atinski drzavnici i besednici

S A D R @ A J :

1 . U v o d ........................................................................................................................................................................2

2 . S o l o n ......................................................................................................................................................................4

3 . K l i s t e n ...................................................................................................................................................................8

4 . A r i s t i d ...................................................................................................................................................................9

5 . K i m o n ..................................................................................................................................................................1 2

6 . P e r i k l e ................................................................................................................................................................1 5

7 . A l k i b i j a d ............................................................................................................................................................2 0

8 . D e m o s t e n ..........................................................................................................................................................2 7

9 . L i t e r a t u r a ..........................................................................................................................................................3 1

1 . U V O D

Ciq besedni{tva jeste iskazivawe neke misli ili dokazivawe neke istine i pridobijawe slu{alaca za wu. Besednik se obra}a ne samo

razumu, ve} i ose}awu i ma{ti slu{alaca uz pomo} elemenata kao {to su znawe, logi~nost, pesni~ko uzdizawe besednog materijala i

ubedqivost. Sve ovo ~ini da besednik dobije posebean izgled: wegovo dràwe postaje dostojanstveno, glas kao najneposredniji izraz

postaje melodi~an, pokreti izraziti i ritmi~ni, izraz o~iju ìv.

Besedni{tvo je kod Helena ne{to sasvim samoniklo. Mo`da nijedan narod nije smatrao besedni~ku umetnost tako nu`nom kao

Heleni. Kod wih se ova umetnost razvila iz agonskog nagona, tj. nagona za nadmetawem. Kao {to se name}u kad pevaju ili sviraju, kad

vajaju ili slikaju, kad ve`baju telo ili ratuju, tako se Heleni nadme}u i kad govore na trgu, ili u skup{tini, ili u sudnici. Tako da wihovo

besedni{tvo nije ni{ta drugo nego agonska atletika, ali ne u stadionu, ve} u javnim i privatnim parnicama ili na skup{tinskim zasedawima.

Svi Helenski veliki dràvnici bili su u isti mah i odli~ni besednici, tako da se besedni~ka kwièvnost razvila u razli~itim oblicima.

Demokratije sa svojim narodnim skup{tinama, u kojima je svako ko je imao ne{to da kaè morao to da preto~i u duù besedu, bile su mnogo

povoqnije za razvoj besedni{tva nego oligarhije, u kojima su samo pojedini qudi na dvorovima izmewivali misli u razvijenim besedama.

U maloj demokratskoj dràvi, kakva je bila Atina, gde se sve vr{i re~ju, re~ je u isto vreme i ma~ i {tit: wome ~ovek i napada i odbija

napade; ona obezbe|uje postizawe ~asti ili dobijawe parnice, qubav naroda ili dobru voqu sudija. Re~ je najutrveniji put poloàju i sre}i, i u

demokratskim dràvama wome ~ovek moè iza}i na dobar glas ni{e nego vojni~kim podvizima.

Od svih Helenskih plemena najve}i besednici bili su Jowani, a od wih Atiwani. Atiwani su odvajkada imali neverovatnu mo}

razlikovawa za svaku boju glasa, za artikulaciju glasova, za dikciju, tj. za lepo, pravilno i skladno izraàvawe re~i i re~enica, kao i za

modulaciju, tj. glasovnu harmoniju i ritam u re~i i tonu. Ako uzmemo u obzir to da su u Atini deca po~iwala da govore mesec dana ranije

nego u drugim krajevima, i to da je u Atini, u vreme demokratije, carevala ,,najve}a sloboda naroda", ona je bila jedan od stubova dràvnog

anti~kog ìvota. Atiwani su bili prepira~i i neumorni govorqivci, zato im se najve}i atinski komediograf Aristofan rugao i nazivao ih

brbqivcima.

Dobar besednik, ~ije su izreke izvirale kao srebrni mlazevi, bio je samim tim i vo|a naroda i predstavnik narodne voqe. Dràvnik nije

mogao upravqati dràvom ako nije bio i dobar besednik. Sami generali i admirali mogli su ra~unati na uspeh samo onda ako su znali i ìvom

re~ju da podstaknu narod na borbu. Izvanredna besedni~ka ve{tina obezbedila je Temistoklu, Periklu, Demostenu i drugim poznatim

atinskim dràvnicima veliki ugled. Iznad svih, besednika, zahvaquju}i svojoj besedni~koj odgovornosti uzdigao se Perikle.

Besedni{tvo }e u Atini dosti}i vrhunac. Svi atinski veliki dràvnici i besednici: Solon, Klisten, Perikle, Temistokle, Kimon, Demosten i

~itava plejada govornika, ~ine bazu demokratije.

Atinski dràvnici i besednici

Istovremeno su bili i tvorci i borci za o~uvawe demokratije. Vatrenim govorima na trgovima obezbedili su slobodu govora - javno i otvoreno

iskazivawe misli ispred vi{e hiqada qudi.

Atinski dràvnici i besednici istakli su se svojom umetno{}u, re~ito{}u i neprevazi|enom tehnikom i

ve{tinom javnog izlagawa... Najve}i uspeh atinskih dràvnika bio je taj {to su postavili temeqe

demokratiji svojim izuzetnim govornim sposobnostima1.

Besedni{tvo je kwièvni rod koji se javio u Joniji. Kako je bilo povezano sa procvatom

demokratije u Helenskom robovlasni~kom dru{tvu, posebno u najstarijem gradu Atini, besedni{tvo

se kao kwièvni rod javilo posledwe i za wegov razvoj od velikog zna~aja bila je sofistika. Me|u

prvim besednicima u klasi~noj Heladi bio je sofist Protagora iz Abdere. Drugi veliki atinski

besednik je Likurg, ina~e sve{tenik u Posejdonovom hramu.

Najpoznatiji atinski besednik bio je Demosten, koji se proslavio svojim vatrenim

patriotskim govorima (besedama) protiv Filipa II u Makedoniji.2

S O L O N

,,Gramati~ar Didim u svom spisu o Solonovim osovinama, obeleàva Solona kao sina

Euforionova. To protivre~i svim piscima koji Solona pomiwu. Solonova mati bila je prema

podacima Heraklita s Ponta, bratu~eda Pizistratovoj majci". 1

Solon se kao mlad odao trgovini, jer je wegov otac dobro~instvima smawio imawe. Solon se stideo primawa ikakve pomo}i, jer je

poticao iz ugledne porodice, koja je navikla da pruà pomo} drugima. Solon je mnogo putovao.

,,Ali neki tvrde da je Solon putovao po stranim zemqama vi{e radi sticawa znawa, nego novca. Jer on je, kako priznaje, bio prijateq

mudrosti, pa je i u starijim godinama govorio da

ako i postaje sed, uvek je u~ewu rad!

kao i to da bogatstvu ne pridaje veliku vrednost." 2

Solon je pokazivao izvesnu sklonost prema rasipnom na~inu ìvota, voleo je da tro{i i iz mnogobrojnih wegovih stihova

jasno se vidi da je i sam sebe vi{e ra~unao u red siromaha. Solonovo bavqewe pesni{tvom u po~etku je bilo {ala i razonoda, ali kasnije je

filozofske misli, mnoge politi~ke savete kojima je Atiwane korio ili hrabrio, zaodenuo u stihove. Solon je ~ak poku{ao da svoje zakone objavi

u pesni~kom ruhu. [to se eti~ke filozofije ti~e, Solon je najvi{e i pre svega zavoleo politiku.3

Kad su se Atiwani umorili od ratova s Megaranima oko poseda ostrva Salamine, doneli su zakon po kome niko ne sme predloìti da

se osvoji to ostrvo. Takav sraman zavr{etak Solon je te{ko podnosio i znaju}i da mladi qudi ni{ta vi{e ne èle nego da rat po~nu iznova, on

se napravi lud, i uskoro se iz wegove ku}e kroz ceo grad rasturi glas da je poludeo. Za to vreme potajno je sastavio elegiju i toliko je

uve`bao da ju je mogao napamet govoriti, pa neo~ekivano s pustenom kapom na glavi odjurio na trg. Ubrzo se zgrnula oko wega velika

masa sveta, i on stane na glasni~ki kamen i otpeva elegiju, koja ima ovakav po~etak:

Sam sâm ko vesnik sa krasne Salamine stigao,

mesto govora svog pesmu da zapevam sad.

Ta se pesma zove Salamina i sastoji se od sto veoma lepo sastavqenih stihova. Kad ju je Solon tada otpevao, po~nu je wegovi

prijateqi hvalisati. I tako obore zakon i stanu ratovati iznova izabrav{i Solona za vo|u.

21. \ uri}, Milo{, Istorija helenske kwi evnosti, ,,Bakar" Bor,1982. (586-589str)2. Risti}, Svetislav, Helenski svet I, ,,Studio dizajn”, Beograd”, Beograd, 19951. Plutarh, Slavni likovi Antike I, ,,Budu}nost", Novi Sad, 1978. (@ivot Solonov 1),(63 str)2. - I I - (@ivot Solonov 2 - 4),(64 str)3. - I I - (@ivot Solonov 5 - 10)

Strana - 2 -

Solon


Najneobi~nije kazivawe o tom ratu jeste ovo. Solon je s Pizistratom otplovio prema Kolijadi i tamo je nai{ao na ène gde prinose

uobi~ajene `rtve Demetri. Zato Solon na Salaminu {aqe poverqivog ~oveka, koji se izdavao za uskoka, da saop{ti Megaranima da ako ho}e

da se do~epaju najuglednijih atinskih èna plove prema Kolijadi.

Ali, po Solonovoj naredbi, bezbradi atinski mladi}i obuku haqine tih èna, tako da Megarani ,,stigav{i ne prepozna{e mladi}e u

ènskim haqinama, navali{e, ali nijedan ne pobeè, nego svi poginu{e. Atiwani poùre prema ostrvu i zauzmu ga".4

Osvajawem Salamine, re{avawem spora izme|u Atiwana i Megarana, i mnogim dotada{wim doga|ajima, Solon se proslavio i postao

znamenit ~ovek. Najve}e divqewe i priznawe kod Helena, Solon je stekao time {to je podigao svoj glas za hram u Delfima, da ga treba

pomagati i Delfima u ~ast boga treba davati oruànu za{titu.

Posle Kilonskih nemira, Atina se podelila u onoliko stranaka koliko je razli~itih delova imala. Stanovnici brdovitih (Dijakriji) bili su

pristalice demokratije, stanovnici ravni~arskih (Pedijeji) oligarhije, a stanovnici promorja (Parali) bili su za sredwi i pome{ani oblik vladavine.

Grad se pre dolaska Solona na{ao u mu~nom poloàju. Nejednakost me|u siroma{nim i bogatim bila je najizraènija: ceo grad je du`nik

bogata{ima; jedni su obra|ivali zemqu i {estinu davali bogata{ima, tzv. Hektemori ({estinari) i kmetovi; drugi su u zalog davali tela; mnogi bili

primorani da prodaju svoju decu (jer to nijedan zakon nije branio). U takvim okolnostima, Atiwani su videli spas u Solonu, znaju}i da on nije

u~estvovao ni u nepravi~nostima bogata{a, a nisu ga pritiskale ni nevoqe siroma{nih. Solon se isprva ustezao da prihvati dràvne uprave,

jer se u jednu ruku pla{io gramzivosti jedne, a u drugu ruku prkosa druge strane. Solona }e Atiwani izabrati za arhonta, u isti mah i za

predsednika stranaka i zakonodavaca i obe stranke su time bile zadovoqne. Bogati su u Solonu videli imu}nog, a siroma{ni bogatog i

~estitog ~oveka. Solonu su mnogi prijateqi preporu~ivali tirania kao i to da s velikom smelo{}u u|e u dràvne poslove kada ve} ima mo}.

Neki tvrde da je Solonu u Delfima dato proro~anstvo da upravqa Atiwanima kao krmar na sredini broda. [to se tiranide ti~e, Solon je rekao

da je tiranida lepo mesta{ce, ali da se iz wega ne moè iza}i.5

,,Ako je i odbio tiranidu u vr{ewu svoje slu`be nije postupao suvi{e blago, a u dono{ewu zakona nije bio mek i popustqiv prema

bogata{ima i nije uzimao u obzir ni nezadovoqstvo onih koji ga nisu birali ni zadovoqstvo onih koji su ga birali. Kad je bio upitan da li je

Atiwanima dao najboqe zakone odgovorio je:Jesam, najboqe koje bi oni prihvatili." 6

Prva politi~ka naredba koju je Solon izdao bila je da se dugovi moraju ukinuti i da niko ne sme davati novac, uzimaju}i u zalog tela.

Solon je nasilno poni{tavawe dugova nazvao ,,rastere}ewe". Me|utim, mnogi pisci onog vremena smatraju da nisu bili ukinuti svi dugovi, iako

se iz Solonovih spisa jasno vidi da je ,,rastere}ewe" bilo stvarno ukidawe dugova. Nakon ,,rastere}ewa" Solon se nije svideo nijednoj stranci.

Raàlostio je bogata{e ukidawem dugova, a siromahe time {to nije izvr{io podelu zemqe koju su zahtevali. Atiwani su ubrzo videli korist

Solonovih mera, po~eli da mu prinose `rtvu koju su nazvali Sisahtija, a Solona su proglasili za ure|iva~a ustava i zakonodavca i poverili mu

sve:slu`be, narodne skup{tine, ve}a.7

,,Najpre je ukinuo sve Drakontove zakone, osim zakona o ubistvu, zbog wihove strogosti i veli~ine kazni. Solon je sve gra|ane

podelio prema wihovom imovnom stawu na redove. One koji su na godinu sa svoga zemqi{ta dobivali pet stotona mera suvog i te~nog

prihoda stavio je u prvi red i nazvao pentakosiomedimnima.

U drugi red uvrstio je one koji su mogli hraniti kowa ili dobavqati tri stotine mera prihoda, i ovi se zvahu vitezovi. Tre}em redu

pripadali su zeugiti, i oni su imali dve stotine mera prihoda i jednog i drugog. A svi ostali su se teti; wima nije poverio nijednu upravnu slu`bu,

ali su oni u~estvovali u dràvnoj upravi svojim u~e{}em u narodnim skup{tinama i svojim sudijskim radom. Solon je svakom dopustio da se

obra{a narodnom sudu. Svakom je dao za pravo da onoga ko je drugom u~inio zlo pozove na odgovornost," 8

Postoje izvori koji tvrde da je Areopa{ki savet postojao pre Solonovog arhontata i zakonodavstva. Areopa{ki savet se sastojao iz

arhonata u ostavci, a Solon je, kao biv{i arhont bio ~lan ovog saveta. Solon }e ustanoviti jo{ jedan savet, tako {to }e u wega iz svake file,

kojih je bilo 4 odabrati po stotinu qudi. Ovaj savet je raspravqao o svakom predmetu i donosio re{ewa, a Solon je ovaj savet postavio za

nadzornika svega i ~uvara zakona. Najneobi~niji je zakon, koji svakog gra|anina koji za vreme unutra{wih nemira ne pristaje na jednoj

stranci, ogla{ava be{~asnim. Solon je doneo zakon o braku, zabranio miraz i naredio da nevesta ne sme da donosi vi{e od tri haqine i

4. Plutarh, Slavni likovi Antike I, ,,Budu}nost", Novi Sad, 1978. (@ivot Solonov 11)5. - I I - (@ivot Solonov 11- 14)6. - I I - (@ivot Solonov 15) (81str)7. Plutarh, Slavni likovi Antike I, ,,Budu}nost", Novi Sad, 1978. (@ivot Solonov 16) 8. - I I - (@ivot Solonov 17),(85str)

Strana - 3 -


name{taj koji ne ko{ta mnogo, ina~e ni{ta. Solon nije hteo da brak bude dono{ewe nagrade ni ~ar{ijska roba, ve} brak bi trebalo da bude

zajedni~ki ìvot muà i ène i da se sastoji u ra|awu dece, qubavi i prijateqstvu.9

Solon je doneo zakon koji zabrawuje da se govori ru`no o pokojniku. Zakon zahteva da se pokojnici smatraju kao sveti. Solon je

naredio da se ni o ìvima ru`no ne sme govoriti, a ko bi ovaj zakon prekr{io morao je da plati tri drahme, i to jednu onome kome je naneo

uvredu, a druge dve dràvnoj riznici. Pre dolaska Solona na vlast, zave{tawa nisu bila dopu{tena, ali Solon je dao prevo svakom ko nema

dece da svoju imovinu ostavi kome ho}e. Videv{i da se Atina puni qudima, da je najve}i deo zemqi{ta lo{, Solon je podsticao gra|ane

izu~avawu zanata i doneo zakon po kome sin nije obavezan da izdràva oca, ukoliko mu ovaj nije omogu}io da izu~i bilo koji zanat.

Veoma su zanimqivi solonovi zakoni o ènama. Solon je naredio da èna kada izlazi iz grada ne sme sa sobom nositi vi{e od tri

haqine, no}u mora putovati samo na kolima ispred sebe drè}i ìàk. Solon je zatim ukinuo pevawe tu`balica, lelekawe pri sahrani, grebawe

lica i udarawe u prsa. Ko kod svoje ène uhvati qubavnika, po Solonovom zakonu mogao ga je ubiti. Onaj ko slobodnoj èni u~ini ne{to,

morao je da plati kaznu sto drahmi, a ko takvu ènu dovede drugima, samo dvadeset drahmi. Solon je zabranio prodavawe k}eri i sestara.10

Solon je doneo zakone o upotrebi javnih bunara, i interesantan zakon o sa|ewu vo}aka i drve}a, jer biqke svojim korewem {tete

jedne drugima, pa je zato ta~no odredio rastojawe izme|u pojedinih biqaka i susednih wiva. Zatim, zakon o kopawu jaraka i o zasnivawu

p~eliwaka. Solon je doneo zakon da se strancima izvozi samo uqe i zabranio izvoz svih ostalih proizvoda.

Solon je ~ak doneo zakon o {teti koju nanose ìvotiwe - pas koji je nekoga ujeo predaje se vezan lancem dugim ~etiri lakta. Javna ru~avawa

Solon je nazvao parasitije i nije dozvoqavao istoj li~nosti da na parasitije dolazi ~esto, a kaznio je one koji nisu hteli da do|u.

Jedini je Solon protuma~io Homera i razumeo wegov stih koji se odnosio na Mesec i izvr{io reformu brojawa dana u mesecu.

,, Za sve svoje zakone odredio je da moraju biti na snazi sto godina. Oni su bili napisani na drvene plo~e koje su se zvale osovine,

jer su se mogle okretati u ~etvorouglastim spremicama. Od wih su neki mali ostaci jo{ u moje vreme bili o~uvani u Pritaneju i, prema

Aristotelovu svedo~anstvu, dobili su ime kirbe. I komediograf Kratin kaè na jednom mestu:

Solonom i Drakontom, ~ijim kirbama

ve} je~am sada prè, ja se zakliwem.

A neki tvrde da su naro~ito plo~e na kojima su zapisani zakoni o slu`bi bo`joj i `rtvama dobili ime kirbe, a ostale osovine."11

Solon je otputovao iz Atine pod izgovorom da je u pitawu wegova pomorska trgovina. Izmolio je odsustvo na deset godina, da bi se

za to vreme Atiwani privikli na zakone koje je doneo. Najpre je boravio u Egiptu, zatim na Kipru, a izvesno vreme proveo i kod kraqa Kresa u

Sardu. Kraq Kres je Solona smatrao glupim zato {to Solon ne uzima kao merilo sre}e blago, ve} vi{e ceni smrt obi~nog i prostog ~oveka.

Neko vreme je proveo sa basnopiscem Ezopom. Dok je Solon putovao, u Atini su izbili nemiri, a na ~elu Br|ana na{ao se Solonov ro|ak

Pizistrat. Zbog svoje starosti Solon vi{e nije imao snage i voqe da kao ranije javno govori i radi, pa se zato trudio da odvrati od tiranide koje

je ovaj èleo da se do~epa. Upla{enim Atiwanima Solon je govorima na trgu poku{ao da objasni da treba izbe}i i spre~iti tiranidu, ali ga niko

nije slu{ao.

,,Shvativ{i da je nemo}an, Solon se vrati svojoj ku}i, uzme svoje oru`je, odnese ga pred vrata na ulicu i re~e samo ovo:,,Ja sam,

koliko sam god mogao, pomogao otaxbini i zakonima!" I tada je bio miran. Prijateqi su mu savetovali da beì, ali on ih nije slu{ao, nego je

pevao pesme i u wima korio Atiwane,"12

Solon je nameravao da ispeva istoriju Antlantide, ali je odustao. Nezna se ta~no kad je Solon umro, neki pi{u da je ìveo dugo

otkako se Pizistrat do~epao tiranide, a neki da je ìveo samo dve nepune godine nakon toga. Solonovo telo je spaqeno, wegov pepeo rasut

po ostrvu Salamini, me|utim ova pri~a je zbog svoje neukusnosti sasvim neverovatna.13

9. - I I - (@ivot Solonov )10. - I I - (@ivot Solonov 20 - 25)11. Plutarh, Slavni likovi Antike I, ,,Budu}nost", Novi Sad, 1978. (@ivot Solonov 26 - 30)12. - I I - (@ivot Solonov 31)13. - I I - (@ivot Solonov 32)

Strana - 4 -

Atinski dràvnici i besedniciK L I S T E N

,,Atina koja je ve} ranije bila velika, tada, kada se oslobodila svojih tirana, postala je jo{ ve}a. U woj su dva ~oveka bila bila mo}na,

Klisten i Isagora. Ti qudi stanu se otimati oko vlasti, i kako je Klisten podlegao, on pridobije narod na svoju stranu. Potom Atiwane, kojih je

bilo ~etiri file, razdeli na deset fila i wihova imena po Ijonovim sinovima ukine, te im nadene imena po doma}im herojima, osim Ajanta, a

wega je dodao kao suseda, mada je bio stranac. U tome se Klisten ugledao na svog deda po majci, sikionskog vladara, koji se tako|e zvao

Klisten.1

Klisten je u Atini izvr{io ~uvenu reformu. Postoje}e ~etiri file podelio je na deset, na ~elo svake postavio po jednog filarha i po deset

dema uvrstio u jednu filu. Me|utin, najve]i Klistenov protivnik Isagora, pozvao je izvesnog Kleomena Lakedemowanina i zatraìo od wega da

po{aqe glasnika u Atinu, i da protera Klistena i sa Klistenom mnoge Atiwane ,,krvqu okaqane". Klisten }e sam pobe}i, a Kleomen }e sa

~etom do}i u Atinu i proterati sedamstotina porodica koje je obeleìo Isagora. Kleomen }e poku{ati da rasturi Ve}e i preda vlast trima

stotinama Isagorinih pristalica, ali Ve}e se oduprlo. Kleomen se sa Isagorom popeo na Akropoq da ga zauzme i po{ao u svetiwu bogiwe da

se pomoli. Ali sve{tenica je ustala sa stolice i rekla Kleomenu da kao Lakedemowanin ode, jer Dorcima nije dopu{teno da tu ulaze. Me|utim,

odgovoriv{i da nije Dorac nego Ahejac, Kleomen je izvr{io nasiqe. Za tri dana Atiwani su proterali Kleomena i Lakedemowane i odmah vratili

Klistena i sedamstotina porodica koje je Kleomen proterao. Atiwani su odmah poslali Saveznike u Sard da sklopi savez sa Persijancima, jer

su znali da }e ratovati sa Lakedemowanima.2

ARISTID

Aristid je bio iz plemena Antiohide, iz op{tine Alopeke. Postoje razli~iti podaci o Aristidovom imawu. Jedni kaù da je ìveo u krajwoj

sirotiwi i da se wegove dve k}eri dugo nisu mogle udati zbog siroma{tva. Drugi kaù da je znak Aristidovog doma}eg blagostawa taj {to

uzima vrhovnu arhontsku ~ast, koja mu je kockom pripala, jer je pripadao pentakosiomedimnima. Dokaz o Aristidovom bogatstvu je taj {to je

Aristid bio prognan ostrakizmom, jer ovo prognanstvo nije poga|alo siromahe. Ostrakazam je poga|ao one za koje se mislilo da se slavom,

visokim poreklom ili re~ito{}u izdiù iznad ostalih.1

Aristid se sloìo sa Klistenom i ustavom koji je Klisten vratio, me|utim kao uzor, Aristid je sebi uzeo Likurga. Zato je Aristid i usvojio

aristokratsku politiku i nai{ao na protivnika - Temistoklea, koji je branio demokratiju. Aristidovo suparni{tvo sa Temistoklom po~elo je jo{ dok

su bili de~aci, jer je Temistokle bio oprezan, drzak i lukav, a Aristid je bio ~estit i drào se pravednosti i odbacao la` i prevaru ~ak i u {ali.

Kaè se i da }e wihovo neprijateqstvo pote}i kasnije, iz zajedni~ke qubavi prema Stesilaju. Temistokle je stekao mo} uhvativ{i se u kolo

jedne heterije, a Aristid je u politi~ki svet u{ao bez ikakvog oslonca i pomo}i sa strane. Aristid je bio izuzetno o{trouman, primetio je na

vreme da podr{ka koja dolazi od prijateqa mnoge zavodi na nepravdu i zato se ~uvao prijateqa. Smatrao je da se po{ten gra|anin sme i

moè oslawati samo na ~estitost.2

Postoji mnogo primera Aristidovog nesebi~nog rodoqubqa. ,,Kad je Temistokle jednom na skup{tinskom zasedawu predlagao ne{to

{to je bilo sasvim neumesno, Aristid je protiv toga ustao i odneo pobedu. Me|utim, na polasku iz skup{tine nije se mogao uzdràti, a da ne

kaè:,,Atinskoj dràvi nema spasa ako i Temistokla i mene ne bace u ponor”. U drugoj prilici izneo je pred narod nekakav predlog, i wegovo

obrazloèwe pored svih zamerki i prepirki, pobedilo je. Ve} je pretsednik hteo da pita narod za odluku, kad se Aristid iz same rasprave o

predlogu doseti da stvar nije korisna za narod i predlog povu~e. Aristid se nikakvim odlikovawem nije razmetao, niti su mu kakvi neuspesi

1. \uri}, Milo{, Istorija starih Grka do smrti Aleksandra Makedonskog, Bigz,Beograd,1961.(Herodot 66,67) (44str)2. - I I (Herodot 69,70,72 -78)1. \uri}, Milo{, Istorija starih Grka do smrti Aleksandra Makedonskog, Bigz,Beograd,1961.(Plutarh @ivot Aristidov 1) 2. - I I - (Plutarh @ivot Aristidov 2)

Strana - 5 -


remetili du{evno spokojstvo i qubaznost, jer je smatrao da u svakom slu~aju mora otaxbini jednako sluìti, ne o~ekuju}i za svoje zasluge ni u

novcu ni u ~asti nikakve nagrade ili plate.” 3

Aristid je bio izuzetno pravi~an. Jednom je jednog od svojih neprijateqa tuìo sudiji, a sudije nisu htele da saslu{aju optuènoga,

nego su zahtevale da se optuèni odmah proglasi krivim. Aristid je sko~io i zajedno s optuènim stao da se moli da se optuèni saslu{a po

zakonu. Aristid je bio izabran za nadzornika dràvne riznice. Kao nadzornik riznice dokazao je da su pre|a{wi arhonti izvr{ili velike utaje. Me|

utim, Temistokle je mnoge gra|ane usmerio protiv Aristida i osudio ga za utaju. Usled negodovawa najuglednijih Atiwana, Aristidu je kazna

opro{tena i vra}en je na isti poloàj. Vrativ{i se na poloàj nadzornika dràvne riznice, Aristid se pokazao mawe strog, one koji su krali dràvni

novac nije prijavqivao, niti je vodio ta~ne ra~une izvesno vreme. Oni koji su punili kase dràvnim novcem, traìli su da Aristid ponovo bude

izabran za arhonta, ali je on rekao:,,Dok sam vam kao arhont verno i savesno sluìo, vi me ruìste; a kad sam znatan dràvni novac ostavio

lopovima smatrate me za uzorna gra|anina!” 4

U ratu koji su Atiwani vodili protiv Darija Datisa, postavili su deset vojvoda od kojih je najve}i ugled uìvao Miltijad, pa po ugledu

ne{to niì bio je Arstid. Svaki od vojvoda imao je vrhovnu vlast samo jedan dan. Kada je do{ao red na Aristida, on je svoju vlast ustupio

Miltijadu i time nau~io ostale generale poslu{nosti i pokornosti prema razboritim qudima, pokazav{i da to nije sramota, ve} da poslu{nost

donosi ~ast i spasewe. Nakon pobede na Maratonskom poqu, 490.g.p.n.ere, Aristid je dobio ~ast prvog arhonta.5

Me|u svim vrlinama koje je Aristid posedovao, Atiwani su najvi{e cenili wegovu pravednost, koja je pruàla najop{tiju korist. Aristid je

dobio nadimak ,,Pravednik”, za razliku od kraqevskih tirana koji su se radije nazivali ,,Ru{igrad”, ,,Muwa” ili,,Pobednik”, jer su vi{e cenili silu i

mo} nego moralne odlike. ,,Pravedni” je smatrao da je moralno savr{enstvo najuzvi{enije, a da su pravda i pravednost osobine boànstva i to

samo zato {to je ono duh i razum. Bio je mi{qewa da ìvet u mo}i, velikoj sre}i i vlasti samo pravednost ~ini boànskim, dok ga nepravednost

~ini ìvotiwskim.

Aristida su u po~etku voleli zbog nadimka ,,Pravedni”, ali kasnije su mu zavideli naro~ito kada je Temistokle u narodu rasturio la`

da je Aristid ukinuo sudove, da svemu sam sudi i prosu|ue, da je sebi spremio samovla{}e, samo mu jo{ nedostaje telesna straà. ,,Narod se

toliko ponosio i srdio na svakog kojim se imenom i ugledom iznad mase uzdigao. I zato se qudi do|u sa svih strana u grad i osude Aristida

crepovim sudom. Osuda crepovim sudom - ostrakizam nije bila kazna za nemoralan ~in, nego su je, u~tivosti radi, nazvali poniàvawem i

organizovawem oholosti i suvi{e velike mo}i; ustvari to je bila blaga uteha zavisti, koja istina, nije imala nikakvih neisceqivih posledica, nego

je nametala promenu boravi{ta na deset godina, i time silom davala odu{ka svojoj mrzoti na onoga koji je narodu bio trn u oku.6

Postupak ka`wavawa ostrakizmom, sastojao se u slede}em, svako bi uzeo crepi} i na wemu napisao ime gra|anina koga je èleo da udaqi iz

grada i isti bi crepi} odneo na trg i ostavio na mesto koje je bilo ogra|eno hrastovom ogradom. Ukoliko je broj glasa~a bio mawi od {est

hiqada, su|ewe crepom se ne bi prihvatilo. Prebrojavawem crepi}a utvrdilo bi se koga bi prema zahtevu gra|ana trebalo udaqiti iz grada na

deset godina. Jedan seqak je, za vreme glasawa crepovim sudom, sreo Aristida i zamolio ga da mu na crepi} zapi{e ,,Aristid” i na Aristidovo

pitawe za{to, obrazloìo je da ne voli to {to ga svuda zovu ,,pravedni”. Aristid je napisao svoje ime na seqakov crepi}, ne rekav{i ni{ta.7

Aristid je uvideo da Atiwani zahtevaju da dobiju punu demokratiju i zato je izneo predlog da svaki gra|anin bez razlike moè u~estvovati u

dràvnoj upravi i da se arhonti biraju izme|u svih Atiwana. Kada ga je narod pitao {ta misli o Temistoklevom planu da uni{ti helensku

brodaricu, Aristid je rekao da od tog plana nema korisnijeg ali i nepravednijeg.8

Aristid je prema saveznicima bio izuzetno blag i qubazan, za razliku od spartanskih glavara koji su postupali bezdu{no. Aristid je

neprimetno, bez kowice i brodova, bez oru`ja, ve} samo miroqubivim postupawem preoteo Lakedemowanima hegemoniju. Zbog Aristidovih

vrlina, a najvi{e zbog pravi~nosti, narod je zahtevao da Aristid prihvati vrhovno stare{instvo i stvori Atinski savez.

Pod hegemonijom Lakedemowana, Heleni su davali prilog za rat. Me|utim, Heleni su èleli da se za svaku dràvu odredi srazmeran

deo. Traìli su od Atiwana Aristida da izmeri zemqu i prihode svake dràve i da na osnovu toga svakoj odredi prinos. Time je Aristid postao

jedina li~nost kojoj je Helada poverila svu svoju imovinu. Aristid je dobio ogromnu vlast. Na vlast je oti{ao siroma{an, a vratio se

3. - I I - (Plutarh @ivot Aristidov 3) (95str.)4. \uri}, Milo{, Istorija starih Grka do smrti Aleksandra Makedonskog,,,Bigz”,Beograd,1961.(Plutarh @ivot Aristidov 4) 5. - I I - (Plutarh @ivot Aristidov 5) 6. - I I - (Plutarh @ivot Aristidov 6,7) 7. - I I - (Plutarh @ivot Aristidov 6) 8. \uri}, Milo{,Istorija starih Grka do smrti Aleksandra Makedonskog, ,,Bigz”,Beograd,1961.(Plutarh @ivot Aristidov 22)

Strana - 6 -


jo{ siroma{niji, jer svoj posao nije radio samo pravedno ve} i prijateqski. Zato su atinski saveznici hvalili Aristida, govore}i da je to ,,blaèno

doba Helade”, naro~ito kada su se prihodi udvostru~ili, a zatim i utrostru~ili. Prinos koji je utvrdio Aristid iznosio je 460 talanata. Aristid je

uzeo od Helena zakletvu i sam se zakleo u ime Atiwana baciv{i èqezo u more. U poslovima prema sugra|anima, kao i u privatnom ìvotu,

Aristid je bio do krajwe mere po{ten. Kada su ga pitali da li da savezni~ku riznicu sa Dela prenesu u Atinu,Aristid je izjavio:

,,To, istina nije pravo, ali je korisno!” 9

Kad je svojoj otaxbini obezbedio vlast nad mnogim oblastima, Aristid je bio i daqe siroma{an. Vi{e je cenio svoju slavu ste~enu siroma{tvom,

nego slavu ste~enu svojim pobedama. Zbog Aristidove nema{tine, Aristidov ro|ak Kalija bio je optuèn {to Aristid ìvi u bedi. Me|utim, pred

sudom Aristid je potvrdio da mu je Kalija ~esto nudio poklone i molio ga da ih primi. Tom prilikom Aristid je rekao da mu vi{e dolikuje

ponositi se siroma{tvom, nego Kaliji ponositi se bogatstvom. Dodao je i ~iwenicu da se siroma{tva stide samo oni koji nerado sirotuju. Od

svih atinskih dràvnika, samo je Aristid postavio po{tewe kao ciq ìvota. U pona{awu prema qutitom protivniku Temistoklu, zbog koga je i bio

poraèn, Aristid je ispoqio sve svoje vrline. Jer, Aristid ni{ta nije u~inio Temistoklu na {tetu niti se koristio wegovom nesre}om.10

KIMON

Kimonov otac je bio Miltijad, a majka Hegesipila, Tra~anka, }erka kraqa Olora. Kimonov otac, Miltijad, bio je zatvoren i osu|en na globu od

pedeset talanata. Umro je u tamnici ostaviv{i iza sebe Kimona, kao mladi}a i }erku Elpiniku, tako|e mladu i neudatu. U prvo vreme Kimona

su Atiwani smatrali za vrlo neurednog ~oveka i pijanicu, jer ih je izuzetno podse}ao na svog dedu, koji je zbog gluposti dobio

nadimak ,,Budala”.1.

Kimon je bio dostojan divqewa. [to se ratnih odlika ti~e, nije zaostajao za Miltijadom, u o{troumnosti je daleko prevazi{ao

Temistokla, i {to je najva`nije, obojicu je prevazi{ao u ve{tini vo|ewa dràvnih poslova i to jo{ u mladim godinama. Kada je pri prodirawu

Persijanaca Temistokle savetovao narodu da beì Kimon se sa kowskom uzdom u ruci popeo na Akropoq i tu istu uzdu prineo bogiwi Atini

kao poklon. Zatim je uzeo jedan od {titova koji su visili oko hrama i time pokazao da grad ne treba kowske snage, ve} hrabrih boraca na

moru.

,,Wegova spoqa{wost bila je besprekorna, kao {to kaè pesnik Ijon: bio je velik, a na glavi se vijorila grgurava i gusta kosa. I u

samoj borbi odlikovao se sjajnom hrabro{}u i u svojoj otaxbini brzo stekao ugled i po{tovawe, tako de su se mnogi oko wega okupili. Kada se

predao politi~kom radu, narod ga je do~ekao s velikom rado{}u, i kako mu je Temistokle ve} dodijao, po~eo je Kimona uzdizati do najve}ih

~asti i poloàja u dràvi, zbog wegove dobrodu{nosti i otvorenosti. Kimona je najvi{e pomagao Aristid, jer je u wemu video plemenite

sposobnosti i postavio ga je kao protivnika Temistoklovoj spletka{koj ve{tini.” 2.

Kada su Persijanci pobegli iz Helade, narod je postavio Kimona za admirala. Dospev{i na najvi{i vojni poloàj, vrhovni stare{ina

Kimon je nastojao da wegovi sugra|ani disciplinom i redom prevazilaze sve, a da hrabro{}u izazivaju divqewe. Kao prijateq i ~ovek koji je

najboqe poznavao Kimonove spretnosti, Aristid je Kimona savetovao da se prema saveznicima ne pona{a oholo, zato je Kimon svojom

qubazno{}u i prijateqstvom neprimetno dobio hegemoniju nad Heladom. Ve}i deo saveznika stao je uz Aristida i Kimona, koji su ne oru`jem,

ve} qubazno{}u i prijateqskim pona{awem pridobijali narod.

Kao vrhovni vojni stare{ina Kimon je otplovio u Trakiju, zato {to su Persijanci opsedali grad Ejon i uznemiravali okolne Helene. Kimon je prvo

pobedio Persijance i zatvorio ih u Ejon. Zatim je pobedio i Tra~ane koji su Persijancima davali hranu. Kimon je ~uvao Ejon, drào ga pod

straòm i u strahu, zato je carski general Bute, izgubiv{i svaku nadu, zapalio grad i sebi, ~itavom gradu i blagu u~inio kraj. Kimon od toga

nije imao nikakve koristi, jer je sve izgorelo sa neprijateqem. Me|utim, po{to je grad bio plodan i lep, Kimon ga je predao Atiwanima da ga

nasele. Kimon je u ovom gradu postavio tri kamene herme. Na svkoj hermi pisao je stih koji je hvalio Atinske junake i vo|e. Saveznici su i

daqe pla}ali svoje prinose, ali nisu vi{e davali propisani broj brodova i vojnika. @eleli su da ìve u miru i da obra|uju svoju zemqu, pa zato

nisu slali brodove i vojnike. Kimon, kao vrhovni vojni stare{ina, nikog nije hteo da primorava, i ni na koga od Helena nije primewivao nasilna

sredstva. Od onih koji nisu hteli da idu u vojsku uzimao je novac i prazne brodove. Onima koji su teìli mirnom ìvotu dopu{tao je da se bave

9. - I I - (Plutarh @ivot Aristidov 23-25) 10. - I I - ( Plutarh @ivot Aristidov 25) 1. \uri},Milo{,Istorija starih Grka do smrti Aleksandra Makedonskog, ,,Bigz”,Beograd,1961 (Plutarh @ivot Kimonov 4)2. - I I - (Plutarh @ivot Kimonov 5)

Strana - 7 -


svojim poslovima i da postanu za rat nesposobni zemqoradnici i bakali. Mnoge Atiwane dodeqivao je mornarici ~eli~io ih za ratnu slu`bu i od

wih stvarao junake.3.

Kimon se proslavio pobedom sa svojom mornaricom na Eurimedontu, kao i pobedom na kopnu u blizini Eurimedonta. U pomenutoj

pomorskoj bici, Kimon je pokazao spretnost i nenadma{ivu disciplinu svoje mornarice. Za vreme Kimonove vladavine, ,,sva Azija od Jonije

do Pamfilije bila je o~i{}ena od persijskog oru`ja”. Nakon pobede kod Eurimedonta, Kimon se pokazao kao odli~an rva~ i u nadmetawu se

borio sa tolikim uspehom da je nadma{io slavu ste~enu kod Salamine i slavu ste~enu u bici kod Plateje. Kimonovo juna{tvo slomilo je

samosvest perisijskog cara, tako da je sklopio znameniti mir kojim se obavezao da ,,od helenskog mora svagda ostaje toliko daleko koliko

moè neko da pretr~i za jedan dan...” 4.

Od ratnog plena dobijenog u ratu u kome ga je predvodio Kimon, narod je dobio sredstva za mnoge poduhvate i razli~ite ciqeve.

Od prodaje ratnog plena, narod je sagradio ju`ni zid na Akropoqu. Dugim zidovima koji su prelazili preko mo~varnog i vla`nog tla, tzv.

Krakovim zidovima, sam Kimon je dao pravu i ~vrstu podlogu. Kimon je mo~varu zatrpao {qunkom i te{kim kamewem, i bio prvi koji je Atinu

ulep{ao prijatnim {etali{tima. Kimon je trg zasadio platanima, a Akademiju kao suvo i bezvodno mesto pretvorio u dubravu sa dovoqno vode,

sa ~istim trkali{tima i hladovitim {etali{tima.5.

Dok je Kimon bio na vlasti u Atini, umeo je da obuzdava narod i da suzbija aristokratiju kada je god hteo. Kad je otplovio na novu

vojnu, narodna masa se sasvim otela, oborila dotada{wi politi~ki poredak i zakonske uredbe koje su dotad vaìle, a Efijalt je oteo svu vlast

Areopa{kom savetu, nametnuo se za gospodara i bacio Atinu u punu demokratiju. Vrativ{i se, Kimon je bio qut {to je pogaèno dostojanstvo

najvi{eg suda i poku{ao je da aristokratiju vrati u ono stawe u kome se nalazila u vreme Klistena. Kimonovi protivnici su se jako organizovali

protiv wega, neprestano ponavqali stare pri~e o wegovoj sestri Elpiniki, kritikovali ga zbog preterane naklonosti prema Lakedemowanima, i

tako|e ga ismevali i nazivali pijanicom. Me|utim, ako je Kimon i pored sve svoje nemarnosti i pijanstava osvojio tolike gradove i odneo tolike

pobede, onda je o~igledno da ga, kad bi bio trezan, ni jedan Helen ne bi mogao prevazi}i.6.

Kimon je bio veliki prijateq Lakonaca. Imao je tri sina, blizance Eleta i Lakedemonija i Tesala, a koliko je voleo Lakedemowane,

govori ime koje je dao svom sinu. Kimon je uìvao ogromnu naklonost Sparte, zato Sparta nije bila nezadovoqna protiv Atine koja joj se

me{a u savezni~ke poslove. Lakedemowani su vi{e voleli da se Kimon uzdigne iznad Temistokla, zato su ga uvek podràvali i cenili. Kimon

je sve svoje planove ostvario popustqivo{}u prema saveznicima i susretqivo{}u prema Lakedemowanima.

Kimon je u svakoj prilici uzdigao Lakedemowane iznad Atiwana, i naro~ito je to ~inio kada je Atiwane hteo da ukori ili podstakne. To je ~inio

re~ima:,, Ali Lakedemowani, bogme, nisu takvi? 7.

Kimon }e biti optuèn, a povod za tu tu`bu je slede}i. U Sparti se desio stra{an zemqotres i poru{io sve, izginuli su svi mladi}i koji su

se zadesili na ve`bali{tu i svi de~aci koji su uqem namazani ve`bali. Kada je Arhidam video da gra|ani ùre da se spasu najskupocenije

stvari iz svojih ku}a, naredio je da se trubom da znak kao da se neprijateq pribliàva. Heloti su iz svih sela sa strane dotr~ali ali sa namerom

da zemqotresom pogo|ene Spartance dotuku, ali su ih na{li u bojnom redu postrojene i naoruàne, pa su morali da se povuku i zapo~nu

otvoren rat. Kimon je uti{ao helenski ustanak.8.

Za vreme vladavine Perikla, Kimon je bio prognan ostrakizmom. Kako je bio gra|anin koji je Atinu napunio blagom i koji je izvojevao

najsjajnije pobede, vratili su ga u Atinu, jer je Atina po~ela da gubi u bitkama. Po drugim vestima Kimonov povratak u Atinu izdejstvovala je

Kimonova sestra Elpinika kod Perikla. Kimon je umro na Kipru, kao admiral.9.

PERIKLE

3. \uri}, Milo{, Istorija starih Grka do smrti Aleksandra Makedonskog,,,Bigz”,Beograd,1961.(Plutarh @ivot Kimonov 6-11)4. - I I - (Plutarh @ivot Kimonov 12,13) 5. - I I - (Plutarh @ivot Kimonov 13) 6. - I I - (Plutarh @ivot Kimonov 15) 7. \uri},Milo{, Istorija starih Grka do smrti Aleksandra Makedonskog, ,,Bigz”,Beograd,1961.(Plutarh @ivot Kimonov 16)(121str.) 8. - I I - (Plutarh @ivot Kimonov 16)9. - I I - (Plutarh @ivot Kimonov 16)

Strana - 8 -


Perikle je poticao iz plemena Akamantide, iz op{tine Holarge, i sa o~eve i sa maj~ine

strane poticao je iz veoma uglednih ku}a. Periklova majka, Agarista, usnila je da je rodila lava, i

kroz nrkoliko dana rodila je Perikla. Dete nije imalo nikakvih mana, jedino mu je glava bila ove}a i

nesrazmerna u odnosu na telo. Zato svi Periklovi likovi imaju na glavi {lem, jer umetnici nisu èleli

da mu se rugaju. Anti~ki pesnici zvali su ga ,,shinokefal” , tj. morski luk. Komediograf Kratin u

svojoj Nemesi kaè: ,,Ta do|i, Dive, gostoqup~e, glavowo !” 1.

Periklovi u~iteqi bili su Damon, Zenon, iz Eleje i

Anaksagora. Damon je bio Periklov u~iteq u muzici,

me|utim, lira mu je bila samo izgovor kako bi svoju sofisti~ku umetnost krio od

gomile. Perikle je slu{ao Zenona iz Eleje, koji se bavio prou~avawem prirode. Sa Perilom je

najvi{e vremena provodio Anaksagora. Jedino je Anaksagora usadio Periku ponos i mi{qewe ja~e

od obi~ne demagogije. Bio je najboqi Periklov u~iteq, a o wegovoj mudrosti sve govori nadimak ,,Um”. Perikle se tako umnom ~oveku divio

i i{ao da mu zahvali za ozbiqnost lica koje se retko moglo naterati na smeh, za umerenost u hodu, za mirnu modulaciju glasa, besprekoran

poloàj haqina, uzvi{en na~in besedewa i jo{ mno{tvo vrlina koje je od ovog u~enog ~oveka prihvatio. Me|utim, najve}i savet koji je Perikle

primio od Anaksagore bio je taj da odbaca praznoverice koje stvara strah od nebeskih pojava, jer im ~ovek ne poznaje uzroke, pa se pla{i

zbog nepoznavawa tih stvari.2.

Kao mladi}, Perikle se ~uvao naroda. Po{to je pripadao bogatoj i uglednoj porodici, bojao se ostrakizma, pa se zato klonio

politi~kog ìvota. Mada je starijim Atiwanima li~io na tiranina Pisistrata, Perikle je u ratu bio izuzetno hrabar vojnik i ~estio je crtao u

opasnost. Kada je Kimon zbog ratnih poslova bio izvan Helade, Perikle je prihvatio dràvne poslove. Umesto partije imu}ne mawine, Perikle

je izabrao partiju siroma{ne ve}ine. To je u~inio kao suprotnost svojoj prirodnoj sklonosti koja nije ni malo bila demokratska. Perikle se tako

pribliìo narodu, jer se bojao da narod ne posumqa da on teì tiraniji. Opaziv{i da je Kimon vatreni aristokrata, Perikle je potpuno promenio

na~in ìvota: nije primao nikakve pozive na ru~kove, odrekao se ugodnosti i prijatnosti s veselim dru{tvom, i bavio se samo dràvnim

poslovima.3.

,,Zahvaquju}i Anaksagorinom u~ewu i saznawima o prirodi, Perikle je pode{avao svoju besedu kao muzi~ki instrument i kalio je

Anaksagorinom naukom. Perikle je u ve{tini besedewa nadma{io sve druge besednike. Otuda je i potekao wegov nadimak ,,Olimpqanin” .

Neki smatraju da nadimak ,,Olimpqanin ” poti~e od gra|evina kojima je Perikle ukrasio Atinu, a drugi, da je nadimak dobio na osnovu svoje

sposobnosti koju je pokazao kao dràvnik i vojskovo|a. Me|utim, iz tada{wih komedija jasno se vidi da nadimak ,,Olimpqanin ” nastao usled

mnogobrojnih vrlina koje je Perikle posedovao. Govorili su da Perikle ,,grmi”, ,,seva” kad se narodu obra}a i ,, stra{nu muwu nosi na jeziku”.

U svom bese|ewu bio je veoma oprezan. Kad god bi stupio na govornicu molio se bogovima da mu ne bi protiv voqe s jezika izletela ni

jedna re~, koja ne bi dolikovala predmetu o kome je re~.” 4.

Perikle nije ostavio iza sebe ni{ta napisano, osim zakonskih osnova koje je sastavio. Ali, poznate su wegove izjave npr. ,,Egina je

krmeq Pireja, i zato je treba ukloniti! ” , ,,Ja ve} vidim da rat od Peloponesa brzo dolazi ”. 5.

1. Plutarh, Slavni likovi Antike, ,,Budu}nost” ,Novi Sad,1987.(@ivot Periklov 3)2. - I I - (@ivot Periklov 4-6)3. - I I - (@ivot Periklov 7)4. Plutarh, Slavni likovi Antike, ,,Budu}nost” ,Novi Sad,1987.(@ivot Periklov 8) (57str.)5. - I I - (@ivot Periklov 8)

Strana - 9 -

Perikle


Videv{i da je Perikle najve}i i najmo}niji od svih Atiwana, aristokrati su protiv Perikla postavili Tukidida iz Alopeke. Tukidid je bio

dobar govornik i politi~ar i na govornici se hvatao u ko{tac sa Periklom. Na taj na~in je uspostavqena ravnoteà u dràvi. Periklova borba

protiv Tukidita nagovestila je razdor izme|u demokratske i aristokratske stranke. Nadmetawe Perikla i Tukidida dovelo je do razdora u gra|

anstvu i stvarawa jednog dela koji se zvao narod i drugog dela, ~ije su pristalice bili oligarsi. Perikle je uvek umeo da u Atini priredi kakvu

zabavu ili liturgiju i gra|ane udostoji kakvim kulturnim zbivawima. Izuzetna Periklova osobina bila je ta {to je uvek ~inio korisne stvari za svoj

narod. Svake godina je slao po {ezdeset trijera na more, na kojima su sluìli mnogi gra|ani i za osam meseci slu`be dobijali plate. Tako je

Perikle uspeo da u isti mah Atiwanima obezbedi zaradu i nau~i ih pomorskom ratovawu.

Oni koji su bili sposobi i dovoqno zreli za ratnu slu`bu, obezbedili su sebi opstanak iz savezni~kog balaga. Me|utim, Perikle je èleo

da i ostali, nesposobni za ratnu slu`bu i zanatlije ne ostanu bez zarade, ali i da je ne dobijaju bez truda. Zato je dao narodu materijal i nacrte

za gra|evine, kamewe, slonovu kost, zlato, abonovinu, kiparisovinu. Tu je bilo mno{tvo zanatlija i umetnika, mno{tvo trgovaca na moru... Te

radove nadgledao je Fidija, mada su ih vr{ili i znameniti umetnici. Perikle je i sam u~estvovao u izgradwi gra|evina. Predloìo je osnovu za

Duga~ki zid, nadzirao je gra|ewe Odeona... Za vreme Perikleove vladavine sagra|eni su Akropoq, Demetrin hram, Duga~ki zid, Odeon,

Propileje i mno{tvo mawe poznatih gra|evina. Sve Periklove gra|evine zasluùju divqewe jer su podignute za kratko vreme, a za daleku

budu}nost. Aristokrati sa Tukididom na ~elu bili su protiv Perikla i wegovog ukra{avawa Atine, misle}i da je potro{io previ{e novca. Perikle je

prognao Tukidida i rasturio aristokratsku stranku. Nakon proterivawa Tukidida, Perikle se vi{e nije pokazivao pitom, ali je opet sluìo narodu

besprekorno i po{teno, na op{te dobro.6.

Periklova vladavina trajala je punih ~etrdeset godina. Posle Tukididovog pada, narod je petnaest godina uzastopno birao Perikla

kao vrhovnog strate{kog vo|u. Perikle je imao zakonito ste~eno imawe, koje mu je ostalo od oca. Da ga ne bi zanemario, odredio mu je

upravu. Perikle je bio strog doma}in, {to se nije dopadalo wegovim uku}anima jer je sve bilo nadgledano u potpunosti bez i najmaweg vi{ka.8.

Perikle je doneo predlog da se svi Heleni, ma gde bili u Evropi i Aziji zovu na helenski nacionalni kongres. Ciq kongresa bi bio

dogovor predstavnika svih Helena o podizawu hramova koje su Persijanci spalili, o `rtvama rata o morima... U tu svrhu Atina je poslala

dvadeset qudi starijih od pedeset godina da pozovu sve Helene. Me|utim, Lakedemowani su prvi odbili ovaj predlog, tako da je propao

Periklov plan o sazivawu helenskog nacionalnog kongresa.7.

Kao vojskovo|a, Perikle se najvi{e proslavio svojom smotreno{}u, jer ako je bitka bila suvi{e neizvesna i opasna, on se u wu

namerno nije upu{tao. Bio je slavqen kao smotren ~ovek. Mnogi su ga smatrali krivcem za rat protiv Samqana. U samskom ratu Perikle je

odneo sjajnu pobedu kod ostrva Tragije, gde je sa ~etrdeset ~etri broda nagnao u bekstvo sedamdeset neprijateqskih brodova od kojih su

dvadeset bili puni pe{adije. Zarobqenicima u ovom ratu, Atiwani su na ~elo udarili ìg, znak sove. Velike {tete imao je i Perikle, ali su se

Samqani ipak predali. Samqane je u ovom ratu predvodio filozof Melis. Perikle je Samqanima poru{io zidove, uzeo sve brodove, nametnuo

veliku globu, a zatim u Atini priredio sve~anu sahranu poginulim ratnicima i po obi~aju odrào nadgrobnu besedu kojom je stekao slavu i

priznawe. 8.

Peloponeski rat su otpo~eli Atiwani i Peloponeàni, po{to su pogazili ugovor o miru na trideset godina, koji su ugovorili izme|u sebe

nakon usvajawa Eubeje. Uzrok rata bio je taj {to su Atiwani pod Periklom postali mo}ni i jaki i Lakedemowanima zadavali strah. Naro~ito su

korintski poslanici govorili u Sparti o neobi~noj okretqivosti, obazrivosti i juna{tvu Atiwana, koji su uvek spremni na sve. Prema Periklovom

savetu, Atiwani su odbacili spartanske zahteve i otpo~eli rat. Perikle je savetovao sugra|ane da odmah odlu~e ili da se pokore pre nego {to

im {teta bude nanesena, ili da ratuju, {to se wemu ~ini boqe. Perikle je istakao spremnost Atiwana, hrabrio ih da se ne treba bojati

spartanske mornarice, jer su Spartanci pre svega zemqoradnici, imaju malo brodova i nisu ve{ti borbi na moru. Perikle je izme|u ostalog

dodao i to da se vi{e pla{i vlastitih mana, nego mana protivnika. Posle Periklove besede, Atiwani su bili uvereni da ih je on najboqe

6. Plutarh, Slavni likovi Antike, ,,Budu}nost”,Novi Sad,1987.(@ivot Periklov 9-14)87. - I I - (@ivot Periklov16)78. - I I - (@ivot Periklov17-32)

Strana - 10 -


savetovao, pa su odgovorili Lakedemowanima da ne dopu{taju nikakva nare|ewa, ve} da su spremni da se sve àlbe re{e na sudu. Posle

ovoga, Lakedemowani nisu vi{e slali poslanika u Atinu.9.

Lakedemowani su znali da }e Atiwani da popuste samo ako Perikle bude sru{en. Zato je Arhidam sa Pelopone{anima provalio u

Atiku. Sa {esdeset hiqada peloponeskih i beotskih hoplita. Arhidam se ulogorio u Aharni. Perikle je zatvorio grad i svuda postavio straè, nije

drào nikakve skup{tine boje}i se da ne bude nagovoren na bitku jer je nije èleo. Zbog ovog postupka mnogi su ga ismevali i pevali mu

pesme rugalice. Me|utim, on je otpremio mornaricu prema Peloponesu, koja je opusto{ila veliku oblast. Na kraju je Perikle upao u Megaru i

~itavu je opusto{io. Ali, po{to se u Atinu zbilo sve seosko stanovni{tvo, usled vru}ina i stanovawa u {atorima, pojavila se kuga i pokosila je

mnogo ìvota.10.

Perikle je opremio sto pedeset brodova i krenuo na Epidaur. Perikle je opseo sveti grad Epidaur, ali ga nije zauzeo jer mu je kuga

poremetila planove. Kuga je pokosila ne samo Atiwane, ve} sve koji su do{li u dodir sa vojskom. Atiwani su se razqutili na Perikla jer nije

umeo da uti{a wihov gnev. Uzeli su glas~ke kamen~i}e u ruke i ne samo da su ga li{ili strate{ke vlasti, ve} su ga kaznili i nov~anom globom

koja je, ponajmawem ozna~ewu iznosila petnaest, a po najve}em pedeset talaneta. Me|utim, Atiwani su na vreme uvideli svoju gre{ku i

~eznuli za Periklom. Pozivali su ga na govornicu, ali je on u te{koj nesre}i leào kod ku}e i jedino je Alkibijad bio taj koji ga je mogao

nagovoriti na povratak. Atiwani su se izvinili Periklu za svoj nepromi{qeni ~in. Kada je Perikle uzeo dràvne poslove na sebe ponovo,

zatraìo je da se zakon o vanbra~noj deci, koji je on sam ranije predloìo, ukine. To je predloìo jer u porodici nije imao zakonitih sinova, a da

mu se ne bi ugasilo ime i loza Atiwani su mu dozvolili da svog vanbra~nog sina upi{e u svoju fratriju i da mu svoje ime. Perikle je ranije sam

predloìo da kao Atiwani mogu vaìti samo oni kojima su otac i majka bili Atiwani. 11.

Perikle je odrào nadgrobnu besedu na grobu onih koji su pali u prvoj godini peloponeskog rata. Besedu je otpo~eo govorom

o ,,starima” poginulih, zatim o o~evima poginulih, o moralnim na~elima kojima su ti ratnici u~inili dràvu velikom. Zatim je govorio o

op{tinskom ustavu, obrascu za ostale ustave, o vladavini u Atini, o narodnoj vladi - demokratiji, o duhu, jer su Atiwani ustanovili razne igre i

sve~anosti, o vojni~kom ure|ewu, o tome da Atiwani vole lepo, mudrost, kao i to da je Atina ,,rasadnik obrazovanosti vaskolike helade”, o

gradu koji je svakom otvorem i ispuwen gra|evinama za divqewe. Govorio je roditeqima poginulih da slava pokojnika bude melem wihovim

du{ama, da u starosti, ~oveka ne veseli sticawe bogatstva, ve} slava i lep glas koji uìva. Na kraju se obratio deci, bra}i i udovicama

poginulih junaka. Mnogi u ovom govoru nalaze najsvetliji draguq helenske kwièvnosti.12.

Nesre}a je pritisla i mu~ila Atiwane; u gradu su qudi umirali, a izvan wega neprijateq pusto{io zemqu. Narod vi{e nije imao ko da

le~i jer su svi lekari poumirali od kuge. Telo bolesnika nije spoqa izgledalo bledo, niti je bilo toplo, ve} crvenkasto, plavkasto i posuto

mehuri}ima i ~irevima. Bolesnici su ose}ali veliku vru}inu iznutra i neprekidno ih je mu~ila è|. Ni najbliì ro|aci nisu se smeli posetiti jer su

jedni druge zaraàvali. Ali Atinu je zadesilo to da su se mnogi seqaci iz okoline preselili u grad, hramovi su se pretvorili u stanove i bili puni

mrtvaca. Mnogi su svoje mrtve stavqali na tu|e loma~e i odlazili... U isto vreme kuga je navalila i na Perikla. Ali to nije bio brz i èstok napad

kao u drugim slu~ajevima, ve} se bolest lagano prikradala, ~esto se mewala i postepeno razjedala wegovo telo i duh. Jednom prijatequ koji

je do{ao u obilazak, Perikle je pokazao amajliju koju su mu ène obesile oko vrata, i time pokazao koliko mu je te{ko kada i takve budala{tine

mora da trpi. Kada mu se pribliàvo posledwi ~as, oko wega su sedeli prijateqi i najugledniji gra|ani i pri~ali o veli~ini i mo}i wegovih vrlina i

ocewivali usluge Periklovih poduhvata i govora. Prijateqi su mislili da ve} gubi svest i da ni{ta nije razumeo, ali Perikle je tada rekao da se

~udi za{to oni isti~u stvari u kojima sre}a ima udela i koje su po{le za rukom svim vojskovo|ama, a ne najve}oj i najlep{oj stvari:

9. \uri}, Milo{, Istorija Starih Grka do smrti Aleksandra Makedonskog, ,,BIGZ”, Beograd,1961.(Tukidid, Istorija Peloponeskog rata I 140-146)10. Plutarh, Slavni likovi Antike I I, ,,Budu}nost” , Novi Sad,1987. (@ivot Periklov 34)11. - I I - (@ivot Periklov 35)12. \uri},Milo{,Istorija Starih Grka do smrti Aleksandra Makedonskog, ,,BIGZ”,Beograd,1961.(Tukidid, Istorija Peloponeskog rata I I 36-46)

Strana - 11 -


,,Jer nijedan atinski gra|anin," re~e, ,,nije zbog mene obukao crna ruha!"13.

,, Dokle god je Perikle za vreme mira bio na ~elu dràve, upravqao je wome svagda umereno i pouzdanom rukom sa~uvao je od

svakog zla, tako da je Atina pod wegovom rukom do{la do najve}e mo}i. Perikle, mo}an svojim li~nim ugledom i razborito{}u, a nepopustqiv

kao nijedan drugi, slobodno je narod zauzdao: nije dopu{tao da narod wega vodi, ve} je on vodio narod. Kako svoju vlast nije sticao

nepo{tenim sredstvima, nije morao besediti narodu da mu ugodi, nego, zadobiv{i vlast svojim mo}nim ugledom, mogao mu se èstoko opreti.

Kad god bi primetio da se wegovi sugra|ani u neugodno vreme suvi{e u se pouzdavaju, umeo ih je ohrabriti. Perikle je 10. godina uzastopce

bio biran za stratega (vojnog stare{inu). Zasluìvao je divqewe zbog moralne ~istote, po{tewa, blagosti, a od svojih plemenitih dela smatrao

je za najvi{e to {to kraj tolike svoje mo}i nije dopustio da mu na postupke uti~u zavist, strast i {to ni prema kome svom protivniku nije

pokazivao nepomirqivost."14

ALKIBIJAD

Alkibajdova majka je bila Megaklova k}erka, a otac Klinija, koji je poginuo u borbi protiv Beo}ana. Nakon o~eve smrti Alkibijad je za

starawe dobio Perikla i Arifona sa kojima je bio u rodu. O Alkibijadovoj lepoti ne treba ni{ta govoriti dovoqno je re}i samo to da je ovaj ~ovek

u svim godinama bio izuzetno lep i da ga je telesna lepota i kao mladi}a i kao starog ~oveka ~inila prijatnim i umiqatim. Kaù da je Alkibijad

u govoru tepao, zato ga je Aristofan, najve}i atinski komediograf, ~esto pomiwao. Me|utim, Akibijadu je tepawe dobro pristajalo i wegovoj

govorqivosti davalo uverqivost i qupkost. Kao de~ak, Alkibijad je teìo uvek da bude prvi. Postoji anegnota da se kao de~ak Alkibijad rvao sa

drugom, pa videv{i da ga ne moè pobediti, ugrizao ga za ruku. De~ak mu je rekao da grizu ène, a Alkibijad odgovorio da ne grizu ène, ve}

lavovi. Od mnogih i èstokih Alkibijadovih strasti, najve}a je bila strast prema ~astoqubqu i èqa da u svemu bude prvi.1.

Prvo Alkibijadovo pojavqivawe u javnosti bilo je kada je prolazio pored mesta na kome su Atiwani silno galamili, pa saznav{i da se

na tom mestu dràvi daju dobrovoqni prilozi u novcu, pri{ao je i ne{to dao. Iako su Alkibijadu za politi~ki rad otvarali vrata wegovo poreklo,

prijateqi, bogatstvo, on je èleo da svoju vlast u narodu vi{e zadobije qupko{}u svoje besede, nego bilo ~ime drugim. Najve}i besednik

Demosten, u svojoj besedi protiv Midije, tvrdi da je Alkibijad postao odli~an besednik. Me|utim, istori~ar Teofrast kaè da je Alkibijad

izvanredno umeo da na|e prikladne misli za svaku temu i da ih shvati, ali da se nije ba{ izvanredno snalazio kada je trebalo re~ima ili

izrazima da se posluì, ve} se ~esto zbuwivao usred besede, }utao i zapiwao, a potom je produàvao i sabirao na|ene izraze.

îm je kao mladi} u{ao u politi~ki ìvot, Alkibijad je zapu{io usta ostalim demagozima. Najvi{e te{ko}a Alkibijad je imao sa Feakom,

ve{tim brbqivcem, ali nespretwakovi}em u besedi, i Nikijom, odli~nim vojskovo|om u poodmaklim godinama. Nikija }e sa Spartancima sklopiti

mir, poznat pod nazivom Nikijin mir, koji je trebalo da traje 50 godina. Heleni su tada govorili da ih je Perikle gurnuo u rat, a Nikija oslobodio.

To je Alkibijada jedilo i od zavisti, pomislio je na raskidawe ovog mira. Prvi korak koji je Alkibijad preduzeo bio je taj {to je nakon sklapawa

saveza izme|u Spartanaca na jednoj i Beo}ana i Korin}ana na drugoj strani, podviknuo Nikiji {to i pored prijateqstva sa Spartancima nije ih

odvratio od saveza, a ne dopu{ta Atiwanima da sklope savez sa Helenima koji to ho}e. Alkibajda je prethodno qutilo to {to se wegovi

neprijateqi dive Nikiji, kao i to da se Nikiji - wegovom protivniku odaje po{ta. Me|utim, Alkibijad }e podvaliti Nikiji iskoristiv{i Lakedemowane

koji su se poneli previ{e naivno. Trebalo je da se u Atini odrì sednica sa Lakedemowanima. Alkibajd se tajno sastao sa Lakedemewana i

saop{tio im da ako na sednici izjave da su do{li sa neograni~enom vla{}u, onda }e im Nikija ~initi nasiqe i nare|ivati im, ve} da im je boqe da

se izjasne da su do{li sa ograni~enim ovla{}ewem, ako èle da imaju naklonost Atiwana. Lakedemewani su poslu{ali Alkibijada i sutradan na

sednici odgovorili onako kako im je on naloìo. ûv{i odgovor Lakedemewana, Alkibijad je po~eo da ih naziva vetrogowama i neverama koji

13. Plutarh, Slavni likovi Antike I I , ,,Budu}nost” , Novi Sad,1981. (@ivot Periklov 38)(95str)14. - I I - (@ivot Periklov 39)(96str)1. \uri}, Milo{, Istorija Starih Grka do smrti Aleksandra Makedonskog, ,,BIGZ”,Beograd,1961.(Plutarh, @ivot Alkibijadov 1,2)

Strana - 12 -


nisu do{li ni{ta pametno da rade. Nikija se prenerazio i za~udio kako su Lakedemowani promenili mi{qewe, ali o lukavoj Alkibijadovoj podvali

nije ni slutio.2.

Po{to je odbio Lakedemowane, Alkibijad je progla{en za vojskovo|u, a potom je Argivqane, Manitejane i Eli|ane pridobio kao

atinske saveznike. Alkibijad je uspeo da zavadi i uzdrma Pelopones i da kod Maniteje za samo jedan dan digne toliko naroda da bi se

Lakedemon te{ko mogao spasiti. Kada je u Argu navalila tzv. hiqada da obori demokratiju, Alkibijad je do{ao u pomo} nagovorio Agrivqane

da svoje duge zidove pruè do mora i obezbede punu vezu izme|u mora, kojim je vladala Atina i grada. Na sli~an na~in je nagovorio

Patrane da svoj grad dugim zidovima spoje s morem. Kad je neko Patrane spomenuo:,,Vas }e Atiwani pojesti!", - Alkibijad je

odgovorio ,,Mo`da }e oni to u~initi, ali polako i po~iwu}i od nogu; a Lakedemowani po~iwu od glave i to odjednom!."3.

Pored sve svoje o{troumnosti, re~itosti i ume{nosti u politi~kom ìvotu, Alkibijad je pokazivao neobi~nu raspusnost u na~inu ìvota,

neumerenost u pi}u, qubavnom ìvotu, {ta vi{e, ponekad je trgom prolazio u ènskim skerletnim haqinama! Bio je i veoma rasipan, na

palubama svojih brodova dao je da se naprave udubqewa, u koja bi se stavqali du{eci, samo da bi spavao na mekoj posteqi. Alkibijad je

nosio pozla}en {tap koji nije imao nikakav uobi~ajeni simbol i znak, ve} je na {tapu bio Erot s muwom u ruci! Ugledni Atiwani su Alkibijada i

wegovo pona{awe posmatrali sa ga|ewem. Me|utim, Alkibijadovi dobrovoqni prilozi, dare`qivost prema gradu, slava wegovih predaka,

besedni~ka obdarenost, telesna lepota i snaga, bogato ratno iskustvo i hrabrost bili su razlozi zbog kojih su mu Atiwani sve opra{tali i

podnosili. Raspoloèwe i odnos naroda prema Alkibijadu najboqe je opisao Aristofan:

,, âs voli, ~as mrzi na w, i ne moè da bude bez wega! " 4.

Jo{ za vreme Periklove vladavine, Atiwani su èleli da osvoje Siciliju, i nakon Periklove smrti, slali su male odrede na Siciliju. Najve}u èqu

Atiwana raspirio je Alkibijad i nagovorio ih da celom mornaricom zaplove ka Siciliji i osvoje je. U Alkibijadovim planovima Sicilija je bila samo

po~etak, a ne kako je narod mislio kraj rata. Alkibijad je smatrao osvajawe Sicilije kao uvod za osvajawe Kartagine, zatim Afrike, Italije,

Peleponesa... Ovim planovima Alkibijad je zadobio samo omladinu, jer su iskusniji Atiwani i Nikija smatrali da je ovo veoma teàk poduhvat.

Nikija se pla{io ovog rata i dao svoj glas protiv zapo~iwawa bilo kakvih intervencija i neprestano poku{avao da odvrati gra|ane od ove sulude

namere. Me|utim, Alkibijad ostaje pri svome. Za vojskovo|e su izabrani Alkibijad, Nikija i Lamah. Po{to su vojskovo|e izabrane, neizvesan je

bio polazak jer su u to vreme u Atini bili dani posve}eni Adonidi. Adonidov praznik je bio lo{ predznak jer su Atiwanke na mnogim mestima

izlagale slike pokojnika, pevale tu`balice... Uo~i polaska vojske, u Atini je do{lo i do saka}ewa Hermovih stubova. Demagog Androkle je u to

vreme doveo nekakve robove kao svedoke da je Alkibijad sa svojim prijateqima polomio i oskrnavio kipove. Zatim je Kimonov sin Tesal

optuìo Alkibijada za pogr|ivawe Eleusinskih bogiwa. Narod je besneo na Alkibijada, jer je bio podstaknut Androklom, najqu}im

Alkibidijadovim protivnikom. Namera Alkibijadovih protivnika je bila da on nesmetano otplovi, a da mu se pri povratku iz rata sudi po zakonu.

Shvativ{i {ta se sprema, Alkibijad je rekao da je mu~no otploviti na ~elu tolike vojske ostaviv{i tu`be iza sebe, ve} ili da bude smr}u ka`wen

ako se ne odbrani od optu`bi, ili da, ako je nevin krene protiv neprijateqa. Narod ga je tada molio da otplovi. Alkibijad je poveo ogromnu

vojsku, zauzeo Regiju i Katanu na Siciliji, ali ni{ta vi{e nije stigao da u~ini jer su ga Atiwani pozvali na sud.

Narod je po Alkibijada poslao brod Salaminiju, kako bi se vratio zbog dolaska na sud. Optu`nica protiv Alkibijada je glasila:

,,Tesal, sin Kimonov, prijavio je sudu Alkibijada, sina Klinijina, zato {to se ogre{io o bogiwe Demetru i Persefonu time {to je obesve}ivao

misterije, te ih svojim prijateqima u svojoj ku}i prikazivao u ruhu koje nosi hijerofant i sam sebe nazivao hijerofantom, Politiona zubqanom,

Teodora glasnikom, a ostale prijateqe mistima i epoptima, a to su povrede sve{tenih obi~aja, i nare|ewa koja su utvrdili sve{tenici

2. \uri},Milo{,Istorija Starih Grka do smrti Aleksandra Makedonskog, BIGZ”,Beograd,1961.(Plutarh, @ivot Alkibijadov 13,14)3. - I I - (Plutarh, @ivot Alkibijadov 15)4. - I I - (Plutarh, @ivot Alkibijadov 16)

Strana - 13 -


eleusinski." Atiwani su osudili Alkibijada u wegovom odsustvu, zaplenili wegovu imovinu i doneli odluku da ga svi sve{tenici i sve{tenice

prokliwu. Kad je Alkibijad ~uo da ga je dràva osudila na smrt, uzviknuo je:

,,Ali ja }u joj pokazati da sam ìv!" 5.

U ovo vreme Alkibijad je boravio u Argu, ali beì u Spartu i zadobija Spartance protiv Atine. Alkibijad je Spartance o~aravao i

pridobijao svojim demago{kim postupcima. Jedna od wegovih mnogobrojnih odlika bila je ta {to je qude umeo da zadobija tako {to se sasvim

prilago|avao wihovim navikama i na~inu ìvota, kao kameleon. U Sparti je Alkibijad toliko op~arao Timeju, ènu kraqa Agida, da je ova

sasvim podetiwila. Ona }e roditi sina i kri{om ga zvati Alkibijad. Ina~e taj de~ak jeste bio Alkibijadov sin, zvao se Leotihida i kasnije nije

mogao biti kraq.6.

Atinska vojska je doìvela potpuni poraz na Siciliji. Pelopone{ani su ih potukli do nogu na reci Asinaru, Sirakuàni u majdanima

kamena dràli zarobqene Atiwane... Atiwani su izgubili i pe{adiju i mornaricu. Alkibijad je odmah pre{ao u Joniju, ali kraq Agid nije mogao da

zaboravi nesre}u i sramotu koju mu je naneo Alkibijad, i sa najuticajnijim Spartancima je namestio da je vlada u Sparti poslala nare|ewe da

Alkibijada ubiju. Oprezni Alkibijad, shvativ{i namere, sprijateqio se sa kraqevim satrapom Tisafernom. Tisaferne je zavoleo Alkibijada zbog

wegove re~itosti i izvanredne duhovitosti, pa je ~ak i svoja odmarali{ta, najlep{i zveriwak i livade nazvao Alkibijad, i to ime se dugo

zadràlo.7.

Alkibijad je prekinuo veze sa Spartom i oslonio se na Tisafernea. Po{to se tada sva atinska vojska na{la na Samu, on je atinskoj

mornarici poslao poruku da im moè obezbediti prijateqstvo sa Tisafernom, ali je naglasio da to ne ~ini da bi ugodio narodnoj masi, ve}

aristokratima na voqu, da se ohrabre i u~ine kraj demokratiji. Jedino je Frinih pro~itao Alkibijadove namere da wemu nije stalo ni do

oligarhije, ni do demokratije, ve} samo da se vrati iz progonstva. Frinih }e obavestiti Astioha, admirala neprijateqske mornarice da se ~uva

Alkibijada, a Astioh, boje}i se Alkibijada i Tisaferna, re}i }e Alkibijadu za Frinihovu izdaju. Frinih }e biti ubijen, i mrtav osu|en za izdaju.

Alkibijad }e sa Sama gde je boravio sa svojim privrènicima, poslati u Atinu Pisandra da izvr{i prevrat i ohrabri aristokrate da uzmu

vlast u svoje ruke i obore demokratiju. Ali to je bio izgovor onima koji su hteli da uvedu oligarhiju. Kada je tzv. Ve}e od pet hiqada, a u stvari

bilo ih je samo 400, nasilno uzelo vlast i zavladalo, o Alkibijadu se nije vodilo nimalo ra~una. Atinska narodna masa se pona{ala upla{eno

jer je Ve}e pogubilo ve}i broj onih koji su pruàli otpor. Zbog prevrata u Atini, Atiwani koji su ìveli na Samu bili su nezadovoqni i odmah su

re{ili da plove u Pirej. Za admirala su izabrali Alkibijada da ih vodi i sru{i tirane. Videv{i u kakvoj se situaciji nalaze i razmotriv{i sve

mogu}nosti, Alkibijad je po~eo da odvra}a Atiwane od ove sulude namere. On je pravilno protuma~io, ako bi otplovili, neprijateq bi zauzeo

Joniju i Helespont i Atiwani bi se borili protiv Atiwana. Zato je na qude uticao molbama i nagovorio ih da odustanu od te namere. Ovim je

Alkibijad Atiwanima u~inio dobro, i pored ovog pridobio je im je feni~ku mornaricu, prevariv{i Spartance. 8.

Uskoro je Ve}e od ~etiri stotine bilo oboreno, i Alkibijadovi prijateqi su pomagali demokratsku stranku. Atiwani su èleli da se

Alkibijad vrati. Ali je on smatrao da ne vaqa da se vrati praznih ruku i bez uspeha, jer bi izgledalo da se narod saàlio i pozvao ga natrag,

ve} da se mora vratiti sa slavom i ~a{}u. Zato se iznenada pojavio sa vojskom u pomorskoj bici kod Abida. Atiwani su se zbunili videv{i brod

kako se pribliàva. Tada je Alkibijad na svom admiralskom brodu istakao prijateqsku zastavu i pomagao Atiwanima da pobede

Peloponeàne koji su pobe|ivali. Nakon ovog uspeha, polaskan ~a{}u i slavom koju su mu pridavali, Alkibijad je nabavio puno poklona i

krenuo kao pobedonosni vojskovo|a Tisafernu, da bi mu se prikazao u punom svetlu. Tisaferne je bio optuèn za izdaju od strane

5. \uri},Milo{,Istorija Starih Grka do smrti Aleksandra Makedonskog,BIGZ”,Beograd,1961.(Plutarh, @ivot Alkibijadov 18-23)6. \uri},Milo{,Istorija Starih Grka do smrti Aleksandra Makedonskog.,BIGZ”,Beograd,1961.(Plutarh, @ivot Alkibijadov 23)7. - I I - (Tukidid, Istorija Peloponeskog rata VII,84-87)8. \uri},Milo{,Istorija Starih Grka do smrti Aleksandra Makedonskog.,BIGZ”,Beograd,1961.(Plutarh, @ivot Alkibijadov 27-32)9. - I I - (Plutarh, @ivot Alkibijadov 32)

Strana - 14 -


Lakedemowana, pa boje}i se da se ne zameri persijskom caru on je Alkibijada bacio u tamnicu u Sardu. Posle trideset dana, Alkibijad je

dobavio kowa i po{to je umakao svojim stare{inama, sre}no stigao u Klazomenu i razglasio da ga je sam Tisaferne pustio. Zatim je ~uv{i da

su se Mindar i Fornabaz udruìli, objasnio svojim vojnicima de se moraju boriti protiv neprijateqa kod Kizika i da ako ne budu odneli pobedu,

ne}e imati novca! Peloponeàni su se ukotvili kod Kizika. Po{to je padala velika ki{a sa jakom grmqavinom, i po{to je svuda bila tama kao

no}u, Alkibijad je uspeo da sakrije svoje pripreme i da se iz Prokonesa ne~ujno pribliì neprijatequ. Kroz gustu maglu i tamu, Peloponeàni

nisu primetili da im se pribliàva ~etrdeset neprijateqskih brodova. Misle}i da im u susret ide mali broj brodova, Peloponeàni su otpo~eli rat.

Spretno{}u Alkibijadove vojske i genijalno{}u Alkibijadovog plana, Peloponeàni su doìveli strahovit poraz kod Kizika, a Mindari poginuo. 9.

Alkibijad je dugo ~eznuo da vidi svoj zavi~aj, a najvi{e je ~eznuo da se svojim gra|anima pokaè kao pobednik u tolikim bitkama, pa

je najzad otplovio u Atinu. Kaè se da su sve atinske trijade bile oki}ene {titovima i drugim plenovima, da je za wima i{la ~itava povorka

zarobqenih brodova... i da ih je bilo dve stotine. Ovo negiraju Efor i Ksenofont, jer nije verovatno da bi se Alkibijad posle prognanstva vratio

u Atinu sa takvom rasko{}u. Ve} se Alkibijad vra}ao sa zebwom, pa i kad se vratio nije iza{ao iz svoje trijere dok nije primetio da mu u susret

ide ro|ak Euriptolem, i da ga mnogi prijateqi ~ekaju i pozdravqaju. Kada je iza{ao, qudi nisu prime}ivali ostale admirale, ve} su se zbijali oko

wega, rukovali su se sa wim, prilazili da ga okite vencima, starci su ga pokazivali unucima, i tu op{tu radost orosilo je mnogo suza. 10.

Alkibijad je zatekao Atinu u bednom stawu-s mora je bila sasvim potisnuta, na kopnu je jedva imala u vlasti svoja predgra|a, a bila

je razru{ena i unutra{wim razdorima. Alkibijad je spasio Atinu iz rasula i bede, i vratio joj ne samo vlast nad morem, ve} joj pomogao i da na

kopnu pobedi neprijateqe. Po Alkibijadovom povratku sastala se Skup{tina, na koju je do{ao Alkibijad i suznih o~iju govorio o svojim

patwama. Zatim je op{irnije izneo {ta misli o planovima neprijateqa i ohrabrio je gra|ane. Skup{tina je Alkibijada odlikovala zlatnim vencem i

u isti mah ga izabrala za vrhovnog vojnog stare{inu sa neograni~enom vla{}u i na moru i na kopnu. Osim toga, re{eno je da se i Alkibijadu

vrati imawe i skine prokletstvo.11.

Alkibijad je uplovio u luku ba{ onog dana kada su u slavu bogiwe Atine praznovane Plinterije. Tada je skidan nakit sa bogiwe i

zastiran wen lik, pa zato Atiwani smatraju taj dan nesre}nim i tada ne preduzimaju ni{ta. Zbog toga je vreme Alkibijadovog dolaska zbunilo

mnoge Atiwane. Po{to su Spartanci zatvorili sve puteve do grada Eleusine (jugozapadno od Atine gde su se odràvale Eleustinske

misterije), Alkibijad je re{io da svoju pobo`nost pokaè tako {to }e napraviti sve~anu posetu Eleusini, i to pe{ice. Smatrao je da je to idealna

prilika da otkloni nenaklonost bogiwe od sebe i da prazniku vrati stari sjaj; a samim tim i da za{titi Eleusinu od neprijateqskih napada.

Alkibijad je o svom planu obavestio straàre i glasnike i postavio ih na svoja mesta. Sve{tenike, miste i mistagoge zaklonio je svojim

naoruànim vojnicima, pa ih je u punom redu i sve~anoj ti{ini odveo u Eleusinu i vratio natrag, a da ih pri tom ni jedan neprijateq nije napao.

Nakon ovog doga|aja {iroka i siroma{na narodna masa èlela je da joj Alkibijad bude gospodar. Neki su Alkibijadu savetovali da ukine

dràvne odluke i zakone, da obori sve brbqivce koji upropa{tavaju dràvu i da bez straha od klevetnika upravqa dràvom po svom naho|

ewu.12.

Alkibijad je sa svojih sto brodova otplovio da osvoji Andar. Pobedio je stanovnike Andara i Lakedemonsku posadu, ali nije uspeo da

zauzme Andar. Alkibijada je oborila wegova sopstvena slava, jer je svaka gre{ka u wegovom radu izazvava sumwu kao i mi{qewe da nije

uloìo dovoqno truda u posao. Atiwani su se qutili {to ne ~uju vest o Alkibijadovom zauzimawu Andara, Hija i ostale Jonije. Narod je

upu}ivao bezrazlo`ne àlbe na Alkibijada, ne misle}i ima li sredstava za borbu i ne znaju}i da ~esto mora da plovi i ostavqa svoju mornaricu

da bi nabavio novac, jer je svakom mornaru imao dati samo tri obola. Krenuv{i u Kariju da dobavi novac, Alkibijad je kao svog zamenika

postavio Antioha i naredio mu da se nikako ne upu{ta u bitku. Antioh, ina~e veoma nesmotren, kako je bio dobar kormilar, uputio se prema

Efesu i plove}i pored neprijateqskih brodova dobacivao im uvrede i vre|ao ih najkrupnijim re~ima. Neprijateq je pod vo|stvom Lisandra

9

10. \uri},Milo{,Istorija Starih Grka do smrti Aleksandra Makedonskog.,BIGZ”,Beograd,1961. (Plutarh, @ivot Alkibijadov 32)11. - I I - (Plutarh, @ivot Alkibijadov 33)12. - I I - (Plutarh, @ivot Alkibijadov 34)

Strana - 15 -


potukao Atiwane, a Antioh je bio ubijen. Vrativ{i se i videv{i Antiohovu gre{ku, Alkibijad je izazvao Lisandara na novu bitku, ali ovaj nije

prihvatio zbog sveè pobede.

Me|u Alkibijadovim protivnicima u vojsci na{ao se Trasibul, koji je odmah otplovio u Atinu da tuì Alkibijada. On je pobunio narod

izjavama da je Alkibijad kriv za posledwi poraz atinske mornarice i gubitak brodova, jer smatra vlast kao {alu i stare{instvo predaje qudima

koji mu pijan~ewem odgovaraju, samo da bi on mogao bezbri`no da putuje obalama, tereven~i i uzima novac, opija se i zabavqa sa

heterama iz Abida i Jonije, i to na o~i neprijateqskoj vojsci. Osim toga, zamerili su mu i to da je sebi u Trakiji kod Bizante sagradio jak

zamak, da mu to bude prebivali{te kad vi{e ne bude mogao ili hteo da ìvi u svojoj otaxbini. Atiwani su svoj gnev prema Alkibijadu iskalili

izborom novih vojskovo|a.

Kad je Alkibijad ~uo o izboru novih vojskovo|a, upla{io se gorega i sasvim ostavio atinsku vojsku. Sakupio je vojsku najamnika i

po~eo na svoj ra~un da ratuje sa onim Tra~anima koji nisu imali kraqa. Time je stekao silan novac od plena, i u isto vreme {titio one Helene

koji su bili napadani od Varvara.13.

DEMOSTEN

Demosten je najve}i besednik starog veka. Za besedni~ki poziv Demosten se pripremao vaoma ozbiqno.

Demosten nije imao potrebne uslove za dobrog besednika, ali je ne~uvenom uporno{}u ve`bawa za

nekoliko godina otklonio sve nedostatke. Kako nije hteo da ga kao Alkibijada ismevaju da ne moè

pravilno da izgovori glas R, Demosten je podmetao {qunak pod jezik i tako govorio stihove. Da bi mu slabi

glas oja~ao, govorio je duge delove iz tragedija tr~e}i ili ~ak pewu}i se uz brdo, a na obali Faleronskog

zaliva deklamovao bi stihove, kako bi ga huka besnih talasa navikla na skup{tinsku graju. U izraàjnim

pokretima i u dràwu ve`bao se pred ogledalom. Da bi se odvikao od podizawa jednog ramena, obesio bi

iznad sebe ma~ koji bi mu ranio rame kad god bi se podigao.1.

Svoj javni rad Demosten je po~eo kad je izbio rat Foki|anima. Kao zadatak svom politi~kom radu,

Demosten je postavio odbranu helenskih prava od Filipa i drào protiv wega govore, tzv. ,,filipike”, koji su

postali uzor politi~ke

ve{tine. Uzdigao se svojim besedama i otvoreno{}u toliko da

su svi na wega obra}ali pa`wu. Demostenu se nije divila samo Helada, ve} i persijski car, a na Filipovom

dvoru ni o kom se nije toliko govorilo koliko o Demostenu. Demostenovih beseda bilo je {ezdeset i pet.

Kada se odbije Filipovo pismo, u rukopisima sa nalazi {ezdeset beseda, {est pisama i zbornik proemija, tj.

pedeset i {est uvoda dràvnim govorima. U svim rukopisima besede se dele na tri skupine:

1) politi~ke ili dràvne, i to filipike koje se nadovezuju na Filipovo pismo i ostalih pet politi~kih beseda.

2) sudbene, i to javne, tj. govorne u dràvnim parnicama i privatne, govorene u privatnim parnicama.

3) sve~ane i to Nadgrobna beseda i Qubavna pesma.

Najvi{e ima sudbenih privatnih beseda. Demostenove besede rano su postale predmet prou~avawa.2.

Cela Demostenova politika, jo{ za vreme mira, teìla je de se nijedno delo i nijedan postupak makedonskog kraqa ne ostavqa bez

prigovora. Na Filitovom dvoru najvi{e je bilo re~i o Demostenu. Me|utim, kada je Demosten sa devetoricom poslanika bio na Filipovom

dvoru, Filip mu nije dao po{tu i nije se pokazao qubazan kao prema drugim poslanicima, jer je znao da ga ne moè pridobiti.

13. \uri},Milo{,Istorija Starih Grka do smrti Aleksandra Makedonskog, ,,BIGZ”,Beograd,1961.(Plutarh, @ivot Alkibijadov 35-36)1. \uri},Milo{,Istorija helenske kwièvnosti, .,Bakar”,Bor,1982.2. - I I -

Strana - 16 -

Demosten


Uskoro je celo stawe stvari nagiwalo ratu, s jedne strane Filip nije mogao da, a s druge, Demosten je neprestano bunio Atiwane.

Najpre je nagovorio Atiwane da upadnu na Eubeju, tako da su sa Eubeje, gde je vlast bila predata Filipu, oterali Makedonce. Zatim je

Demosten dao pomo} Bizantiwanima i Persin}anima, koji su bili napadnuti od strane Makedonaca. Helada je sad sa velikim pouzdawem

gledalau budu}nost, jer je Demosten osnovao savez protiv Filipa. U ovaj savez u{li su mnogi gradovi i plemena, izuzev Tebanaca, sa kojima

je Demosten imao te{ko}a.3.

Filip je iznenada upao u Elateju i zauzeo Fokidu. Atiwani su od straha zamukli, jedino je Demosten imao hrabrosti da iza|e na

govornicu. Sa govornice je po~eo da savetuje narod da se drì Tebanaca, ohrabrio ga je i uzdigao dobrim nadama, a zatim bio poslan u

Tebu. I pored toga {to je Filip poslao svoje qude u Tebu da rade protiv Demostena, i pored ratnih strahota i rana od Fokidskog rata kojih su

se Tebanci pla{ili, Demostenova besedni~ka mo} raspirila je wihovo ~astoqubqe tako da su Tebanci bacili strah pod noge i zadivqeni

besedom krenuli za ~ast i slavu. Demosten je upravqao i atinskim i tebanskim narodnim skup{tinama jer je i kod jednih i kod drugih bio

vrhovni rukovodilac i qubimac.

Pridobiv{i Tebance i veruju}i u helensko oru`je i spremnost tolike vojske, i narediv{i da se ne slu{aju nikakva proro~anstva,

Demosten je krenuo u bitku kod Heroneje. Me|utim, koliko istine ima u ovoj pri~i koja sledi, te{ko je ispitati. U samoj bici, do koje se

Demosten pokazivao neustra{iv, nije se poneo juna~ki i nije pokazao delo koje bi odgovaralo wegovim re~ima. Demosten je bacio oru`je i

pobegao sa poloàja. Nije se zastideo da baci {tit na kome je pisalo zlatnim slovima:,,S dobrom sre}om!” Posle izvojevane pobede, Filit je

pijan stao na mesto bitke sa svojom povorkom i po~eo da peva po~etak Demostenovog predloga. Kada se istreznio i razmislio o svemu,

srce mu se steglo od Demostenove slave koja je za samo jedan dan primorala wega - Filipa da svoju hegemoniju i svoj ìvot stavi na kocku.

ûv{i to, persijski car je poku{avao da zadobije Demostena, naredio da mu se da novac, jer od svih Helena Demosten je jedini sposoban da

izbaci Makedonce iz koloseka.4.

Posle Atinske nesre}e kod Heroneje, protivni~ka stranka je bacila optu`be na Demostena i po~ela da sastavqa zahteve o polagawu ra~una.

Narod je Demostena od toga ne samo oslobodio, ve} mu je i daqe odavao po{tu i kao ~estitog ~oveka pozivao ga da i daqe vodi dràvne

poslove. Pri sahrawivawu kostiju poginulih kod Heroneje, narod je samo Demostenu dopustio da odrì pogrebnu besedu. Demosten je

odrào besedu, ali u svojim predlozima nije vi{e potpisivao sebe, ve} imena svojih prijateqa. Ubrzo posle bitke kod Heroneje, umro je Filip.5.

Demosten je Aleksandra nazivao ,,derletom” i ,,Margitom” i ponovo podstakao Atiwane da poku{aju da se oslobode makedonske

hegemonije. Me|utim, Aleksandar je u{ao u Tebu i razorio je. Atiwani su za poslanika izbrali Demostena i poslali ga Aleksandru. Demosten

se upla{io kraqevskog gneva i s Kiterona se okrenuo nazad i napustio svoju politi~ku du`nost. Aleksandar je traìo osmoricu demagoga, i

pomirio se s Atiwanima. Dok je zbog pomenutog bekstva Demosten bio van otaxbine, Aleksandar je umro. U Atini je izbio op{ti helenski

ustanak, a Demosten je podupirao atinske poslanike koji su sve Helene pozivali na u~e{}e u ratu. Demosten se zato sukobio sa Pitejom, koji

je bio protiv rata i odgovorio mu veoma lukavo. Zato je atinski narod dozvolio Demostenu povratak u otaxbinu. Predlog za Demostenov

povratak dao je Demostenov ro|ak -Demon iz Psanije.

Kako je iz Pireja hodio prema gradu, svi arhonti, sve{tenici i celokupno atinsko gra|anstvo izlazilo mu je u susret i odu{evqeno ga

do~ekivalo. Demosten je podigao ruke i rekao da je sre}an {to je taj dan do~ekao i rekao:,,Vra}am se s ve}om ~a{}u nego Alkibijad, jer me

moji sugra|ani do~ekuju iz osvedo~ewa, a ne na silu!”6.

Demosten se kratko zadrào u Atini jer je nakon bitke kod Kranona, gde je helenska vojska bila potu~ena, sa svojim pristalicama

pobegao iz grada. Zato ih je narod na osudio na smrt. Glumac Arhija je odre|en da krene u poteru za beguncima.

3. \uri},Milo{,Istorija Starih Grka do smrti Aleksandra Makedonskog, ,,BIGZ”,Beograd,1961.(Plutarh, @ivot Demostenov 12-17)4. - I I - (Plutarh, @ivot Demostenov 18-20)5. \uri},Milo{,Istorija starih Grka do smrti Aleksandra Makedonskog, ,,BIGZ”,Beograd,1961.(Plutarh, @ivot Demostenov 21)6. - I I - (Plutarh, @ivot Demostenov 22-27)

Strana - 17 -


ûv{i da je Demosten kao bo`ji pribeglica u Posidonovom hramu na Kalauriji, Arhija je otplovio do ostrva i stao da poziva

Demostena da ide s wim i da mu se nikakvo zlo ne}e dogoditi. Demosten je pre dolaska Arhije sawao da je glumac i da se nadme}e sa

Arhijom, i da nikako ne moè da ga pobedi jer je Arhija daleko boqi. Arhija je po~eo da preti Demostenu, a Demosten mu odgovorio da ga

nikad nije osvojio glumom pa ne}e ni sad. Kad je Arhija po~eo da se quti, Demosten je rekao:,,Sad govori{ onako kako se govori s

makedonskog trono{ca, a dosad si se igrao glumca! Nego strpi se malo da ne{to napi{em svojima kod ku}e!” 7.

Ali kada se povukao u hram uzao je par~e hartije kao da namerava da pi{e, i stavio pisaqku u usta i zagrizao je. Malo je pri~ekao,

zatim se uvio i spustio glavu. Straàri su ga nazivali kukavicom, a sam Arhija je u{ao u hram i rekao mu da }e ga ~ak pomiriti sa Antipatrom

koji ga je poslao po wega. Demosten je ve} osetio otrov u krvi i kako ga savladava, pa je otkrio lice i pogledav{i Arhiju rekao:,,Dede, odmah

glumi Kreonta iz tragedije i ovo telo bacaj nesahraweno! A ja, dragi Posedone, evo ìv izlazim iz tvoje svetiwe, dok Antipatar i Makedonci ni

tvoj hram ne ostavi{e ~ist!” 8. To je izustio i zamolio da ga podignu, jer je drhtao i i noge su mu klecale od slabosti. Koraknuo je, a zatim se

sru{io pored `rtvenika i izdahnuo.

Pre|a{we besednike Demosten je nadma{io u tome {to je naro~ito pazio na deklamaciju i deklamaciju smatrao najve{tijom u

besedni{tvu i davao joj prvo, drugo i tre}e mesto. Nije govorio kao pre|a{wi besednici, stoje}i sva~ano i mirno, ve} je prema potrebi svoje re~i

pratio gestikulacijom. I kad je uìvao glas uglednog besednika, Demosten nije stupao na govornicu bez prethodne pripreme. Kad bi stao na

govornicu, o~i bi mu zasijale plamenom nepokolebqivog uverewa, a lice sa dubokim borama na ~elu i oko usta, dobilo bi energi~ni, izraz,

kome se divimo na wegovim kipovima. Predstavnici su ga ~esto zvali ,,zvere”. 9.

Demosten se naro~ito uzdigao politi~kim besedama protiv kraqa Filipa, od kojeg je pretila opasnost slobodi i samostalnosti Atine.

Za Demostenovu besedni~ku ve{tinu nije nimalo va`no {to je on kao lagograf pisao govore i za jednu i za drugu stranu, tj. drugi put kudio

onoga koga je prvi put hvalio, i drugi put hvalio onoga koga je prvi put kudio. Demosten je verovao u veli~inu Atine i u demokratiju i za svoj

ideal je ìveo i umro. To je wegovim besedama i wegovoj svetsko-istorijskoj borbi protiv makedonskog imperijalizma dalo jaku eti~ku

sadrìnu i obele`je istinski rodoqubivog ose}awa. Demostena je karakterisala vidovitost, ose}ao je logiku doga|aja, a druga wegova ,,glavna

osobina re~itosti” bila je plahovitost. Tre}a Demostenova osobina re~itosti bila je istinitost, i ona je nesumqivo najve}a osobina koju

pozanaje besedni~ka kwièvnost svih vremena.

Demosten je imao sopstveni tehni~ki postupak - uvek o{tar besedni~ki ritam, ìv i snaàn ritam koga ~ini smewivawe dugih i kratkih

slogova, jednoslo`nih i vi{eslo`nih re~i, a posebna karakteristika bila je zvonki zavr{etak. [to se ti~e dispozicije wegovih politi~kih beseda,

sastoje se iz slede}ih delova: uvod, razlagawe prilika, predlog besednikov, dokazivawe predloga i zaglavak. 10.

Neki u Demostenu vide obrazac rodoqubqa i politi~ke zrelosti, a drugi daju suprotan sud, da je Demosten kao stegono{a

antimakedonske stranke svojim radom ometao nezaustavqiv hod istorijske sudbine. Ustao je protiv monarhije i za wega i za tada{wu

radikalnu stranku ,,svaki monarh i tiranin jeste neprijateq slobode i protivnik zakonima”, zato pravnu dràvu par excellence predstavqa

demokratska dràva atinskog tipa, jer samo u takvoj dràvi vlada zakon kao jedini rukovodilac, a u svim drugim dràvama voqa monarha ili

oligarhije je ja~a. Svoju borbu protiv makedonske monarhije, odnosno borbu za demokratsku narodnu dràvu u kojoj bi jemstvo protiv

tiranske i oligarhijske samovoqe bio zakon, Demosten ja izneo u besedi o bici kod Henoreje. 11.

LITERATURA

Plutarh, Slavni likovi Antike I, ,,Budu}nost”, Novi Sad, 1978.

Plutarh, Slavni likovi Antike II, ,,Budu}nost”, Novi Sad, 1987.

7. - I I - (Plutarh, @ivot Demostenov 28-29)8. - I I - (Plutarh, @ivot Demostenov 29)9. \uri},Milo{, Istorija helenske kwièvnosti, .,Bakar”,Bor,1982.10. - I I -11. \uri},Milo{,Istorija Starih Grka do smrti Aleksandra Makedonskog, ,,BIGZ”,Beograd,1961.(Demosten O vencu,169-179,188-195)

Strana - 18 -

Atinski dr`avnici i besednici\uri}, Milo{ Istorija starih Grka do smrti Aleksandra Makedonskog, ,,Bigz”, Beograd, 1961.

\uri}, Milo{ Istorija helenske kwi`evnosti, ,,Bakar”, Bor, 1982.

Risti},Svetislav, Helenski svet I, ,,Studio dizajn”, Beograd, 1995.

Strana - 19 -


Re~nik mawe poznatih re~i

ARHONTI - ~lanovi najvi{e vlasti u Atini

DEMA - op{tina, selo, zemqa; ovde op{tina

DEMATOZI - vo|e naroda, narodni tribuni; gra|ani koji su zahvaquju}i svojoj

besedni~koj ve{tini i ugledu vr{ili snaàn uticaj na odluke

koje su se donosile u narodnoj skup{tini

DELRIJSKO PROROÎ[TE - naj~ivenije proro~i{te helenskog sveta, koje se

nalazilo u Apolonovom svetili{tu u Delfima

ELEJSINSKE MISTERIJE - tajni obredi posve}eni bogiwi Demetri i wenoj

k}eri Persefoni. Postojale su dve vrste ovih

obreda: Eleusinije male i Eleusinije velike

MISTERIJE - tajne, zagonetke, neobja{wive radwe ili pojave; tajni obredi

obi~no nastali iz ~ina posve}ivawa. Naj~e{}e vezani za neko

boànstvo i poznati samo posve}enima

SALAMINA - 1) ostrvo u Sronskom zalivu(dobilo ime po Salamini, k}eri

re~nog boga Asaga)

2)grad na ostrvu Kipru koji je posle pada Troje osnovao

Gelamonov Geukar

MEGARA - anti~ki grad i sedi{te Megaride; imala izlaz na dva mora: preko

luke Page na Jonsko, a preko luke Niseje na Egejsko more

FILA - pleme, plemenska zajednica; najstariji oblik dru{tvene organizacije

starih Helena iz perioda wihovog dolaska u prostore Egejskog basena

FELADA - prvobitno mawa oblast u ju`noj Tesaliji. Kasnije se pod ovim

nazivom podrazumeva sve {ira teritorija dok kona~no nije postala

sinonim za sve oblasti koje su naseqavali Helani

HERAKLOVI STUBOVI - helenski naziv za Gibraltarski moreuz

HERME - kameni, pravougaoni stubovi ~iji su vrhovi obra|ivani u obliku glave,

naj~e{}e boga Hermesa za{titnika trgovaca i puteva, ali i drugih

boànstava

HERONEJA - anti~ki grad na severnoj granici Beotije, gde je 338.god. Filip II

Makedonski potukao udruène atinsko - tebanske vojne snage i

zadao najteì poraz slobodi helenskih polisa

HETERE - dru`benice, prijateqice, naziv za kurtizane u staroj Heladi

HETERIJE - u staroj Heladi:,,drugarski savezi” , druìne, tajna dru{tva ili

udruèwa mladih qudi ~ija je aktivnost razli~ita u zavisnosti

od mesta i vremena

HIJEROFANTI - prvosve{tenici ~uvenih Eleusinskih misterija

ELINA - malo planinsko ostrvo u Salonskom zalivu, jugozapadno od Pireja

TIRANIDA - samovlada, vladavina tirana; oblik autokratije, samovoqnog

vladawa apsolutnog gospodara, tiranin

TRIJERA - helenski ratni brod s tri reda vesala, koji je karakterisala velika

brzina i lako manevrisawe

SAM(SAMOS) - 1) ostrvo i istoimeni grad u jugoisto~nom delu Egejskog mora

2) ostrvo nedaleko od Itake sa istoimenim gradom, kasnije

nazvano Kefalonija

ELEUSINA - grad jugozapadno od Atine gde su se odràvale Eleusinske

misterije

DRAKON - VII vek p.n.e. prvi Atinski zakonodavac

EPIDAUR - anti~ki grad u Argolidi na Milenskom periodu

Strana - 20 -

atinski drzavnici i besednici

Documents