AutizamAutizam je vrlo složeni poremećaj u razvoju mozga, koji se pojavljuje u detinjstvu obično pre treće godine deteta i karakteriše ga oštećenje sposobnosti uspostavljanja normalnih socijalnih odnosa i komunikacije kao i ograničeni i ponavljajući obrasci ponašanja. Autizam se u proseku pojavljuje u dva do šest slučaja na hiljadu dece. Većem riziku od Autizma izloženi su dečaci u odnosu na devojčice. Autizam je jedan od najbrže rastućih poremećaja mada se smatra da je to delom zbog toga što je otkrivanje ovog poremećaja postalo lakše. Zbog mnogo mogućih znakova i simptoma, različitih oblika, načina na koji se leči i neslaganja naučnika o tome kako je je ovaj poremećaj nastao, autizam je jedan od najzbunjujućih poremećaja koji su ikada otkriveni i istraživani.

Ljudi koji imaju autizam doživljavaju svet na drugačiji način od ljudi koji nemaju ovaj poremećaj. Tačan uzrok autizma još uvek nije otkriven. ali dosadašnja istraživanja pokazuju da je autizam može biti povezan sa genetićkom predispozicijom kao i sa nekim nepoznatim ili faktorima sredine. Većina naučnika veruje da određeni geni koje dete nasledi od roditelja mogu povećati šansu za razvijanje autizma. Poznato je da se autizam često javlja kod više članova jedne porodice. Na primer mlađa braća i sestre od dece sa autizmom takođe mogu razviti ovaj poremećaj, a takođe je i vrlo često da oba jednojajčana blizanca dobiju autizam. Za sada nije otkriven nijedan gen koji je povezan sa autizmom. Neki naučnici smatraju da osoba sa genetičkom predispozicijom za autizam jedino može dobiti ovaj poremećaj ako je izloženo određenim uslovima okoline. Mogući okidači autizma mogu biti prevremen porođaj ili izloženost deteta alkoholu ili određenim lekovima dok je još u majčinoj utrobi. Takođe postoji i teorija da određene vakcine mogu izazvati autizam. Simptomi autizma mogu varirati na različite načine u zavisnosti od osobe i mogu se podeliti u različite kategorije. Simptomi kategorije koja obuhvata socijalnu interakciju i odnose uključuje: probleme sa neverbalnom komunikacijom kao što su kontakt očima, govor tela i izrazi lica, nemogućnost sklapanja prijateljstva sa osobama svojih godina, nedostatak interesovanja i nedostatak saosećanja. Kategorija za verbalne i neverbalne simptome uključuje probleme sa učenjem govora, problemi sa započinjanjem i održavanjem konverzacije, ponavljanje istih reči tokom govora i poteškoće pri razumevanju šta neko govori. Poslednja kategorija zanimanja i igre uključuje: neobičan fokus na sitne delove, obuzetost određenim stvarima, otpor prema promeni, potreba za istom rutinom i ponavljanje određenih obrazaca ponašanja. Roditelji su najčešće ti koji primete prve poremećaje u razvoju deteta i to u prvoj ili drugoj godini života. Rano otkrivanje autizma je veoma bitno za dalji tok života jer detetu daje mogućnost da stekne određene veštine i samostalnst. Magnetna rezonanca mozga obolelih pokazuje da su neki delovi malog mozga, kao i hipokampus i bademasta jedra manji jer su nervne ćelije ovih regiona manje i gušće pakovane. Osim toga, neki režnjevi kore prednjeg mozga su veći, a veće su i moždane komore. Oko osamdeset posto ljudi sa autizmom je mentalno zaostalo dok se kod manjeg broja dece sa ovim oboljem može javiti izuzetan talenat za muziku

ili matematiku. Pored primene čitavog niza terapijskih metoda, zasada nema leka za Autizam. Kod težih oblika autizma, samostalan život takvih osoba je gotovo nemoguć, dok je kod blažih oblika, samostalan život moguć, a cilj lečenja je popraviti funkcionisanje deteta u svakodnevnom životu. Terapija se obično prilagođava detetovim potrebama. Ako se krene rano s intenzivnim, upornim programima edukacije i terapije ponašanja, može se pomoći detetu da dostigne određeni nivo samostalnosti, socijalnih i radnih veština. Svi koji su angažovani oko tretmana moraju pokušati da shvate Autistično dete. Ono ima emocije i potrebe. Njemu je potreban oslonac i nežnost, ali pre svega želja da ga neko razume. Lekovi se često koriste za lečenje problema povezanih s Autizmom. Zasada postoje oskudna istraživanja oko rezulata ili sigurnosti primene terapije lekovima kod adolescenata i odraslih s Autizmom, ali je dokazano da nijedan poznati lek ne pomaže u glavnim simptomima Autizma, oštećenje socijalne interakcije i komunikacije. Kasno započeto i neadekvatno lečenje može uticati na dugoročni ishod, zato je Autizam potrebno što pre dijagnostikovati i timski tretirati.

Naš odnos prema autizmu se vremenom promenio. Nekada je autizam bio smatran samo za slučaj zaostajanja u razvoju. Danas se autizam prepoznaje kao samostalan neurološki poremećaj od velikog značaja, kao veliki zdravstveni problem i kao predmet mnogih istraživanja. Uzrok ovog poremećaja i dalje je misterija. Uprkos poteškoćama istraživanje se nastavlja i postaje sve složenije. Razvile su se mnoge terapije koje pomažu deci sa autizmom da iskoriste svoj maksimalni potencijal za učenje i socijalizaciju bez obzira na ovaj poremećaj. Iako izgleda da neće biti velikog napretka u skorijoj budućnosti ipak ima razloga za nadu.

Websitehttp://www.autism-society.org/

Websitehttp://www.autism.org.uk/

Websitehttp://www.nhs.uk/Conditions/Autistic-spectrum-disorder/Pages/Causes.aspx

Websitehttp://www.webmd.com/brain/autism/searching-for-answers/autism-rise

Websitehttp://www.nimh.nih.gov/health/topics/autism-spectrum-disorders-asd/index.shtml