Hevli reeTercetis.

Ona je biser... poslatica... Nisam rekao dobro, a i nema praverei da se opie tvoja Akilina. Kaoda j stvorena za takvog gorostasa odgovori Vebster.

Ja od veeri predajem dunosti slobodan sam etrdeset osam sati,ali sam raskinuo s jednom damom. .. No nai e se togod novo ree Hobes. Ovoga puta novoj

devojci neu rei da sam policajac. Ja ve dugo poznajem jednuFinkinju... Zove se Rita Torho-men... Uvek neto preti da tmitiljudsku sre u ... No krivac e umre-ti od moje ruke ... po obiaju isprekidano je govorio Hevli Vebster.

U emu je problem? upitapolicajac. Bio bih spreman da po

mognem i tako dokaem da umemda budem prijatelj... Tu se ne moe pomoi uz

dahnu Vebster. Neko joj nudibasnoslovne prihode da rsudi zanjega. Verujem da je u pitanju podvoenje, ili neto slino... No on a...Ona je ena... Prie o mogunosti

11


14/100

ma da se obogati... N oj je dvadeseti jedna godina... Uila je muziku ibalet... Zna poljski i nemaki jezik,a engleski govori tako da se tekoprimeti da je strankin ja... Hteo samda se oenim njom e... Izgleda da jeza mene suvie lepa, a ja za nju su

vie ruan... Eh, ene! uzdahnu policajacHobes i ustade.

Grk plati pie i oni izioe. Uskoro su se vozili svaki u svojim kolimai na tri strane Londona.

Erik Hobes odvezao se do Skot-land jarda da napie izvetaj i ra-portira o onome to je saznao u Is-lingtonu, Pentonvilu i Bemsberiju.

Taj deo starog Londona pokrivaoje on kao tajni detektiv ve tri godine. Pokazao je dosta vetine i donosio je dragocene vesti o podzemlju.

Iznenadio se kad ga je doekaoinspektor Norman Vangen i pozvaoga da idu kod efa treeg odeljenja,koje se bavilo zagonetnim i neklasi-fikovanim zloinima.

Znate li ta ef eli od mene? upita Hobes dok su jo bili u hodniku.

Neto se dogodilo u Islingtonu,a to je tvoja teritorija. Cue ve zakoji minut odgovori inspektorVangen.

Glavni Inspektor i ef Treeg ode-lenja doeka ih smrknutog lica i ree im da sednu, a onda je neko vre-

me gledao Hobesa kao da ga prouava. Onda upita: Neko je javio da je iz naputene

zgrade nestalo pet Pakistanaca...Erik Hobes napree svu snagu da

ne otkrije uzbuenje. Uspelo mu jeda mimo kae:

Do mene je u jednom pabu doprla pria o lanoj policiji i lanoj

slubi hitne pomoi, ali svedoci govore da je to bilo neko pravo hapenje. Zato nisam dalje nita ni predu-zeo.

Nismo ni mi ree inspektorVangen. Dok smo proverili je litamo bilo nastupa policije i hitnepomoi, bilo je kasno.

12

Zato e ti, Normane, preuzetitaj sluaj. Budi u vezi sa detektivomHobesom, ali ga ne otkrivaj beznude, jer nam je koristan tamo.Nai ljudi su bili u toj kui i nali susvee tragove krvi... Bilo je i pucnjave ree ef. Naeni su i sve

doci koji su videli nosila i dva uni-formisana policajca. Meutim, nijedan pravi policajac nije tamo posredovao, niti vezivao neke uhapeni-ke. Evo kratak zbirni izvetaj sa terminala. Prouite sve kako treba iradite.

A ja sam zavrio smenu os-mehnu se Erik Hobes.

Ako si preterano umoran...

zausti ef. A, nije to odgovori Hobes. Nikako ne elim da budem pasivankad se dogaa neto takvo!

A nee li neka devojka biti uc-veljena? naali se inspektor Vangen.

Nee odgovori Hobes. Tamo gde se ja kreem i ne moe se

sresti devojka prema kojoj bi ovekoseao obaveze Onda idemo da se nahranimo,

jer ko zna hoemo li veerati reeinspektor i poe ispred Hobesa.

N iI ije ga titao samo bol u ramenu,ve i nekakva gorina i beznadnost.S etiri hiljade i trista funti u deputrebalo je da se osea dobro. Zamiljao je jedru, izazovnu Akilinu Les-teres, s kojom treba da se nae i daprovede pet prijatnih dana i noi,je r posle toga bie pripremljena nova otmica, koja e doneti veliku zaradu. No ipak ga je spopadala nekakva munina. Zato pouri k Akili-

ni, koja je stanovala u iznajmljenomstaniu na Everard Aveniji u Heje^su. Blizina prostranog Norman Parka davala je prednost itavom Heje-su, gradskom delu izraslom na nekadanjim imanjima prigradskihbogataa. London je sve to progutao, ali Norman Park i uma Kupo


15/100

la su ostali. To je privuklo mnogeljude da tamo izgrade rentijerskekue i vile za sopstveno stanovanje.U jednoj od takvih trospratnica zaizdavanje bio je i stan AtinjankeAkiline Lesteres, koja je trebalo dapostane gospoa Tercetis.

Za svaki sluaj Nikos je pozvonioda ne iznenadi svoju devojku, kojuje smatrao svojom verenicom, iakoje imao kljueve tog stana, za ijeplaanje je on davao novac.

Aki! zovnuo je kad je uao udnevnu sobu iza kratkog hola. Aki!... Gde se krije?

Znao je da treba da ga eka ovogpopodneva, pa ga njeno odsustvo

uznemiri. On pretra dnevnu sobu igumu vrata od male spavae sobe.Krevet je bio nameten i sve dovedeno u red. On jo jednom zovnu i sostatkom nade otvori kupatilo. I tamo je sve bilo spremljeno i ureeno,ali ni traga od Akiline. Spreman daplane, i glasno sam za sebe opsuje,

Jorga se osvrnu po sobi i na ormariu pored kreveta ugleda povelik be-li koverat. Prilazei, jo izdalje je video da na kovertu krupnim slovimapie: Za Nika.

On urno uze pismo ni sam neznajui da e ono to proita bitivrlo neprijatno, ali s opakom slutnjom zla. Otvori nezalepljeni koverat, izvue presavijeni papir i zasta-de, kao da razmilja da li da ga pro

ita. Konano otvori papir zurei ukrupna grka slova. itao je, ali nijeznao ta, kao da mu grki jezik i^ko pismo nisu bili prvo to je uivotu nauio. Na tom jeziku je i sada mislio, ali kao da ga je neki unutranji strah spreavao da prizna samome sebi da razume ne samo prverei, ve i sve to na papiru pie. Tako je ponovo, polako i stojei raire

nih nogu, kao da e pasti, itao:Nik, ovee.Ne mogu da izgovorim re dra

gi, jer tome je kraj. Ja te naputami iz ovog stana odlazim zauvek. Zadri ga, ili otkai. Neemo se vie vi-deti, jer odlazim daleko. Brzo se ute-i. Hoe te drage, moda bolje i lep-

e od mene. Kalinihta, ke kalo ip-no! Ak. Les.

Zadnje rei kao da prelie cinizmom svaku napisanu re. Ona kaeprijatno u ovakvom trenutku.

Ubiu je!... Ubiu onoga ko jekriv to odlazi! ... Ubiu, kimem

se... Me ponai! muklo je govoriozakljuujui na grkom da se boji.' Plaio se samog sebe i svoje eljeda sada davi, ubija i raskida. Konano zajeca kao dete i baci se potrbuke na krevet u kome je do jue ljubio basnoslovno lepe i izazovne obline nestale devojke, koju je strasnovoleo.

Bilo je moda lepih, vitkijih iviih, koje bi bile srene da ga zagrle i uivaju u njegovoj muevnos-ti, snazi i lepoti. Dosta njih je pro-menio dok pre neto vie od godinudana nije sreo Grkinju. Ona ga je,onako vedra, podiui levi ugao na-bubrelih usana gledala s divljenjem. Brzo su jedno drugom reklida se vole. Zaklinjali su se, a onda

matali da e se vratiti u simanuGrku, bogati i sreni, da rode nekoliko cmpurastih na nju, a snanih na njega Jorgi.

Zato? Ko je to odmamio njegovuAki? Ko ga je to unesreio za itavivot.

Nai u ja tebe, Aklinda! Ka-zae zato si me izdala aputaoje sebi medu dlanove i kao tue gle

dao svoje snane ruerde.Pitao se ta da pone i kuda dakrene. Nije mogao nita da smisli,pa prie telefonu i pozva Vebstera.

Jesi li ti, Hevli? Bolje da nisam odgovori

Vebster. Zato? Ostavi me sada, Jorga! Muka

mi je od ivota!~ I meni? Snala me je nesrea. I tebe?! A kakva? Akilina... Ona je pobegla i os

tavila pismo... Kae da je nikad ne-

Kaiinihta ke kalo Ipno (transkribovano na srpskolirvatsku abecedu) laku no i prijatno.

13


16/100

u videti govorio je Tercetis naengleskom jedva se uzdravajui dane zarida.

Covee... Pa i ja . .. I mene je .. .Moja Rita je otila i ostavila pismo ukome kae... Zbogom, zauvek. Moram tako. Ona mora, prokleta

Finkinja!... grcao je Hevli Veb-ster, kao da onako grean ima pravo na sreu.

Dogovorie se da e sretnu i razgovaraju, jer sigurno nijedan needugo moi da se preda snu i odmoru.

III

Inspektor Piter Malori bio je ljutto ne moe da nastavi praenjegrupe agenata koji su odneli ranjene i odveli xihapene Pakistance.Nadao se da e svog poznanika sastudija, Pakistanca Sadada Ali Gu-lama, nai kad se u Skotland Jarduraspita o hapenjima u gradu.

Malori je bio stigao u Islingtonba na Ali Gulamov poziv. Njegovo

pismo naao je u svom londonskomstanu. . . . Verujem da smo bili prijatelji

i da e mi pomoi. Daogadaju sestrane stvari. teta je to te nisamdobio telefonom, niti naao u tvomstanu. Evo ti obavetenje gde u kogdana biti tokom ove sedmice ..., pisao je Ali Gulam.

S obzirom na to da je bio na tajnom zadatku, inspektor Malori, prikriven kao pristali bogati plejboj,neko vreme je osmatrao kuu u ko

joj je trebalo toga prepodneva dabude Pakistanac. Tako se dogodiloda je video kako ulaze tri oveka, pa

je ekao. Video je i dolazak ambulantnih kola prve pomoi i iznoenje ranjenika. Video je uhapene i

dva policajca kako pomau agentima u civilnim odelima. Hteo je dane otkriva ko je pred toliko ljudi, pa

je poeo da prati policijska kola. Novreme je bilo odmaklo. Trebalo jeda ve bude na putu ka Skotland

Jardu, gde je trebalo da izvesti sveto je otkrio pred istranom gru

14

pom Inspektora. Zato je skrenuo iodvezao se prema centru Londona.

Dok je vozio pokuao je da sredimisli i u sebi sroi ceo izvetaj, kojie posle i napisati. No misli su mubeale. Lice mu se smrklo dok jemislio na lezbijku Elu Handon. On

da su Senke njegovim licem prelazile kao senke oWaka preko kakvoguzvienja. Mislio je dogovorenojveeri sa iplijem, dr Maplbekom,la ^ alo m Ouksom i . ,. Da, bilo jeudno to se meu tim ljudima naao i Den Vierli sa svojom boanstvenom Ivon. Onih nekoliko kratkih susreta sa tim susedima uvrstili su ga u uverenju da su to najesti-

tiji ljudi u tom kra u, koga je on if-rovano nazivao Rezervat. U Rezervatu su dvorce, vile, ili bungalove, pored njega, inspektora podmaskom plejboja, Imali toliko razliiti ljudi da nije znao kome da posveti vie pase. Najnepristupanijibio je stari Turin Ugrasan Hajeli,kod koga je viao njegovu unuku,modemu Turkinju, zaista draesnuBehiju*. Zbog neega mu je bio neprijatan pisac kriminalistikih priai romana Lester Ouks. Bio je to uglaen ovek, veoma lep i privlaanpo miljenju mnogih ena, ali zaplejboja Malorija, sladunjav i podao. Za tu svoju ocenu nije imao injenica, ali je verovao da ga instinkti ne varaju.

Ti si ljubomoran na Lestera rekla mu je jednom prilikom EndaHitklif, u neku ruku kopija davnonestale, ali jo uvek slavne MerilinMonro.

1 Enda Hitklif je bila glumica, a uRezervatu su je znali kao prijateljicu, ili jo tanije nevenanu enudoktora Bazila Meplbeka.

Malorijeve misli su lutale od Ru-perta iplija, koga je smatrao velikim intrigantom i najsumnjivijomlinou meu susedima u dosta irokom krugu, pa do Dena i Ivon Vi-

1, Behija tursko ensko ime koje znai Draesna.


17/100

erli. Oboma se divio i o njima jeimao najlepe miljenje. No Denu jeza^deo zbog boanstvene suprugeIvoh...

O svemu tome govorio je predgrupom inspektora zaduenih daprodru u tajne trgovinom robljem

u Londonu i tamo dokle dopiru tajne druine trgovaca robljem. Nisuto bili trgovci robljem u staromsmislu. Trgovina robljem poprimala

je nove obUke. Ljudska bia su izgledala slobodna, a bila su robovi. Tose odnosilo pre svega na ene, odonih sa plonika koje su obine prostitutke, pa do onih koje su bUe omiljene kao poznate umetnice, Hi su

imale ak i plemike titule, a stvarno bile robinje, kojima se trgovalo.Postojale su najluksuznije kueuivanja skrivene iza fasada ekskluzivnih klubova, ali i haremi,koji su pripadali pojedinim prebogatim ljudima.

Mislim da ima razloga da joneko vreme ostanem u Rezervatu priao je inspektor Malori prisutnima. Ja sam 1 poeo od LesteraOuksa, odnosno od njegovih pria.Tako ubedljivo je pisao o haremimai javnim kuama visoke klase dasam ocenio da on o tome mnogozna . . .

On je tako ubedljivo pisao i onestancima Pakija upade jedanod prisutnih inspektora Skotland

jarda. A sada ima znakova i jovie sumnji da mnogi nestali zavravaju na klan ici. . .

Cemu to grubo izraavanje? glasom punim protesta upade drugi-

~ Zar to nije klanica ako se ljudikrme tako to im se vade lezde,bubrezi? ... Isisava im se krv, sec-

kaju kosti kad zatreba nekom bogatom, ili dere koa za transplantacije . . . upaju im se . , . nastavljao jeogoreni.

Prestani! naredi vii inspektor, koji je usmeravao rad grupe

To je danas stvarnost iromsveta, iako je mnogo onih koji se

svim snagama trude da to skrivaju.Ionako je nmogo nemira i napadana legalne vlasti. Nai ciljevi su ogranieni i nisu upereni protivu korisnika materijala za transplantaci

je . . . govorio je jedan od hlad-nokrvnljlh inspektora.

Materijal! Kako lep naziv zajedno iupano srce! Ili za jedno te-lo iskasapljeno na stotine, ili ak hiljade delova! Ijutito ree onaj Inspektor koji je pomenuo klanice.

Mislim da smo uli to je moglo da nas zanima poe vii inspektor. Imali smo priliku i da is-kaemo ljudsko zgraavanje. To jedobro, jer bienio odluniji da se borimo protivu zla. Gospodin Malorie nastaviti ono to je zapoeo kaolepi plejboj, iako ima gunanjazbog trokova. U onome to je govorio ima razloga da se istraga u tompravcu i toj sredini nastavi.

Prisutni ustadoe, ali vii inspektor ih zaustavi:

Jo nije gotovo, gospodo. Jedan

poznati hirurg, ije ima mora ostatitajna i u sluaju da ga neko od vasprepozna, govorie nam o nekimstrunim stvarima, koje mogu dftnam koriste u daljim istragama ...

Kakve veze ima hirurg s kuplerajima i haremima? u p ^ e jedanod prisutnih.

Nema do sada odgovori viiinspektor. Ali sada. pored trgovine belim robljem, nama pripada itrgovina materijalom, odnosnodelovima ljudskog tela. Dobiemopojaanje u ljudima i sredstvima, aliu sutini to nam je lag na kolau,koji nam je serviran.

Uh... opsova neko, ali viiinspektor se inio da ne uje, pa pogleda svoj depni asovntk.

Jo minut, ili dva i hirurg enam priati ono to su nai efovizamisliti da treba. Vi se malo strpitei izdrite ... Moete poneto i da pitate, ali bez sarkazma, ili zgraava-n ja . . .

Zau se melodian zvuni signal ivii inspektor pritisnu dugme na

15


18/100

obodu stola, to pokrenu mehanizam za otvaranje vrata gluve sobe, kako su zvali prostoriju osiguranu od svakog prislukivanja.

Ovo je dobro mesto. Ni samLun, kralj ponoi ne bi uspeo da nasprislukuje. To deluje ohrabrujue

govorio je vii inspektor, iako susvi znali da ovde ne moe da seupotrebi ni magnetofon, ni prislu-ni ureaj, niti bilo ta od pronalazaka namenjenih prislukivanju.

Vrata se otvorie i vii inspektorpoe u susret ne mnogo visokom,ali snanom oveku. Njegove rukesu bile snane, ali prsti negovani iskoro mravi. Bile su to nike hirur-ga, sUne rukama pijaniste. Uz snaan vrat pele su se malje od grudipa ispod kao sneg bele koulje. Bioje sve i spreman na alu.

Nadam se da emo imati sreuda se vidimo samo sada i ovde i nikad vie. Ne elim da krpim policajce, jer oni najee svakoga gledajusa sumnjom ... Onda da ponemo?

upita. Izvolite, profesore ree viiinspektor i dodade nekoliko prigodnih rei pozdrava i zahvalnosti.

Svi su znali da e hirurg dobitinagradu za to jedno izlaganje kolika je njihova dvonedeljna plata, alisu znali da bi on za to vreme mogaoda izvri neku operaciju, koja bi mudonela moda i trostruko vie. Zato

je trebalo da budu zahvalni to imini veliku uslugu kao graaninspreman da pomogne svojoj policiji.

Gospodo poe hirurg. Stoja smem, vi ve ne smete. Ja smemljudima da odsecam noge, ili ruke,da vadim i odbacujem delove tela imnogo toga slinog. I niko nemaprava da kae radim li dobro, ili na

opako. Niko ne moe da proveravanisam li nekome oduzeo neki zdravideo tela. Tako je sa mnom, ovekomzatienim zakonom i zakletim le-karskom zakletvom. . .

U tom trenutku uoe dva momka i jedna devojka nosei laki pro-jekcioni aparat i platno s ugrae

nim stativima. Hirurg im se osmeh-nu i saeka da oni sve postave takoda on sam moe da rukuje aparaturom. U meuvremenu on proveri jesu li dobro poredani dijapozitivi, pazadovoljno klimnu glavom, a zatimnapomenu:

Ja se za ovakve prilike jo uveksluim ovim dobrim starim ureajima, jer nemam vremena da se obuim na elektronskim. Inae imamnogo toga oko hirurke opremeto moram da uim. Skoro iz asa uas pojavi se neto novo.

Kad donosioci projektora izioe,hirurg nastavi;

Dakle, doli smo do toga ta ja

smem. A sada da zajedno pomislimo ta sve smeju oni koji su izvanzakona, bilo da su iznad njega pomoi i bogatstvu, ili ispod njega upodzemlju i kriminalnim dejstvima.Vi, na primer, ne smete da upotrebi-te sodijiim amital, odnosno droguistine da biste uli ono to elite daiupate od zloinca...

Mnogo toga mi ne smemo ree neko s uzdahom.

I dobro je to je tako, jer da nema ogranienja, u vaim redovimabi se nali mnogi sadisti, izvitopereni ljudi, pa i zloinci. Vi ste vitezoviodbrane graanskih sloboda... nastavljao je hirurg.

Hvala na komplimentu! do

baci neko. No, dobro nastavi hirurg. Vi znate ta smete i ta morate dainite. Znate i ta ne bi smeli da inedrugi ljudi. No oni nikoga ne pitaju,ako mogu da skriveno uine ono toim donosi veliku korist...

O moralu i zakonima moglibismo da proitamo negde u knjiga

ma i da ne traimo vreme slavnoghirurga dobaci neko. Ne smemo biti nepristojni. Sas

luajmo ta profesor ima da kae opomenu prisutne vii inspektor izamoli hirurga da slobodno nastavida govori o onome to on misli c^atreba.

16


19/100

Namemo sam hteo da nao-trim sluaoce nasmeja se hirurg. Dodau samo to da zloinci ubi

jaju, pljakaju, manipuliu ve ve-kovlma. No nae vreme im je dalo uruke jednu nOvu oblast za vrenjezloina. Evo samo jedna injenica:

postoji lezda hipofizr, iji proizvod, koji je ujedno hormon rasta,nesumnjivo predstavlja sredstvo zapodmla^vanje. Dr Danijel Rud-man, profesor Medicinskog fakulteta u Viskonsinu, u SjedinjenimDravama, dugo je radio na pronalaenju naina da se uspore procesistarenja, pa je otkrio sredstvo zapodmladivanje. Svojim pacijentima

dobrovoljcima starijim od ezdesetgodina ubrizgavao je hormone hipofize pripremljene uz mere tehnolokog programa bioinenjeringa...

Jesu li jo ivi? ote se neko-me.

Ne samo da su ivi, ve su se ipodmladili nastavi hirurg os-mehnut i kao obradovan odsustvomukoenosti. Koa im je dobila to-nus, miii se razvili, vratila im seizgubljena energija... Tu podrazu-mevam i seksualnu potenciju i op-tu izdrljivost organizma. Proieni su im krvni sudovi, smanjene naslage sa la ...

I sami matamo o svemu tome,a i uli smo... itali upade ovogaputa sam vii inspektor.

E, ali za vas, siroto policajcenema podmlaivanja i nikad ga nee biti, jer nemate novca. Jednainjekcija hormona hipofize kotanajmanje tri hiljade funti, a u Francuskoj, na primer, dvadeset i pet hiljada franaka...

I vredi ote se nekome. Ba i ne vredi mnogo, jer injek

cije treba primati tri puta nedeljno ito u toku celog ivota. Ako napravimo malu raunicu...

Beznadno skupo dobaci neko.

Uz to hipofiza se moe uzeti samo od mrtvog oveka nastavi hirurg. I to ne od svakog mrtvog.

jer porodice to ne doputaju. Dakle,nema dovoljno hipofiza ni za eksperimente. Ali mogu se oteti od ivihljudi!

Hirurg zadnju reenicu izgovoriviui i s patetikom.

Ipak je to velilka smetnja

primeti vii inspektor. Kako se uzme nastavi hirurg. Ako damo mati na voljumoemo zamisliti kako neki ljudimogu da posliie samo za davanje. .. davanje hipofize, krvi, srca,bubrega, koe, kostiju, jetre... Maloje zemalja sveta u kojima se ve nevre transplantacije bubrega, kostiju, kotane, sri, ronjae, koe,

ki-vnih sudova, tetiva iz miia,srca, jetre i pankreasa... To su mrane perspektive!

dobaci jedan inspektor. No mi otome znamo ak i previe. Znamoda nisu u pitanju davaoci koji su veiveli vie desetina godina, ve i de-c a ... Naroito deca su^ pogodnazbog vitalnosti. Mnoe se sluajevi

nestanka dece. Stradaju izbeglice izosiromaenih krajeva sveta. Nestaju oni, ili njihova deca.

Mislim da je sada jasno da jeovek od sto dvadeset funti pogodna roba za prodaju po ceni veojod zlata. Vie od sto dvadeset funtizlata dobie se ako se ostvari racionalna i struna prodaja svega tonekome treba nastavljao je hi

rurg. Dozvolilte da jo napomenem kako iskrsavaju mnogi pravniproblemi i tamo gde nema tog kanibalizma. Ja kao hirurg moram dakaem da nema razlike u tome da lie ljudoder ispei i pojesti neijunogu, ili mu je otsei radi transplantacije. ..

Da li vi, profesore, obavljate

transplantacije? ulo se pitanje. Obavljam... To mi je posao i

ponosim se uspesima koje postiem. A malopre ste rekli... Do sada sam uspevao da se

obezbedim, jer sam imao verodos-tojne podatke od koga je ta uzeto.

Z*X-100 (LUN 64) 17


20/100

Radilo se iskljuivo o rtvama saobraajnih i drugih nesrea..,

A moe li se dogoditi da vam sepodmetne neki organ otet nasilno,odnosno zloinom?

Toga se i plaim. Zato je nunoda policija stvori snage i policijske

vetake za borbu protivu tog novogzla. Krijumarenje droga, krae,ucenjivanje, pa i organizovanje prisilne prostitucije pri ovom zlu izgledaju kao neto jedva vredno panje.Mislilm da ste u stanju da i sami doete do mnogih zakljuaka, ako malo bolje pratite novosti i ako o svemu razmiljate govorio je hirurgkao da zavrava svoje izlaganje.

Ali on je stojao neko vreme utei,a onda nastavi: Postavlja se pitanje moe li do

i do legalizacije tog sakaenja ljudi? Kome nije poznato da u mnogim zemljama ve cveta trgovinaljudskim delovima za transplantaci

je. Primer je Indija, gde odlaze ljudida kupe, recimo, jedan bubreg odvrlo siromanog oveka, koji bi sneto novca i preostalim jednimbubregom nastavljao da ivi...

Navodio je primere iz tampe, citirao merodavne izjave eksperata i

apaje humanitarnih organizacijada se sprei zlo. Zna se da je efikasnija zatita ivotinja u rezen-^atima iuopte preko drutava stvorenih datite ivotinje od zatite ljudi od zlo

ina koji se mnoe. To su ve legalni oblici trgovine ljudskim telima. To je nova trgovina robljem, sada ne vie samocrnim, ili belim robljem, ve robljem svih boja i rasa. Evo, moda eak i neko od nas biti rtva novogIjudoderstva. Na kraju u da vamispriam i jednu novu priu, koja

unosi malo vedrine u ovu mranuoblast. Molim, dakle, za jo malostrpljenja ree hirurg i nasu sebimalo vode, pa je ispi s osmehom,kao da se ovde nije razgovaralo onajcrnjim oblicima zloina, koji suse ikada nadvili nad ovecanstvom.

Za razliku od njega, sluaoci, iako

sve ovrsli policajci navikli da videgrozne scene i upoznaju mnoge zlo-me, imali su smrknuta lica. Nekisu hirurga gledali s nemlm preko-rom.

Postoji izvesni Don Mur i zLosAnelosa. Pre desetak godina njega

je leio dr Dejvid Gold, specijalistaza bolesti krvi u Medicinskom centru Kalifornijskog univerziteta. Mur

je bolovao od limfatine leukemije izbog toga njegova slezina se uveala dvanaestak puta i umesto jednefunte, postala teka dvanaest funt i . nastavljao je da pria hirurg.

Mura je dr Gold operisao i izvadio mu slezinu, pa se bolesnikovo

stanje veoma popravilo. ZadovoljniMur je potpisao zvanini pristanakda se izvaena slezina daje na ras-polatganje u nauno istraivakesvrhe. Tako se odrekao svoje odbaene slezine. Dr Gold je upravo pripremao nauni rad o nastanku imogunostima izleenja leukemije.

Koristei hipertrofiranu Nurovu

slezinu za analize, on je otkrio da jeslezina stvarala izvesne proteine,koji izazivaju razvoj dve vrstekrvnih zrnaca sposobnih da ubijajubakterije, a moda i rak.

Pa to je fantastino! uzviknuo je oduevljen i uzbuen.

Dr Gold je na bazi ovih otkria ulaboratoriji proizveo jedinstven eli] ski niz sposoban da se sam od sebe neprekidno razmnoava. Po davaocu slezine on je taj proizvod nazvao Mo lajn. Izum je patentiranu ime Univerziteta. A tada je nastala trka ko e pre koristiti otkrie zaplasiranje novog leka protivu raka.Don Mur je bio obavetavan o svemu, pa kad su korporacije za proizvodnju lekova platile licence i pravo

da koriste patentirani pronalazak,on je naslutio poplavu novca. Pod-neo je tubu sudu u nameri da prisvoji makar deo prava. No na sudu

je izgubio zato to je naen dokument kojim se odrie odbaene slezine. On je zavetao, poklonio, svojuslezinu u naune svrhe. Tueni su

18


21/100

odahnuli, jer nestale sti smetnje zadalje naune uspehe, ali i za velikunovanu korist.

To je moja slezin^! Moje su ipare! uzalud je vikao gubitnikDon Mur.

Eto, gospodo ree hirurg.

Moete da naslutite raspon sukoba,nesporazuma i pravnih zavrzlama,pa dalje sve do jezivih zloind,, dopravog IjudoderstVa.

On se zahvali sluaocima n apanji i izie.

Vii inspektor zaustavi inspektora Malorija i tiho mu ree:

Obaveten sam da je na tajniagent u Islingtonu dobio pomo da

se rasvetli afera pojave lane policije i, verovatno, nove otmice, koja nemora, aliimoe da bude Ijudoder-ska u sipislu malopreanjeg razgovor^.

Mpglu li dobiti vezu s tim agentom? upita Malori.

Njega jo vrlo strogo kriju, alizna ga inspektor Norman Vangen.

Dobie sve potrebne uslove 2;a vezu s tim iskusnim isnpektorom zakljui vii inspektor iz komisije. Mislim da si shvatio da je trgovinarobljem irok pojam i da sada sve tospada u na delokrug.

Behija bee izila, a stari Ugrasan

Hajali ju je ekao odmarajui se posle kratkog popodnevnog sna. Veje bilo prolo vreme u koje je reklada e doi, ali starac jo nije bio zabrinut. Pretpostavljao je da se zane-la u obilasku trgovina, jer dolazak uLondon bi6 je prilika i za nabavke.

Kad je zazvonio telefon u Turi-novom londonskom stanu, on se smukom digao i uzeo slualicu. Javljala se unuka Behija glasom koji jeotkrivao uzbuenje.

Deda, ja neu doi na veeru uklubu javila je iznenaenom starcu.

teta... A ta je po sredi, Behija? upita on jo uvek smireno.

Ne mogu da ti kaem... Neudoi... Neu vie dolaziti ni u tajtvoj stan, ni tamo gde stalno boravi. .. Tako moram govorila je Behija sad ve planim glasom.

Alah rahmetile' ! uzviknustarac. Sta se to dogaa s to

bom? ! Nee razumeti... Oprosti mi,ali tako mora biti zakljui Behijai veza se prekide.

Starac otetura do leaja i nekovreme je utao, a onda prenese telefon i lice mu se malo razvedri kadje uo glas koji mu se javi na engleskom.

Jesi li ti to, Abdulah? upita

starac na arapskom.Alah selamet! Poznajem ti glas,starino odgovori Abdulah Nead,iranski mula, koji bee doao u London da propoveda, ili moda da pripremi kanjavanje Alahovih protivnika.

Starac mu ispria ta je uo. odsvoje unuke. Poali se da je uasnutonim to pretpostavlja.

Neko ju je naterao ... Moda jeoteta kao mnogi nai ljudi ovde... govorio je potresenim glasom.

Izvestiu Alirca o tome. Uini-emo da mnogi nai prijatelji potrae tvoju unuku. Alahu ekber! odluno ree Nead.

Starac je imao telefonske brojevejo nekoliko suseda, koji su imali

stanove u Londonu, a trebalo je da snjima bude na veeri. Obavesti Ru-perta iplija i dr Bazila Meplbeka,koji se odazvae na telefonske pozive i zamoli ih da ga opravdaju kodprijatelja, jer nema snage da doepogoen onim to se dogaa s njegovom unukom.

Posle toga pozva Skotland jard ideurnom objasni da je star i nemoan i da se neto dogaa sa njegovom unukom. Obeae mu da e poslati k njemu detektiva, koji trebada zapone istragu.

1. Alah rahmetile (turski) Bog mi se smilo-vao.

19


22/100

Binler jaa! zahvali se starac na tiirskom.

Ostade zemiljen neko vreme, aonda pripali nargile i odbi kolutovemirisnog dima. Mislio je o prolostii svemu to je proiveo, on evropskooko i uho ne samo Turske, nego i

muslimana irom sveta. Bilo je svega. .. I zloina.. . Nije li to boja kazna to mu se sada dogaa?

Ovog trenutka ostala mu je samoseda i on je poe, pa uze Koran inastavi molitvu.

No starac nije nalazio smirenje.Spusti Koran i poe da se sprema.Bee se pokajao to je otkazao pri

sustvo na zajednikoj veeri, jermoda e tamo saznati neto o razlozima Behijinog postupka.

On ponovo pozva Siplija i doktorai ree da e ipak doi u Fantastikklub.

*

1oga popodneva tobonji Den iIvon Vierli posetili su momakistan Ro Haa, u kome su zatekli istarog, ali jo vrstog i vitalnogmornara Samjuela Makfersona. Daje neko mogao videti radost na licima njih etvoro pomislio bi da je toipak preterano. ak ni dugo odvo e-na braa i sestra ne bi se tako rado

vali susretu. Trebalo je znati ta susve zajedno proiveli minulih godina njih etvoro, pa uenju ne bi bilo mesta. Prijateljstvo se eliilo usvakom zajednikom poduhvatu.Vie se i nije znalo ko je od njih kome i koliko puta spasao ivot.

Svi su najvie bili oduevljeniMakfersonovim izgledom.

Ti nimalo ne stari. Da nisi ne-gde zgrabio eliksir mladosti? alila se Dejn Vitington.

To i ja vas mogu da pitam smejao se Samjuel Makferson.

Jedino moj nemogui posinak, mili-

1 . Binler ]aa (turski) iveo hiljadu godina.

on mu grehova, ne zna ta da ini izato e biti stari, propali, oronuli,nekorisni...

Tatice, ti to zato to se ne enim upade Ro Ha.

Naravno! Milion mu glupihmangupluka s loim curama, ve

jednom treba da se oeni. KoUko znam, ni ti nisi... Samo uti, ti prokleti lie! Ti

ne zna nita sem da krade starekoke gunao je Makferson nepriznajui da eli da se Ro Ha oeni i ima potomstvo, kad to ve nijeuinio on, stari mornar.

Tako dooe do starenja i nadeda se ono pobedl. Lun je priao onaunim naporima, a Dejn ih jekao biolog objanjavala to je jednostavnije mogla. Spominjan je inovi pronalazak u izuavanju proizvoda hipofize. Dejn je objanjavalagde se ona nalazi, a Makferson jeopipavao bazu lobanje i gunao otome da njemu ne treba podmlal-vanje onim to se uzima s leeva, a

jo manje onim to se zloinaki otima od nesrenih ljudi.Svi se malo tznenadie to Mak

ferson zna o emu je re. Istina,znali su da on ita poneku popularnu knjigu, koja na lak nain govorio raznim granama nauke.

Lun pokua da izbegne razgovoro zloinima u oblasti hlrurglje iuopte medicine, ali Makferson jeve psovao:

Umrli u klaokama prljavih otpadnih voda ovoga grada! Neka ihpojedu pacovi 1 crvi, te proklete ljudodere. Treba ih posred njuke,evo ovako...

Ro Ha je priao o pokuajima reportera Artura Markina da ue utrag pojavama uasa;

On tvrdi da vlasti i policija skrivaju neke injenice, jer umeani suljudi koji iz senke vladaju svetompomou svojih miliona. No svudaima potenih 1bogobojaljlvih ljudi.Mnogi trae naina da stanu na putdo pre koju godinu nezamislivimzloinima...

20


23/100

Dejn ga je iskosa gledala i licemjoj je prelazila sanka tuge. Slutila jekakve misli se ovoga asa roje u Lu-novoj glavi.

TV

K a d je poelo okupljanje u Fan-tastik klubu izgledalo je da e poeti jedno prijatno vee. U zajedniku dvoranu kluba prvi su stigli Ro-bert ipli i njegova sestra Besi. Malo kasnije uli su Ivon i Den Vierli ipridruili im se, a kad su stigli EndaHitklif i dr Bazil Meplbek, svi odlu-ie da preu u malu dvoranu za

grupne veere i sline prilike.Jo dok su bili njih estoro sami udvorani, pokazalo se da je dr Meplbek zbog neega smrknut. S vremena na vreme ispitivaki je gledaoEndu Hitklif. Glumica je neto avrljala s Lunom i Dejn.

Ja sam sklona avanturi govorila je smejui se i esto stavljajui levi kaiprst na jedan donji zub,

to je podsealo na poznatu MerilinMonro. Mislila sam da je glumaki poziv pogodan za osobu kakvasam ja, ali sam se razoarala. Ja elim da budem neto kao Dejn Vi-tington. S Lunom mi ne bi bilo dosadno. ..

Jedan Bazil Meplbek te vie neoduevljava? kiselo upita njen

prijatelj. Nekad si govorila o tome da se divi uspenim lekarima. Ti si bio drugaiji do pre dve

godine odgovori bez ustezanjaEnda Hitklif. I kako vreme odmie, ti postaje sve mraniji. Kao damenja svoj karakter, celu psihikukonstituciju...

Preteruje, Enda osmehnu

se Meplbek.Ba tada stie stari Turin. Ugra-san Hajali je umeo da se ponaa ida postupa kao uglaeni londonskidentlmen i da se oslobodi muslimanskih manira i obiaja. Osmotriprisutne i sede dalje od ve postavljenog stola okienog cveem i ble-

tavog zbog kristalnih aa i sjajnogposua.

Kako ste, gospodine Hajali? upita ga prvi Rupert iph.

Ne mogu da se pohvalim. None obraajte panju na starca, jerne elim da pokvarim ovo prijatelj

sko vee odgovori starac. A ta je s vaom tmukom? Obeala je da e doi s vama dodadeipli.

Ne znam... Neto se dogaa snjom... Javila se i nagovestila neketune stvari, ali ostavimo to za nekovreme... Svi mo i prijatelji saznaeta me myi, kad to bude trebalo govorio je Hajali.

Taj razgovor prekide ulazak plej-boja Pitera Malorija. Svi ga radoznalo osmotrie, jer bio je obuen poposlednjoj modi. Preiroke i na dnusuene pantalone, sako zavrnutihrukava i bletava al kravata nanjemu su dobro pristajali. ene malo bolje osmotrie njegovu partner-ku. Blistava od utkanih vlakana haljina, postavljena kao kod rimskihlepotica s poetka milenijuma, imala je otvor du levog bedra do samog pojasa.

Gospoica Ela Handon! predstavi je svima Piter Malori.

im se upoznavanje i rukovanjezavri, ipli predloi da se sedne zasto, jer svi koji su obeali da e doi,ve su stigli.. Veera poe onako ka

ko su je zamiljali. Jela i pia su zadovoljavala i najprefinjeniji ukus, aobilje i najvei apetit. Jedino je stariTurin bio zamiljen i jedva da jeokusio hranu i otpio malo vina.

Veera je bila negde na polovinikad livrejjsani klupski momak prie prvo ipliju, verovatno znajuida je on inicijator veere, pa ga neto apatom upita.

To je plavokosa dama prekoputa od mene odgovori Robertipli tiho, ali neki su ga uli, a meunjima i Lun.

Klupski momak prie i tiho se obrati Endi Hitklif. Ipak su najblii uli da je neko zove telefonom.

21


24/100

Gospodin je rekao da naglasimda zove Polip. Proverio sam da li dobro ujem i nepoznati je potvrdiospelujui: Po1ip!

Enda, o emu se radi? upitadr Meplbek.

Zovu me na telefon. Znam ko

trai. Priau ti i zato, kad se budem vratila odgovori ona., Ali prolazilo je vreme i ona se nije

vraala. Poeli su razgovori u gru-picama, ili parovima, ali Enda Hit-klif se nije pojavila. Tek kad su parovi poeli da odlaze, onaj isti momak ue i doktoru predade listipapira. To je bila poruka od Ende:

Dragi Bazile,Ne mogu da izbegnem ono to jedolo. Odlazim od tebe zauvek. To

je konano i neizbeno. To je pitanjeivota i smrti. Utei se kako zna.Pozdravlja te ne vie tvoja Enda.

Prvo je dr Meplbek pobledeo, aonda poeo da se znoji. Blizu njegasu bili Lun i Dejn i on im prui listi. Lun ga proita i dade ga Dejn,

koja ga brzo proita, slee ramenima i vrati ga unesreenom doktoru. Kad saznate ta je i kad doete

u brda, kazaete nam ta se to dogaa, ako budete to i eleli reeLun i povede Dejn napolje.

Dr Bazil Meplbek je ostao zadnji ijo uvek se osvrtao kao da oekujeda se Enda ipak pojavi. Tada mu

prie isti onaj klupski momak ipredade mu tek prispeli telegram. Upuen je na upravu kluba ^

objasni momak.Dr Meplbek otvori telegram i pro

ita:Doktore Meplbek, hitno idite u

glavnu ordinaciju. Ima hitnih sluajeva. Oligarh.

Potreseni dr Meplbek podie rukeu vodoravan poloaj i pogleda ih.Drhtale su od uzbuenja, koja su ga

1. OUgarh (engl. ollgarch) re grkog porekla, koja znai jednu od vladajuih osobau oligarhiji. Oligarhija je vlada malene grupe eksploatatora, aristokrata, ili bogd:aa.

snala te veeri. On nije znao ko jeOligarh, ali je znao mo oveka stim nadimkom. Strese se od jeze,koja ga je podilazila, ah pouri kaizlazu i uskoro se vozio preko Ilfor-da ka severoistoku, putem koji jevodio ka Vikfordu. Pred sobom ug

leda kola u kojima su bili Ivon i DenVierh. On ih prestie, mahnu im iode dalje. Iza Senfilda nije skrenuoka Vikfordu, kuda se stizalo do njegove kue, ve je nastavio ka Inget-stonu. Sputajui se ka brzom gornjem toku Vajd Rivera nae se nauskom asfaltiranom putu, koji je vodio do niza garaa i jednog dobroograenog bungalova. Na pisak

njegove specijalne sirene vrata jedne garae se otvorie i on utera svoja kola. Vrata se zatvorie, a u garai se upali slabano svetio.

Pourimo doviknu mu jedanovek s uskih bonih vrata, koja suvodila u susednu iz niza.

Propusti ga ovek u belom mantilu i s medicinskom maskom prekolica. Dr Meplbek ga nije poznavao,iako ga je viao.

Uite u kontejner pokazamu nepoznati jedan nov kamionet,ureen kao hladnjaa, ili vozilo zaprenos osetljive hrane.

Doktor poslua i nae se u prostoru obloenom koom i opremljenom udobnim seditima, pa ak i

malim barom s hladnjakom podesnim da dri privrene boce bezal^koholnih i alkoholnih pia. Vrata sezatvorie i on ni e mogao videti kuda ga to voze kola, koja odmah krenue. Posle dobrog puta naili su naneki neravan, pa je doktor moraoda se pridrava za naslon sedita.Malo kasnije put je opet bio dobar.

Skoro u minutu je Meplbek mogaoda pogodi kad e poeti neravnine,otre okuke, ili prav put. Ve mnogoputa za protekle dve godine voziose ovim putem, ali nikada nije saznao gde se on nalazi.

O, kako je mrzeo ta} put i mestodo koga je vodio!

22


25/100

Seao se kad mu je nepoznati o-vek ponudio stalne prihode da idena vie hirurkih specijalizacija uSjedinjene Drave i Australiju, a zatim ;na lekarske simpozijume u vieevrdjjskih centara. Poto je bio specijalista opte prakse, malo mu je

nedostajalo da usavri internu me-dicinii i upozna mnoge tehnikeizume i novosti u medicini. Da nijebio dunik onom nepoznatom ove-ku on bi ve postao slavan hirurg...Ovako, bio je nesrenik zavisan odtue milosti. Stotine snimljenih kaseta stajalo je negde kao pretnjanjemu, dr Meplbeku. Na njima sevidelo kakve je sve hirurke poslo

ve obavio. Pored transplantacijakasete su mogle da prikau pravokasapljenje ljudi. Cesto se videlo iko je osakaen. Bili su to nestali ne-srenici. Prvo vreme se sve snimalo,a da on i dru^ hirurzi nisu nitaznali. Posle im je mnogo toga prikazano. Bilo je i drugih dokumenata,od fotografskih snimaka do potpi

sanih izjava o uvanju tajni.S tim mislima dr Meplbek stie uve poznati mu tunel, za koji nijemogao ni da nasluti gde se nalazi.Meutim, znao je kuda taj podzemni tunel vodi. Tako stie do pripremnog odeljenja, pa kad obue hirur-ku odeu i opra ruke, navue gumene rukavice, jedna medicinskatehniarka mu veza masku i obrisa

lice od znoja. On tada pree u ogromnu hirurku salu sa etiri hirur-ka stola.

Oko svakog stola je bila grupa hi-rurga i medicinskih strunjaka. Njegov sto Je uvek bio onaj s brojemdva, pa i sada on poe tamo. Okostola su bila dva hirurga i njihoveinstrumentarke. Njegova instru-

mentarka stie s druge strane. Ovoga puta, kolega, preuzmiteuroloke delove. Pacijent umire inee moi da se stabilizuje. Svi nalazi su uzeti, pa ostaje samo da sesee obavesti ga drugi hirurg vedobro okrvavljenih rukavica i nepromoive hirurke kecelje.

Dr Meplbek nije znao imena prisutnih. Ovde se imena nisu smelaznati. To je bilo zabranjeno uz mnoge pretnje.

A posle? upita dr Meplbek. Ide se do kraja... Sve po redu

odgovori mu kolega.

Ali ja obino ne radim detalje. . . Ovoga puta rhorate. Vae je sve

od abdomena pa do nokata na-smeja se hirurg s izvesnom dozomcinizma.

Dok je davalac iveo, javljali su semlazevi krvi na rezovima i trebalo

je zatvarati krvne sudove, ali uskoro anasteziolog ree da im je sada u

rukama kadaver. Dakle, vie nije bilo vano zaustavljati krvavljenja, jermnogo vanije je bilo da se le obradi i svi delovi na pravi nain konzerviraju.

Dr Meplbek je sekao i sekao, tes-terisao kosti, izdvajao krvne sudovei tetive, derao kou i skupljao sr izkostiju... Ruke mu vie nisu drhtale, ali drhtalo mu je srce.

i oto su ljudi iz tajnih fabrikasmrti i ivota dr Meplbeka do r.je-govog automobila prevezli tek predzoru, on se odvezao nazad do spojaputeva i skrenuo ka Vikfordu. Svojoj kui stigao je kad se ve pomaljalo sunce tamo na morskoj povrini.Poto je njegova kua bila nie kaKrou Riveru, vozio je kroz izmaglicu, pa je izgledalo da je poetak sutona.

udio je za odmorom, pre svegazato to e tada prestati slike stvarnosti i javie se, moda, neke drugeu snovima. No zapao je samo u neki

polusan, u kome su se nastavljalemutne slike onoga to je radio tokom noi. Opet je punio boce i teglepreparatima i rastvorima, posudeza smrzavanje i one za centrifuge.Sve se ponavljalo. I u svesti i u po-lusvesti, kao oajanje i strepnja,ukazivao rnu se itav njegov ivot.

23


26/100

Znao je da ovoga puta od etiri sataposle podne treba da nastavi da radi onaj uasni posao.

Dogaalo se da radi i pravi hirur-ki posao, pri kome bi se zanosiosvojim uspesima, odbacujui s naporom pomisli otkuda mu materi

jal za transplantacije. Ta senka jenekad bila kao visoM oblak, ali sveee se pretvarala u zgusnutu jezui tamu u njegovoj dui.

Najlepi asovi bili su mu oni provedeni sa Endom Hitklif. Uz nju jeuspevao da pomalo smiri svoju sa-vest, ili bar da utone u asove zaborava. Sada mu je taj oslonac sruen.Pomiljao je da li vre^di da i dalje i

vi. / /Da makar nakratko pobegne od

svega, on odlui da'poseti susede tamo s druge strane potoka, Ve odprvih susreta dr Meplbek je zavoleodrutvo Dena i Ivon Vierli, a naroito Ivon. Zavideo im je na srei. Izgledali su mu bezbrini, a bio je si-^ran da ga utisak ne vara da su

izuzetno poteni. Njihova srdanostje bila nenametena i nije nametnula obavezu uzvraanja. Njihove alesu bile novi duhovite, a razgovorizreli i zanimljivi. Iznenaivala su ganjihova nehotino pokazana znanjapre svega iz medicine, biologije i hernije, ali i tehnika znanja i spretnost.

Ponekad je mislio da takvi ljudine mogu da postoje, ili su neobianizuzetak. Jednom se smejao sam sebi govorei svojoj Endi:

Uvek sam eleo da ti i ja liimona Luna i Dejn, kako ih opisuju. Asada su mi Ivon i Den postali uzor.Podseam se na sve ono to je pisaoslavni reporter Artur Markin i gledam ovo dvoje. Ne nalazim nita

kod njih to ne bi odgovaralo njegovim opisima...Oznojen i umorniji nego kad je le

gao, dr Meplbek ustade i osvei sepod tuem odluivi se da poseti Dena i Ivon Vierli. Domaici i njenommuu, koji su bili devojka i momakza sve, ree da e se vratiti do ru

ka i da danas ne moe primiti nikoga, ako bude pacijenata. Telefonomobavesti lekarsku pomonicu da jeslobodna i da sutra doe do ordinacije 1poradi na obavetenju stalnihpacijenata da e on izostati duevreme i da ne moe da prima.

Od svoje kue, proirenim i poravnanim poljskim putem mogao jeda se priblii imanju i zanaku Vierli. Simce je bilo ve visoko odskoiloi ceo kraj je blistao sveinom boja.Lepo je izgledala 1kamenita klisuras leve strane zamka, koja je bila nanjihovom zemljitu. Desno su bileureene livade i teren za golf, a uzsami zamak staza i drvoredi. Bazen

za kupanje bio je u unutranjemdvoritu zamka. Dr Meplbek poeleda domaine nae ba tamo. Oni ega pozvati da im se pridrui radisunanja, a i radi kupanja u vodidogrejanoj elektrinim ureajima.Ve je nekoliko puta bio njihov gostkod bazena, pa je u garderobi zagoste imao svoj ormari s opremom

kupanje.Kapiju mu otvori ovek ezdese

tih godina, koji je bio vrtlar, ali jebrinuo i o bazenu i o kapiji, ako toga dana nije bio na dunosti njegovznatno mlai pomonik. Vlerlljevisu Imali samo pet lanova posluge.Bio je to neenjeni pomonik starogvrtlara, ija ena je bila znatno mlaa. Drugi par su bili smireni i mo

da preterano poboni ljudi, koji suoboavali svoje poslodavce. Moda nisam doao u najpo

godnije vreme ree dr Meplbek. A nisam se ak ni telefonom najavio. Budite mi naklonjeni i iskrenomi recite da 11 sam dobro doao.

Jeste, gospodine doktore os-mehnu se vrtlar. Oni sii se vratili

tokom noi i sada su kod bazena,posle dugog tranja oko svih livadaInae su mi rekli da ste vi sada njihov kuni lekar, to mi uliva naduda ete pomoi i posluzi, ako zatreba. ..

Vi ste svi ovde kao jedna porodica. Va sam i kao lekar i kao su-

24


27/100

sed, to bi trebalo da znai vie noprijatelj odgovori r Meplbek inehotino pomisli ta bi bilo odstarca, ovako vedrog i sveeg, akobi dobijao injekcije hormona hipofize.

Vrtlar je iao napred do ivice zida

kapije, odakle su se videli tobonjiDen i Ivon. Ba u tom trenutkuspremali su se da skoe u bazen, padoktor zastade i s divljenjem osmotri njihove figure. Divio se lepoti skokova, koje su izveli i snanim pokretima pri plivan u. Do njega je dopirao njihov smeh i on poe ka bazenu. Oni behu zastali uz ivicu nadubljoj strani bazena i neto su razgovarali, pa je mogao da ih doviknei da im se javi.

Prilazei ivici bazena on ree: Oprostite greniku! Bio sam

usamljen i nesrean jo od prolenoi, pa sam doao ovde u carstvoradosti...

Dobro ste doli odgovoriLun. Hoete li da nam se pridru

ite? Ovde u zavetrini sunce ve dobro greje. Prihvatam sa zahvalnou i

oduevljenjem radosno odgovoridr Meplbek.

Lun i Dejn ponovo zaplivae, agost ode u bazensku garderobu dase presvue. Lun i Dejn izioe nacveem okrueni plato i zavie se u

ogrtae od frotira. Kad god vidim ovog ovka, po-misUm da ga neto mui. esto gleda u nita, ali s grevima na licu,kao da u sebi proivljava neto neprijatno ~ ree Dejn.

On jeste neobian. Njegovaznanja su velika, ali nain ivota neodgovara tome. esto je odsutan,

ali niko ne zna kuda ide. Njegovakola imaju registraciju Brajtona odgovori Lun.

-- Uz Endu se pretvori u drugaijeg oveka... poe Dejn, ali jeprekide doktorov povratak.

Priao je obuen u ogrta za kupalite stegnut pojasom, pa se spus

ti na lealjku tako da D' ' stade usredini.

~ Voda je ugodno dogrejana ree Dejn. Moete da proverite.

Prihvatio sam da se pridruimzato to elim da razgovaram, a bilobi teta da vas odvojim od uivanja

na suncu. Moda u kasnije i zapli-vati odgovori dr Meplbek. .Dejn ode da presvue m'okar

kostim s obzirom na to da gost elida razgovaraju. Posle nje to uini iLun. Kad se vrati kod bazena, zate-e gosta samog.

Gospoa Ivon je otila da donese pie objasni dr Meplbek. Ni

je htela da zove poslugu...

Inae drimo malo posluge, pamnogo ta i sami uradimo objasni Lun.

Njihov razgovor poe o vremenu itakav je bio do povratka Dejn. A tada dr Meplbek poe;

Doao bih radi zadovoljstva dabudem s vama u drutvu, ah ne danas, s obzirom na to da smo prole

noi bili zajedno... Doite uvek kad zaelite ree Dejn.

Svakako! dodade Lun. Doite nam to ee, jer i nama je potrebno drutvo, ako nismo odsutni.No ako nas nema, slobodno koristite bazen. Posluga zna da ste na le-kar, a to je kao lan porodice, paslobodno zatraite pie, a tako isto ihranu, ako oseate da vam prija.

Dobijam vie nego to zasluujem ree gost. No o tome drugiput... Sada hou da vas molim zasavet. Sad kad je Enda nestala, nemam nikog bliskijeg.

Ja sam mislila da lekare niko, ne savetuje i da samo oni svima de-

le savete naali se Dejn.

Meni treba prijateljski savet nastavi gost. Ispriau vam u emu je moja muka...

On ponovi ono to mu je Enda napisala u poruci prole noi i dodade;

A sada moram da ponem abovo...


28/100

Nastavi da pria o susedu s drugestrane od njegove kue, koji je biona veeri u drutvu sa Ani Karlln.Radilo se o piscu Lesteru Ouksu.

Uzgred da kaem da su njegova partnerka Karlin i partnerkaplejboja Pitera Malorija dve neraz

dvojne prijateljice. To je u stvari tajni brak dve lezbijke. One, onako le-pe i naizgled armantne i poeljne,ive od toga to sebe iznaimljujukao pratilje mukaraca,, koV nemaju pogodne devojke, ili ent, za sluaj da idu u drutsro gde je preutnopravilo da dolaze parovi. Mislim dauestvuju i u nekim drugim mranim igrama ispria dr Meplbek.

Dalje je govorio opet o LesteruOuksu. Ba zato to smo susedi, itali

smo njegove prie primeti Lim. Vrlo je zanimljiva, iako mrana

njegova pria o bandi harema. Onje dao svestrano uputstvo o novom imoguem vidu trgovine robljem,odnosno novom vidu javnih kua,organizovanlh poput pravih istonjakih harema... poe Dejn.

Mislim da on nije ostao samokod pria... Endu je savetovao daprekine sa' mnom i da iskoristi svojulepotu. Tvrdio je da svaka etvrta le-potica u svetu postaje svesna bogatstva svog tela, pa ga pretvori u pravo zlato. Pitala ga je kako se to postie i on je odgovorio da nema te

koa, samo ako ona pristane... priao je dr Meplbek.Podsetio je i na druge Ouksove

prie, a naroito izdvojio ednu ukojoj se govori o bankama krvi, i

ji obim je zadnje dve decenije tmmo-gostruen. To vie nisu banke krvi,ve stovarita ivih i mrtvih ljudi idelova njihovih tela za transplanta

cije. Da potvrdi Lim. ~ No to supoznate stvari, iako se sve skriva.Meutim, Ouksova pria je primerpokuaja da se stvori atmosferastraha naroito meu Pakistanci-ma. Jadni Paki su povrveli u London. Pria govori kako su mnogi od

26

njih pogodni da budu pretvoreni urobu za prodaju, jer niko ih netrai, ne eli i ne ceni. Iz prie pro-vejava poziv na zloin.

Vie mi Ui na urlikanje zveri,nego na poziv primeti Dejn.

Dr Meplbek bee pobledeo, to je

na suncu postalo upadljivo. Da vam nije zlo, doktore? upita Lun.

Zlo mi jeste, ali ne organski,ve psihiki odgovori dr Meplbek. Pomislio sam je 11 Endaupala u kande bande harema, ili uruke trgovaca telima ljudi. Moda je

jedno i drugo...

To su veoma sumorna strahovanja ree Lun. Ja znam da je sve mnogo gore

nego to mislimo i govorimo otese doktoru.

Svi su nekoliko trenutaka utall.Konano dr Meplbek nastavi:

Neko treba da mi pomogne danaem Endu i da je spasem. Od vastraim savet kako da to otponem.Znate U nekog dobrog privatnog detektiva?

Nismo imali prilike da upoznamo nekoga od njih. VI znate da smomi doseljenici iz Australije. Da smotamo, znali bismo gde da traimopomo ree Lun. No, ne spominjui nas, porazgovarajte sa Plte-rom Malorijem. Cuo sam da dostapria o privatnim detektivima, odkojih neke lino poznaje.

Zar nije mnogo bolje da doktorobavesti policiju u Londonu, a 1 uSoutendu? upita Dejn.

~ Policija trai injenice i dokaze.Pismo od Ende nije dovoljno da pokrene policiju. Ja to moram drugaije odgovori dr Meplbek.

Umete 11 da utite o onome tovam se poveri? upita Lun. I te kako! uzvlknu doktor.

To je kod lekara pravilo. U tomesmo kao svetenici, koji ispoveda-

ju ... Sve to elite da uv.am kaotajnu, nikada nee niko uti od mene.


29/100

Onda sluajte! nastavi Lun. Znam da Piter Malorl ima tekoa s prihodima, a uiva u ivotuplejboja. Predloite mu da vamnade detektive, a ujedno da budeva tajni zastupnik. Naravno, to evas kotati...

Imam novca koliko god treba,a naroito sada kad nee biti tu En-da da ga troi upade nestrpljivodr Meplbek.

Lun klimnu glavom i izvini se, paostavi Dejn i doktora kod bazena.On ode u kuu i na povratku svratiu bazensku garderobu. Pored nekihsiunih stvarica na levom dlanuimao je i kopiju kljua za orman u

kome je lekar ostavio odelo. Meutim, ovaj nije bio ni okrenuo klju ubravi ormana, pa Lun nije moraoda koristi svoj.

Brzo je bio gotov s doktorovimodelom, a onda nae njegov runiasovnik. Dobro ga je osmotrio, pase vrati u kuu i donese isti takav,ve prireen da bude podmetnut.

Dejn bee shvatila Lunove name-re, pa je u njegovom odsustvu pripremala doktora da sigurno prihvati savet.

Vi postupite promiljeno i privolite tog momka da vam pomogne.On to moe, jer ima vremena, okretan je i ve koristi ne ba fer igru govorila je ona.

Zato tako mislite? upita drMeplbek. Zar mu nije partnerka na vee

ri bila Ela Handon? pitanjem odvrati Dejn. Tu e veza sa Leste-rom Ouksom. Nije li to sredina kojamoe da pomogne da naete Endu?

Vi ste u pravu sloi se gost.Malo kasnije, kad se Lim vrati, on

se pozdravi.

Hou to pre da razgovaram saMalorijem ree on odlazei.

*

i^rvi put od doseljavanja u novostalno skrovite, pokazalo se da je

dobro to je Lun obuhvatio dosta veliku teritoriju postavljajui relejnestanice radio-veza, da bi tako u sluaju potrebe mogao da koristi svojemikro radio-uredaje za prislukivanje. Sada je uo sve zvuke oko drMeplbeka.

uo je i svaku re razgovora izmeu njega i Pitera Malorija. DrMeplbek je govorio o Endinom odlasku od njega, a s vremena na vre-me glas mu je podrhtavao.

Zato ste doli ba k meni? Zarmnogo obaveteniji o svemu i kudikamo moniji nisu neki drugi vaisusedi? pitao je oprezni Malori.

Ne znam na koga mislite od

govori dr Meplbek. Pa... na primer, gospodin Ru-pert ipli. On i njegov otac su vlasnici fabrika, to znai da imajumnoge mogunosti da vam pomognu, a i da vas upute na neku dobruagenciju. Za sve to je u oblasti zloina ekspert je pisac Lesli Ouks... govorio je Malori.

Ovaj drugi je odvratan! upade doktor. On je prvi savetovaomojoj Endi da me napusti i da se bavi neim za ta ja ne znam drugi naziv do prostitucija. Nije mi simpatian ni Sipli.

uo sam neke prie, ali ja unjih ne verujem. To bi bilo strano.Pa Lester Oiiks nam je sused i naao se u krugu asnih ljudi, kakvi sustari Turin, vi, gospoa i gospodinVierli... I da ne nabrajam dalje.

U asne ljude ja ubrajam i vas,gospodine Malori. Uz to vi ste mladi drutven ovek. Poznajete nmogevane ljude u Londonu i moete barda me posavetujete od koga da traim pomo govorio je doktor.

Nisam ni pomislio da vam nepomognem, pre svega savetom. Ponimo onda redom...

Ponimo od vas upade drMeplbek.

Zato od mene? nasmeja sepolicijski inspektor za koga u ovomkraju niko nije slutio da nije plejboj,

27


30/100

kome je stalo samo do uivanja, mode i bogatstva.

Ja znam mnogo o medicini, aline o ljudima koji bi sada mogli dami pomognu.

A moda vama niko i ne treba.Gospoica Enda e razmisliti i uve-

rie se da je pogreila, pa e vam sevratiti. Ovo pismo ne daje mesta tak

voj nadi odgovori dr Meplbek iprui Maloriju pisanu poruku EndeHitklif.

Lun je uo ak i utanje papira,jer ureaj, koji bee ugraen u podmetnuti runi asovnik emitovao jeiste i jake zvuke. Lun je 1 dalje slu

ao, ali krenu da neto pripremi. Naravni dao krova junog krila zamkaizlazilo se ispod nastrenice za jedan sprat vieg i krovom opremljenog dela zamka. Otuda on iznese letee krilo opremljeno najmodernijim motorom. Proveri njegovo paljenje, doli goriva i pregleda padobran. Mogao je da uzleti i jedri u visi

nama za tri do pet minuta. No trebalo je jo dobiti odobrenje za let odsportskog centra za male letilice iletee zmajeve svih vrsta bez motora. Centar je preuzimao obavezeoko prijava kontroli letenja.

Nije bilo rei o nekom letenju primeti Dejn.

Mislim da treba osmotriti kretanje dr Meplbeka posle posete, koju nam je uinio odgovori Lun. Meutim, praenje automobilom jeoteano zato to ovde poznajemoautomobile suseda. Doktor bi pri-metio da ga uhodim.

Poinje uzdahnu Dejn. Aja mislim da te prie o elitnoj prostituciji ne treba da okupljaju naupanju. 1 ti i ja imamo dosta posla u

laboratorijama.Znam da je tako, ali ima jo neto. Postoji neka veza svega toga snaim krajem. Poremeen je i namir, a noda je ugroena i naabezbedno-st. Pria se o nestanku trilepe ene jo pre nego to smo se midoselili. Sada su otile, a ja smat

ram nestale, unuka starog Turina 1doktorova Eiida. Ne elim da i ti ne-stsme jednog dana odgovoriLun.

Ja imiem da se uvam, a nikadnisam ni pomislila da te napustim.Zna kad sam to pokuala smatra

jui da ti to eli. Istina, eleo si daja budem u sigurnosti, a jedva si l-veo od tuge zbog toga smejui seree Dejn.

Sve je to istina odgovori Lim. No nije velika rtva ako se potrudimo da pogledamo ta se to doga-.da s dr Meplbekom. On je jedini le-kar u blizini, pa je tako i na.

Znam i to da ne treba da te od

vraam od nekih tvojih planova, jerena ne moe da bude nepristrasnakad se radi o njenom momku.

Pravi momak! nasmeja seLun. Do veeri u doleteti k tebina krilima!

A ta u ja da radim za to vre-me? Rado bih proverila neke eksperimente u laboratoriji.

rtvuj se malo 1 pripremi ureaje da se snimi sve to emltujustenlce naseljene kod dr Meplbie-ka, jer moda e mi neto izmai utoku dogaaja. Mislim da bi bilo le-po 1 da odrava vezu sa mnom. Tisi moja glavna kontrola letenja odgovori Lun.

Bie uraeno, efe! alila seDejn ozbiljno mislei da pazi naureaje za prislukivanje i radio-ve-zu sa Lunom.

U isto vreme, Piter Malori je pripremio pie za svog gosta. Skrivaje radost zbog toga to mu je linostvana za njegovu istragu dola nanoge.

Da popijemo i malo sredimomisli ree Piter Malori. Ja dosta popijem, ali se nikad ne opijem.A vi, goktore?

Ja sam hirurg i alkohol retkeuzimam. Lako se napijem, ali sada

28


31/100

ml treba dobra aa pia odgovori dr Meplbek.

Inspektorova boca od bruenogkristala bila je jedna od onih trikposuda. Iz nje se mogao sipati viskiu jednu au, a obojena slatka vodau drugu, a da to nlko ne moe da

primeti makar s pola metra daljinemotrio u grli boce.Ispijali su svoje ae i Malori je

pazio da ih esto puni. Kad je oce-nio da treba, on je igrao ulogu malopodnapitog momak.

Ja hou... Za vas hou, doktore!... Vi ste divan ovek. Znam slavne privatne detektive. Istina, to ekotati moda i koju hiljadu funti...

Neka kota, do vraga! I Endakota... Imao sam vie ena, ali snjom... im me dodirne, ja sam zaljubav.. . Ne smem da je izgubim! Amoj ivot je prosto uasan... Beznje, ne treba da ivim pijano jegovorio dr Meplbek.

Sada je tee bilo zavriti razgovor, jer se vreme nije merilo. Dogovorie se da dr Meplbek odmah ispie ekove na pet hiljada funti, ko

je e Malori unoviti kad zatreba daplati detektive. A onda policajacpromeni temu razgovora:

Postoji moj roak Stiv Malori.On ima krvnu bolest i slezina mu senaglo uveava. Veruje da e umreti,pa eli da ja obezbedim da njegovkadaver dospe u prave ruke i na ko

rist ljudima... Zar to nije blesavo? Ne nije blesavo... E, boga ti...Pa takvu slezinu je koristio nekiameriki naunik i sada oekuje poplavu dol

ashton,frederick - 76-lun protiv kanibala

Documents