Увод

Захтеви потрошача за здравом храном биљног и животињског порекла произведеном у ненарушеној животној средини осамдесетих година 20. века били су максимално изражени. Међутим постојање различитих метода у производњи здраве хране и различитих група поборника за зазштиту животне средине и производње здраве хране, често је доводило потрошаче у конфузно стање, јер се није знало шта све подразумева органска пољопривреда, односно који су услови за производњу здраве хране и како се овом производњом могу сачувати равнотежни односи у природи.Да би се дефинисали принципи бављења органском пољопривредом уведени су стандарди којим се дефинише начин и правила бављења органском пољопривредом. То је пре свега битно да они буду јединствени из разлога промета намирница биљног и животињског порекла, између држава чланица Еу као и на међународном нивоу. Једна од значајних тачки развоја органског сточарства је и добробит животиња јер се њоме постиже задовољење квалитета живота животиња а самим тим и побољшава квалитет будуће прерађевине.Стандарди за органску производњу прописани су 19. Јула 1999.године регулативом ЕC No 1804/1999 за земље Европске уније и садрже принципе који задовољавају основне бихејворалне потребе животиња. Управо је из тих разлога, обавеза свих држава да се и формално законски обавежу на очување ових генетских ресурса .Иако за ове врсте често користимо израз примитивне ,од њихових имунолошкох способности зависе и нове продуктивне врсте ,које су управо производ укрштања са здравим адаптираним на оскудне услове домаћим животињама.Осим тога ,важност ових угрожених раса је у функцији заштите животне средине и заштити банке гена света.Оно што је готово сигурно је то, да је отпорност угрожених раса на болести и лоше услове држања далеко боља од производних ,модерних раса животиња.Такође се показало да примитивне расе у унапређеним условима држања и квалитетној исхрани могу побољшати своје производне способности. То је пре свега важно и за развој органског сточарстава као засебне гране сточарства,који има за циљ да понуди тржишту здрав производ ,који ће моћи у економској утакмици да буде и са ценом прихватљив за купца.Оваквим сагледавањем ствари очуваћемо постојећи биодиверзитет али и сачувати ресурсе на којима почива и опстанак људске врсте на планети земљи.

1.Конверзија са конвенционалне на органску сточарску производњу

1.1. Предуслови за формирање запата

Осим захтева који се морају обезбедити за држање и гајење у условима органског сточарства неопходно је обратити пажњу и на величину запата. То значи да се морају испоштовати стандарди који су дефинисани Правилником о основним смерницама органске сточарске производње. То значи да се на фарми мора успоставити природни однос у погледу производње ратарских култура намењених исхрани али и броју јединки који се гаји на органској фарми. Из тог разлога неопходно је : -успоставити правилан плодоред у органском ратарству, јер је то један од услова за успешну организовану производњу -Број животиња је битан како би се омогућило правилно коришћење ђубрива животињског порекла.-Већи број животиња од могућности земљишта да апсорбује стајњак може да делује негативно на стање земљишта, воде, биљака као и животне средине-Правилником о методама органске производње дозвољено је оптерећење броја животиња по једном хектару пољопривредне површине највише до 170 кг азота у току једне календарске године.

1.2.Услови гајења и очување добробити животиња

Основни принципи држања животиња у органској производњи заснива се на принципима природног односно слободног држања у складу са биолошким и еколошким потребама животиња.Сточарска производња, као саставни део органске производње мора да буде у равнотежи са осталим гранама пољопривреде, обезбеђујући хранљиве материје за биљну производњу и органске материје за плодност земљишта. На тај начин се јасно дефинише узајамна повезаност: тла, биљне производње и сточарске производње. Из овога се може закључити да управо овакав однос представља један организам који се обично дефинише као еколошка фарма.Да бисмо упознали овакав један организам неопходно је познавати све његове компоненте (земљиште, животиње, објекти, храна). Ове компоненте такође зависно од стања, врше утицај на стање животиња унутар система, а самим тим и на квалитет добробити животиња.Период преласка са конвенционалне на органску сточарску производњу почиње увођењем органске хране из органског ратарства, као органских раса из органског сточарства у систем фарме.Животиња се храни са парцеле на којој се гаји органски производ и са које потиче и живи животиња.

Животиње треба да буду рођене и одгајене на истој фарми јер се тиме елиминише стрес услед транспорта, елиминише појава заразе и омогућава гајење генотипа који су добро адаптирани и отпорни на узрочнике који су ендемски на том простору присутни.

Да би животиња могла да уђе у процес органске сточарске производње мора да буде гајена парцели која најмање три година представља искористиву површину за органску производњу.Овце, козе и свиње чије је потомство намењено за производњу меса морају се гајити по стандардима органског сточарства после припуста, а краве и јунице најмање 12.недеља пре порођаја. За производњу млека потребно је да су овце најмање 6. месеци, а краве 9. месеци гајене по стандардима органске сточарске производње на сертификованим органским парцелама(Христов,Мекић,203б.)Да би се пилеће месо третирало као месо из органске производње неопходно је да пилићи млађи од три дана уђу у процес гајења по органским стандардима и да се тако гаје најмање десет недеља. У случају да животиње органског порекла нису у довољном броју у производни процес уводи се укључују се кокице за производњу јаја које су млађе од 18 недеља живота, док је старосна граница за телад навршених 6. месеци, за јагњад и јарад 45 дана, а за прасад док је телесна маса мања од 25 кг, односно што пре после одбијања.Од ових стандарда се може одступити уз дозволу сертификационог тела, ако не постоје органски извори набавке почетног материјала за консолидовање органског запата, у случају катастрофа и помора домаћих животиња. У оваквим случајевима, уколико надлежни орган дозволи могуће је у систем увести до 10% одраслих и телесно здравих и полно зрелих животиња. Када су овце и козе у питању тада је могуће увећати овај број и до 20%.Ово не важи уколико је у запату мање од 10.говеда или 5.свиња или оваца и коза.

1.3. Одабир животиња за органску производњу

Када је избор у питању избор раса и врста посебно треба водити о рачуна о општем здрављу и отпорности на заразне болести, као и адаптирању на услове микросредине на фармама. Предност код заснивања запата имају аутохтоне врсте управо због своје отпорности и прилагодљивости. Присуство БСЕ синдрома није дозвољено чак и уколико је код појединих запата присуство овог синдрома забележено пре 6.година.

Говеда. За наше услове најприхватљивије расе говеда су буша, подолско говече и домаће шарено говече. Исхрана ових раса је прилагођена и суровим условима, али је се у циљу побољшања производних капацитета самих раса мора побољшати квалитет исхране уз дотатак квалитетних храњива који морају задовољавти све пратеће податке о пореклу, како би се знало да су произведени у складу са стандардима органске производње.Свиње . Аутохтоне расе свиња бројније од говеда гаје се у већом броју и брже се репродукују. Најзначајније расе које могу бити добар потенцијал за органску производњу код нас су:Мангулица ,Моравка,Ресавка,домаћа бела месната раса. Карактерише их:

-Способност прилагођавања на гајење у екстензивним условима-Изразито чврста конституција и добра отпорност-Чврсте и јаке ноге и здрави папци.-Дуговечност , дуга репродуктивна способност-Нису захтевне у погледу услова смештаја улагања и лечења.

Овце и козе. Можемо рећи да готово читаво овчарство и козарство је производ органског и екстензивног гајења јер је и данас њихова основна исхрана трава и сено које убире са нелултивисаних пашњака.Основна раса оваца код нас је праменка са свим

сојевима који су плод услова гајења и географских специфичности. Друга значајна аутохтона раса је цигаја која се најчешће гаји у Војводини и која је продуктивнија од праменке.

Козе су јако значајна врста домаћих животиња јер нису пуно захтевне а дају јако квалитетне производе.Караактерише их највећи број биљних врста које користе у исрани те је њихово гајење незахтевно а саме су избирљиве у погледу исхране по питању исправности и квалитета хране. Најбоље расе за органску производњу код нас су : балканска и домаћа бела коза.

1.4 Производња сточне хране у условима органске производње

Након преласка са конвенционалне на органску производњу, производња сточне хране може почети да би једна органска фарма преживела неопходно је да за исту постоји самоодрживост односно успостављен баланс у сточарској и биљној производњи. То у ствари значи да је неопходно обезбедити довољно хране за животиње како би се створило довољно количина нуспродукта од животиња(течно и чврсто) ђуброво без кога одрживе производње на фарми нема. Зато је важно да се у органској производњи свим врстама гајених животиња обезбеде одговарајући услови за одгајивање пре свега у смислу обезбеђивања квалитетне сточне хране ,али и услови који укључују добробит животиња и њихово опште здравствено стање.Економична сточарска производња заснива се на рационалној производњи сточне хране ,како кабасте(преживари) тако и зрнасте (непреживари).

Под сточном храном се у органској производњи подрзумева :-Зелена биљна храна са природних и сејаних травњака-Зелена биљна храна са ораница-Конзервисана биљна храна-Коренасто- кртоласта или сочна храњива-Зрнаста биљна храњива,њихови производи и нуспроизводи-Смеша концентрата(хранива из органске производње)-Помоћна срдства у преради хранива

2 . Зелена Храна

2.1 Зелена биљна храна са природних и сејаних травњака

На територији републике Србије природне ливаде и пашњаци простиру се на готово 1.400.000 хектара што на изглед говори да се ради о непрегледним површинама, здраве

са мало улагања и вероватно огромне сировинске базе за органску храну. Ипак њихово стање је девастирано те се неретко тешко долази до оваквих места, а приноси су јако ниски.Поједини делови наше земље су захваљујући управо овим пашњацима постали чувени по квалитетним производима од млека, пре свега : Пештерска висораван, Златар , Голија , Златибор, Копаоник, Подриње, Озрен..Са малим улагањима могуће је са ових површина развити органску производњу сточне хране коју би карактерисала квалитетна зелена маса за исхрану говеда оваца,коза,али и кошена зелена маса за исхрану у објектима.

2.2 Биолошка и енергетска вредност природних и сејаних пашњака и осталих крмних смеша

Зелена храна са травњака садржи велику биолошку вредност у погледу садржаја витамина А,С и каротена, макро и микроелемената, угљених хидрата, фактора раста и др. Испашом у органском систему производње чува се у потпуности сва биолошка вредност зелене масе те је и њена конверзија већа. Готово тридесет посто хранљиве вредности нестаје косидбом и претварањем зелене масе у силажу. Предност гајења животиња слободном испашом је утолико већа што се исте додатно опскрбљују сунчевом енергијом и чистим ваздухом чиме се побољшава њихово опште здравствено стање али и производне способности.Природни пашњаци су у енергетском смислу много оскуднији у односу на сејане, ипак најбољи резултати како у квантитативном тако и квалитативном смислу постижу се смешом трава . Посебно је добар травњак заснован на смешама трава и легуминаза јер се добија више суве материје по једном хектару и оваква смеша је препуна протеина и минерала, пре свега Са и Р а однос енергије и протеина је боље избалансиран .

Оваквим начином исхране могуће је постићи високе производне резултате пре свега ако су у питању аутохтоне расе говеда, оваца и коза. Оно што је јако битно да је током испаше јединкама стално доступна вода у неограниченим количинама.

Врсте зелене хране

Озими рок Главни пролећни рок Накнадни рок Пострми рок

Суво ратарење

НаводњавањеСуво

ратарењенаводњавање

Сувората рење

НаводњавањеСуво

ратарењенаводњавањ

еКукуруз

фаза наливања

зрна

50-60 65-90 Апр.55 60-70 30-40 45-40

Крмни сирак

35-54 79-85 32-36 42-45 38-40

Суданска трава

45-50 55-60 42-62 50-62 36-40

Крмни кељ

45 58 50 60 42 65 35 45

Крмни слез

45 65 45 60 38 46

Уљана репица

30 45 30 40

Перко 27 38Сточна

репа45-70 165

Крмна смеша

грашак и овас

38-42 43-48 35 45

Крмна смеша 36-

4040-45 39 46

Шећерна репа

60-80 45-50 55-70

Производња зелене хране са ораница по роковома сетве у Т/ХА

Производња зелене хране са ораница у системима две жетве у вегетационом периоду

Врста зелене хране

Први усев Принос зелене хране т/ха

Други усев Принос зелене хране т/ха

Укупно т/ха

Рок сетве

Рок жетве

Рок сетве

Рок жетве

Купусна уљана репица

10.09-15.09

10.04-20-04

30-40 25.04-30.04

25.6-10.7

55-8055-70

85-12095-115

Крмни кукуруз+соја

25.4-10.5

25.7-15.8

Грашак+озими јечам

10.9-20.9

10.5-25.5

35-40 80-100

Крмни сирак + соја

25.5-31.5

25.7-15.8

45-60

Грахорица+овас

15.9-30.9

15.5-25.5

32-40 74-95

Крмни слез 01.6-05.6

23.8-15.9

42-45

2.3 Зелена храна са ораница

Јако је погодна за органску производњу због могућности остваривања високих прихода. Неке од ових врста имају добру моћ регенерације, те их је могуће током године више пута користити у смислу кошења чиме се остварују знатне залихе за зимски период. У вишим пределима за сетву су најпогодније крмни грашак, грахорица, уљана репица, перко, крмни кељ, овас, раж, јечам. Друге пак подносе више температуре као што су: кукуруз, сирак, суданска трава, травно-легуминазне смеше.Неке од њих остварују принос већ након 70. дана од сетве, те их јемогуће користити 2-3 пута током године.

2. 4 . Конзервисана биљна хранаКонзервисана биљна храна представља осушену зелену храну (сено) или силирану зелену храну (смеша сенажа).Сено је производ осушене сејане траве или легуминазе и може се користити током целе године. Посебни резултати постижу се код исхране преживара када се меша са кошеном зеленом масом чиме се задовољавају сви прохтеви јединки и остварују високи производне способности преживара (млеко,месо).Говеда дневно једу у просеку 2 кг на 100 кг тежине тако да у комбинацији са неким другим концентрованим хранивом њихов дневни унос износи од 2-5 кг дневно.Овце и козе које се углавном хране сеном дневно унесу од 1,5-2 кг сена . Потреба за сеном код њих највише је изражена у периоду бременитости.Код свиња у органској производњи обавезно је сено легуминаза.Силажа је најближа по свом саставу зеленој маси те се користи током целе године и јако је богата хранљивим материјама. Као смешу најчешће је чини, цела кукурузна стабиљка, смеша трава и легуминаза као и силажа од сејаних травњака. Дневни унос силаже код говеда је 3-5 кг на 100 кг живе мере, док овце и козе у просеку уносе исхраном око 3кг дневно.У органској производњи ради убрзавања ферментације користе се од конзерванаса бактеријски и ензимски додаци, меласа као и други нуспроизводи у производњи шећера.

Балирано сено

Силажа

Хранљива вредност и хемисјки састав силаже уз додатак биолошких препарата(милошевић.м 1991)

Цела кукурузна биљка Влажно зрно кукуруза

Оригинална прерачунато Оригинална прерачунатоХемијски састав%Сува материјаСирови пепеоСирове мастиСирова целулозаУкупан протеин+(н х 6,25)бем

29,301,050,584,671,8621,14

1003,581,9815,046,3572,15

65,250,932,643,356,6551,95

1001.424,035,1110,1579.29

Хранљива вредностСварљиви сирови протеин%Хранљиве овсене јединице

1,040,300

3,551,024

4,810,980

7,341,495

Органске киселине %

Слободна сирћетнаСлободна бутернаУкупна млечнаВезана сирћетна

23,430,0074,282,14

17,040,0078,444,52

Везана бутерна 0,25 0,00pH концентрације 3,71 4,19Класификација према DLGПоенакласа

48I

50I

Хранљива вредност и хемијски састав силаже уз додатак биолошких препарата(Милошевић М, 1991)

Цела биљка кукуруза+ зелена луцерка

Зелена раж и грахорица

Оригинално прерачунато оригинална перачунато

Хемијски састав%Сува материјаСирови пепеоСирове масти

Сирова целулозаУкупан протеин+(н х 6,25)

бем

28,951,300,465,152,4319,13

100,004,531,6017,988,4867,41

36,151,171,218,063,0122,70

100,003,243,3522,298,3362,70

Хранљива вредностСварљиви сирови протеин%Хранљиве овсене јединице

1,360,29

4,750,974

1,930,361

5,340,999

Органске киселине %Слободна сирћетнаСлободна бутерна

Укупна млечнаВезана сирћетна

19,150,0075,535,31

9,090,0078,6011,01

Везана бутерна 0,00 1,29pH концентрације 3,75 3,90 4,19

Класификација према DLGПоенакласа

49I

49I

Сенажа по садржају је између сена и силаже .Сперма се на тај начин што се зелена маса или легуминаза предходно провене тј. буде на нивоу суве материје од 40-60 процената. Након тога се маса ситни смешта у силос и херметички затвараОд коренасто-кртоластих биљака у исхрани домаћих животиња код органске производње навише се користи: репа , кромпир чичока, суви и сирови резанци шећерне репе. Ови производи су богати угљеним хидратима, укусни су, али им недостаје калцијум и фосфор. Такође се у усхрани домаћих животиња користе и житарице и уљарице..Као и коренасто и кртоласто биље ни житарице ни уљарице у органској производњи не могу се код исхране преживара користити у количинама изнад 40 % већ се користе као додатак у исхрани. То не важи за исхрану свиња и живине где овај проценат варира и креће се до 65 % , а што је прописано Правилником о органској производњи биљних култура.

3. Аутохтоне расе

Аутохтоне расе и сојеви домаћих животиња које су настале и гаје се на територији Србије део су националне биолошке баштине и под посебном су заштитом државе.да би нека раса била аутохтона

мора да задовољи одређене међународно признате захтеве и стандарде.Као такве уписују се у регистар аутохтоних раса које води Министарство пољопривреде.Органско сточарство признаје осим аутохтоних и друг е расе које призна Министарство на основу захтева елабората овлашћене установе која спроводи програм очуванја генетских ресурса у сточарству и води банку гена.Услови гајења и промета аутохтоних раса као и начин вођења регистра аутохтоних раса утврђује се прописом Министарства

3.1 Говеда

Домаће говече (Bos taurus).Одавно је припитомљено и гаји се у свим деловим света. Спада у најкорисније домаће животње. Гаји се због меса и млека ,а у многим земљама је и најважнија запрежна животиња. Вредност имају лој, кожа, рогови, папци кости. Човек је успео да одгаји многе расе.Оне се међусобом разликују величином и обликом тела, бојом длаке и обликом и дужином рогова. Једне су расе врло млечне, а друге се лако гоје. Има раса које су јаке и подесне за рад.

Говече има тешко тело и јаке и снажне ноге. Биљојед је. На паши поједе много хране, коју само мало уситни. Тек касније, приликом преживања, храну добро сажваће и уситни. Чула су му слабо развијена осим чула укуса, који распознаје отровне биљке .

У нашим крајевима говедарство је посебно заступљено.

3.1.2 Прозводни типови домаћих аутотоних говеда подесни за развој органског сточарства

Говеда у ширем смислу чине следеће групе:Говеда у ужем смислу ,биволи бизони и бизонска говеда.Наша домаћа говеда воде порекло од европског дивљег говечета ,европског тура које је живело на подручју Европе и у неким другим деловима света.

Од наших раса потомак од таквих говеда било би подолско и колубарско говече. Други облик који се предпоставља да је био заступљен назива се краткорого брахицерно говече,од кога воде порекло неке краткороге расе говеда ,затим наша буша , а од културних раса џерзејско говече.

Сва домаћа говеда могу се сврстати у следеће основне типове и то:радни ,комбиновани ,млечни и товни тип.

За органску сточарску производњу осим товног типа сви остали типови су прихватљиви ,стим што би за одређене типове морала проћи фаза конверзије како би се са конвенционалне производње прешло на органску.

3.1.3. Радни Тип

У нашој земљи је у прошлости имао јако велики значај .Са појаве маеханизације значај говечета за рад је постајао све мањи али ове потреб нису још увек исчезле .Посебно то важи за брдскопланинске пределе наше земље.

Карактеристика овог типа је снажан изглед и груба конституција.Предњи део тела посебно груди је јаче развијен од сапи и по правилу то су крупна говеда настала у екстензивним условима сточарске производње.Животиње овог типа имају снажан костур,јаке мишиће ,млечност им је мала.Представник овог тип код нас је Колубарско говече чији се број последњих година рапидно смањује.

3.1.4.Комбиновани тип

Комбиновани тип говеда настао је од радног говечета када је повећан потреба за повећањем млека и меса.Говеда овог типа се углавном користе за млеко и месо али у неким случајевима и за рад.Животиње овог типа су складне грађе ,снажне конституције и дугог века коришћења,а средњег стасавања.Говеда овог типа су најраспрострањенија у европи али и код нас.Представник овог типа је сименталско говече или домаће шарено говече.

3. 2. Домаће аутохтоне расе

3. 2. 1 Колубарско говече

Колубарско говеће је домаћа пасмина.Боје је белосиве, са тамним деловима око очију, врата и предњих удова. Има дугачке и црне рогове.Средње је величине .Одлично је за рад. Месо му је добро.Краве дају око 1400 литара млека годишње. Колубарско говече настало је укрштањем бикова сиве степске расе са бушама из области Колубаре.Колубарско говече је нешто ситније од подолског.

3.2.2 Сиво степско говече -Подолско

Сиво степско говече или подолско говече је примитивна пасмина.У 19 веку ова раса је била најзаступљенија у централној Европи а до скора и у нашим равничарским крајевима пре свега Војводини ,Поморављу и Мачви.Боје је белосиве са тамним деловима око очију,врата и предњих удова.Има дугачке и црне рогове .Снажно, крупно ,грубе конституције превасходно је кориштено за рад .Док је младо месо му је добро.Кад остари месо му постаје тврдо. Лоших је товних карактеристика.Краве нису млечне и дају 700-1000 литара млека годишње. У интензивнијим условима производње неки примерци могу дати и до 3000 кг млека у периоду лактације.Масе је око 400- 500 кг .

Подолско говече

3.2.3 Буша

Буша је наша домаћа раса говеда која је у прошлости била веома значајна и најраспрострањенија на нашем подручју.Буша је мала животиња висине гребена окометар до метар и двадесет , масе око 200 кг,а мечности око 800 кг Боје је загасито сиве или црне. За наше крајеве се показало јако добро.Гаји се екстензивно и као резултат таквих услова гајења животиња је касностасна са јако добрим репродуктивним особинама .Као радно говече ,волови бушаци су чврсти,издржлљиви отпорни,али због мале телесне масе не могу вући већи терет.

Неки примерци буше мугу уз болју исхрану дати и 2000 кг млека са 3,8-4.0 млечне масти.Код њих лактација траје релативно кратко од 5-7 месеци што им омогћава високу

плодност,односно тељење сваке године.У тржишним условима буша нећемоћи да служи за робну производњу ,паће уз интензивније услове она бити у потпуности потиснута.

Ипак оно што је за нас јако важно управо због свих ових карактеристика као и отпорности на највећи број болести она је идеална раса за говеда за бављење органским сточарством.

Буша је домаћа аутохтона раса говеда која је вековима гајена на нашим просторима .Припада касностасним расама које, обзиром да нису захтевне веома добро подносе крајње екстензивне услове у којима дрге расе готово не би могле преживети.. На Балкану постоје различити сојеви буше .Тако да разликујемо следеће: далматински,македонски,црногорски,херцеговачки, косовски ,српски.

Према боји буша је једнобојна, али се због географске специфичности сојева боја њена разликује. Тако је у Македонији(Тетово, Гостивар,Дебар) она црне боје.У Метохији је пак црвене, а у Србији и Херцеговини сиве боје.

Слика 2. :Буша

Током 2009 године у основним организацијама било је уматичено 304 грла. Преглед броја уматичених грла представљен је у следећој табели

Округ Број уматичених грла

Колубарски 5Рашки 189Топлички 16Пиротски 84Јабланички 10Укупно 304

Млечност крава по окрузима приказана у наредној табели

Табела 2. Млечност крава по окрузима

рб Округ Н Цела лактацијаДана Млека

(кг)ММ (кг)

ММ%

1 Колубарски 4 409 1843 85.0 4.612 Топлички 21 257 780 37.7 4.633 Рашки 8 290 1570 68.1 4.344 Јабланички 3 158 912 37.7 4.13 укупно 36 273 1084 42.9 3.96Краве су лактацији која је у просеку трајала 273 дана,оствариле 1084 кг млека,са 42.9 кг и 3.96% млечне масти.

Табела 3 Млечност првотелки по окрузима

рб Округ Н Цела лактацијаДана Млека

(кг)ММ (кг)

ММ%

1 Колубарски 4 409 1843 85.0 4.612 Рашки 6 255 641 31.3 4.893 Топлички 3 335 1577 69.9 4.34 укупно 13 321 1227 56.7 462

Првотелке су у лактацији која је трајала у просеку 321 дан оствариле 1227 кг млека са 56,7 кг и 4,62 % млечне масти.

Слика 3. Буша ,Косовски сој

3.2.4 Домаћи биво

Данас је веома битно очување домаћег бивола.Биволи су пре свега коришћени као теглеће животиње, а затим и за производњу млека.Производња меса од бивола је секундарног значаја.Захваљујући својој снази јако је корисна у екстензивним условима бављења сточарством. Имају велику могућност искоришћења лошијег квалитета у природним условима те због тога може се рећи да нису захтевне.

Домаћи биво је најзастуљенији у југозападној Србији а посебно у брдским пределима покрајине Косово.Због познатих политичких проблема не постоје подаци о броју уматичених грла ове расе са тог подручја. По броју уматичених грла бивола предњачи у ужој Србији Рашки округ са 136 јединки.

3.2. 5 Домаће шарено говече

Домаће шарено говече или домаћи сименталац је доста одомаћен. Због своје бројности као адаптираности на услове на нашем подневљу ова раса је најзначајнија за говедарску производњу у Србији .Настало је укрштањем бикова сименталске расе углавном увожених из швајцарске са домаћим расама крава.За њега можемо рећи да је већ дуго у фази оплемењивања и да постоји велико одступање у његовим производним особинама. Домаће шарено говече је изразити представник комбинованог типа који се поред производње млека и погодности за тов користи и као радно говече због своје снаге и развијености. Боје је жуте

са белим шарама..Производња меса по грлу је варијабилна и креће се од 2000 кг до 5000 кг млека у лактацији ,са млећном машћу јачине од 3,8-4,2% .

Животиња је складно грађена ,средње величине ,висине гребена 135 цм и око 500 кг просечне тежине код крава,док су бикови тешки и до 900 кг.

3.3 .Овце

3. 3 .1 Домаћа праменека

Она је најраспрострањенија аутохтона раса код нас али и у другим Балканским земљама.То је раса отвореног руна по чему је добила и име.Гаји се у брдско планинским деловима наше земље.Она је скромна ситна овца са великим бројем сојева.Могу се груписати према руну на сојеве са: рудом вуном и грубом вуном.

Финоћа вуне код сојева са рудом вуном креће се од 37-40 микрометара(Сјенички ,сврљишки,пиротски, кривовирски сој).Код сојева са грубом руном финоћа се креће и преко 40 микрометара(бела метохијска,купрешка,личка,липска).Боја руна је најчешће бела ,мада код неких сојева може бити мрка па чак и црна док их је мали број са шареним руном.Длака која покрива лице и ноге може бити различите боје ,беле,црне правилно или неправилно шарене жуто-бела,црно-бела.

Главна карактеристика праменке је њена отпорност,адаптивност и издржљивост.Њене основне одлике су : мале ситне животиње масе од 25-50 кг а овнови 30-80 кг.Труп ове расе је слабо развијен и недовољно мишићав , квалитет меса им је изразито добар,а млечност у лактацији је око 60 литара.Рандман код клања креће се од 40-50%.Она је касностасна раса јер се споро развија пре свега због оскудности у исхрани.Њен раст се завршава са четири године.Први пут се оплођава са 16-18 месеци. Јагњад по рођењу имају 2-4 кг .Плодност праменки је релативно добра и на 100 100 ојагњених оваца добија се 100-110 јагњета. Јако је отпорна те је смртност у просеку од 7-10%.

У Србији се праменка гаји на врло екстензиван начин.У току летњег периода све време проводи на планинским пашњацима који сиу најчешће оскудни у приносу највреднијих хранљивих материја.Због сиромаштва у погледу ботаничког састава паше.Зими се држе у објектима настрешњицама и нехигијенским шталама где се најчешће хране сеном слабијег квалитета.

Разликујемо по географском принципу, следеће сојеве праменке: Косовски сој, Бела метохијска овца, Сјенички сој, Липски сој, Сврљишки сој, Пиротски сој, Кривовирски сој

3. 3. 2 Цигаја

Цигаја је средњестасна раса веома значајна за наше овчарство.Ова рас је најпогоднија за равничарско овчарство и ова раса је најраспрострањенија у нашој земљи.Највише је има у Војводини.

То је крупна раса ,чврсте грађе тела и снажне конституције.Груди су дубоке и доста узане.сапи су дугачке и недовољно широке.Ноге су високе,јаких костију и чврстих папака.Добре је плодности па се ос 100 оваца мож добити 125 -145 јагњади.

Гаје се за производњу вуне млека и меса

Њене главне одлике су тежина која се креће од 50-60 кг ,код овнова од 70-100 кг.Маса тела јагњади при рађању јњ у просеку 4.62 кг. Добро се тови.Млечност варира и креће се од 50-150 литара у лактацији(5 месеци) због чега је сврстана у наше најмлечније расе.

Принос вуне је 2,75 кг по остригу ,а код овнова 4.9 кг.Вуна је беле боје док су ноге покривене црним или мрким длакама.Финоћа вуне креће се од 30-37 микрометара.

3. 4 Свиње

3. 4. 1 Мангулица

Једна од преостале три аутохтоне расе свиња у Србији је Мангулица чији се статус описује као „угрожено одржива“.Са простора Србије неповратно су изгубљене две расе свиња -шишка и шумадинка. Због своје изузетне скромности у погледу гајења ,изузетно је била популарна у Војводини и Мађарској у 19. и до средине 20.века.У то време европско тржиште захтевало је осим меса ,масти и сланине.Углавном је насељавала подручја шума пашњака,ритова али и мочвара где је успешно подносилиа оштре услове хладне континенталне климе.Полудивља стада мангулица шетала су шумама,степама и пашњацима током целе године,а крмаче су се прасиле у брлозима које су саме проривале у трсци и дубоко у жбуњу.Мангулица је заједно са шумадинком ,беркширом и јоркширом учествовала у настајању моравке.У Србији се срећу три соја мангулице и то: ласаста,бела и суботички сој.Ласаста мангулица се развила на подручју Срема.Мрке је боје са црним чекињама,телесне масе од 100-150 кг,релативно кратког трупа и праси од 3-6 прасади.Бели сој кога у западној литератури називају „мађарска масна свиња“је телесне масе од око 180 кг,бело сиве до жућкасте боје,коврџавих чекиња.Мало је веће плодности и креће се 5-6 прасета по леглу.Њена кожа је сиво пигментисана.Суботички сој је настао несистематским укрштањем белог соја мангулице са јоркширом тако да је ово продуктивнији и раностаснији сој са 7,5 прасади по леглу.

3.4.2 Особине мангулице

Глава им је средње дуга, помало свијен профил њушке,уши средње велике,падају напред прекривајући лице у делу очију. Крмаче имају минимално десет сиса, линија леђа може бити права или благо савијена.Ова раса свиња је обрасла густим ,дугачким ,увијеним чекињама налик вуни,које су у зависности од соја сиво-жућкасте,риђе или црно браон боје.Чекиње се мењају на јесен и у пролеће, при чему су коврџавије током зимског периода.Чекиње штити мангулицу како од ниских температура тако и од великих врућина. Мангулицу одликује снажан костур,снажна мускулатура. Прасићи су обележени пругама сличним прасићима дивљих свиња .Пруге се губе зависно од соја у пероду од 10-30 дана живота.Мангулица је јако добра мајка често испољава агресивност у случају угрожавања и узнемиравања прасади. Прасићи прате крмачу, проводе зиму напољу са њом,копајући и ријући земљу у потрази за жиром храста и букве.Прираст је око 750 гр дневно.Мангулица је касностасна раса ,спорог прираста и релативно високе конверзије хране. Робусна је ,отпорна на стрес и издржљивост у погледу климатских услова. Има велику потребу за кретањем .Снажни екстремитети ојачани чврстим папцима ,омогућавају јој велику слободу кретања по свим теренима.За разлику од племенитих раса ,мангулице немају проблем са локомоторним апаратом те подједнако добро опстају и у равници и у брдскопланинским пределима. Мангулица посебно ужива у блату и део простора у коме се гаји мора поседовати место за каљугање.Каљугање им је неопходно због терморегулације али и заштите од ектопаразита.У екстензивном држању имају потребе за једноставним склоништем од киша и снега .То посебно важи за бремените јединке.Недостатак хране и склоништа у зимском периоду за последицу има појаву канибализма од стране других грла.

Због спорог прираста и високе конверзије хране мангулица може бити економична само уколико се примењује слободно напасање.Без додатне прихране достиже за годину дана 80 кг што се прихрањивањем може увећати. Идеални услови за гајење мангулице су букове и храстове шуме ,запуштене оранице и пашњаци. У оваквим условима захтевају малу пре свега кукурузну прихрану, као и импровизовано склониште. У току зимског периода ниво прихрањивања је већи. Остваривањем оваквих услова стварају се предуслови за органску производњу без великог инвестирања.

3.4.3 Особина производа

Месо мангулица спада у групу меса са већим садржајем масти.Свеже месо је тамније од меса других раса,снажног мириса,сочно и нежне грађе.дебљина сланине на леђима у просеку износи око 6 цм.Оптимална тежина за ову пропорцију је 120 кг код крмача и 140 кг за нерасте.Повећањем тежине се превасходно увећавају масне наслаге ,те на тежини од 250-300 кг дебљина сланине на леђима достигне и 25 цм.За разлику од племенитих раса мангулица није показала осетљивост на стрес и бмв(бледо мекано водено месо).Конзумирање овог меса доводи до стварања ХДЛ холестерола или тзв „позитивног „холестерола што је погодно за исхрану особа са повишеним нивоом масноће у крви.садржај холестерола у месу мангулице је нижи 50-75% у односу на друге расе.Месо мангулица посебно је захвално за производњу кобасица (сушених ,димљених).Потреба за месом мангулице је све већа.Пре свега захваљујући маркетиншкој промоцији екстензивних услова гајења ове врсте као и еколошким аспектима ове производње, уважено је мишљење међу потрошачима да је месо мангулице биолошки високо квалитетно,што потврђују и сва истраживања .Иако је ова врста и даље угрожена ,због гајења у мањим запатима постоји реалан оптимизам за очување ове генетски важне врсте.

Мангулица ласасти сој

3. 4. 4 Моравка

Моравка је име добила по реци Морави, у чијој се околини највише гаји.Настала је неплански укрштањем шумадинке са беркшир нерастима.Кожа ове свиње је пигментирана ,црно-сивкаста и обрасла је црним чекињама.Прасад се такође рађша са цним чекињама.Глава моравке је дуга и уска са мало угнутим профилом.уши су полу клопаве а понекад и клопаве.Врат је дугачак или средње дуг и узан.Труп средње дуг и узан . Леђа равна , сапи оборене,ноге ниске и танке,али правилно грађене.

Према стасавању је средњостасна свиња.По прозводним способностима спада у месно масни тип.Праси седам до осам прасади .Маса прасади по рођењу је око 1,25 кг.маса одраслих крмача креће се од 100-120 кг а нераста од 120-180 кг.Добро се тови и месо је доброг квалитета.

3. 4. 5 Ресавка

Ова раса се гаји у сливу Велике Мораве ,Млаве и Ресаве.настала је на сличан начин као и моравка ,непланским укрштањем шумадинке,мангулице са беркшир нерастима.Боје је црно бело шарене са неправилним распоредом шара.Чекиња је груба, равна ,густа и полегла уз тело.Слична је моравки по многим особинама.Праси 5-7 прасића ,просечне тежине1,2 кг.прасад је отпорна тако да је моррталитет јако низак.Боље се прилагођава лошијим условима гајења од моравке.Има чврсту конституцију и добру товност.За кило прираста

потоши се 5 кг храњива.Она је мено масни тип свиња.Рандман клања износи око 80%. Како је због захтева тржишта увећана потражња за меснатим расама ,удео и потреба за овом расом је све маргиналнија,те се њен број рапидно смањује и нема посебног значаја за свињарство у Србији.

3. 5 Козе

3.5. 1. Домаћа брдска коза-балканска

Гаји се под најтежим условима.То је мала лака и живахна раса(темпераментна).Одлике ове расе су тежина која се креће у распону од 25-45 кг ,док су јарчеви од 35-70 кг. Виме ове расе је веома слабо развијено и покривено је грубом длаком а што је у вези са слабом млечности.Цело тело је прекривено грубом длаком која је густа и дугачка.Боја длаке је различита ,а најчешће црвенкаста или сива.Ова коза је касаностасна и слабих је репродуктивних особина.Прво јарење код ове расе је обично после 2 године.Млечност је мала и у лактационом периоду који траје 7-8 месеци коза даје 100-400 литара млека.просечне вредности млечне масти 3,7 %.Снажне је конституције али није захтевна што се тиче исхране.Врло добро подноси сушу и топлоту

3. 5. 2 Домаћа бела коза

Распрострањена је у свим деловима наше земље .Настала је оплемењивањем домаће брдске козе са санском козом .Како је цео процес рађен неплански процес оплемењивања није дао праве резултате.основне карактеристике ове врсте су прилагодљивост на сурове условегајења.Има белу длаку и обично је шута. Доста личи на санску козу ,али је одње много лакша.Телесна маса креће се од 30-50 кг што у многоме зависи од услова гајења,а нарочито исхране. Њена одлика је добра плодност као и млечност.У просеку ојари 1.8 јарета и даје 300-500 литара млека у лактацији ,што у многоме зависи од исхране.

Закључак

Органска производња представља будућност. Ми као држава, и наш крај а посебно брдски предели општина географски, просторно и у сваком другом погледу представљају повољан простор за организовање органске производње хране

Одређени региони немају уопште могућности за заснивање оваквог вида производње због вишедеценијске употребе хемијских средстава, односно нагомилавања отрова у самом земљишту.

Циљ органске пољопривреде је да унапреди здравље и продуктивност узајамно зависних заједница коју чини човек, земљиште, биљке и животиње. Основни принципи органске производње се заснивају на избегавању употребе вештачких материја односно минералних ђубрива, пестицида и других хемијских средстава у процесу производње и прераде хране.

Последњих десет година производња и прерада органских производа постаје све популарнија и економски значајнија. То је и разумљиво с обзиром да мере и поступци који се користе у конвенционалној производњи (интензивна

обрада земљишта, примена минералних ђубрива, претерана употреба пестицида, гајење само једне културе на већим површинама без примене плодореда и генетичка манипулација гајеним биљкама) имају за циљ повећање продуктивности. Међутим, таквим поступцима доводи се у питање будући ниво производње, уништавају се услови који би допринели дугорочном одржавању плодности и полако уништава живи свет.

Органска пољопривреда треба да одржава и подстиче здравље земљишта, биљака, животиња, људи и планете као једне и недељиве целине.

Литература

Правилник о методама органске сточарске производње

Услови гајења добробити здравствене заштите животиња у органској

сточарској производњи, Проф. Др Славча Христов, проф. Др Рената Релић

Исхрана домаћих животиња у условима органске производње, Огњен

Адамовић, Бојан Стојановић, Весна Родић

Органска производња у сточарству, Проф Др Слободан Јовановић, Проф.

Др Мила Савић

Сертификација и инспекција у органској пољопривредној производњи, Јасна

Лазаревић, Милица Фотирић

Органско сточарство, Проф. Др Ратко Лазаревић, Др Татјана Савковић

Практикум,Спец Филиповић В Предраг

Садржај

Увод.................................................................................................................................1

1.Конверзија са конвенционалне на органску сточарску

Производњу...................................................................................................................2

1.1Предуслови за формирање запата........................................................................2

1.2 Услови гајења и очувања добробити животиња..............................................2

1.3 одабир животиња за производњу........................................................................3

1.4.Производња сточне хране у условима сточарске производње.......................4

2. Зелена храна..............................................................................................................5

2.1Зелена биљна храна са природних и сејаних травњака....................................5

2.2Биолошко-енергетска вредност природних и сејаних пашљака и осталих

крмних смеша...............................................................................................................5

2.3Зелена храна са ораница.........................................................................................7

2.4 Конзервисана биљна храна....................................................................................8

3.Аутохтоне расе........................................................................................................11

3.1Говеда.......................................................................................................................11

3.1.2.Производња типови домаћих аутохтоних говеда подесних за развој

органског сточарства.................................................................................................12

3.1.3.Радни Тип ............................................................................................................13

3.1.4. Комбиновани тип..............................................................................................13

3.2.Домаће аутохтоне расе........................................................................................13

3.2.1 Колубарско Говече ..............................................................................................13

3.2.2.Сиво степско говече............................................................................................13

3.2.3. Буша.....................................................................................................................14

3.2.4.Домаћи биво.........................................................................................................17

3.2.5.Домаће шарено говече........................................................................................17

3.3.Овце..........................................................................................................................18

3.3.1.Домаћа праменка................................................................................................18

3.3.2.Цигаја....................................................................................................................19

3.4. Свиње.......................................................................................................................19

3.4.1 Мангулица.............................................................................................................19

3.4.2. Особине мангулице.............................................................................................20

3.4.3. Особине производа..............................................................................................21

3.4.4. Моравка................................................................................................................22

3.4.5.Ресавка ..................................................................................................................23

3.5. Козе...........................................................................................................................23

3.5.1.Домаћа брдска коза –балканска.........................................................................23

3.5.2. Домаћа бела коза.................................................................................................23

Закључак;........................................................................................................................24

Литература;..................................................................................................................25

Садржај.....................................................................................................................26-27