Napomena autora Pre desetak godina javila se jedna maglovita ideja, a kasnije je ta ideja poela da zaokuplja moju punu panju; ta ideja zamisao o knjizi Tajne upravljanja Atile, hunskog zaokupljala me je rano ujutru, kasno nou, ak i vikendima tokom gotovo cele jedne godine. U tom periodu nekoliko ljudi me je hrabrilo i prualo podrku neophodnu da bih ustrajao. Njihov sam dunik. Prvo, elim da izrazim zahvalnost Ceril, DastiDejmiju i Deremiju koji nisu samo lanovi nu moje porodice ve i prijatelji i ljudi od poverenja koji su mi nesebino pnjali podrku i pomo dok sam pripremao rukopis, a i tokom svih kasnijih preraivanja rukopisa. Dastin, mada mu je bilo samo deset godina kada je ovaj projekat zapoeo, bio je od posebne pomoi kada je trebalo zamisliti metaforinog vou iz knjige, Atilu. Ceril je pruila

otroumna zapaanja o ponaanju voa u svim oblastima ivota. Dejmi i Deremi su dali projektu onu vrstu bezrezervne podrke koja se sree samo u nevinosti detinjstva ili u velikodunosti zrelog doba. Aniko Majers (Myers) i Dejv Hendli (Handley) sakupili su izvanredan istorijski materijal o Atili to nije mala stvar, poto tog materijala nema mnogo. Li Alen (Allen), uspean vojni komandant i moj nekadanji kolega u vojsci, igrao je ulogu mentora, pazei da ne odlutam predaleko od osnovne teme knjige. U jesen 1984. uinio sam nekoliko pokuaja, sam i preko jednog knjievnog zastupnika u Bostonu, da zainteresujem praktino bilo koju izdavaku kuu da prihvati izdavanje knjige. Sedamnaest izdavaa me je odbilo, iz sedamnaest razliitih razloga od kojih su mnogi protivureili jedan drugom, pa me je moj drugi po redu knjievni zastupnik obavestio da moja knjiga nije ono to bi on mogao da plasira. Zato sam odluio da dobri ljudi u Pablier presu (Publisher Press) u Solt Lejk Sitiju tampaju knjigu o mom troku. Nameravao sam da tokom dueg perioda nudim primerke knjige ljudima koji bi mogli biti zainteresovani za delo koje predstavlja smeo raskid sa tradicionalnom literaturom o upravljanju. Dok se sve to deavalo, Dejvid Koupas (Copus), ugledni advokat iz Vaingtona, proitao je originalni rukopis i predloio da poaljem jedan primerak H. Rosu Perou. Ubrzo poto je odtampan ogranien broj primeraka, poslao sam Rosu

primerak uz Dejvidovu preporuku. Rosu se knjiga dopala pa me je pozvao da sa njim porazgovaram o njoj. Cinjenica da je on kupio sedamsto primeraka prvog izdanja, to je kasnije objavio Albert Li u svojoj knjizi Zovite me Roder, podstakla me je da nastavim prodavanje knjige i istovremeno istraujem mogunosti za njenu iru distribuciju. Tokom naredne tri godine, knjiga Tajne upravljanja Atile hunskog nala je put do nekoliko hiljada Amerikanaca, od najbogatijih i najuticajnijih do obinih, prosenih ljudi. To je bilo izuzetno iskustvo za Ceril i mene. Mi nismo reklamirali knjigu niti smo u prva dva izdanja tampali bilo kakva obavetenja o tome kako se mogu kupiti dodatni primerci; pa ipak, budui itaoci su uspevali da dou do nas. Prijali su nam razgovori i dopisivanje sa njima. Nadam se da im je knjiga na neki nain obogatila ivot i zahvaljujem im za pokroviteljstvo i rei ohrabrenja. Period tokom kojeg smo distribuirali Tajne upravljanja Atile hunskog iz male kancelarije u svom domu primajui porudbine, pakujui i aljui knjige uz pomo Dastina, Dejmija i Deremija jedan je od najlepih koje smo proveli zajedno kao porodica. U maju 1988. sudbina Tajni upravljanja dramatino je poela da se menja, jer je tada objavljena neoekivana pohvala mom delu u knjizi Zovite meRoder, knjizi u kojoj se opisuje loe upravljanje u jednoj od najveih amerikih korporacija Deneral motorsu. Autor Albert Li opisao je probleme kada je predsednik odbora Deneral motorsa, Roder Smit (Smith) zabranio svom novom

poslovnom saradniku, Rosu Perou, da distribuira petsto primeraka Tajni upravljanja na veeri za menadere iz jedne nove podrunice Deneral motorsa. Ja za to nisam uo. U to vreme nisam ni slutio da bi rei pohvale Alberta Lija mogle da za moju knjigu zainteresuju izdavaa koji je verovao u njenu budunost izdavaku kuu ,yorner buks" (Warner Books). Hvala ti, Al! Prvi korak u svemu tome bila je sugestija dr Hendri Vajsingera (Weisinger) da poaljem jedan primerak Tajni upravljanja knjievnom zastupniku Riardu Pajnu (Pine). Puna dva meseca su prola pre nego to sam obuzdao svoj strah od jo jednog odbijanja i telefonirao Riardu. Sasvim razumljivo, on uopte nije uo za moju knjigu, ali je obeao da e je pogledati. Riard, koji je pravi udotvorac u svom pozivu, za manje od dve nedelje dogovorio se sa kuom ,yorner buks" o izdavanju Tajni upravljanja. Ako to nije rekordno vreme u svetu izdavatva, jeste u Sidar Sitiju (Cedar City), u dravi Jutah (Utah), u mestu u kome sam roen, gde se sve odvija mnogo sporije. Bilo je pravo zadovoljstvo saraivati sa ljudima iz kue ,yorner buks". Posebno sam zahvalan uredniku Riku Horganu (Horgan), koji je odluno, svojim strunim potezima, doterao moje delo. Lari Kirbaum (Kirshbaum), predsednik ,yornera", sa puno entuzijazma, od poetka do kraja, vodio je celokupne aktivnosti u vezi sa ovim izdanjem. Njih dvojica su, jednostavno, ona vrsta efikasnih ljudi sa kojima je uivanje raditi.

I na kraju, bila mi je ast to sam gotovo deset godina mogao da saraujem sa Larijem Vizenom (Wiesen) u Amerikan ikspresu" (American Express), a zatim i u ,Vatrogasnom fondu" (Fireman Fund). On mi je poklonio svoje poverenje i podrku, dao pravovremeni i mudri savet, pruio lini primer integriteta i irinu pogleda, tako da sam mogao da nauim i postignem mnogo toga to bi inae, vrlo verovatno, ostalo van mog domaaja. Ves Roberts Ronert Park, Kalifornija avgust 1988.

Predgovor Moda je zamisao da se na liku Atile, hunskog kralja, zasnuje metafora o upravljanju problematina. Naime, Atilu istorija prikazuje kao varvarina, kao runog sitnog tiranina ije su horde, potpuno zanemarujui prihvaene principe konzervacije, beskrupulozno unitile divne i idiline seoske pejzae, a zatim krenule u pustoenje i pljakanje bezbrojnih gradova i sela koje su naseljavali predstavnici civilizovanijih evropskih naroda. Atilino ime se ne povezuje sa osobinama briIjantnog voe, genijalnog luonoe civilizacije ili milostivog i vetog kralja; mrani Atila se obino sree u duhovitim izrekama i slui kao opteprihvaeni primer za one kvalitete i atribute koji se kod voa svih generacija, organizacija ili pokreta sa gnuanjem kritikuju.

Po pravilu, knjige o upravljanju bave se ivotom i dostignuima drutveno prihvatljivih mukaraca i ena koji su dostigli vrhunac u poslovanju, atletici, medicini, estradi, obrazovanju, religiji ili vojsci. Mnoge od tih knjiga treba proitati; u njima su dragocene lekcije koje pomau da razvijemo sopstvene sposobnosti za upravljanje. Ponekad je, meutim, izuzetno teko iz tih knjiga izvui sutinu principa upravljanja, a jo je tee primeniti ideje iz tih knjiga u svakodnevnom ivotu. Upravljanje je privilegija; ono podrazumeva obavezu da se usmeravaju aktivnosti drugih ljudi kako bi se ostvarili ciljevi neke organizacije. Takva obaveza postoji na raznim nivoima i podrazumeva odgovornost kako za uspene tako i za neuspene poduhvate. Upravljanje nije samo model ili sistem. Nijedan model ili sistem postupaka u upravljanju ne moe da predvidi sve okolnosti, uslove i situacije u kojima rukovodilac treba da utie na aktivnosti drugih ljudi. Potovanje principa upravljanja samo je dobra osnova za razvijanje drugih vetina, vanih za uspeh u pojedinim oblastima. Ba iz tog razloga izabrao sam Atilu za centralnu figuru ove knjige. Njegov narod je odavno izumro, nomadski Huni vie ne lutaju i nije verovatno da bi iko uzeo Atilu za model ponaanja i imitirao ga. Ali, kao to u pokazati, njegova karijera prua upeatljiv i pogodan materijal za bukvar upravljanja. Kao pojedinci, Huni su bili dinamini, lukavi ljudi sa jedinim zajednikim ciljem da se negde

ulogore. Nisu proizvodili robu kojom bi mogli trgovati meu sobom, pa su napadali sela, pustoili ih i tako pribavljali plen koji bi kasnije trampili za hranu i sve drugo potrebno za opstanak. Nije moglo biti veeg izazova za vou od onog sa kojim se suoio mladi Atila dok je od tih varvarskih hordi stvarao hunsku naciju. Suoavao se sa opasnostima, iskuenjima i nevoljama i bivao obmanjivan ne samo od strane plemena i klanova nego i od strane svog brata i svojih strieva. Pa ipak, njegova vojska je ratovala protiv disciplinovanijih, bolje obuenih i bolje opremijenih snaga. Vrlo mali broj njegovih poglavica, ako je uopte i bilo takvih, delio je Atiline snove o osvajanju sveta i o hunskoj domovini. Poglavice je trebalo ubediti, trebalo je sasluati i opovrgnuti njihove primedbe. Odanost poglavica zasnivala se samo na strahu za goli ivot, na strahopotovanju prema Atilinoj superiornoj logici i na pohlepi da se stekne jo vei plen od plena koji bi se mogao stei drugim sredstvima. Atila je jednom postigao da Teodosije II, imperator Istonog rimskog carsrva, plaa danak Hunima kao jedan od uslova za ugovor o miru. A kada je moda ve bio umoran i ostareo kralj, Atila je na zahtevpape zaustavio svoju vojsku i poslao je kui. Kada bi se Atilin ivot prouio sa stanovita drugaijeg od stanovita onih koji su zapisivali prie o njemu mnogo toga to danas imamo mora da je bar u izvesnoj meri apokrifno, a moda i pisano neobjektivno zbog razlika u politikim pogledima Atila bi se danas moda mogao

okarakterisati kao preduzetnik, diplomata, reformator drutva, dravnik, luonoa civilizacije, briIjantni feldmaral i organizator nekoliko estokih zabava. Ali ja nisam odabrao Atilu za metaforiki lik u ovoj knjizi zbog bilo koje od ovih moguih karakteristika niti zato to elim da od njega stvorim kultnog heroja savremenog doba. Odabrao sam ga poto njegov buran ivot i kontroverzna predstava o njemu kao o odlunom, snanom, prekaljenom i zagonetnom voi koji se usudio da ostvari velike uspehe i izveo poduhvate uprkos naizgled" nepremostivim tekoama pruaju dobru priliku da se osnove upravljanja prenesu novoj generaciji rukovodilaca koji se ne boje Atile i kojima e moda prijati novi pedagoki tretman u oblasti koja inae moe biti vrlo prizemno, nezanimljivo tivo. Za one koji malo znaju o tome ko je bio Atila, a i zato da bih stvorio osnovu za svoju metaforu, u uvodu ove knjige ukratko sam ispriao njegov ivot i legende o njemu. Bitno je da se itaocu ukae na to da se ak i najugledniji istoriari razmimoilaze kada piu o veliini Atiline vojske, kao i kada piu o ukupnom broju stanovnika hunske konfederacije. Zbog toga su brojke koje se iznose u ovoj knjizi najverovatnije preterane u istoj meri u kojoj su preterane i brojke u drugim izvorima. Isto tako, ako tadanji istoriari nisu mogli precizno da odrede veliinu njegove vojske, razumno je pretpostaviti da se i veina ostalih zabeleenih podataka moe dovesti u pitanje i protumaiti drugaije. Prema tome, elei da Atilu predstavim kao svog

metaforinog vou to objektivnije, stvorio sam o njemu i njegovim Hunima neto pozitivniju predstavu od predstave koja se moda moe nai u drugim knjigama. Svako poglavlje ove knjige poinje vinjetom koja sadri priu iz Atilinog ivota. Vinjete treba da prikau polaznu taku i iskustvo na osnovu kojih Atila svojim poglavicama i Hunima u logoru pripoveda o razliitim principima rukovoenja. Poto nemaju nikakve direktne veze sa slinim naslovima i dogaajima iz naih dana, te vinjete pruaju itaocima priliku da sami predstave opisane prie i da se pripreme za aforizme koji se odnose na uspeh u rukovoenju u bilo kom vremenu, drutvu, organizaciji ili situaciji. Aforizmi koje izgovara Atila ne moraju biti autentini jer nije zabeleeno da ih je kralj Huna ikada izrekao. To su, pre svega, aforizmi koje sam napisao prema svom iskustvu, istraivanju i prema svojim opaanjima. Njih su prouili i ispitali strogi kritiari a ukljueni su u knjigu tek posle podrobne provere. U svakom radu ovog tipa, nakon to se pisanje zavri, autoru preostanu neka britka zapaanja. Neke od mojih najboljih preostalih misli date su u okviru tematskih grupa koje sam sve zajedno nazvao atilizmi". Njima se zavrava ovaj bukvar upravljanja. U ovoj knjizi nije bilo namere da se ma koji proli, sadanji ili budui voa identifikuje sa Atilom. Isto tako, nije bilo namere da se neka organizacija okarakterie kao atilovska". To bi samo

odvuklo panju sa poruke koju knjiga eli da prenese i dovelo do dugotrajne, zamorne rasprave. Ova knjiga ne sadri maginu formulu za razvoj sposobnosti upravljanja. Cudesne metode pomou kojih se vetine, stavovi i osobine potrebne za uspeno upravljanje mogu stei bre tek treba da se otkriju. Sudei po naem vremenu, kao i po prolim vekovima, izgleda da je u prirodi ljudskog bia da stie osobine voe malopomalo stalno usavravajui prethodno nauene postavke. Postavke i koncepte u ovoj knjizi ne shvatam kao konanu re o svemu to se zna o ljudima koji upravljaju. Meutim, ova knjiga nudi mogunost da se na sveobuhvatan, sutinski nain krene ka razumevanju onoga to obino nazivamo upravljanje.

Uvod: U potrazi za Atilom Uavi u istoriju kao narod nejasnog porekla, Huni su bili skup nomadskih plemena razliitih rasa i jezika. Da li potiu sa evropske strane Urala ili su turskog i azijskog porekla, moe se procenjivati samo po retkim pisanim dokumentima i konfuznoj usmenoj predaji. Bavei se iskljuivo stoarstvom, bez nacionalnih ciljeva, Huni su bili narod slabo povezanih plemena koja su se stalno selila. Njihovi ratnici su jahali ispred ena koje su stvarale svoje domove u zaprenim kolima pokrivenim ivotinjskom koom i prepunim dece i plena iz prethodnih pobeda. Njihove duge seobe bile su jednolina lutanja, a njihove beskrajne pesme koje slave prirodu samo su podsticale taj lutalaki duh. Glasnija od tih pesama bila je samo neprekidna kakofonija dahtanja konja i pucketanja bieva.

Odeveni u ivotinjske koe i krzno, mnogi Huni imali su mrkoukastu kou, duge ruke, iroke grudi i uske, kose oi u kojima se stalno video odsjaj lukavosti i okrutnosti. Lobanje njihovih ratnika bivale su deformisane u detinjstvu pomou specifine drvene naprave koja se privrivala konim remenima. Ratnici su imali retku bradu zato to su njihove obraze prili vrelim metalnim predmetima dok su bili mladi da bi zaustavili rast dlaka na licu. Jeli su sirovo meso koje bi se sasuilo od noenja u vreama na bedrima ratnika ili u bisagama na bokovima konja. Kobilje mleko bilo je takoe deo njihove redovne ishrane. Oruje te horde smatralo se za primitivno i egzotino ak i u ono vreme. Njihov ratniki duh podstican je enjom za brzim i neprekidnim kretanjem u potrazi za nekom vrstom raja u kome se veliao ugled steen pustoenjem i pljakanjem. Za civilizovani svet oni su bili varvari koji su se malo razlikovali od divljih ivotinja kako po izgledu, tako i po nainu ivota. Samo prisustvo horde esto je izazivalo toliki strah da su ljudi neke regije naputali svoja sela bez otpora i bez kasnije odmazde. Iz takve neobine i varvarske tradicije izdigao se jedan od najistaknutijih voa za koje svet zna: Atila, kralj Huna. Rodio se u zaprenim kolima negde u dolini Dunava oko 395. godine nove ere. Atila je bio sin kralja Munduka i bile su poznate otprilike trideset dve generacije njegovih predaka. Njegova po

rodica je tako odravala krvnu liniju vladara horde i imala je tipine mongolske karakteristike. Nauivi prvo da jae na ovci, Atila je kasnije postao izvanredan jaha. Takoe je postao nenadmaan u upotrebi luka, koplja, lasa, maa i bia. To su bile tradicionalne vetine u njegovom narodu i svako ko je bio vieg porekla trebalo je da ih stekne. Atila je bio izuzetno snaan: cenio je snagu i oseao je veliki prezir prema slabima. esto je javno pokazivao koliko je ponosan na svoju snagu, a posebno tokom odlaska u lov kada bi mreama hvatao vukove i medvede, da bi ih rasporio kratkim noem. Njegov vrlo prisan ocinos sa ocem prerano je prekinut jer je kralj Munduk umro dok je Atila bio jo deak. Nakon toga, Atila je postao rtva svojih strieva, a posebno Rugile, naslednika Mundukovog trona praktino mu je bio preputen na milost i nemilost. Atila je otvoreno kritikovao Rugiiinu odluku da horda pone da slui drugim narodima, jer je verovao da Huni mogu lako da pobede te narode; ta kritika je promenila tok njegove mladosti. Kad mu je bilo dvanaest godina, Atilu su poslali kao detetaoca na rimski dvor imperatora Honorija. Zauzvrat, Rugila je dobio, kao ispunjenje dogovora o razmeni kakvu su Rimljani esto primenjivali, deaka po imenu Ecije (Aetius). Takvi dogovori o razmeni bili su veliko lukavstvo Rimskog carstva. S jedne strane, Carstvo je uilo taoce u Rimu obiajima, tradiciji, kao i pompeznom i raskonom dvorskom ivotu navikama

koje su ti mladi taoci nosili sa sobom kada su se vraali u svoj narod i tako pomagali da se proiri uticaj Rima u stranim zemljama. S druge strane, deak koga je Carstvo slalo za taoca znatno je poveavao mogunosti za pijunau. Atila se opirao propagandi kojoj su ga izlagali njegovi rimski mentori. Odbacivao je sve to je dolazilo od njih. Mada je pokuavao da razvije duh otpora kod drugih deakatalaca, nije u tome uspeo. Bar dva puta Atila je pokuao da pobegne. Poto nije uspeo da se oslobodi, lunjao je palatom kao zver u kavezu. Njegova mrnja prema politici i obiajima Carstva rasla je iz dana u dan. Suanjstvo je bilo vreme oajanja za mladog Atilu. Izdao ga je samoivi Rugila. Ceznuo je za hunskom domovinom i obiajima koji su mu bili bliski. Posle neuspelih pokuaja bekstva Atila se dao na intenzivno prouavanje Carstva, a prestao je i da se javno opire svom statusu taoca. Prouavao je unutranju i spoljnu politiku Rimljana. esto je potajno posmatrao Rimljane na diplomatskim razgovorima sa stranim poslanicima. Prouavao je vojnu mo Carstva, otkrivajui njenu snagu i njene slabe take. Od iskusnih Rimljana uio je upravljanje, protokol i sve drugo to prilii buduim vladarima i poslanicima. Ba na rimskom dvoru Atila je poeo da stvara svoju strategiju za osvajanje sveta. Njegov plan bio je sistematian i detaljan. To nije bio plan nepromiljenog nezrelog deaka.

Dok je Atila bio na Honorijevom dvoru, Ecije, njegov doivotni suparnik, provodio je vreme na slian nain na dvoru kralja Rugile. Ecije, roen u porodici Gaudencijus, bio je sin Germana iz Panonije koji je imao titule Voa konjice" i Osvaja Afrike". Ecijev odnos sa ocem bio je, kao i Atilin, prekinut oevom smru za vreme pobune sopstvenih vojnika u Galiji. Dok je bio detetalac, Ecije je razvio poverljiv odnos sa kraljem Rugilom i drugim hunskim plemiima. Isto tako, postao je uenik Huna i uio njihove obiaje, tradiciju i motive. Huni su mu pokazivali kako se koristi njihovo oruje, uili ga da lovi i da jae. Tako je Ecije stekao znanje koje je iskoristio kasnije, kada se suprotstavio Atili u bitki kod Salona. Kada se Atila vratio u dolinu Dunava, kraljevski tron nije imao ni politiki ni vojni uticaj na svoja plemena. Atila je poeo svoj uspon na vlast obnavljajui i razvijajui odnose sa plemenskim poglavicama. Veliki deo ovog zbliavanja ostvaren je tokom mnogobrojnih Atilinih lovova po celoj hunskoj tei itoriji. Zadobio je odanost tih poglavica delujui na njihove emocije, budei njihove ratnike instinkte i podstiui njihove apetite za lako sticanje slave i piena. Istorijski izvori kau da je Atila postao kralj plemena u dolini Dunava nakon to je njegov brat Bleda poginuo u lovu. Jedna romantinija hunska legenda uspon na vlast objanjava drugaije.

Prema toj legendi, nakon Bledine smrti, plemenske voe su nakon sahrane raspravljale ko bi trebalo da postane njihov kralj. Tokom veanja neki momak je dojavio da se usred oblinje doline upravo pojavio plameni ma. Kada su sledei tog momka stigli do doline, plemenske poglavice su sa strahopotovanjem posmatrali kako plameni ma skae u Atilinu ispruenu ruku. Ma je bio izuzetne izrade pa su pomislili da je delo nekog boanstva. To je bilo predskazanje, boji ma". Svakako im je poslat da prekine svau i da potvrdi Atilu kao njihovog kralja. Kad je postao kralj tog kraljevskog plemena, Atila je poeo da ujedinjuje druga, potpuno nezavisna plemena u hunsku naciju. Pria se da je proveo dane i dane ispred svog atora raspravljajui sa plemenskim poglavicama kako bi pristali na njegov plan ujedinjenja. Atila je po kratkom postupku pogubio poglavice koje su se pobunile. Strah od pruanja otpora Atili postao je tako snaan da je jedan ostareli poglavica zamolio da bude izuzet od posete kralju Atiii rekavi: Moje oi, i suvie slabe da bi gledale u sunce, svakako ne bi mogle da gledaju blesak osvajaa." Atila je to lukavo laskanje prihvatio bez primedbi. Mada je koristio mo koju je pruala vlast, nije upao u zamke novog poloaja. Pijui i jedui iz cirvenog posua, Atila je sedeo na drvenom tronu u drvenoj palati. Njegova ociora nije pokazivala eleganciju rimskih vladara. U stvari, nosio je ogrta od crnog krzna i crnu konu kapu nabijenu nisko na elo.

Horde su izuzetno potovale Atilu. Njegov ulazak u logore hordi bio je prizor koji je trebalo videti. ene, deca i ratnici su stajali pokraj puta kojim se kretao i izvikivali mu pohvale. ene su mu pruale hranu dok je na konju prolazio pored njih. Atila je dostojanstveno reagovao na ove gestove, brzo je jeo hranu ne silazei sa iea svog gizdavog crnog bojnog konja Vilama. Dok je Atila vladao kao kralj Huna, presude su donoene brzo ali poteno. Nije postupao naglo. Pruio je Hunima nacionalni cilj da stave pod svoju kontrolu germanske i slovenske narode, da osvoje Rim i Konstantinopolj, da u maru krenu protiv cele Azije, a zatim i protiv Afrike. Tako bi Huni zavladali svim zemljama na severu, jugu, istoku i zapadu. Atila bi zaista vladao svetom. Atilin plan bio je ambiciozan, raspaljivan snovima iz detinjstva, oblikovan predstavama koje je stekao u mladosti. Nameravao je da taj plan reaiizuje korak po korak. Njegov metod je podrazumevao strpljenje i nepokolebljivu ustrajnost to i jesu azijatske vrline kao i politiku mudrost onoga koji slua i gleda dok iekuje pravi trenutak za akciju. Osvajanja Huna pod njegovim vostvom legendarna su. Atila je veto sprovodio plan u delo. Njegova vojska, koja je po mnogim procenama brojala gotovo 700.000 ratnika, bila je skupina varvara. Pa ipak je prihvatila jedan cilj, bila disciplinovana i ispunjena duhom zajednitva. Mada su Huni ponekad imali tekoe u napredovanju, pobeda je esto bila njihova bez otpora

lokalnog stanovnitva. Sela su, ponekad, naputana kada se ulo da se pribliava hunska vojska. Ipak, to napredovanje Huna naglo je prekinuo Ecije, doivotni suparnik hunskog kralja. Godine 451. nove ere, u Katalaunskoj niziji blizu alona (Chalons), na ostacima antikog rimskog tabora, Huni su grupisali svoje koije spremajui se za bitku. Rimljane je u bitku koja je usledila poveo Ecije. Hune je predvodio Atila. Koristei se taktikom koju je nauio dokje boravio kod Huna, Ecije je neutralizovao prednost strelaca i konjanika hunske vojske tako to ih je primorao na borbu prsa u prsa. Bronzani lemovi i oklopi na telima rimskih vojnika zatitili su ih od kamenih sekira varvara koji nisu bili vini peadijskoj taktici. Maevi Rimljana su prevladali nad lasom i dugim kopljem Huna. Bitka je bila nemilosrdna, nijedna strana nije uzimala zarobljenike, a vrlo malo ranjenih je preivelo. Veruje se da je, kad je pala no, izmeu 162.000 i 300.000 hunskih ratnika lealo mrtvo u Katalaunskoj niziji. Shvatajui da je besmisleno nastaviti bitku, Atila je naredio povlaenje; Rimljani su bili pomalo zaueni to hunska horda bei pred njima nakon Atilinog prvog i jedinog poraza. Neto nije bilo u redu u Atilinom planu i za trenutak je izgledalo da ga samopouzdanje, njegova nepresuna energija i volja naputaju. Njegova optimistika udnja da osvoji svet iezavala je pred njim posle stranog poraza. 1 U dananjoj Francuskoj, istono od Pariza. (prim. prev)

Vrativi svoju razbijenu vojsku u poznatu dolinu Dunava, Atila se dao na prouavanje vojne nauke kako bi uveo neophodne promene i jo jednom krenuo u osvajanje sveta. Korenita reorganizacija vojske, neophodna da bi se nadmudrila taktika njegovog protivnika Ecija, nije mogla da se sprovede bez dubokih promena u obiajima koje su Huni gajili generacijama. Koni oklopi sa metalnim ploicama na rubovima zamenili su krznene odore vojske. Glavni grad Huna, Ecelburg, bio je utvren tako da je mogao da izdri duge opsade. Njihov nomadski nain ivota bio je odbaen; Huni vie nisu nepostojane lutalice imali su domovinu i pustili su duboke korene u njeno tlo, ak su postali i civilizovani. (jraeni su katapulti. Ratnici su obuavani za peadijsku borbu uili su da manevriu u hodu i da kao zatitu ne koriste precizno gaanje lukom ve duge titove. Okolnosti nastale kada su Persijanci i Rimljani poeli da razvijaju saveznike odnose, prekinule su Atiline planove da potpuno reorganizuje hunsku vojsku. Bila je neophodna brza akcija da bi se spreile posledice tog saveznitva. Atila je okupio plemenske poglavice i u nekoliko rei izneo marrutu i poredak i bitki. Mnogi Rimljani u povratku Huna na ratnu scenu nisu videli preteranu opasnost po svoju bezbednost. Oni dotad nisu bili neposredni svedoci sposobnosti hunske vojske da divljaki opustoi sve to je lealo pred njom. Uskoro su bolje upoznali estinu varvarskog naleta.

Nakon brzog i lakog ulaska u Italiju, Huni su poeli opsadu Akvileje (Aquileia), tvrave koja je esto bila opsedana. Uskoro su Akvilejci shvatili da Huni nisu divljacilutalice, ve dobro opremljena i disciplinovana vojska koja veto izvodi manevre. Opsada je bila duga, sledovanja hrane su se topila i postojala je opasnost da moral vojske Huna opadne. Meutim, kada su novodisciplinovani ratnici ugledali dobar predznak kako roda i njeni mladi naputaju gradske zidine napali su i brzo pobedili! Zidovi tvrave su porueni, a grad je bio zapaljen. Hordi je dozvoljeno da pljaka, a zatim se krenulo dalje sa puno borbenog duha koji je obnovljen nakon ovog trijumfa. Preiveli iz Akvileje priali su irom Carstva o Atilinoj ogromnoj vojsci koja je tada ve estoko i sistematski napredovala ka Rimu. Carstvo je bilo zaprepaeno! Ono se sada uasavalo sile koju je, inilo se, nemogue zaustaviti. Poto vie nisu mogli da se oslone na genijalnost velikog generala Ecija, koji je odavno pao u nemilost, rimski voi nisu znali ta da rade. U poetku su mislili da ponude zlato za otkup, ali su procenili da to ne bi zadovoljilo horde koje bi lako mogle da opljakaju blago cele Italije i pridodaju ga plenu kojim su ve nakrcana njihova zaprena kola. U oajanju, imperator Valentinijan smislio je drugaiju taktiku. Zato ne bi ponudio Honoriju, svoju sestru, Atili za enu? Zar to nije ve jednom davno bilo obeano u nekom ugovoru? Taj plan je

odbaen kada je imperatoru predoeno da je kralj Huna, poto do tada nije traio ruku Honorije, moda zadovoljan svojim enama kojih je imao preko 300. Poto nije imao pogodniju alternativu, Valentinijan je, ne konsultujui Ecija poslao papu Lava I da pregovara sa Atilom. Imperator se nadao da e moda zbog potovanja prema svetenstvu Bi Boji pokazati milost kao to je ranije uinio u Galiji kada je prihvatio zahtev biskupa Lupusa i potedeo grad Troj. ta se dogodilo izmeu krhkog pape i kralja Huna ostaje nepoznanica. Ali, nakon njihovog sastanka, Atila je okrenuo svoju vojsku na sever, potedeo Rim i vratio se u domovinu izbegavajui nove bitke. U dolini Dunava su se, meutim, spremale nevolje za Atilu. Njegovih est omiljenih sinova bili su nestrpljivi poto nisu dobili sopstvene kraljevine koje im je ranije obeao otac. Bili su ogoreni to se on vratio a nije osvojio zemlje za njih. Moda su njegove poodmakle godine ublaile njegove ambicije da osvoji svet. Moda je razlog bio pad Atilinog samopouzdanja ili svojevoljno odustajanje od tih ambicija zbog zadovoljstva to je potedeo Rim. Osvajanje sveta vie nije bila neispunjena udnja. Ratnik u njemu se sada vie okretao diplomatiji. Zapoeo je pregovore sa Rimljanima. Nakon takvih postupaka, neuobiajenih za njegovu vladavinu, bilo je neophodno da se Atila potvrdi kao kralj Huna ako je eleo da odri

disciplinu. Jo jednom, kao i ranijih godina, pogubio je sve poglavice koje su se pobunile protiv njega. Prelepa mlada erka jednog od tih pobunjenih poglavica preklinjala je Atilu da potedi njenog oca, ali je taj poglavica ipak pogubljen. Meutim, Atilu je dirnula njena lepota i odluio je da tu devojku, Ildiku, uzme za enu. Taj brak je za Hune bio dobar predznakznak da Atila zaboravlja svoje poodmakle godine, razoaranja i nevolje, i da se sa novim elanom vraa elji da osvoji svet. Tako e njegovi sinovi dobiti zemlje kojima e moi da vladaju. Posle bune proslave venanja, koja se u legendama jo uvek pominje sa divljenjem, kraljevski par se povukao u svoju branu lonicu. Sledeeg dana, poto je njihov kralj bio neuobiajeno tih, pokucano je na vrata brane lonice. Kada niko nije odgovorio na kucanje, ratnici su razvalili vrata. Atila je leao go na belom krznu, mrtav, nepokretnog tela u lokvi krvi! Neki kau da ga je nevesta izbola da bi osvetila smrt svog oca; meutim, nisu otkrivene nikakve rane. Drugi kau da su ga, izgubivi strpljenje, moda ubili njegovi sinovi. Po romantinoj i legendarnoj verziji, Atiia je umro prirodnom smru od krvarenja izazvanog prekomernim proslavljanjem venanja. Atilina sahrana bila je isto toliko ivopisna kao i njegovo venanje. U ciugoj i velianstvenoj povorci sahranjen je ispod reke Tise. Zapadni istoriari, koji opisuju Atilu kao okrutnog i krajnje beskrupuloznog vladara, ne pokazu

ju nimalo potovanja prema njemu. Takav stav je stvorio osnovu za razne aluzije i ale u kojima se pominju Atilin karakter i njegovi postupci. Isto tako, sline osobine ozloglaenih vladara kasnijih generacija smatrane su za beskrupulozne i zle. Atilu su osuivali i tako znaajni pisci kao to je Dante u Boanstvenoj komediji, u Paklu (XII pevanje); tamo stoji: Ovde nebeska stroga pravda prua ruku kazne ka Atili, koji je bio bi zemlje." Takoe u jednom knjievnom delu, Lojd Buer (Bucher), komandir broda mornarice SAD Pueblo", u svojoj poslednjoj ispovesti Severnokoreancima moli one koji su ga zarobili ,,da oproste nae neljudske postupke kakvih nije bilo od Atilinog vremena." Kasnije, komandir Buer se zaklinje neprijatelju da je njegov izvetaj o akcijama Pueblo" bio .. .istinit, tako mi sivog orla". Jo jednom, Atila je poneo glavni teret nadobudnog korienja pera. Pa ipak, Atilu s ponosom pominju mnogi potomci njegovog naroda Maari. Moda je u nemakoj Pesmi o Nibelunzima to oseanje najbolje izraeno kada je napisano: Bee moan kralj u zemlji Huna ija dobrota i mudrost nisu imali premca." Atila je primer tipa voe koji nikada nije zadovoljan koji vie voli da preuzme inicijativu, da dela nego da ne ini nita. Atila je bio manje divljak od Rimljana koji su bacali hiljade hriana divljim ivotinjama iz iste zabave. Uporeenja radi, Atila je bio manje okrutan od Ivana Groznog, Korteza (Cortes) ili Pizara

(Pizarro). Kada je potedeo Rim, pokazao je vie milosti nego Genserik (Genserich) , Velizar (Belizar) , Vikinzi, Germani i panski plaenici koji su svi pljakali bez milosti. Naslee koje je ostavio Atila uglavnom je nepoznato nama u zapadnom svetu. Mi smo prave neznalice kada je re o njegovoj istorijskoj vanosti kao luonoe civilizacije, o njegovoj otvorenosti za novine i o bogatstvu njegovih ideja, a u svemu tome je znatno prevazilazio Aleksandra Velikog ili Cezara. Paradoksi koji okruuju Atilu moda nikada nee biti razreeni, ali njegove tajne upravljanja" svakako pruaju solidnu osnovu da se kroz metaforu naue prastare karakteristike, vrednosti i principi po kojima se oni koji vode razlikuju od onih koji slede. Na kraju krajeva, on je bio Atila, kralj Huna! 2Genserik (oko 390477) je bio voda plemena Vandala; zaposeo je i opljakao Rim. (prim. prev) 3Velizar (Belisarius) (oko 504565), vojskovoda vizantijskog carajustinijana I. (prim. prev)

Kao specifian vid uticaja na druge narode, Kimsko carstvo je koristilo dogovor o razmeni decetalaca: tako je Carstvo irilo kontrolu u zemljama koje je elelo da dovede u podreeni poloaj. Icdnostavno reeno, Carstvo je slalo jedno dete nekom narodu, a taj narod je uzvraao slanjem jednog od svojih sinova da ivi i ui na rimskom dvoru. Taj lukavi obiaj predstavljao je veto primenjivanje subverzivne diplomatije. U najvie krugove poastvovane zemlje ubacivani su mladi pijuni (iarstva. Kada bi se smestili na stranom dvoru, mladi Rimljani su dostavljali vitalne informacije Carsi vu, a pri tome su i lino upoznavali obiaje, navike i (radiciju svojih domaina. Ta dvostruka strategija i akoe je Carstvu pruala priliku da obuava taoce koji su poslati na njegov dvor. Uili su ih luksuz35

nom nainu ivota ime su uticali na politiku i kulturu manje civilizovanih i podreenih naroda kada su se sazreli taoci vraali u rodne zemlje. Bilo je oito da nekada omiljeni neak kralja Rugile, Atila, gubi status u odnosu na hunski tron zato to je stalno otro kritikovao politiku koja je hordu stavila u slubu Rimskog carstva i drugih stranih naroda. Rugili je bilo zgodno da iskoristi pomenuti rimski obiaj kako bi se otarasio svog glavnog kritiara. Pre nego to je dostigao ranu mladost, Atila je poslat na Honorijev rimski dvor. Tamo e, mislio je Rugila, tutorstvo Carstva u Atili svakako razviti one karakteristike zbog kojih e se bolje uklopiti u hunsku kraljevsku porodicu i postati njen pouzdan lan. Sam Atila je odbacivao kitnjastu odeu, komplikovane frizure, skupu hranu i namirisane odaje koje su mu ponudene kao taocu, mada su takve zamke zainteresovale njegove neobrazovane drugovetaoce. Atila je bezuspeno pokuao da u njima razvije oseaj otpora kako bi odbili sve to kao i drugu obmanjivaku propagandu koju je nametalo Carstvo. Posle neuspelih pokuaja bekstva, Atila se predao pasivnom otporu i prilagodio se privremenim okolnostima. Na rimskom dvoru on je posmatrao i sluao. Iz dana u dan postajao je sve odluniji i odluniji u elji da oslobodi svet od rimskog i misterioznog hrianskog uticaja. Atila je izuzetno dobro prouio unutranju i spoljnu politiku Carstva. Sve je bolje i bolje upoznavao vojsku Carstva, njeno na36

oruanje i poredak u bici, a uoio je i da Carstvo nema snanu mornaricu. Atila je iskoristio ovaj period da pijunira poslanike koji su dolazili u posetu Carstvu, da sazna intrige u Carstvu i da naui to vie o pregovaranju i diplomatiji. ivot na rimskom dvoru bio je izuzetno teak za Atilu. Ceznuo je za svojim narodom, svojom porodicom i udeo da ih oslobodi od sluenja stranim narodima koje bi Huni, da se ujedine, svakako mogli da pobede. Deak koji je poslat kao talac na Honorijev dvor iskoristio je svoju azijatsku vrlinu strpljenje. Odnosio se prema svemu stoiki i staloeno. Nauio je da je brzo sprovoenje plana u delo mnogo manje vano od konanog rezultata. On se zato trudio da razvije one sposobnosti koje e mu obezbediti uspeh u vreme kada bude aktivno vladao kao kralj Huna. ATILA O ODLIKAMA VOE" Za ovaj skup, ja, Atila, spremio sam svoje najskrovitije misli o odlikama koje voa treba da ima. Te misli vam saoptavam da biste vi i vama podreene osobe mogli bolje da se pripremite da vodite Hune. Od sutinske je vanosti za hunsku naciju da se na svakom nivou upravljanja angauju voe koje e posedovati takve vetine, sposobnosti i stavove da e moi uspeno izvravati obaveze iz svog delokruga. Ne postoji metod pomou kojeg bi brzo mogao da se stvori voa. Huni moraju da ue tokom 37

celog ivota da nikada ne prestanu da budu uenici, da nikada ne prestanu da stiu nova znanja ili da ue nove procedure ili metode iz bilo kog izvora. Nae voe moraju rano u svojoj slubi da steknu odreene bitne odiike, a moraju im se pruiti i prilike da te odlike u potpunosti razviju. Moramo u svoje mlade ratnike usaditi te odlike ako hoemo da se oni razviju u sposobne poglavice. Osnovna obuka u jahanju, korienju lasa, luka i koplja dovoljna je za nae ratnike, ali ne i za one koji ih vode. Da bismo veto vodili svoj narod, moramo imati poglavice koje poseduju, izmeu ostalih, i sledee bitne odlike (a te odlike iskustvom treba pretvoriti u potpuno usvojene vetine): ODANOST Pre svega, Hun mora biti odan. Neslaganje ne mora uvek da znai odsustvo odanosti. Huna koji se, u interesu svog plemena, ne sloi sa neim, treba paljivo sasluati. S druge strane, Hun koji uestvuje u aktivnostima tetnim za pleme i koji te aktivnosti podstie, nije odan. Takvi Huni, bez obzira da li su ratnici ili poglavice, moraju se smesta ukloniti. Svojim uticajem oni obeshrabruju odane Hune i tako ire zaraznu bolest. U sluajevima kada se aktivnosti i stavovi kojima se podriva odanost ne mogu promeniti, moraju se preduzeti otre mere da bi se odstranili oni za koje na cilj nema nikakvu vrednost i koji taj cilj ugroavaju. 38

HRABROST Poglavice koje vode nae Hune moraju biti hrabre. Ne smeju da znaju za strah i moraju imati dovoljno energije da izvre zadatke, a moraju biti i dovoljno smeli da prihvate rizike koji idu uz upravljanje. Ne smeju da ustuknu pred preprekama niti smeju da se zbune kada se suoe sa nekom tekoom. Uloga poglavice podrazumeva i periode usamljenosti, oaja, ismevanja i odbacivanja. Poglavice moraju biti strpljivi u izvravanju svojih obaveza moraju biti dovoljno hrabri da postupaju samouvereno i da se istaknu kako u nesigurnim ili opasnim vremenima tako i u vreme procvata. ELfA Vrlo malo Huna moe da opstane na poloaju poglavice bez snane line elje bez iskrene posveenosti svojoj ulozi: usmeravanju ljudi i uticanju na dogaaje, kako bi se ostvarili eljeni rezultati. Slab je onaj poglavica koji ne eli da bude voa. Moramo paziti da ne postavimo sposobne ratnike na rukovodee poloaje koje oni ele da zauzmu. EMOTIVNA STABILNOST Svaki vii nivo rukovoenja postavlja sve vee zahteve kada je re o emocijama poglavica. Moramo se potruditi da nae voe na svakom nivou poseduju stabilnost i da mogu brzo da se oporave od razoaranja da pobede malodunost, da izvre obaveze koje njihov poloaj zahteva a da se pri tome njihovi stavovi ne promene da ne izgube jasnu perspektivu ni emotivnu snagu neop39

hodnu da izdre ak i kada se suoe sa naizgled tekom situacijom. FIZIKA STABILNOST Huni moraju imati poglavice sposobne da izdre fiziki napor koji ide uz obaveze voe. Poglavice moraju da hrane svoje telo osnovnim, zdravim vrstama hrane. Poglavice ne mogu da upravljaju iz postelje. Nedostaje im energija kada pojedu previe hrane ili popiju previe pia. Opojni napici Rimljana samo zamagljuju um. Telo sa kojim se ne postupa pravilno postaje neupotrebljivo. Zdravo telo raa zdrav um. Nae poglavice moraju biti telesno snane da bi predvodili jurie. EMPATIfA Poglavice moraju razvijati empatiju sposobnost da cene i razumeju vrednosti drugih, da potuju druge kulture, verovanja i tradicije. Meutim, empatija ne sme da preraste u saoseajnost, jer saoseajnost moe dovesti do nerazborite taktike u vreme kada u najveoj moguoj meri treba zastupati ono to je dobro za pleme ili narod i veto pokrenuti diplomatiju ili povesti akciju na bojnom polju. ODLUNOST Mlade poglavice moraju nauiti da budu odlune, da procene kada da krenu u akciju a kada ne, da uzmu u obzir sve injenice bitne za neku situaciju i da zatim odgovorno odigraju svoju ulogu voe. Kolebanje i odgaanje zbunjuju i obeshrabruju podreene, ostale voe na tom nivou i nadreene, pa tako samo koriste neprijatelju. 40

PREDVIANJE Nae poglavice treba da ue posmatrajui okolinu i treba da izotre instinkte koristei steeno iskustvo; oni e tako biti u stanju da predvide misli i postupke drugih, kao i mogue posledice pojedinih aktivnosti. Predvianje podrazumeva izvestan rizik koji svesno prihvata onaj poglavica koji se istie u situacijama kada drugi gledaju samo linu sigurnost. PRAVOVREMENOST Dati predlog i povui potez u pravo vreme odlika je od sutinske vanosti za sve aktivnosti upravljanja. Ne postoji magina formula pomou koje se moe razviti oseaj za pravovremenost. Ova vetina upravljanja esto se stie primenom onoga to se naui iz neuspeha. Poznavanje onih sa kojima smo u kontaktu, poznavanje njihovih motiva, linosti, prioriteta i ambicija presudno je znaajna kada treba sainiti ak i najjednostavniji predlog. BORBENI DUH Sutinska odlika voe je iskrena elja da se pobedi. Ne mora se stalno pobeivati; meutim, mora se pobediti u vanim bitkama. Poglavice moraju da shvate da je borbeni duh kako u naem narodu tako i u drugih naroda snaan i da ga ne treba potcenjivati. Motivacija koju prua borbeni duh predvodi one koji pobeuju na ratitu, u pregovorima i u unutranjim sukobima. Voa bez borbenog duha je slab i lako podlegne i najmanjem iskuenju. 41

SAMOPOUZDANJE Odgovarajua obuka i iskustvo kod poglavica razvijaju oseaj sigurnosti u sopstvene vrednosti koji je neophodan za suoavanje sa uobiajenim izazovima rukovoenja. Oni koji pokazuju nedostatak samopouzdanja kad izvravaju poverene zadatke alju znakove svojim podreenima, voama koji su im ravni i svojim nadreenima da ti zadaci prevazilaze njihove moi. Oni, dakle, postaju slabe voe i beskorisne poglavice. PRAVINOST Od sutinske vanosti za rukovoenje je pravina procena kako svojih postupaka tako i postupaka onih koji su nam podreeni. Poglavice nikada ne smeju preterano hvaliti niti kriviti druge zbog onog to oni sami posttgnu ili ne postignu, bez obzira koliko su posledice velianstvene ili tune. ODGOVORNOST Na voe se prenosi odreena odgovornost i oni se staraju da se odreeni postupci preduzimaju i da se odreena uputstva slede. Nijednom kralju, poglavici ili njima podreenom voi nikada ne treba dozvoliti da prihvati vlast ako ne eli da snosi punu odgovornost za svoje postupke. POVERENJE Poglavice moraju biti Ijudi kojima se moe verovati. Njihove rei i postupci moraju biti ubedljivi kako za saradnike tako i za suparnike. Moraju dokazati da su inteligentni i dovoljno asni da prue ispravne informacije. Voe kojima se ne moe verovati nee ostvariti pravi uticaj i brzo e biti smenjeni sa 42

poloaja koji zahtevaju odgovornost, jer se u njih nee imati poverenja. ISTRAJNOST Sposobnost da se bez posustajanja ostvare povereni zadaci poeljna je i sutinski vana za rukovoenje. Oni slabi opstaju samo kada im okolnosti idu na ruku. Oni jaki opstaju i deluju i pored obeshrabrenja, obmana, ak i kada padnu u oaj. Upornost je esto element koji pomae da se izvre teki zadaci ili da se ostvare izazovni ciljevi. POUZDANOST Ako se ne moete pouzdati u to da e neki poglavica odigrati svoju ulogu i ispuniti svoje obaveze u svim situacijama, odrecite se tog poglavice. Kralj ne moe da kontrolie ba svaki postupak poglavica koji su mu podreeni; zato mora da se pouzda u poglavice i njihovu sposobnost da sve urade kako treba. Mlade poglavice treba da shvate da se Huni koji su na poloajima iznad i ispod njih u plemenu i narodu pouzdaju u njihovu sposobnost da vode i da budu ponosni to im je takva odgovornost poverena. TAKTINOST Nae poglavice moraju razviti sutinsku sposobnost taktinost, jer je to odlika Ijudi koji sarauju sa drugim ljudima. Moraju da obavljaju poslove na nain koji e ulivati poverenje, pouzdanje i odanost. Podreene ne treba zlostavljati; njih treba usmeravati, razvijati i nagraivati za ono to uine. Kaznu treba zadrati samo kao poslednju alternativu i primenjivati je obazrivo, samo kada nijedan drugi pokuaj nije uspeo da natera 43

buntovnike na pokornost. Bez stada nema ni pastira. Bez vojske nema ni vojnih voa. Bez podreenih nema ni nadreenih. Voe, dakle, vode rauna o interesima i blagostanju podreenih, kao i o ciljevima kojima se tei. Vi koji ste veoma ambiciozni moda ete pokuati da steknete pomenute odlike za kratko vreme. Ali ja, Atila, spoznao sam kroz sopstveno iskustvo da je za sticanje tih odlika potrebno vreme, potrebno je znanje i iskustvo da bi se one razvile. Malo ljudi nae preice. Jednostavno, retke su prilike kada se moe pospeiti razvoj sposobnosti; bez plaanja cene, bez obzira koliko male ili visoke, niko ne postaje spreman da vodi druge. Dobro nauite ove odlike voe. Pouavajte Hune tim odlikama. Samo tako emo razviti svoju sposobnost da vodimo svoj mnogoljudan narod u osvajanje sveta. 44

udnja za upravljanjem: Treba da elite Jj"V da preuzmete i; fi odgovornost" Posle smrti Munduka, starateljstvo i brigu nad Atilom preuzeo je njegov stric Rugila. Ubrzo poto je poeo da vlada, Rugila je pristao da horda slui Rimskom carstvu. To je uinio jer ga je privukla neposredna dobit, jer je bio obmanut lukavom diplomatijom i zato to nije bio svestan koliko se drugi narodi boje njegovih plemena. Jo od rane mladosti Atila je verovao u asnu prolost svog naroda i legende o svojim precima. Oni su bili snani i moni ljudi koji nisu dozvoljavali da budu porobljeni ili da po ugovoru slue drugima. Mada su Huni lutali prostranim regijama Evrope i delovima Azije i Afrike, njihove voe, Atilini plemeniti praoci, nikada nisu dozvoljavale da njihova plemena pruaju nepotrebne usluge stranci4 5 L

ma. Oni su, u stvari, stalno traili mirno mesto gde bi mogli da vode slobodan pastirski ivot. Atila je postao izrazit kritiar kralja Rugile i njegove politike, jer je mladi princ smatrao da su Rugilini motivi i odluke neprimereni snazi, ciljevima i dobrobiti hunskog naroda. Zbog takve kritike Atila je pao u nemilost Rugile koji ga je doivljavao kao pretnju svom visokom poloaju; Rugila ga je stoga, dok je jo bio mali, poslao na rimski dvor. U Atili je poela da se razvija kako mrnja prema toj podloj vladavini, tako i udnja da vodi one koji bi mu mogli pomoi da izmeni situaciju. Dok je bio talac, Atila je pokuao da ujedini ostale varvare" kako bi se usprotivili intrigama Carstva. Oni ne smeju postati rtve i sluge Carstva! Oni moraju sauvati svoj identitet! Mada njegovi napori da ih ujedini nisu dali rezultate, njegova odlunost da bude voa rasla je iz dana u dan. Atila je svoj gnev, svoje nezadovoljstvo i svoj prezir prema Carstvu iskoristio tako to se energino dao u prouavanje pravila upravljanja i diplomatije. Njegov um su pokretale vatre koje su gorele duboko u njegovom srcu udnje da ujedini Hune i da pokori Rimljane. Po povratku u zemlju, umesto da smesta pokua da zadobije vlast, Atila je bio strpljiv, a svaki njegov korak bio je dobro isplaniran. Bio je svestan da njegova saznanja o upravljanju i njegove sposobnosti da utie na druge moraju da sazru, bez obzira na to koliko su ga njegove udnje gonile da odmah preuzme vostvo. Atila je putovao i lovio, 46

koristei vreme da uz pomo svoje ambicije smisli plan koji e uspeti. Kad je doao pravi trenutak, Atila je bio spreman! Preuzeo je inicijativu! Bio je potpuno spreman da se suoi sa izazovima i otporima koje e moda iskusiti kao kralj. On se nee obeshrabriti! On nee odustati od svog cilja! Bio je spreman da prihvati rizike, spreman da povede Hune do uspeha, ujedinjujui ih. Njegova nepokolebljiva upornost i udnja da preuzme poloaj koji zahteva veliku odgovornost dale su rezultate njegovo vreme je dolo! Atila je postao kralj Huna. ATILA: TREBA DA ELITE DA PREUZMETE ODGOVORNOST" Za Hune malo ta moe da bude gore od toga da se nau pod komandom kralja ili poglavice nezainteresovanog za dunosti voe. I suvie esto mnoge nacije dobiju za vou prineve koji nemaju dovoljno ambicije, hrabrosti ili sposobnosti da vladaju kao prave voe. Takvo odsustvo zainteresovanosti, kukaviluk i nesposobnost dolaze do izraaja u razliitim postupcima koji obeshrabruju i zbunjuju ljude podreene takvom voi, pa samim tim jaaju neprijatelja. Na svim Hunima lei odgovornost da izaberu i slede samo one poglavice koje pokazuju elju da vode. Takve voe e biti jedinstvene. Razlikovae se meu sobom koliko se jedan Hun razlikuje od drugog. Nee biti obdareni ba svim ljudskim vrlinama niti e imati besprekoran karakter. Meutim, prave e se vode one koje ude da vode, one voljne da slue narodu izdvajati svo47

jom mudrou, iskrenou, strpljivou, autoritetom i hrabrou. Bie u njima ljudskosti i snane posveenosti svom cilju i cilju onih kojima slue. Huni koji imaju ambicije da postanu poglavice esto se ne rukovode takvim motivima od samog poetka odmah im napuste udobnost zaprenih kola. Pa, moda ete me vi, Huni, upitati: Kako, Atila, da znam da li posedujem dovoljno snanu elju da budem poglavica?" Onima koji ele moj savet nudim ove misli: Pre svih drugih osobina, onaj ko eli da vodi mora da poseduje iskrenu elju da stekne znaajan lini ugled, a treba i da bude voljan da taj ugled stekne poteno. Morate imati dovoljno vrstine kako biste mogli prevazii nesree koje vas zadese, kao i malodunost, odbaenost i razoaranje. Morate biti dovoljno hrabri, kreativni i istrajni da biste se koncentrisali na izvravanje svojih obaveza usmeravanjem i koordiniranjem truda svojih podreenih. Morate shvatiti i prihvatiti injenicu da ete moi dostii pravu veliinu samo uz pomo ekstremnih osobina svoje linosti ba onih osobina koje se ponekad pominju u zajedljivim alama uz logorsku vatru i u legendama. Ne smete dozvoliti da vaa elja da vodite poprimi obeleja nesavladive opsesije. To bi mnogima donelo propast. Morate biti u stanju da pripremama, iskustvom i prepoznavanjem prave mogunosti obuzdate svoju udnju da vodite. 48

Morate uvek umati na umu da e uspeh u vaem pozivu zavisiti uglavnom od vae spremnosti da neumorno i mnogo radite. Znoj je vaniji od inspiracije! Morate biti odluni da istrajete ak i kada se suoite sa otporom i izazovima. Morate biti pripravni da obilato koristite zdrav razum kada reavate vane probleme. Neka vas ne plae sposobni saradnici ili oni koji su vam podreeni. Morate biti mudri i odabrati upravo one sposobne vojskovoe koje e doprineti da se postigne ono to poglavica i moe da postigne samo uz pomo snanih ljudi koji su mu podreeni. Morate biti spremni na nepriznate i neprijatne line rtve zbog onih kojima sluite i zbog onih koje vodite. Te rtve mogu biti odsustvo sa plemenskog lova, troenje ogromne energije i strpljenja da biste podstakli razvoj onih koji su vam podreeni, kao i reavanje potreba tih podreenih u vreme kada vae line potrebe ostaju nereene. Morate biti voljni da izostanete sa proslave u svom logoru ako situacija u nekom drugom logoru zahteva vae prisustvo i vau panju. Morate gajiti strast za uspehom strast koja e vas goniti da uinite sve kako biste i vi i vai Huni bili to uspeniji. Morate biti voljni da uite, da sluate, da razvijate svoju svest kao i svoje sposobnosti da izvravate obaveze na svom poloaju. To se esto 49

postie tek uz ogroman napor i uz rtvovanje drugih interesa. Morate paziti da ostanete verni sebi i da se na vaem licu ne pojavi izraz lanog ponosa. Morate biti spremni da prihvatite prostu injenicu da imate mane i da morate raditi svakodnevno kako biste postali bolji poglavica nego to ste bili jue. Zavravam upozorenjem da nikada ne prihvatite poloaj voe ako niste spremni da platite cenu neophodnu za uspeno izvravanje obaveza na tom poloaju. 50

Huni su bili skupina izrazito nezavisnih plemena razliitih rasa i jezika, narod bez prepoznatljivih frzikih karakteristika, bez jasno izraene religije, ali narod vrlo nadaren za vojna i politika pitanja i narod sa izraenom optom crtom nemira i nepostojanosti, kao i emotivnog heroizma. Na njih je snano uticao nomadski duh koji ih je vekovima primoravao na stalne seobe u potrazi za mirnim, pastirskim ivotom. Huni su imali izvesni magini magnetizam koji je uticao i na saveznike i na suparnike. Mogli su da asimiluju strance u svoja plemena isto tako kako su mogli da se sami prilagode stranim narodima. Bili su jedinstven narod sloene kulture, sinteze svega sa im su doli u dodir. Mada su ih se drugi narodi bojali, hiljade stranaca im se pridruivalo i ak ginulo za cilj koji su sebi postavili Huni. Meu 51

njihovim nacionalnim karakteristikama bilo je i nekih osobina koje su protivureile jedna drugoj. Poznati po tome to su potovali ene, starije i svoje pretke, Huni su imali konzervativne poglede o moralu. Odbacivali su one svetovne ili religijske doktrine i obiaje koji su oveka inili zavisnim od apstraktnih koncepata filozofske, politike ili drutvene prirode. Zbog svoje iskrenosti i naivne vere u ljudsku dobrotu esto su bili plen spletki ljudi koji su se vetije od njih bavili diplomatijom. Njihove pesme sadrale su jednostavne, beskonane prie pune nostalgije i ljubavi prema prirodi. U svim plemenima mogao se zapaziti veliko interesovanje za romantinu istoriju, kao i za humor pun politike satire. Huni su iskreno verovali u uda, gajili su divne ali beskorisne ideale i bili prilagodljiv narod optimistikog duha. Njihova ljubav prema lovu bila je duboko usaena u njihovu tradiciju. Moda su ba Huni uveli obiaj momake veeri". Sve u svemu, oni su bili narod sa jednostavnim odnosom prema ivotu i ljudima, ali su zbog svog slobodoljublja, izuzetne ponositosti i udljivosti esto odbacivali kako vojnu tako i politiku disciplinu. Huni su bili skupina u okviru koje su postojale ogromne razlike, ali su ipak imali zajednike vrline; moda je upravo njihov izrazit oseaj za ast i odanost, uz Atilinu snanu karizmu, pomogao da 4 Igra rei: u originalu "stag partv", to doslovno znai "jelenska zabava". (prim. prev) 52

se ujeaine u naciju Koja je u oarecienom periodu bila mona vojna i diplomatska sila. ATILA O OBIAIIMA" Svi Huni i svi oni koji ele da postanu deo naeg naroda moraju da naue nae obiaje, da im se prilagode i da ih potuju. Ako oni koji ele da nam se pridrue poreklom nisu Huni, tada prvo moramo proveriti da nisu Rimljani ili saveznici Rimskog carstva; zato prema njima moramo postupati oprezno. Nije neophodno da se Hun zbog prilagoavanja odrekne onih karakteristika koje ga ine jedinstvenim ratnikom. Svaki Hun, meutim, mora biti spreman da se prilagodi onome zbog ega smo narod snanih, ujedinjenih plemena. Svi mi moramo imati jedan zajedniki cilj, ali se mora ouvati i svaka individualnost koja ne teti plemenu ili naciji. Ono to je dobro za Huna mora biti dobro za pleme i narod. I obrnuto, ono to je dobro za pleme i narod, mora biti dobro za svakog Huna; ako nije tako, Huni e dezertirati i otii Rimljanima. Kada postoji uobiajena odora za bitku, proslavu, ceremoniju ili neku drugu priliku, Huni e paziti da nose ono to je propisano. Kada utvrdimo nain kako Hun treba da postupa, moramo nae mlade nauiti tim postupcima da bi znali ta se od njih oekuje u svakoj prilici. Ako Huni ne naue pravila, poglavice ne mogu oekivati da se ta pravila potuju. 53

iNase pesme 1 lgre moraju na jecunsrven nacin slaviti nae plemenito naslee. Ne smemo u njih unositi elemente koji mogu zatrovati nae naslee. Uzimanje danka i traenje ustupaka od onih koje smo izabrali za protivnike mora se i dalje praktikovati jer se time jaa snaga naroda. Ako ne koristimo svoju mo i svoj uticaj na protivnike, ti protivnici nas mogu nadjaati. Moramo prilagoditi svoje obiaje kada situacija to zahteva, ako e promene ojaati nau poziciju. Meutim, ne smemo menjati one obiaje koji jesu klju uspeha hunske nacije. Ne smemo dozvoliti da uticajne poglavice ili grupe mladih Huna pokuaju da uvedu obiaje koji slue samo njima. Obiaje stvaraju nacije, a ne pojedinci. Biti Hun znai pokazivati posveenost i predanost cilju nae nacije. Potovanje naih obiaja je danak naem nasleu i istovremeno ulog za nau sadanjost i budunost. Od Huna se trai da poloe zakletvu trajnog sluenja naciji. Zauzvrat, mi kao voe moramo se postarati da odrimo obiaje snanu tradiciju koji odgovaraju takvoj trajnoj predanosti. Isto tako, mi treba da primimo u naa plemena i u nau naciju sve one koji prihvataju principe i obiaje koje mi potujemo sada i koje emo uvek potovati. Naciji sa tako ivom i jedinstvenom tradicijom, ja, Atila, poruujem da od svakog moramo zahtevati da potuje sledee kao nae obiaje: Obiaj je svih Huna da mnogo dre do line i nacionalne asti. To je sutinska vrlina. Data 54

re mora biti jaa od svih drugih interesa, pa i od politike koristi. Moramo ceniti sposobnog Huna, bilo da je niskog ili visokog roda. Moramo imenovati svoje poglavice iz kruga onih koji su najkvalifikovaniji da vode, bez obzira na njihove pretke. Ne smemo vriti odmazdu nad nevinima, koristiti nepotene taktike niti ubijati neprijatelje koji su zarobljeni kada su bili nespremni za odbranu ili koji su uhvaeni u klopci. Svima onima na koje elimo da utiemo moramo izgledati snano, ali je korienje nepotrebnog terora podlo. Nacija iji preci su samo jedne rase slaba je. Moramo se strogo drati obiaja da primamo sve strance koji ele da se svrstaju uz na cilj; moramo sa njima postupati dostojanstveno i sa potovanjem i moramo ih uiti naem jeziku i naim obiajima. Raznovrsnost i razlike koje prihvatamo moraju se objediniti u zajedniki cilj cilj kome vredi teiti i koji e biti prihvatljiv i za plemena i za naciju kao celinu. Nai rasni, kulturni, moralni i drutveni pogledi, nasleeni od naih predaka iz Azije i Evrope, moraju se potovati i odravati od strane svih, uz potovanje svog saplemenika, njegovih sklonosti i njegove dobrobiti. Nikada ne smemo graditi piramide u sopstvenu slavu. Drimo se vrsto obiaja da potujemo ponos pojedinca i nacije, nemojmo postati rtve pompeznih, beskorisnih postupaka koji 55

slabe tkivo nae vitalnosti i na uticaj na one kojima sluimo. Moramo se vrsto drati svog obiaja da slavimo uzviene ideale i optimizam tako nas nikada nee obeshrabriti oni koji ele da ostvare prednost u odnosu na nas kao pojedinci ili kao nacija. Nae pesme, plesovi, igre, ale i proslave uvek moraju ostati pouzdana i povoljna prilika da se osvei na savez i hunski identitet. Na vama poglavicama lei odgovornost da i dalje pouavate i primenjujete obiaje koji naem raznorodnom hunskom narodu i naim plemenima ulivaju snagu i mo, kako nacija ne bi izgubila identitet i poela da opada. 56

M/ \ * U hunskim logorima vodio se dimanian ivot sa izraenom izmenom radosti i tuge. Pobeda je donosila radost, zvuke slavlja i prolazni oseaj sigurnosti. Smrt ratnika, periodi u kojima su zalihe hrane bile oskudne, kao i plemenski sukobi donosili su tugu i oaj. Moral i disciplina hunske vojske bivali su ili veoma dobri ili veoma loi. U ivotu Huna se retko, ako je to uopte i bio sluaj, odravao status kvo. Ambiciozni Huni umeli su da podriju vlast slabih poglavica i da unesu zbrku u logor. Nepostojanje nacionalnog cilja doprinosilo je promenljivom stanju morala i discipline vojske. Ponaanje Huna bilo je uslovljeno njihovim nesigurnim ivotom, odnosno bilo je prilagoeno 5 Re "moral" koristi se u znaenju "moral vojske", "borbeni duh". (prim. prev.) 57

moralu nauenom u bitkama, tokom pljakanja ili putovanja karavana do novog mesta boravka. U stvari, Hune su ograniavale samo priroda i udi sudbine, a podsticao ih je duh naroda koji se uporno drao optimistikih pogleda na svet. Zadatak Atile kao kralja Huna bio je da usadi u Hune novoseaj morala i discipline pomou kojeg je trebalo izgraditi jedinstvo u svakom plemenu ponaosob, a zatim i izmeu svih tih varvarskih plemena. Svoju veliku ulogu u istoriji mogli su da ostvare samo ako ostave po strani stare, raznovrsne obiaje koje su gajili kao male, nezavisne, nedisciplinovane grupe nomada. Mir u logorima mogao se ostvariti samo pomou novog duha nacionalizma. Atilin zadatak zaista nije bio jednostavan! ATILA O MORALU I DISCIPLINI" Na osnovu tradicije naeg nomadskog ivota nisu se mogli izgraditi moral i disciplina na nivou nacije. Bilo je prolaznih trenutaka jedinstva naih plemena, ali to jedinstvo odbacivano je kada su plemena svoju odanost prodavala stranim nacijama. Na narod mora da spozna ta znai biti Hun. Hunski duh izneveravan je svaki put kada su naa plemena primorana na savez sa nacijom koju su zaista mogli da pobede. Moral i disciplina za nas Hune su od najvee vanosti ako elimo da uinimo sve ono to zahteva jedna ujedinjena nacija. 58

9 Sazvao sam vas u ovo doba da vas pouim moralu i disciplini. Pomou njih mi moemo imati mir u naim logorima. Sluajte i uite iz moje besede. Moral i disciplina od sutinske su vanosti za jedinstvo. Moral vaih Huna moe se proceniti po tome da li oni na disciplinovan nain podnose teret iskuenja. Disciplina ne znai zlostavljanje. Disciplina je pokazivanje Hunima ispravnog ponaanja koje se od njih oekuje. Bez discipline, Huni ne mogu da se ponaaju na odgovarajui nain kada nastupaju zajedno. Moral se moe proceniti i po nainu na koji Huni izvravaju svoje zadatke u plemenu. Nekontrolisano slavljenje i divljanje oko vatre u logoru nisu obeleja morala. Huni ponekad nerado prihvataju disciplinu. Poglavice moraju uporno da rade kako bi uspostavili disciplinu i moral, a zatim se moraju truditi i da ih odre u plemenu. (i}Disciplina ne znai gubitak individualnosti. Disciplina nikada ne dozvoljava naruavanje poretka ili principa za koje smatramo da su vani za naa plemena ili za nau naciju. Moral proistie iz ponosa to ste Huni. Disciplina donosi moral. Poglavice nikada ne smeju da toleriu nedostatak bilo morala bilo discipline. Poglavice planiraju kako da uspostave moral i disciplinu! One stvaraju uslove za njih! 59

Disciplina izgrauje samopouzdanje kod naih Huna. Dakle, disciplina stvara moral. Huni trae disciplinu u svom ivotu. Oni radije slede poglavice koje su i same disciplinovane. Nedostatak morala i discipline je najzaraznija i najrazornija bolest koja ikada moe da ue u va logor. Moral i disciplina u znatnoj meri zavise od toga kako ih shvataju poglavice. Mudre poglavice proveravaju disciplinu Huna tako to Hune dovode u situacije koje iziskuju fiziku i emotivnu vrstinu. Meutim, poglavice nikada ne treba da proveravaju Hune preko odreene razumne granice. Na disciplini treba insistirati samo u onoj meri koja koristi plemenu ili naciji. Zahtevati vie nego to je potrebno znai zloupotrebljavati vlast, to moe da dovede do pobune u plemenu. Mudre poglavice znaju da e neopravdano stroga ili nepotrebno blaga disciplina razoriti moral njihovih Huna. Mir i sklad u vaim logorima imaete ako u razumno] meri zahtevate disciplinu i odanost cilju. Moral e pratiti takvo razumno shvatanje discipline. Ne postoji jednostavan model pomou kojeg se mogu postii moral i disciplina. Klju za te presudne tajne od kojih zavisi va uspeh kao voe, u stvari, lei u vaoj svesti vaem stavu to dolazi do izraaja kada izvravate dunosti na svom poloaju. Plodovi morala i discipline ostvarenih u logorima beru se kada se snaga vaih ratnika proverava 60

na bojnom polju ili kada se pregovara sa diplomatama. Sada, kada ste uli pouke iz moje besede, idite u svoje logore i uzgajajte, ili ak zahtevajte jedinstvo kao novi cilj, podstiite novi oseaj ponosa zbog pripadanja hunskoj naciji. Odanost, privrenost i bodrost vaih Huna unee u vae logore poverenje, spokoj i mir; bez toga emo se i dalje suoavati sa rairenim nezadovoljstvom i vratiemo se ivotu besciljnog lutanja. 61

Huni, koji su dugo vreraena bili podeljeni u nezavisna plemena, ponaali su se kao i svi drugi nomadi. Jo nisu inili naciju, ve su bili mala plemena povezana iskljuivo obiajima. Politiki gledano, kralj koji je vladao na obalama Dunava nije imao vlast nad Hunima koji su iveli u Aziji ili u Rusiji. Poglavice su vladale svojim plemenima kako su elele, pljakali su za svoj raun i selili se kad god bi se potroila sredstva za ivot. Nikada se nisu trudili da unapred odrede mesto u koje e se preseliti. Meani brakovi sa pripadnicima pokorenih rasa bili su brojni. Bez jedinstva koje je mona koheziona sila, Huni bi se polako pretvorili u meavinu evropskih rasa. Atila, sin Munduka i potomak drevne kraljevske porodice koja je preko trideset dve generacije 6 3

vodila sve do jednog kana, nije se suoio sa veim otporom sve dok nije pokuao da pod svoju vlast dovede i poglavice koje mu nisu bile direktno podreene. Tako se esto deavalo da Huni budu podreeni drugim narodima. Njihove poglavice su esto prodavale i sebe i svoje ratnike to su skuplje mogle, ne oklevajui ak ni da stupe u borbu protiv ljudi svoje rase. U tako razjedinjenom narodu nisu mogla postojati nikakva nacionalna oseanja niti su bile mogue koordinirane aktivnosti svako je postupao kako je hteo. Bez korena, gonjeni tamoamo hirovima ili potrebama, Huni su traili snagu u bitkama iz kojih nisu izvlaili nikakve koristi. Atila je shvatio da, kada se jednom poveu i kada ih osnae one nacije koje su sa njima bile u srodstvu, Huni bi lako mogli da postanu mona sila. U vreme kada Huni nisu imali razloga da se plae ni Rima niti Konstantinopolja, Atila je sebi dao zadatak da iskuje instrument neophodan za osvajanje sveta hunsku vojsku predodreenu da postane nepobediva. Ali prvo je trebalo skupiti vojsku i povezati nezavisna plemena, a u tom poduhvatu prepreka je bilo na pretek. Prve prepreke pojavile su se u samoj Atilinoj porodici. ATILA O PLEMENSKIM ZAVERAMA" Hunska nacija ne sastoji se samo od onih koji su jahali na naim mnogim dugim putovanjima ve i od svih onih koji ele da joj se pridrue u njenim 64

romantinim poduhvatima. Da bismo stekli punu mo kao vladari sveta, moramo spremno primati u naa plemena sve one koji ele status i uspeh koji proistiu iz pripadanja hunskoj naciji. Prednosti pripadanja hunskoj naciji nisu date samom injenicom da ste Hun. Ostvarivanje tih prednosti zavisi iskljuivo od pokazane elje Huna da podre, u svima okolnostima, one ciljeve kojima teimo kao nacija ujedinjenih plemena. Naa plemena su propatila zbog zala koja su im naneli poglavice i Huni koji su vie cenili line ambicije nego ambicije nacije. To su oni koji se, otvoreno ili potajno, zaklinju na vernost ak i neprijatelju samo da bi izvukli korist za sebe. Meu naim plemenima ima i takvih i oni se uputaju u besmislene svae, a podravaju i dmge oblike pobune protiv voa. Oni svoje interese mogu da ostvare samo ako se odreknu odanosti plemenu ili naciji. Dakle, ako hoemo da postanemo i ostanemo mona nacija, za ta jesmo predodreeni, moramo uvesti korenite promene kada je re o nezavisnosti plemena, poglavica ili pojedinaca ako oni svojim ponaanjem ne doprinose ujedinjenju koje sam ja, Atila, sudbinski predodreen da ostvarim. Neka bude znano da kod Huna pojedinaca, poglavica i plemena vie neu tolerisati spletke bilo koje vrste, na bilo kom nivou i u vezi sa bilo kojim pitanjem, jer one podrivaju ujedinjenje nae nacije. Onaj ko pokua da kuje zavere a ja ili bilo koji poglavica koji mu je nadreen za njega doznamo 65

e smesta e se prilagoditi naim vrednostima ili e mu se izrei najstroi ukor. Ugalj iz vatri u naem logoru pretvorie se u prah mnogo pre nego to ja budem mogao da vas upozorim i ukaem na sva zla koja hunske zavere mogu da nam donesu; zato u vam dati nekoliko saveta koji su za sada dovoljni a koje treba da nauite i shvatite. uvajte se Huna izdajnika koji javno iskazuje odanost plemenu a zatim u potaji iri nezadovoljstvo. Ne tedite napore da otkrijete i uklonite te podle osobe, pa makar oni bili poglavice ili vai najbolji ratnici. Budite mudri i otkrijte Bruta u svom logoru. Cezar je tragino platio svoju nepokolebljivu i neopravdanu odanost Brutu. Nikada nemojte oekivati da e se vai Huni u svakoj prilici usaglasiti. Meutim, znajte da se razlike meu njima mogu razreiti a da se nezadovoljstvo ne proiri na druge Hune. Nikada nemojte dopustiti da vai Huni imaju previe slobodnog vremena. U tom sluaju moe se stvoriti prostor za razvoj nezadovoljstva. Nikada za poraz nemojte okrivljavati one koji nisu krivi. Nikada nemojte dozvoliti da vai Huni steknu slavu za ono to je uinio neko drugi. Nikada nemojte ugroavati bezbednost ili ugled nekog Huna osim ako ste spremni da snosite posledice tog ina. 66

Budite lako dostupni; sasluajte i dobre i loe vesti koje donose vai Huni. Ako to ne inite, stvoriete razloge za gunanje. Budite principijelni, a ne nefleksibilni. Prilagodite se politici svoje nacije i svog plemena. Ako to ne uinite, traiete okolian nain da ostvarite svoje line ambicije. Tako ete na kraju ipak izgubiti, bez obzira koliko su hrabri ili nepokolebljivi bili vai postupci. Nagraujte Hune koji su karakterni i asni oni su retki. Duh jedinstva mora biti osnovni princip ponaanja i stavova svih Huna. Kada se razjedinimo, postajemo lak plen stranih nacija. Otkrivajui vam ovu tajnu uspeha voa Huna, ja, Atila, zaduujem vas da budete iskreni u iskazivanju jedinstva i da izraavate prezir prema svakom ko iri nezadovoljstvo meu plemenima. Ujedinjenje naih plemena u snanu i izuzetnu naciju moe se ostvariti samo ako smo odani svom cilju i onima koji odgovorno vladaju sudbinom nae mone horde. 67

Atila je dobro znao koliku mo imaju glasine. Znao je da pomou neke za njega povoljne glasine usaene u srca i umove desetorice moe da utie na hiljade ljudi. Tako su se, pomou glasina, mnoge prepreke njegovom velikom osvajanju" mogle ukloniti. Smatrao je da je on iznad kritike masa; zato je on i samo on procenjivao ta je dobro za njega. Znao je ko je i ta moe da postigne; zato njegova reputacija nije bila prevashodno bitna za njega samog i njegov oseaj sopstvene vrednosti koliko je bio bitan mogui uticaj te reputacije na ishod bitaka i pregovora. Tako je Atila iskoristio i svoj nadimak, koji bi neki smatrali podrugljivim, da popuni svoj trezor novim blagom i da stekne potovanje nebrojenih hiljada Ijudi. 69

Pria kae da je jedan galski monah, izazvan ili Atilinom strahovitom ambicijom ili svojom sopstvenom eljom za muenitvom, smislio za Atilu novu titulu. Taj monah je pozdravio Atilu ne kao kralja Huna", ve kao Bia Bojeg". Atila, oseajui snagu koju bi ta novosteena titula imala na bojnom polju i u pregovorima, brzo je tu titilu prihvatio; znao je da e taj nadimak imati isti uticaj kao i vojska od 100.000 ljudi. Atila je koristio prednosti svoje reputacije kao Bia Bojeg" raunajui na to da e strah koji izaziva taj nadimak, uz dobro isplaniranu taktiku, pomoi da se doe do novca koji mu je bio potreban. Godine 446. nove ere, Atili, koji se spremao da krene u pohod na Carstvo, bio je potreban novac kako bi nabavio zalihe hrane i opremu neophodnu za proirenje svoje vojske. Zato je napao Tesaliju. Cilj mu je bio da primora Teodosija II da plati novac za otkup. Izabravi najopakije i najkrvoednije ratnike iz svoje vojske, Atila im je naredio da nose odoru od grubog krzna i koe, da jedu samo sirovo meso i da svoje zarobljenike podvrgavaju najuasnijem muenju. Sva ta planirana estina imala je za cilj da potvrdi ono to se prialo o njemu. Teodosije je odluio da se bori sa Hunima, verujui da ih je porazio pre pet godina kada je horda stala pred samim ulazom u njegov glavni grad mada je mogla da pone da pustoi njegovo carstvo. Podstican hrabrou i reenou slabog oveka koga Ijuti to mu neko kvari zadovoljstvo, Teodosije se borio i dopustio da Huni potpuno 70

unite vie od sedamdeset sela pre nego to je kod Termopila zatraio da sa Hunima sklopi primirje. Zato to je Teodosije prvo pruio otpor a zatim pokorno predao Istono rimsko carstvo, Atila je podigao cenu mira. Za oslobaanje rimskih zatvorenika traena je nova cena od dvanaest zlatnika umesto uobiajenih osam zlatnika. Atila je mogao da trai i mnogo vie. Meutim, znao je da e Rimljani jednostavno uvesti nove poreze za svoje podanike da bi nadoknadili gubitak novca. Atila nije eleo da optereuje seljake, trgovce, zanatlije, plebejce ili podanike tog carstva, on je samo eleo da porazi njegove korumpirane voe. ATILA O TOfVIE KAKO ISKAZIVATI POTOVANIE I BITI POTOVAN" Plemenito je pokazivati odgovarajuu utivost prema onima koji su po poloaju iznad vas, kao i potovati njihov ugled. A mudro je iskazivati potovanje kako prema onima koji su vam ravni tako i prema onima koji su vam podreeni. Ako nekog poglavicu ne potuju ni njegovi Huni ni njegovi neprijatelji, on je slab i ne zasluuje poloaj poglavice. Neko se moe potovati zbog straha, stvarnog ili zamiljenog, kao to mene uvaavaju zbog mog izvikanog nadimka Bi Boji". Meutim, ljudi nisu voljni da slue nekom koga uvaavaju iz straha u tom sluaju se javlja pasivni otpor kako prema vlastima tako i prema nacionalnim ciljevima. Strah kao izvor uvaavanja dalje vodi do podrivanja vlasti, sabotaa i opteg loeg morala meu onima kojima treba upravljati. 71

Iskreno potovanje stvara nepokolebljivu odanost u plemenu se osea bodrost i volja da se, zbog nacionalnih ciljeva, poglavica sledi ako treba i do samoga pakla. Svi se slau da poloaj poglavice treba da podrazumeva i vee povlastice, jer zahteva i veu odgovornost. Ko bi od vas eleo da dostigne taj poloaj kada on ne bi donosio vei ugled ili vee povlastice nego poloaj obinog Huna? Na sistem predvia sticanje odreenih pogodnosti kao nagradu za uloeni trud, preduzimljivost i uspenost. Hunski narod prihvata povlastice koje idu uz razliite rukovodee poloaje samo ako su te povlastice razumne i ne kode samom narodu. Narod je spreman da ukae takvu poast onima koji su dovoljno hrabri da vode, jer tu poast doivljava kao malu cenu koju treba platiti nekome da bi preuzeo odgovornost upravijanja. Meutim, moram vas upozoriti da se uvaavanje moe iskazivati i primati na razliit nain; te razlike u nainu pokazuju neto od presudnog znaaja: ije se vostvo zasniva na ozloglaenosti, a ije na plemenitosti. Rei koje vam upuujem kao savet jesu: Uvek ozbiljno shvatajte odgovornosti i povlastice svog poloaja. Svoju vlast nikada ne treba da koristite na tetu onih koji su vam podreeni. Na poloaju na kome jeste nikada ne treba da zahtevate vie povlastica od onih za koje vai podreeni misle da vam pripadaju. Vas izjednaavaju sa ugledom koji imate! Ako neki ljudi o vama loe govore, bez osnove vam 72

pripisuju pogrene postupke i ne ele da slue viem cilju, morate se osloboditi tih protivnika ili se morate ponaati tako da ih podstaknete da promene svoje miljenje o vama. Nije lako biti Bi Boji, ali to ima i svoje prednosti kada se suoite sa neprijateljem. Ali ja ne elim takvu reputaciju u svom sopstvenom narodu. Ako bi moji saplemenici stekli utisak da takvu reputaciju podlo nameravam da izgradim i meu njima, ne bih dugo sluio kao njihov kralj. Kralj moe koristiti svoju estinu i svoju mo da bi primorao neprijatelja da ga uvaava; meutim, poglavica nema tu povlasticu. Mada kao kralj moram da se oslanjam na to da moje poglavice mudro koriste svoju mo i utiu na postupke svojih Huna, ja, Atila, smesta u smeniti bilo kog poglavicu koji smatra da treba da ima slian uticaj i na mene. Poglavica nikada ne treba da misli prvenstveno o povlasticama. U prvom planu uvek treba da su odgovornosti koje poloaj zahteva. Narod potuje samo onog poglavicu koji poloaj ne shvata kao priliku da stekne povlastice. Povlastice koje idu uz rukovodei poloaj ve su prihvaene kao deo naih obiaja, ali ostvarivanje tih povlastica zavisi i od okolnosti. Povlastica koja se moe ostvariti na dvoru ili u palati nije uvek od presudnog znaaja na bojnom polju ili na stranoj teritoriji. Budite svesni gde ste i sa kim ste kada zahtevate povlastice koje vam pripadaju zbog poloaja na kome ste. 73

Svako unapreenje zahtevae prilagoavanje kako vae tako i onih koji vas znaju iz vremena kada ste bili na prethodnom poloaju. Budite strpljivi i prema sebi i prema drugima. Dostojanstvo linosti i poloaja je elemenat koji treba uvek imati u vidu u takvoj situaciji. )Prema svojim podreenima se uvek odnosite ^ sa odgovarajuom utivou. Ako vi ne pokaete da ih potujete, nee ih potovati ni njihovi podreeni. Od sutinske vanosti je da uvaavate svoje neprijatelje. Ako ne uspete da spoznate njihove sposobnosti, njihov uticaj i njihovu mo, oni mogu stei prednost u odnosu na vas. Mada me je Teodosije potcenio, ja, Atila, bio sam taj koji sam iznudio danak od njegove zemh'e. Ovom besedom sam vama, poglavicama, pokazao da uz svaki upravljaki poloaj ide ugled koji proistie iz obaveza na tom poloaju; pokazao sam vam da Huni kojima sluimo taj ugled prihvataju, a da ga nai neprijatelji, Rimljani, potuju. Ipak, da ne bismo pali u zamku i preuveliali sopstveni znaaj kao naroda, ne smemo potcenjivati mo Rimskog carstva da utie na budunost hunske nacije. 74

MJ \ 7. Atilino prisustvo osealo se svugde gde je )ahao ili se zaustavljao. On nije bio samo Hun on je bio najugledniji od svih Huna. Prezirui gizdavu odoru Rimljana, Atila se oblaio u jednostavne, grube ivotinjske koe, to je i bio obiaj u njegovom narodu. Cak i njegova kruna, koju je nosio kao kralj, bila je jednostavna kona kaciga ukraena samo jednim perom. Liila je na kape koje su nosili njegovi ratnici. Jahao je na snanom i prelepom crnom ratnom konju Vilamu (Munji"). Vilam je bio tako velianstvena ivotinja da se prialo kako trava nikada ponovo ne izraste na putu kojim je on proao. Vilam je bio jai i bri od konja bilo kog drugog Huna. To je bilo neophodno, jer Atila je morao da jae prvi u bitki, na elu horde. On je, na kraju krajeva, bio voa horde. Vilam je hrabro sluio Ati75

li, a u njegovom izgledu bilo je otmenosti to je imponovalo Hunima. U bitki, Atila je bio naoruan lukom, kopljem i lasom uobiajenim orujem Huna. Njegov ma je, meutim, bio druga pria. Prema legendi, tokom rasprave o tome ko e naslediti Bledu na tronu, pojavio se plameni ma, vrsto zaboden u zemlju usred jedne doline. Atila i drugi Huni otili su da vide taj magini ma. Kad je Atila pruio ruku da ga uhvati, ma je uskoio" u njegov dlan. Sjaj maa i njegova izrada znatno su prevazilazili svako oruje koje je sainio obian ovek. To je svakako bio znak sa neba: boji ma je poslat da potvrdi Atilu kao kralja Huna. Prema legendi Atila je nosio taj moni ma u svim bitkama koje su usledile. Huni su se identifikovali sa Atilom: njegov izgled nije se bitno razlikovao od njihovog. Pa ipak, Vilam i boji ma bili su dovoljni da izdvoje Atilu kao osobu predodreenu da vodi, osobu koju drugi treba da slede i osobu koja treba da bude potovana zbog svoje plemenite uloge svoje izuzetnosti i shvatanja svog poloaja na pravi nain. ATILA: POGLAVICE SU ONAKVE KAKVE IZGLEDAIU SVOJIM HUNHVUl" ivot na rimskom dvoru i moje razumevanje naravi Huna mnogo su mi pomogli da nauim ovu vanu istinu: da poglavica i kralj treba da izgledaju dolino odnosno onako kako to oekuju ljudi kojima taj kralj ili poglavica slue i ljudi na koje oni ele da ostave snaan utisak. Rimske voe se odevaju gizdavo, to je neprikladno za njihov poloaj i to izaziva njihove nepri76

jateljc. Oni, samim svojim i2gledom, podstiu eIju svojih neprijatelja da unite sve te ukrase, znake samoproklamovane nadmonosti. Svi sledbenici obino oekuju da njihove voe, bar ponekad na dvoru ili na bojnom polju, imaju i >ruje ili opremu koji ih izdvajaju iz mase drugih ljudi. Mcdutim, mudro je da takvo izdvajanje ne bu